M linija H-zona

Miini efektori

Tipovi miia
Glatki miidi - nalaze u zidovima krvnih sudova, upljih organa (eluca, creva, mokradne beike, uterusa) i kanala raznih lezda i koji su odgovorni za nevoljne pokrete - kontrakciju visceralnih organa (peristaltiku) i propulziju njihovog sadraja. Kontrola unutranje sredine pokretanje telesnih tenosti kroz visceralne organe i cirkulatorni sistem. Kontrakcija glatke muskulature nije pod voljnom kontrolom inervisani su vlaknima autonomnog nervnog sistema, a kontrahuju se pod hormonskim ili lokalnim metabolikim uticajem. Popreno-prugasti Skeletni miidi - privrdeni su za kosti skeleta, omogudavaju interakciju sa spoljanjom sredinom; pod voljnom su kontrolom; Srani miid - proizvode ritmike kontrakcije srca tokom celog ivota, koje pumpaju krv u sve delove tela;

Skeletni miii
ine vie od 40% telesne mase i glavni su potroai energije. Pokredu kosti skeleta (izuzetak je miid jezika). Primarna funkcija generisanje sile i ispoljavanje pokreta, kontrola disanja, pokreti onih jabuica, izraz lica i ispoljavanje emocija, proizvodnja govora. Pratede uloge odranje stalne telesne temperature (termogeneza drhtanja) ili odbambena funkcija kod elektrinih riba. Inervisani su vlaknima somatskog motornog sistema. Skeletni miid je izgraen od delija miidnih vlakana (dijametar 10-100 m, duina nekoliko santimetara). Miidna vlakna su grupisana u snop (fascikulus) obloen zajednikom ovojnicom perimizijum. Vedi broj snopova okruen epimizijumom ini miid. Unutar miidnog vlakna nalazi nekoliko hiljada miofibrila, a svaka je izgraena od dve vrste filamenata.

Ultrastruktura skeletne miine elije

Membrana miidnog vlakna - sarkolema. Stenjena izmeu kontraktilnog aparata i sarkoleme nalazi se mala koliina citoplazme, sarkoplazme, koja sadri i do stotinu jedara, veliki broj mitohondrija (sarkozomi) i lipidne kapljice; dobro razvijen sarkoplazmin retikulum koji obrazuje razvijen membranski sistem unutar delije. Najvedi deo unutranjosti miidne delije ispunjen je parakristalno ureenim proteinskim filamentima koji grupisani ine miofibrile. Na miofibrilama se uoavaju pravilne alternacije svetlih i tamnih pruga poprena prugavost. Tamna zona - anizotropna (A-zona); svetla zona izotropna (I zona).

Krstic RV. General Histology of the Mammal. New York: Springer-Verlag, 1984.)

Sarkomera
Poprena- prugavost skeletnih miida rezultat je periodinog ponavljanja materijala razliitog indeksa prelamanja svetlosti, odnosno, specifine organizacije miofibrila sastavljenih od dva tipa miofilamenata: tankih aktinskih i debelih miozinskih filamenata. Zona koja se prilikom bojenja i posmatranja pod polarizacionim mikroskopom ukazuje kao tamnija je anizotropna (A-zona). Na sredini svake A zone nalazi se tanka svetlije obojena zona, H zona, a kod mnogih miidnih delija u sredini H zone uoava se tanka i tamno obojena M linija. Izmeu svake dve A zone, nalazi se svetla, izotropna (I-zona), a u njenom sreditu tamna linija sa najvedim indeksom prelamanja svetlosti koja je oznaena kao Z-linija ili Z-disk. Prostor izmeu dve Z linije, koji sadri A zonu, ogranienu sa obe strane po polovinom I zone, naziva se sarkomera. Sarkomera je najmanja subjedinica miidnog vlakna sposobna za samostalnu kontrakciju.

Organizacija tankog filamenta

Aktinski filamenti privrdeni su za Z membranu, od koje su pruaju prema sreditu sarkomere. Sastavljen je od tri komponente: F-aktin - Osnovu aktinskog filamenta ini globularni protein G aktin (42 kD), koji u prisustvu ATP polimerizuje u konasti molekul F aktina. Po dva molekula F aktina, ovla uvijena jedan oko drugog u formu zavojnice, ine osnovu aktinskog filamenta. Svaka perioda F aktina sadri sadri 7globula aktina. Troponin proteinski kompleks sastavljen od 3 povezane komponente: troponin C (Tn-C), troponin T (Tn-T) i troponin I (Tn-I). Tn-C subjedinica je Ca2+-vezujuda komponenta, Tn-T subjedinica vezuje sa za kompleks sa tropomiozinom, dok Tn-I subjedinica ima inhibitornu ulogu. Tropomiozin konasti protein koji se prua u ljebu du zavojnice F aktina. nalaze se konasti molekuli tropomiozina. Susedni molekuli tropomiozina se nastavljaju jedan na drugi, preporkrivajudi aktinske globule tankog filamenta.

Organizacija debelog filamenta

Osnovna jedinica grae debelog filamenta molekul miozina.Svaki molekul miozina sastoji se od jednog para tekih lanaca koji se pruaju celom duinom molekula i 2 para lakih lanaca koji ine glavu miozinskog molekula. Proteolitikom degradacijom molekul miozina deli se na dva dela: laka meromiozinska frakcija (LMM) izdueni repovi miozinskih molekula i teku meromiozinsku frakciju (HMM) ini je ostatak izduenog repa i glava. Proteolitikom degradacijom HMM dobijaju se dve subfrakcije: S1 frakcija, koja sadri glavu i S2 frakcija koja sadri kratki tapiasti deo molekula. S1 region molekula odgovoran je za enzimsku i hemijsku aktivnost koja dovodi do miidne kontrakcije. Ovaj region sadri ATP-vezujude mesto, koje je snabdeva kontraktilni aparat energijom potrebnom za kontrakciju i aktin-vezujude mesto, preko kojeg miozinski filament ostvaruje vezu sa aktinskim filamentom. S2 region ima ulogu pokretne, fleksibilne zone izmeu glave i repa miozinskog molekula. U S1 regionu nalaze se jo dva laka lanca., lee jedna pored druge.

Kontraktilni proteini
Protein Kontraktilni
Miozin Aktin 520 42 43 22
A

MW (kD)

Sadraj (wt%)

Lokalizacija

-aktinin asociran sa Z-linijom, potpomae privrivanje aktinskih filamenata. Titin krupni filamentozni protein koji se prua od Z-linije prema centru sarkomere. Odrava centralni poloaj debelih filamenata i spreava preterano irenje sarkomere. Nebulin filamentozni protein koji se prua du aktinskih filamenata i kontrolie njihovu duinu tokom kontrakcije.

Regulatorni
Troponin 70 33 x 2 5 5 I I

Tropomiozin

M-protein miomezin -aktinin zeugmatin dezmin -aktinin

185 95 x 2 200

2 2

M linija Z-linija Z-linija Z-linija A-linija

Citoskeletni
Titin konektin Nebulin 2800 750 10 5 Z-M linija I-linija

Distrofin citoskeletni protein koji se nalazi sa unutranje strane membrane, a u kontaktu, preko membranskog proteina integrina, sa lamininom koji se nalazi sa spoljanje strane membrane.

Klizajui filament

Do kontrakcije dolazi usled podvlaenja tankih i debelih filamenata i skradivanja sarkomere - teorija klizajueg filamenta

Sprega ekscitacije i kontrakcije

Uloga kalcijuma
U relaksiranom miiu Ca2+ se nalazi u sarkoplazmatinom retikulumu. Prolazak akcionog potencijala preko membrane miine elije, otvara u membrani specifine voltano-zavisne kanale koji su u bliskom kontaktu sa Ca2+ kanalima prisutnim u membranama SR (RyR). Konformaciona promena kanala membrane dovodi do otvaranja RyR kanala koji su prohodni za jone kalcijuma i do brzog poveanja koncentracije ovog jona u citosolu. Nakon prolaska AP kalcijum se iz citosola vraa u SR radom pumpe za kalcijum, uz utroak ATP. Ca2+ se vezuje za Troponin-C i omoguava interakciju izmeu aktina i miozina

Aktomiozinski ciklus
etvorotaktni ciklus povezivanja, pokretanja i razdvajanja aktomiozina odvija se zahvaljujudi energiji ATP. ATP se vezuje za glavu miozinskog molekula i biva hidrolizovan. U prisustvu kalcijuma dolazi do odmicanja glave molekula od miozinskog filamenta i do njenog usmeravanja ka aktinskom filamentu i vezivanja za ona aktivna mesta na aktinskoj globuli koja su razotrkivena vezivanjem Ca2+. Izmeu glave miozinskog molekula i aktina obrazuje se ugao od 90. Od glave miozina odvaja se fosfatna grupa to dovodi do njene konformacione promene i do rotacije za oko 45. Oslobaanje ADP od glave molekula. Disocijacija aktomiozina odvija se tek kada se za miozin vee novi molekul ATP. Prolazni nedostatak ATP u deliji dovodi do gra.

(Nii) motoneuroni

Skeletni miidi inervirani su motoneuronima ija se delijska tela nalaze u ventralnim rogovima kimene modine nii motoneuroni. Aksoni motoneurona izlaze iz kiemene modine putem ventralnog korena i u sastavu perifernog nerva putuju prema miidu.

Raspored motoneurona u okviru ventralnih rogova je specifian i ponavlja se u razliitim segmentima.

Dva tipa neurona inerviraju skeletne miide- -motoneuroni i motoneuroni. Svako miidno vlakno pod kontrolom je jednog ogranka aksona alfamotoneurona. Akson i sva miidna vlakna koje on inervira ine motornu jedinicu. Svi alfa-motoneuroni koji inerviraju jedan miid ine skup motoneurona.

Vii motoneuroni
Nalaze se u motornim zonama korteksa. To su piramidni neuroni iji se aksoni projektuju do kimene modine i stvaraju sinapse sa niim motoneuronima. Oni omogudavaju voljnu kontrolu skeletne muskulature. Vii motoneuroni imaju specifian i uvek isti raspored. Broj viih motoneurona koji je odgovoran za kontrolu nekog miida zavisi od veliine motorne jedinice, stoga nisu svi miidi predstavljeni u motornom korteksu istim brojem motoneurona, odnosno istom povrinom korteksa.

Motorni oveuljak

Tipovi motornih jedinica

Brze i spore motorne jedinice

Brze motorne jedinice sainjene su od brzih (belih) miidnih delija. One zavise od anaerobnog metabolizma, brzo se kontrahuju, ostvaruju veliku miinu napetost, ali se osetljive na zamor. Motoneuroni ovih jedinica su po pravilu krupniji. Spore motorne jedinice sastavljene su od sporih (crvenih) miidnih delija. One su zavisne od oksidativnog metabolizma, razvijaju stabilnu dugotrajnu miidnu kontrakciju, otporne su na zamor. Motoneuroni ovih motornih jedinica su sitniji i njihovi aksoni su manjeg dijametra.

Graduisana kontrola miine kontrakcije

Graduisana kontrola jaine miine kontrakcije ostvaruje se na dva naina: - variranjem frekvencije AP u motoneuronima - mobilizacijom vie motornih jedinica

Pojedinani akcioni potencijal dovodi do pojedinane miine kontrakcije tokom koje se razvija miini tonus pojedinane kontrakcije. Mehanikom sumacijom usled veeg broja AP dolazi do generisanja vee miine napetosti.

Tonus miia se poveava mobilizacijom sve veeg broja motornih jedinica

Miini tonus sila koju generie mii. Miini tonus se sastoji od dve komponente: - aktivnog tonusa koji nastaje generisanjem sile u kontrahovanom miiu - pasivnog tonusa koji je uslovljen duinom miia. Duina miia in situ duina mirovanja. Duina izolovanog miia ravnotena duina. Ukupni tonus miia jednak je zbiru aktivnog i pasivnog tonusa.

Tipovi miine kontrakcije

1. Izometrijska kontrakcija kontrakcija kod koje dolazi do poveanja tonusa konstantnoj duini miia. Poveanje tenzije miia do koje dolazi prilikom ovog tipa kontrakcije naziva se mehanika sumacija. 2. Izotonina kontrakcija kontrakcija kod koje se pri konstatnom tonusu dolazi do skraenja miia.

3. Auksotonina kontrakcija kontrakcija kod koje se tonus poveava uz paralelno skraenje duine miia.
Zupasti tetanus Potpuni tetanus

4. Mejotonina kontrakcija kontrakcija kod koje se tonus progresivno smanjuje tokom kontrakcije.

Poremeaji motornog sistema

Otedenja niih delova motornog sistema Amiotrofna lateralna skleroza Bolest za sada nepoznate etiologije koja se manifestuje kao miina slabost praena progresivnom Bolesti nervno-miidne sinapse paralizom. Bolest je uslovljena selektivnom degeneracijom velikih -motoneurona kimene modine. Miastenia gravis (1/10 000) Kod malog broja ALS pacijenata slabost skeletnih miia, naroito uoena je mutacija gena za enzime esto facijalnih miia, koja moe antioksidativne zatite. Kod velikog da varira ak i tokom jednog dana. broja pacijenata uoava se visok Autoimunska bolest u kojoj nivo glutamata u cerebrospinalnoj organizam proizvodi antitela na tenosti. nAchR. Blokada receptora dovodi Virusne atrofije izazvane polio do atrofije miia. virusom gubitak motoneurona kimene modine i kranijalnih Bolesti miida motoneurona Miina distrofija Najpoznatiji oblik bolesti Duchenneova distrofija (1/3500). Nasledna bolest koja pogaa samo deake. Uzrok bolesti je mutacija gena za citoskeletni protein distrofin. Povrede kimene modine i perifernih nerava

Otedenja viih delova motornog sistema Povrede nishodnih puteva bele mase ili oteenja motornog korteksa mogu dovesti do hemiplegije i paraplegije (ako zadese samo donje ekstremitete, jedne ili obe strane tela) i do kvadriplegije, ako zahvate i gornje ekstremitete). Refleks Babinskog Neodgovarajue sprovoenje refleksa koje ukazuje na oteenje nishodnih motornih puteva. Koristi se kao jednsotavan dijagnostiki postupak. Oteenja nemotornog korteksa Poremeaji izazvani povredama eonog ili temenog korteksa bez vidljivih motornih oteenja mogu dovesti do apraksija nemogunost izvrenja voljnog pokreta nakon verbalne komande. Oteenja subkortikalnih struktura Parkinsonova bolest progresivni gubitak DA neurona u mozgu. Huntingtonova bolest - genetski determinisana bolest - nesvrsishodni, nevoljni pokreti celog tela uz intelektualni gubitak, depresiju i psihozu. Uzrokovana progresivnim izumiranjem elija u bazalnim ganglijama mozga.

Povrede dovode do pareze (kod deliminog oteenja i paralize i arefleksije kod potpunog oteenja. Sva tri poremeaja, osim u motorici, dovode do progresivne atrofije miia i gubitka miine mase.

Srani mii

Graa srca

Srce oveka sastoji se od etiri odeljka: dve pretkomore (atrium), koje su meusobom odvojene interatrijalnim septumom i dve komore (ventriculum), koje poseduju zajedniku pregradu, interventrikularni septum. Predkomore su od komora odvojene fibroznim A-V prstenom. Predkomore imaju tanke zidove koji se sastoje od dva osnovna miidna sistema: jednog koji je zajedniki i okruuje obe pretkomore i drugog, koji je nezavisan za svaku od pretkomora. Komore sadre znatno vedu miidnu masu od pretkomora, s tim to je zid leve komore deblji od zida desne komore. Razlikujemo etiri grupe spiralno postavljenih miidnih vlakana koje ulaze u sastav komora: povrinska bulbo-spiralna, povrinska sino-spiralna, duboka sino-spiralna i duboka bulbo-spiralna vlakna.

Srane miine elije

Najvei deo mase sranog tkiva ine radne miine elije

Cilindrinog oblika, manjih dimenzija od skeletnih miidnih delija; Meusobno spojene interkalarnim diskovima funkcionalni sincicijum; Energiju obezbeuju iz aerobnog metabolizma, oksidacijom masnih kiselina; Ca2+ potreban za sranu kontrakciju obezbeuju iz vandelijskog prostora.

Znaajno manji deo mase sranog tkiva ine predvodnike (pace-maker) elije
Spontano aktivne; Grupisane u vorove (noduse) i sprovodna vlakna; Fuziformnog oblika, manjih dimenzija od radnih delija; Longitudinalno su prugaste;

Sprovodni sistem srca

Srce kimenjaka je miogeno srce

Sino-atrijalni vor (S-A) nalazi se na spoju gornje uplje vene i desne pretkomore. Veliine 2 cm x 2 mm. Inervira ga desni n. vagus. Atrio-ventrikularni (A-V) vor nalazi se na zadnjoj desnoj granici interatrijalnog septuma u blizini koronarnog sinusa. Inervira ga levi n. vagus. Sprovodna vlakna: od S-A do A-V vora; vlakna Hisovog snopa; desna i leva grana; Purkinje vlakna

Poreklo spontane aktivnosti srca Stannius-ov eksperiment

I Stanijusova ligatura - izmeu sinus venosusa i predkomora; ritmiko kontrahovanje sinus venosusa se nastavilo kontrakcija pretkomora pradena kontrakcijom komora je nestala; nakon kratkog vremena pretkomorski ritam se ponovo uspostavio i uslovio je kontrakciju pretkomora pradenu kontrakcijom komora pretkomorski ritam (koji je uslovio i komorski ritam), bio je sporiji od sinusnog ritma. II Stanijusova ligatura - u oblasti atrioventrikularnog prstena; kontrakcija komora je prestala, kontrakcija pretkomora ostala nepromenjena. Posle izvesnog vremena, otpoela je kontrakcija komora idioventrikularni ritam jo usporeniji.

Na osnovu ovog eksperimenta Stannius je zakljuio 1. postoji inherentni ritam koji se zainje u sinus venosusu koji deluje kao predvodnik sranog ritma; 2. srani impulsi se ire i ekscitiraju prvo pretkomore, a zatim komore; 3. odvojeno od sinus venosusa, pretkomorske miidne delije sadre potencijalne predvodnike delije koje mogu preuzeti ulogu otpoinjanja kardianih impulsa; 4. ak i u odsustvu predvodnike kontrole od strane sinus venosusa i predkomora, komore mogu razviti svoj sopstveni, usporeniji ritam, zahvaljujudi prisustvu predvodnikih delija. svi elementi predvodnikog tkiva imaju spontanu ritmiku, a srce u normalnim uslovima radi sinusnim ritmom, t.j. ritmom koji diktira S-A vor.

Brzina provoenja sranog impulsa

Sa S-A vora AP se pasivno iri po pretkomorskim delijama (0.3 1 m/s); Od A-V vora du prelaznih vlakana eksicitira se komorska muskulatura (0.03 m/s); Du vlakana Hisovog snopa brzina AP raste (2 m/s); U ograncima Hisovog snopa brzina AP 3 m/s.

Akcioni potencijal srane miine elije

Fizioloki znaaj produenog AP

Srce ne moe da se tetanizuje!

Elektrokardiografija - EKG

PQRST zapis P talas uzrokovan ekscitacijom pretkomora; QRS talas uzrokovan ekscitacijom komora; ST segment izoelektini period T talas je posledica repolarizacije komora;