Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija

“Visan”, Beograd
Predmet: Hemija namirnica sa dijetetikom

Minerali-podela i značaj
Seminarski rad

Mentor: Student:
Prof dr Zorka Jugović Tamara Omasta 12-VIII/2016

U Beogradu,
April, 2018.

1
Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................3
Minerali u ishrani.............................................................................................................................4
Podela minerala...............................................................................................................................4
Uloga minerala u organizmu...........................................................................................................5
Podela minerala prema mogućem riziku po organizam.................................................................6
Kalcijum..........................................................................................................................................6
Jod ...................................................................................................................................................9
Gvožđe.............................................................................................................................................9
Magnezijum...................................................................................................................................10
Natrijum.........................................................................................................................................12
Fosfor............................................................................................................................................13
Cink................................................................................................................................................13
Kalijum..........................................................................................................................................14
Selen..............................................................................................................................................15
Bakar..............................................................................................................................................15
Mangan..........................................................................................................................................16
Hrom..............................................................................................................................................16
Zaključak.......................................................................................................................................18
Literatura........................................................................................................................................19

2
 Uvod

Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni
su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za
normalno odvijanje metabolizma.

Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i
izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.

Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili
suplemenata.

3
 1. Minerali u ishrani

Minerali su jedni od najvažnijih sastojaka ljudskog organizma i imaju brojne

funkcije:

 Pojačavaju čvrstinu i strukturu skeleta, čineći ga jakim i otpornim na

mehanička oštećenja;
 Minerali učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i
izgradnji mekih tkiva;
 Održavaju acido-baznu ravnotežu, odnosno kiselost i baznost krvi i tkiva;
 Minerali štite ćelije od procesa oksidacije i dejstva slobodnih radikala;
 Sudeluju u reakcijama enzimskih sistema, mišićnoj kontrakciji, nervnim
procesima, koagulaciji krvi i dr.

Minerali čine 4,5% naše telesne mase, a najviše se nalaze u kostima. Minerali su

neorganski hemijski elementi.  Od 103 koliko je za sada poznato, čak 80 njih nalazi se u našem
organizmu. 
 

1.1 Podela minerala

Prema značaju i količini u telu, minerali se dele na:

–    esencijalne ili glavne: kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum, hlor

–    esencijalne u tragovima: gvožđe, bakar, hrom, cink, jod, selen, fluor, kobalt, mangan,
molibden
–    verovetno esencijalne u tragovima: silicijum, nikl, kalaj, vanadijum
–    neesencijalne: arsen, živa, olovo, aluminijum, bor, zlato, srebro, titan, litijum, stroncijum,
germanijum, kadmijum, antimon, bizmut, rubidijum, brom.

Prema količini, minerali se dele na:

–    mikroelemente: cink , jod selen, mangan, kobalt, hrom, molibden

–    makroelemente: natrijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, kalijum, hlor, gvožđe, sumpor,
bakar, cink i jod. Njih organizam treba u količini većoj od 100mg Organizam ima najčešće
potrebe za kalcijumom, fosforom, kalijumom i hloridima. Za normalno funkcionisanje
organizma, potrebno je 18 poznatih minerala, od kojih je za samo 6 ustanovljena preporučena
dnevna doza:

4
–    kalcijum
–    jod
–    gvožđe
–    magnezijum
–    fosfor
–    cink.
Elementi u tragovima su:

 selen
 bor
 hrom
 silicijum
 molibden
 kobalt

Klasična definicija minerala koji ulaze u sastav našeg organizma bila bi: to su stvari koje se u
organizmu nalaze u vrlo malim količinama, neki gotovo u tragovima (po tome su i dobili naziv -
"elementi u tragovima"), ali su neophodni za normalno odvijanje izmene metabolizma.

2. Uloga minerala u organizmu

Nekad se smatralo da su četiri elementa (gvožđe, bakar, jod i cink) neophodni za normalno
funkcionisanje organizma. Tokom poslednjih 30 godina tom je popisu dodato je još desetak
elemenata, ali najverovatnije ni to nije konačan broj. Bakar, gvožđe, cink, kalcijum, kalijum,
vanadijum, hrom, mangan, molibden, kobalt, jod, fluor, selen i neki drugi elementi nosioci su
životnih funkcija organizma, jer učestvuju u enzimskom sastavu bez kojeg nema neophodnih
biohemijskih procesa. Dovoljno je reći da su oni za enzime (naše katalizatore) isto što i kiseonik
za disanje čoveka.  Njihov se nedostatak u prehrani očituje celim nizom naizgled beznačajnih
oštećenja, ali na kraju ipak ozbiljnih, pa čak i smrtonosnih. Neki naučnici smatraju da su
minerali važniji od vitamina, jer se u živom organizmu gotovo nikako ne mogu stvoriti.
Cink, bakar i magnezijum važni su minerali koji nas štite od stresa (naročito magnezijum),
održavaju našu kožu i kosu nežnom naročito cink) i sprečavaju nastanak anemije (naročito bakar
- pomaže gvožđu prilikom stvaranja crvenih krvnih zrnaca). Ova tri elementa nedostaju kod žena
koje pate od tzv. predmenstrualnog sindroma, imaju krhku kosu, nokte i tanku kožu, a njihov se
nedostatak uz gvožđe, može javiti i kod obilnih menstrualnih krvarenja. 

Iskoristljivost i uloga pojedinih minerala u organizmu zavisi od:

 Količine zastupljenog minerala u organizmu i u kom hemijskom obliku

5
 Gde i kako deluje

 U kojoj se količini unosi

 Od prisustva ostalih sastojaka hrane

 Od interakcija sa drugim nutrimentima

Uloge mineralnih materija u organizmu jeste :

1.Strukturna-ulaze u strukturu tkiva (kostiju, krvi...)

2.Regulišuća - održavanje normalne funkcije ćelija, ulaze u strukturu enzima, moduliraju

aktivnost proteina, prenose signale, imuno-modulatorna.

3. Podela minerala prema mogućem riziku po organizam

Grupa A – nema dokaza o mogućim štetnim posledicama u količinama u kojima se konzumira

Hrom

Grupa B – Nizak rizik od postizanja potencijalno štetnih unosa :

fosfor, magnezijum, molibden, selen

Grupa C – potencijalni rizik od prekoračenja optimalnih količina

Kalcijum, bakar, fluoridi, jod, gvožđe, mangan, cink.

4. Kalcijum ( Ca )  

Kalcjum je mineral odgovoran za nervnu provodljivost, zdrave kosti i zube, srce i krvotok, dobar
je za imuni sistem.

Dejstvo kalcijuma
Kalcijum je važan mineral za strukturu kostiju i zuba, nervnu sprovodljivost i
zgrušavanje krvi.

4.1 Fiziološke uloge kalcijuma

 Formiranje kostiju i zuba

6
 Koagulacija krvi – indirektno pomaže konverziju protrombina u trombin

 Mišićne kontrakcije i opuštanje

 Prenošenje nervnih impulsa

 Permeabilnost ćelijskog zida

 Aktivacija nekih enzima

4.2 Optimalan dijetarni unos Ca

Žene i muškarci 800 mg

Graviditet i laktacija + 400 mg

Suficit kalcijuma se javlja kod:

 Hipertiroidizma, primarnog hiperparatireoidizma, feohromocitoma, tuberkuloza, akutnih

bubrežnih oboljenja, benigne displazije dojke

 Pri uzimanju lekova (tamoksifen, litijum, tiazidni diuretici, hlortalidon)

 Kod suficita vitamina A i D

 Nedostatak kalcijuma u organizmu izaziva rahitis kod dece i osteoporozu kod

odraslih, lošu funkciju mišića, nepravilan rad srca

Preveliki unos Ca hranom ili iz suplemenata može dovesti do:

 Pojave kamena u bubregu,

 Hiperkalcemija ( posebno kod osoba koje uzimaju
 antacidna sredstva i mnogo mleka)
 Interakcije Ca sa Zn i vitaminom C

Izvor kalcijuma u ishrani

 Mleko i mlečni proizvodi

 Pasulj, žumance, orasi, zeleno lisnato povrće

Nedostatak kalcijuma je vrlo čest u populaciji. On se može javiti ne samo zbog ishrane
siromašne kalcijumom nego i zbog brojnih drugih razloga kao što su nedostatak vitamina D,
nedovoljna izloženost sunčevoj svetlosti, smanjena apsorpcija, te poremećaji hormonalnog

7
statusa. Naime, tokom rasta i razvoja dece kalcijum je neophodan za rast kostiju. Nedostatak
kalcijuma u dečijoj dobi može za posledicu imati nepravilan i sporiji rast i razvoj.

Veliki zdravstveni problem današnjice je osteoporoza stariji ljudi. Osteoporoza daleko najteže
pogađa žene nakon menopauze. Dolazi do gubitka koštane mase, kosti postaju lomljivije,
frakture učestale, a slomljena kost jako sporo zarasta.

Slika 2 Gustina kostiju kod žena

Povećani unos kalcijuma uglavnom ne može štetiti jer se višak kalcijuma u organizmu u
gastrointestinalnom sistemu ne apsorbuje nego se izlučuje putem stolice, međutim, današnji
suplementi kalcijuma uz kalcijum sadrže još i vitamin D. Stoga bi neumereno uzimanje takvih
kombinovanih preparata moglo dovesti do opasne hiperkalcijemije. Posledica hiperkalcijemije je
gubitak apetita, zatvor, mučnina, povraćanje. Najgora posledica takvog poremećaja je svakako
kalcifikacija mekih tkiva kao sto su bubrezi i njihovo oštećenje. Međutim postoje istraživanja
koja pokazuju korelaciju između ateroskleroze i hiperkalcijemije.
Uzimanje visokih doza suplemenata kalcijuma uz suplemente gvožđa može dovesti do otežane
apsorpcije gvožđa stoga trebaju biti oprezne osobe sa hipohromnom anemijom (anemija nastala
usled niskih vrednosti serumskog gvožđa).

8
Ne savetuje se kombinacija suplemenata kalcijuma i blokatora kalcijumovih kanala (nifedipin,
diltiazem, verapamil, amlodipin, i sl.), tiazidskih diuretika (hidrohlorotiazid), tetraciklinskih
antibiotika i estrogenih hormona. Takođe, nije preporučeno istovremeno uzimanje vitamina A i
gvožđa sa suplementima kalcijuma.

Preparati kalcijuma se mogu naći u obliku brojnih soli – karbonata, laktata, glukonata a najbolji
oblik za apsorpciju je kalcijum citrat. Kombinacije vitamina D i suplemenata kalcijuma moraju
biti strogo nadzirane od strane lekara.

5. Jod (J)

Jod je mineral zadužen za pravilnu funkciju štitne žlezde. Pomaže u poboljšanju i pravilnom
rastu kose, noktiju, utiče na zdravlje kože i zuba.

Dejstvo : Jod je neophodan za sintezu tiroksina, glavnog hormona štitne žlezde, koji
učestvuje u regulisanju brzine metabolizma, rasta i razvoja.

Nedostatak joda; kod odraslih osoba nedostatak joda izaziva gušavost, a kod dece
usporava rast i fizički razvoj.

U organizmu višak joda izaziva neadekvatnu produkcija tiroksina.

Prirodno se nalazi u: ribi, plodovima mora, crnom luku, jajima, algama, žitaricama, morskoj
soli.  Preporučena dnevna doza je oko 20mg.

Slika 3 Hrana bogata jodom

9
6. Gvožđe (Fe)

Gvožđe (Fe) je mineral koji je odgovoran za stvaranje eritrocita i sprečavanje anemije,

potpomaže rast, a sprečava zamor. Povećava fizičke aktivnosti i stimuliše apetit. Glavno dejstvo
mu je transport kiseonika kroz organizam. Naročito je pogodan u trudnoći. Preterana
upotreba kafe ili čaja, znatno smanjuje gvožđe u organizmu Preporučena dnevna doza je 14mg.

6.1 Fiziološke funkcije gvožđa

• Između 60 – 70 % ukupne količine gvožđa u organizmu nalazi se u hemoglobinu, u

crvenim krvnim zrncima – prenos kiseonika od pluća do tkiva i ćelija

• gvožđe je neophodno za funkcionisanje velikog broja enzima koji su potrebni za

snabdevanje organizma energijom

Nedostatak gvožđa izaziva sledeće probleme: Anemija, nizak energetski metabolizam i zamor,
smanjena rezistencija na infekcije, depresija, gubitak pažnje i smanjena koncentracija,
glavobolja, vrtoglavica, gubitak kose i dr.

Višak gvošđa u organizmu izaziva nagomilavanje gvožđa u tkivima, oštećenje jetre i srčane
smetnje.

Dijetarni izvori

Crveno meso, džigerica, morski plodovi, pasulj, crvena paprika

(resorpcija Fe iz biljnih i životinjskih izvora se razlikuje, hem/he-hem gvožđe)

Oblik gvožđa koji je najlakši za apsorpciju jeste tzv. hem-gvožđe poreklom iz mesa i ostalih
namirnica životinjskog porekla. Sa druge strane, non-hem-gvožđe, čija je apsorpcija otežana i
znatno manja, nalazi se u voću, povrću i žitaricama. Apsorpcija ovog oblika gvožđa može da se
poboljša ako se koristi u kombinaciji sa vitaminom C (npr. limunski sok kao dodatak salatama).
Mleko i mlečni proizvodi su relativno slabi izvori gvožđa. Smatra se da crveno meso obezbeđuje
najbogatiji  izvor gvožđa koji i najlakši za apsorpciju.

7. Magnezijum (Mg)

10
Magnezijum  je mineral koji utiče na funkcije nerava i mozga, dobro deluje na rad srca, dobro
deluje na digestivni sistem i sprečava taloženje kalcijuma u organizmu i time stvaranje kamenca
u bubrezima i jetru. Osim toga, blagotvoran je u situacijama stresa i PMS-.Magnezijum takođe
učestvuje u enzimskim biohemijskim reakcijama u ćelijama, u normalnom radu mišića, važan je
za održavanje normalnog krvnog pritiska i za funkcije centralnog nervnog sistema.

Nedostatak magnezijuma u organizmu :

dovodi do neregulisanog krvnog pritiska i problema sa srcem, grčeva u mišićima, opšte slabosti,
tremora i konvulzija (kod alkoholičara).

Višak magnezijuma u organizmu :

Simptomi prekomernog unosa magnezijuma su stomačni problemi praćeni dijarejom, mučninom,

povraćanjem, pad krvnog pritiska, usporen puls.

Namirnice koje su bogate magnezijumom :

Orasi, kikiriki, bademi, zrno soje, kakao, pasulj, grašak, meso, banane, avokado, lisnato zeleno
povrće …

Preporučena dnevna doza je oko 400mg. Prisutan sa oko 25 g u organizmu odraslih. Zajedno sa
Ca i P se ugrađuje u kosti (60-70%) .Resorpcija se dešava u ileumu i jejinumu i kolonu i nije
hormonski regulisana. Prosečan nivo resorpcije je 45% , ali efikasnost zavisi od dijetarnog unosa
(11-70%) .Resorpcija ide paralelno sa Ca .

11
 Slika 1 Hrana bogata Magnezijumom

Pokazalo se da osobe koje unose optimalne količine magnezijuma ređe oboljevaju od karcinoma
debelog creva i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, suplementi ovog minerala mogu da
pomognu i osobama sa migrenom, astmom, menstrualnim tegobama, gubitkom koncentracije i
snage.

Povećan unos magnezijuma preporučuje se i kod sportista koji treniraju u vlažnom i toplom
okruženju jer gube velike količine magnezijuma putem znojenja.

Magnezijum može da uđe u interakciju sa antibioticima i to tetraciklinima i hinolonima, kao i sa

diureticima. Brojni diuretici koji štede kalijum, ujedno štede i magnezijum, pa mogu uticati na
njegovo povećanje u telu, dok tijazidni i diuretici Henleove petlje uzrokuju nedostatak
magnezijuma. Treba imati u vidu i da veliki unos masti i mesnih prerađevina, vezuje
magnezijum u crevima i onemogućava njegovu apsorpciju u tankom crevu.

Magnezijum i kalcijum se takmiče za usvajanje u crevima, pa povećan unos magnezijuma može

dovesto do deficita kalcijuma. Kafa, crni ili zeleni čaj povećavaju izlučivanje magnezijuma
preko bubrega.Ako se unosi kao suplement, najbolji izbor je magnezijumova so sa vitaminima C
i B jer nivo vitamina B6 utiče na to koliko će magnezijuma biti usvojeno iz hrane. Suplemente
magnezijuma, bez konsultacije sa lekarom, ne bi trebalo da uzimaju srčani i bubrežni bolesnici.

8. Natrijum

(dnevna doza natrijuma za odrasle 1300-1500 mg)

Dejstvo natrijuma

Sprovođenje nervnih impulsa, mišićna kontrakcija, održavanje balansa vode u

organizmu, regulacija krvnog pritiska.

Nedostatak Na dovodi do umora, mučnine i grčeva u mišićima a preteran unos dovodi

do oštećenja bubrega i povećanog krvnog pritiska.

Izvori natrijuma:

Kuhinjska so, prerađene i zasoljene namirnice, žitarice, voće, lisnato povrće…

12
Nedostatak natrijuma zbog nedovoljne količine unosa hranom uglavnom nije moguć,
ali može nastati zbog nekih bolesti kao što su dugotrajni proliv, povraćanje, opekotine,
tumori i tuberkuloza. Dok aktivni sportisti gube veću količinu natrijuma prekomernim
znojenjem.

Preveliki unos natrijuma može bitno poremetiti zdravlje čoveka a dugotrajno i

prekomerno soljenje hrane doprineće povećanju krvnog pritiska i može trajno oštetiti
bubrege. Jednokratni unos velike količine natrijuma može biti opasan po život. Naime,
ljudski organizam nema mehanizam koji bi sprečio preveliku apsorpciju natrijuma u
crevima.

9. Fosfor (P)

Fosfor  je mineral odgovoran za kosti i zube, pomaže metabolizam masti i skroba, kao i rast i
obnavljanju organizma i proizvodnji energije. Izvori se nalaze u: mesu, ribi, jajima, integralnim
žitaricama, grožđu, vinu, semenkama. Preporučena dnevna doza je oko 800mg.

8.1 Fiziološke uloge fosfora

 Formiranje kostiju i zuba kalcijum hidroksiapatit, Ca10 (PO4 )6 (OH)2 i kalcijum-fosfat

fosforilacijom kolagena započinje razvoj kostiju

 Učestvuje u resorpciji glukoze i glicerola (iz masti), transportu masnih kiselina

 Ulazi u strukturne masti (u obliku fosfolipida)

 Ulazi u strukturu fosfoproteina i nukleinskih kiselina

 Sekundarni glasnici sadrže fosfor (cAMP, cGMP, IPP)

 Učestvuje u energetskom metabolizmu

 Puferski sistem

Dijetarni unos fosfora

 Odrasle osobe 800 mg

13
  Granična vrednost unosa iz suplemenata i obogaćene hrane 250 mg, a prema IOM Ul je
4000 mg dnevno
 Odnos Ca i P u hrani od 1:1 do 1,5:1 je poželjan; mnogo F, malo Ca gubitak kostiju
 Dijetarni izvori fosfora
 Meso, riba, žumance, mleko i mečni proizvodi

S obzirom da je sveprisutan u namirnicama, nedostatak fosfora je neuobičajen. Nedostatak se

može javiti kod osoba koje dugo koriste antacide koji sadrže aluminijum-hidroksid. Takav tip
antacida se vezuje za fosfor i čini ga nedostupnim da se apsorbuje u crevima. Kao i kod
kalcijuma, apsorpcija fosfora zavisi od vitamina D.

10. Cink (Zn)

Cink (Zn) je mineral koji utiče na metaboličke procese i sintezu proteina, pomaže kod
ozdravljenja prostate i rastu noktiju, dobar je i u lečenju neplodnosti. Prirodni izvor je: meso
poput svinjetine i govedine, pivski kvasac, pšenične klice, jaja, semenke od bundeve.
Preporučena dnevna doza je 15mg.

Dejstvo

Cink je sastavni deo preko 200 različitih proteina, uključen je u proces regulacije rasta i
razvoja, ima antioksidativni efekat, podstiče dejstvo mnogobrojnih hormona, učestvuje
u odbrambenom mehanizmu organizma.

Nedostatak cinka : Česte prehlade i infekcije, suvoća i ogrubelost kože, sporo zarastanje
rana, opadanje kose gubljenje apetita i naglo mršavljenje, zaboravnost, depresivna
osećanja, impotencija i neplodnost.

Prekomeran unos cinka :bolovi u stomaku, mučnina, povraćanja, dehidratacija,

letargija, anemija, nesvestica.

Hrana u kojoj se cink najčešće nalazi su ostrige, teleća i svinjska džigerica, konjsko meso,
žumance, pečurke, grašak, spanać, beli luk, integralne žitarice, kikiriki, bademi …

Ukoliko organizam ne dobija dovoljno cinka iz namirnica, on se može nadokanditi uzimanjem

suplemenata sa dodatkom ovog minerala. Za dodavanje cinka u ishrani, važno je da on bude u
helatnom obliku. Helat je čvrst spoj nekog minerala i određene organske kiseline. Takav preparat
je bezbedan, organizam ga dobro prihvata, koristi potrebne količine, a višak odbacuje. Nema
taloženja u organizmu, kao kod neorganske forme. Iako postoje mnoge vrste cinka, za dopunu,

14
 najviše se preporučuju i najbolju moć apsorpcije imaju cink-orotat i cink pikolinat. U upotrebi su
takođe i cink glukonat, cink acetat, cink oksid i cink sulfat , sa manjom sposobnošću apsorpcije.
Suplementacija jednim mineralom, može da smanji apsorpciju drugog. Dodavanjem suplementa
kalijuma, smanjuje se apsorpcija cinka. Kada je unos cinka u organizmu zadovoljavajuć,
skromno povećanje bakra ne ometa apsorpciju cinka. Kombinacija suplemenata kalcijuma sa
cinkom, sprečava apsorpciju, pa je poželjno izbegavati hranu bogatu kalcijumom. Antibiotici
(tetraciklin), diuretici, izazivaju gubitak cinka i do 60% kroz urin. Minerali koji su sinergisti sa
cinkom su: magnezijum, mangan i fosfor. Vitamini sinergisti sa cinkom: A, B6, B5, B3, B2 i E.

11. Kalijum (K)

Kalijum (K) je mineral koji snižava krvni pritisak i pomaže kod izbacivanja otpadnih materija iz
organizma, igra značajnu ulogu u kontrakciji mišića i u funkcionisanju nervnog sistema. Prirodni
izvori su: paradajz, salata, seme suncokreta, krompir, banane, kikiriki, badem, pistaći, lešnik,
suvo grožđe i ostalo suvo voće, musli i integralne pahuljice. Iako zvanični standardi nisu
ustanovljeni, preporučuje se unos od oko 2000-6000mg dnevno. U intracelularnoj tečnosti
uglavnom, a mala količina u ekstracelularnoj.
S obzirom da postoji rizik pojave srčanog zastoja kod povećanog unosa kalijuma i
hiperkalijemije ne savetuju se suplementi kalijuma izuzev kada postoji dijagnostikovana
hipokalijemija. Dovoljna količina ovog minerala obezbeđuje se putem hrane.

Fiziološka funkcija

• Reguliše mišićnu aktivnost zajedno sa Na i Ca

• Reguliše kiselo-bazni balans

• Metabolizam ugljenih hidrata (deponuje se sa glikogenom)

• Sinteza proteina

Dijetarni izvori : Žitarice, voće, povrće .

12.Selen (Se)
U humanom organizmu najveći deo selena se nalazi vezan za proteine u okviru kojih vrši svoje
funkcije

Najbolje proučeni seleno-proteini su:

• selen-zavisni enzimi glutation peroksidaze (GSHPx) - do sada su otkrivena četiri enzima i

svi imaju odbrambenu ulogu od oksidativnih oštećenja; enzimi GSHPx, u zavisnosti od

15
 tipa, deluju intracelularno, ali i u ekstracelularnom prostoru, deluju u citozolu, ali i u
ćelijskim membranama, te imaju veom širok delokrug delovanja.

• u metabolizmu joda u organizmu, odnosno u aktivaciji hormona tiroidne žlezde u

perifernim tkivima, učestvuju tri tipa enzima jodtironin dejodinaze (JTD) od kojih bar
jedan, a najverovatnije sva tri, sadrže selen.

Potrebe za selenom

• odrasle osobe 55 mg dnevno

Izvori: namirnice životinjskog porekla – meso, iznutrice, proizvodi od mesa, jaja

13.Bakar (dnevna doza bakra za odrasle oko 2mg)

Dejstvo : Bakar pomaže u metabolizmu gvožđa, formaciji crvenih krvnih zrnaca i cirkulaciji, kao
i proizvodnji energije za ćelije.

Nedostatak bakra je neuobičajen ali ukoliko se javi dolazi do nemogućnosti prenošenja gvožđa i
pojave anemije, problemi s cirkulacijom.

Bakar u ishrani:

Jetra, indijski orah, semenke suncokreta, integralne žitarice, šljive, pasulj, crna čokolada,
žumance…

Nedostatak bakra kod čoveka se javlja vrlo retko, najviše kod novorođenčadi, kod dugotrajnih
dijareja, kod neuhranjenih osoba zbog bolesti kao što su Kronova bolest ili mukovicidoza.
Apsorpciju bakra pomaže: cink, kobalt i gvožđe, a odmaže uzimanje prevelikih doza cinka,
gvožđa i molibdena. Kod odrasle zdrave osobe nije neophodna suplementacija bakrom,
prekomerno konzumiranje može dovesti do gastrointestinalnih tegoba i oštećenje jetre.

14.Mangan (dnevna doza mangana za odrasle od 1,8mg -2,3 mg)

Mangan učestvuje u formiranju kostiju, imunološkim funkcijama, antioksidativnim aktivnostima

i metabolizmu ugljenih hidrata i masti.

Nedostatak mangana uzrokuje usporen rast i razvoj kod dece.

16
Najčešće se nalazi u hrani kao što su : Lešnici, bademi, orasi, žitarice celog zrna, mahunarke,
banana, ananas, zeleno lisnato povrće, ribizle, zeleni čaj, jetra, bubrezi…

Nedostatak mangana je retka pojava i najveći rizik od deficita javlja se kod osoba koje imaju
smanjeni unos kalorija ili u slučajevima loše apsorpcije mangana. Uvećanje apsorpcije ovog
minerala postiže se povećanim unosom mesa i vitamina C, B1 i E. Mangan reguliše odnos fero i
feri oblika gvožđa pri čemu veće koncentracije mangana smanjuju iskorišćavanje gvožđa u
organizmu. Prekomeran unos fosfora i kalcijuma smanjuje apsorpciju mangana.

15.Hrom

Hrom je važan za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, podržava zdrav metabolizam  i
obezbeđuje adekvatan nivo energije. Nedostatak hroma u organizmu izaziva lošu kontrolu
glukoze u krvi, nisku energiju, zamor, promene u apetitu i težini, niska koncetracija i loša
memorija, loše zdravlje kože. Dok prekomeran unos hroma izaziva bol u stomaku, probavni
problemi, nizak nivo šećera u krvi.

Hrom u ishrani:

Brokoli, grožđe, kromprir, beli luk, bosiljak, pomorandža, jabuke, banane, morska hrana, pivski
kvasac, integralne žitarice, mekinje, nemasni sir.

S obzirom da je dnevna količina hroma koja je potrebna ljudskom organizmu mala, ona se može
zadovoljiti iz hrane. Stoga njegova suplementacija kod odrasle zdrave osobe, kako većina
stručnjaka smatra, nije potrebna. Optimalan unos hroma putem hrane jako je važan za
dijabetičare, srčane bolesnike, aktivne sportiste i za osobe koji konzumiraju veliku količinu
ugljenih hidrata. Suplementacija hromom je opravdana kod ljudi sa dijabetesom i za starije osobe
koje imaju veći rizik za pojavu nedostatka ovog minerala.

17
 Zaključak

Izvor minerala u prirodi je zemljište, iz koga oni prelaze u vodu, biljke i životinje koje mi
koristimo u ishrani. Najsigurniji način za zadovoljenje dnevnih potreba za mineralima  je preko
hrane. Sa jedne strane loša i niskokalorična ishrana je najčešći uzrok nedostatka minerala u
organizmu, dok sa druge strane trudnice, dojilje, starije osobe i aktivni sportisti imaju povećanu
potrebu za dodatnim unosom nekih minerala u obliku suplemenata.

Dopunska terapija mineralima često je neophodna za zdravlje i lečenje pojedinih bolesti

(hronična dijareja, alergije na hranu, intolerancija pojedinih hranljivih sastojaka, oboljenja jetre,
žučne kese, creva ili pankreasa). Međutim treba biti obazriv jer ljudi često prekomerno unose
pojedine minerale što za organizam može imati veće štete nego koristi.

Vrlo je važno da pre upotrebe nutritivnih dodataka i suplemenata  budete upoznati sa

preporučenim dnevnim unosom minerala, eventualnim neželjenim posledicama usled

18
prekomernih doza i da li ih treba koristiti u kombinaciji sa drugim suplementima ili lekovima
koje svakodnevno uzimate kao prepisanu terapiju

Literatura

1. Grujić R. ,Stanković I, Miletić I.,Nauka o ishrani čoveka , knjiga druga, Banja Luka, 2007.

2. Stanimirović S., Bromatologija,Beograd; Univerzitetu Beogradu-Farmaceutski fakultet;

1990.

3. Barasi ME. Human Nutrition.  A health perspective. London: Hodder Arnold Publishers;
2003

4. Zorka J.,Danijela P., Hemija namirnica sa dijetetikom;VZSŠSS-Visan, Beograd 2018.

5. http://www.stetoskop.info/Minerali-podela-2420-c47-content.htm

6. https://agroekonomija.wordpress.com/2012/06/27/minerali-znacaj-i-podela/

19
7. Slika 1

https://www.top10homeremedies.com/wp-content/uploads/2016/12/magnesium-rich-
foods.jpg

8. Slika 2

http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2014/10/osteoporoza_kostiju.jpg

9. Slika 3

https://ridhelp.com/wp-content/uploads/2017/01/iodine-rich-foods.jpg

20