SINAPTIKA TRANSMISIJA

Elektrine i hemijske sinapse

Neurotransmiteri

Opta fiziologija sa biofizikom

2014/2015
SINAPSA JE...

funkcionalna veza/spoj izmeu elija

preko koje se ostvaruje komunikacija
odnosno prenose akcioni potencijali
(AP).

funkcionalni spoj izmeu

presinaptikog i postsinaptikog
neurona, gde se akson presinaptikog
neurona zavrava na somi, dendritima
ili aksonu postsinaptikog neurona, ili
na membrani efektorne (miine ili
1932- Nobelova nagrada za lezdane) elije (Charles Sherington,
fiziologiju i medicinu 1897 tvorac termina sinapse).
 TIPOVI SINAPSI

PREMA MESTU FORMIRANJA SINAPSI U NERVNOM SISTEMU:

1) Centralne sinapse izmeu neurona u CNS

2) Periferne sinapse van CNS, u ganglijama VNS sa preganglijskih na

postganglijske neurone i sa neurona na efektorne elije.

PREMA TIPU ELIJA KOJE FORMIRAJU SINAPSU:

1) Neuralne sinapse izmeu dve nervne elije (centralne ili periferne; stimulatorne
ili inhibitorne)

2) Neuromuskularna veza izmeu nervne i miine elije.

PREMA NAINU PRENOENJA AP:

1) Elektrine sinapse neksusi ili porozne/pukotinaste veze (gap juncitons)

predstavljaju mesta malog otpora za prolazak AP

2) Hemijske sinapse hemijski medijatori tzv. neurotrasmiteri imaju ulogu

prenosioca AP.

PREMA TOME DA LI SPROVODE IMPULSE

ILI SPREAVAJU SPROVOENJE IMPULSA:

1) Ekscitatorne sinapse (stimulatorne)

2) Inhibitorne sinapse
 TIPOVI SINAPSI
(prema mestu formiranja)

1. AKSO-DENDRITSKA
2. AKSO-SOMATSKA
3. AKSO-AKSONSKA
4. NA ZAVRECIMA AKSONA
+ dendro-dendritska,
dendro-somatska,
somato-somatska
 ELEKTRINE SINAPSE

Presinaptika
membrana

Koneksoni

Postsinaptika
membrana

Pore koje povezuju

citoplazmu dva
neurona; postoji
kontinuitet citoplazme

Razmak izmeu pre- i

postsinaptikog neurona
je svega 3.5 nm

Gap junctions, neksusi, porozne veze

Odgovor u oba neurona: Isti AP se proirio i na neuron 2 elektrotonikom
depolarizacijom preko neksusa
 NEKE OSOBINE ELEKTRINIH SINAPSI

AP se prenosi elektrotonikom depolarizacijom postsinaptikog neurona.

Veoma brze.

Ne omoguavaju obradu signala.

Nema sinaptikog kanjenja (odnosno ono je vrlo malo).

Smer transmisije najee bidirekcioni.

Omoguuju sinhronu aktivnost veeg broja neurona.

Na postsinaptikoj eliji uvek se javlja isti tip odgovora, ali neto nie amplitude
(zbog otpora membrane pre- i postsinaptike elije)

Osim kod nervnih, postoji i kod drugih elija u organizmu.

www.hypnosisforyou.com/brains/electric00.gif
 OSNOVNI ELEMENTI
HEMIJSKE SINAPSE
Zavrna noica sa vezikulama

Vezikule sa neurotransmiterom
hemijski medijator koji omoguava
funkcionisanje sinapse.

Sinaptika pukotina (20-50 nm)

Postsinaptika membrana
sa receptorima
 TERMINALNI ZAVRETAK U STANJU MIROVANJA

Sinaptike vezikule sa
neurotransmiterom Zavrna noica sa vezikulama

Sinaptika pukotina

Postsinaptika membrana
sa receptorima
Dolazak AP; vezikule fuzioniu
sa membranom zavrne noice
i dolazi do egzocitoze
neurotransmitera AP AKTIVIRA
TERMINALNI
ZAVRETAK

Uoiti voltano zavisne

kalcijumove kanale i
ulazak kalcijuma u
terminalni zavretak, a to
je preduslov za egzocitozu
koja je kalcijum zavisan
proces.
 VEZIVANJE
NEUROTRANSMITERA

Vezivanje neurotransmitera
za receptore na membrani
postsinaptike elije dovodi
do otvaranja ligand zavisnih
jonskih kanala (receptor-
kanal).
Na slici je prikazan primer
ulaska Na+ u post-sinaptiku
eliju i depolarizacije post-
sinaptike membrane.
 UKLANJANJE
NEUROTRANSMITERA

Uklanjanje
neurotransmitera iz
sinaptike pukotine vri
se uz pomo enzima koji
ga razgrauje i/ili sistema
koji ga pumpa natrag u
presinaptiku eliju.
BRZA HEMIJSKA TRANSMISIJA

Receptori su ligand
zavisni jonski kanali,
odnosno kanal je
ujedno i
receptor za
neurotransmiter.
SPORA HEMIJSKA TRANSMISIJA

Receptori su ligand-
G-protein zavisni
jonski kanali,
odnosno vezivanjem
liganda za receptor
mehanizam signalne
transdukcije se odvija
preko G proteina, pa
tek kasnije se otvara
kanal sekundarnim
glasnikom (cAMP,
cGMP, Ca, IP3 itd).
 NEKE OSOBINE HEMIJSKIH SINAPSI
ee su od elektrinih.
Kompleksnije, obezbeuju kompleksniju obradu signala unutar NS to
rezultira mnogobrojnim obrascima ponaanja.
Plasine i fleksibilne, obezbeuju varijabilnost u prenoenju nervnog
impulsa.

Sinaptiko kanjenje moe da traje i od 0.5 do nekoliko milisekundi.

Jednosmerna transmisija (ortodromno prenoenje nervnog impulsa).

Aktivna zona specijalizovan deo presinaptike membrane na kome se

deava egzocitoza neurotransmitera.
ELEKTRINA SINAPSA vs. HEMIJSKA SINAPSA
Membranski proteini koji Molekularne osnove EGZOCITOZE
igraju kljunu ulogu u
spajanju membrane
sinaptike vezikule i plazma
membrane:
SINAPTOBREVIN (povezan
sa membranom vezikule),
SINTAKSIN i SNAP-25
(proteini u plazma membrani)

sintaksini

Voltano-
zavisni
Ca++ kanali
!
sinaptotagmini
 TRANSLOKACIJA VEZIKULE DO AKTIVNE ZONE

SINAPTOTAGMIN Ca++ senzor; spreava fuziju do momenta ulaska Ca++

VEI BROJ PROTEINA UESTVUJE U POVEZIVANJU VEZIKULE
SA AKTIVNOM ZONOM

Energija za etapu pripreme za spajanje dve membrane obezbeuje

se hidrolizom ATP-a.
PROTEIN SINAPTOBREVIN (IZ SNARE KOMPLEKSA MEMBRANE VEZIKULE)
POVEZUJE SE SINTAKSINOM (IZ SNARE KOMPLEKSA PLAZMA MEMBRANE)

Tetanus toksin i botulinum toksin B, D, F i G deluju na sinaptobrevin, a C na

sintaksin, dok b.A i B deluju na SNAP-25 iz plazma membrane koji takoe pripada
SNARE kompleksu plazma membrane.
POVEANA KONCENTRACIJA Ca++ JE NEOPHODNA ZA FUZIJU
MEMBRANE VEZIKULE I MEMBRANE PRESINAPTIKE ELIJE
tj. ZA EGZOCITOZU
 ELEKTROMIKROGRAF EGZOCITOZE I
OSLOBAANJA NEUROTRANSMITERA U SINAPTIKU PUKOTINU
 EKSCITATORNE SINAPSE
Elektrina manifestacija:
pojava ekscitirajueg postsinaprikog potencijala (EPSP).

INHIBITORNE SINAPSE
Elektrina manifestacija:
pojava inhibirajueg postsinaprikog potencijala (IPSP).

EPSP

IPSP
EKSCITATORNE SINAPSE
Javljaju se kada je neto efekat oslobaanja neurotransmitera depolarizacija postsinaptike
membrane, to pribliava membranu taki okidanja akcionog potencijala. Najee se
ostvaruje otvaranjem kanala za Na+ i Ca++.

INHIBITORNE SINAPSE:
Javljaju se kada je neto efekat oslobaanja neurotransmitera hiperpolarizacija postsinaptike
membrane, to udaljava membranu od take okidanja. Najee se ostvaruje otvaranjem
kanala za Cl- ili K+.
 NEKE OSOBINE EPSP I IPSP

Lokalne promene (nisu prostirui fenomeni).

Graduisane promene (promenljive amplitude).

Imaju odreenu prostornu i vremensku konstantu.

Nemaju refraktorni period.

Mogua prostorna i vremenska sumacija.

Pojedinani EPSP retko su dovoljno velike amplitude da dovedu membranu

do take okidanja, a osim toga ogranieni su na mali deo postsinaptike
membrane (deo neposredno ispod presinaptikog zavretka). Sile
repolarizacije u tim uslovima relativno brzo vraaju membranski potencijal
na vrednost mirovanja. Zbog toga je znaaj sumacije postsinaptikih
potencijala veliki.
EKSCITATORNA SINAPSA
 POJAVA LOKALNIH STRUJA

Struje uviru na mestu nastanka EPSP Struje izviru na mestu nastanka IPSP

INICIJALNI SEGMENT INICIJALNI SEGMENT

Inicijalni segment najekscitabilniji deo neurona (najnii prag) sa velikom gustinom voltano-
zavisnih kanala za Na+.
AP stvoren na inicijalnom segmentu prostire se u dva smera: du aksona i unazad na somu. AP
i repolarizacija koja sledi vraaju potencijal na nivo mirovanja. Membrana postsinaptikog
regiona tako oiena od prethodnih uticaja ponovo je spremna za novo sabiranje
ekscitirajuih i inhibirajuih potencijala.
 PROSTORNA SUMACIJA
- rezultat istovremene aktivacije vie presinaptikih neurona
koji konvergiraju na isti postsinaptiki neuron -
 B
C
Ekscitatorne
Sinapse (A, B)

A Inhibitorne
Sinapse (C, D)

Dva istovremena EPSP se sumiraju i nastaje jedan EPSP vee amplitude (A+B)
Membranski potencijal (mV)

Dva istovremena IPSP se sumiraju i nastaje jedan IPSP vee amplitude (C+D)

Ukoliko se jave istovremeno, sabiraju se jedan EPSP i jedan IPSP, i meusobno

potiru efekat (A+C)
 VREMENSKA SUMACIJA

Istim presinaptikim zavretkom stiu 2 AP u vremenskom intervalu kraem od

trajanja EPSP.

EPSP

Ulazne struje

Kada je uestalost sinaptikih potencijala takva da spreava da se iza jednog

sinaptikog potencijala membranski nivo vrati na vrednost mirovanja, dolazi do
njihove sumacije.
 A B Inhibitorna
sinapsa (B)
Ekscitatorna
sinapsa (A)

Dva EPSP koja se generiu ubrzo jedan za drugim se sumiraju i nastaje jedan
EPSP vee amplitude (A+A)
Membranski potencijal (mV)

Dva IPSP koja se generiu ubrzo jedan za drugim se sumiraju i nastaje jedan
IPSP vee amplitude (B+B)
Inicijalni segment amplifikatorska i odabiraka funkcija;
Na ovom segmentu neurona se donosi odluka o tome da li e postsinaptiki
neuron biti aktiviran tj. da li e se u njemu stvoriti AP ili e doi do njegove
inhibicije i zaustavljanja daljeg protoka informacije.
Lokalni odgovor u receptoru

AP u senzitivnom neuronu

EPSP i/ili IPSP

AP u motornom neuronu

PMP na motornoj ploi

 JONSKA OSNOVA EPSP
Najee otvaranje jonskih kanala za Na+ i K+.

PRIMER EKSCITATORNE SINAPSE:

CENTRALNA HOLINERGIKA SINAPSA

Nikotinski
holinergiki receptori
 JONSKA OSNOVA EPSP

Moe da nastane i ako

doe do zatvaranja
kanala za K+.

Neurotransmiteri deluju
preko sekundarnog
glasnika nastaje spori
EPSP.
JONSKA OSNOVA IPSP

Najee otvaranje jonskih kanala za K+

(pojava izlazne K+ struje) ili Cl- (pojava
ulazne Cl- struje).
 ZAVISNOST AMPLITUDE PSP OD VREDNOSTI
MEMBRANSKOG POTENCIJALA
POSTSINAPTIKE MEMBRANE

PRIMER 1: Ekscitatorna holinergika sinapsa,

MPM = -65 mV, ENa+ = +55 mV, EK+ = -80 mV

-65 mV EPSP

-80 mV EPSP vee amplitude nego pri vrednosti MPM (izostaje izlazna
struja K+; jaa ulazna struja Na+)

0 mV EPSP=0mV, Na+ ulazna i K+ izlazna struja u ravnotei

+10 mV - +55 mV hiperpolarizacija (K+ struja preovladava u odnosu na

Na+ struju)
 ZAVISNOST AMPLITUDE PSP OD VREDNOSTI
MEMBRANSKOG POTENCIJALA
POSTSINAPTIKE MEMBRANE

PRIMER 2: Inhibitorna sinapsa, neurotransmiter glicin

receptori na subsinaptikoj membrani ligand-zavisni kanali za Cl-
MPM = -65 mV, ECl- = -70 mV

-65 mV IPSP

-40 mV IPSP vee amplitude nego pri vrednosti MPM

(jaa ulazna struja Cl-)

-70 mV IPSP = 0 mV

-90 mV depolarizacija (izlazna Cl- struja)

 FAKTORI KOJI UTIU NA OSLOBAANJE
NEUROTRANSMITERA
Amplituda AP
Ekstracelularna koncentracija kalcijuma
Prethodna aktivnost presinaptikog neurona: posttetaniko pojaavanje
Presinaptika facilitacija Presinaptika inhibicija
 NEUROTRANSMITERI
Definisanje neke supstance kao neurotransmitera podrazumeva da ona
poseduje sledee karakteristike:

A) Sintetie se u neuronu; prisutna je u presinaptikim zavrecima

i oslobaa se u koliini dovoljnoj da izazove efekat na
postsinaptiku eliju.

B) Kada se primeni egzogeno u odreenoj koncentraciji, izaziva

istovetno dejstvo kao i endogeni neurotransmiter.

C) U nivou sinapse postoji specifian mehanizam koji uklanja

neurotransmiter.

D) Neurotransmiter ima neravnomernu distribuciju u okviru

nervnog sistema, a taj raspored prati odgovarajua distribucija
specifinih receptora i enzima koji uestvuju u njegovom
metabolizmu.
 RECEPTORI ZA NEUROTRANSMITERE
Za svaki neurotransmiter postoji vie tipova receptora, to omoguava
specifina dejstva neurotransmitera na nivou ciljne elije.

Receptori su lokalizovani u postsinaptikoj, ali mogu biti prisutni i u

presinaptikoj membrani (njihova aktivacija dovodi do inhibicije dalje
sekrecije neurotransmitera).

1. LIGAND-ZAVISNI JONSKI KANALI

2. G-PROTEIN VEZUJUI RECEPTORI gde subjedinice G-proteina

direktno interaguju sa jonskim kanalom

3. G-PROTEIN VEZUJUI RECEPTORI koji aktivacijom AC ili PLC

indukuju sintezu sekundarnih glasnika (cAMP, IP3, Ca2+, DAG) i aktivaciju
odgovarajuih kinaza (PKA, PKC, CaM-zavisne PK i dr.).
UKLANJANJE NEUROTRANSMITERA IZ SINAPSE

1. Razgradnja na nivou postsinaptike membrane primer: Ach esteraza

2. Ponovno preuzimanje u presinaptike zavretke preko odgovarajueg

nosaa

Omoguuju kratkotrajno dejstvo neurotransmitera i normalno funkcionisanje

sinapsi.
Da li ste znali...?

Mnogi lekovi protiv depresije deluju kao

inhibitori ponovnog preuzimanja
neurotransmitera.
Na taj nain produavaju dejstvo prisutnih
nivoa neurotransmitera na postsinaptike
neurone.

Prozak inhibitor preuzimanja serotonina.

 ACETILHOLIN

NIKOTINSKI RECEPTOR
ligand zavisan jonski kanal za Na+ i K+ -
 Da li ste znali...?

NIKOTIN plua cirkulacija mozak: vee

se za nikotinske holinergike receptore i
aktivira ih.
Depolarizacija aktivira voltano-zavisne kanale
za Ca2+, ovi joni ulaze u neuron i rezultat je
oslobaanje neurotransmitera od kojih je jedan
dopamin odgovoran za stvaranje oseaja
zadovoljstva.
Nikotin stimulie i sekreciju glutamata i
endorfina (endogeni opioidni peptidi).
 ACETILHOLIN

MUSKARINSKI
RECEPTOR
G-protein zavisan
receptor -

Postoji pet podtipova

muskarinskih receptora (M1-M5)
i svi predstavljaju G-protein
zavisne receptore koji su preko
G-proteina povezani ili sa K+
kanalom, ili AC iju aktivnost
inhibiu, odnosno PLC iju
aktivnost stimuliu.
 NOREPINEFRIN I EPINEFRIN

1 - aktivira
PLC i poveava
nivo IP3 i DAG 1, 2, 3
poveavaju
2 inhibie nivo cAMP
AC i smanjuje
nivo cAMP

i ADRENERGIKI RECEPTORI
G-protein zavisni receptori -
 DOPAMIN

DOPAMINERGIKI RECEPTORI
G-protein zavisni receptori -
 Da li ste znali...?

KOKAIN blokira transportere

dopamina i onemoguuje
pumpanje dopamina nazad u
presinaptiki neuron.
Sinapsa postaje preplavljena
dopaminom ovo intenzivira i
prolongira stimulaciju
dopaminskih receptora na
postsinaptikom neuronu
produeni oseaj zadovoljstva,
osoba se osea high.

Javlja se oseaj snage, moi, euforija, snano zadovoljstvo sobom. Ako je doza
prevelika, sve lako pree u napetost, paranoju, halucinacije, lupanje srca, oteano
disanje... (dopamin je glavni nosilac simptoma izofrene psihoze!)
 Da li ste znali...?

METAMFETAMIN ulazi u
presinaptiki neuron kroz
membranu i prenosi se do
nervnih zavretaka pomou
transportnih molekula koji
inae prenose dopamin ili
norepinefrin. U nervnim
zavrecima, metamfetamin
prodire u vezikule sa
neurotransmiterom i dovodi do
oslobaanja neurotransmitera.
Takoe, blokira transportere
dopamina i onemoguuje
pumpanje dopamina nazad u
presinaptiki neuron (slino
kao kokain)
 EKSCITATORNE AMINOKISELINE
GLUTAMAT glavni ekscitatorni neurotransmiter u mozgu (oko 75%
ekscitatornih sinapsi)

RECEPTORI ligand zavisni jonski kanali

NMDA (Na+, Ca2+ i K+), AMPA (Na+ i K+) i K/Q (kainatni receptori, Na+ i K+)

ASPARTAT
 GABA
Glavni inhibitorni neurotransmiter u mozgu.

RECEPTORI :

GABA A I GABAC ligand zavisni jonski nanali za Cl-

GABA B G-protein zavisan receptor (deluju preko IP3 i DAG na otvaranje

jonskog kanala za K+, uz istovremeno smanjenje ulaska Ca2+)
Da li ste znali...?
BENSEDIN aktivna supstanca
diazepam (iz grupe
benzodiazepina).
Benzodiazepini pojaavaju efekat
GABA-e umirujui efekat.
BARBITURATI u malim dozama
kao sedativi i anksiolitici, u veim
kao hipnotici, a u jo veim
izazivaju anesteziju i smrt.
Produavaju vreme otvorenosti
kanala jaka hiperpolarizacija
umirujui efekat.
 OPIOIDNI PEPTIDI
ENDOGENI OPIOIDI: enkefalini, endorfini i dinorfini
OPIJATNI RECEPTORI :
poveanje provodljivosti membrane za K+, vezuje i MORFIN
i zatvaranje Ca2+ kanala
Analgetski efekat smanjuju oseaj bola, izazivaju sedaciju, euforiju.
 Da li ste znali...?
HEROIN modifikuje dejstvo dopamina u mozgu u regionima koji se sastavni deo puta
zadovoljstva. Kada proe krvno-modanu barijeru, heroin se konvertuje u morfin agonistu
opioidnih receptora.
Vezivanjem morfina za opioidne receptore inhibira se oslobaanje GABA-e, i smanjuje se
inhibitoran efekat na dopaminergike neurone. Dopaminergiki neuroni se aktiviraju,
dopamin se oslobaa i dolazi do aktivacije postsinaptike membrane. Kontinuirana aktivacija
dopaminergikih neurona i puta zadovoljstva dovodi do oseanja euforije, osoba se osea
high. Posle toga, javlja se oseaj topline u telu, oseaj lakoe i duboki mir, motorne funkcije
se usporavaju, a jo kasnije nastupaju umerena konfuznost, promene raspoloenja,
bezvoljnost, varijacije mentalne efikasnosti.
 SEROTONIN
RECEPTORI :
7 podtipova, neki su ligand-zavisni jonski kanali, a neki G-protein zavisni
receptori.
Serotonin utie na raspoloenje,
uestvuje u kontroli bola, spavanje...
Nedostatak serotonina vodi ka
depresiji, anksioznosti, sniava se
prag nadraaja za bol, dolazi do
poremeaja spavanja, pojaane elje
za slatkiima, poveanja telesne
mase...

Prozak inhibitor
preuzimanja
serotonina.
 Da li ste znali...?

LSD agonista receptora za serotonin

NEUROTOKSINI PUEVA, KORPIJA,
PAUKOVA, VODOZEMACA, ZMIJA,...
NEUROMUSKULARNA VEZA
 NEUROMUSKULARNA VEZA
( funkcionalna veza nervne i miine elije)

Globalni izgled neuromuskulane veze

1. Akson
2. Zavrna motorna ploa
3. Miino vlakno
4. Miofibrile
 Izgled neuromuskulane veze
1. Presinaptiki terminalni zavretal
2. Sarkolema
3. Sinaptika vezikula
4. Nikotinski receptor za acetil-holin
SINAPTIKA TRANSMISIJA
5. Mitohondrije

Elektrine i hemijske sinapse

Neurotransmiteri
http://www.youtube.com/watch?v=ZscXOvDgCmQ&feature=related
 Kurare
D-tubokurarin
Strychnos toxifera

Chondrodendron
tomentosum

Claude Bernard
BOTULINUM A I B produkuje ih bakterija Clostridium botulinum; bolest botulizam
Blokada sekrecije Ach flakcijalna paraliza

BOTOX!!!
TETANUS bolest nastaje usled efekta tetanospazmina, toksina bakterije
Clostridium tetani

Spastika paraliza!
-BUNGAROTOKSIN otrov kobre Bungarus multicintus, antagonista nikotinskih
receptora

LEPTOSUKCINHLORID sintetski agonista nikotinskih receptora

INHIBITORI ACETILHOLIN ESTERAZE:

Fizostigmin, neostigmin, ezerin reverzibilni inhibitori

Insekticidi ireverzibilni inhibitori

DPFP nervni bojni otrov trajno inaktivie Ach esterazu

 AUTOIMUNE BOLESTI
Myastenia gravis organizam stvara antitela na nikotinske receptore; javlja se
slabost miia koji se lako kidaju

Lamber-Eatenov sindrom - organizam stvara antitela na voltano-zavisne Ca2+

kanale; onemoguen ulazak Ca2+ , a time egzocitoza Ach i transmisija signala.