ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У БЕОГРАДУ

Основне струковне студије – струковни козметичар

естетичар

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА : МИНЕРАЛНЕ МАТЕРИЈЕ

Предмет: Хигијена

Ментор: Ученик:

Др мед. Дубравка Мариновић Сандра Сузић

Мр сци. мед. Светлана Стојановић Бр. индекса 09/19

БЕОГРАД, 2020.

Садржај
1.Минералне материје..........................................................................................................3

2.Подела минералних материја...........................................................................................4

2.1 Макроелементи..............................................................................................4

2.2 Микроелементи...............................................................................................8

3.Закључак..........................................................................................................................15

Литература ..........................................................................................................................1
6

2
 1.Минералне материје

Све живе ћелије у организму, поред органских хранљивих састојака, имају

потребе за неорганским елементима или минералним материјама. Минералне
материје имају многобројне функције у нашем организму и чине посебну групу
битних фактора исхране. Одржавају хемијску равнотежу организма и учествују у
његовој изградњи. Живи организми их не стварају сами, те их морају уносити путем
исхране. Биљке се снабдевају минералним материјама из земљишта, а животиње и
људи разноврсном исхраном. Садржај појединих минералних материја у биљкама
значајно зависи од садржаја и искористивости минералних материја из тла. Такође за
неке нутријенте, анимални извори су бољи од биљних (Fe, Zn, Ca). Сматра се да је
бар 18 минерала неопходно за нормално функционисање и они чине 5% масе
организма. Имају структурну улогу, улазе у састав костију, крви и зуба. Такође имају
и регулаторну улогу: одржавање нормалне функције ћелија, структурне компоненте
ензима, модулирају активност протеина, преносе сигнале и имају имуно-
модулаторну функцију.

Недостатак минералних материја може да изазове разна обољења. Међутим,

као и остале супстанце и минералне материје могу изазвати негативне реакције
уколико се уносе у организам у прекомерним количинама. Иако су минералне
материје есенцијалне компоненте за организам човека, неопходне за правилно
функционисање, количине у којима се свакодневно уносе морају бити
контролисане.

3
 Слика бр. 1. Минералне материје

2.Подела минералних материја

Минералне материје делимо на :

Макроелементе – (20-1000г) који су у организму присутни у значајним

количинама (Калцијум, Магнезијум, Фосфор, Натријум, Калијум, Хлор) више од
50мг/ кг тм.

Микроелементи – присутни у организму у малим количинама (<5г ). Њихова

улога је позната и јасно дефинисана (Гвожђе, Цинк, Бакар, Јод, Селен и Хром), мање
од 50мг/кг тм. Минералне материје присутне у траговима (Кобалт, Манган,
Молибден, Силицијум, Вандијум, Никл, Бор – од којих су токсични Арсен, Жива,
Кадмијум и Олово ).

2.1 Макроелементи

Калцијум (Ca)

Коштану масу чини 0,75–1,2 кг чистог калцијума. 99% калцијума се налази у

костима и зубима у облику фосфатне соли, а преостали део остаје слободан у
ћелијама и у међућелијском простору. Природни извори: млечни производи,
коштуњаво семење, тврда вода из чесме, риба – поготово сардине – и прехрамбени
производи који се припремају од белог брашна. Има важну улогу у здравом расту
костију и зуба, њиховом очувању, функцији неколико ензима, физиолошком
згрушавању крви, функцији нервних ћелија, као и контракцији мишића, регулисању
срчаног ритма и одржавању равнотеже између киселине и базе. Искоришћавање

4
калцијума из хране зависи од присуства витамина Д, као и од квантитативног односа
калцијума и фосфора у храни. Пожељно је да тај однос буде 1:2. Апсорпцију
калцијума помажу беланчевине и маст када су у мањим количинама. Веће количине
масти отежавају апсорпцију калцијума јер стварају нерастворљиве сапуне који се
затим избацују столицом. Дневне потребе калцијума износе 500-700мг, али су у
периоду раста много веће.

Недостатак: код деце узрокује сметње у развоју, и веома значајне сметње у

расту костију (рецимо недостатак витамина Д узрокује рахитис), а могу настати
проблеми и у развоју нервног система и мишића. Код одраслих: настаје учестало
грчење мишића (тетанија), кости постају ломљиве, остеопороза је резултат исхране
која је сиромашна калцијумом и витамином Д.

Фосфор (P)

Фосфор је други по количини међу минералним материјама. У организму

одраслог човека се може наћи 700-800г фосфора. Највећи део (80-85%) се налази
уграђен у кости у облику органске фосфатне соли, преостали део слично калцијуму,
учествује у функцији организма. Улази у структурне масти (у облику фосфолипида).
Учествује у ресорпцији глукозе и глицерола (из масти). Улази у структуру
фосфопротеина и нуклеинских киселина. Улази у састав тироидног хормона. Наш
организам један део резервне енергије таложи у облику фосфорних једињења.
Недостатак изазива поремећаје у расту (застој), декласификацију костију, губитак
апетита, болести нервних путева. Дневне потребе су 120-1300мг.

Магнезијум (Mg)

У људском организму се може наћи око 20-30мг магнезијума, који је

уједначено распоређен између унутрашњег простора костију и ћелија. Магнезијум
има велику улогу у функцији неуролошког система. Осим тога, сарађује у бројним

5
процесима и може се наћи у свим ћелијама нашег организма. Његова присутност је
важна за здраве кости, зубе, мишиће, ензиме метаболизма и одговарајућу функцију
витамина Б1 и Б12. Спречава настанак камена у жучи и у бубрезима, и има улогу и у
функцији кардиоваскуларног система. У случају његовог недостатка: губи се апетит,
стрепња, слабост, грчење мишића, несаница, брзо и неправилно лупање срца,
мучнина, поремећај метаболизма а могу да се јаве и неуролошки проблеми. Пошто
се магнезијум не може надокнадити другим материјама, а ни организам га не
производи, треба посветити велику пажњу уношењу одговарајуће количине
магнезијума. Жене имају посебно велике користи од редовног уношења магнезијума
у организам, јер чува кости од остеопорозе, уклања болне грчеве код менструалног
циклуса, и помаже код ПМС-а.

Слика бр 2. Храна богата магнезијумом

Натријум (Na)

У телу одраслих особа се у сваком тренутку налази око 92г натријума, у крви,
у коштаном ткиву, у везивном ткиву као и у хрскавичавом ткиву. Скоро 40% укупне
количине натријума у телу се налази у међућелијској течности. Натријум одржава
баланс воде у организму, регулише кисело – базну равнотежу, одржава
пермеабилност ћелијског зида и заједно са калијумом учествује у преносу нервног

6
импулса (улазак Na+ у ћелију изазива деполаризацију мембране). Повезаност
редукције уноса натријума храном са смањењем крвног притиска је потврђена.
Присуство у храни: кухињска со, хлеб, месо и прерађевине, конзервисана риба, сир,
сосеви, ђус од поморанџе. Дефицит натријума је редак (спазам мишића, хипотензија,
тахикардија, отказивање ЦНС). Суфицит натријума доводи до хипертензије и
оштећења бубрега.

Калијум (К)

Калијум се углавном налази у интрацелуларној течности, а мала количина се

налази и у екстрацелуларној течности. Калијум регулише мишићну активност
заједно са калцијумом и натријумом, регулише кисело – базну равнотежу, развој
ембриона, деобу ћелија и метаболизам угљених хидрата. Дефицит калијума у
организму узрокује напетост, умор и успорен рад срца, а суфицит доводи до
аритмија и угрожавања животних срчаних функција. Намирнице богате калијумом
су воће и поврће као што су авокадо, банане, целер, броколи, артичока, наранџа,
кромпир, кајсија, парадајз, грашак, спанаћ итд.

Хлор (Cl)

Хлор је минерал који припада халогеној групи елемената, и углавном се

налази у међућелијској течности и неопходан је за успостављање и одржавање
живота. Он се такође налази и у ванћелијским течностима попут крви. Хлор је један
од најважнијих састојака желудачне киселине. Највећи проценат хлора се у тело
уноси кроз конзумирање натријум хлорида, односно кухињске соли. Хлор се такође
налази у великом броју поврћа: парадајзу, целеру, ражи и маслинама. Хроничан
недостатак хлора је изузетно ретка појава, кроз нормалну исхрану изузетно је тешко
предозирати се хлором. Сви уносимо хлора више него што нам је потребно.
Превисок унос хлора узрокује задржавање воде у организму, висок крвни притисак,
а постоје истраживања која указују да превисок унос хлора током дужег времена
потпомаже настанак рака и атеросклерозе.

7
 Сумпор (S)

Сумпор је минерал који има изражену могућност да ствара киселине. Сматра

се да је сумпор осми или девети минерал по реду по заступљености у телу човека.
Има га у скоро свим ћелијама, а у нешто већим количинама се налази у коси,
ноктима, кожи и зглобовима. Сумпор учествује у хемијској структури
аминокиселина – цистеина, хомоцистеина, таурина и метионина. Сумпор
дезинфикује крв а ако се повеже са тешким металима може имати и улогу
детоксикатора. То чини сумпор моћним средством у борби против упале згобова,
тетива и мишића – проблем скоро сваког активног спортисте. Правилан унос
сумпора је од великог значаја за лепу сјајну косу и кожу. Овај минерал ојачава
структуру длаке и користи се у борби против ћелавости. Познат је у два облика:
синтетички (сулфати и сулфити) чији је унос веома штетан, и органски – као
метилсулфонилметан (МСМ) који је организму потребан.

2.2 Микроелементи

Гвожђе (Fe)

Гвожђе улази у састав хемоглобина и неких ензима за интраћелијско дисање

(респираторни ензими). Гвожђе се налази и у крвној плазми (серумско гвожђе) и оно
учествује у одбрани организма. Учествује у синтези ДНК и РНК, и у трансформацији
бета-каротина у витамин А. Организам има резерве гвожђа у јетри, слезини и
коштаној сржи која служи за синтезу поменутих ензима и хемоглобина услед

8
повећаних потреба. Дневне потребе за гвожђем износе 1-2мг. Један еритроцит у току
једног минута може да прими милион атома гвожђа. Организам не може да
искористи тј. абсорбује сво гвожђе из хране, па је храном потребно уносити барем 10
пута веће количине. Недостатак гвожђа доводи до анемије, крв губи способност
транспорта одговарајуће количине кисеоника, и због тога се смањује радна
способност мишића. Очигледне промене су бледило,стални замор и губитак
менталне способности. У случају предозирања смањује се отпорност од заразних
болести.

Цинк (Zn)

Цинк је есенцијални елемент који улази у састав преко 70 различитих

ензимских система у организму, а најважнију улогу има као саставни део инсулина у
регулацији нивоа шећера у крви. Посебно је значајан у синтези ДНК и РНК.
Неопходан је за раст, деобу и сазревање ћелија. Значајну улогу има у формирању
костију као и за активацију витамина А у процесу вида. Садрже га намирнице
животињског порекла, посебно шкољке и други плодови мора, месо, јаја, цело зрно
житарица, ораси, семе сунцокрета и бундеве. Недостатак цинка код деце изазива
патуљаст раст, успорен физички, ментални и полни развој. Касније се може јавити
неплодност, сува кожа, успорено зацељивање рана, смањен апетит и осећај укуса.

Позитивни ефекти цинка на кожне процесе резултирали су увођењем његових

једињења у фармацеутске формулације за локалну примену, а потом и у козметичке
производе. Постоји више од 30 једињења цинка која се користе у козметичкој
припреми. Цинк оксид се користи у широкој палети козметике и средстава за личну
негу, укључујући шминку, лосионе за бебе, сапуне за купање и пудере за стопала.
Када се користи у производима за сунчање, цинк оксид делује као физички блокатор
сунчевог ултраљубичастог (УВ) зрачења, и помаже у смањењу или спречавању
опекотина од сунца и превременог старења коже.

9
 Слика бр.3 Цинк у храни

Јод (I)

Јод је један од саставних елемената хормона штитне жлезде и помаже њихово

стварање. Ти хормони играју улогу у регулацији брзине метаболизма, односно
неопходни су за физиолошки развој нервног система код деце. Знатни недостатак
јода код деце у развоју узрокује ментални застој тј. кретенизам, као ретардираност
раста, односно може узроковати недостатак слуха. Има улогу и у регулацији
циркулације. Када је састав јода у унешеним прехрамбеним производима мали,
организам не добија довољну количину јода, и у том случају се може приметити
повећање рада штитне жлезде, затим настају потешкоће у концентрацији, слабост
мишића, хладне руке и ноге. Карактеристични симптоми умереног недостатка јода
су сува кожа и изломљене власи косе. У природи се може наћи у морској риби,
морским алгама и планктонима, месу, млеку и јајима. Селен и присуство витамина А
помажу његову апсорпцију. Предозирање у штитној жлезди изазива тровање и може
довести до отока штитне жлезде, евентуално и до малигне промене. Јод у већим
дозама се може применити само уз лекарски савет.

Бакар (Cu)

Бакар има важну улогу у људском метаболизму, углавном зато што омогућава
правилно функционисање многих значајних ензима, један је од најзначајнијих
катализатора. Бакар је неопходан за одржавање јачине коже, крвних судова,
епителног и везивног ткива у целом телу. Бакар је потребан за коришћење гвожђа и

10
као кофактор укључен у метаболизам глукозе, као и за синтезу хемоглобина,
фосфолипида и везивног ткива. Учествује у стварању мијелина, меланина, и
омогућава нормално функционисање штитне жлезде. Бакар може деловати и као
оксиданс и као прооксиданс. Слободни радикали се природно налазе у телу и могу
да оштете зидове ћелија, буду у интеракцији са генетским материјалом и допринесу
развоју низа здравствених проблема и болести. Као антиоксиданс бакар неутралише
слободне радикале и може да смањи и спречи штету коју изазивају. Када бакар
делује као прооксиданс, подстиче штетне ефекте слободних радикала и може да
допринесе развоју Алцхајмерове болести. Одржавање одговарајуће дијететске
равнотеже бакра је веома важно. Озбиљан недостатак бакра је ретка појава, а
симптоми су промене у пигментацији косе и коже, анемија, неправилности и
деформације скелета и везивног ткива, репродуктивни проблеми, погоршана
функција нервног ткива. Чест унос суплемената цинка, високе дозе витамина Ц или
гвожђа, могу допринети или узроковати мањински статус бакра у организму.
Намирнице које садрже бакар су: банане, шкољке, ракови, изнутрице, квасац,
маслине, пшеница итд.

Бакар пептид се користи у серумима против бора и помаже да се активирају

природни биолошки процеси који обнављају кожу. Студије су показе да су бакар-
пептиди активнији у очувању колагена него витамин Ц или ретинолна киселина и
могу се комбиновати са АХА киселинама. Последњих година нараста тренд примене
јона бакра, цинка или магнезијума у облику пептида или деривата аминокиселина,
као микронутрицијенаса за фибробласте, а овај концепт се означава као
енергизирање ћелије, тј. обезбеђивање ћелије са кофакторима од значаја за синтезу
колагена и протеина екстрацелуларног матрикса.

Селен (Se)

Селен је базични елемент који има одбрамбено дејство. Ефикасан

антиоксиданс и средство за превенцију, а има и лековито дејство у случају бројних
болести, као што је рак. Данас већ бројни научници тврде да је једна од

11
најефикаснијих минералних материја које имају лековито дејство. У организму се
може наћи само у трагу, примарно је важан за раст, плодност, функцију јетре, негу
косе и коже, као и за вид. Садрже га скоро све ћелије тела, али се у највећој
количини таложи у бубрезима, јетри, слезини, панкреасу и тестисима. Селен
учествује у антиоксидансном систему заштите, спречава штетни утицај слободних
радикала на ДНК молекуле. Захваљујући антиоксидативном дејству има улогу и у
превентиви од патолошких промена жуте мрље, а може да успори процес старења.
Делује на цео састав имуног система. Састав селена у прехрамбеним производима
зависи од тога колики је био садржај селена у тлу у ком је расла биљка, односно на
ком је пасла животиња. У Мађарској је нажалост веома ниска количина селена у тлу,
и то може играти улогу у великој смртности због кардиоваскуларних и малигних
обољења. Налазимо га у прокељу, туњевини, харингама, парадајзу, луку.

Манган (Mn)

Манган је минерална материја која је људском организму потребна у малим

количинама, организам садржи тек 10-20мг, али ипак је неопходан за функцију
бројних физиолошких процеса. Његово присуство је важно за функцију одређених
ензима, који играју улогу у стварању хрскавице, а доприноси и физиолошком развоју
костију. Учествује у метаболизму беланчевина, као и у регулацији нивоа шећера у
крви. Од виталног је значаја за стварање појединих хормона (штитна жлезда, полни
хормони, инсулин), као и таложење глукозе у јетри. Има и антиоксидативну улогу.
Дефицит мангана може узроковати спорији раст и сметње у коштаном развоју.
Налазимо га у џигерици, бубрезима, жуманцету, ананасу, бананама, рибизлама,
зеленом лиснатом поврћу.

Молибден (Mo)

Молибден је елемент од виталне важности и потребан је за функцију три

ензима. Има улогу у разградњи аминокиселина, као и неутралисању одређених

12
алдехида и штетних материја. Присутан је у метаболизму процеса пуринске материје
и неопходан је у метаболизму мокраћне киселине. Може се наћи у зубном зиду и
због тога је важан у превенцији парадентозе. Поред тога пружа помоћ: у расту и
ћелијској функцији, ублажавању алергијских симптома, искориштавању гвожђа у
организму, очувању потенције и плодности. Нису познате болести које настају услед
недостатка молибдена. Налазимо га у џигерици, бубрезима, млеку, махунаркама и
јагодама.

Ванадијум (V)

Ванадијум је важан елемент, присутан је у метаболизму масти и угљених

хидрата, повећава осетљивост ћелија на инсулин, и учествује у стварању елемената
крви. Од прехрамбених производа гљиве и житарице садрже значајне количине
ванадијума. До сада није нађено обољење које се може повезати са недостатком
ванадијума.

Кобалт (Co)

Кобалт је есенцијални микроелемент који је интегрални део витамина Б12, а

који је неопходан у метаболизму фолне киселине и масних киселина. Осим тога
кобалт у склопу витамина Б12 учествује у производњи црвених крвних зрнаца и има
значаја за добро функционисање нервног система јер потпомаже стварање
мијелинског омотача. Извори кобалта у храни су месо, џигерица, бубрези, млеко,
остриге, дагње, риба, шкољке. У воћу углавном нема кобалта, а у поврћу га има врло
мало. То објашњава зашто вегетеријанци често имају недостатак овог минерала.
Кобалт се у организам уноси искључиво уносом витамина Б12, а никако у свом
јонском и металном облику. Уколико се уноси у неком другом облику може бити
веома токсичан.

13
 Хром (Cr)

Хром је један од есенцијалних микроелемената, важан за метаболизам масти,

угљених хидрата и протеина. Он потпомаже претварање глукозе у енергију, као и
синтетисање масних киселина и холестерола. Помаже и да протеини стигну тамо где
су најпотребнији. Једна студија је показала да се количина масних наслага код жена
са вишком килограма знатно смањује уколико се хром редовно уноси у организам.
Пошто хром утиче на дејство инсулина, он спречава нападе глади код особа на
дијети. Мањак хрома зависи од наше исхране и налазимо га у месу, пивском квасцу,
броколију, џигерици, јечму, језграстом воћу и печуркама. Најновија истраживања
дошла су до закључка да свакодневно узимање хрома као додатка исхрани може да
побољша памћење код старих људи.

Силицијум (Si)

У људском телу има око 7г силицијума, у траговима га има више него свих
других елемената заједно. Ефекти силицијума за здравље људи су јако позитивни, а
овај минерал је у потпуности занемарен и игнорисан од стране медицинске
заједнице. Оно што је заједничко свим позитивним дејствима силицијума је колаген.
Нема правилног стварања колагена без матрице сачињене од силицијум оксида, зато
је значај силицијума за здравље костију, зглобова, косе, ноктију и коже велики. Без
силицијума тело губи потпору, чврстину, једрину, подложно је болестима и
убрзаном старењу. Није лако унети довољне количине силицијума, и многи су у
хроничном дефициту истог. Чај од надземног дела раставића је идеалан за
надокнађивање силицијума.

14
 Слика бр 4. Чај од раставића.

3.Закључак

Минерали су једни од најважнијих састојака људског организма и имају

бројне функције. Појачавају чврстину и структуру скелета, учествују у метаболизму
угљених хидрата, масти и беланчевина и изградњи меких ткива, одржавају ацидо-
базну равнотежу, штите ћелије од процеса оксидације и дејства слободних радикала,
суделују у реакцијама ензимских система, мишићној контракцији, нервним
процесима и коагулацији крви. Извор минерала у природи је земљиште, из кога они
прелазе у воду, биљке и животиње које ми користимо у исхрани. Најсигурнији начин
за задовољење потреба за минералима је преко хране, и зато исхрана треба да буде
што разноврснија. С једне стране лоша и нискокалорична исхрана је најчешћи узрок
недостатка минерала у организму, док са друге стране труднице, дојиље, старије
особе и активни спортисти имају повећану потребу за додатним уносом неких
минерала у облику суплемената. Врло је важно да пре употребе суплемената будете
упознати са препорученим дневним уносом минерала и евентуалним нежељеним
ефектима. Допунска терапија минералима често је неопходна за здравље и лечење
појединих болести (обољења јетре, жучне кесе, црева или панкреаса) али треба бити
обазрив јер прекомерно уношење неких минерала може имати више штете за
организам него користи.

15
 Слика бр. 5 Разноврсно поврће

Литература

1. Богдановић, М., (2011). Основе хигијене, Висока здравствена школа

струковних студија у Београду
2. Ђуровић, Д., (2017). Испитивање гвожђа, цинка и бакра и антиоксидативног
статуса у мајчином млеку, серуму беба и мајки и храни за одојчад, Хемијски
факултет, универзитет у Београду.
3. Милетић, И., (2007). Оптималан унос витамина и минералних материја,
Фармацеутски факултет, Београд.
4. Минералне материје – базични елементи - foreverliving.com
5. Минералне материје – vitaminologija.com

16