Fiziologija 2016/2017

Ispitna pitanja skripta

1.Struktura elijske membrane
2 sloja fosfolipida
Jedna polarna grupa molekula i 2 hidrofobna lanca masanih kiselina
Nepolarni lanci iz oba sloja fosfolipida su okrenuti jedan ka drugom dok su polarne grupe unutranjeg
sloja okrenute ka citoplazmi ,a drugog tj.spoljanjeg ka ekstraelijskom prostoru .Na ovaj nain elijska
membrana ostaje stabilna (i u tenom stanju).
elijska membrana sadri i proteine koji su uronjeni u lipidni dvosloj (tzv.transmembranski)ili su
vezani za povrinu lipidnog dvosloja(periferni proteini).
-Fluidno mozaina struktura-
Najzastupljeniji fosfolipidi u elijskoj membrani su jedinjenja holina sa masnom
kiselinom ,aminofosfolipidi,holesterol.
2.Vrste transporta materija kroz elijsku membranu
Fagocitoza ,pinocitotoza=egzocitoza
Produkti lunjenja elija se oslobaaju u ekstraelijski prostor.Za ovaj proces je potrebno prisustvo
jona kalcijuma slobodnog u citosolu.
Endocitoza-proces pri kome nastaje vakuola.
-Transport-
Idifuzija
Braunovo kretanje
Zavisi od liposolubilnosti supstanci ,vri se pomou kinetike energije,joni difunduju kroz elijsku
membranu zahvaljujui proteinsim kanalima ,postoje Voltani kanali,postoje Ligand zavisni kanali.
II Osmoza
Osmoza predstavja neto difuziju(na jednoj strani se koncentracija estica poveava a na drugoj
smanjuje)rastvora.
Membrana je selektivno propustljiva to znai da je propusna za rastvara , a nepropusna za
rastvorenu supstancu.
#Osmotski pritisak
Pritisak koji je dovoljan da zaustavi osmozu.On zavisi od broja rastvorenih estica .Izraava se
Avogardovim brojem (6.02X1023 estica) ili molarnim koncentracijama ,ne izraava se u jedinici pritiska
(mmHg)
OSMOLARNOSTosmolalnost
Osmolalnost broj osmotski aktivnih estica u kilogramu rastvaraa,osmolarnost broj osmotski aktivnih
estica u litru rastvora,ova dva termina imau isto znaenje ako su u pitanju vodeni rastvori male
koliine.U fiziologiji se ee koristi termin osmolarnost.Normalna osmolarnost telesnih tenosti iznosi
oko 300 mili osmola.
#Podela rastvora prema osmolarnosti:
Izoosmolarni ista osmolarnost kao telesne tenosti
Hipoosmolarni manja je osmolarnost od osmolarnosti telesnih tenosti
Hiperosmolarni vea osmolarnost nego osmolarnost telesnih tenosti
Osmolarnost zavisi od elijske membrane i od supstance .
#Osmotski refleksi koeficijent -0-1,to je osobina elijske membrane da difunduju estice ,jer je ona
nepropusna za neke supstance(natrijum) dok je za druge propusna (urea).
# Toninost -efektivna osmolarnost
Je proivod osmolarne koncentracije i osmotskog refleksnog koeficijenta te moe biti:
izotonian ,izojonian,hipertonian,hipotonian
# Telesne tenosti
Celula =elija
Ekstraelijska tenost=ET,ECT
Intraelijska tenost=ITC,IT
Intersticijalna(medjuelijska tenost)
Najea je voda.
Ukupna telsna tenost zbir inta i extra elijske tenosti.
Ovu tenost takoe ine krv i limfa.Plazma tenost koju okruuje elije krvi.
Transelijske tenosti intersticijalne ,to je tenost u sinovijalnim opnama i ima je najmanje ,nalazi se
u:

-1-
 Pleuralnoj
Perikardnoj
Peritoneumskoj opni
Tenost u zglobnim aurama
Likvor
Ona vodica
Zavisi od:
Starosti /uzrasta
Genetike
Pola
Zdravstvenog stanja
Telesne mase
III Olakana difuzija
Supstance tee da izjednae koncentraciju.Potreban je specifini transportni protrin tzv.nosa.Na ovaj
nain se transportuju amino kiseline,monosaharidi i nukleozidi.
IV Aktivan transport
Pored postojanja proteina ovaj transport mora da ima i utroak metabolike energije.Nazivamo ga i
koncentracijski transport.Energija se koristi iz ATP-a (adenozin tri fosfata) te je to primarni aktivni
transport.
Sekundarni aktivni transport predstavlja potencijalnu hemijsku energiju.Ovim mehanizmom se
transportuju monosaharidi i neki joni.Kalcijum ATP-aze omoguavaju aktivni transport kalcijuma.
ATP-aze koji omoguavaju transport jona imaju ATP i kljunu ulogu u odravanju ivota.
Natrijum ,kalijum,vodonik ATP-aze(mitohondrije).
NaCa izmenjiva sadre ga srane miine elije kako bi se kontrolisala intralijska koncentracija Ca
(kalcijuma).
3.Potencijali elijske membrane
Lokalni :
-elektroniki potencijali
-traje neko vreme posle prestanka dejstva drai
-kad opadne naziva se PROSTORNA KONSTANTA
-kod veine sisara se nalazi u miinim i nervnim elijama
-1 do 3mm
Pragovni potencijal:
Razliit za razliita tkiva
Potpragovni potencijal:
Svi ispod pragovnog(za skeletni mii iznosi -60mV)
Akcijski:
-brza promena potencijala
-obrnuti je
-propagira bez gubitaka
Zakon sve ili nita ga odlikuje
1)depolarizacija
2)Repolarizacija
iljak potencijal:
Akcioni potencijal pri kome repolarizacija nastaje odmah po depolarizaciji.
Plato potencijal:
Repolarizacija kasno nastaje
Hiperpolarizujui naknadni potencijal kada posle repolarizacije nastane hiperpolarizacija koja je
prolazna.
*Voltano zavisni Na i K kanali
Oni su bitni za nastanak akcijskog potencijala .Nastaju za specifine jone.Ne moemo izazvati drugi
potencijal dok se prvi ne zavri.Izlazak K+odvodi pozitivni potencijal iz elije i omoguuje proces
repolarizacije.
4.Sinaptika transmisija
Sinapse(veze) vre prenoenje akcijskog potencijala.Sinapse mogu biti elektrine i hemijske.
Elektrine sinapse:
-ree su od hemijskih

-2-
-nalaze se u centralnom i perifernom nervnom sistemu ,kao i u elijama jetre,sranom
miiu ,elijama creva,epitelijalnim elijama onog soiva.
Postoje pukotinaste veze putem kojih citoplazme dve elije komuniciraju .
Njihova odlika je :
Veoma mali intraelijski prostor( 2nano metra)
Transmitor je jonska struja
Malo zadravanje

Ovim kanalom se otvaraju voltano zavisni kanali(Na,K).

Ovim vidom sinapse se poveava koncentracija intraelijskog kalcijuma i smanjuje intraelijski ph
te se zatvaraju voltano zavisni kanali u pukotinastim vezama i spreava se irenje potencijala.
Hemijske sinapse:
-najee
-ostvaruju se preko NEUROTRANSMITERA(osloboena hemijska supstanca-acetil holin,adrenalin..)
5.Senzoriki nervni sistem
Odlikuju ga senzoriki receptori .Receptori deluju na dra potencijala.
# Receptori se prema tome odakle primaju drai dele na:
Ekstrareceptore koji primaju drai iz spoljanje sredine
Enteroreceptore koji promaju dra iz organizma.
#Receptore prema tipu stimulansa delimo na:
Mehanoreceptore oni detektuju mehanizam drai kao to su zvuk,dodir,duina miia
Termoreceptore oni detektuju spoljanju temperaturu(toplo,hladno).
Fotoreceptori za detekciju svetlosti
Hemorezeptore-detektuju supstance koje izazivaju miris i ukus.
# Po tipu senzacije postoje receptori za:
1. Bol
2. Dodir
3. Miris/ukus
4. Toplo/hladno
Svaki je receptor specijalizovan je da prima odreeni tip stimulansa -adekvatan stimulans.
Receptorski potencijal=akcijski potencijal=potencijal koji se stvara u receptorima delovanjem
stimulansa.
# Adaptacija receptora
1) Toniki receptori -sporo adaptirajui,koji kontinuirano okidaju akcijski potencijal tokom trajanja
stimulansa.
2) Faziki -brzo adaptirajui ,frekvenca opada i pored stalnog delovanja stimulansa
SENZORIKA JEDINICA-SKUP RECEPTORA KOJI GENERIU POTENCIJALE U 1 SENZORIKOM NEURONU
NEURON MOE BITI SENZORNI I MOTORNI .
RECEPTIVNO POLJE -POVRINA INERVISANA 1 SENZORIKOM JEDINICOM.
6.Bol
Registruju ga nociceptori predstavljaju slobodne ,nemijalizovane zavretke .Nonoreceptori reaguju
na:mehanike,termike,elektrine ,hemijske drai.
Prilikom reagovanja drai oslobaaju u supstance ,kako to
su :histamin,prostaglandin,leukotrijeni.Postoje razna vlakna koja prenose drai-bol-
Bol je emocionalna komponenta neprijatnog afekta.
Brza bol-otri,lokalizovani bol(prenose se AS vlaknima)
Spora bol-tup bol(prenosi se C vlaknima)
Duboka bol -loe lokalizovana ,izaziva muku ,gaenje i povezan je sa znojenjem i promenom krvnog
pritiska ,dovodi do spazma miia.
Odraena bol-implusi se ire ,te bol nije uvek povezan sa anatomskom lokalizacijom
zapaljenja,oboljenja....
#Kontrola bola
-endogeni analgetiki sistem - centri u modanom stablu i putevi u kimenoj modini
-endogeni opijati-presinaptike inhibicije
-egzogeni opijati= morfin i drugi
--stresom izazvana analgezija-neurotransmiteri koji se oslobaaju kao odgovor na stres

-3-
7.Kimena modina(medulla spinalis)
-nalazi se u kimenom kanalu
-obavijena je modanicama
-duina: mukarac:45 cm,ena :42 cm;
-protee se od gornje ivice prvog vratnog prljena do donje ivice prvog slabinskog.
-zavretak je promenljiv ,zavisi od duine kimenog stuba
-od nje polazi 31 par kimenih ivaca koju ini:
8 vratnih
12 grudnih
5 slabinskih
5 krsnih
1 repni
*Vratno zadebljanje (intumescentia cervicalis) se protee od V vratnog do I grudnog segmenta.
ivci koji polaze od ovih segmenata grade rameno ivani splet -plexus brachialis .
* instrumescentia lumbalis (slabinsko -krsno zadebljanje) protee se od I slabinskog do II krsnog
segmenta.
Uzdune pukotine i lebovi dele povrinu kimene modine na :Zadnju ,bonu,prednju stranu.
*fissura mediana anterior -prednja uzduna pukotina predstavlja dubok usek koji se protee celom
prednjom stranom kimene modine.Njen poloaj oznaava a.spinalis anterior.
*Prednji koren ( radix anterior)-ima brojne korenie ,sadri nervna vlakna somatotropnih i
visceromotornih nervnih vlakana.
*zadnji koren (radix posterior) prenosi razliite oseaje iz tela,preko modanog gangliona.
*Modani (kimeni )ganglion(ganglion sensorum nervi spinalis) se nalazi na zadnjem korenu kimenog
ivca u nivou meuprljenskog otvora,sastoji se iz pseudounipolarnih elija ija je uloga da prenosi
oseaje sa periferije do cns-a.
#Funkcionalni znaaj:
Primaju senzitivna vlakna iz senzitivnih receptora udova i trupa
Uestvuju u kontroli pokreta
Obezbeuju autonomno oivavanje veine organa
*MOE SE DELIMINO OBNOVITI!
8Modano stablo
Sastoji se iz mezencefalona,ponsa,medule oblongate(produena modina= centar za disanje,centar za
rad srca,..)
Kontrola automatskog ponaanja neophodnog za preivljavanje
(kijanje,kaljanje,vakanje,povraanje,salivacija)
10-12 pari kranijalnih nerava
Komunicira preko Talamusa izmeu niih i viih centara
Kontrola stava tela i lokomocije
9.Refleksi
Refleks je automatski odgovor na neki nadraaj.Kimena modina predstavlja I nivo motorne
hijerarhije.
Refleksna aktivnost je sposobnost neuronskih sklopova u kimenoj modini da ostvare veinu
automatskih odgovara na stimulanse ,ak i kada je kimena modina odvojena od CNS (jer alfa
motoneuron predstavlja zavrni put koji je motorni koji inervie miie).
Motoneuron moe prema broju biti:monosinaptiki i polisinaptiki.Prema lokalizaciji moe
biti:eksteroceptivni i propoceptivni receptor.
Goldijev tetivni refleks :refleksi na istezanje tzv.zatitni refleks (od povreda,istezanja).Ali kada je
sportista nezagrejan ovaj refleks ne reaguje.
Refleksni luk -refleks fleksora,smeten je u koi i u dubokim tkivima ,reaguju na bol,jak pritisak,toplo
hladno tzv.refleks uklanjanja .
Sastoji se iz :
Receptora
Efektora
Eferentni nerv
Centar u CNS-u
Aferentni nerv

-4-
10.Autonomni nervni sistem (ANS)
ANS upravlja mehanizmima pomou kojih se odravaju funkcije najvanijih organa i organskih sistema
kao to su:
Srce
Glatki miii
lezde
ANS je van uticaja volje.
ANS aktiviraju centri smeteni u kimenoj modini ,hipotalamusu i modanom stablu.
Simpatiki(torakolumbalni) deo ANS-a
Parasimpatiki(kraniosakralni)deo ANS-a
Efekti simpratikusa:
1. Pojaava snagu kontrakcije srca
2. Poveava frekvencu rada srca
3. Smanjuje peristaltiku creva
4. Pojaava glikogenolizu
5. Ejakulacija
Efekti parasimpatikusa:
6. Uslovljava rad srca ,smanjuje frekvencu sranog rada
7. Uestvuje u kontrakciji mokrane beike
8. Uestvuje u relaksaciji creva i sfinktera mokrane beike
9. Erekcija
11.Modana kora i vie nervne delatnosti
Asocijativna kora modane kore
Prefrontalna kora je povezana sa motornom funkcijom CNS-a i slui za planiranje sloenih
motornih pokreta,neophodna je u procesu miljenja.
Limbika kora ,obuhvata prednji deo temporalnog lobusa ,medijalni deo frontalnog lobusa i girus
cinguli .Kontrolie emocionalno ponaanje i motivaciju.
Parijeto -okcipito-temporalna kora se nalazi izmeu somatosenzorne vizuelne i auditivne
kore .Ima sopstvene funkcionalne delove.
Brokin centar ,Vernikov centar sli za razumevanje govora i prianje (leva hemisfera velikog
mozga).
Uenje i pamenje
Budnost i spavanje
12.Skeletni miii
Su popreno prugasti miii ,prisutni su po celom telu ,ine 25% miine mase ,ak i kod
novoroeneta.To su:
Stapedius(uni mii)
Oni mii
Dijafragma
Butni mii
Mii glave ,vrata i udova
Kontrolie zglob kuka
Sadri aktin i miozin(proteini).
13.Glatki miii
Rasporeeni su po celom telu ili kao pojedinana miina vlakna .Osnovna histoloka jedinica im je
glatka miina elija.Ima vretenast oblik.Nastaju iz mezenhimskih elija(mioblast),kao i popreno
prugasti miii.Nalaze se u :
Jetri
Slezini
Pluima
Mokranoj beici
Arterijama
Digestivnom traktu
14.Graa srca
Srce je uplji miini organ ,smeten u prednjem sredogruu,svojim donjim delom nalee na
dijafragmu .Postavljen je koso,odozgo na dole.

-5-
Srce ima 2 pretkomore(atrium) -levu i desnu ,meusobno su odvojene pretkomorskom
septom(pregradom).
Ima i 2 komore (ventriculus) meusobno su odvojene komorskom pregradom.
15.Srani zalisci
Funkcionalno postoji levo i desno srce tj.desna komora i desna pretkomora ine jednu celinu ,a drugu
celinu ine leva komora i leva pretkomora.
Komora i pretkomora su povezane ZALISCIMA(valvulama) koje mogu biti dvolisne(bikuspidalne) i
trolisne(trikuspidalis).Valvule su pri sistoli(sranoj kontrakciji) zatvorene ,a pri dijastoli (srano
mirovanje) otvorene.
-Trikuspidalni valvulni aparat-
ine ga :
1.fibrozni prsten
2.3 listia
3.Horde tendinee
4.Valvularni(papilarni)miii
Nalazi se sa desne strane.
-Mitralna valvula(bikuspidalna) -
Nalazi se sa leve strane ,ima 2 listia.
Uloge valvula:spreavaju da se krv vrati u pretkomoru za vreme grenja komore.
U desnu komoru se ulivaju V.C.S. i V.C.I. (gornja i donja uplja vena ) i vene srca.
Kada krv proe kroz desnu pretkomoru i ue u desnu komoru kroz septum i zalistake ona bude
izbaeva u plunu arteriju.
Na otvorima plune arterije i aorte se nalaze valvule sline grae.Svaka od njih se sastoji od 3
polumeseasta (semilunarna) listia.Ovako graene valvule spreavaju da se krv vraa iz a.pulmonalis
u desnu tj.levu komoru.Iz plua krv pumpa 4 plune vene ,ulazi u levu komoru pa u aortu preko
aortnog otvora .Normalno strujanje krvi kroz srce zavisi od pravilnog i skladnog funkcionisanja
valvula .Leva komora je deblja i snanija muskulatorno.
16.Srani ciklus
Srani ciklus ine :
SISTOLA-period kada se srce kontrahuje kraa je od dijastole
DIJASTOLA- period kada se srce puni krvlju(krv iz pretkomore ulazi u komore kroz irom otvorene
zalistke,tim putem komore dobijaju 70% krvi ,potom se kontrahuju pretkomore koje dodaju jo
30% krvi u komore=postoji i sistola i dijastola i komora i pretkomora).
17.Srani tonovi
Prelazak krvi iz pretkomora u komore dovodi do poveanja pritiska ,to dovodi do zatvaranja
valvula ,to spreava povratak krvi iz komora u pretkomore.U trenutku zatvaranja zalistka uje se
prvi srani(KORATKOVLJEV TON) ,on je iste vrednosti kao sistola(ali nije) .II ton je dijastolni ,uslovljen
je vibracijama koje nastaju u momentu zatvaranja valvula aorte i plune aorte ,valvularnog je
porekla.III ton nastaje usled vibracije zida komora u dijastoli i fazi brzog punjenja komora.IV srani ton
nastaje pre I tona u fazi sistole pretkomora.
18.Regulacija rada srca
Srani mii se sastoji iz nekoliko slojeva,razliito postavljenih miinih ,popreno prugastih
vlakana ,to omoguuje efikasnu funkciju.Pored elija radne muskulature u srcu postoje
specijalizovane elije koje prenose nadraaj iz SA vora (sinoatrijalni vor,vor predvodnik).Srce se
automatski kontrahuje ,jer dobija impluse iz vora predvodnika te se ovi implusi prenose na
pretkomore tj.njihov AV (atrioventrikularni)vor ,pa putem sprovodnih vlakna Hisovog snopa
prenosi do samog miia koji se takoe kontrahuje.Mehanizmi regulacije sranog rada mogu biti:
Lokalni
Nervni
Humoralni
Hronotropno dejstvo-faktor koji poveava sranu frekvencu
Inotropno dejstvo-poveanje snage srane kontrakcije
Batmotropno dejstvo-poveanje podraljivosti sranog miia
Dromtropno dejstvo-poveanje brzine provoenja implusa
Postoji i suprotan efekat svih ovih dejstava.
Parasimpatikus i simpatikus utiu na rad srca.
Frank -Starlingov zakon -srce pumpa krv iz vene ne doputa skupljanje krvi iz vena.

-6-
 Pojaan srani rad moe dovesti do srane insuficijencije.
19.EKG-elektrokardiografija
-registovanje elektrine aktivnosti srca
-grafiki
-snimljen pomou 12 odvoda dobija se blia slika elektrine aktivnosti srca,ak i pojedinih njegovih
delova.Na EKG-u belei se talas P (pe ) koji predstavlja elektrinu aktivnost pretkomora ,dok
kompleks QRS ,segment ST i talas T odraavaju elektrinu aktivnost komora.Promene na talasu
P ,kompleksu QRS ,segmentu ST i talasu T,kao i promene u duini njihovog trajanja nastajanja
odravaju poremeaje u elektrinoj aktivnosti srce i uz kliniku sliku ukazuju na eventualno postojanje
bolesti srca.
20.Arterije
-krvni sudovi elastinosti
-odnosi krv iz srca (sa kiseonikom ili neoksigenisanom sa ugljen dioksidom)
-Arterijski krvni pritisak(TA) je sila kojom krv deluje na jedinicu povrine krvnog suda.
Proizvod iz minutnog volumena srca i perifernog otpora.
110-140 mmHg -sistolni pritisak
60-90mmHg -dijastolni pritisak
Kada vrednost dijastolnog pritisak pree preko 95 mm Hg to je HIPERTENZIJA.
Razlika izmeu sistolnog i dijastolnog pritiska je PULSNI PRITISAK(60-80).
SREDNJI ARTERIJSKI PRITISAK -integrisana vrednost,koja se priblino moe izraunati kao dijastolni
pritisak +1/3 pulsnog pritiska.
Krvni pritisak se moe meriti direktno(nije rutinski,pri hirurkoj intervenciji se plasira kanila koja je
povezana manometrom u arteriju).Indirektno se meri preko gumene manetne.
21.Arteriole
Krvni sudovi otpora -reguliu protok krvi kroz krvni sud.
22.Kapilari
Krvni sudovi razmene,dopremaju O2 i nutrijente u tkiva
Eliminiu produkte metabolizma
Sadstoje se iz endotelnih elija bazalne membrane
Kapilarna dinamika: difuzija ,filtracija,transcidioza
Uloga kapilara je da po potrebi resorbuju(venski deo) ili filtriraju (arterijski deo) vodu i
proteine.Ravnoteu uspostavlja limfni sistem.
23.Vene
Krvni sudovi kapaciteta
Kapilari -venule(nastaju spajanjem kapilara)-vene
Najvei deo krvi sadre(oko 60%)
Imaju slabije razvijen miini sloj
Pritisak.5-10mmHg
Pritisak u desnoj pretkomori O mmHg(naziva se centralni venski) .
Pokree krv ka srcu ,zahvaljujui venskoj pumpi.
Venska pumpa:
Ekstremitalni deo -u nogama kontrakcijom skeletnih miia dolazi do stiskanja vena i poveanja
pritiska u njima ,ne moe zbog zatvorenih zalistaka da se vrati ka periferiji ,pa tee ka srcu.
Abdomonalni deo-sputa se dijafragma ,pa se poveava abdominalni pritisak.
Torakalni deo -u toraksu se smanjuje intratorakalni pritisak pri inspirijumu pa se venska pumpa
usisava.
24.Regulacija cirkulacije
Lokalna
Vazomocijom -na poetku kapilara se nalazi prsten koji se ritmino otvara i
zatvara ;vaomocija je neki put bra neki put sporija.
Adenozin,hipoksija,hiperkapnija,pad pH,mlena kiselina ,poveanje temperature utiu na
kapilare koji utiu na vazomociju.
Humoralna
Se vri preko odreenih supstanci koje izazivaju vazokonstrikciju(stezanje krvnih sudova ) i
vazodilataciju(irenje krvnih sudova) .
Vazokonstriktori

-7-
 Noradrenalin i adrenalin imaju vaskularni efekat ,poveavaju ukupni periferni otpor i smanjuju
ukupnu perifernu rezistencu.
Angiotenzin II stimulie luenje ADH (vazopresin,antidiurezni hormon) izaziva vazokonstrikciju
delujui na glatke miie krvnih sudova,dok poveanjem resorpcije vode u bubregu dolazi do
poveanja krvnog pritiska.
Endotelin 1 ,polipeptid sintetisan u endotelnim elijama krvnih sudova za sada nepoznat
vazokonstriktor.
Vazodilatatori
histamin nastaje dekarboliksacijom aminokiselina histidina ,deluje vazodilatatorno i poveava
propustljivost kapilarne membrane.U kapilarima mozga i u oku poveava transcitozu H2O.
Imunoloki uestvuje u alergijskim reakcijama.Uestvuje u regulaciji fiziolokih funkcija stomaka.
On je neurotransmiter ,nalazi se u bazofilima i mastocitima.
Azot monoksid je gas,toksian je ,lokalno deluje na glatke miie krvnih sudova izazivajui
njihovu relaksaciju.
Bradikinin deluje oslobaajue,oslobaa azot monoksid i tako indirektno vri vazokonstrikciju.
Nervna regulacija
Vazomotorni centar i deo autonomnog(vegetativnog) nervnog sistema-SIMPATIKUS .Vazomotorni
centar je smeten u produenoj modini i ine ga tri dela:
I -gornji deo produene modine iz koga polaze neuroni koji se direktno zavravaju na telima
presinaptikih neurona simpatikusa u bonim rogovima kimene modine,stimuliui ih.
II-nie u produenoj modini i deluje inhibitorno na I deo.
III-nucleus tracus solitarii,u njemu se zavravaju ushodni implusi (IX i X kranijalni nerv nervus
glossopharyngeus et nervus vagus) i oni donose informacije o stanju kardio vaskularnog
sistema.
*Baroreceptori su smeteni u luku aorte i biforkaciji(udubljenje) a .carotis communis.Oni su
osetljivi na promenu u pritiscima.
*Hemoreceptori imaju ulogu u reglaciji respiracija,regulaciji cirkulacije(dovode do
poveanja krvnog pritiska).
*Receptori na istezanje u pretkomorama ,Bainbridov refleks dovodi do poveanja frekvence
rada srca i poveani venski priliv dovodi do rastezanja retkomora.

-8-
Fiziologija ispitna pitanja nastavak
25.Sastav i uloge krvi
Krv -teno vezivno tkivo (jedino).ine je krvna plazma u kojoj plivaju eritrociti i trombociti.Hematokrit
je odnos izmeu eritrocita i krvne plazme =0,45 (%)ili od 0-1 ,stalan je.Inae je odnos izmeu krvne
plazme i krvnih elija kod zdravih osoba.
Hct/hematokrit):ene:0.36-0.45,mukarci:0.42-0.48.krv iznosi 8% telesne mase.Plazma je
meuelijska tenost.Krv je crvene boje,viskozna je.Crvena boja potie od hemoglobina koji sadri
gvoe nalazi se u eritrocitima.Pri hemolizi (raspad eritrocita)krv dobija lakiranu boju. Stajanjem
elementi krvi se taloe spontano pod dejstvom gravitacije ,pa je ovo svojstvo krvi nalo primenu pri
laboratorijskim testovima.Brzina sedimentacije predstavlja brzinu spontanog taloenja krvi i izraava
se u mmHg/ jedinicu vremena.
Mukarci :0-15 mmHg/h
ene:0-20mmHg/h
Proteini plazme:
Albumini,globulini,fibrinogen=koloid
Uloge proteina:
Transport supstance putem krvi
Koagulacija krvi
Prenos gasova(O2 i CO2)
Zatita hemoglobina od denaturacije
Zatita oveka od piogenih materija
Odravanje acido bazne ravnotree
26.Eritrociti
M:4,5-5,5 *10 12/l
:4-5*1012/l
ive 120 dana,nestaju u slezini.
Sadre hemoglobin ,on sadi gvoe ,koje daje krvi crvenu boju.
To su crvena krvna zrnca.Najbrojnija su.
Uloga im je u odravanju acidobazne ravnotee i transportu kiseonika i ugljen dioksida.
Eritropoetin,sintetie se u bubrezima i jetri ,pomae stvaranju eritrocita.
Faze razvoja eritrocita:proeritroblast,bazofilni eritroblast,polimakrofani eritroblast,retikulocit(gubi
jedro) i zreli eritrocit.
-Hemoglobin-
Iskoriava se ponovo koliko je to mogue
Vezuje kiseonik
27.Leukociti
4-10*109/l
tite od infekcije
Vrste: neutrofili-60-70% tite od bakterija
Bazofili 0.5% (histamin,heparin,prostaglandini) .
Eozinofili 24% tite od parazita i alergijskih reakcija
Limfociti -20-30% ,uestvuju u elijskom i humoralnom imunom odgovoru(T i B ).
27.Hemostaza
Mehanizam organizma tj.krvi da detektuje oteenje krvnog suda i da se krvarenje zaustavi.
Faze:konstrikcija krvnog suda
Spreava se preteran gubitak krvi nakon odreenog vremena.
Stvaranje trombocitnog epa
Fiziki se zapuava oteenje krvnog suda
Trombociti su krvne elije oblika ploe.Ima ih od 150-400*109/l.ivotni vek im je od 8 do 10
dana.Pripadaju faktorima koagulacije kojih ima 13.
Koagulacije krvi
Krv se zgruava.
*Vetaka hemostaza*
A)Privremena:pritisak na ranu,digitalna kompresija,hiperfleksija ekstremiteta,tamponada rane
B)Definitivna:ligatura,sutura,adrenalin,elektrokoagulacija.
29.Krvne grupe
Osoba na opni eritrocita nosi antigene za odreenu krvnu grupu i Rh faktor .

1
AA-A krvna grupa
AO-A
BB i BO su B krvna grupa
OO-O,AB
Rh+ i Rh -
*genetski faktor
Osoba Rh+ ne sme da da RH- osobi krv jer dolai do Rh inkompetabilnosti.Isto se deava kada Rh-
majka ima Rh + plod ali u prvoj trudnoi nee doi do meanja krvi zbog funkcija posteljice pa samim
tim i hemolize ,zato Rh- majci dajemo Rogam .Samo O grupa moe svima da da krv. AB krvna grupa
moe od svih primati krv.
30.Disajni putevi
Traheja (dunik),bronhije i bronhiole ine donje disajne puteve,oni su konduktivni (sprovodni) disajni
putevi,to znai da ne uestvuju u razmeni gasova,ve je njihova uloga da sprovedu vazduh do one
zone u plua gde e se obaviti gasna razmena Volumen ovog prostora se naziva i anatomski mrtva
taka i iznosi oko 150ml.
Gornje disajne puteve ine usna i nosna upljina ,drelo ,grkljan .
-Alveolarni duktusi i alveole-
1.Alveole
2.Mrea alveolarnih kapilara ini pluni acinus -osnovna funkcionalna jedinica plua,prelazna zona i
zona gasne razmene.
Strukturu zida disajnih puteva ine glatki i vezivni miii i mukoza(sluz).
31.Mehanizam inspirijuma i ekspirijuma
-Pluna ventilacija-
Predstavlja proces obnove vazduha u pluima i obavlja se kroz proces inspirijuma(udaha) i
ekspirijuma(izdaha).Pri inspirijumu odreena zapremina vazduha ulazi u plua i obnavlja se vazduh
koji se ve nalazi u njima,a pri ekspirijumu se odreena koliina vazduha izbacije u spoljanju
sredinu .Ovaj respiratorni ciklus se odvija u frekvenci od 12 do 16 puta u minutu.
-Respiratorni miii-
Miii dovode do promene zapremine grudnog koa ,to dovodi do promena u intrapleuralnom
pritisku.Intrapleuralni pritisak je negativan.
Inspiracijski mii je dijafragma,interkostalni miii,skalenusi(pomoni inspiracijski miii) podiu
rebra,ekspiracijskim miiima pripadaju miii trbunog zida(m.rectus abdominalis,m.obliqus
internus),unutranji meurebarni miii.
-Mehanizam inspirijuma i ekspirijuma-
Kontrakcijom inspirijumskih miia dolazi do poveanja zapremine grudnog koa i smanjenja
intrapleuralnog pritiska.Poveava se razlika izmeu pritiska u alveolama i u pleuralnom
prostoru ,alaveole se ire i pada pritisak u njima i to je inspirijum (aktivan proces).
Ekspirijum (pasivan proces) nastaje posle relaksacije inspirijumskih miia zahvaljujui elastinom
svojstvu plua.
32.Spirometrija
Vitalni kapacitet (VC) je zapremina vazduha koja za vreme ekspirijuma do kraja izdahne iz plua.Meri
se u litrima i mililitrima.
Forsirani ekspirijumski volumen(FEV1 .MEVs)oznaava zapreminu vazduha koja se izdahne iz plua u
prvoj sekundi forsiranog i maksimalnog ekspirijuma.Odnos forsiranog ekspirijumskog volumena u
prvoj sekundi vitalnog kapaciteta (100*FRV1/VC) pokazuje koja se koliina vazduha izraenog u %
vitalnog kapaciteta izdahne u prvoj sekundi forsiranog ekspirijuma.
Spirometrija predstavlja pregled spirometrom.Spirometri su aparati za merenje plunog
volumena .Meri se protok i (ili) zapremina vazduha .Stavlja se tipaljka na nos.
33.Transport gasova putem krvi
Vri se difuzijom.Obavlja se izmeu alveola i kapilara. Razmena O2 i CO2 zavisi od razlike u
parcijalnom pritisku gasova u venskoj krvi i alveolarno i od difuzione konstante plua koja zavisi od
kvaliteta i povrine alveolarno kapilarnih membrana.
34.Kontrola disanja
Centar za disanje se nalazi u produenoj modini.Disanje kontrolie i dijafragma.Na disanje utiu i
baroreceptori na koje deluje arterijski pritisak ,jer poveanje pritiska dovodi do depresije disanja.
35.Uloge bubrega

2
Su :sekretorna,ekskretorna,filtracija krvi,odravanje acido bazne ravnotee,endokrina(luenje renina
i prostaglandina) ,aktivacija vit D3.
36,37.Mehanizam stvaranja mokrae ,kontrola volumena osmolarnosti telesnih tenosti
Osim ienja od tetnih materija ,bubrezi imaju ulogu u kontroli vode i elektrolita ,osmolarnosti i
koncentraciji elektrolita u telesnim tenostima,regulaciji TA,regulaciji acidobazne ravnotee.Izluuju:
Ureu
Kreatinin
Bilirubin
Hormone
Pesticide
Lekove
Aditive
Mokranu kiselinu
U njima se vri glikoneogeneza
U njima se lui eritropoetin.
Nefron predstavlja osnovnu jedinicu gradje i funkcije bubrega.Sastoji se iz Malpigijevih telaca koja se
sastoje iz Baumanove kapsule i glomerula.
Mokraa nastaje:
Glomerularnom filtracijom koja predstavlja transport vode i malih rastvorenih supstanci koja se
odvaja kroz prostu difuziju.
Efektivni filtracijski pritisak(EFP) omoguava glomerularnu filtraciju.EFP zavisi od :
Hidrostatskog pritiska u glomerulskim kapilarima,60mmHg,tei da izjednai vodu i druge
supstance u Baumanovu kapsulu.
Hidrostatskog pritiska u Baumanovoj kapsuli ,15 mmHg ,tei da vrati vodu u kapilare.
Koloidno osmotskog pritiska krvi koji protie od proteina plazme koji vezuju vodu za
sebe ,28mmHG
EFP iznosi 17 mmHg
Jaina glomerulske filtracije iznosi 125 ml/min ,to je koliina glomerulskog filtrata koju svakog
minuta stvore svi nefroni oba bubrega.Omoguuje je EFP.
# Autoregulacija glomerulske filtracije
*Miogeni mehanizam koji regulie promene koji dovode do poveanja arterijskog pritiska.
*Makula denza su izmenjene elije distalnog tubula u korteksu bubrega izmeu aferentne i eferentne
arteriole jukstaglomerulskog (kombinacija specijalizovanih tubulskih i vaskularnih elija lociran na
mestu prolaska distalnog tubula aferentne i eferenne arteriole) aparata(elije makulozne i
menzantijske elije) reaguje na promenu osmolarnosti filtrata i promenu veliine protoka kroz
zavrni deo ushodog dela Henleove petlje i distalnog segmenta .Poveanje osmolarnosti
glomerulskog filtrata i poveanje protoka kroz tubule nefrona dovodi do vazokonstrikcije(renin
angiotenzin mehanizam)-jak nadraaj simpatikusa smanjuje glomerulsku filtraciju i spreava gubitak
tenosti i krv se prerasporeuje u druge vitalne organe.
Tubulska sekrecija i reapsorcija
Primarni urin -180l (infiltrirana plazma)
Sekundarni(definitivni)urin =1,5-2l
Reapsorcija se odvija transcelularno ili para celularnoNemogua je bez prisustva Na ,K ATP -aze .Vri
se primarni pa sekundarni transport materija.Vri se resorpcija glukoze,aminokiselina,Na,K,H2O.
*Sekrecija jona vodonika
Vri se u Henlsovoj petlji
Vodonikov jon se sekretuje u tubule bubrega u zamenu za Na i karbonate (HCO3),to su resorbovani
joni.
*Bubreni klirensi
Klirens je parametar.Klirens kreatinina,inulina,uree su vani radi kontrole bubrene funkcije .Najvaniji
je klirens PAH-a.PAH je slaba .organska kiselina odraava veliinu krvi kroz bubrege.
Pored PAH-a volumen i osmolarnost kontrolie aldosteron i atrijumski neuretski peptid (pojaano
izbacivanje Na urinom).
38.Osnovne vrste pokreta u GIT-u
Peristaltiki pokreti(parasimpatikus,kontrakcije 2-3cm) i pokreti meanja (segmentne prstenaste
kontrakcije ,nekoliko ih je ,talasne su).Inervacija GIT-a:simpatikus,parasimpatikus,nervus vagus.

3
39.eludani sok
Meovit sekret
Fundusne(oksintine) i pilorine lezde
Antianemijski faktor
HCL(pH= 0,8-1,5 ,ima baktericidno dejstvo)
Enzimi:pepsin,himozin,lipaza
-Mukuz(sluz)
-Lui se po potrebi (odgovor na prisustvo hrane u ustima i elucu).
-bistra ,bezbojna tenost
-kisela reakcija pH=2-4
1000-1500ml
Luenje :
1)cefalika faza
Pre unoenja hrane
Na olfaktivne ,optike,akustinim stimulansima (limbika kora)
2)Gastrina
Mehanike i hemijske drai(sekretagoge ,hemijske supstance u hrani)
3)Interstinalna
Reakcija na hranu koja je stigla u duodenum ,pepsin enzim,neurotransmiteri uestvuju u luenju
eludanog soka.
40.Pankreasni sok
Pankreas ima endokrini i egzogeni deo .Pankreasni sok je voden ,lue ga pankreasni kanalii
1500ml,enzimski sok lue ga elije acinusa,alkalna reakcija(pH=7.6-8.2)
*Proteolitiki enzimi:
Tripsinogen
Himotripsinogen
Kokarboksipeptidaza A i B
Pankreasna lipaza
Pankreazna alfa amilaza
Cefalika faza +hormonska (gastrina+interstinalna faza)
41.u

Stvara se u jetri.Skladiti se u unoj kesi.Posle obroka .kesa alje u u tanko crevo.u je tenost
koja sadri une soli,a to su: lecitin,bilirubin,holesterol.
Ima deterdentsko svojstvo.une soli imaju ulogu u emulgovanju triglicerida tj. Omoguavaju
resorpciju liposolubilnih (u mastima rastvorljivih )vitamina-A,D,E,K.une soli nastaju u jetri iz unih
kiselina koje se stvaraju u HEPATOCITIMA.une kiseline su holna i henodeksiholna.
42.Hipofiza -adeno i neuro
Hopofiza (glandulae pytuitaria) je mala lezda,teka 0.5g ,lei u turskom sedlu na bazi mozga.Fizioloki
se moe podeliti na 2 dela:
1)prednji-adeno
2)Zadnji-neuro
Adenohipofiza ima veoma znaajnu ulogu u kontroli metabolikih funkcija u itavom organizmu.
Luenje hormona hipofize reguliu faktori hipotalamusa ,koji se do hipofize dopremaju putem
krvotoka.Hipotalamus je centralna struktura limbikog sistem(to je ranije bio riencefalon,sistem
odgovoran za emocionalnu reakciju).
-Adenohipofiza-
Somatotropin (hormon rasta ),
funkcija:rast kostiju po duini
Poveava iskoriavanje glukoze aminokiselina
Koristi se za leenje Tarnerovog sindroma i kao supstitucija (dopuna prirodnim hormonima,ako
postoje).
Danas se proizvodi metodom rekombinacije DNK
Daje se subkutano 6-7 puta nedeljno (za sad su za ceo ivot) .Najuspenija je terapija na vreme.
Prolaktin
Uloge :sekretuju ga lakotropne elije ,broj elija se poveava pod dejstvom estrogena .elije su
grupisane u adenohipofizi zato ovaj hormon pripada toj grupi.

4
 Funkcija mu je kontrola stvaranja mleka u dojkama
Inhibira oslobaanje gonadotropnih hormona (FSH.LH) u jajniku.
Ovaj hormon se ne koristi sam u praksi .Njegov derivat je bromokriptin,koji se koristi kod upale
mlenih lezda ,tumora hipofize u sluaju da ena ne sme da doji.
ACTH-adenokortikotropin
Stimulacija rasta
Stimulacija luenja glukokortikoida
Podstie luenje kortikosteroida
Dijagnostike svrhe
-Neurohipofiza-
Vazopresin(ADH -antidiurezni hormon)
Ima ulogu u zadravanju tj.regulaciji vode u organizmu
Nadraaj za izluivanje je poveana osmolarnost krvne plazme(stvara oseaj ei)
Koristi se za leenje dijabetesa incipidusa
Koristi se kod osoba koje pate od nekontrolisanog nonog mokrenja
Kod intranazalne primene ne daje neeljena dejstva ,ali kod intra venske primene dovodi do
spazma koronarnih arterija i angine pektoris.
Oksitocin
Kontrahuje matericu
Stimulie dilataciju cerviksa pri poroaju
Stimulie dojenje
Antidiuretsko dejstvo(za posledicu ima retenciju vode)
Koristi se za pojaavanje kontrakcija pri poroaju(vetaki)
Koristi se u leenju postpartalne hemoragije
43.titna lezda
Nalazi se na prednjoj strani vrata ,ispod koe i miia ,a ispred grkljana i dunika ije pokrete prati
prilikom gutanja i govora.Ima oblik leptira.Teka 10-20g.Sadri tireoglobulin,koji se razlae i stvara T3 i
T4 hormone titne lezde.To je lezda sa unutranim luenjem.Ova dva lobusa spaja suenje
-istmus.Folikuli lezde ine funkcionalnu jedinicu.Sadri krvne sudove i
nerve.Tireostimulirajui(TSH)hormon utie na produkciju T3 i T4.
44.Nadbubrena lezda
To je parna lezda(ima ih 2),veoma mala ,sadri sr i koru.Sr nadbubrega je deo simpatikusa ,a funkcija
zavisi od aktivnosti vegetativnog nervnog sistema.sadri N metiltransferazu(enzim) ,koji pretvara
noradrenalin u adrenalin,te ima 80% adrenalina.Aktivnost ovog enzima poveava KORTIZOL ,hormon
kore nadbubrene lezde.Pored adrenalina i noradrenalina u sri se sekretuju:
Enkefalini
Dinorfin
Somatostatin
Stimulansi koji dovode do sekrecije ovih hormona su:
Strah
Uzbuenje
Hipoglikemija
Bolne senzacije
Ekstremna hladnoa i toplota
Hemoragija
Gubitak tenosti
Hipoksija
Hipotenzija
Efekat adrenalina zavisi od tipa receptora na elijskoj membrani ciljane elije.
Dovodi do vazokonstrikcije u koi i visceralnim organima a vazodilatacije u skeletnim miiima.
Kateholamini
Su supstance koje nastaju iz tirozina(aminokiseline).
DOPAMIN-neurotransmiter ,hormo hipotalamusa ,inhibie sekreciju prolaktina.
Fizioloka dejstva:brojna su.zavise od tipa receptora ,meka od njih su:
Srana frekvenca
Kalorigeneza
Sekrecija insulina

5
 Sekrecija glukagona
Kontrakcija sfinktera digestivnog i urinarnog trakta
Kora nadbubrene lezde
Svaka zona kore nadbubrene lezde sekretuje brojne hormone,koji predstavljaju derivate ciklinog
lipida -holesterola.
Po svom dejstvu ovi hormoni mogu biti (ima ih 40):
Mineralokortikosteroidi
Sekretuju se iz zone glomeruloze
Predstavnik aldosteron
Njegovu sekreciju uglavnom regulie reninangiotenzin ,a donekle ACTH.
Funkcije:
U metabolizmu Na i K
Regulie ravnoteu Na i Cl
Volumen vanelijske tenosti i vodeni balans
Glikokortikosteroidi
-U zoni faskulati kore nadbubrega
Predstavnik:kortizol
Sekrecija je pod kontrolom hipotalamusno hipofizne osnovr i ovi hormoni se sekretuju na stres i kao
odgovor na promene u vremenskoj zoni.
Uloge:
Metabolizam ugljenih hidrata
Metabolizam proteina
Metabolizam masti
Na kosti deluju tako to smanjuju formiranje kotanog tkiva
Imaju protiv upalno dejstvo
Primenjuju se kao terapija nekih bolesti(asta,artritis,edem....)ali imaju mnogo neeljenih
dejstava(gojenje,osteoporoza).
Polni hormoni
Nastaju u zoni retikularis kore nadbubrene lezde.Nemaju znaajnu ulogu,jer ih same gonade
produkuju u velikoj meri .Oni dovode do maskulinizacije kod ena,kod dece prerani pubertet
45.Hormoni pankreasa.
Insulin
Dovodi do smanjenja eera u krvi ,nastaje u Beta elijama Langerhansovih ostrvaca.
Glukagon dovodi do poveane sekrecije insulina,kao i gastrin ,sekritin.Somatotropin smanjuje
sekreciju insulina.
Glukagon
Nastaje u Alfa elijama Langerhansovih ostrvaca,dovodi do poveanja eera u krvi.Ima
glikogenolitiko,glikoneogenetsko,lipolitiko,ketogeno dejstvo.Masne kiseline smanjuju sekreciju
glukagona,dok hipoglikemija i aminokiseline(arganin i alanin) dovode do poveanog luenja.
46.Hormonska regulacija metabolizma kalcijuma
Ca je neophodan jon koji uestvuje u regulaciji mnogih fiziolokih procesa.
Neophodan je za aktivaciju enzima koji uestvuju u koagulaciji krvi
Omoguava reagulaciju i oslobaanje neurotransmitera
Ulazi u sastav mleka
Uestvuje u formiranju kostiju i zuba
Hormoni:
PTH sekretuju paratiroidne lezde ,ima ih 4,male su ,nalaze se iza titaste,imaju hiperkalcemijsko
dejstvo.
Vitamin D jima hiperkalilcemisko dejstvo ,steroidne je prirode,liposolubilan ,ima 2 oblika
kalcidiol(D2) i kalcitriol(D3)
Kalcitonin ima hipokalcemijsko dejstvo
47.menstrualni ciklus
Menstrualni ciklus
I folikularna(preovulatorna)faza
Rilizing faktor deluje na FSH koji deluje na jajnik koji otputa estrandiol koji deluje na LH
II Ovulatorna faza predstavlja prskanje De Grafovog folikula (ovulacija traje 36h)i oslobaanje
zrele jajne elije

6
III Lutealna(postovulatorna)faza U ovoj fazi deluje prolaktin.
Vaginalni ciklus
U vagini elije sluzokoe podleu delovanju steroidnih hormona(estrogen).Deskvamiu se elije
(povrinske) .Ove elije se u proliferativnoj(prvoj fazi ciklusa) fazi nalaze u vaginalnom brisu .U
sekretornoj fazi pod delovanjem progesterona dolazi do deskvamacije sredinjeg sloja sluzokoe .
Cervikalni ciklus
Promene koje se svakog meseca deavaju pod dejstvom estrogena i progesterona .Deavaju se na
cervixu(grliu materice).U preovulatornoj fazi sluz je mutna(normalno ,ukoliko je infektivna zaudara).
Endometrijalni ciklus
1.proliferacija(nastaje odmah po zavretku menstrualnog krvarenja ,bujanje tkiva)
2.Sekrecija(nastaje odmah posle ovulacije ,traje 14 dana)
3.Deskvamacija-ljuenje epitela ,ali nastaje samo ukoliko izostane oploenje=menstrualno krvarenje
4.Regeneracija-deava se istovremeno sa deskvamacijom,obnavljaju se slojevi endometrijuma