UVOD U PSIHOFIZIOLOGIJU RADA

DOC. DR MARTIN POPEVIĆ

MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU
 FIZIOLOGIJA RADA tj. Back to Basics
(O NE! OPET FIZIOLOGIJA )
• Procesi i promene u organizmu tokom
obavljanja rada
• Uticaj rada na zdrav organizam
• Fiziološki ? Patološki?
• Radna sredina
• Adaptacija organizma na rad
VRSTE RADA
• Fizički
• Statički-Izometrijska kontrakcija mišića
• Dinamički-Izotonička kontrakcija mišića
• Mešoviti-kombinacija statičkog i dinamičkog
• Umni
• Mešoviti
FIZIČKI RAD
• Statički
izometrijska kontrakcija-minimalne promene
dužine mišića uz promene tenzije
• Dinamički
izotonična kontrakcija-promene dužine
mišićnih vlakana uz minimalne promene
tenzije
FIZIČKI RAD o2
ANAEROBNI BELA MIŠIĆNA VLAKNA
• Sprint, dizanje tereta • Veći obim
• Kratko trajanje • Manje mioglobina
(svetla)
• Visok intenzitet
• Manje krvnih sudova
• Kreatin fosfat i
glikogen (glukoza) iz • Manje mitohondrija
mišića osnovni
• Više glikogena
energetski izvori
FIZIČKI RAD o2
AEROBNI CRVENA MIŠIĆNA VLAKNA
• Dugotrajno trčanje, • Manji obim
plivanje
• Više mioglobina
• Produženo
• Više krvnih sudova
• Niži nivo intenziteta
• Energetski izvori u
• Više mitohondrija
mišićima, masnom tkivu i • Manje glikogena
jetri
• Aktiviranje zavisi od
• Metabolišu proteine i
trajanja i intenziteta slobodne masne
(glukoza- rano, FFA-kasna) kiseline
Energija za mišiće?
METABOLIZAM
• Skup hemijskih procesa koji omogućavaju život
ćelije
• Hranljive materije: Ugljeni hidrati, Lipidi, Proteini
• ATP:
• Osnovna energetska valuta organizma
• Prisutan u svim ćelijama
• Dve energetske veze
• 1mol 12000 kalorija
METABOLIZAM
• Anaerobni (samo za UH):
• Sistem fosfagena – 4 ATP
• Postojeći ATP (za 1-3s)
• Fosfokreatin (5-8s)
• Glikoliza (1 m.)
• Svaki molekul glukoze - 2 ATP
• Svaki molekul glikogena - 3 ATP
• Aerobni (UH, L, P)
• Neograničen- 1 ATP
ANAEROBNI METABOLIZAM
• Na početku
• Mala raspoloživost O2
• 1 mol glukoze – 24000 kalorija (3%)
• Glukoza- piruvat- mlečna kiselina (laktat)
AEROBNI METABOLIZAM
• Oksidativni metabolizam
• Glukoza → piruvat + 2 ATP
• Piruvat → acetyl coA + H2O + CO2
• Acetyl coA → CO2 + H + 2 ATP (Krebs ciklus)
• Oksidacija vodonika (oksidativna fosforilacija):
30 ATP
• 1 mol glukoze: 38 ATP
• Više od 95% energije
METABOLIZAM
• Oko 73% energije nastale katabolizmom se
pretvara u toplotu
• Jedinice za energiju
• kalorija (gram kalorija) energija neophodna da se
temperatura 1 g vode podigne za 1 stepen C
• Kalorija (KC): 1000 kalorija

• Izvori energije
• Ugljeni hidrati – 45%
• Lipidi – 40%
• Proteini – 15%
 POTREBE ZA ENERGIJOM
• BMR + ADL + radne aktivnosti + rekreacija
• BMR = 1650 KC u zavisnosti od :
• Visina, težina, uzrast, pol
• Hormoni
• Temperatura
• San
• + Unos i varenje hrane: 1850 KC
• + Sedenje: 2000-2250 KC
• Težak fizički rad 7000 KC
METABOLIZAM MIŠIĆA

Exercise • Pad ATP i kreatin

intensity
fosfata (CP) stimuliše
glikolizu i oksidativnu
fosforilaciju
creatine
ADP, Pi,
phosphate
in skeletal muscle
cells • Fizička aktivnost
može povećati stopu
sinteze i razgradnje ATP
Glycolysis Oxidative
više nego deset puta
phosphorylation
METABOLIZAM MIŠIĆA
1. Anaerobni metabolizam
1. Alaktatni izvori (ATP, CP)
2. Laktatni izvori (Glukoza)
2. Aerobni metabolizam UH
3. Aerobni metabolizam Lipidi
4. Aerobni metabolizam Proteini
5. Anaerobni metabolizam
ALAKTATNI ANAEROBNI IZVORI

• Neposredno dostupni
• Dovoljni za 8-10
sekundi
• ATP u mišićima do 3
sekunde maksimalne
kontrakcije
• Regeneracija ATP i CP
zahteva energiju iz
izvora kiseonika
LAKTATNI ANAEROBNI IZVORI
• Do 2 minuta aktivnosti
• Vreme oporavka nakon max
aktivnosti 1-2 sata
• Aktivni odmor (umereno
naprezanje) bolji od pasivnog
odmora
• Laktati se iskoriste u
oksidativnim procesima i
glukoneogenezi
BRZA I FIZIČKI NAPORNA AKTIVNOST
(SPRINT)
• ↑ stopa anaerobne glikolize
• H+ akumulacija i ↓pH;
• Profesionalni sprinter može da resintetiše ATP za
60 sekundi pri maksimalnoj brzini anerobnog puta
• Nakupljanje mlečne kiseline i pad pH:
• ↓ATP (akumulacija ADP i Pi, ↓ CP)
• Inhibicija enzima koji regulišu glikolitički put
 ↓ Ca++ pumpe↓ kontrakcije i relaksacije
AEROBNI IZVORI
• Nakon 2-4 minuta
dinamske fizičke aktivnosti
• UH – L – P
• Postepeni prelaz sa UH na
lipide
• Vreme oporavka nakon
maksimalnog napora je
24-48 h
OKSIDACIJA GLUKOZE (UH) ZNAČAJNIJA
U ODNOSU NA LIPIDE
• Oksidacija masti može da pokrije do 60%
maksimalnog aerobnog napora
• Ograničen protok krvi kroz masno tkivo
• Nedostatak albumina za transport masnih kiselina
• Oksidacija glukoze kao limitirajući faktor
• Evolutivni momenat
POTROŠNJA KISEONIKA I MIŠIĆNA AKTIVNOST
↑ FIZIČKOG RADA  ↑ POTROŠNJA O2  VO2MAX

V0 peak
2

Potrošnja O2
(l/min)

Težina rada (wat)

VO2 max
• Količina O2 koja se potroši pri maksimalnom
aerobnom metabolizmu
• Uticaj uzrasta, pola, utreniranosti
• Limitirajući faktori su sposobnost dopremanja
kiseonika do mišića i oksidativni kapacitet samih
mišića (masa, mitohondrijalna aktivnost)
• Jedinica:
• 1 Met = 3.5 ml O2/Kg/min
• 1 Met = 1 Kcal/Kg/hour
INTENZITET FIZIČKE AKTIVNOSTI % VO2 MAX
•  50% Vo2max – upotreba glikogena manja od
50%, dominira upotreba lipida i malo cirkulišuće
glukoze
• >50% Vo2max – raste korišćenje UH  deplecija
depoa glikogena  zamor
• 70-80% Vo2max – deplecija depoa glikogena nakon
1-2 sata
• 90-100% Vo2max – maksimalna upotreba
glikogena, ali zamor nastupa pre deplecije zbog
pada pH
Intenzivni rad 
Glikoliza > Aerobni metabolizam 
↑ laktata u krvi

Mlečna
kiselina
u krvi
(mM)

Laktatni
Relativna težina rada (% V0 max) (anaerobni)
2
prag
Redovne fizičke aktivnosti mogu
pomeriti laktatni prag i VO2 max
 70% V0 max (utreniran) V02 peak
2
(utreniran)

V0 peak (bez treninga)

2
Potrošnja O2
(l/min)
100% V0 max
2
(bez treninga)

Težina rada (wat)

Fizička aktivnost prikazana kroz MET
• Sedeći rad (<2 met)
• Dizanje tereta manjih od 4,5 kg, rad u kancelariji, lakši
predmeti
• Lak rad (2-3 met)
• Dizanje tereta manjih od 9 kg,
• često podizanje predmeta<4.5 kg
• Umeren rad (4-5 met)
• Dizanje tereta manje od 23 kg,
• često podizanje tereta do 11 kg
Fizička aktivnost prikazana kroz MET
• Težak rad (6-8 met)
• Tereti do 45 kg, često podizanje do 23 kg
• Veoma težak rad
• Tereti preko 45 kg, često podizanje preko 23 kg
LIMITIRAJUĆI FAKTORI ZA AEROBNI FIZIČKI RAD
• Raspoloživost kiseonika u vazduhu
• Respiratorni sistem
• Hematopoezni sistem
• Kardiovaskularni sistem
• Skeletni mišići
Respiratorni sistem
 RESPIRATORNI SISTEM U FIZIČKOM
RADU
• Prosečna potrošnja O2 u miru : 250 mL/min.
• Aktivnost: ↑ frekvencije i minutne ventilacije
• Maksimalna potrošnja O2 u naporu : 3600 mL/min
• Difuzioni kapacitet O2 u miru: 23 mL/min.
• Difuzioni kapacitet O2 u naporu: 80 mL/min.

Parametar Mirovanje Maksimalni rad

Disajni volumen (L) 0.5 2-2.5
Frekvencija disanja (f/min) 12-16 40-50
Minutni volumen disanja (L) 6-8 100-140
Respiracija tokom napora
• Linearni porast ventilacije
pri lakom do umerenom
naporu, a zatim nagli skok
pri intenzivnom radu
• Nivo opterećenja pri
kome se javlja nagli skok
PRELOMNA TAČKA
VENTILACIJE (veza sa
laktatnim pragom)

Porast laktata - pad pH, povlačenje CO2- porast ventilacije

PORAST VENTILACIJE TOKOM NAPORA
• Informacija iz motornog korteksa
• Proprioceptori mišića i zglobova
• Porast telesne temperature
• Cirkulišući Ne i Eo
• Promena pH usled laktata
• STATIČKI VS DINAMIČKI RAD

arterijski pH

Odmor Intenzitet rada V0

2max
Kardiovaskularni
sistem
KVS u miru i naporu
• Protok krvi ka mišićima (mirovanje) : 3.6 mL/min
• Protok krvi ka mišićima (napor): 90 mL/min
• Minutni volumen (mirovanje): 5.5 L
• Minutni volumen (napor) : 30 L
• Tokom fizičkog rada:
• ↑ protok krvi ka i od mišića
• ↑ udarni volumen (50%)
• ↑ srčana frekvencija (270%)
DINAMSKI RAD
FR Minutni
Snaga volumen
kontrakcije

Punjenje komora
Mišićna
pumpa”

Volumen krvi Venski

koža splanhnikus priliv
MINUTNI VOLUMEN
• U mirovanju oko 5 L
• VO2 max mlade, zdrave neutrenirane osobe do 25 L
• VO2 max zdrave osobe u aerobnom treningu do 35 L
• VO2 max zdrave vrhunski utrenirane osobe do 45 L

• Porast usled:
• Porasta srčane frekvencije
• Porasta udarnog volumena
MINUTNI VOLUMEN Limitirajući faktori
• Udarni volumen ?
• Skraćenje dijastole
• Redukcija koronarnog protoka
SRČANA FREKVENCA
• Pri dinamskom radu linearni  sa intenzitetom rada
skoro do VO2 max
•  uticaja Simpatikusa uz Pad Parasimpatikusa na
predvodnika srčanog rada plus cirkulišući kateholamini
• Refleksni signali
aktivnih mišića
• Metaboliti mišića from these muscles
• Porast temperature
• Uticaj utreniranosti
KRVNI PRITISAK
• Skok sistolnog TA 150-
170 mm Hg pri dinamskom
radu, uz male promene
dijastolnog TA

• Skok sistolnog TA u
statičkom radu do
250 mmHg, uz skok
dijastolnog TA do 180
mmHg
KVS U IZOMETRIJSKOJ KONTRAKCIJI
• Kompresija intramuskularnih arterija i vena
• ↓ vazodilatacija ↓ protok krvi
• ↓ priliv kiseonika – brzo nagomilavanje laktata
• Stimulacija mm hemorefleksa
•  sistolnog i dijastolnog TA
ADAPTACIJA NA DINAMSKI MIŠIĆNI RAD
• KVS
•  mm oksidativnog kapaciteta, uz usporenu produkciju
laktata
• ↓ uticaja mm hemorefleksa
• ↓ Simpatikusa sa ↓FR i TA
• Redistribucija krvi
• Mišići
•  gustine kapilara
•  mioglobina
• aktivnosti enzima
• oksidativnog kapaciteta
Endokrini sistem
U IŠČEKIVANJU - KATEHOLAMINI
• Sistemski efekti
(bronhodilatacija, vazodilatacija u
mišićima, viscelarna i kožna
vazokonstrikcija, porast MV)

• Metabolički efekti (glikogenoliza

i glikoliza, oslobađanje glukoze iz
jetre, masnih kiselina iz masnog tkiva
U DINAMSKOM RADU
• Visok intenzitet uz trajanje do 30 min –
svi hormoni se luče pojačano osim insulina
• NA (glikogenoliza, oslobađanje masnih kiselina)
• Glukagon (oslobađanje glukoze iz jetre)
• Kortizol (porast glukoze, upotreba masnih kiselina)
• Hormon rasta (upotreba masti, oporavak tkiva)
• ADH, aldosteron (gubitak tečnosti i natrijuma)
• Testosteron, estrogen
 INSULIN
• Značajan pad insulina nakon
20-30 minuta rada
• Sporiji pad pri produženom
radu (2-3 sata)
• Porast preuzimanja glukoze
u mm ali ne u ostalim
tkivima
• Oslobađanje glukoze iz jetre
• Homeostaza
ZAMOR

Bills (1934) - tri aspekta:

• Fiziološki zamor
• smanjenje fizičkog
kapaciteta
• Objektivni zamor
• smanjenje rada
• Subjektivni zamor
• osećaj umora, malaksalosti
MANIFESTACIJE ZAMORA
• Fiziološke manifestacije
• smanjena snaga i mogućnost obavljanja fizičkog rada.
Astrand i Rodahl -pad glikemije i porast laktata u krvi
može se smatrati kao znak pojave zamora
• Objektivne (bihejvioralne) manifestacije
• pad performansi, poremećaji cirkadijalnih ritmova,
pažnje, rizično ponašanje (vozači)
• Subjektivne manifestacije
• svako za sebe svestan kada je
došlo do zamora.
NEGATIVNI EFEKTI ZAMORA
►U Evropi 11-30% radnika izloženo hroničnom
zamoru vezanom za rad
►US Health and Nutritional Survey - patološki nivo
zamora prisutan kod 14,3% muškaraca i 20,4%
žena
►Holandija- većina invalidskih penzionera otišla u
penziju na osnovu hronične
iscrpljenosti povezane sa poslom
FAKTORI ZAMORA NA RADU
• Fizičko opterećenje
• teorija ugušenja, promenjene hronaksije, iscrpljenja,
teorija intoksikacije….
• značaj aktivnosti viših kortikalnih i subkortikalnih
centara i puteva
• Senzorno opterećenje
• u situacijama kada rad zahteva
pojačanu funkciju jednog ili
više čula radnika
FAKTORI ZAMORA NA RADU
Mentalno opterećenje
►podopterećenja (monotonija posla, repetitivni poslovi)
►preopterećenja (kompleksnost, brza izmena poslova, uvođenje
novih aktivnosti u kratkom periodu i sl).

Reidov model - tri aspekta mentalnog opterećenja:

►vremensko opterećenje
►mentalni napor
►psihološki stres
HRONIČNI ZAMOR - PREMOR
►Neefikasnost aktivnosti, pad zainteresovanosti,
posvećenosti poslu, smanjena motivacija i
koncentracija, postojanje negativnih emocija….

►Sindrom Hroničnog Zamora (CFS)

• Hronični zamor koji traje duže od 6 meseci praćen pojavom
drugih psihosomatskih tegoba
• Teški, onesposobljavajući umor, bolovi u kostima i
mišićima, poremećaji spavanja, poremećaji koncentracije i
glavobolje
Stres

• Evolucija i reakcija
napadni ili pobegni

• Značaj pre 100.000

godina

• Danas?
Dobre strane stresa
• Može da Vam spase život ili pomogne
• Tuča/borba
• Nesreća
• Testiranje…
Šta je stres?
• “Nespecifični odgovor tela na svaki zahtev za
promenom“ Hans Selye, 1936.
• Neadekvatna reakcija na određene vrste
stimulusa
• Neusaglašenost opterećenja i mogućnosti
savlađivanja tog opterećenja
• Nije bolest
• Stres velikog intenziteta i trajanja može dovesti
do fizičkih ili psihičkih oštećenja zdravlja.
Događaji koji pokreću
stresnu reakciju
• Katastrofa - akcident • Svakodnevni problemi
• Nikom ne prija • Glasne komšije
• Šefovi i saradnici
• Značajne promene u
• Loše vreme
životu
• • Ne radi menza
Smrt
• • Klub izgubio utakmicu
Razvod
• Gubitak posla
 General Adaptation Syndrome
• 1) Alarm
• Ubrzanje rada srca
• Krv u mišiće
• 2) Rezistencija
• Na oprezu!
• Vrhunac napetosti
• Lučenje hormona dok ih ima!
• 3) Iscrpljenost
• Opadaju odbrambene moći
• Ranjivost
ZNACI STRESA
• Trenutne promene
• •
Pojačan rad srca
• Ubrzana cirkulacija
• Porast pritiska
• Znojenje
• Širenje zenica
• Usporen rad želuca
•
Porast šećera u krvi
• Porast razgradnje masti
• Dugotrajne promene
Razgradnja proteina
• Porast šećera u krvi
• Porast pritiska
• Pad imuniteta
• Zadržavanje soli i vode
• Oštećenje bubrega
• Povišen arterijski pritisak
• ateroskleroza
• Ishemija srca- infarkt, angina
• Poremećaj lučenja insulina
• Dijabetes
Stres na radnom mestu
• Emocionalna, psiho-fiziološka reakcija na štetan
aspekt rada, radnih uslova i radnog okruženja te
organizacije rada.
• Fizički i emocionalni odgovor individue u
okolnostima kada zahtevi posla nisu u skladu sa
kapacitetima ili potrebama radnika
• Tri grupe faktora :
• Zahtevi posla
• Organizacioni faktori
• Fizički uslovi
 Profesionalni stres i zdravlje
Stresori na Individualni
radnom mestu faktori
Zahtevi posla
· Opterećenje
· Lične osobine
na radnom
mestu · Period u
Akutne reakcije
· Mogućnost razvoju
kontrole ritma karijere
rada
Psihološke
· Uzrujanost
Organizacion · Nezadovoljstv
i faktori o poslom Bolesti
· Zahtevi uloge · Povišeni krvni
na poslu pritisak
· Stil upravljanja Fiziološke · Oboljenje
· Sigurnost · Ubrzan puls krvnih sudova
posla · Porast krvnog srca
· Međuljudski pritiska · Alkoholizam
odnosi · Psihijatrijska
Poremećaji oboljenja
Faktori ponašanja
Fizički faktori Amortizujući · Poremećaji
· Buka nepovezani sna
faktori · Zloupotreba
· Mikroklima sa poslom psihoaktivnih
· Hemijske · Podrška
štetnosti · Finansijska društva i supstanci
situacija prijatelja
· Porodična · Borba sa
situacija stresom
· Životne navike
KONCEPT FIZIOLOŠKE OTPORNOSTI
• adaptacija neuroendokrinih procesa
> niži bazalni nivoi > pojačani nivoi neurotransimitera na stresore
> supresija sekrecije kortizola
• pojačano opterećenje praćeno adekvatnim
odmorom i oporavkom struktura
• zavisi od intenziteta i trajanja stresa i od
oporavka između dejstva stresora.
• bolje savladavanje kompleksnih zadataka,
tolerancija stresora, emocionalna stabilnost,
poboljšanje imuniteta
ZNAČAJ OPORAVKA OD RADA
• Adaptacija na povišene nivoe stresa kod stresnih poslova
• Uspešnost zavisi od intenziteta stresora i kvaliteta oporavka
van radnog mesta (van dejstva stresora)
• Intermitentno izlaganje stresu na radu, praćeno kompletnim
oporavkom između izlaganja može dovesti do razvoja
„fiziološke otpornosti“

Oporavak :
• U toku radnog vremena
• u vreme odmora između radnih perioda
ZNAČAJ OPORAVKA OD RADA
Mentalni i/ili emocionalni stres i zamor
►Pasivni odmor ne pruža adekvatan oporavak
►Poremećaj ciklusa budnost-spavanje, i kvaliteta sna usled
„prelivanja stresa“.
►Aktivni odmor efikasniji
►Značaj kreativnih i društvenih aktivnosti.
FENOMEN „PRELIVANJA STRESA“
• U slučaju izraženog mentalnog i emocionalnog stresa,
veoma često dolazi do „prelivanja stresa“ iz radnog
vremena u vreme namenjeno za odmor i oporavak
 Metode merenja stresa i zamora
Fiziološke metode
• biohemijske promene,
• promene u nalazu elektromioneurografije, krvnom pritisku,
srčanoj frekvenci, potrošnja kiseonika.
• nivoi urinarne ekskrecije melatonina, kortizola, EEG za
utvrđivanje pospanosti.

Metode za merenje radnih aktivnosti

• Promene u intenzitetu ili frekvenci obavljanja radnih zadataka
- vreme reagovanja na stimulus
METODE MERENJA STRESA I ZAMORA

Psihološke metode
• Identifikacija subjektivne procene stresa i zamora od
strane samih ispitanika.
• Brza identifikacija emocionalnog ili mentalnog zamora.
• Metode procene (ispitanik sam procenjuje relativnu
veličinu i značaj određene osobine)
• Metode produkcije (ispitanik reaguje na fizičke
stimuluse i time ukazuje na stres ili zamor).
METODE MERENJA STRESA I ZAMORA
• Upitnik profesionalnog sagorevanja (Masclach
Burnout Inventory) :
• Emocionalna iscrpljenost,
• Depersonalizacija- cinizam
• Smanjen osećaj samostvarenja.

• Upitnici za identifikaciju i merenje zamora u vezi

sa određenim stanjima i oboljenjima
• Checklist Individual Strength
• Multifactorial Fatigue Inventory
• Fatigue Severity Scale
• Fatigue Assessment Scale
Organizacione promene za smanjenje
stresa
• Mogu se objasniti kao procesi:
• Identifikacije izvora stresa u radnoj sredini;
• Preduzimanje mera za uklanjanje identifikovanih izvora.

• Podrazumevaju promene:
• Radnog procesa;
• Kruženje radnika u okviru procesa;
• Rad u manjim fleksibilnim timovima;
• Pravilnu i ravnomernu raspodelu posla;
• Edukacije za rad sa novim tehnologijama.
Individualne tehnike borbe protiv stresa
• Usmerene ka:
• Promeni ponašanja (dale dobre efekte u smanjenju
psiholoških problema);
• Opuštanju (efekti na smanjenje tegoba od strane organa).
• Kombinovana primena tehnika daje najbolje efekte.
• Treba istaći da je primena individualnih tehnika
borbe protiv stresa samo loša zamena za primenu
organizacionih promena