POKLON HIT KNJIGA SLOBODANA INTERVJU MIODRAG STOJKOVIĆ POKLON

VLADUŠIĆA, AUTORA BESTSELERA „OMAMA“ ISPOVEST BOBAN PETROVIĆ 70. jubilarni

MILOŠ CRNJANSKI
broj Njujork
TAJNI DOSIJEI IZ HAGA tajmsa
JOVICA STANIŠIĆ I ULOGA DB-a
PRIJATELJ U PROŠLOSTI U RATOVIMA U JUGOSLAVIJI Istina o litijumu
i novoj „zlatnoj
groznici“
· SLO 3,5 € · MK 150 DEN · EU 4 € · SAD 5 $

Svetski kriminal
· CG 2,2 € · BIH 4,5 KM · HR 25 KN

pere novac
BROJ 495 CENA 250 DINARA

preko remek-
dela umetnosti

U čemu je
problem sa
8. JUL 2021. 250 DINARA kineskim

10
GODINA
NEDELJNIKA
vakcinama

EKSKLUZIVNO
MILENA POPOVIĆ
IVANOVIĆ

Da li mislite
da mogu da se
osećam bezbedno
posle svega što
znam? Sada
je svima jasno
šta mislim o
Radoičiću...
¸¸Sednicu sam napustila isključivo
zbog Milana Radoičića. Ono što
znam više je nego dovoljno da sa
njim ne sedim u istoj prostoriji
Radu Trajković bih
zamolila da prestane
¸¸To što kažete da je utisak da prikuplja političke
da Vučić nije bio oduševljen poene preko mene.
Ona je poslednja
mojim gestom govori da se osoba na svetu koja
nisam konsultovala sa njim. ima prava na to. Ona
vrlo dobro zna zašto
Razgovarali smo posle toga
 Nedeljnik
broj 495 8. 7. 2021.
IMPRESUM
NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija¤nedeljnik.rs

Direktor i glavni urednik

Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
marketing¤nedeljnik.rs
Direktor prodaje
Anđela Marić
pretplata¤nedeljnik.rs
Media menadžer
Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik
Marko Prelević
Zamenik glavnog i odgovornog
urednika Branko Rosić
Glavni i odgovorni urednik internet
izdanja i prvi reporter
Veljko Miladinović
Urednik unutrašnje rubrike
Dušan Telesković
Novinari Zorica Marković,
Ana Mitić, Uroš Jovičić,
Mihajlo Draškić
Urednik fotografije
Igor Pavićević
Foto-specijali Nebojša Babić
Art–direktor
Miloš Sinđelić / Makista
Lektura Sanja Savić
Kolumnisti Srđan Valjarević,

Brif ing IZ KNJIGE

O MILOŠU
Kad Jokić kaže – jok U doba kada su novinari Nedeljnika Ljiljana Smajlović,
Dragoljub Draža Petrović
CRNJANSKOM Bio jedan Somborac, a nije Marko, profesionalno stasavali, važilo je Dopisnici
4 | Uvodnik koji je prošlog leta sreo Nikolu pravilo - neizgovoreno, naravno - Petar Komnenić
Veljka Lalića Kada sam počeo da (Podgorica), Arsenije
Vuk sa Volstrita ga čitam, on je bio Jokića u somborskoj prodavnici da sa letnjim žegama stiže i oseka
Šoškić (Madrid), Ivica
opreme za mobilne telefone... 20 dobrih tema, koja bi se povremeno Mladenović (Pariz), Žarko
samo klasik. Onda lečila (i tiraži dizali) kultnim „mišem u
5 | Lice nedelje
sam krenuo da Piše Dragoljub Draža Petrović Marković (Banjaluka)
pivu“ i svim njegovim varijantama. Ekonomija Miša Brkić
Nebojše Babića
Nenad Radujević se probijam kroz Već po debljini ovog broja
i Goran Nikolić

gomile stranica o Iz Čikaga moji... Nedeljnika, sa dva velika dodatka,

Istorija Predrag J. Marković,
Čedomir Antić
8 | Orbanizacija njegovom delu i Čikago kao drugi najveći vidi se da su se neke stvari Energetika i ekologija
Sedma tačka: njegovom životu, srpski grad ušao je u geografsku promenile, pa je broj pred vama
Danijela Isailović
Stalni saradnici
Srbija mitologiju i nacionalnu politiku,
kao kroz neku krcat dobrim pričama, intervjuima Duška Jovanić,

10 | Koronavirus lepljivu paučinu čak i etnonacionalistički folklor 32 i temama, kao da je, Bože sakloni, Aleksandar Đuričić,
Muharem Bazdulj,
koja se skupila oko neki tmurni novembar.
Neophodna je Piše Veljko Miladinović Dejan Stojiljković,
treća doza vakcine Sem ekskluzivnog razgovora sa
njegovog imena, Darko Hudelist (Zagreb)
Milenom Popović Ivanović, Dušan
da bih na kraju
12 | EURO
dospeo do toga
Miodrag Stojković Telesković zavirio je i u haške arhive
T H E N E W YO R K T I M E S
I N T E R N AT I O N A L R E P O R T
kolumna Naša lična karta pouzdano kaže (eh, nekada je jul bio i za more, a Urednik Tom Brejdi
Uroševih 11 da postanemo ne za komemoracije i istrage...),
prijatelji. Moj
gde smo rođeni, ali naši geni
Veljko Miladinović (makar mentalno)
19 | Kolumna Crnjanski nije pokazuju da niko od nas ne može LE MONDE
otputovao do Čikaga, Ana Mitić
Ljiljane Smajlović
samo veliki da tvrdi da ima poreklo iz samo D I P LO M AT I Q U E

Tito i Ramsfeld pozvala „nadležne“ da ne čekaju da Glavni i odgovorni urednik

majstor jezika, jednog regiona ili mesta 41 se delta soj raširi, već da požure sa Ivica Mladenović

niti samo liričar, Razgovarala Ana Mitić trećom dozom vakcina...

lmd¤nedeljnik.rs

sumatraista, već i Jedino su podbacili košarkaši, da

Nedeljnik je ekskluzivni izdavač
analitičar... baš sve bude kako nismo navikli...
Njujork tajmsa i Mond diplomatika
Među nama: U novom za prostor bivše Jugoslavije
broju Nedeljnika

Štampa Rotografika
PRETPLATA SPECIJALNA
SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno PONUDA
u digitalnom PRETPLATA CIP – Katalogizacija u publikaciji
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu NA NEDELJNIK Narodne biblioteke Srbije, Beograd
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs SA POKLON- ISSN 2217–8058
KNJIGOM COBISS.SR–ID 188540428

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd

TIRAŽ BROJA:
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd
26.300
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64
 Veljko Lalić
Na Volstritu vole stalne promene vlasti, u kojima republikanci kad dođu
na vlast malo podignu ekonomiju, a demokrate malo društvo. Ako bez
toga nije moguće na Volstritu, kako je u zemlji koja nema poštenu berzu?
U
novinarstvu postoji pravi-
lo da ne smeš da napišeš
„ne znam“, pošto ne tre-
ba da pišeš o nečemu što
ne znaš.
To je primer iz starih novinarskih
škola po kojem nije vest za novine da se
pojavio bilbord na kojem se ne zna šta
je poruka.
Vest je kad otkriješ šta je poruka. I to
objaviš.
KAKO VAS NE BIH ZAMARAO ZANAT-
SKIM pravilima, a i kako, srećom, u ko-
lumnama ne važe ta pravila - kolumna
je slobodni stil, u kojem puška iz lida
mora da opali do kraja teksta, a zbog ko-
jeg mi nekada delujemo nespretno na
televiziji, posebno kad nas prekidaju vo-
ditelji - mogu slobodno da napišem „ne
znam“.
A mislim i da većina ljudi više „ne
zna“.
I ZATO SU NAJZANIMLJIVIJI POGLEDI
LJUDI sa strane. Stranaca lišenih emo-
cija, uskladištenog znanja ili impresija o
bilo čemu.
Jedan od njih tako mi je prošle nede-
lje, posle hvalospeva o ekonomiji, uka-
zao na najveći problem našeg društva.
Ušli smo u stadijum, kaže on, u kojem
Vučić više ne može da ode s vlasti.
Dodatni problem je što ga i opozicija
dodatno gura u tu poziciju.
A ljudima uvek treba izlaz. Kao i dru-
štvima. Državama.
U DRUGOM RAZGOVORU JEDAN
„DŽEJ-PI-MORGANOVAC“ OTKRIVA
mi zlatno pravilo Volstrita: najbolje je
kad se stalno smenjuju vlasti, pošto re-
4 Nedeljnik 8. jul 2021.
Vuk sa
Volstrita
publikanci uvek podignu ekonomiju, a
demokrate društvo.
A ne valja jedno bez drugog. Čak ni na
Volstritu.
BILO MI JE TO INTERESANTNO, PO-
SEBNO u našoj zemlji gde svaka vlast
misli da je večna.
Dodatno Boris Tadić, koji se iz nepo-
znatih razloga aktivirao kao nikada u
poslednjih deset godina.
Da li je to najava njegove predsednič-
ke kandidature? I šta bi ona značila, pri-
čamo na kolegijumu, dok od Telesko-
vića tražimo da zakaže takvu objavu u
našem listu.
MENI JE NA NIVOU PIJANACA ISPRED
dragstora da se neko tera iz politike. Sre-
ćom nemamo KP, koji izdaje licence za
politiku ili novinarstvo.
A kako su to javni poslovi, nije važno
da li vas neko pljuje u politici ili mediji-
ma, dok ima ljudi koji glasaju za vas, ili
kupuju novine u kojima radite.
Kako bi onda ova „džej pi morgan“
teza izgledala u Srbiji? I da li su Srbi već
nekoliko puta tako i glasali, na primer
1996. kada su na parlamentarnim izbo-
rima jedni te isti ljudi zaokružili Miloše-
vića, valjda verujući da je završio sa ra-
tovima i plašeći se revanšizma SPO-a, a
na lokalu opoziciju?
Kako god, bila je tu neka ideja.
DA LI ONDA OPOZICIJI DANAS TRE-
BA takav kandidat? Za predsedničke, a
ne za parlamentarne izbore, na kojima
opozicija ima male šanse na uspeh.
Tadić je već jednom izabran za koha-
bitaciju, i to upravo u sistemu u kojem
su desničari vodili ekonomiju, a on je
UVODNIK
Bolje biti malo
lud nego malo
pametan
trebalo da smiri tenzije u društvu.
Šta je bilo dalje nije bitno, ali i Milano-
vić je u Hrvatskoj prošao na istom tala-
su. Ne i SDP. Većina građana i ovde želi
da neko ustane kad krenu etikete „usta-
še“, „Šiptari“, „strani plaćenici“...
A Vučić deluje neuverljivo, čak i kada
se izvinjava, što zbog nasleđa, što zbog
njemu najbližih ljudi koji to stalno pro-
movišu.
JEREMIĆ POSLE KOŠKANJA U PRED-
SEDNIŠTVU MOŽE da dobije nekoli-
ko tekstova, ali ne i procenata u glasač-
kom telu.
Revanšizam deluje primamljivo na
mikroplanu, na primer, u korumpira-
nim firmama gde svi mrze politički po-
stavljenog nesposobnog šefa, ali nikako
kao državni narativ.
To je ciljana terapija, a ne vakcina. Uz
to, niko ne voli sukobe, naročito u dru-
štvu koje ih je toliko imalo.
Srđan Srećković svojevremeno mi je
pokazivao analize po kojima je SPO po-
sle najvećih mitinga devedesetih podi-
zao energiju, ali gubio glasače.
U vremenu društvenih mreža, gde su
svi dobili kanal na kome mogu da se is-
prazne, i to bolje nego na utakmici, gde
ih niko ne vidi ili sedi ispred njih, tek je
to nemoguće.
DA LI JE ONDA, U STVARI, najbolji kan-
didat opozicije Tadić ili neko njemu sli-
čan? Ne znam da prizovem onu pušku
sa početka teksta. Ali znam da je ovoj
državi neophodno da se pored ekono-
mije hitno popravi i stanje u društvu.
Ako bez toga ne može na Volstritu, ne
može ni u zemlji koja nema poštenu
berzu. N
INTERVJU ASDASD
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Nenad
Radujević
GENERAL MANAGER
FA S H I O N S T U D I O C L I C K /
B E LG R A D E FA S H I O N W E E K

Moda je pre svega

primenjena umetnost,
zatim važno obeležje
svih epoha, ali i socijalni
fenomen, koji je zajednički
mnogim oblastima ljudskih
aktivnosti i razmišljanja.
Sve to na kraju staje u onu:
„Moda nisu samo krpice!“

5
 BO KA P LACE
Upoznajte novo, urbano naselje u Porto Montenegru

Novo naselje u sklopu kompleksa Porto Montenegro - Boka Place predstavlja dinamičan životni koncept
ispunjen inovativnim sadržajima i prostorima namjenjenim jedinstvenoj zajednici u nastajanju.

VO D EĆ A L I F E STY L E MJ E STO DRUŽ ENJA I SAVREMEN STIL ZA

D EST I N AC I JA
Životni stil u naselju Boka Place temelji
se na jedinstvenom, holističkom modelu
koji sa sobom donosi hotelski brend
SIRO, revolucionaran destinacijski
koncept od Kerzner International,
utemeljivača prestižnog brenda One &
Only. Uz sadržaje kao što su studio visokih
performansi i konceptualni „experience
box“, krovni bazen dužine 20m,
infracrvenu saunu, salon za oporavak i
relaksaciju, svojevrsnu laboratoriju
organske hrane i juice bar, ovdje se
prožimaju urbano okruženje i aktivan
način života. Kao mnogo više od hotela,
mjesta za boravak ili aktivan odmor, ovdje
nastaje zajednica koja se temelji na
prepoznatljivim, inovativnim i istinskim
vrijednostima.
6
GR A DSKE VREVE
Kao mjesto susreta, druženja i
sveobuhvatnih maloprodajnih,
restoranskih i javnih sadržaja, urbana
enklava Boka Place predviđena je da bude
dinamično novo središte Porto
Montenegra. Pregršt društvenih i javnih
zona naselja Boka Place krunisaće centralni
trg - mjesto osmišljeno da se na njemu se
svi sadržaji naselja povezuju i prepliću,
provodi vrijeme sa porodicom i
prijateljima i osjeća atmosfera pripadanja.
Od hotela SIRO – integrisane destinacije
za holistički život i revolucionarnog
hotelskog koncepta inspirisanog velnesom,
do modernog centra sa buticima, pop-up
galerijama, modernim bioskopom i
jedinstvenom atmosferom, u Boka Place
pronaći ćete sve što Vam je potrebno za
harmoničan život, odmor, druženje i
razonodu.
UDOBAN Ž IVOT
Uživajte u udobnosti i blagostanju
primorske atmosfere u svojevrsnoj gradskoj
enklavi. Bezbrižan i udoban životni stil
zagarantovan je zahvaljujući nizu
pogodnosti kojima se lako prepustiti.
Pažljivim planiranjem prostora, postignuta
je ravnoteža u pogledu stambenih objekata
u ponudi - od privatnih rezidencija do
apartmana pod upravom hotelskog
operatera. Enterijeri u Boka Place bazirani
su na konceptu opuštenog životnog ritma
naselja i prilagođenosti prostora svim
vašim potrebama tako da ćete se ovdje lako
osjećati kao kod kuće. Javni i zajednički
prostori prožeti su zonama za društvene
aktivnosti i dešavanja, što pruža
mogućnost da izgradite kvalitetne veze sa
susjedima i porodicom, i pronađete oazu
za lični razvoj i prijeko potrebno vrijeme
za sebe.
 P R I VATN E
R EZI DE N C I J E
Intuitivan i besprekoran dizajn u savremenom stilu kao garant
kvaliteta i luksuzne svakodnevice
69 privatnih rezidencija koje su dio M-Residences programa
upravljanja nekretninama
Pristup infinity bazenu, zelenim površinama i vrtovima
Jedinstvena prilika za integrisanje dekorativnih umetničkih djela
internacionalnih umjetnika poput Bradley Theodore-a i Miljana
Suknovića
Garsonjere od 200.000 €
Jednosobni stanovi od 265.000 €
Dvosobni stanovi od 347.000 €
Trosobni stanovi od 560.000 €
Penthaus na upit
Za više informacija kontaktirajte +382 67 310 006 ili info@sothebysrealty.me
REZ IDENCIJE POD UPRAVOM
HOTELA SIRO
Savremen dizajn i multi-funkcionalan karakter stambenih prostora
osmišljen da podstakne raspoloženje, motivaciju i relaksaciju
144 raspoložive hotelske jedinice nude pristup wellness i fitness
centru, uz krovni bazen i bar
Pristup uslugama recepcije i dodatnim hotelskim sadržajima i
pogodnostima
Jedinstven dizajn predviđen za aktivan wellness program
Garsonjere od 190.000 €
Jednosobni stanovi od 300.000 €
Dvosobni stanovi od 470.000 €
Trosobni stanovi od 950.000 €
Penthaus na upit
7
Brifing
B E S P L ATA N R U Č A K
Orbanova nova Evropa (i u njoj
Srbija): Sedam zašto i jedno zato
Piše Veljko Miladinović
N
e može se reći
da Viktor Orban
ne zna sa medi-
jima i to (samo)
ovog puta nema
nikakve, bar ne direktne veze
sa gušenjem slobode govora i
stavljanjem pod kontrolu svih
medija u Mađarskoj za šta ga
optužuje opozicija u njego-
voj zemlji i dobar deo Evrop-
ske unije. Mađarska vlada je pro-
šle nedelje pokušala da objavi
oglas u novinama u više zema-
lja EU, negde su to i uspeli, u
kom je iznela sedam predloga
za spas Unije. Mada je više reč o
sedam stavova koji se u velikoj
meri kose sa mejnstrimom doži-
vljaja EU na Starom kontinentu.
Tek, vlade kada žele da iznesu
neki politički stav, uglavnom to
čine saopštenjima, ali Orban se
ovog puta odlučio za oglas koji je
objavljen u listovima u Nemač-
koj, Francuskoj, Španiji i drugim
zemljama. Ali su pojedini mediji
8 Nedeljnik 8. jul 2021.
Srbija ni
do Tokija
PREDLOZI
MAĐARSKE: – kao što su „Tajms of Malta“,
belgijski „De Standard“, „La libr NEMANJA BJELICA „Treba ja
1. Belgik“ i „De Morgen“, švedski da se zapitam da li ima smisla
U Briselu grade da igram za reprezentaciju.
superdržavu za
„Dagens Niheter“... – odbili da ga
Treba da se vidi kako ćemo
koju niko nije dao objave. Oni koji su objavili oglas dalje. Jer nije problem biti deo
ovlašćenje. Mi kažemo objašnjavaju to slobodom izra- neuspeha, već očigledno ne
„ne“ evropskom
carstvu.
žavanja, oni koji nisu su imali mogu da pomognem ekipi.
različita obrazloženja, neki zbog Ostaće nažalost samo to
2. njegovih stavova o seksualnim da smo želeli da usrećimo
Integracija je naš narod. Ako nešto znači,
manjinama, neki jer je „cinično
sredstvo, a ne svrha preuzimam odgovornost i
po sebi. Iz Temeljnih prodavati medijski prostor šefu izvinjavam se, od toga nisam
ugovora EU treba vlade koja je ograničila slobodu nikada bežao.“
izbrisati postavljanje medija u svojoj zemlji“.
cilja „sve tešnje
povezane unije između Neko je, dakle, objavio oglas,
naroda Evrope“. neko nije, ali činjenica je da svi
govore o njemu. Ispalo je tako
3.
Neka odluke donose da su oni koji su odbili da objave
izabrani lideri. Kažemo oglas učinili dodatnu uslugu
„ne“ „autsorsingu“ Orbanovoj vladi. To se, naime,
vladavine prava.
zove besplatni PR.
4. Jedan od listova iz EU koji se
Ako zajedno ne opredelio za slobodu izražavanja VASILIJE MICIĆ
možemo biti uspešniji „Ma ništa... Čuće se...
nego pojedinačno,
je zagrebački „Večernji list“.
Ono što je posebno u Hrvat- Veliki poraz za sve nas.
onda je to kraj
Neočekivana situacija koja
Evropske unije. skoj izazvalo buru je i to što je
se desila meni lično, ali nije
među sedam ideja, odnosno sta- vreme za to. Zasluženo su
5.
Sledeće decenije biće vova - koji su na talasu spreča- pobedili, odigrali su odlično
razdoblje opasnih vanja dalje integracije i održava- 40 minuta.“
izazova: ugrožavaju nja suvereniteta zemalja članica;
nas masovne
migracije i pandemije. pojačavanja uloge izabranih naci-
Moramo zaštititi ljude onalnih lidera i skupština na
u Evropi. račun Evropskog parlamenta i
6. briselske birokratije - pod sed-
Moramo vratiti mom tačkom, bez posebnog
evropsku demokratiju. obrazloženja istaknut stav da
Evropski parlament
pokazao se
Srbiju treba primiti u Evropsku
kao slepa ulica: uniju. IGOR KOKOŠKOV
zastupa isključivo Srbija je jedina od zemalja kan- „Bolji tim je pobedio. Nema
sopstvene ideološke
didata koja se našla u ovom drame, emotivno je kada
i institucionalne
interese. Treba mađarskom planu. ste selektor nacionalnog
povećati uloge „Naše ideje i stremljenja u tima, ovo je težak poraz.
nacionalnih pogledu Evropske unije su Lično sam razočaran,
parlamenata. nismo igrali dobro tokom
poznati i teže snažnijoj uključe- celog turnira, bilo je mnogo
7. nosti, povezanosti i sinergiji unu- loših okolnosti, ali kao
Srbiju treba primiti u tar evropske porodice“, odmah je tim nismo bili spremni da
Evropsku uniju.
reagovalo hrvatsko ministarstvo se žrtvujemo dovoljno za
BETA
spoljnih poslova. N Tokio, pa i ja kao selektor.“
 POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

Rečnik političkih pojmova – Ukrasti šou (eng. steal the show)

ZNAČENJE:
Prema klasičnim
tumačenjima, kada neko
„ukrade šou“, to znači da je
uradio sve da bude u centru
pažnje - kao kada neko na
pola pokvari vic. U hip-hop
kulturi taj izraz ima pozitivnu
P O L I T I Č KO Z N A Č E N J E
konotaciju. To je neko ko je
svojom veštinom zasenio sve
ostale.
Kao kada predgrupa bude
bolja od glavne face večeri.
Izraz se sve češće koristi
i u mejnstrim medijima
u Srbiji, u temama koje
nemaju nikakve veze sa
hip-hopom, a i dalje u
pozitivnom kontekstu, kao
kada se mačak Lari izmotava
u Dauning stritu, ispred
rezidencije Borisa Džonsona.
TIKER
Sudska
„borba za WC“
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih
Država je doneo konačnu pobedu
jednoj transrodnoj osobi koja se
godinama borila da koristi muški
WC u srednjoj školi.
Najviši američki sud je u
ponedeljak odbio da razmotri žalbu

„Iako je kineska vakcina „Shake that body, školske vlasti Virdžinije na dozvolu
transrodnim adolescentima da
koriste toalete koji odražavaju
donela određene poene Steal The Show njihov identitet.

na Balkanu, lokalni
igrači poput srpskog Ice Cube b***h,
Tusku dosta vlasti,
predsednika Vučića I’m about hoće da vodi
apsolutno su ukrali šou.“ opoziciju
to blow“ Bivši predsednik Evropskog
Atlantski savet saveta Donald Tusk napustiće
mesto predsednika Evropske
narodne partije (EPP), saopštio je
dan nakon objave da se vraća u
IZDRŽI, LEGENDO poljsku domaću politiku kao lider
glavne opozicione stranke.
Gde je sve Marko Đurić ambasador Tusk, koji se vratio na mesto
čelnika liberalne stranke
10. Građanska platforma (PO), čiji je
u Barbadosu suosnivač, predsednik je Evropske
od 23. juna narodne partije od 2019. godine.

9.
u Kolumbiji
od 11. juna
Bajden kleknuo
pred šeficom
8. kabineta
u Sent Vinsentu i
predsednika
Grenadinima od
Izraela
8
7. juna
Predsednik Sjedinjenih Američkih
7. Toliko
Država Džozef Bajden je na
u Sent Kitsu i puta naša sastanku u Beloj kući s odlazećim
Nevisu od 27. maja košarkaška predsednikom Izraela Ruvenom
reprezentacija Rivlinom učinio nešto neobično:
4. 2. nije
kleknuo je pred Rivlinovom
6. u Republici pri Karipskoj učestvovala
na Olimpijskim šeficom kabineta kada je čuo da
u Belizeu od 12. Surinam zajednici
igrama. Od ima 12 dece.
maja od 12. maja (CARICOM) od 24.
poslednja Na iznenađenje Rivlina, Bajden,
februara četiri turnira inače otac četvoro dece, kleknuo
5. 3. (uključujući
je i pognuo glavu da izrazi
Tokio), igrali
u Komonveltu u Antigvi 1. poštovanje.
smo na
Dominici i Barbudi od u SAD od 10. jednom. Taj trenutak fotografisao je član
od 12. maja 28. aprila novembra 2020. (Izvor:
odeljenja za štampu Vlade Izraela.
Službeni glasnik)

9
Brifing
KO R O N AV I R U S N OV I S O J E V I I S TA R A A N T I T E L A

Ne sme da bude čekanja:

Kraj leta je vreme za
treću dozu vakcine
Piše Ana Mitić

B
ahrein, Ujedinjene Arapske Emirate i
Srbiju povezuje jedna stvar - kineska
vakcina. Dve arapske zemlje bile su
prve koje su odobrile davanje kine-
ske vakcine i biće prve zemlje koje
će uvesti i treću dozu vakcine. Ono što se desilo
između je razlog - broj obolelih koji su vakcini-
sani kineskom vakcinom. I to bi trebalo da bude dilo“, kaže profesor dr Zoran Radovanović za
znak koji bi i Srbiju trebalo da usmeri na omo- Nedeljnik. „Po analogiji, ako je sadržan isti koe-
gućavanje treće doze vakcine (buster) jer je i kod ficijent prikrivanja od 3,2, do sada smo imali bar
nas najveći broj građana primio kinesku vak- 22.500 žrtava ove zaraze. Neke strane procene za
cinu Sinofarm. Ali tu se Srbija razmimoilazi sa dve Srbiju zaustavljaju se na broju od skoro 29.000
arapske zemlje. preminulih. To nas po pogubnosti umiranja u
Ta treća doza vakcine, i to kombinovana (bolje odnosu na stanovništvo stavlja na neslavno drugo
da bude npr. Pfizer-BioNTech nego opet kine- mesto u svetu, odmah iza Perua.“
ska), potrebna je posebno ako se ima u vidu broj U ovom trenutku Srbija i ne razmišlja o dava-
zaraženih i preminulih od koronavirusa u našoj nju treće doze vakcine protiv kovida, iako podaci
zemlji. U decembru 2021. u Srbiji je umrla 17.321 pokazuju da se zemlje koje su deo svojih nada
osoba što je duplo više nego u istom mesecu 2019. polagale u lako dostupne kineske vakcine, „letu
kada je taj broj iznosio 8.803 osobe, čemu je vero- bez kovida“ i slobodi od virusa, sada bore sa sko-
vatno doprineo koronavirus. Poređenja radi, pro- kom broja zaraženih, piše „Njujork tajms“ (opšir-
sečan broj preminulih u decembru u prethodnih nije u izdanju na srpskom jeziku). Na Sejšelima, u
deset godina je 10.516. Čileu, Bahreinu i Moldaviji, između 50 i 68 odsto
Zdravstvene vlasti su priznale da je od stanovnika je imunizovano, prema podacima pro-
kovida-19 u Srbiji prošle godine umrlo 10.256, a jekta za praćenje podataka „Our World in Data“.
ne 3.911 osoba kako se „uporno i neuverljivo tvr- Sve četiri zemlje bile su među deset sa najvećim

Umrli u Republici Srbiji po mesecima, 2019. i 2020.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
2019.
8.672, 9.793, 8.933, 8.256, 8.950, 7.705, 8.322, 7.620, 7.476, 8.441, 7.992, 8.803
2020.
8.706, 9.122, 8.189, 8.625, 8.602, 8.325, 10.023, 8.730, 8.123, 8.353, 10.835, 17.321

* Podaci Republičkog zavoda za statistiku

PREGLED YES PAPER
NEDELJE Janez Janša je predstavljajući
prioritete slovenačkog
predsedavanja Evropskoj uniji
istakao da će u fokusu, između
PIŠE ostalog, biti i proširenje i
VELJKO prijem država Zapadnog
MILADINOVIĆ Balkana u članstvo. Ima on
i neki papir na kom je detaljno
razrađeno i kako, samo negde
ga je izgleda zaturio…
AUTENTIČNO
Poslanici vladajuće većine su
nekako pristali da na molbu
predsednika odustanu od
autentičnog tumačenja tri
zakona. Stvarno je teško voditi
državu kada postoji takvo
nesaglasje između izvršne i
zakonodavne vlasti.
POBEDNIK
Ako niste znali, prošle subote

10 Nedeljnik 8. jul 2021.

 POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

brojem slučajeva kovida u poslednjem periodu,
pokazuje istraživanje „Njujork tajmsa“. A sve četiri
zemlje mahom su koristile kineske vakcine.
Potpuno je drugačije sa zemljama koje su dale
vakcine nekineskih proizvođača. Boris Džonson
najavljuje ukidanje većine preostalih ograniče-
nja u Engleskoj, i očekuje da će u Velikoj Britaniji
uskoro biti 86% odraslih koji su primili najma-
nje jednu dozu vakcine. I u Sjedinjenim Drža-
vama, više od 46 odsto stanovnika je potpuno
vakcinisano, a većina je dobila doze koje su proi-
zvele kompanije Pfizer-BioNTech i Moderna. Broj
zaraženih je opao za 94 odsto u poslednjih pola
godine. Izrael se takođe opredelio za Fajzerovu
vakcinu i ima drugu najveću stopu vakcinacije na
svetu, posle Sejšela. Broj dnevnih potvrđenih slu-
čajeva kovida-19 na milion stanovnika je sada oko
4,95. Na Sejšelima, gde su se pouzdali u Sinofarm,
taj broj je više od 716 slučajeva na jedan milion.
Skoro sve vakcine protiv kovida-19 daju se u
dve doze i taj postupak je poznat kao primovakci-
nacija, a primena treće doze, revakcinacija, samo
je pitanje vremena. Pokazalo se da u tom pogledu
postoje znatne razlike između proizvođača. Neke
kompanije, a tipičan primer je Pfizer-BioNTech,
napravile su vakcine, koje ne samo da u visokom
procentu, oko 95%, dovode do stvaranja zaštit-
Mi smo gro nih antitela, već i njihov nivo u krvi opada vrlo
naše populacije sporo. S druge strane, ima proizvođača, poput
štitili vakcinom kineskog Sinofarma, čije vakcine štite sredo-
kompanije večne primaoce manje od 80% a starije građana
u još znatno nižem procentu; uz to se stvorena
Sinofarm, što je
antitela relativno brzo gube, objašnjava profe-
zimus imalo puno
sor Zoran Radovanović. „Zato su neke arapske
opravdanje, ali zemlje uvele revakcinaciju Pfizer-BioNTech vak-
se sada postavlja cinom nakon šest meseci. Mi smo gro naše popu-
pitanje primene lacije štitili vakcinom kompanije Sinofarm, što je
daljih mera. zimus imalo puno opravdanje, ali se sada posta-
Stručno gledano, vlja pitanje primene daljih mera. Stručno gle-
valjalo bi da dano, valjalo bi da početkom jeseni, ako ne već
početkom jeseni, krajem leta, primaocima kineske vakcine ponu-
ako ne već krajem dimo zaštitu nekom od vakcina zasnovanih na
leta, primaocima modernim tehnologijama.“
Srbija zaslužuje pohvale za nabavku velike
kineske vakcine
količine vakcina (mada su nepoznati uslovi
ponudimo zaštitu
pod kojima je to učinjeno), dodaje, ali je pot-
nekom od vakcina puno omanula u pogledu ubeđivanja građana
zasnovanih da zavrnu rukav. Za suzbijanje epidemije mnogo
na modernim su važniji obuhvat vakcinacije i primena proti-
tehnologijama vepidemijskih mera nego vrsta vakcine. U toku
leta neće biti obimne epidemije ali će zbog rela-
Prof. dr Zoran tivno niskog procenta vakcinisanih i anemič-
Radovanović, nih mera, brojevi obolelih i umrlih biti mnogo
epidemiolog
veći nego što bi mogli da budu. „Na jači intenzitet
zaražavanja uticaće i nedavno iskrsli, lakše pre-
nosivi, sojevi novog virusa korona, označeni kao
delta i lambda. Veličina jesenjeg-zimskog talasa
zavisi samo od nas i neodoljivo podseća na basnu
o cvrčku i mravu - dobićemo ono što smo zaslu-
žili“, upozorava Radovanović.
Zdravstvene vlasti Iako Srbija, pored smrtnosti, ima i veliki broj
su priznale da je ljudi koji su preležali virus, to ne doprinosi kolek-
od kovida-19 u tivnom imunitetu zbog prokuženosti. „Kada se
Srbiji prošle godine razmišlja o uticaju prirodnog prokužavanja na
umrlo 10.256, a ne kolektivni imunitet, moraju se imati u vidu dve
činjenice. Između zaraženih i vakcinisanih postoji
3.911 osoba kako
prelivanje, naime, mnoge spontano inficirane
se tvrdilo. Neke osobe su kasnije dobile neku od raspoloživih vak-
strane procene za cina; drugo, otpornost dobijena zaražavanjem
Srbiju zaustavljaju nije dugotrajna naročito ako je bio u pitanju blagi
se na broju od oblik bolesti, i takve osobe već sada su podložne
skoro 29.000 ponovnom obolevanju a biće sve više kako vreme
preminulih prolazi“, objasnio je Radovanović. N

su održani izbori u Demokratskoj
stranci. Ako vam je slučajno
promakla ta vest, za predsednika
je ponovo izabran Zoran Lutovac,
što ga čini prvim predsednikom
DS-a od Borisa Tadića koji će
imati više mandata. Tadić je,
doduše, imao više potpredsednika
nego Lutovac članova stranke, ali
o toj statistici u nekom drugom
filmu...
BUS-MINUS
Kontrolorima u beogradskim
autobusima od sada će se
pridružiti 30 „licenciranih
pripadnika obezbeđenja“. Oni
će tu biti samo radi prevencije i
„izbegavanja sukoba u poslovima
kontrole karata“. Dobro došli u
digitalno društvo u kom se „karte
na pregled“ naziva „poslovima
kontrole“, a za posao koji je
nekada obavljao jedan „ridžovan“
sada je potrebno 30 „gorila“.
LUZERI
A da li bi rekli da je neuspešno
košarkaško leto da je muška
reprezentacija osvojila Evropsko
prvenstvo, a ženska ispala u
kvalifikacijama za OI?

11
Brifing
E U R O KO LU M N A U R O Š E V I H 11
Svi smo mi
Tomas Dilejni
Prvenstvo je odlično. Potpuno suprotno od predviđanja
nas koji smo čitavu prošlu sezonu molili svevišnje sile da
joj što pre vidimo kraj. Fudbal je baš onakav kakvom
smo se nadali i baš nije onakav kakvog smo se pribojavali
Piše Uroš Jovičić
D
ok stojimo na
metar razda-
ljine, ili zadi-
hani poku-
šavamo da
udahnemo, sa rukama na
kolenima posle dugog rem-
plovanja, jasno je ko je ko.
Čim se igra malo ubrza, šort-
sevi i štucne se pomešaju
sa fluorescentnim kopač-
kama i više ni bog ne može
da podeli koji su „naši“, koji
su „njihovi“. Sve na terenu u
tom trenutku postane stvar
osećaja. I jedino je pogled
znak raspoznavanja.
Tako svet vidi Tomas
Dilejni, reprezentativac Dan-
ske. Godinama su mla-
tili rukama i vikali na njega
kada na terenu s vremena na
vreme izgleda izgubljeno u
tranziciji, na ničijoj zemlji, a
onda je pre tri godine shvatio
da je daltonista.
Od početka Evropskog
prvenstva svi smo mi Tomas
Dilejni jer boje odavno nisu
važne, ako navijate za „plave“
(ili crvene, ili bele po posled-
njoj iteraciji). Važan je bio
samo osećaj. U svetu gde
je više od godinu i po dana
pogled jedini znak raspozna-
vanja.
Ako postoji pravi trenu-
tak da se puna kofa pepela
pospe po sebi, onda je to
momenat pre nego što se
spusti zavesa, pre nego što to
urade baš svi i pre nego što
12 Nedeljnik 8. jul 2021.
se - a moglo bi da se dogodi,
šanse su pre polufinala 50:50
- možda autoru ovog teksta i
onome koji mu ispravlja lap-
suse i gluposti, ostvari navi-
jačka želja.
Prvenstvo je odlično. Pot-
puno suprotno od predviđa-
nja nas koji smo čitavu pro-
šlu sezonu molili svevišnje
sile da joj što pre vidimo kraj.
Fudbal je baš onakav
kakvom smo se nadali i baš
nije onakav kakvog smo se
pribojavali.
Bilo bi licemerno reći da
smo terali kontramaler pri-
čama da su igrači sigurno
umorni, da im nije ni do čega
posle godinu i po dana potu-
canja po karantinima, sva-
kodnevnog guranja štapića
od pola metra u nos, nemo-
gućnosti da sahrane neke
od članova porodice i kažu
„da“ devojci koja im je i žena
i sestra i drug. To, među-
tim, nije pred nas pustilo
sumorne timove i dosadan
fudbal već je izazvalo divan
kontraefekat.
Videli smo i kako padaju
glave favorita pred masom
željnom pravde, makar poet-
ske, i kako se rađaju novi
nacionalni superheroji i novi
iracionalni strahovi i još ira-
cionalnije nade, kako se
ponekad igrači toliko izgube
u želji da sve ponekad liči
na školsko dvorište i trča-
nje gore-dole. I setili smo se
Dok stojimo na
više od metar
razdaljine, zadihani
od maski i jedini znak
raspoznavanja nam
je pogled, svi smo
mi Tomas Dilejni,
ili bismo voleli da
budemo. I svima
nam je, kao i njemu,
loptanje ovog leta
popravilo život
koliko je to lepo.
Fudbal sa prsima napred,
ogoljen kao pred streljačkim
vodom u zoru, pa šta bude.
Da se nismo, kako se to
na velikim takmičenjima
redovno događa, zaljubili u
neki dres, da nismo večno u
glavu urezali jedan dribling,
trk, mimiku ili Mančinijevo
odelo, i da smo do kraja svet
gledali Dilejnijevim očima -
bez boja - bilo bi dovoljno.
Video je T. D. kako se, levo
od njega, njegov prijatelj
gasi. Kako Eriksenovo telo
bez života pada i opet se svet
zavrteo prevelikom brzinom
i nije bilo boja, a više nije bilo
ni Kristijanovog pogleda u
kom je toliko dugo na terenu
tražio utehu.
Dok od suza nije video
ništa, gledao je strah
direktno u oči. A strah je
uvek crno-beo.
Video je posle i kako se
Belgija trese od njegovih sai-
grača i kako Rusija samu
sebe uništava i kako Vels
pakuje kofere i kako mu,
u četvrtfinalu, doleće ona
lopta, a oko nje sve staje i
pada mu tako na glavu, da
jednim trzajem uspeva da
odvede tim u polufinale.
Baš on, kom je svet preče-
sto siv. Baš on koji je organi-
zovao živi zid oko Eriksena,
pa smo mu nesvesno ukrali
zasluge i pripisali ih Kjeru.
Baš on koji je toliko Danac
jer su mu koreni irski i ame-
rički, a ne uprkos tome.
Gde god je on zakoračio
i gde god smo mi - kojima
boje takođe nisu važne
jer volimo „plave“ - bacili
pogled, bilo je onog pravog
loptanja.
I ona Španija što ne „pene-
trira“, kako izrekoh tokom
jednog smatranja, što se
dodaje unedogled i na čiji
račun se sprdaju svi kojima
je smešna fora da bi oni
kojima je posed važan tre-
balo da se jave u katastar -
čak se i ta dosadnjikava Špa-
nija igrala lopte.
Engleska nije bila nado-
budna - iako će vas nestručni
nekonsultanti redovno pod-
sećati na navodnu gordost
Gordog Albiona - nego je
igrala suprotno od svoje sop-
stvene patetike. Ne da una-
pred izgubi i onda kuka nad
svojom sudbinom, nego da
svi kukaju kako to nije baš
 POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

S E KS UA L N O N A S I L J E

Kozbi na
slobodi, šamar
za sve žrtve
Piše Mihajlo Draškić

nešto lepo, ali da na kraju
pobede. I takvi Englezi su se
igrali lopte.
Da ne pričamo o Dancima,
čiji je selektor proučavajući
klasike danske književno-
sti, domaće serije i filmove,
dela važnih danskih filozofa,
shvatio da nije danski da se
lopta nabija na palac i čuva
svoj gol, a napred kako bude.
Dao je igračima slobodu da u
širokom okviru budu svoji. I
oni su se igrali lopte.
Najposle, lopte su se najviše
igrali oni koji da se na glavu
okrenu, nestručnim nekon-
sultantima neće biti ništa
više od „žabara“. Naravno da
će, u skladu sa stereotipom,
jedan deo ljudi pričati kako
je Ćiro Imobile simulirao,
kao da to niko drugi ne radi,
ali će se zauvek pamtiti kako
su Italijani vezli i kako je taj
goblen bio šampionski, čak i
ako tako ne bude.
ČUVENI KOMIČAR BIL KOZBI JE, KAŽU, bio
primoran da svedoči protiv samog sebe, pa
je Vrhovni sud Pensilvanije odlučio da ostavi
istorijsko svedočanstvo protiv prava i pravde.
Tehnikalija je pobedila suštinu - okrivljeni
B. K. je na slobodi, a žrtve su kažnjene.
To je zaključak nakon ukidanja osuđujuće
presude kreatoru „Kozbi šoua“. Kozbi, koji
ima 83 godine, odslužio je skoro tri godine
zatvorske kazne pre nego što je poslednjeg
junskog dana ove godine napustio zatvor-
sku jedinicu u okolini Filadelfije. Stisnuta
pesnica, potom i pokazivanje prstima znaka
„V“, valjda da ukaže na nekakvu pravnu
pobedu - još jedan Kozbi šou. Ali ovoga puta
ništa nije smešno.
Veliki broj žena optužio je Kozbija zbog
seksualnog uznemiravanja i napastvovanja,
ali je tužba bivše košarkašice Andree Kon-
stand iz 2004. godine - optužen je da je dro-
girao i seksualno iskorišćavao devojke -
jedina imala nešto što „stručnjaci“ nazivaju
„pravni osnov“. To je valjda neophodno za
borbu protiv seksualnih predatora.
Okružni tužilac iz 2004. tumačio je da
nema dovoljno dokaza za podnošenje kri-
vične prijave, ali je Andrea Konstand tada
pokrenula i građansku parnicu. Tužilac je
obećao da neće goniti Kozbija, što je optu-
ženog navelo da svedoči. Priznao je da je
„davao sredstva za omamljivanje pre seksu-
alnog odnosa sa mladim devojkama“.
Kasnije je novi okružni tužilac kori-
stio Kozbijevo priznanje u postupku pro-
tiv njega. Smatrao je da ni na koji način nije
uslovljen prethodnom nagodbom.
Vrhovni sud je sada utvrdio suprotno.
Obrazloženo je da je Kozbi, u suštini, bio pri-
moran da svedoči protiv sebe, što je pro-
tivno čuvenom Petom amandmanu američ-
kog Ustava.
Tako je, „u skladu sa Petim amandma-
nom“, prevremeno oslobođen čovek koji je
priznao silovanje. Kažnjena je Andrea Kon-
stand. I na desetine žrtava koje su ranije
optužile bivšeg komičara za seksualne
napade. I ne samo Kozbija. Oštećene su sve
žrtve seksualnog nasilja koje se možda još
uvek premišljaju da javno optuže zlosta-
vljače. Poraženi su verovatno i milioni Ame-
rikanaca koji su nekada obožavali sitkom
„američkog tate“. Ovo je udarac i za #metoo
pokret, nastao upravo na talasima optužbi
protiv Kozbija.
Međutim, Vrhovni sud u Pensilvaniji nije
mogao da poništi ono što je sada već svima
jasno - ko je Bil Kozbi objasnio je on sam. I tu
ne pomaže Peti amandman. N

Ako postoji pravi trenutak

da se puna kofa pepela pospe
po sebi, onda je to svaki tre-
nutak kada uživaš u fudbalu i
setiš se koliko nisi bio u pravu.
Dok stojimo na više od
metar razdaljine, zadihani
od maski i jedini znak ras-
poznavanja nam je pogled,
svi smo mi Tomas Dilejni, ili
bismo voleli da budemo. I
svima nam je, kao i njemu,
loptanje ovog leta popravilo
život. N
Rušenje spomenika Borba protiv
predstave o „genocidnom sebi“
Prvo su pozivali da se otkaže pro-
slava „Dana Kanade“, 1. jula, kada se
obeležava „Dan konfederacije“ jer su
zbog toga „starosedeoci platili svo-
jim životima“. A kada proslava nije
otkazana, brojni nezadovoljni gra-
đani Kanade su odlučili da se okupe.
Ne da proslave, već da poruše.
Meta su bili spomenici važnim lično-
stima britanske istorije koje su imale
direktan uticaj na razvoj Kanade kao
države - od kraljice Viktorije, preko
kraljice Elizabete Druge, do kape-
tana Džejmsa Kuka.
Prvo su na njihovim spomenicima
ostavljeni crveni otisci šaka, kao
simbol onoga što demonstranti nazi-
vaju „ohološću i surovošću“, besni
zbog nedavnih otkrića masovnih
dečjih grobnica u rezidencijalnim
školama.
Spomenici su zatim brutalno sru-
šeni i rastureni u paramparčad, a
jedna od kolumnistiknja „Gardijana“
nazvala je taj čin - „borbom protiv
predstave o genocidnom sebi“.
„Jer te grobnice nisu otkrića, nego
potvrda onoga što smo već znali:
Kanada je izgrađena na genocidu“,
napisala je Mumilaaq Qaqqaq. N

13
Brifing
B E R Z A S T O N KS

TIKER
„Eh, da mi je bila ova pamet...“
Domovi
Inicijativa za prava osoba sa
mentalnim invaliditetom objavila
Koje su akcije najisplativije
je izveštaj o svom terenskom
istraživanju o kršenju prava
i nehumanom postupanju sa
decom sa smetnjama u razvoju
i invaliditetom, koja su zbrinuta
u socijalnim ustanovama širom
Srbije. Ministarstvo za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna
pitanja isprva je saopštilo da se
radi o paušalnim tvrdnjama koje
služe za urušavanje postojećeg
sistema i zahtevalo dokaze, a
potom objavilo da je formiran
stručni tim koji će obići ustanove.

Greh

Ruska pravoslavna crkva je osobe
koje odbijaju da se vakcinišu protiv
koronavirusa nazvala grešnicima,
osuđenim na iskupljenje do kraja
života. Uz podatak o više od
24.000 novih slučajeva virusa,
od čega skoro 6.600 u Moskvi,
Crkva je pozvala vernike da se
vakcinišu. Od početka pandemije
je u Rusiji zaraženo više od 5,6
miliona ljudi, dok je virus, prema
zvaničnim podacima, odneo skoro
139.000 života. Mitropolit Ilarion
iz Moskovske patrijaršije izjavio je
da osobe koje odbijaju vakcinaciju
čine greh.
B
erza je dostigla svoj istorij-
ski maksimum, a vrednost
nekih kompanija pora-
sla je i za dvadeset puta u
roku od deset godina. Tako
su analitičari, ne bi li pokazali koliko
vožnja na berzi može da bude luda,
prikazali koliko bi novca danas imao
čovek koji je 2009. godine uložio 1.000
dolara u akcije neke kompanije i kako
je izgledao vrtoglavi rast do 2019.
Zbog toga je za listu koju prenosimo
kao referentna vrednost akcija uzeta
ona iz septembra 2019. godine.
3. EPL je kao čedo Stiva Džobsa prva ame-
rička kompanija koja je na tržištu dosti-
gla vrednost od jednog biliona dolara (tri-
lion po „američkom“). Romantična priča
o početku iz garaže je već poznata.
Dobit na 1.000 uloženih - 8.469 dolara
4. UNITEDHEALTH GROUP Je počela
1974. kao mala kompanija koja se bavi
zdravstvenom zaštitom, a danas je naj-
veći dobavljač lekova u Americi.
Dobit na 1.000 uloženih - 8.144 dolara

Srebrenica
PotpredsednikVlade Crne
Gore Dritan Abazović dolazi na
komemoraciju koja se organizuje
u Srebrenici svakog 11. jula,
potvrđeno je iz njegovog kabineta.
O dolasku Abazovića u Srebrenicu
govorio je i predsedavajući
Predsedništva BiH Milorad
Dodik, koji je pozvao političke
predstavnike Srba da s njim
ne razgovaraju i ne susreću se
prilikom poseta. Ranije je Dodik
optužio crnogorskog vicepremijera
da je „prikriveni nacionalista“.
1. NETFLIKS koji je počeo kao servis
za izdavanje filmova na DVD-u 1997.
godine, nešto kao video-klub na steroi-
dima, došao je do toga da može da uloži
200 miliona dolara u sopstvenu pro-
dukciju, za film „The Irishman“.
Dobit na 1.000 uloženih
- 49.000 dolara
2. AMAZON je Džefa Bezosa učinio naj-
bogatijim čovekom na svetu, a skok
vrednosti akcija koji je ta kompa-
nija doživela 2018. godine - skok od 31
odsto - viđa se vrlo retko.
5. BOING vlada berzom 10 godina u svo-
joj oblasti, a osim što proizvodi avione,
satelite, rakete i svemirsku opremu,
proizvodi i profit za hrabre ulagače.
Dobit na 1.000 uloženih - 7.202 dolara
6. NAJKI ima godišnji prihod je 36 mili-
jardi dolara.
Dobit na 1.000 uloženih - 6.252 dolara
7. MAJKROSOFT je samo na divi-
dende 2018. godine isplatio 21,5 mili-
jardi dolara.

Dobit na 1.000 uloženih - 22.261 dolar Dobit na 1.000 uloženih - 5.642 dolara

14 Nedeljnik 8. jul 2021.


AMBASADA U JERUSALIMU
Ko još pamti
Vašingtonski sporazum
Piše Dušan Telesković
ISTEKAO JE ROK ZA PRE-
SELJENJE AMBASADE Srbije
iz Tel Aviva u Jerusalim, ali
Srbija izgleda ne mari pre-
više za ovu odredbu Vašing-
tonskog sporazuma, pot-
pisanu u septembru prošle
godine u Beloj kući.
Rok za preseljenje amba-
sade bio je 1. jul, a pred-
sednik Srbije Aleksandar
Vučić je tog dana rekao da
će Srbija postupati „u skladu
sa međunarodnim pravom,
ali i u skladu sa svojim inte-
resima“.
„Ti interesi su promenjeni
od trenutka kada je Izrael
priznao nezavisnost Kosova.
Odluke u budućnosti done-
ćemo poštujući prijateljstvo
sa Izraelom, ali i poštujući i
sebe“, rekao je Vučić.
Jerusalim je za Izrael,
ali i Sjedinjene Američke
Države, prestonica Izraela.
Međutim, za Evropsku uniju
to je kršenje međunarod-
nog dogovora da se diplo-
matska predstavništva ne
otvaraju u tom gradu dok se
PROFIMEDIA
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
ne reši višedecenijski izra-
elsko-palestinski sukob. Do
sada su tri zemlje članice UN
preselile ambasadu u Jeru-
salim, a poslednji je to ura-
dio Honduras u junu ove
godine. Prethodno su isto
učinile SAD i Gvatemala.
Vlasti u Prištini su, takođe,
smestile svoje predstavni-
štvo u Jerusalimu, nakon što
su, na osnovu Vašington-
skog sporazuma, Kosovo i
Izrael diplomatske odnose
uspostavili 1. februara 2021.
godine.
Vašingtonski sporazum
ima dve verzije - jednu za
Srbiju, drugu za Kosovo. Za
obe države je istovetno prvih
15 odredbi, ali se posled-
nja, šesnaesta stavka u spo-
razumu razlikuje. Kosovo
se u poslednjoj tački obave-
zalo na međusobno prizna-
nje sa Izraelom, dok je Srbija
potpisala da će do 20. sep-
tembra 2020. u Jerusalimu
otvoriti predstavništvo, a do
1. jula 2021. godine preseliti
ambasadu u taj grad. N
ECONOMIC MINDS
Marketing lekova -
balans između dve
nespojive ličnosti
KONCEPT MARKETINGA LEKA JE PO MNOGO čemu
svojstven i navodi vas da uvek budete u unutrašnjem
sukobu dve strane sebe: 1. doktora medicine/farma-
ceuta koji sledi medicinu zasnovanu na dokazima,
2. menadžera koji sledi potrebu kompanije da kreira
dodatnu vrednost za korisnike, ali i za akcionare.
Još na prvom koraku izgrad-
nje sebe kao profesionalca u
marketingu leka, neophodno
je biti svestan činjenice da se
ne ulazi u ring klasične borbe
za jednu više prodatu kutiju
proizvoda. Sigurno da nije lako
izboriti se sa unutrašnjim pori-
vom koji vas svakodnevno goni
da budete bolji od konkure-
nata, ali jednostavno morate
prihvatiti teret činjenice da
vaš proizvod nije roba široke
PIŠE BRANKO potrošnje. Vaš proizvod je stvo-
ANĐELKOVIĆ, ren da leči i izleči, da redukuje
MENADŽER ili eliminiše tegobe koje bolest
MARKETINGA nosi sa sobom, da učini život
RX PROIZVODA, svakog pojedinca vrednim
GALENIKA življenja, neretko da spreči ono
čega se svi bojimo.
VAŠA KOMPANIJA VAS PLAĆA DA STVARATE pro-
fit, da negujete viziju, da sprovodite misiju, da jačate
poziciju na tabeli najboljih, da trčite tržišnu utakmicu
i da pobeđujete, ali i da na tom putu sa najvećom
pažnjom brinete o svakom pacijentu koji koristi lek
koji promovišete. Vaš mozak tada već ubacuje u petu
brzinu i počinje oslikavati prve linije na platnu koje
ne sme preći širinu rama, jer onda vaša slika ničemu
ne vredi. Vi ste Gistav Kurbe i Pablo Pikaso u jednom.
Zato što nosite breme dva naizgled nespojiva cilja,
osnovni preduslov uspeha je postići balans između
pomenuta dva dela sebe. Ne smete dozvoliti nikada
da jedan nad drugim preovlada, jer je vaša bitka tada
izgubljena: ili ste izneverili medicinu, ili ste izneve-
rili kompaniju. Zvuči komplikovano? Verujte da jeste,
toliko da mnogo puta pomislite da krenete linijom
manjeg otpora, ali potom osvane novo jutro koje vam
obasja put za koji ste rođeni i koji jednostavno želite
da živite. Bez želje, nema ni balansa.
15
INTERVJU Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji

Nasilje nad decom

podriva društveni i
ekonomski razvoj
Fizičko, emocionalno ili seksualno nasilje nad decom događa
se u svim zemljama i u svim okruženjima - u domu, zajednici,
školi i na internetu. U većini slučajeva, nad decom vrše nasilje
ljudi kojima veruju, a koji su često skriveni od pogleda javnosti.
Nijedno ljudsko biće, a posebno deca kao najranjiviji,
ne bi trebalo da bude izloženo nasilju. Ako se nasilje ipak
desi, treba im pružiti podršku i rehabilitaciju bez odlaganja,
kaže direktorka UNICEF-a u Srbiji za Nedeljnik

Kako komentarišete povećanje broja kao najranjiviji, ne bi trebalo da bude izlo-

prijavljenih slučajeva nasilja nad
decom?
Nasilje je suviše često nevidljivi problem
jer se događa u domovima i porodicama ili
zato što ga ljudi ignorišu, ili ga jednostav-
no ne prijavljuju zbog straha ili stigmatiza-
cije. S obzirom na to da je mnogo nasilja
skriveno od javnosti - i zato što se preče-
sto toleriše - brojevi ne odražavaju istinski
obim problema.
Međutim, u Srbiji se situacija menja jer
se žrtve sve češće odlučuju da progovore,
a nevidljivo postaje vidljivo. To, u određenoj
meri, objašnjava veći broj slučajeva. Na pri-
mer, broj slučajeva porodičnog nasilja koji
su prijavljeni centrima za socijalni rad skoro
se udvostručio između 2015. i 2020. godi-
ne - sa 18.743 prijavljenih slučajeva u 2015.
na 36.656 prijavljenih slučajeva prošle godi-
ne. Samo u 2020. godini, 23 procenta žrtava
porodičnog nasilja bila su deca (8.365) koja
su bila izložena koja su bila izložena zane-
marivanju, emocionalnom i fizičkom nasilju.
192 dece je prijavljeno kao žrtve seksualnog
nasilja, a 457 dece je moralo da bude izme-
šteno iz nasilnih porodičnih sredina radi nji-
hove bezbednosti. U 117 slučajeva podne-
ta je krivična prijava.
Nasilje nad decom, fizičko, emocional-
no ili seksualno, događa se u svim zemlja-
ma i u svim okruženjima - u domu, zajed-
nici, školi i na internetu. U većini slučajeva,
nad decom vrše nasilje ljudi kojima veruju,
a koji su često skriveni od pogleda javno-
sti. Nijedno ljudsko biće, a posebno deca
ženo nasilju. Ako se nasilje ipak desi, treba
im pružiti podršku i rehabilitaciju bez odla-
ganja.
Srbija je na pravom putu, ali još mnogo
toga treba da se uradi da bi se smanjili ri-
zici koji vode ka nasilju i stvorilo okruženje
u kojem se svaka žrtva (dete) tretira i štiti
s poverenjem i dostojanstveno od strane
svih - institucija, profesionalaca i medija.
Koji su najneposredniji i dugoročni
efekti nasilja po decu?
Izlaganje nasilju izaziva bol, strah, fizičke
povrede, teskobu, depresiju. Dokazi takođe
ukazuju na to da toksični stres povezan sa
nasiljem u ranom detinjstvu može trajno
da poremeti razvoj mozga. Dugoročni uti-
caji uključuju agresivno i asocijalno pona-
Broj slučajeva
porodičnog nasilja koji
su prijavljeni centrima
za socijalni rad skoro
se udvostručio između
2015. i 2020. godine -
sa 18.743 prijavljenih
slučajeva u 2015. na
36.656 prijavljenih
slučajeva prošle godine
šanje, zloupotrebu opojnih supstanci, čak
i rizično seksualno i kriminalno ponašanje.
Važno je napomenuti da deca koji su pogo-
đena nasiljem ne moraju uvek da izgleda-
ju kao da su zlostavljana. Ali ona mogu da
pate od nesanice, da se osećaju loše ili da
se povuku iz društvenih aktivnosti. Možda
čak i razmišljaju o samoubistvu.
Deca lako usvajaju nasilne modele u
svojim porodicama i tako uče da je u redu
vređati nekoga koga volite ili sa kim se ne
slažete. Tako se nasilje prenosi na odno-
se sa vršnjacima i drugim odraslima. Deca
koja odrastu sa nasiljem češće ponavljaju
takvo ponašanje kada i sami postanu mla-
di odrasli ljudi i negovatelji, stvarajući novu
generaciju žrtava.
Pored toga, nasilje nad decom značajno
podriva društveni i ekonomski razvoj zajed-
nica i naroda. Globalni ekonomski troškovi
koji su rezultat fizičkog, psihološkog i sek-
sualnog nasilja nad decom procenjuju se
na čak 7 milijardi dolara - otprilike 8 proce-
nata globalnog BDP-a godišnje.

16

Kakva je situacija u Srbiji kada je u
pitanju sprečavanje i zaštita dece od
nasilja?
Iako je nasilje nad decom rašireno i op-
šteprisutno, u većini slučajeva deca koja
su žrtve nasilja nisu informisana o svojim
pravima i ne znaju gde da odu, koga da
pozovu i kako da prijave incidente nasilja i
traže pomoć da prevaziđu traumu koju su
pretrpela. Ona moraju imati sigurne, po-
verljive, pristupačne i multisektorske me-
hanizme senzibilisane za dečje potrebe,
gde mogu da potraže savet i prijave nasi-
lje i da pristupe delotvornim pravnim leko-
vima i podršci u cilju ozdravljenja, oporav-
ka i reintegracije.
Međutim, prijavljivanje nasilja ili davanje
izjave službeniku policije, tužiocu ili sudi-
ji obično je stresno iskustvo, čak i za odra-
sle. Deca obično nemaju dostupne mere
bezbednosti i privatnosti, pravnu i psiho-
socijalnu podršku, i izložena su neizvesno-
sti, brojnim i opsežnim ispitivanjima nepri-
kladnim za njihov uzrast u zastrašujućem
okruženju, i dugotrajnim postupcima, gde
najbolji interes deteta nije uvek u fokusu
pažnje.
Veoma važan momenat u procesu obez-
beđivanja sistema za prevenciju i zaštitu
dece od nasilja u Srbiji predstavlja usvaja-
nje dva strateška dokumenta prošle godi-
ne koji nam daju jasne smernice za dalje
aktivnosti: Strategija za prevenciju i zaštitu
dece od nasilja i Nacionalna strategija za
ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivič-
nih dela u Republici Srbiji za period 2020-
2025. godine.
Šta UNICEF u Srbiji radi u oblasti
prevencije nasilja nad decom?
UNICEF je globalno i u Srbiji u prvim re-
dovima borbe za prevenciju i reagovanje
na nasilje i sarađuje sa širokom mrežom
partnera na postizanju rezultata. Radimo
sa vladom, civilnim društvom, poslovnim
sektorom i medijima na prevenciji i zaštiti
dece od svih oblika nasilja. UNICEF poma-
že da se unaprede politike i zakoni koji šti-
Deca lako usvajaju
nasilne modele u svojim
porodicama i tako uče
da je u redu vređati
nekoga koga volite ili sa
kim se ne slažete. Tako
se nasilje prenosi na
odnose sa vršnjacima i
drugim odraslima. Deca
koja odrastu sa nasiljem
češće ponavljaju takvo
ponašanje kada i sami
postanu mladi odrasli
ljudi i negovatelji,
stvarajući novu
generaciju žrtava
te decu kako bi poslali snažnu poruku dru-
štvu da je nasilje ne samo neprihvatljivo
već i kažnjivo po zakonu, i da deca žrtve ili
svedoci imaju pravo na odgovarajuću po-
moć. Podržavamo roditelje, negovatelje i
porodice u nameri da se brinu o svojoj deci
na način koji promoviše njihovu dobrobit i
potencijal, i integrišemo usluge u svakod-
nevni život porodica. Podržavamo i promo-
višemo Nacionalnu dečju liniju - NADEL,
servis za decu koji nudi pomoć, podršku i
brigu, kao i mehanizme za decu da prijave
slučajeve nasilja.
UNICEF je član Nacionalne koalicije za
okončanje dečjih brakova koja radi na pro-
meni stavova i društvenih normi koji podsti-
ču ovo teško nasilje nad decom, posebno
devojčicama. Takođe, UNICEF godinama
radi na uspostavljanju pravosudnog siste-
ma po meri deteta u zemlji. Kako se deca
osećaju stigmatizovanim i plaše se da pri-
jave nasilje, važno je da se ojača istraga
senzibilisana za potrebe deteta i čitav pra-
vosudni proces, i da se zaštite žrtve, da se
na odgovarajući način izađe u susret ose-
tljivim potrebama dece i podstaknu prijavlji-
vanje i poverenje u sistem.
Zaštita dece od nasilja je zadatak svih
nas. To zahteva sveobuhvatan pristup, s
obzirom na to da su mnoge vrste nasilja
povezane sa drugim faktorima, uključujući
N495/02
siromaštvo, nejednakosti, sukob, nedosta-
tak obrazovanja i društvene norme.
17
Brifing
N OVA P R AV I L A S T O P N A P U M PA N I M U S N A M A I S U Ž E N I M S T R U KOV I M A
Ko će sad da „gori“
po Instagramu
Piše Ana Mitić
AKO NE „GORIŠ“ NA INSTAGRAMU,
ONDA nisi neka riba. A ti mnogi što
„gore“ u komentarima (uz obavezan
plamičak emodži), stvarno bi „izgoreli“
kada bi njihove fejk fotografije koje
su prošle sve te filtere zamenili real-
nim fotografijama. Jer na njima nema
savršenih lica bez bora i mana, sočnih
i velikih usana, zategnutih, preplanu-
lih tela, bicepsa, uskih strukova i osta-
lih savršenosti -- kao što ih nema ni
u stvarnom životu. Ali to nešto, čega
zapravo i nema, stvara velike probleme
jer nameće kult savršenog i mladog
tela koje osvaja „plamičke“ po društve-
nim mrežama. Depresija, anoreksija,
manjak samopoštovanja, manijakalno
vežbanje... samo su neki koji posebno
pogađaju mlade.
Zato je Norveška najavila zakonske
propise prema kojima će influenseri
i oglašivači morati da označe fotogra-
fije koje su retuširane ili imaju filtere
da bi se rešio problem koji u društvu
stvara pritisak zbog slike koju imamo o
svom telu.
Novi zakon je izmena Zakona o mar-
ketingu iz 2009. godine, a donesen je
uz ogromnu podršku Norveškog parla-
menta prošlog meseca nakon nekoliko
godina zagovaranja omladinskih grupa
i norveškog Ministarstva za decu i poro-
dična pitanja koji pozivaju na strože
mere za rešavanje rastućeg problema
body image-a i mentalnog zdravlja, kao
i zabrinutosti zbog kulture koja stvara
„socijalnu nesigurnost“ doprinoseći
„niskom samopoštovanju“.
Zakon koji će uskoro biti uveden
zahtevaće da oglašavanje i sponzori-
sani postovi gde su „oblik, veličina ili
koža tela promenjeni retuširanjem ili
drugim manipulacijama“ budu jasno
označeni kao - „sređivani“. U slučaju
nepoštovanja sledi novčana kazna.
Zakon uključuje uvećane usne, izra-
žene mišiće i suženi struk kao primere
18 Nedeljnik 8. jul 2021.
ZAKON KOJI ĆE
USKORO BITI UVEDEN U
NORVEŠKOJ ZAHTEVAĆE
DA OGLAŠAVANJE I
SPONZORISANI POSTOVI
GDE SU „OBLIK, VELIČINA
ILI KOŽA TELA PROMENJENI
RETUŠIRANJEM“ BUDU
JASNO OZNAČENI
uređivanja koji će zahtevati izjavu kada
zakon stupi na snagu. Više od polovine
devojčica iz 10. razreda škole u Oslu
bori se sa problemom mentalnog zdra-
vlja, a anoreksija je treći najčešći uzrok
smrti. Zakon će se primenjivati na dru-
štvenim mrežama, uključujući Insta-
gram, Snepčet i TikTok. N
Akcionarima NIS-a
više od milijardu dinara
na ime dividende
Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad donela je
Odluku o raspodeli dobiti ranijih godina, pokriću
gubitka NIS a.d. Novi Sad za 2020. godinu, isplati
dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspo-
ređene dobiti NIS a.d. Novi Sad.
Na osnovu ove odluke NIS će akcionarima na
ime dividende isplatiti 1.001.190.856 dinara. Ovo
je deveta godina zaredom u kojoj će NIS ispla-
titi dividendu akcionarima. Do sada je na ime divi-
dende od 2013. godine isplaćeno više od 59 mili-
jardi dinara.
Pravo na dividendu imaju svi akcionari NIS a.d.
Novi Sad koji su upisani u Centralnom regi-
stru, depou i kliringu hartija od vrednosti na 19.
jun 2021. godine, odnosno na Dan akcionara
XIII redovne sednice Skupštine akcionara. Dan i
postupak isplate dividende akcionarima odrediće
Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad.
Takođe, Skupština akcionara je usvojila Godišnji
izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2020. godinu, kao i
Finansijske izveštaje, Konsolidovane finansijske
izveštaje i izveštaje o izvršenoj reviziji Godišnjeg
izveštaja, Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih
finansijskih izveštaja za 2020. godinu.
Za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih
finansijskih izveštaja za period od 3 godine (2021-
2023) izabrano je društvo „PricewaterhouseCoo-
pers d.o.o. Beograd“.
Spajanje Eurobank i
Direktna banka
Eurobank i Direktna banka najavile su sklapanje
sporazuma o spajanju poslovanja u Srbiji.
Nakon spajanja, objedinjena banka će imati
ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će
tržišno učešće premašiti 6.5%, cineci je sedmom
najvećom bankom u Srbiji.
Nakon okončanja ove transakcije, Eurobank će kon-
trolisati oko 70% objedinjene banke, dok ce akcio-
nari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30%.
Ljiljana Smajlović
Tito i Ramsfeld
Invazija na Kuvajt surovo kažnjena, invazija na Irak „greška“ u biografiji ministra vojnog
N
i ja više ne mogu tačno da
se setim kada je državni
vrh Srbije poslednji put,
sa ovako svečanom pom-
pom kao prošle nede-
lje, obeležio Dan borca. Otkud to, od-
jednom?
Poklonjenom konju neću da gledam u
zube. Pohvaljujem, ma kakve pobude da
su posredi. A ako se dogodine vrati „Be-
smrtni puk“, na Dan pobede ću opet no-
siti maminu sliku niz Ruzveltovu ulicu
u Beogradu.
Neki moji veoma podozrivi prijate-
lji spekulišu da je Beograd 4. jula nami-
givao Amerikancima, a ne Putinu i nje-
govoj borbi protiv revizije uloge Crvene
armije i naše Narodnooslobodilačke
vojske u Drugom svetskom ratu.
Idu dotle da sugerišu da je možda i
Tito namigivao Amerikancima kada je
sa Milovanom Đilasom, Aleksandrom
Rankovićem, Ivom Lolom Ribarom,
Svetozarom Vukmanovićem Tempom i
Sretenom Žujovićem, u vili Ribnikara, 4.
jula 1941. pozvao narod na ustanak pro-
tiv okupatora.
RAZUMEM TU SUMNJIČAVOST IAKO
JE NE delim. Iza nas je nekoliko dece-
nija treninga u „suočavanju sa prošlo-
šću“, navodno neophodnoj vežbi za po-
vratak u „normalne“ nacije. Ti kursevi
su nekako uvek polazili od toga da nam
je istorija puna mračnih tajni, da ništa
nije bilo kako mislimo da je bilo. I da
nemamo bogzna kakvog razloga da se
uznosimo: valjda i sami znamo da se u
skorijoj prošlosti nismo baš proslavili.
Koliko je ono srpskih predsednika i ge-
nerala završilo u Hagu?
Pa kad je slučaj već sastavio Dan borca
i Dan nezavisnosti, da vidimo kako na-
šim učiteljima ide to suočavanje sa bli-
skom i davnom prošlošću.
U ovoj drugoj disciplini Sjedinjene
Države su za samo par godina ostvari-
le zavidan rezultat. Amerikanci su se su-
očili sa institucionalnim rasizmom, od-
nosno sa svojim „iskonskim grehom“
- robovlasništvom. U tom su proce-
su porušili brojne južnjačke spomeni-
ke, raskrstili sa rasnim predrasudama,
užurbano menjaju istorijske udžbenike i
spremaju zakonske pretpostavke za re-
paracije žrtvama trgovine robljem.
Dobro, nismo slepi: delom je do toga
došlo zbog užasnih snimaka policij-
skog zlostavljanja i ubistva Džordža Floj-
da i spontanih protesta na ulicama ame-
ričkih gradova. A delom i zbog toga što su
se ti protesti savršeno uklopili u potrebe i
planove Demokratske stranke i najvećeg
dela američke elite u završnici njihove
ogorčene političke borbe protiv Donal-
da Trampa. Potonjeg je odnela „savršena
oluja“ antirasističkih uličnih nemira i tra-
ljavog odgovora na pandemiju koja je od-
nela pola miliona američkih života.
DRUGIM REČIMA, SUOČAVANJE SA
PROŠLOŠĆU OD pre dvesta i više godi-
na Demokratskoj stranci je donelo suvo
političko zlato: odlučujuću moralnu
prevagu i izbornu pobedu.
A kako stoje stvari sa suočavanjem sa
skorijom prošlošću, sa katastrofalnim i
bezmalo kriminalnim ratnim avantura-
ma u poslednjih dvadeset godina? Sa ru-
šenjem tuđih režima i intervencijama u
unutrašnje poslove suverenih država u
poslednjih pola veka?
Neka čitalac sam prosudi na prime-
ru Donalda Ramsfelda koji je, kao za pa-
kost, umro nekoliko dana pre vatrome-
ta u čast Dana nezavisnosti, baš negde
dok se američka vojska evakuisala iz va-
zduhoplovne baze u Bagramu i povla-
čila iz svog do sada najdužeg rata, koji
je Ramsfeld započeo. Bivši predsednik
Džordž Buš Junior, kom je bio ministar
vojni, proglasio ga je „javnim službeni-
kom za primer“, dok su ga vodeći medi-
ji opisali kao „kompleksnu i energičnu
VIŠE OD POLITIKE
Kad se Amerika
suočava sa
neprijatnom
prošlošću
ličnost“ čiju je blistavu karijeru „zatam-
nio“ rat u Iraku, koji je, po opštem sla-
ganju, bio „greška“. Neobavešten čitalac
pomislio bi da je Ramsfeld bio žrtva tog
rata, a ne njegov arhitekta. Dnevni listo-
vi su naveli da je agresija na Irak, pove-
dena pod lažnim izgovorom da Sadam
Husein poseduje oružje za masovno
uništenje, koštala 700 milijardi dolara i
4.400 američkih života, ali nijedan nije
ni pokušao da proceni koliko je desetina
i stotina hiljada iračkih, avganistanskih
i drugih bliskoistočnih života ta laž ko-
štala, jer se te žrtve valjda ne računaju.
I NIKO RAMSFELDA NIJE NAZVAO NE-
OPTUŽENIM ili neosuđenim ratnim
zločincem, možda i zato što je mnogo
vodećih novinara ostavilo otiske prsti-
ju huškajući Amerikance u rat za koji se
ispostavilo da je „greška“. Niko u dana-
šnjoj Americi ne bi imao političke ko-
risti od ove vrste suočavanja, jer se ni
tamo za to glasovi ne dobijaju.
I nijedan vodeći list nije podsetio da je
među izgovorima za američku agresi-
ju na Irak 2003. bila Sadamova upotreba
hemijskog oružja protiv Kurda, iako je
upravo u vreme dok je svakodnevno iz-
vodio takve napade, dakle u jesen 1983,
Sadam primao u posetu Donalda Rams-
felda i od njega dobio punu podršku
američke administracije.
A mučenje i seksualno ponižavanje
iračkih zarobljenika u Abu Graibu? Čak
je i Ramsfeld bio spreman na ostavku
kada se za taj ratni zločin saznalo, mada
je posle objašnjavao da je CIA u „obradi“
zarobljenika koristila mnogo surovije
metode nego američka vojska. Niko sem
par nižih oficira nikada nije snosio od-
govornost. Suočavanje sa kršenjem hu-
manitarnog prava i Ženevskih konven-
cija svelo se na Obaminu izjavu da „treba
gledati u budućnost, a ne u prošlost“.
Simpatično, zar ne? Ali zato svi ima-
mo pravo da izaberemo svoj 4. juli. N
19
 ZAKOPČAVANJE MITA
SRBIJA BEZ TOKIJA
Kako je „somborski
konjušar“ razočarao naciju
Kad Jokić
kaže - jok
B
io jedan Somborac, a nije
Marko, koji je prošlog leta
sreo Nikolu Jokića u som-
borskoj prodavnici opre-
me za mobilne telefone. Jo-
kiću je upravo crkao punjač za ajfon, pa
je došao da kupi novi, a onaj se čudio šta
čovek koji može da kupi ceo Sombor
sa pristupnim saobraćajnicama, traži u
prodavnici za obične smrtnike, sa kine-
skim punjačima za ajfon koji se prodaju
pod firmom - originalni.
Pitao se taj Somborac, ali ne Marko:
zar ne može Jokić sam da napuni ajfon,
sopstvenom energijom, šta će mu uop-
šte punjač, zar ne može Jokić da izgra-
di fabriku punjača za ajfon u Odžacima,
zar Jokić nije veći ajfon od ajfona 13,
eventualno 14?
Natprirodne moći Nikole Jokića pre-
pričavaju se u srpskom narodu s kolena
na koleno, pa je i logično da Jokić, po-
pularni Jokara, engleski Džoker, s vre-
mena na vreme pređe onu tanku lini-
ju između superheroja i superizdajnika,
jerbo je Jokić privatno vlasništvo svih
Srba, pa ga svi Srbi doživljavaju kao na-
cionalnog bogatog ujaka iz Amerike koji
ne mora da nam šalje svaki mesec pare,
ali mora da igra za reprezentaciju, inače
će Vuk Branković da padne u totalni za-
senak na rang-listi najvećih srpskih po-
pularnih negativaca.
Tako je bilo i ovog leta. Nekada je po-
stojala „Srbija do Tokija“, a onda je Srbija
pre neki dan ostala bez Tokija jer su ko-
šarkaši jedva uspeli da ne nastradaju od
domorodaca Dominikanske Republike
koji igraju basket, od domorodaca Fili-
20 Nedeljnik 8. jul 2021.
Piše Dragoljub
Draža Petrović,
glavni urednik
Danasa
pina koji trče ko Filipinci i domorodaca
Portorika koji gađaju trojke, ali su onda
definitivno otpali sa tokijske Olimpija-
de od domorodaca Italije, takozvanih
Italijana. Ko se ne seća, u JNA smo često
imali manevre sa tezom da će nas napa-
sti Italija, i čini se da je Jokićeva gene-
racija nespremna za borbu sa Italijom,
posebno jerbo je taj rat Jokić svesno iz-
begao.
Poreklo prezimena Jokić je zanimljivo
i otkriva kako je sve počelo. Prvo je bio,
kaže legenda, neki Joka, tako nazvan
jerbo je uoči Kosovskog boja, na pitanje
kneza Lazara - da li bi igrao za reprezen-
taciju Srbije u istorijskom finalu protiv
Turske, izgovorio historijsko - JOK.
OD STVARI KOJE MU JE
SRBIJA DALA TREBA
IZDVOJITI DA GA JE RETKO
KO ZVAO U REPREZENTACIJU
DOK JE BIO U SRBIJI, PA JE
MOGAO DA SE ODMARA CELO
LETO, JERBO JE BIO MNOGO
DEBEO ZA KOŠARKAŠA, A
MI SMO KAO KOŠARKAŠKA
NACIJA ZNALI DA PROCENIMO
DA OD TOG DEBELOG NEĆE
BITI NIKAKVE VAJDE I BOLJE
MU JE DA POKUŠA SA
BACANJEM KLADIVA
- Jok ću da igram, imao sam napornu
sezonu - rekao je on na Kneževoj večeri,
što se u današnjem vremenu zove oku-
pljanje reprezentacije.
I potomak tog Joke, kad su ga zvali u
Prvi svetski rat, rekao je takođe da ne
namerava da učestvuje, što se kaže JOK,
jerbo je sezona bila naporna.
- Kakvu more napornu sezonu si
imao? - pitali su tog Joku.
- Pa prvo sam u Prvom balkanskom
ratu 1912. drao cokule protiv Turaka,
onda sam 1913. drao cokule protiv Buga-
ra, mom organizmu potreban je odmor -
kazao je taj Joka, kad su ga 1914. zvali da
ratuje protiv Austrougara.
Tako nekako su nastali Jokići, čija
neka dalja rođaka Joko Ono je upropa-
stila i Džona Lenona, ali je onda, jednog
dana, Nikola Jokić postao prvi Jokić koji
se ovaplotio kao heroj vaskolikog srp-
stva i nije upropastio ništa.
Sve dok ga neko nije pozvao da igra na
kvalifikacionom turniru za Olimpija-
du, a on pokazao svoje pravo lice, te po-
novio ono historijsko JOK, uzrečicu od
onog svog pretka. Uz iste argumente -
imao je napornu sezonu, organizmu je
potreban odmor, pa su se postavila neka
ključna pitanja:
DA LI SE JOKIĆ PORODIO?
Jedna od teza na društvenim mreža-
ma jeste da je Jelena Bruks, košarkašica,
tri meseca posle porođaja igrala za re-
prezentaciju, i nosila bebu na utakmice,
a Jokić, koji se nije porodio, ne može da
izdvoji jedno leto da bismo pobedili do-
moroce Dominikance, domoroce Fili-
pince, domoroce Portorikance. I narav-
no - domoroce Italijane.
Sledeće pitanje glasi:
DA LI JE JOKIĆ NEROTKINJA?
Moguće, al’ zato zna da pravi malu
decu svakome protiv koga se namerači.
Dakle, Jokić je tata-mata za nerotkinje iz
protivničkih klubova, posebno za krilne
centre i centre.
DA LI SU MU KONJI VAŽNIJI OD SRBA?
Jesu, zato što su svakom pametnom
čoveku konji važniji od Srba, koji samo
gunđaju, olajavaju, ogovaraju i zanove-
taju, a konji ćute i uživaju što imaju Jo-
kića, i što Jokić ima njih, čak i kad se
ne odazove selektoru Kokoškovu. Eee,
onda nek konji ustaju u tri ujutru da ga
gledaju, mi vala više nećemo! - poruka
je uvređenih Srba ponosnim konjima.
MALO MU PARA, A?
Svakome ko kupuje kineske punjače
za ajfon je malo para, verujte, zato što
kineski punjači za ajfon traju tek do sle-
dećeg kvara, obično jednom mesečno,
al’ zato trljaju ruke ovi što prodaju kine-
ske punjače, računajući da će taj biznis
prepoznati neki milioner, pa kupiti nji-
hovu malu radnju mobilne opreme za
velike pare. Na primer, milioner Jokić.
KAKO JE MOGUĆE DA DONČIĆ
IGRA ZA SLOVENIJU?
Pa moguće je, jerbo je Dončić tipičan
polu-Srbin - ide čak u Tokio da bi ga na
putu ka zlatu pregazili Amerikanci u če-
tvrtfinalu, polufinalu ili finalu. Zar nije
bolje ne otići, pa te neće pregaziti Ameri-
kanci, a efekat je isti? Niko ne upropasti
celo leto da bi ga na kraju pregazili Ame-
rikanci, sem Dončića i Italijana. I umalo
Portorikanaca. I umalo onih iz Domini-
kane. Jokić je jedini skapirao da je bolje
ne biti pregažen nego biti pregažen, kada
će vas opet sačekati hor društveno umre-
ženih Srba, da te pregazi posle gaženja od
takozvanih Amerikanaca. Pametan čo-
vek, ali gde je tu patriotizam? Pa mi naj-
više slavimo bitke kad su nas pregazili.
DA LI JE JOKIĆ NEKULTURAN?
Jeste nekulturan, jer kod njega nema
takozvanog kulta reprezentacije, što će
reći, reprezentativno je nekulturan.
DA LI MU TREBA ODUZETI PASOŠ?
Ovaj predlog sa društvenih mreža
treba prihvatiti, jer će za novi pasoš da
čeka pet sati u Ljermontovljevoj, pa nek
vidi onda kako je nama koji nikada ni-
smo odbili da igramo za reprezentaciju.
Plus, dok bude čekao u Ljermontovlje-
voj moraće da se fotografiše sa njih mali
milion, pa će da ufasuje koronu, tek da
mu malo zagorčamo leto. Bravo za ideju!
ZAR SE TAKO VRAĆA SRBIJI
KOJA MU JE SVE DALA?
Od stvari koje mu je Srbija dala treba
izdvojiti da ga je retko ko zvao u repre-
zentaciju dok je bio u Srbiji, pa je mogao
da se odmara celo leto, jerbo je bio mno-
go debeo za košarkaša, a mi smo kao ko-
šarkaška nacija znali da procenimo da
od tog debelog neće biti nikakve vajde i
bolje mu je da pokuša sa bacanjem kla-
diva. Košarkaš mora da bude mršav, da
se razumemo, braćo i sestre...
ZAR MU NIJE STALO DA
BUDE NA BALKONU SKUPŠTINE
GRADA BEOGRADA?
Nije mu stalo, jer mu nije bilo stalo ni
da ga dočekaju u Somboru kada je po-
stao MVP NBA lige, pa je otkazao doček.
Čovek očigledno ne voli da ga dočekuju,
da mu nose kofere, da mu pevaju, kli-
ču & urliču isti oni koji će pre ili kasnije
da ga razapnu na prvi krst na koji naiđu.
Čim se ukaže prilika. A možda je podi-
gao nos, a njemu je lako da podigne nos,
jerbo je viši od celog Sombora.
Elem, sve ovo ukazuje da je Nikola
Jokić verovatno najgora osoba u istori-
ji Košarkaškog saveza Srbije, i kotira se
na toj listi visoko, odmah posle Đilasa.
Jer Đilas je ipak MVP najnepopularnijih
osoba u srpskoj košarci, mada se uvek
odaziva čak i kad ga ne zovu, a Jokić za-
sada čvrsto drži drugo mesto. I kako je
krenuo, ima da ga pretekne.
Možda će i Bora Čorba da mu posve-
ti pesmu:
Hoće da se otcepe
somborski konjušari,
Ma nek se otcepe,
šta će nam u stvari!
Hoće da se ne odazovu
somborski konjušari,
FOTO: PROFIMEDIA
pa nek se ne odazovu,
šta će nam u stvari!
Mislim da imamo hit! N
21
 EKSKLUZIVNO MILENA POPOVIĆ IVANOVIĆ
Da li mislite
da mogu da
se osećam
bezbedno posle
svega što znam?
Sada je svima jasno
šta mislim o Radoičiću...
O tome zašto je napustila sednicu parlamenta kada se u
Skupštini pojavio Milan Radoičić, o Zvonku Veselinoviću,
o istrazi ubistva Olivera Ivanovića, o razgovorima sa
Aleksandrom Vučićem, o SNS-u, srpskoj politici i medijima...
Razgovarao Dušan Telesković
Fotografije Miloš Lužanin i privatna arhiva
M
ilena Popović
Ivanović je pri-
lično ustalasa-
la javnost svo-
jim gestom da
napusti sedni-
cu parlamen-
ta o Kosovu na kojoj je govorio predsed-
nik Srbije Aleksandar Vučić zato što je na
njoj bio prisutan Milan Radoičić, visoki
zvaničnik Srpske liste sa Kosova i bizni-
smen za kojeg se vezuju mnogobrojne
kontroverze. Radoičić je bio pod istra-
gom u Prištini za učešće u ubistvu Olive-
ra Ivanovića, lidera Građanske inicijative
Sloboda, demokratija, pravda (SDP) i su-
pruga Milene Popović Ivanović, ali je po-
sle meseci provera, njegovo ime skinuto
sa optužnice. U Srbiji je išao na poligraf,
a rezultate tog ispitivanja saopštio je sam
predsednik Vučić, što su mnogi protu-
mačili kao njegovu odbranu Radoičića.
22 Nedeljnik 8. jul 2021.
Milena Popović Ivanović sada govo-
ri za Nedeljnik o tome zašto je napusti-
la sednicu parlamenta, šta misli o Mi-
lanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću,
poslovnom partneru Radoičića i bizni-
smenu sa severa Kosova za kojeg se ta-
kođe vezuju mnogobrojne kontrover-
ze, kao i o tome da li se oseća bezbedno,
da li je razgovarala sa Vučićem o sve-
mu, da li će dozvoliti da se zaboravi ubi-
stvo njenog supruga, šta je naučila od
Olivera Ivanovića u politici, da li ostaje u
SNS-u i šta su problemi srpskog društva...
Prošle su tri i po godine od ubistva
vašeg supruga. Imate li informacije
dokle se stiglo sa istragom? Kako vi-
dite kontradiktorne informacije koje
dolaze iz Prištine i Beograda o istrazi?
Kada se ubistvo dogodilo, 18. januara
2018, očekivala sam da ćemo imena ubi-
ca, a pre svega nalogodavaca imati po-
Posle više od tri godine mi smo
na početku. Imamo vreme koje
prolazi, tri optužnice, mnogo
kontradiktornosti u samom
procesu... Lično imam osećaj da
je cilj da se sve prolongira što je
duže moguće. Da se Oliverovo
stradanje marginalizuje i
maksimalno izmesti fokus sa
njega, jednostavno rečeno da
se zaboravi
sle par sati, dana... Ili maksimalno par
meseci. Međutim, dogodilo se sasvim
suprotno, odnosno ništa se nije dogo-
dilo. Posle više od tri godine mi smo na
početku. Imamo vreme koje prolazi, tri
optužnice, mnogo kontradiktornosti u
samom procesu... Lično imam osećaj
da je cilj da se sve prolongira što je duže
moguće. Da se Oliverovo stradanje mar-
ginalizuje i maksimalno izmesti fokus sa
njega, jednostavno rečeno da se zabora-
vi. To svakako neću dozvoliti. Angažo-
vala sam tim advokata koji će pratiti su-
đenja u Prištini. I ja ću odlaziti kada mi
obaveze to budu dozvolile. Ne želim da
propustim nijedan detalj. Učiniću sve da
budem uključena maksimalno u pro-
ces. Smatram da je važno i ključno vra-
titi u fokus ovu temu koja je skrajnuta,
a koja je važna ne samo meni, porodici,
već i svakom čoveku ove zemlje. Sigur-
na sam u to.
Imam poverenja u naše istražne orga-
ne. Uskraćeni su za bitne informacije i
dokazni materijal koji Priština ne želi da
ustupi. Mnogo je teže u takvim uslovi-
ma sprovoditi istragu, ali ipak verujem
da, kako to imam običaj da kažem, sva-
ki lanac ima najslabiju kariku i da ćemo
imena ubica, a pre svega nalogodavaca
imati uskoro.
Kako se sećate događaja koji su
prethodili ubistvu? Da li ste se vi i
vaš suprug bojali da bi do toga mo-
glo da dođe?
Sećam se svega. Svakog detalja. Oli-
ver je više od tri godine proveo u pritvo-
ru. Bili smo maksimalno upućeni jedno
na drugo po pitanju mnogih stvari. Bila
sam njegova veza sa ostalim ljudima.
Operativac. Podrška. Mnogo se toga do-
godilo za te tri godine. Mnogo smo toga
zajedno preživeli. Saznali. Uradili.
Period posle njegovog izlaska iz za-
tvora, a pre ubistva bio je jako turbulen-
tan. Posle izlaska iz zatvora Oliver je bio
jako motivisan da još više da svom gra-
du, svojoj zemlji. Sa mnogo je ljudi raz-
govarao, imao veliki broj sastanaka (na
mnogima od tih sastanaka sam bila pri-
sutna). Odlučio je da se ponovo politički
aktivira, i to sve u dogovoru sa Srbijom.
Uvek je govorio da Srbi sa Kosova ima-
Oliver je bio u kontaktu sa
određenim ljudima iz BIA.
Znam imena. Znam kada su se
i zašto viđali. Znam na šta im
je ukazivao, na koje probleme
i ljude. Nikada nije smatrao
da je ugrožen, niti je o tome
razgovarao sa njima
ju jednu državu, a to je Srbija. Međutim,
neki od njegovih zahteva, zbog određe-
nih ljudi, nisu ispoštovani i on je odlu-
čio da samostalno krene u „borbu“. Nije
bilo lako. Oliver je izgubio na izborima
za gradonačelnika Mitrovice. Bio je ra-
zočaran, ali i svestan toga da je protiv-
nik bio daleko moćniji i da su ponekad
stvari izgubljene unapred.
Sve što se dogodilo nije ga demotivisa-
lo. Imao je jasne smernice i planove šta i
kako dalje, ali...
23
 EKSKLUZIVNO MILENA POPOVIĆ IVANOVIĆ

Ono što vam ja sa sigurnošću

mogu reći jeste da je Oliver
posle zatvora želeo da se
obračuna sa kriminalnim
strukturama i da je kriminal
u gradu u kome je i za koji
je živeo, želeo da svede na
minimum

Bilo je napisa u medijima da je Oli-

ver Ivanović o svojoj ugroženosti
obavestio nadležne organe Srbije. Da
li je to istina?
Oliver je bio u kontaktu sa određe-
nim ljudima iz BIA. Znam imena. Znam
kada su se i zašto viđali. Znam na šta im
je ukazivao, na koje probleme i ljude.
Nikada nije smatrao da je ugrožen, niti
je o tome razgovarao sa njima. Pouzda-
no znam.

Pre ubistva, vaš suprug je bio u za-

tvoru, ispostaviće se, pod lažnom op-
tužbom za ratne zločine. Da li misli-
te da postoji korelacija između ta dva
događaja?
Oliver je uhapšen u trenutku kada se
sudilo Dreničkoj grupi, u trenutku pri-
prema za formiranje Specijalnog suda
za ratne zločine nad Srbima. Jedini čo-
vek koji je imao težinu i mogao da bude
pandan velikim hapšenjima na Kosovu
bio je Oliver. Tu vidim svrhu i cilj njego-
vog hapšenja.
Kome je smetao vaš suprug?
Pretpostavljam da postoje ljudi koji-
ma je smetao s obzirom na to da se de-
silo ovakvo stradanje. Ono što vam ja sa
sigurnošću mogu reći jeste da je posle
zatvora želeo da se obračuna sa krimi-
nalnim strukturama i da je kriminal u
gradu u kome je i za koji je živeo, želeo
da svede na minimum.
Svojevremeno ste rekli da ćete vodi-
ti ličnu istragu o ubistvu, kao i da ne-
ćete da upirete prstom ni u koga dok
ne budete sto posto sigurni. Do ka-
kvih ste saznanja došli i da li imate
informacije koje možete da podelite
sa javnošću?
Nije to klasična istraga, u smislu da sam
se sada ja angažovala da do informacija
dođem i možda sama otkrijem ko je Oli-
vera ubio. Kao njegova žena, kao neko
ko je bio upućen u sva dešavanja, neko
sa kim je Oliver delio sve informacije, po
24 Nedeljnik 8. jul 2021.
automatizmu sam posle ubistva posta-
la neko kome se ljudi obraćaju kada je ta
tema u pitanju. Mnogo je ljudi Oliver po-
znavao, sa mnogo ljudi razgovarao, posle
njegovog stradanja ja sam nastavila. Infor-
macije koje svakodnevno dobijam recikli-
ram, slažem u neku svoju sliku. Sa javno-
šću zasada ne bih delila ništa od toga.
Napustili ste sednicu parlamenta na
kojoj je govorio predsednik Aleksan-
dar Vučić. Možete li da detaljnije ob-
jasnite zbog kojih razloga ne želite
da sedite u istoj prostoriji s Milanom
Radoičićem?
Poštujem Aleksandra Vučića, stran-
ku kojoj pripadam i tu se nije ništa pro-
menilo. Sednicu sam napustila isključi-
vo zbog Milana Radoičića. Ono što znam
više je nego dovoljno da sa njim ne se-
dim u istoj prostoriji. Time ću završiti.
Rada Trajković kaže da ne biste dali
takvu izjavu „bez konsultacija sa
Aleksandrom Vučićem“. Da li ste se
konsultovali? Jeste li posle svog ge-
sta razgovarali sa Vučićem? Šta vam
je rekao? Stekao se utisak na osnovu
njegove izjave da nije baš oduševljen
vašim gestom?
To što se, kao što kažete, stekao uti-
sak da baš nije oduševljen mojim ge-
stom govori vam da se nisam konsul-
tovala sa njim. Razgovarali smo posle
toga. Ja imam pravo na svoj stav i svoje
mišljenje i on to poštuje. Ja sam slobod-
na žena. Uradila sam onako kako sam se
osećala u datom trenutku.
Što se tiče Rade Trajković, zamolila
bih je da prestane da prikuplja političke
poene preko mene i da na taj način vra-
ća sebe na političku scenu. Ona je po-
slednja osoba na svetu koja ima prava na
to. Ona vrlo dobro zna zašto.
To što se stekao utisak da
baš nije oduševljen mojim
gestom govori vam da se nisam
konsultovala sa Vučićem.
Razgovarali smo posle toga. Ja
imam pravo na svoj stav i svoje
mišljenje i on to poštuje. Ja sam
slobodna žena. Uradila sam
onako kako sam se osećala u
datom trenutku
 Poznajete li Milana Radoičića i Zvon-
ka Veselinovića odranije? Šta misli-
te o njima?
Poznajem ih 20 godina. Mitrovica je
mali grad i svi se poznajemo međusob-
no. Smatram da je posle mog poslednjeg
gesta svima jasno šta mislim o Radoičiću.
Da li se osećate bezbedno?
Da li mislite da ikada više mogu da se
osećam bezbedno posle svega što sam
preživela i svega što znam?
Kako gledate na to kad predsednik
Aleksandar Vučić sedi zajedno sa
njim, često za istim stolom?
Kao političar i predsednik ove zemlje,
Aleksandar Vučić sedi i razgovara sa
mnogim ljudima. Ne može on znati lič-
ne razloge svakog od nas, u smislu za-
što nekog volimo ili ne, pa da na osnovu
toga i on donosi odluku da li će sa nekim
sedeti za istim stolom ili ne. Ja ne sum-
njam u njegove dobre namere, isto kao
što sam sigurna da on ne sumnja u moje.
Ušli ste u politiku i SNS. Kakva isku-
stva nosite i da li planirate da ostane-
te? U kojoj oblasti vidite sebe, gde bi-
ste mogli najviše da date?
Da, ostajem u SNS-u. Moj gest nije
promenio moje političko opredeljenje.
Najviše mogu dati u oblasti za koju sam
se obrazovala, a to je kultura. Svakako je
moj fokus i Kosovo. To su dve teme koje
me posebno zanimaju i gde vidim sebe
u budućnosti.
Ko je vaš politički uzor? Pretposta-
vljam da je to vaš suprug, ali me za-
nima šta ste od njega, politički, na-
učili i da li ideje i način sprovođenja
možete da pokažete u SNS-u?
Tako je, moj politički uzor je moj Oli-
ver. Mnogo sam od njega naučila. Odra-
sla sam i sazrela uz njega. Sa njim sam
od svoje 23. godine. Sve što sam danas
dugujem njemu. Naučio me je pravim
vrednostima. Borbi. Zahvaljujući njemu
postala sam jaka žena. Prepoznao je po-
tencijal u meni. Pripremao me je za po-
litički poligon. Smatrao je da je neop-
hodno da se profesionalno isprofilišem
da bih zakoračila u sferu politike. Naža-
lost, život i okolnosti menjaju naše pla-
nove. Ostala sam bez njega. Sa onim što
sam od njega naučila, ali i bremenom
koje mi je ostavio. Biti žena takvog čove-
ka, stradalnika, ponos je i amanet. Ama-
Zamolila bih Radu Trajković da
prestane da prikuplja političke
poene preko mene i da na taj
način vraća sebe na političku
scenu. Ona je poslednja osoba
na svetu koja ima prava na to.
Ona vrlo dobro zna zašto
Oliver je izgubio na izborima
za gradonačelnika Mitrovice.
Bio je razočaran, ali i svestan
toga da je protivnik bio daleko
moćniji i da su ponekad stvari
izgubljene unapred. Sve što se
dogodilo nije ga demotivisalo.
Imao je jasne smernice i
planove šta i kako dalje
net da primenim ono čemu me je učio.
Da nosim tajne koje je sa mnom delio.
Da promenim ono što on nije uspeo.
Dovršim ono što je započeo. Vrednosti
kojima me je učio su ono u šta verujem.
Kako vidite stanje u srpskom dru-
štvu i politici danas?
Kao društvo i kao zemlja smo posled-
njih godinama napredovali. Dosta se
toga promenilo nabolje. Ono što me za-
brinjava jeste duboka podeljenost u dru-
štvu. Ljudi su postali neobjektivni i sklo-
ni kritici kada su u pitanju stvari koje su
dobre, ali ih rade „oni drugi“. Posta-
li smo „mi“ i „oni“ i to zaista jeste veli-
ki problem. Ne postoji stvar oko koje se
svi možemo složiti, ma koliko ona do-
bra ili loša bila za sve nas. Napadamo
sve što nismo „mi“, a hvalimo sve što
nisu „oni“. To inicira generalne proble-
me koji svakako utiču na život svakoga
od nas.
Idete li u Kosovsku Mitrovicu? Kako
vam deluje današnja politička situ-
acija na severu Kosova? Da li razgo-
varate sa Srpskom listom i kako vidi-
te njihovo delovanje? Kakvo je vaše
mišljenje o aktuelnim pregovorima i
pravno obavezujućem sporazumu o
kojem se sve više govori?
Odlazim u Mitrovicu kada nađem
vremena za to. Sve je uvek isto. Naizgled
normalan i miran život, a u stvari stalna
tenzija. Čini mi se da će uvek biti tako.
Nezaštićen, obespravljen narod koji ima
samo to parče zemlje. Svakodnevne bor-
be i život u neizvesnosti. Srpska lista kao
jedini politički činilac na Kosovu obje-
dinila je narod na neki način. Od kad
sam napustila Kosovo, nemam komuni-
kaciju sa Srpskom listom. Okolnosti su
se promenile, a moj život krenuo nekim
drugim tokom. Zasada je tako. Hoću li
se Kosovom baviti na neki drugi način
u budućnosti, to ćemo videti. Svakako
su neophodni ljudi koji poznaju situaci-
ju tamo, koji su tamo rođeni i tamo pro-
veli život. Ljudi koji poznaju ljude, okol-
nosti, istoriju... Važno je i da takvi ljudi
učestvuju u dijalogu koji je svakako zna-
čajan i koji nam može sačuvati ono što
sačuvati moramo, naš koren i identitet,
čast i obraz.
Često ste na meti kritika nakon tra-
gičnog događaja koji je zadesio vašu
porodicu. Kako se borite sa tim na-
padima, u koga ste se razočarali?
Posle Oliverovog ubistva svi su nešto
od mene očekivali. Znak sam da će istina
uvek nekome smetati. Ona koju sam re-
kla pre tri godine, ova koju govorim da-
nas. Ali i to sam naučila od Olivera. Da
život živim po svojim pravilima isključi-
vo. Da se borim i ne obazirem. Da mir-
no spavam. U mnoge sam se ljude ra-
zočarala, najviše u one od kojih sam to
najmanje očekivala. Ali njihova mesta
su zauzeli neki drugi ljudi. Život sve iz-
balansira. Uvek. Najvažnije je da ste či-
sti pred sobom. Kao što sam ja dok vam
pišem ove redove. Iako znam da će sutra
da me napadnu neki drugi kada ih pro-
čitaju. Ali, idemo dalje. N
25
 JOVICA STANIŠIĆ I FRANKO SIMATOVIĆ ODJECI SUĐENJA

SKINUTA TAJNA
Uloga srpskih službi
u jugoslovenskim ratovima
U Srbiji nikada nisu otvorene arhive tajnih službi, ali na suđenju Jovici Stanišiću i Franku
Simatoviću u Hagu mnoga dokumenta postala su javno dostupna. Tu su detalji o
paravojnim formacijama i njihovim vezama sa državom, o razvoju kriminala, političkim
vezama, iznošenju novca iz zemlje, sukobima vojne i civilne tajne službe...

Piše Dušan Telesković

26 Nedeljnik 8. jul 2021.

P
rošle nedelje su u Hagu, u
ponovljenom postupku, na
po dvanaest godina zatvora
osuđeni čelnici Resora dr-
žavne bezbednosti Jovica
Stanišić i Franko Simatović. Njih dvoji-
ca imaju pravo žalbe, a tokom suđenja
su prikazani mnogi tajni dokumenti koji
otkrivaju mnogo detalja iz bliže prošlosti
Srbije. Priča o Stanišiću i Simatoviću je u
stvari priča o Srbiji devedesetih, a doga-
đaji su i dalje obavijeni velom tajne.
U Srbiji nikada nisu otvorene arhive
tajnih službi, ali na suđenju Stanišiću i
Simatoviću mnoga dokumenta postala
su javno dostupna preko sajta koji vode
Ujedinjene nacije, pod čijom ingerenci-
jom je Haški tribunal. Nedeljnik preno-
si deo dokumenata o događajima koji su
uticali na današnje stanje srpskog dru-
štva. Tu su detalji o paravojnim forma-
cijama i njihovim vezama sa državom, Kada je batinanje završeno, Arkan nam je održao govor: ‘Vi
o razvoju kriminala, političkim veza- ste izdali Srpsku Krajinu, odnosno vas su izdali jugo-oficiri,
ma, iznošenju novca iz zemlje, sukobi- zašto ih niste sve pobili? Zašto ste slušali njihove naredbe, ali
ma vojne i civilne tajne službe... šta je bilo - bilo je, sada ćete dobiti red, rad i disciplinu, sada
ja komandujem vama i oficiri SDG, više nema nazad, nema
O ARKANU I „NARODNOM povlačenja, vi ćete pod mojom komandom osloboditi Krajinu,
SRPSKOM USTANKU“ opet će se na Kninu vijoriti srpska zastava’...
O vezama paravojnih formacija i dr-
žave nema mnogo tragova u dokumen- Svedočenje kapetana Milana Kosanovića
tima Državne bezbednosti, ali je zato
Vojska Jugoslavije dosta beležila i pra- Dokument datira iz 1992. godine i pri- ki Sokolac, sa Udbine u RSK, u dvorište
tila naročito delovanje Željka Ražnato- mećuje se da je „očito da je Arkan iz sa- kuće došla su dvojica milicionera iz Bač-
vića Arkana koga u svojim izveštajima dašnjeg građanskog rata izašao vrlo ke Topole i tražili mene po imenu i pre-
apostrofira u kontekstu saradnju sa DB. bogat“, da su njegovi „jataci“ postali bi- zimenu. Ja sam im rekao da sam oficir
U arhivama Haškog tribunala ima više znismeni koji su našli put da „otkupe bezbednosti 105. VBR Udbina... Milicio-
dokumenata o Arkanu još sa početka alibi za svoje dezerterstvo“, kao i da pri- neri su odgovorili da treba da idem na
devedesetih. vatni biznismeni idu na „hodočašće u neki sastanak sa načelnikom koji će doći
Tako se u jednom dokumentu KOS-a Erdut gde je donja granica 50.000 DM“. iz Subotice i da će me oni vratiti kući.
koji nosi naziv „Neka razmatranja u vezi „Računa se da je Arkan samo na osno- Kada sam stigao u SUP B. Topola, u jed-
delovanja Arkana“ navodi da njegovo de- vu prodaje povelja i činova prikupio 28 noj sali, već je sedelo oko 20 ljudi, svi iz
lovanje „nema značajnije vojničke do- miliona maraka.“ RSK...“, započinje svoju priču ovaj ka-
mete“ i da je „postao medijska zvezda na- Dalje se kaže da je „pouzdan poda- petan.
prosto zato što je narodu bio potreban tak“ da Arkan kontroliše 92 odsto ile- Nakon razgovora sa inspektorom, lju-
narodni melem na ljutu ranu“. galno uvezenih naftnih derivata u Srbiji. di su izašli napolje gde je stajao autobus
„On je to iskoristio tako što je vlastite u kojem je bilo oko 30-40 ljudi. Pitao je
ciljeve vešto uklopio u ciljeve narodnog ARKANOVI PLANOVI kuda ih voze i dobio odgovor - u Srem-
srpskog ustanka“, navodi KOS. ZA VRAĆANJE U KNIN sku Mitrovicu. Međutim, Kosanović je
Dalje kažu da je „višeslojna pojava to U dokumentima se nalazi i izveštaj ubrzo video da ne idu u tom pravcu, pa
što se njegova jedinica pojavljuje samo u vojnog obaveštajca, kapetana Milana je ponovo pitao kuda ih vode i dobio od-
odabranim mestima“. Kosanovića o 12 dana, koliko je prisil- govor - u Erdut.
„Prvo, takvo ponašanje može biti plod no bio zatočen u Arkanovom kampu u Tu su stigli oko ponoći i zaustavili
rata kao ekonomskog interesa i drugo, Erdutu. On se tu našao nakon hrvatske se na, kako kaže, „Arkanovoj pumpi“
Arkan je prisutan tek onoliko koliko je akcije „Oluja“ i njegov izveštaj otkriva gde su ih dočekali pripadnici Arkano-
potrebno za jačanje njegove medijske kako su se „arkanovci“ ophodili prema ve garde.
FOTO: PROFIMEDIA

pozicije u društvu. Iz ove teze je mogu- izbeglom stanovništvu, njihovim plano- „U autobus su ušla dvojica, jedan je
će izvući logičan zaključak - da je Arka- vima i vezama sa MUP Srbije. imao činove poručnika (kasnije sam sa-
nova vojna jedinica temelj šireg projekta „Dana 13. 8. 1995, drugi dan nakon znao da se zove Vuković Vlado) i jedan
nasilne borbe za vlast“, procenjuje KOS. što sam stigao sa familijom u selo Bač- sa činovima narednika, počeli su nas

27
 JOVICA STANIŠIĆ I FRANKO SIMATOVIĆ ODJECI SUĐENJA

provocirati. Tako je Vuković rekao: ’Svi

ste vi šuplje glave’, na šta je jedan bo-
rac iz Petrinje odgovorio: ’Pa i tvoja je
šuplja’. Ovo su oni jedva dočekali, pa su
skočili na njega da ga tuku. Pošto je ovaj
pružio otpor, oni su izašli iz autobusa i
rekli vozaču: ’Vozi’. Došli smo u Arka-
nov kamp pokraj železničkog mosta na
Dunavu (Erdut), autobus se zaustavio, a
unutra su uskočili nekoliko gardista, iz-
vukli iz autobusa ovog borca iz Petrinje i
vani pred autobusom počeli da ga tuku:
šakama, palicama, čizmama i svim čim
su stigli. Kada su ga prebili, onda su ga
lisicama vezali za stub od rasvete do po-
jasa golog“, prepričao je vojni kapetan
prvi događaj po dolasku u Erdut.
On je sa ostalima, ali i dvojicom pri-
padnika MUP-a, ostao u autobusu gde
su gledali šta se dešava. Vrata su se onda
otvorila i rekli su im: „Bagro izdajnička,
majku vam vašu, izlazite napolje.“ Dok
su izlazili, neko je dobio, kako kaže, „ša-
mar, a neko i čizmom u tur“. Ošišani su
svi do glave, oduzeta su im lična doku-
menta, zlatni lančići i prstenje, nakon
čega su upućeni na spavanje na balama U dokumentu iz 1992. godine primećuje se da je „očito da je
od sena u krugu kampa. Arkan iz sadašnjeg građanskog rata izašao vrlo bogat“, da su
Sutradan je video još dvojicu ljudi koji njegovi „jataci“ postali biznismeni koji su našli put da „otkupe
su zavezani za stubove, posle čega mu je alibi za svoje dezerterstvo“, kao i da privatni biznismeni idu
bilo jasno da je pravilo da se isprovocira
na „hodočašće u Erdut gde je donja granica 50.000 DM“
neko iz svakog autobusa kako bi ga pre-
tukli za primer drugima.
Tog jutra u kamp je stigao i Arkan, „Tako je neki samozvani pukovnik da „raspolaže podacima da u tome (na-
blindiranim „nisan pajerom“, sa regi- Ulemek Mile (Arkanov OB) tukao jed- oružavanje i paravojno delovanje) pred-
stracionim oznakama MUP-a Srbije. nog poručnika tenkistu (ne znam mu njače pojedini ekstremisti iz SRS“, ali se
Nakon dizanja zastave, dao je nalog da ime) do te mere da mu je pukao bubnjić primećuje da se i politički prate aktiv-
izvrše kaznu prema vezanima, svaki je u uhu. U kamp je dnevno dolazilo oko nosti tada opozicionih radikala.
dobio po 25 batina, gumenom palicom 300 ljudi, ovde su boravili oko 3 do 4 „Šešelj Vojislav je u jesen 1993. formi-
po turu. dana, a onda naoružani odvedeni negde rao Politički savet čiji je predsednik Ni-
„Kada je batinanje završeno, Arkan na liniju. Za vreme mog boravka, kroz kolić Tomislav koji poprima sve zna-
nam je održao govor: ‘Vi ste izdali Srp- kamp je prošlo oko 2500-3000 ljudi...“, čajniju ulogu u upravljanju i kreiranju
sku Krajinu, odnosno vas su izdali Ju- naveo je Kosanović. politike SRS. Na predlog dr Radosava
go-oficiri, zašto ih niste sve pobili. Za- Šuljagića, Šešelj je raspustio Srpski čet-
što ste slušali njihove naredbe, ali šta je KAKO JE DB PRATIO ŠEŠELJA, nički pokret kao legalnog kolektivnog
bilo - bilo je, sada ćete dobiti red, rad i NAORUŽAVANJE RADIKALA I člana SRS i zadužio Šuljagića da izradi
disciplinu, sada ja komandujem sa vama PARAVOJNE FORMACIJE plan, organizacioni razvoj i mobilizacij-
i oficiri SDG, više nema nazad, nema po- Među dokumentima se može pronaći ski sistem delovanja četničkih formacija
vlačenja, vi ćete pod mojom komandom i dokument o Operativnoj akciji „Tomp- u ilegali, u čemu mu je pomagao i prof.
osloboditi Krajinu, opet će se na Kninu son“ koji je priložila odbrana Stanišića dr Slavko Milosavljević, obojica članovi
vijoriti srpska zastava’. Ove scene su se i Simatovića, najverovatnije dokazujući Političkog saveta SRS.
ponavljale gotovo svako jutro“, pisao je da se tadašnji RDB borio protiv paravoj- „Po ovom planu, paravojno organizo-
kapetan vojske. nog delovanja i nelegalnog naoružava- vanje SRS opet se zasniva na SČP, koji je
Kosanović je dodao da on nije dobio nja. Među mnogo detalja, u dokumentu formalno raspušten aprila ‘94. godine, a
batine samo zato što je „bez pogovora koji predstavlja presek ove akcije, mogu praktično preveden u ilegalni. Osnovna
poštovao sve njihove legionarske, od- se naći nepoznati detalji o delovanju zamisao ovog organizovanja je ilegalno
nosno robijaške zakone“, a da su člano- Srpske radikalne stranke (SRS) i njiho- formiranje vojnih jedinica u Srbiji, Cr-
vi SDG posebno bili žestoki prema ofici- vom paravojnom delovanju. Centar DB noj Gori i eventualno u RSK i RS, ukoliko
rima Vojske Jugoslavije. za Beograd u ovom dokumentu navodi bi one tamo bile zabranjene pošto se još

28 Nedeljnik 8. jul 2021.

Paravojno organizovanje SRS zasniva se na Srpskom četničkom pokretu,
koji je formalno raspušten aprila ‘94. godine, a praktično preveden u
ilegalni. Osnovna zamisao ovog organizovanja je ilegalno formiranje vojnih
jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualno u RSK i RS, ukoliko bi one tamo bile
zabranjene pošto se još uvek nalaze u sastavima njihovih regularnih vojski

uvek nalaze u sastavima njihovih regu-
larnih vojski“, piše u ovom dokumentu.
U fusnotama se navodi da je nad Šeše-
ljom DB Sarajevo od ‘81. do ‘83. godine
vodila operativnu obradu zbog delova-
nja sa pozicija građanske desnice, a DB
Beograd od ‘87. do ‘92. zbog ekstremnog
srpskog nacionalizma. U operativnim
evidencijama CRDB Bgd. evidentiran je
pod br. 71-1-23699.
Za Nikolića se samo kaže da je u ope-
rativnim evidencijama evidentiran pod
brojem PK-2787.
DB navodi da je Šešelj užem krugu
svojih saradnika jednom prilikom re-
kao da je ovim sistemom obuhvaćeno
oko 80.000 ljudi, a da u roku od 6 do 8
sati mogu okupiti i vojno organizovati
oko 30.000.
„Po oceni autora ovog plana, najveći
problem je oružje. Imaju ga malo, uglav-
nom lako pešadijsko, koje je, kako su is-
takli, dobro sakriveno, a do dodatnog
planiraju da dođu preko oficira VJ, svo-
jih istomišljenika, iz vojnih skladišta ili
nasilnim putem, odnosno, zauzimanja
skladišta borbenom akcijom“, navodi DB.
Iz ovog dokumenta se nazire i ono što
je godinama unazad bilo javna tajna - ri-
valitet između civilne i vojne tajne službe.
„Operativnim radom, radnici ovog
Centra nastoje da utvrde u kojoj meri
rukovodstvo SRS ima uporište i pozici-
je među starešinskim kadrom VJ. Pre-
ma dosadašnjim saznanjima, Šuljagić je
tokom ‘94. godine boravio na prostori-
ma Užica, Valjeva, Podrinja, Svilajnca i
obilazio neka mesta u Vojvodini radi ra-
zvoja mobilizacijskog sistema SČP u ile-
gali i povezivanja oficira, njihovih isto-
mišljenika, iz tamošnjih garnizona VJ sa
odabranim i poverljivim ljudima iz re-
dova SČP. Obzirom da je pomenuti plan
stručno urađen, za šta je bilo potrebno
dobro poznavanje teorije vojne organi-
zacije i sistema mobilizacije, pretpostav-
ka je da je Šuljagić plan radio zajedno sa
timom vojnih stručnjaka iz Centra viso-
kih vojnih škola, među kojima ima do-
sta poznanika i prijatelja“, navodi se u
ovom dokumentu.
Dalje se kaže da „ekstremisti iz SRS
procenjuju da bi uporište mogli imati i
u RV i PVO VJ pošto navodno raspolažu
saznanjima da među oficirima - piloti-
ma vlada nezadovoljstvo sadašnjim ko-
mandnim kadrom“.
KAKO JE KOS VIDEO FORMIRANJE JSO
Među haškim dokumentima nala-
zi se i jedan zanimljiv dokument vojne
Kontraobaveštajne službe koji ide u pri-
log tezi o rivalitetu o međusobnoj netr-
peljivosti DB i KOS. Dokument nosi na-
ziv „Informacija o formiranju JSO RDB
Srbije i drugi bezbednosno interesant-
ni podaci“.
„Preko naših operativnih veza, anga-
žovanih na zadacima kontraobaveštaj-
ne zaštite VJ, prikupljeni su i određeni
podaci i saznanja od šireg značaja za be-
zbednost i to: o formiranju jedinice za
specijalne operacije (JSO) RDB Srbije, o
povezanosti MUP-a RDB-a sa paravoj-
nim jedinicama; o različitim oblicima
kriminala i mafijaštva (uzimanje reke-
ta, šverc sa drogom, povezivanje mafi-
je na unutrašnjem i spoljnjem planu),

29
 JOVICA STANIŠIĆ I FRANKO SIMATOVIĆ ODJECI SUĐENJA
o odnosu pojedinaca iz rukovodećih
struktura MUP-a RDB-a prema SRJ i
aktuelnoj vlasti u Srbiji; o dodeljiva-
nju priznanja od strane RDB zaslu-
žnim pojedincima i dr.“, navodi se
na početku ovog dokumenta.
Dalje se navodi da je „u Kuli pre
više meseci formiran Centar za anti-
teroristička dejstva (ATD) RDB R. Sr-
bije, sa ciljem, kako je prezentovano,
formiranja i obučavanje specijalne je-
dinice za ATD“.
„Jezgro ove jedinice predstavlja
specijalna jedinica RDB ’Vukovi’,
koja je pod neposrednom koman-
dom Franka Simatovića, zv. ’Frenki’,
sada načelnika obaveštajne uprave
RDB-a. Ova jedinica bila je angažo-
vana od početka rata na prostori-
ma RSK i RS. U njoj se nalazi i jedan
broj vrlo problematičnih lica, ubica,
pljačkaša i sklonih terorizmu. Me-
đutim, 4. maja o.g. prilikom sveča-
ne smotre ove jedinice u Kuli uz pri-
sustvo rukovodećeg sastava RDB-a i
MUP-a Srbije i rukovodilaca iz svih cen-
tara RDB u Srbiji, zvanično je saopšteno
da jedinica za ATD menja naziv u Jedini-
cu za specijalne operacije (JSO). Plani-
rano je da 70% sastava jedinice čine pri-
padnici ’Vukova’, a biće primljen i jedan
broj novih pripadnika. Za sada se ne zna
prava namena i uloga ove jedinice i koje
će ona zadatke stvarno izvršavati. Među-
tim, činjenica je da će jedinica, biti orga-
nizovana i opremljena po svim principi-
ma vojne organizacije. Biće obuhvaćena
sva tri vida kao i u VJ i pojedini rodovi
(KoV - pešadija, artiljerija, veza, pado-
branci, alpinisti, RV i PVO - avio i he-
likopterska eskadrila)... Prema gruboj
proceni za izradu uniformi i oznaka bile
utrošeno oko 500.000 DM. Međutim,
prema dosadašnjim saznanjima novac
ne predstavlja nikakav problem. Sve se
plaća odmah, u kešu i na ruke, bez pla-
ćanja poreza (25% od ukupnog izno-
sa) čime je država direktno oštećena“,
navodi se u ovom vojnom dokumentu
prva zapažanja o formiranju JSO.
Dokument se dalje bavi paravojnim
jedinicama, grupama i njihovom pove-
zanošću sa specijalnim jedinicama RDB
i MUP-a Srbije.
„Od početka rata 1991. godine na teri-
toriji RSK i RS bio je angažovan jedan broj
paravojnih jedinica, koje su bile (i ostale)
na neposrednoj vezi RDB i MUP-a Srbi-
je ili su angažovane pod maskom speci-
30 Nedeljnik 8. jul 2021.
Ispostavlja se da su u kraćem periodu,
tokom 1993. godine, prema Dafini
Milanović primenjivane raspoložive mere
i radnje RDB (mera prisluškivanja i tajnog
praćenja), ali su te mere primenjivane
tek nakon iznošenja deviza iz zemlje. U
dokumentu se kaže da je iznošenje deviza
ona organizovala u sprezi sa tadašnjim
političkim faktorima, ali i sa licima iz
redova MUP-a Srbije i iz kriminalnih
struktura
jalnih jedinica RDB-a odnosno MUP-a. To
se posebno odnosi na SDG Željka Ražnja-
tovića Arkana, spec. jedinicu MUP-a pod
komandom samozvanog pukovnika Va-
silija Mijovića, spec. jedinica ’Crvene be-
retke’ pod komandom Žike Ivanovića, zv.
Crnogorac, paravojna jedinica Medić Slo-
bodana, zv. Boca. Sve navedene jedinice
su sa kompletnim naoružanjem i opre-
mom (vozila, intendantska oprema i sl.)
prebačene na teritoriju R. Srbije ili je ta
akcija u toku.
„Prema raspoloživim podacima, ove
jedinice nisu i verovatno neće ući u sa-
stav JSO u Centru u Kuli, već će nji-
hovi pripadnici po zadacima njihovih
sponzora u RDB-u i MUP-u i izvan ovih
struktura biti angažovani na drugim
’specijalnim’ zadacima (uterivanje du-
gova, pljačka, šverc i ’biznis’ i likvidacije
nepoželjnih svedoka i slično).
„U prilog tome je i činjenica da je sa-
stav ovih jedinica najvećim delom na
okupu i da su već ugrađeni u ’biznis’,
razne privatne agencije za obezbeđe-
nje, detektivske agencije, telohranite-
lji i slično). Neki od ’poznatijih’ poje-
dinaca će biti sklonjeni i da deluju iz
’ilegale’ (Raja Božović, Žika Crnogo-
rac, Zvezdan Jovanović, Vasilije Mijo-
vić i sl.).
„Naši izvori upozoravaju da u ovim
jedinicama profesionalne ubice, tero-
risti, legionari, okoreli u zločinima i da
su spremni za novac na izvršenje i naj-
okorelijih terorističkih akcija. U prilog
tome ističu činjenicu većeg broja nera-
zjašnjenih ubistava kao rezultat među-
sobnih obračuna mafije i neizmirenih
dugova po osnovu ‘biznisa’“, navodi se
u ovom dokumentu.
Vojska se osvrnula i na finansiranje
JSO. Prema njihovim podacima, kako
kažu, „izvora u RDB Srbije (Obaveštaj-
na uprava)“ sačinjen je spisak od 170
najuspešnijih direktora društveni i pri-
vatnih firmi u SRJ koje raspolažu naj-
većim kapitalom.
„Cilj je da se preko ovih direktora -
milom ili silom obezbede sredstva za fi-
nansiranje specijalne jedinice i njiho-
vih specijalnih operacija. Interesantno
je da veći broj direktora su Crnogorci.
Prema ovim podacima svi centri RDB i
MUP-a imaju zadatak da na svojoj teri-
toriji ‘pokrivaju’, ‘prate i brinu’ o uspe-
šnim firmama i rukovodećem kadru.
Predviđeno je da se firmama koje budu
„dobrovoljno izdvajale novac za finansi-
ranje navedenih aktivnosti uruče poseb-
ne pismene pohvale, čija je izrada već u
toku“, kaže se u ovom dokumentu.
DB O DAFINI: POLITIČKE
VEZE I GDE SU IZNOŠENE PARE
Zanimljiv je dokument DB iz 2001.
godine koji nosi naziv „Milanović Da-
fina. Presek saznanja“. Ovaj dokument
otkriva pojedine detalje o ličnosti i ve-
zama vlasnice piramidalne „Dafiment
banke“ koja je prevarila veliki broj gra-
đana Srbije.
Ispostavlja se da su u kraćem perio-
du, tokom 1993. godine, prema Dafi-
ni Milanović primenjivane raspoložive
mere i radnje RDB (mera prisluškiva-
nja i tajnog praćenja), ali su te mere pri-
menjivane tek nakon iznošenja deviza iz
zemlje. U dokumentu se kaže da je izno-
šenje deviza ona organizovala u sprezi sa
tadašnjim političkim faktorima, ali i sa
licima iz redova MUP-a Srbije i iz krimi-

„Od početka rata 1991. godine na teritoriji RSK i RS bio je
angažovan jedan broj paravojnih jedinica, koje su bile (i ostale)
na neposrednoj vezi RDB i MUP-a Srbije ili su angažovane pod
maskom specijalnih jedinica RDB-a odnosno MUP-a“
nalnih struktura.
Takođe, praćeni su njeni kontakti sa
pojedinim izraelskim biznismenima,
koji su imali veze sa najvišim funkcione-
rima izraelske države i izraelske službe
bezbednosti, a u cilju sagledavanja nje-
nih veza sa izraelskim poslovnim part-
nerima i prikupljanja svih drugih sazna-
nja interesantnih sa aspekta RDB-a.
„Nadležni državni organi su 1993. go-
dine oduzeli Milanovićevoj putnu ispra-
vu zbog njenih planova da pobegne iz
zemlje. S tim u vezi, ona je nastojala da,
posredstvom tadašnjeg britanskog par-
lamentarca Džona Kenedija, kao i zva-
ničnika Republike Srpske Momčila Kra-
jišnika pribavi pasoš, uz istovremeno
razmatranje mogućnosti ilegalnog na-
puštanja SRJ“, kaže se u dokumentu.
DB dalje navodi da od 1994. godine
raspolaže malobrojnim i fragmentar-
nim saznanjima o aktivnostima Dafine
Milanović, „s obzirom na činjenicu da
ona nije predstavljala predmet intere-
sovanja RDB-a, a sporadične informaci-
je o njenom angažovanju bazirane su na
primeni raspoloživih operativnih mera i
radnji prema drugim bezbednosno inte-
resantnim licima“.
Kaže se dalje da je iznošenje deviznih
sredstava iz zemlje, prema tvrdnjama
njenih najbližih saradnika, otpočelo od
samog osnivanja „Dafiment banke“, a
posebno je intenzivirano 1992. godine,
kada je Milanovićeva privođena od na-
dležnih organa. Novac je iznošen iz ze-
mlje, uz učešće većeg broja lica, među
kojima su, prema ustaljenoj praksi, oba-
vezno bili ili članovi njene porodice ili
neko iz kruga njenih najbližih, odnosno
najpoverljivijih saradnika.
„U nezakonitom iznošenju deviza
iz SRJ, učestvovala je njena bliska pri-
jateljica i saradnica Klara Mandić, kao
i Israel Kelman, izraelski biznismen.
Novčana sredstva ’Dafiment banke’ pre-
bacivana su u Beč (na račune pokojnog
supruga Milanovićeve), u Luksemburg
(gde je vlasnica navedene banke pose-
dovala više računa), u Izrael (na Kelma-
nov račun), kao i na Kipar, gde je brat
Milanovićeve kupovao nekretnine“, ot-
kriva se u ovom dokumentu.
DB navodi da je Milanovićeva gradi-
la veze sa predstavnicima tadašnjeg pri-
vrednog i političkog života u SRJ, koje su
mogle biti u funkciji poslovanja banke.
„Među njenim bliskim saradnicima i
prijateljima, vladalo je uverenje da je je-
dan od ključnih ljudi u poslovanju ‘Dafi-
ment banke’ bio tadašnji direktor CIP-a
Milutin Mrkonjić koji je, uz posredova-
nje ove banke, finansirao izgradnju naj-
većih projekata CIP-a u Beogradu. Ilu-
strativan primer predstavlja i podatak
po kome je Milanovićeva, navodno, dala
Mrkonjiću 40 miliona DM za izgrad-
nju podzemne železnice kod Vukovog
spomenika. Budući da je za realizaciju
ovog projekta bila neophodna suma od
33 miliona DM, Milanovićevoj je pred-
stavljeno da je preostalih 7 miliona DM
utrošeno za izbornu kampanju SPS-a,
te da joj je tadašnji predsednik Slobo-
dan Milošević, s tim u vezi, poručio da
o tome ne sme da govori“, navodi se u
ovom dokumentu.
Dalje se kaže da je Milanovićeva,
„kako je sama isticala, sastajući se sa Mr-
konjićem u vili CIP-a (u Užičkoj ulici),
bila u prilici da razgovara sa, u to vreme,
visokim predstavnicima političke i mo-
netarne vlasti zemlje Milomirom Mini-
ćem, visokim republičkim funkcione-
rom, Borivojem Atanackovićem, bivšim
guvernerom Narodne banke Jugoslavi-
je, Đorđem Jovićem, nekadašnjim di-
rektorom Instituta ’Mihajlo Pupin’, koji
je 1991. godine bio i ministar za nau-
ku, Radojem Kontićem, bivšim save-
znim premijerom. Pored toga, nastoje-
ći da obezbedi poslovni prostor za svoju
banku, ona je ostvarila kontakte sa ta-
dašnjim gradonačelnikom Beograda
Slobodankom Gruden, kao i sa visokim
funkcionerom SPS-a Zlatanom Peruči-
ćem“, prenose se saznanja DB.
Navode se i podaci da je navodno sa
Milom Đukanovićem, koji je tada bio
premijer Crne Gore, Milanovićeva vo-
dila pregovore povodom otkupa odre-
đenog broja objekata („Dr Sima Miloše-
vić“, vile „Galeb“, hotela „Plaža“), koji
nisu urodili plodom.
Takođe, postoje informacije po ko-
jima je pokojnom Željku Ražnatoviću
Arkanu, navodno, dala 1,5 miliona DM
za otvaranje menjačnice u „Čumićevom
sokačetu“.
„Pored toga, Milanovićeva je održa-
vala kontakte sa Frankom Simatovićem
Frenkijem, pripadnikom MUP-a Srbi-
je. Prema njenoj proceni iz 1993. godi-
ne, njihov odnos je bio baziran na obo-
stranom nepoverenju. Smatrala je da je
on prema njoj nekorektan, budući da
joj je mnogo toga obećao a ’ništa nije
završio’. Takođe, tvrdila je da je, svoje-
vremeno, za potrebe pomenutog uvezla
FOTO: PROFIMEDIA
iz Austrije dva kamiona vojne opreme
(šlemove, pancire, noćne nišane), kao i
dva aviona iz SAD”, navodi se u ovom
dokumentu. N
31
 TROJKA SERBS IN CHICAGOLAND

DOGODINE 
Čudna veza Srba, košarke i onih
„iz Čikaga moji, znaš ti dobro koji“

PIT MARAVIĆ

GREG POPOVIĆ

ROD BLAGOJEVIĆ
U ČIKAGU
Čikago kao drugi najveći srpski grad ušao je u geografsku mitologiju i nacionalnu politiku, čak
i etnonacionalistički folklor. Nekada se pričalo da je Čikago treći srpski grad (posle Sarajeva).
Ratovi i turbulentna balkanska savremena istorija učinili su da skoči na drugo mesto. Priča o
američkim Srbima je zapravo isprepletena priča o „srpskom gradu“ - to što će i Bugari reći da je
Čikago drugi najveći bugarski grad posle Sofije ne menja ništa - ratovima, košarci i američkom snu

Piše Veljko Miladinović

B
DA LI JE NAJPOZNATIJI ila je to 1906. godina, Petar je
IZDANAK SRPSKE ZAJEDNICE krenuo u nepoznato, iz svo-
U ČIKAGU BAŠ KARL je rodne Bileće, sa hercego-
MALDEN? ILI JE TO ONAJ vačkog kamena, krenuo je
DRUGI OSKAROVAC, STIV na put preko velike vode,
TEŠIĆ? ILI JE TO MOŽDA na drugi kraj sveta, tamo gde je čuo da se
NAJBOLJI KOŠARKAŠKI živi bolje, tamo gde je znao da neće mora-
TRENER NA SVETU ti da obuče uniformu austrougarske mo-
GREG POPOVIĆ, OD OCA narhije. Petar je sa dvojicom drugara kre-
RADOVANA? ILI JE TO, nuo u Novi svet, u grad za koji nije čuo,
MOŽDA, (UH!) MILORAD ROD neki San Francisko, jer je jedan od druga-
ra imao brata koji je tamo neko već vreme
BLAGOJEVIĆ...
živeo i radio kao konobar.
Stigli su na Elis Ajlend, u Njujork, prvu
stanicu imigranata u Ameriku, sprem-
ni da prejašu ako treba ceo kontinent da
bi stigli do cilja, do tog grada čije su ime
napisali i okačili na rever, da ih ne zagu-
NIK LALIĆ
be, poput nekog prtljaga, negde usput. Ali
imigrantska sudbina retko kada krene
putem koji je imigrant dolazeći u nepo-
znatu zemlju u svojoj glavi zamislio. Bio
je to šok za trojicu hercegovačkih mladića
- bio je 18. april 1906. godine, na ulazu u
Ameriku su im rekli da se ne može u San
Francisko, da je grad pogodio zemljotres,
stravični, koji je uništio 80 odsto grada i
u kom je stradalo više od tri hiljade ljudi.
Mogli su da uđu u Ameriku, ali će morati
da idu u neki drugi grad. Primetili su veću
grupu Balkanaca i krenuli za njima. Ušli su
u voz koji ih je odveo prema Čikagu; kada
su došli u grad, smestili su ih u tramvaj, a
kondukter, kada je čuo odakle su, rekao im
je da siđu na raskrsnici Clybourna i Fuller-
tona, kod Wicker Parka.
Rekao im je - slobodno idite tamo. Nisu
znali zašto, ali su ga poslušali. Kada su se
iskrcali, postalo im je jasno. Pogledali su
oko sebe i sve im je izgledalo nekako po-
znato. Prodavnice, kafane, svuda su bila
poznata imena - Simić, Nikolić, Filipo-
KARL MALDEN vić... Svuda kao da je odzvanjalo „dobro
došli u Malu Srbiju“ („Little Serbia“). I Pe-

33
 TROJKA SERBS IN CHICAGOLAND
tar je shvatio da je došao kući. Tamo gde
se rodio, živeo je u Austrougarskoj, a ovde
preko Bare, na drugom kontinentu - živeo
je u Srbiji. Slobodan. Pa makar bila i Little.
I okružen svojim ljudima. Dovoljno da ni-
kada za života ne nauči engleski jezik.
DOK IMA ĆEVAPA,
BIĆE I SRPSKOG ČIKAGA
Tačno 115 godina kasnije, ovaj Petar
prezimena Sekulović tipičan je primer
(kao i stotine hiljada drugih) srpskog imi-
granta koji se nije ni po čemu razlikovao
od drugih Srba, koji je živeo u Americi i
tamo stvarao srpsku zajednicu, a koja je
ovog leta od grada Čikaga dobila posebno
priznanje - Vidovdan je proglašen zvanič-
nim gradskim praznikom 2021. godine.
Okej, ono što Petra Sekulovića izdvaja
od stotina hiljada drugih sunarodnika u
Americi je i to što je njegov sin postao le-
genda Holivuda, oskarovac Karl Malden,
rođen kao Mladen u Čikagu.
A holivudska legenda je postao iako je
engleski jezik počeo da uči tek u osnov-
noj školi i verovatno je najpoznatiji izda-
nak srpske zajednice u takozvanom Čika-
golendu - širem prostoru Čikaga, Chicago
Metropolitan Area, koji se prostire u tri
savezne države od severa Indijane do juga
Viskonsina.
Ili je najpoznatiji izdanak srpske zajed-
nice u Čikagu jedan drugi oskarovac, Stiv
Tešić? Ili je to možda najbolji košarkaški
Istočni Čikago nalazi se neposredno pored Gerija - ili Gere, kako su ga Srbi zvali,
mesta koje je bilo simbol srpske emigracije, potonjih industrijskih radnika u
čeličanama i ponosnih pripadnika američke radničke niže srednje klase. Podizali
su domove u kojima se gajio dvojni (ili podvojeni) patriotizam. Karl Malden je često
citirao reči svog oca: „Moraš biti dobar Srbin da bi bio dobar Amerikanac“
34 Nedeljnik 8. jul 2021.
trener na svetu Greg Popović, od oca Ra-
dovana? Ili je to, možda, (uh!) Milorad
Rod Blagojević...
Čikago kao drugi najveći srpski grad
ušao je u geografsku mitologiju i nacio-
nalnu politiku, čak i etnonacionalistički
folklor (kao ono „iz Čikaga moji, znaš ti
dobro koji“). Nekada se pričalo da je Čika-
go treći srpski grad (posle Sarajeva). Ra-
tovi i turbulentna balkanska savremena
istorija učinili su da skoči na drugo me-
sto. Stotine hiljada Srba koji žive u Čika-
golendu, brojke tačne se ne znaju; po po-
pisu ih je znatno manje, ali nisu svi Srbi
voljni da se odazovu popisu (papiri, do-
zvole...), neki se ne izjašnjavaju direktno
kao Srbi, neki su i dalje Jugosloveni. Ali,
dok na ulici ima ćevapa i domaće rakije,
reklo bi se, Čikago će biti srpski grad.
Tek, ovog leta je srpska zajednica u Či-
kagu dobila veliko priznanje, baš u leto
kada su Srbi u SAD kao retko kada - vero-
vatno još od Mihajla Pupina nije tako bilo
- bili tako visoko kotirani, zahvaljujući Ni-
koli Jokiću koji je izabran za najboljeg igra-
ča NBA lige. Okej, Jokić je u Koloradu, koji
„srpski pojas“ u SAD ne zahvata toliko, ali
inače njegovi Denver Nagetsi na gostova-
njima najveću podršku imaju kada igraju
protiv Čikago Bulsa.
Priča o američkim Srbima je zapravo is-
prepletena priča o „srpskom gradu“ - to
što će i Bugari reći da je Čikago drugi naj-
veći bugarski grad posle Sofije ne menja
ništa - ratovima, košarci i američkom snu.
DOBRO DOŠLI U SERBIAN ROAD
„Grad Čikago je sinonim za Srbe. Sa
najvećom srpskom zajednicom u SAD,
Čikago već više od veka je pun srpske
istorije“, piše autorka Marina Marich u
knjizi „Serbs in Chicagoland“.
Čikago nije mesto najstarije srpske za-
jednice, nije ni mesto najstarije srpske cr-
kve, to je Crkva Sveti Sava u Kaliforniji,
tamo gde su se stari srpski običaji spoji-
li sa kaubojskim manirom, pa se i danas
na Božić puca u malom gradu Džeksonu.
Ali, vremenom, svi srpski putevi u SAD su
se nekako usmerili prema Čikagu. Najva-
žniji uzrok je razvoj industrije i poslovi u
čeličanama, baš kao što je bilo sa Petrom
Sekulovićem, našim primerom, a koje su
se početkom 20. veka množile oko jeze-
ra Mičigena. Pa su srpske zajednice nica-
le širom tog „čeličnog pojasa“, od Mine-
sote, preko Ilinoisa, do Ohaja i Pitsburga
u Pensilvaniji.
„Prvi imigranti u Čikagolend dolaze
krajem 19. veka. Najčešće su dolazili iz
Like, Dalmacije i Hercegovine. Ovi srpski
doseljenici su videli novu zemlju kao ze-
mlju sa beskrajnim mogućnostima. Naj-
raniji doseljenici su prvo išli na Zapad, u
nadi da će pronaći svoje mesto u zlatnoj
groznici, ali oni koje je put naveo u Čikago
zamenili su potragu za zlatom za obeća-
nu zemlju koju je nudio čelik. Rad u čeli-
čanama im je obezbeđivao mogućnost za
dobar život i zbrinjavanje porodica“, na-
vodi Marina Marić.
Piter T. Alter u Enciklopediji Čikaga
(onlajn) navodi da su srpski imigranti ma-
hom radili u čeličanama, osim onih u Vi-
ker Parku (to je u gradu Čikagu, gde su Pe-
tra Sekulovića i poslali kondukteri).
„Srbi iz Viker Parka su uglavnom pri-
padali srednjoj klasi i služili su kao nacio-
nalni lideri srpskog imigrantskog života“,
navodi autor. „Oni su još 1905. godine
osnovali Crkvu Vaznesenja Gospodnjeg
koja je kratko služila kao sedište srpske
crkve u Severnoj Americi.“
Kada je stara crkva zamenjena novom
sedamdesetih godina, promenila je i adre-
su. Zanimljivo je da se sada Saborni hram
Vaznesenja Gospodnjeg u Čikagu - u blizi-
ni aerodroma O’Hare - nalazi sa adresom
Serbian Road, a Marina Marich navodi po-
 Ako je nešto povezivalo dugačke Srbe u Serbian Roadu
onda je to bila - košarka. Tako su u jednom od najjačih
timova na Univerzitetu u Ohaju pre rata dominirali Pres
Maravić i braća Lalić, Pit i Nik. Karijere im je prekinuo
Drugi svetski rat, da bi posle rata Presov sin Pit Maravić
postao jedan od najvećih košarkaša u istoriji. U knjizi
„Pistol: The Life of Pete Maravich“, Mark Krigel otkriva
lajtmotiv u kojem je Pit odrastao. To je bila pesma koju je
od detinjstva slušao pred spavanje. Na srpskom jeziku:
„Čuj sine, oči moje, čuvaj ono što je tvoje…“
datak da je ta ulica prva u Čikagu koja je ne serije „Ulice San Franciska“ (stigao je
dobila naziv po nekoj naciji. Gradsko veće makar na filmu tamo kuda je njegov otac
Čikaga je ovu ulicu tako nazvalo 1975. go- krenuo), reč je bila o seriji NBC-a „Skag“.
dine u znak zahvalnosti za „doprinos koji Priča o radniku u čeličani, srpskom imi-
je srpska zajednica dala gradu“. grantu koji se bori da očuva porodične
Inače, priču o Petru Sekuloviću saznaje- vrednosti u Novom svetu. To je bio nje-
mo iz autobiografije Karla Maldena. Odra- gov život. Jedan od producenata je bio
stao je u Geriju, Indijana. Kada su se, kako Bred Dekster, poznat kao jedan od „Sed-
je pisao Malden, preselili iz srpske enklave morice veličanstvenih“, poznati glumac i
u Čikagu u Geri, tada je njegov otac mogao „filmski radnik“ koji je doterao scenario
da bude još krupnija riba u srpskom jezeru. da bude po meri srpske porodice. Bred je,
Geri je bio grad sa verovatno procentualno inače, rođen kao Boris Sošo.
najviše Srba, reč je suštinski o predgrađu Či- „Nikada nisam bio više uzbuđen zbog
kaga. Baš kao i susedno mesto koje se zove neke uloge, uključujući filmove. Ovo je
Istočni Čikago. za mene lična stvar. Mi smo veoma tvr-
doglava sorta, mi Srbi. Istovremeno smo
„MI SRBI SMO ponosni. Imamo utisak da ljudi ne zna-
TVRDOGLAVA SORTA...“ ju mnogo o nama i želimo da pričamo o
Stiv Tešić se sa svojih 14 godina dose- Srbima i njihovom doprinosu svetu“, re-
lio u Istočni Čikago, koji je i rodno mesto kao je za agenciju AP u najavi ove serije
Grega Popovića, današnjeg najboljeg tre- Karl Malden.
nera NBA lige. ispričao i svoju životnu priču, govori o do- Serija je dobila sjajne kritike, ali je gle-
Istočni Čikago nalazi se neposredno seljeniku iz Jugoslavije koji se bori sa iza- danost odjednom pala posle nekoliko
pored Gerija - ili Gere, kako su ga Srbi zovima novog okruženja, spojeno sa ge- epizoda, pa se nije išlo u drugu sezonu.
zvali, mesta koje je bilo simbol srpske neracijskim buntom i nesigurnostima, sve
emigracije, potonjih industrijskih rad- vreme čekajući jedan osmeh večito stro- TAJNA SLOMLJENOG
nika u čeličanama i ponosnih pripadni- gog i namrštenog oca, kog, eto, možemo NOSA KARLA MALDENA
ka američke radničke niže srednje klase. da čitamo kao simbol starog kraja. I kada Zanimljivo je da su od sportova među
Podizali su domove u kojima se gajio dobije taj osmeh i pomiri se sa korenima, Srbima u Americi najpopularniji bili bej-
dvojni (ili podvojeni) patriotizam. Karl može da poleti u veliki svet. zbol i, na prvom mestu, košarka. Inače je
Malden je često citirao reči svog oca: Slično je o svom odrastanju, koju ge- Karl Malden, pre nego što je počeo da se
„Moraš biti dobar Srbin da bi bio dobar neraciju ranije, pisao i Karl Malden. Če- bavi glumom, želeo da bude košarkaš. I
Amerikanac.“ sto su, gotovo uvek, nove generacije ame- baš su mu na košarci slomili nos, koji će
Ako bi se tražio posleratni šablon srpske ričkih Srba imale taj unutrašnji sukob, tu postati njegov zaštitni znak.
emigrantske porodice, mogao bi se naći baš borbu sa roditeljima koji ne razumeju do A Savez srpskih udruženja u Ameri-
u Geriju i Istočnom Čikagu, gde su i posle kraja Novi svet. ci još je od 1936. godine - dakle, pre nego
Drugog svetskog rata, ne uvek povezano sa Zato će američki Srbin često delova- što su se okupili očevi osnivači srpske ko-
ratom, dolazili Srbi. Tako je sa porodicom ti kao savremeni Amerikanac zarobljen šarke na Malom Kalemegdanu - organi-
došao i oskarovac Stiv Tešić. u Srbiji iz perioda iz kog je on, ili njego- zovao košarkaške turnire. Na prvom tur-
Zato se i njegov film „Four Friends“ - vi roditelji, otišao iz zemlje. niru 1936. godine održanom u Klivlendu,
nije onaj za koji je dobio Oskara, mada ni- Karl Malden je krajem sedamdesetih Ohajo, bilo je čak 12 ekipa. Pobedili su
malo ne zaostaje - odvija, između ostalog, u dobio ponudu za jednu ulogu koju nije Srbi iz Alikvipe, Pensilvanija, inače rod-
Istočnom Čikagu. Film kroz koji je delom mogao da odbije. Bilo je to posle čuve- nog mesta Pita Maravića.

35
 TROJKA SERBS IN CHICAGOLAND
Crkveni raskol je u velikoj meri obeležio srpski život u SAD, podelio je i kraljevsku
porodicu Karađorđević (kralj Petar je bio za raskolnike, njegov sin princ Aleksandar i
brat Tomislav su bili protiv raskola), posebno u Čikagu gde je bio i centar raskolnika,
u manastiru Nova Gračanica, na Trećem jezeru, u blizini Čikaga
Turniri nisu igrani samo tokom dve
godine za vreme Drugog svetskog rata, a
tamo su košarku učili Pres Maravić i nje-
gov sin „hol of fejmer“ Pit Maravić, do
danas jedan od najvećih genija košarka-
ške igre.
Na srpskim šampionatima je sve pu-
calo, toliko da su lokalne novine znale i
po celu stranu da posvete izveštajima sa
utakmica, tabelama, analizama igre. Bilo
je to vreme pre nego što se formirala je-
dinstvena profesionalna NBA liga.
Tako da dominacija Nikole Jokića u
NBA ligi ni ove godine nije neukorenje-
na u SAD. Košarka je bila jedna od niti
kojima su se čikaški Srbi povezivali sa
drugima iz „čeličnog pojasa“, pa tako
krije jednu od zanimljivih priča koja
uvezuje sportske rekorde, rat i srpske
podele koje su opterećivali...
PIT MARAVIĆ, SRPSKI POKER
I DRAŽA MIHAILOVIĆ
Na srpskim košarkaškim turnirima
su se upoznali Pres Maravić i braća La-
lić, od kojih je jedan - Pit Lalić bio ne-
što talentovaniji košarkaš, ali ni drugi -
Nik Lalić za njim nije mnogo zaostajao.
Oni su bili košarkaške zvezde na Uni-
verzitetu Ohajo. Nik je košarkašku ka-
rijeru prekinuo zbog rata. Baš kao i Pres
Maravić.
Tek, njih trojica su se našla u ekipi
1945/46. sezone Nacionalne košarkaške
lige (koja će se ujediniti sa BAA u NBA
ligu koju godinu kasnije) u ekipi Jang-
staun Bersa.
U knjizi „Pistol: The Life of Pete Ma-
ravich“, Mark Krigel otkriva detalje iz
života jednog od najvećih košarkaša u
istoriji, ali i o njegovom ocu, tako da je
prvi deo knjige pun detalja o srpskom
odgoju mladog košarkaša.
On je razgovarao sa brojnim porodič-
nim prijateljima i rođacima, te je saznao
kako je Pres Maravić uspavljivao Pita
srpskom pesmom i dok je trenirao, ta
pesma mu je bila lajtmotiv. A stihovi su
glasili: „Čuj sine, oči moje, čuvaj ono što
je tvoje…“
Tek, Pit Lalić, za kog navodi da su se
poznavali još sa prvih srpskih turnira od
36 Nedeljnik 8. jul 2021.
1936. godine, ispričao mu je neke dogo-
dovštine iz te jedne profesionalne sezo-
ne koju su proveli zajedno.
Pošto se Pres vratio iz rata, nije bio
tako brz kao ranije. A igrao je slično kao
što će njegov sin kasnije igrati, voleo je
atraktivna dodavanja, sa manje slušanja
trenerovih poziva za odigravanje akci-
ja. Imali su „opasnog“ trenera Pola Bir-
ča koji je tražio gvozdenu disciplinu na
terenu, van terena je voleo da igra po-
ker sa igračima.
Pošto im sezona nije bila preterano
uspešna, kako piše Krigel, „igračima je je-
dina uteha bio poker koji su igrali dok su
jezdili šinama između utakmica“.
„Pres i Pit Lalić bi se dogovarali na srp-
skom i tako navodili trenera da podigne
ulog ili da odustane. Igre su se završavale
po jednom nepromenjivom pravilu. ‘Birč
je izgubio’, kaže Lalić sa radošću koja mu
stoji i šest decenija kasnije. ‘Uvek je gu-
bio’“, piše Krigel.
Pres je imao prilično blizak odnos i sa
Nikom Lalićem, što saznajemo iz jednog
pisma koje mu je šezdesetih godina Pres
pisao o stanju njegove bolesne supruge.
Nik Lalić američke košarkaške Srbe
povezuje sa mnogo težim pitanjima koja
će u velikoj meri oblikovati život srpske
zajednice u Čikagu. Nik Lalić je tokom
rata, samo godinu dana pre nego što će
igrati profesionalni basket, bio jedan od
ključnih ljudi u takozvanoj operaciji „Ha-
lijard“, u kojoj su četnici Draže Mihailo-
vića spasli američke pilote, a o kojoj se
dugo nije znalo mnogo detalja. Akciju su
pokrenuli Džordž Musulin i Džordž Vuj-
nović kao oficiri OSS-a, a Nik Lalić je vre-
me od avgusta do decembra 1944. proveo
u Srbiji kao šef misije tokom koje su izvo-
đene glavne operacije prebacivanja pilo-
ta. I tokom koje je Draža Mihailović među
američkim pilotima stekao status heroja,
zbog kog će dobiti posthumno odlikova-
nje američkog predsednika. A dolaskom
komunista na vlast, američki Srbi odjed-
nom postaju odsečeni od matice.
ČIKAGO KAO SREDIŠTE SRPSKOG
HLADNOG RATA
„Komunistička vlast u posleratnoj Ju-
goslaviji uzdrmala je i srpsku zajednicu
u Čikagu. Mnogi su podržavali kralja i že-
leli su da on zadrži tron, dok je manjina
podržavala komuniste. I lokalna srpska
crkva je doživela podelu po sličnoj liniji.
Kao rezultat raskola, Čikago je takođe po-
stao fokalna tačka Hladnog rata i centar
antikomunističke agitacije u SAD“, piše
Piter T. Alter u Enciklopediji Čikaga.
Crkveni raskol je u velikoj meri obe-
ležio srpski život u SAD, podelio je i kra-
ljevsku porodicu Karađorđević (kralj Pe-
tar je bio za raskolnike, njegov sin princ
Aleksandar i brat Tomislav su bili protiv
raskola), posebno u Čikagu gde je bio i
centar raskolnika, u manastiru Nova Gra-
čanica, na Trećem jezeru, u blizini Čika-
ga. Tamo je podignuta identična replika
originalne Gračanice, samo 18 odsto veća
po gabaritima. U blizini je i manastir Sve-
tog Save.
Ta čudna veza Srba, košarke i onih „iz
Čikaga moji, znaš ti dobro koji“ dovoljna
je da se ispiše jedna stranica istorije trećeg
najvećeg grada u SAD.
„Nisu se, ipak, svi Srbi bavili isključivo
političkom u otadžbini. Većina je gleda-
la kako da poboljša svoj život u Čikagu“,
piše u Enciklopediji Čikaga. Sa ekonom-
skim rastom pedesetih godina, mnogi su
se iselili iz srpskih enklava u prosperitet-
nije krajeve.
I danas u Čikagu ima srpskih kafana i
prodavnica, i dalje lokalni kandidati na
izborima u okolini nekadašnje „Little Ser-
bije“ se obraćaju glasačima i na srpskom.
A to što se povremeno može čuti da zbog
asimilacije Čikago više nije srpski grad, to
se može čuti i od Iraca, i za Čikago, i za
Boston. N
INTERVJU Ana Dešić, v. d. direktora Maloprodaje, MOL Srbija
Vozači od servisne
stanice očekuju više od
brzog točenja goriva
Jenjavanje pandemije u Srbiji, pad broja
novozaraženih, sa sobom je donelo vra-
ćanje starim navikama i oživljavanje pu-
tovanja. Planiranje putovanja, bilo u Srbi-
ji ili van njenih granica, nameće pitanje
mesta na kojima se može napraviti pau-
za, osvežiti i pripremiti za nastavak puto-
vanja do željene destinacije. „MOL Grupa
je pre više od pet godina tržištu u regio-
nu ponudila Fresh Corner koncept u okvi-
ru servisnih stanica sa ponudom kafe,
hrane koja se može poneti, ali i gotovih
jela“, kaže Ana Dešić, v. d. direktora Ma-
loprodaje.
Otvoreno je 1000 Fresh Cornera u
mreži MOL Grupe. Kako je to uticalo
na vaše poslovanje?
Pre šest godina MOL Grupa je započe-
la transformaciju servisnih stanica za-
snovanu na Fresh Corner konceptu, da bi
danas skoro svaka druga stanica u svojoj
ponudi imala svežu hranu i ukusnu kafu.
U prethodnoj godini Fresh Corner kon-
cept je u velikoj meri doprineo rekordnom
rezultatu segmenta Consumer Services -
povećavajući EBITDA Grupe za 510 mili-
ona dolara. U našoj nedavno ažuriranoj
Strategiji „Shape Tomorrow“ 2030+ zau-
zima značajno mesto, a razvoj usluga u
skladu sa potrebama kupaca je naš pri-
oritet.
Kako izgleda ponuda u ovom tipu
restorana?
Pokrenut 2015. godine, Fresh Corner je
kupcima predstavio ponudu za ljude u po-
kretu. Iako se nalaze širom regiona, zajed-
nički im je kvalitet, a ponude su prilago-
đene ukusima kupaca svake zemlje, kao
i ljudima koji su na putu i žele da probaju
neke lokalne specijalitete. Njegovim osni-
vanjem, iskustvo na servisnim stanicama
je podignuto na viši nivo jer, osim u uslu-
gama koje pruža servisna stanica, kup-
ci mogu da uživaju u kvalitetnoj kafi, sve-
žem hotdogu, sendvičima i pecivima.
Istraživanja kupaca su pokazala da ve-
ćina vozača od servisne stanice očekuje
više od brzog točenja goriva - gastronom-
sko iskustvo u prijatnoj atmosferi. Baš
zbog toga sve više naših stanica, kako u
regionu, tako i u Srbiji, ima prostrane te-
rase, kutak za decu i odličnu ponudu hra-
ne. U Srbiji je ponuda raznovrsna - od hot-
doga kao jednog od omiljenih proizvoda,
peciva, do kuvanih jela na autoputskim
stanicama i svima omiljenog sada već ču-
venog gulaša.
Tokom prethodnih pet godina u Fresh
Corneru u Srbiji je prodato više od četiri
miliona kafa, 147.000 hotdogova i skoro
340.000 sendviča, što je sve pokazatelj da
kupci Fresh Corner prepoznaju kao mesto
za predah od vožnje dok su na putu.
Kakav je plan u vezi sa Fresh Corner
konceptom za Srbiju?
U Srbiji smo nedavno proslavili peti ro-
đendan Fresh Cornera. Prvi je otvoren na
našoj autoputskoj stanici Horgoš i od tada
do danas nastojali smo da unapredimo
svoju ponudu hrane, ali i ambijent u kome
naši kupci mogu da naprave pauzu u prijat-
noj atmosferi, natoče MOL EVO gorivo i uži-
vaju u kvalitetnoj kafi i odličnom izboru hra-
ne. Danas imamo 27 Fresh Cornera širom
Srbije, a plan nam je da ovu godinu zatvo-
rimo sa 33. U skladu sa Strategijom 2030+
ideja nam je da ovaj koncept u Srbiji dodat-
no razvijamo uz unapređenje ponude kako
bismo postali izbor broj jedan kupaca.
Koliko je za vas važan koncept kafe?
Kafa je, pored hotdoga jedan od naj-
prodavanijih Fresh Corner proizvoda. Po-
sebnu pažnju poklanjamo njenoj svežini,
kvalitetu sastojaka. Ona pruža osveženje
i trenutke zadovoljstva svima koji su na
putu. Bilo da li biraju kafu za poneti ili se
odluče da naprave pauzu i uživaju u kafi
u prijatnoj atmosferi Fresh Cornera, naši
kupci znaju da će uživati u punom ukusu
kafe, koji pruža osveženje i potrebnu ener-
giju. Širom regiona tokom prošle godine
prodato je 46 miliona šoljica kafe što go-
vori u prilog njenoj popularnosti. Espresso
je najpopularniji u Srbiji i regionu, ali se uo-
čavaju i geografske specifičnosti. Tako su
u Slovačkoj i Češkoj posebno popularne
duže kafe - amerikano, dok je makijato iz-
bor broj jedan kupaca u Hrvatskoj i Bosni.
Naši kupci u Srbiji se najčešće odlučuju za
espreso, kapućino ili kafe late. Svima je za-
jedničko da kvalitet stavljaju na prvo me-
sto. Cilj nedavno predstavljene ažurirane
dugoročne strategije MOL Grupe 2030+
„Shape Tomorrow“, ali i cilj svih nas u MOL
-u je da se približimo kupcima i ponudimo
im usluge koje će njihov svakodnevni život
N495/01
učiniti lakšim.
37
 NAUKA LJUDSKI GENOM

T2T-
CHM13
Šifra istorije
i budućnosti
čovečanstva
Naučnici koji su činili konzorcijum
„Telomere-to-Telomere“ (T2T),
u saradnji sa oko 30 različitih
institucija, zajedno su pronašli 115
novih gena i dodali 200 miliona
baznih parova u verziju ljudskog
genoma poznatu od 2013. godine.
To znači da je ljudski genom
napokon istražen (skoro) do
kraja. Šta to znači za razumevanje
razvoja homosapijensa, a šta za
ono što sledi?

Priredio Uroš Jovičić

38 Nedeljnik 8. jul 2021.

B
ila je 2000. godina kada je
Bil Klinton od svojih savet-
nika tokom jutarnjeg brifin-
ga dobio dnevni raspored, a
u njemu je pisalo da će pred-
sedavati sastanku dveju grupa naučni-
ka koje su odlučile da završe svoju trku.
Bila je to duga trka velikog konzorcijuma
koji je predvodila američka vlada i privat-
ne kompanije, prilično potcenjene u tom
„naučnom dvoboju“, ko će prvi „komple-
tirati“ genom. A onda su, uz pomoć ne-
kih od istaknutih članova administracije,
kako su tada pisali američki mediji, shva-
tili da je pravi trenutak da proglase zajed-
ničku pobedu.
Tim je povodom u Vašington - usput,
sasvim slučajno - svratio i tadašnji britan-
ski premijer Toni Bler.
„Nalazimo se u jednom od najvažni-
jih trenutaka naučne istorije“, izjavio je
istaknuti naučnik uključen u projekat, u
bašti Bele kuće. „Ovo je kao da smo osvo-
jili vrh Himalaja u nauci.“
Prošlo je nekoliko godina kada je obe-
lodanjeno da „kompletiranje genoma“
nije bilo baš „kompletno“. Nedostajalo je
tričavih 15 odsto, ali je pobeda već obja-
vljena.

AKO SU NAUČNICI SHVATILI

KAKO JE DOŠLO DO TOGA DA
JEDNA GRUPA LJUDI IMA TAMAN
TEN, A DRUGA NEMA PROBLEM
SA RAHITISOM, MOGLI BI DA
PREDVIDE I KAKO BI TREBALO
IZMENITI REDOSLED SLOVA DA
REZULTAT BUDE SPREČAVANJE
NEKE DRUGE, TEŽE BOLESTI ILI
PROMENA NEKE DRUGE FIZIČKE
KARAKTERISTIKE

Kao u onoj priči o dečaku koji lažno

prijavljuje dolazak vuka, u godinama koje
su usledile, deo naučne javnosti je ili naja-
vljivao brzo objavljivanje velikog otkrića,
ili se govorilo o novom kompletiranju ge-
noma. Sve do pre nekoliko nedelja, vuka
nije bilo. Prilikom poslednjeg preseka ne-
dostajalo je osam odsto, a onda se vuk po-
javio i niko nije obratio posebnu pažnju.
Naučnici koji su činili konzorcijum
„Telomere-to-Telomere“ (T2T), u sarad-
nji sa oko 30 različitih institucija, zajed-
no su pronašli 115 novih gena i dodali 200
miliona baznih parova u verziju ljudskog
genoma poznatu od 2013. godine, izvestio

39
 NAUKA LJUDSKI GENOM
je časopis „Nature“.
Novi genom dobio je i svoju zvaničnu
šifru: T2T-CHM13.
OBILAZNI PUT DO MONT EVERESTA
Sekvenca ljudske DNK sastoji se od če-
tiri vrste nukleinske kiseline - četiri ba-
zna para - a svaka od njih predstavljena je
jednim slovom. Tako je A - adenin, T - ti-
min, G - gvanin i C - citozin.
Da stvar potpuno uprostimo: ova slo-
va, raspoređena u 23 hromozoma, odre-
đenim redosledom u nizu od 3.055 mili-
jardi slova, čine ljudski genom.
Ta „reč“ od više od tri hiljade milijardi
slova, predstavlja sinonim za ono što čo-
vek jeste, što je bio i što bi mogao biti. A
ko bi od nas bio u stanju da bez zamucki-
vanja pročita tako dugu reč?
Dosadašnja otkrića osvetlila su veliki
deo tog „niza slova“, ali je za naučnike je-
dan deo niza ostao u tami. Da bi upotpu-
nili ljudski genom, naučnici iz T2T kon-
zorcijuma su morali da osmisle kako da
mapiraju njegove najtajanstvenije i zane-
marene regione koji se ponavljaju.
Prvi veliki bum u genetskim i genom-
skim istraživanjima dogodio se osamde-
setih godina, ali je osnovni preduslov za
korak koji je napravljen četiri decenije
kasnije bila tehnološka revolucija. Kom-
binacija otkrića lančane reakcije polime-
raze, poboljšanje tehnologije sekvencira-
nja DNK, napretka u bioinformatici i veće
dostupnosti vrhunskih računara, dovela
je do toga da naučnici razvijaju novu ili
unapređuju do sada dostupnu metodolo-
giju u istraživanju.
Posebno značajna u ovoj vrsti naučnog
iskoraka je FISH metoda.
Ta je metoda (fluorescence in situ
hybridization) - prostim jezikom rečeno
- obeležavanje „prečišćenog dela DNK“
fluorescentnom bojom i inkubira se u
hromozom. Kada se tako obeležen DNK
„spoji“ sa sebi srodnim delom hromozo-
ma, istraživači pod mikroskopom mogu
da prepoznaju u kom se regionu to spa-
janje dogodilo. Tako se može otkriti neka
do sada neistražena lokacija u ljudskom
genomu.
LIČNA KARTA ČOVEČANSTVA
Samo jednojajčani (monozigotni) blizan-
ci imaju istu genomsku sekvencu. Genom
ostalih ljudskih bića nije ujednačen. Osim
toga, nije ni statičan, što dodatno otežava
njegovo proučavanje. Suptilne promene
ljudskog genoma se događaju u kontinu-
40 Nedeljnik 8. jul 2021.
PRVI VELIKI BUM U GENETSKIM I GENOMSKIM
ISTRAŽIVANJIMA DOGODIO SE OSAMDESETIH GODINA,
ALI JE OSNOVNI PREDUSLOV ZA KORAK KOJI JE NAPRAVLJEN
ČETIRI DECENIJE KASNIJE BILA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA
itetu, a čak su i drastičnije učestale.
Kao i kod svih promena, njihovi efek-
ti mogu biti različiti. One mogu biti neu-
tralne, gotovo bez efekata, ili čak korisne
- uz mogućnost da se prenesu sa roditelja
na dete i na kraju postaju uobičajene za
populaciju. Međutim, postoje i one koje
rezultiraju smanjenim preživljavanjem
ili smanjenom plodnošću onih pojedina-
ca kod kojih se te promene očituju. One
nisu toliko česte, ali se o njima zapravo -
logično - jedino i govori.
Zbog toga nije samo fino ušminkana je-
zička konstrukcija teza da je „genom mo-
dernih ljudi zapravo zapis o iskušenjima i
uspesima generacija koje su živele pre nas“.
Poređenje specifičnih sekvenci DNK
između čoveka i njegovog najbližeg živog
srodnika, šimpanze, otkriva 99 odsto za-
jedničkog identiteta, mada ovaj broj opa-
da kada se isključe različiti direktni uticaji
čoveka na sekvenciranje genoma. Stepen
variranja sekvence između ljudi i šimpan-
za samo je oko 10 puta veći od onog koji se
primećuje kod dva nepovezana čoveka. Iz
poređenja ljudskog genoma sa genomima
drugih vrsta, jasno je da genom savreme-
nih ljudi deli zajedničko poreklo sa geno-
mima svih ostalih životinja na planeti i da
je moderni genom čoveka nastao pre iz-
među 150.000 i 300.000 godina.
To sugeriše da kada su neandertal-
ci, poslednji od homo rođaka savreme-
nih ljudi, izumrli pre oko 30.000 godina,
samo su moderni ljudi ostali da naselja-
vaju Zemlju.
Kombinovanjem različitih genetičkih
podataka sa arheološkim i lingvističkim
informacijama, antropolozi su uspeli da
otkriju poreklo Homo sapiensa u Africi
i da prate vreme i lokaciju talasa ljudske
migracije iz Afrike koji su doveli do even-
tualnog širenja ljudi na druge kontinen-
te zemaljske kugle. Na primer, genetski
dokazi ukazuju na to da su prvi ljudi mi-
grirali iz Afrike pre otprilike 60.000 go-
dina, naseljavajući se u južnoj Evropi, na
Bliskom istoku, u južnoj Aziji i Australiji.
Odatle su naknadne i uzastopne migraci-
je dovele ljude do severne Evroazije i pre-
ko tadašnjeg kopnenog mosta do Sever-
ne Amerike i konačno do Južne Amerike.
Praćenjem istorijskih migracija među
ljudima i kako se menjala njihova genet-
ska struktura, zapravo možemo otkri-
ti mnogo više nego što možemo da pret-
postavimo.
Reći da vaša familija ima „genetski pro-
blem“ sa bolom u kičmi zbog migracija
nekih predaka od pre 2.500 godina, po-
malo je pretenciozno? Ili ipak nije?
Populacije koje žive u ekvatorijalnoj
klimi bile su pod jakim selektivnim priti-
skom koji je pogodovao tamnoj boji kože
da bi se zaštitio od ekstremnog izlaga-
nja suncu, smanjujući tako štetne efek-
te izazvane opekotinama od sunca i ra-
kom kože.
Suprotno tome, populacije koje migri-
raju u geografske širine bliže polarnim
krajevima, gde su nivoi izlaganja suncu
relativno niski, iskusili su jak selektiv-
ni pritisak koji je pogodovao svetloj boji
kože, olakšavajući tako apsorpciju sun-
čeve svetlosti od kože za sintezu vitamina
D, pa su osobe sa genetskim varijacijama
koje su dovele do svetlije boje kože imale
manje šanse da postanu deficitarne vita-
minom D i pate od rahitisa.
SUPERČOVEK
Javna dostupnost punih ili gotovo pu-
nih baza podataka o genomskim sekven-
cama za ljude i mnoštvo drugih vrsta
omogućila je istraživačima da upoređu-
ju genomske informacije između poje-
dinaca, populacija i vrsta, uoče sličnosti i
razlike, prate poreklo i vide brojne važne
„istorijske dokaze“.
Međutim, postavlja se opravdano pita-
nje da li su ljudi ograničeni da na taj na-
čin proučavaju samo prošlost, ne koriste-
ći sve te informacije kako bi predvideli ili
čak promenili budućnost?
Ako su naučnici shvatili kako je došlo do
toga da jedna grupa ljudi ima taman ten,
a druga nema problem sa rahitisom, mo-
gli bi da predvide i kako bi trebalo izmeni-
ti redosled slova da rezultat bude spreča-
vanje neke druge, teže bolesti ili promena
neke druge fizičke karakteristike.
Možda je upravo to „Mont Everest“ o
kom su govorili na sastanku u Beloj kući
2000. godine, na koji je „sasvim slučajno
banuo“ premijer Engleske i koji smo pre-
lako zaboravili. N
 INTERVJU DR MIODRAG STOJKOVIĆ

Koja je veza između

ljudskog genoma i bolesti
Kompletiranje ljudskog genoma je nova naučna istina, a dr Miodrag Stojković
u novom intervjuu za Nedeljnik govori o tome na koje bi sve načine ovo epohalno
i u tišini propraćeno otkriće, moglo da utiče na budućnost nauke

Razgovarala Ana Mitić

U
intervjuu koji je dao za Ne- dvadesetak godina objavili projekat „Hu-
deljnik kada je u Srbiji - i mani genom“ i biotehnološka kompani-
samo kod nas - drugi talas ja „Celera Genomics“, sekvenca nije bila
koronavirusa nailazio tik kompletna. Nedostajalo je oko 15% jer
posle prvog, Miodrag Stoj- tehnološka ograničenja nisu dozvoljava-
ković, jedan do naših najvećih naučnika la da se utvrdi kako se određeni delovi
i vodećih stručnjaka u oblasti genetike DNK uklapaju, posebno oni u kojima je
koji radi na istraživanju matičnih ćeli- bilo mnogo ponavljajućih slova DNK (ili
ja na Institutu američkog Univerziteta parova baza DNK).
Harvard, rekao je da svaki ozbiljan na- Sada su istraživači u konzorcijumu
učnik mora da govori istinu kako bi sa- „Telomere-to-Telomere“ (T2T) zahvalju-
čuvao kredibilitet i karijeru. jući međunarodnoj saradnji koja obuhva-
Kompletiranje ljudskog genoma je ta oko 30 institucija, popunili i te prazni-
nova naučna istina, a Stojković u novom ne. Pod naslovom „Kompletna sekvenca
intervjuu za Nedeljnik govori o tome na ljudskog genoma“, istraživači sa Kalifor-
koje bi sve načine ovo epohalno i nijskog univerziteta u Santa Kruzu izve-
u tišini propraćeno otkriće, štavaju da su sekvencirali ostatak, otkrili
moglo da utiče na buduć- oko 115 novih gena koji poseduju kod
nost nauke. za stvaranje proteina, sada ukupno
Otkriva nam da li je 19.969. Ovaj posao je kao slaga-
ovaj iskorak nauke put nje kockica u mozaiku i kada je
ka lakšem prepoznava- slika kompletna sledeći posao
nju bolesti, ili stvaranju je protumačiti šta nam svaki
„dece iz kataloga“. Ili i deo unutar te slike govori,
jedno i drugo, u zavisno- koja je uloga pojedinačnih
sti od (dobrih) namera. ili skupine gena, naročito
kada se radi o korenima
Koliko je u naučnom bolesti i mogućnosti-
smislu značajno po- ma da se one na vreme
meranje od 92% do prepoznaju, spreče ili
skoro 100% ljudskog efikasnije tretiraju.
genoma?
Na prvi pogled izgleda da Kakva će biti njego-
tih 8% nije mnogo, među- va praktična prime-
tim za nauku, a posebno me- na sada, šta to znači
dicinu, tih je 8% jako važno na za medicinu i zdra-
putu ka kompletnom dešifrova- vlje ljudi?
nju uloge DNK, odnosno profi- Naučnici očeku-
la ljudskog genoma u nastajanju ju da genetičari,
i lečenju bolesti. Kada su sekven- uz pomoć biologa
ciranje humanog genoma pre matičnih ćelija, bio-

41
 NAUKA LJUDSKI GENOM

PROMENE NA DNK I AKTIVNOST GENA SU RECIMO VRLO ČESTO fosila naučila nas je da su, nakon počet-
PROVOCIRANE POVEĆANIM ZAGAĐENJEM LJUDSKE SREDINE. nog širenja iz Afrike, preci neafrikanaca
ČOVEČANSTVO SE SUSREĆE SA SVE VEĆIM ZAGAĐENJEM zajedno živeli sa neandertalcima pre ne-
VAZDUHA, VODE I HRANE KOJE DOVODI DO VELIKOG kih 40.000 godina prenoseći gene koji
BROJA BOLESTI I BILO BI DOBRO DA IMAMO I SPECIFIČNE igraju važnu ulogu na primer u krvnoj
slici, tj. broju krvnih ćelija.
MARKERE KOJI POKAZUJU DA JE DO GUBITKA TRUDNOĆE ILI
Znamo da je u Evropi poljoprivred-
NEURODEGENERATIVNIH BOLESTI DOŠLO RECIMO USLED ŠTETNE
na revolucija pre nekih 8.000 godina
AKUMULACIJE TOKSIČNIH MATERIJA ILI MIKRO- I NANOPLASTIKE bila praćena masivnim kretanjem ljudi.
Usledila je migracija ljudi iz ruske ste-
informatičara i ostalih stručnjaka daju pletno sekvencirali Y hromozom jer su pe u centralnu Evropu što je donelo ne
odgovore na pitanje da li postoji veza iz- novi rezultati zasnovani na analizi ćelija samo indoevropske jezike na naš kon-
među dešifrovanih oblasti ljudskog ge- koje sadrže dve identične kopije X hro- tinent već i njihove gene. Nedavna ge-
noma i bolesti. Koja je funkcija gena, da mozoma. netska studija otkrila je da se sposobnost
li poremećaj neizostavno dovodi do bo- Analiza Y hromozoma je i dalje u pro- savremenih Evropljana da svare laktozu
lesti, da li taj gen može da se koristi kao cesu i kada bude završena videćemo i u mleku u odraslom dobu može pratiti
tzv. specifični biomarker, tj. pokazatelj detalje vezane za razlike kao i ulogu kod upravo kroz tu migraciju.
za neku specifičnu promenu ili poreme- nastanka bolesti, abnormalnih razvoja a Dalje mešanje drevnih populacija do-
ćaj jer promene na genima, uzgred reče- naročito steriliteta jer je aktivnost izve- godilo se ponovo pre nekih 3.000 godi-
no, ne moraju da nastaju naslednim pu- snih regiona DNK u nekim slučajevima na kada je značajni deo evroazijskih lju-
tem. pod uticajem gena koji se nalaze i na X i di ponovo migrirao tamo odakle su došli
Promene na DNK i aktivnost gena su na Y hromozomu. njihovi preci, nazad u Afriku. Jedno na-
recimo vrlo često provocirane poveća- učno istraživanje je procenilo da je oko
nim zagađenjem ljudske sredine. Čove- Kako se pomoću genoma prate mi- 7% većine afričkih genoma nastalo iz
čanstvo se susreće sa sve većim zagađe- gracije ljudi (kroz istoriju civiliza- ove migracije.
njem vazduha, vode i hrane koje dovodi cije)? Do kakvih nalaza je nauka do Analize savremenih ljudskih popula-
do velikog broja bolesti i bilo bi dobro sada došla na tom polju? cija pokazale su da se tokom poslednjih
da imamo i specifične markere koji po- Pored upotrebe u medicinskoj gene- 2.000 godina dogodilo mnogo mešanja,
kazuju da je do gubitka trudnoće ili ne- tici, ovi podaci nam pružaju sve sofisti- pri čemu su se populacije kretale i unu-
urodegenerativnih bolesti došlo recimo ciraniji pogled na ljudsku istoriju od- tar i između kontinenata. Na primer, to-
usled štetne akumulacije toksičnih ma- nosno migraciju. Kada živo biće umre, kom svog širenja u 13. veku, Mongoli su
terija ili mikro- i nanoplastike. njegova DNK ne nestaje odmah, vre- ostavili trag DNK preko Azije i istočne
Namerno uzimam nanoplastiku kao menom se polako razgrađuje. To znači Evrope, a pred kraj prvog milenijuma
primer jer ne postoji test koji će tačno da se DNK davno umrlih još uvek može naše ere, Arapi su u južnu Evropu uneli
odrediti njenu količinu u hrani ili fla- naći u fosilima i kosturima, ali će biti DNK severne i zapadne Afrike.
širanoj vodi, zato i ne postoji zakonska razbijena na male delove što je savršeno Ovo nam govori da smo svi mi proi-
regulativa koja ograničava njeno kon- za moderne tehnologije sekvenciranja. zvod zamršenih migrantskih i genetskih
zumiranje i koncentraciju, a mi smo ne- Tako je genetika potvrdila da su ljudi puteva na koje su kretale različite drev-
davno prvi put pokazali da utiče na rani napustili Afriku skoro pre 100.000 godi- ne i moderne ljudske populacije. Naša
ljudski razvoj i može da dovede do pro- na, šireći se da bi na kraju naselili osta- lična karta pouzdano kaže gde smo ro-
mene genetskog materijala a samim tim tak sveta. Drevna DNK, sekvencirana iz đeni, ali naši geni pokazuju da niko od
i bolesti. nas ne može da tvrdi da ima poreklo iz
samo jednog regiona ili mesta. I tokom
Koliko se razlikuju genomi X i Y burne istorije naše zemlje i naši preci su
hromozoma? Već postoji naučni program koji bili u stalnom pokretu - kroz godišnji
Glavna razlika je da je X hromozom se bavi sekvenciranjem genoma odlazak preko 50.000 naših ljudi (i nji-
koji određuje ženski pol dok Y hromo- hovih gena) svedoci smo da taj proces i
zom određuje muški pol. X hromozom
novorođenčadi. On je otkrio genetske dalje traje.
je negde tri puta veći od Y hromozoma i varijante koje povećavaju rizik
sadrži mnogo više gena i količinu aktiv- određenih poremećaja u razvoju Kako se pomoću genoma predviđa-
ne DNK nego Y hromozom. Mehanizam ili nastanak bolesti, i to kod 9,4% ju bolesti ili otpornost na neke bole-
nasleđivanja gena koji se nalaze na oba ispitanih beba. Pronađene mutacije, sti kod različitih grupa ljudi?
hromozoma se takođe razlikuje. tj. promene na genetskom materijalu Genetska predispozicija, ili genetska
Pomenuti tim T2T koji je radio se- osetljivost, jeste povećana verovatno-
najčešće ukazuju na povećanu
kvenciranje ljudskog genoma imao je ća da se određena bolest razvije ako je
problema sa rešavanjem nekoliko regi-
verovatnoću srčanih oboljenja ili zasnovana na genetskom sastavu oso-
ona na hromozomima i procenjuje da gubitak sluha - promene koje do sada be. Ona je rezultat specifičnih genet-
oko 0,3% genoma može sadržati greške. nisu uvek detektovane standardnim skih varijacija koje se često nasleđuju od
Ujedno, istraživači još uvek nisu kom- pregledom novorođenčadi roditelja. Ove genetske promene dopri-

42 Nedeljnik 8. jul 2021.

nose razvoju bolesti, ali je ne uzroku- primeni računski algoritam koji kombi- tak biotinidaze, enzima koji je odgovo-
ju direktno. Promene u mnogim geni- nuje informacije iz svih varijanti u tač- ran za preradu vitamina H. Sada ona
ma, svaka sa malim efektom, mogu biti ni broj koji odražava tzv. naslednu po- redovno uzima vitamin H ne pokazu-
osnova za podložnost mnogim uobiča- dložnost pojedinca da do bolesti zaista i jući simptome bolesti. I mi smo nedav-
jenim bolestima uključujući rak, goja- dođe. no uradili sekvenciranje genoma ranih
znost, dijabetes, bolesti srca i mentalne ljudskih embriona koji se dobijaju prili-
bolesti. Istraživači zato rade na izraču- Koliko će kompletiranje ljudskog kom postupaka za vantelesnu oplodnju i
navanju procenjenog rizika pojedin- genoma promeniti nabolje praćenje videli da je moguće napraviti njihov de-
ca za nastanak bolesti na osnovu kom- razvoja novorođenčadi ubuduće? taljni profil. Ti podaci se mogu koristiti
binacije varijanti mnogih gena koji su Već postoji naučni program koji se u okviru lečenja steriliteta ili prenatalne
pročitani iz njihovih genoma. Kod lju- bavi sekvenciranjem genoma novoro- dijagnostike kako bi se poboljšala uspe-
di sa genetskom predispozicijom pored đenčadi. On je otkrio genetske varijan- šnost ali i budućoj majci vraćali embrio-
identifikovane genetske promene, rizik te koje povećavaju rizik određenih po- ni koji u sebi ne nose „pogrešne“ infor-
od bolesti može biti uslovljen i drugim remećaja u razvoju ili nastanak bolesti, macije koje kasnije dovode do bolesti.
faktorima. Tu spadaju i drugi genetski i to kod 9,4% ispitanih beba. Pronađe-
faktori (modifikatori), kao i faktori ži- ne mutacije, tj. promene na genetskom Može li ljudski genom da bude
votnog stila i životne sredine. Iako se materijalu najčešće ukazuju na poveća- „oružje genetskog inženjeringa u
genetski sastav osobe ne može prome- nu verovatnoću srčanih oboljenja ili gu- budućnosti“?
niti, neke promene u načinu života i ži- bitak sluha - promene koje do sada nisu Ako ne postoji jasno definisana zakon-
votnoj sredini mogu smanjiti rizik od uvek detektovane standardnim pre- ska regulativa, naravno da može. Pre ne-
bolesti kod ljudi sa genetskom predispo- gledom novorođenčadi. Takođe, na taj koliko godina je jedan kineski naučnik
zicijom. Jedna studija iz susednog Bro- način mogu da se otkriju retke bolesti uticao na genetski profil ljudskih em-
ad instituta u Kembridžu kod Bostona, metabolizma onda kada drugi testovi briona koristeći tehniku tzv. genetskih
identifikovala je ljude sa visokim rizi- zakažu. Recimo kod poremećaja meta- makaza (CRISPR) koja služi kao tehnika
kom od pet uobičajenih bolesti na osno- bolizma biotina, ili vitamina H, koji igra za „uređivanje genoma“. To je tehnika
vu njihovog genoma: bolesti koronarnih važnu ulogu u preradi masti, ugljenih koju biotehnolozi koriste za uređivanje
arterija, atrijalnu fibrilaciju, dijabetes tip hidrata i proteina. Nedavno je kod jedne DNK ili RNK i u humanoj medicini ona
2, zapaljensko oboljenje creva i rak doj- devojčice sekvenciranje njenog geno- ima za cilj da razume i ukloni nastaja-
ke. Za svaku navedenu bolest može da se ma pokazalo da ima delimični nedosta- nje genetskih bolesti. Međutim, pomo-
ću CRISPR-a takođe postoji mogućnost
da se promeni genetski materijal pato-
genih bakterija, virusa, štetnog korova
kako bi se učinili virulentnijim, zara-
znijim, agresivnijim. Druga potencijalna
zloupotreba je stvaranje insekata kojima
se uništavaju osnovni usevi ili čak virusa
koji mogu direktno da utiču na DNK lju-
di. Na kraju, kompletnim dešifrovanjem
ljudskog genoma lakše je utvrditi takva
specifična mesta podložna za genetsku
manipulaciju i inženjering genoma bu-
dućih „supervojnika“: drastično pobolj-
šanje funkcije čula sluha i vida, uveća-
nje koštane i mišićne mase, regeneracije
tkiva, sposobnosti pamćenja i inteligen-
cije sa jedne strane a sa druge smanjenje
potrebe za hranom, usporavanje proce-
sa starenja, bola i potpuna eliminacija
emotivne povezanosti sa traumatskim
događajima. Dodatni primer je menjanje
genetskog profila i stvaranje dece po ka-
talogu, recimo da budu muzikalna, ima-
ju zelene oči, svetlu ili tamnu kosu itd.
NAŠA LIČNA KARTA POUZDANO KAŽE GDE SMO ROĐENI, ALI U tim opasnostima i zloupotrebama se i
NAŠI GENI POKAZUJU DA NIKO OD NAS NE MOŽE DA TVRDI DA ogleda neophodnost zakonskih i etičkih
IMA POREKLO IZ SAMO JEDNOG REGIONA ILI MESTA. I TOKOM regulativa ali i perspektiva modifikaci-
BURNE ISTORIJE NAŠE ZEMLJE I NAŠI PRECI SU BILI U STALNOM je genetskog profila. Ona je opravdana
POKRETU - KROZ GODIŠNJI ODLAZAK PREKO 50.000 NAŠIH LJUDI i potrebna samo iz medicinskih razloga,
(I NJIHOVIH GENA) SVEDOCI SMO DA TAJ PROCES I DALJE TRAJE tj. onda kada staje bolestima na put. N

43
 ISPOVEST BOBAN PETROVIĆ

ISPOVEST
BOBAN
PETROVIĆ
O ČUVENOJ
DISKOTECI „ZVEZDA“,
NAJBOLJIM ŽURKAMA
OD BEOGRADA DO
MARBELJE, ARKANU,
MIRI MARKOVIĆ,
MUZICI, MONTE
KARLU, SLOBODI...

44 Nedeljnik 8. jul 2021.

Mnogo me je
koštala ta iluzija
Boban Petrović je uspeo u mnogo čemu: da postane rodonačelnik disko muzike u Srbiji, otvori najpoznatije
diskoteke, pa i onu možda najčuveniju - beogradski klub „Zvezda“, napiše bestseler koji se prodao u
120.000 primeraka u bivšoj Jugoslaviji a hvalio ga je Igor Mandić, postane vlasnik jednog španskog
fudbalskog kluba, druži se sa Šonom Konerijem, Prinsom, Širli Bejzi, i da uz sve to ima vremena da potroši
milione dolara, kupi tri rols-rojsa i ostane na kraju bez svega, jureći slobodu kojom ga je zarazio Mik Džeger

Razgovarao Branko Rosić

Fotografije Igor Pavićević

P
oslednjih godina, pa i skoro
već deceniju, na beograd-
skim partijima je neizosta-
van Boban Petrović, tačnije
njegovi hitovi. To je ultima-
tivni sastojak svih plej-lista hipsterskih
žurki, ili partija gde fank elita baštini di-
sko hitove Petrovića sa kraja sedamde-
setih i početka osamdesetih. Radio B92
je njegov hit „Prepad“ uvrstio među 100
pesama bivše Jugoslavije.
Boban Petrović je monstruozno talen-
tovani lik i deluje da mu je sve išlo. Kao
fudbaler dođe do Crvene zvezde (ka-
snije joj je napisao pesmu) pa povre-
di nogu, pređe da osvaja svet rukama i
napravi hitove, ali i njegov TV šou osvoji
nagradu u Kanu. Onda ubaci ruke u još
veći pogon pa napiše bestseler „Roka-
nje“ koji se proda u 120.000 primeraka
u bivšoj Jugoslaviji, a Igor Mandić, pi-
sac, novinar i legenda književne kritike,
proglasi ga jednim od međaša savreme-
ne srpske proze uz Milovana Danojlića.
Ne samo da je bio rodonačelnik disko
muzike već je vodio nekoliko diskote-
ka ali i bio osnivač (sa legendarnim Bri-
jom) i idejni kreator slavnog beograd-
skog kluba „Zvezda“.
Onda je u drugoj polovini osamdese-
tih nestao da bi devedesetih u doba naj-
veće bede i ratova u Beograd i Srbiju
počele da stižu vesti o prebogatom srp-
skom biznismenu Bobu Petroviću koji
na Kipru ima milione i ’ladi se njima u
svom rols-rojsu. Pa je onda Bob Petro-
Te diskoteke su bile moj
lični ventil i želja da
prenesem tu slobodu koju
sam osećao, ispostaviće se
lažno. Kada se vratim u te
dane, postajem mrzak sam
sebi jer sam dokučio da je
sve to bila pseudosloboda
i bezuspešan pokušaj
da se dosegne nešto
što ne postoji
vich stigao u Marbelju, postao vlasnik is-
toimenog fudbalskog kluba i u sveopštoj
euforiji i epizodi dostojnoj serije „Više
od igre“ taj klub pobeđuje Real Madrid
(sa belim dresovima kao Građanski u
„Više od igre“).
Imao sam davnu priliku da razgova-
ram s njim pre dvadeset godina dok mi
se u slušalici telefona pričinjavao zvuk
talasa koji se razbijaju o njegovu skupo-
cenu jahtu parkiranu u Marbelji. A i bio
je u Marbelji tada. On je tada bio mit i
niko nije verovao da sam ga dobio.
Posle toliko godina smo se našli pre
neki dan i rekao sam mu da ne treba da
se pojavljuje tu i tu. Ponesen opaskom
moje drugarice koja je rekla „Što se taj
mit toliko prodžiberisao“. Rekao sam
da on samo promoviše svoj drugi ro-
man „Rokanje 2“ koji je izašao pre ne-
koliko meseci.
I uvek me oduševi nekim pričama do-
stojnim filma. Ne samo zato što je ove-
rio epizode slične filmu već i što istrajno
veruje u sopstveno razočaranje postu-
latima slobode koje je zacrtao rokenrol
i trajno ga zarazio i napujdao da juri tu
slobodu po svetu.
Prošli put mi je pričao o bogatašima
bez noge odsečene zbog dijabetesa koje
na brodovima zabavljaju propali rokeri,
a sada je opet vratio morski ambijent i
setio se trenutka svog razočaranja dok je
slušao pola sata Mika Džegera koji je na
metar od njega pričao sa svojim knjigo-
vođom i „gde da pošalje ovo i ono, da za-
vrti na Jersey ostrvu, a to su ostrva gde
rokeri koji su nas zaveli drže lovu. Tada
mi je palo na pamet da nešto nije u redu.
Neko koga sam slepo pratio, izludeo me
je sa ‘The Last Time’, ‘Satisfaction’... i
gde sam poverovao da je to bezgranična

45
 ISPOVEST BOBAN PETROVIĆ

Dođe Oliver Mandić, klinac iz srednje muzičke škole klupi četiri godine sedeo Arkan. Zaba-
vljao sam se sa Nedom Arnerić i osta-
„Stanković“, i pita me da svira sa svojom grupom. Oni li smo prijatelji. Divna žena, dolazila je
razvaljuju džez-rok. Fenomenalni su, ali sam rekao da posle kod mene na Kipar.
Trenirao sam fudbal u Radničkom,
za nastup u diskoteci moraju da nađu pevača. On kaže jednom pobedimo Zvezdu 4:1 i pozovu
nas nekoliko da pređemo u Zvezdu. Bio
- dobro, i dovede Preleta. Krenu sa bluzom, publika je tu i Srećko Jarić, fenomenalni centar-
nije za to i počne da zviždi, Prele zamahne stalkom, half, ali se prebacio na košarku. Ostao
sam u Zvezdi do devetnaeste godine,
udari dvojicu-trojicu i nastavi da peva Bleki Bogićević i ja trebalo je da odemo
na pozajmicu u Maribor, ali sam se po-
sloboda i da ništa ne može da je zausta- i kauboji, na vrh strele stavljali smo za- vredio i napustio fudbal.
vi, zapravo je mašina za mlevenje naših rđale injekcije koje su iz bolnice baca- Selimo se na Banovo brdo. Tu sam za-
zabluda i velikog keša“. li u đubre. Svaki dan iznose po četiri- vršio gimnaziju, dao jednu godinu na
Ali trebalo je doći do saznanja, zato pet leševa na kolicima u dvorište, gde ih DIF-u, a onda upisao FON i postao in-
na početku idemo na kopno, u Jatagan čeka Alija, otac mog druga Redže koji je ženjer organizacije rada. Uporedo kre-
malu i priču o samom početku Bobana bio bolnički „kočijaš“ i koji ih stavlja na ćem sa diskotekama. Nekoliko malih na
Petrovića. kola. Dok nose leš pokriven čaršavom, početku, da bih u „Šumadiji“ na Bano-
izmislio sam igru da pogađamo da li je vom brdu otvorio diskoteku koja je po-
JATAGAN MALA mrtvac muškarac ili žena pa brzo podig- stala poznata u gradu. Tada sam krenuo
Rođen sam u Jatagan mali, deda mi je nemo čaršav da vidimo ko je pogodio. u koncepciju klubova za zabavu. Ceo
bio domar, a baba čistačica u okviru kli- Kladimo se u sličice životinja. Morbidna Beograd je dolazio u tu diskoteku. Pra-
nike. To je bila Interna B u čijem dvo- igra. Živeli smo nas devetoro u prepra- vio sam sešne, Korni i YU grupa zajedno.
rištu sam odrastao i igrao se sa vršnja- vljenoj laboratoriji koja je bila naš stan. Dođe Oliver Mandić, klinac iz srednje
cima. Jednom je otac bio nosač leševa, Keva i ćale su se na svu sreću bavi- muzičke škole „Stanković“, i pita me da
drugom bolnički berberin, trećem au- li sportom, studirali su DIF, postali pro- svira sa svojom grupom. Oni razvaljuju
to-mehaničar koji opravlja kola hit- fesori pa smo se preselili na Novi Beo- džez-rok. Fenomenalni su, ali sam rekao
ne pomoći... Tu je bilo moje detinjstvo grad a onda je zasijalo carstvo kada smo da za nastup u diskoteci moraju da nađu
i za mene klinca to dvorište Interne B je se preselili u novogradnju. Mali stan, ali pevača. On kaže - dobro, i dovede Prele-
predstavljalo čitav veliki svet. Indijanci samo nas četvoro. U školi je sa mnom u ta. Krenu sa bluzom, publika nije za to i

46 Nedeljnik 8. jul 2021.

počne da zviždi, Prele zamahne stalkom,
udari dvojicu-trojicu i nastavi da peva.
Pripremao se Boom festival u hali Pio-
nir. Napravimo Oliverov bend sa Maljo-
kovićem, Stjepkom Gutom, sa najjačom
postavom muzičara. Organizujem da
Oliver dođe sa kadilakom, a okolo mo-
toristi u koži kao hells angels. Dolazimo,
samo za njega sam organizovao crve-
ni tepih pred halom Pionir. Penje se na
binu sa idejom da u jednom momentu
polomi crvenu Yamaha klavijaturu koju
je jedva uspeo da kupi novcem rodite-
lja a sad treba tu svoju najmiliju stvar da
razbije. I na poslednjoj pesmi krene da
je razbija. Bio je glavna zvezda festivala i
sve su novine objavile tekst o klincu koji
je izašao na binu sa najboljim muzičari-
ma i demolirao opremu.
U međuvremenu sam počeo da pra-
vim svoje pesme. Za sebe. Družio sam
se sa Goranom Bregovićem. Posle jedne
žurke na Neimaru, dođemo nas dvojica
kod mene na Banovo brdo. Ide mu avi-
on ujutru i da ne bismo zaspali ja kre-
nem da sviram na klaviru. On pita „Šta
je to?“, kažem „To su moje pesme“. Bre-
ga me nagovori da to moram da snimim.
Snimam prvi singl „Vikendfobija“. Sve
je tu, najlepši muzičari sviraju u bendu,
dve crnkinje i koncert pre Bijelog dug-
meta na Hajdučkoj česmi. Išli smo na
celu turneju sa Bijelim dugmetom po
stadionima Jugoslavije. Pa stižu i druga
dva singla, singl pesma o Crvenoj zve-
zdi i na kraju album „Žur“ koji snimam
u Londonu, Njujorku i na kraju remiks
u Bernu. Direktor RTV Ljubljana mi za
150.000 otkupljuje i izdaje ovu ploču.
Primetio sam da publici posle koncerata
fali produžetak zabave, pa sam odlučio
da posle mojih koncerata pravim veli-
ke žureve. Čak i celodnevne i celovečer-
nje zabave po Jugoslaviji. Iznajmljivao
sam metalni američki autobus, išli smo
sa manekenkama, filmovima, prikazao
sam „ET“ pola godine pre nego što je sti-
gao u bioskope. Idemo u mala mesta,
skupljaju se poljoprivredni proizvođači,
boli ih uvo za Bobana Petrovića, ali ne i
za gledanje nogu od manekenki. Svira-
li smo samo 20 minuta, jer samo Ston-
si mogu dugo da sviraju a svi ostali ne
treba da dave. Sedam-osam hitova, po-
sle toga žurka i na kraju privatna zaba-
va kod nekog lokalnog „Bobana Petrovi-
ća“. Nisu nas dirali lokalni moćnici.
Moj drugi album „Zora“ sam snimio
već u nekom poludepresivnom raspo-
Bilo je love, čarter-letovi, išlo se u London, kupovalo u
Karnabi stritu i dolazilo u „Zvezdu“. Iskontrolisali smo
ulaz da ne dolaze oni koji bi malo da se biju, uveli smo
članske karte, linija na ulazu da devojke koje dođu i
imaju kuk ispod linije ne mogu da uđu ili moraju da
odu i vrate se na štiklama
loženju. Mračna ploča jer sam tada već
odlučio da napustim zemlju i da se opro-
stim sa dotadašnjim životom. Zanimljivo
da mi 2014. dolazi klinac u kancelariju u
Knez Mihailovoj i traži prava da izda taj
album. Začudio sam se jer je to bila plo-
ča koju sam i sam zaboravio. A klinac mi
kaže da taj album ima listu čekanja na e-
bayu i da mu je cena 420 evra. Verovao je
da postoji interesovanje da ga prodajemo
po nižoj ceni. Potpišem. Šest meseci ka-
snije se vraća i donosi zahvalnicu vlasni-
ka Juno records, jedne od najvećih on-
lajn prodavnica muzičkih naslova. Izdat
je vinil tog mog albuma „Zora“.
KLUB „ZVEZDA“
Klub „Zvezda“ je bila želja da se malo
smirim od silnih žurki i putovanja po ze-
mlji. Potpuno sam otkačio. Pre nego što
će mi se roditi ćerka, otvaram klub da
bih imao siguran priliv love zbog poro-
dice i da manje putujem. Pozovem Bri-
ju kao dobrog druga i nas dvojica ortački
krenemo sa „Zvezdom“. I napravili smo
kultno mesto. Takvog kluba nije bilo a
neće ga ni biti u Beogradu. O njemu je
na tri strane pisao reportažu i „Newswe-
ek“. Da je to ludo kao Studio 54. I stvar-
no, uspeli smo da kreiramo atmosferu u
kojoj su ljudi verovali da su svetska elita.
Napravili smo kutak svetske elite u Beo-
gradu ne da bismo dokazali nekom, nego
što smo u to verovali. Bio sam tada izme-
đu Londona i Beograda i neke večeri u
„Zvezdi“ su bile bolje nego u „Lulusu“ i
„Hipodromu“ u Londonu. Mi smo krei-
rali „Zvezdu“ da je bilo šokantno koliko
su tu ljudi odlično izgledali. Bilo je love,
čarter-letovi, išlo se u London, kupova-
lo u Karnabi stritu i dolazilo u Zvezdu.
Iskontrolisali smo ulaz da ne dolaze oni
koji bi malo da se biju, uveli smo član-
ske karte, linija na ulazu da devojke koje
dođu i imaju kuk ispod linije ne mogu da
uđu ili moraju da odu i vrate se na štikla-
ma. (Skrenem mu pažnju da je to skroz
politički nekorektno, a on odgovori „Boli
me k...c za političku korektnost, izvinja-
vam se, takvo je bilo to vreme“.)
Mi smo terali žene da izgledaju gracio-
znije. Mi nismo rekli „Ne dolazite više“,
nego produžite noge štiklama. I nije se
desilo da se neko nije prilagodio i da nije
izgledao najbolje što može. Tu su dobri
koncerti od Milana Mladenovića pa na-
dalje, pa sportisti i svi kultivisani u „Zve-
zda“ maniru. Niko tu nije iskakao, nego
se utapao i svi su želeli da budu svet-
ske face u Beogradu. I uspeli smo da se
tako osećaju. Jurio sam svako veče da se
stopim u tu masu, a i drugi su to radi-
li. Imao sam tada i diskoteku „Majestic“
ali to je bilo za širu masu. „Zvezdu“ smo
prodali Andriji Draškoviću, tada klincu
od devetnaest godina.
Te diskoteke su bile moj lični ventil i
želja da prenesem tu slobodu koju sam
osećao, ispostaviće se lažno. Kada se vra-
tim u te dane, postajem mrzak sam sebi
jer sam dokučio da je sve to bila pseudo-
sloboda i bezuspešan pokušaj da se do-
segne nešto što ne postoji. Mnogo me je
koštala ta iluzija, i nerava, da merim na
apotekarskoj vagi svako raspoloženje i da
intervenišem kada se nešto poremeti. Da
svi negde dišu istim tim srcem slobode.
A puno sam istraživao i nalazio se u
čudnim prilikama na tom putu osva-
janja slobode. Godinama posle „Zve-
zde“, Monte Karlo, dolazim svojom jah-
tom, pa u mercedesu otvorenog krova
gledam u zvezdano nebo. „Izvolite, go-
spodine Petrovichu“, vatromet i ja mi-
slim - slobodan sam, uspeo sam, je.ao
sam im majku, čeka me šofer i dovodi u
klub gde peva Dajan Vorvik pored 700-
800 najbogatijih ljudi koji doniraju no-
vac Crvenom krstu.
To je najveći spektakl u Monte Karlu.
Procesija kreće iz kafea „D Pari“ sa 160
belih kabriolet rols-rojseva. U njima do-
natori a i ja sedim u jednom. Dolazim
tamo, delim ček i, burazeru, misliš „Pa
ja sam uspeo u životu“. Svi smo prijate-
lji, ludnica, sedi moj prijatelj Filip Žuno,
47
 ISPOVEST BOBAN PETROVIĆ

Iznajmljivao sam metalni američki autobus, išli smo

sa manekenkama, filmovima, prikazao sam „ET“ pola
godine pre nego što je stigao u bioskope. Idemo u mala
mesta, skupljaju se poljoprivredni proizvođači, boli
ih uvo za Bobana Petrovića, ali ne i za gledanje nogu
od manekenki. Svirali smo samo 20 minuta, jer samo
Stonsi mogu dugo da sviraju a svi ostali ne treba da dave

kasnije oženjen Karolinom od Mona- koja bi me kvalifikovala za kakav-takav

ka, i ja sa njim. On se par godina kasnije
predstavljao kao Žunović zbog tog prija-
teljstva sa mnom.
Dakle dolazim jahtom, pa mercede-
som, a onda me čeka šofer da me rol-
som odveze do „Jimmy’sa“ i onda šam-
panjac za sve. Ali rekord nije pao tada
već kada sam 500 ljudi napojio šam-
panjcem na Ibici. Ceh 380.000 dolara
i to je u „Pachi“ na Ibici i dalje rekord.
Niko nije do dan-danas napravio toliki
ceh i to može da potvrdi administraci-
ja „Pache“. Bili su malo neraspoloženi
kad sam ušao i, da ih nasmejem, naru-
čim 480 boca šampanjca da svako dobi-
je čašu i da se nasmeje.
LONDON
Ali da se vratim na priču posle proda-
je kluba „Zvezda“. Napustio sam zemlju
1985. i otišao u London u koji sam i pre
toga redovno dolazio. Odlazim potpu-
no posran. Idem u borbu prsa u prsa, i
to tamo gde znam unapred da nemam
prolaz. Kreće proboj, trgovina metali-
ma, ja iz malog mozga izvlačim nešto
što sam studirao. U taksiju sam od aero-
droma Hitrou ka nekom hotelu koji drži
naš tip koji je tamo uspešan. Dolazim da
u sobičku tog hotela probam da se sta-
bilizujem i krenem u saradnji s njim u
ideju prodaje metala. Kiša pada, gledam
kroz zamagljeno staklo crnog taksija i
znam unapred da idem u pravcu ne-
uspeha. Već tada osećam da su mi mi-
norne šanse na duži rok da etabliram
sebe kao uspešnog Engleza. Ne postoji
engleski san koji je pandan američkom
snu. Nema infiltriranja u njihovu srž, što
je s moje tačke fenomenalno, pa i ovaj
izlazak iz EU je to dokazao: da niko ne
može da im se uvuče, da ih odvuče ili da
ih uvuče. Oni su stvarno nacija za ugled.
Imam još nešto malo nade i optimi-
zma da ću možda uspeti da izađem sa
dovoljno atraktivnom konstrukcijom
iznivelisan odnos sa „domorocima“. Ni-
kad mi nije padalo na pamet da budem
uspešniji od Engleza. To sam i u ranijim
odlascima shvatao. Oni imaju filozofiju
koja je neprevaziđena. Rade celishodni-
je nego svi drugi na svetu, neverovatno
su praktični i ne znam kako nisu uspe-
li da imaju šahovske šampione jer ima-
ju kombinatoriku iznad svih. Dolazim
tamo, u taj hotelčić, i posle dve noći ba-
caju me u podrum kod Hajd parka u ko-
jem živim na tri keksa i čaju. Lova od
prodaje „Zvezde“ je već potrošena. Ži-
vim u podrumu, pijem čaj, i idem pre-
ko Hajd parka svako jutro u ofis u ho-
telu. Ulazim u kancelarijicu i kreiram
svoj svet. I stvarno uspevam da zavežem
nekoliko uspešnih transakcija i završa-
vam sa prilično dobrim profitom, a to je
u tom momentu dovoljno da kupim svoj
rols-rojs, polovan, zlatan. Ukapirao sam
da ako sam u Londonu a nisam u rolsu
ne mogu baš ni da uđem u sve klubove.
A kad parkiram pred vrata kluba „rr“,
već mi ne treba članska karta.
Išao sam po elitnim klubovima kao
što je „Tramp“, postao sam drug sa vla-
snikom kluba - Džonijem Goldom. To
je bila najekskluzivnija diskoteka Lon-
dona. Tu su svi koji znače od Džegera,
Roda Stjuarta, Džordža Besta... Gold me
je zgotivio, vidi da sam lud, plaćam lude
račune i ukratko taj prvi kapital sam
spičkao dok si rekao britva. Ali iznajmio
sam stan, iz podruma sam uleteo u ek-
skluzivni stan - Harington roud. Gajba
na dva sprata sa ogromnim prozorima.
Tu sam pravio partije na koje je dolazi-
lo pola Londona. Već sam išao u ludilo
daleko preko svojih finansijskih moguć-
nosti. Ali ovi koji su osećali to moje lu-
dilo su participirali u troškovima. Ja sam
trošio sve što sam imao, a njima je to
bilo malo ali su učestvovali jer su Engle-
zi, ti koji imaju para, veliki džentlmeni.
Kroz tu moju gajbu je prošao krem Lon-

48 Nedeljnik 8. jul 2021.

49
 ISPOVEST BOBAN PETROVIĆ
dona. Dosta njih kasnije je dolazilo kod
mene i u Marbelju. London je tada bio
na vrhuncu. Kings roud, Kensington,
Karnabi strit... Ta atmosfera se ni pre, a
ni posle toga nije ponovila u Londonu.
Tih pet-šest godina koliko sam tamo ži-
veo bilo je zlatno doba.
Pre toga sam upoznao menadžera Sex
Pistolsa Malkoma Meklarena i basistu
benda Sida Višiza. Sa Malkomom me je
upoznao Lari Dan iz Virgin Recordsa, s
kojim me je opet upoznao Peca Popović.
Sex Pistolsi su bili iskreni ludaci. Napra-
vili su ih po meri, Malkom Meklaren je
bio kao skulptor, nije ih isklesao ali je-
ste na neki način „iscrtao“. To je sve bilo
kreirano. S njima sam sedeo u „Piccasu“
na Kings roudu. Malkom je bio pomodar,
ali genije. Bio je autentični ludak, geni-
jalac kakav samo Englez može da bude i
nafarban svim bojama. Mogao si od nje-
ga da slušaš o visokoj politici, modi gde
je bio neprikosnoven, možda i zahvalju-
jući njegovoj tadašnjoj devojci, legendar-
noj modnoj kreatorki - Vivijen Vestvud.
I uspevao sam da budem prilično pri-
hvaćen s njihove strane. Uspevao sam
zbog sličnih talasnih dužina naših ludi-
la, i ta ludila su se prenosila na disko-
teke i klubove gde sam igrao bolje od
mnogih. Prihvatili su me dosta kao svog
po ponašanju, igri, i po lovi koju sam
trošio, i mislili da već tada imam veliki
novac ali ja ga nisam imao.
Uglavnom, kada sam krenuo sa tim
metalima, i taj London je izgledao kao
da sam ga osvojio jer sam bio na me-
stima gde je bila elita, nisam patio od
kompleksa niže vrednosti, i mnogi su
čak trčali da sede sa mnom za stolom
jer kada te vide u društvu Džonija Gol-
da u „Trampu“, automatski misle da
imam veliku lovu ili da sam mnogo in-
teresantan. A ja nisam imao ni mnogo
love, a nisam ni bio mnogo interesantan
ali sam imao ludilo, malo ali dobro sam
igrao, pa najbolje ribe okolo, plus Gold
- i ja sam se kvalifikovao. Ali kad je kre-
nulo malo jače, kada je trebalo banke da
me isprate, e tu je već stalo. Imao sam
zdrave konstrukcije ali nisu mi izdali ga-
ranciju iz čistog saznanja da bi mogli da
učine nekom ko je iz nižeg ešalona svet-
skih nacija. Što bi „jugoviću“, Rumunu,
mom ku.cu da učine...
I tu sam prvi put osetio kad mi uđu u
sitna krvna zrnca da gubim. Jedino kad
sam dobio veliku lovu, mogao sam da šut-
nem mog kapetana broda u dupe. A on je
50 Nedeljnik 8. jul 2021.
Borka Vučić me je obožavala jer sam bio najluđi
biznismen koga je srela. Čak me je molila da prvi
uplatim zajam za Srbiju. Imam zahvalnicu države
Srbije jer sam prvi uplatio zajam za Srbiju i to
je bilo na naslovnoj strani „Politike“
bio agent MI6 ubačen na moj brod da vidi
da li ja kao neki „jugović“ trgujem oruž-
jem. A bio je pre toga kapetan na brodu
Roberta Maksvela koji je 1991. pod mi-
sterioznim okolnostima poginuo na svo-
joj jahti. Čovek pao sa svoje jahte u more i
nikada ga nisu pronašli. U trenutku smr-
ti bio je u centru afere jer se za pokrivanje
svojih dugova „poslužio“ novcem iz pen-
zionog fonda svojih radnika. Njegova ćer-
ka Gilejn Maksvel se, posle smrti oca, seli
u SAD, gde upoznaje Džefrija Epstina. Gi-
lejn je prošle godine uhapšena pod optu-
žbama da je upravo ona podvodila malo-
letnice bogatašu i prisiljavala ih na seks sa
Džefrijem Epstinom.
MIRA MARKOVIĆ U MOM ROLS-ROJSU
Dakle, propadam u Londonu, ne prate
me banke, i odlazim na Kipar. Tamo nasta-
vljam da radim ono što sam hteo u Londo-
nu. I tamo sam devedesetih godina trgovi-
nom metalima napravio 380 miliona keša
u banci. Legalno. I tri sam rols-rojsa do tada
kupio. U jednom sam dočekivao razne lju-
de, jednom i Miru Marković, Kundaka i Bor-
ku Vučić. Došli su da mi nude Mobtel. Meni
je prvom nuđen Mobtel. Borka Vučić me
je obožavala jer sam bio najluđi biznismen
koga je srela. Čak me je molila da prvi upla-
tim zajam za Srbiju. Imam zahvalnicu drža-
ve Srbije jer sam prvi uplatio zajam za Srbi-
ju i to je bilo na naslovnoj strani „Politike“.
Naravno da su mi nuđeni štancani di-
nari iz Topčidera. Pa kako su kupili pola
Beograda ti moćni biznismeni? Meni su
nuđeni ti dinari. Moglo se kupiti pola De-
dinja. A u isto vreme da kupujem naftu i
da je baržama šaljem. Sve je to bilo raz-
rađeno. Evo vam ku.ac. Rekao sam - pare
mi ne trebaju, zarađujem dobro a ne na
grbači naroda. To i nije moglo da se zavr-
ši drugačije nego onom megainflacijom.
PENZIONER U MARBELJI
Odlučio sam da se penzionišem i da ži-
vim u Marbelji. Imao sam 380 miliona
dolara u banci, jahtu, avion, kuće po Lon-
donu. Napravio sam sebi život koji mi je
odgovarao. Deca su mi išla u najbolje ško-
le. Prva ćerka se bavila muzikom, druga
tenisom, treća ničim. Sve je funkcionisa-
lo dok sve nije puklo. I novac, i brak, i sve.
Svima sam omogućio da se sećaju najlep-
ših dana svog života u druženju sa mnom.
Bio sam vlasnik fudbalskog kluba Mar-
belja, prvi strani vlasnik nekog španskog
fudbalskog kluba. Kamere su pratile de-
šavanja. Radio sam ono što sam radio i u
Beogradu, i u Šapcu, i celoj Jugoslaviji.
Pravio sam najbolju zabavu. Najbolji žur.
Dovedem kamione piva i napijem ceo sta-
dion. Dovedem najbolje bendove da svira-
ju pre i posle utakmice.
Prinsa, genijalnog američkog muzičara
i svetsku zvezdu, doveo sam u Marbelju.
Prvo je došao kod mene na jahtu a sutra-
dan kupio kuću od deset miliona. Čak je
voleo neke moje pesme.
MOJ KOMŠIJA ŠON KONERI
Na moju jahtu dolazile su lepotice. Ako
bih poželeo da ih obučem, znali su vlasni-
ci butika i juveliri da dođu na moju jahtu i
u četiri sata ujutru. Biramo najlepše noge,
Šon Koneri meri noge i drugoplasirana
devojka plače. Za utehu sam joj kupio fe-
rari koji su u pola pet ujutru izvezli iz izlo-
ga radnje u Marbelji.
Šon Koneri mi je bio komšija. Prvi put
sam ga upoznao tako što mi ga je na jah-
tu dovela Olivija Valera, vlasnica pozna-
tih klubova po Evropi i najboljih žurki u
Marbelji dok se ja nisam doselio. Šon Ko-
neri i Toni Dali su mi bili prijatelji u Mar-
belji. Obojica su voleli golf, ja sam im pra-
vio društvo nekad, a kao dečko iz Jatagan
male nisam mogao da zavolim golf jer
su kod mene od igara sa rupom postojali
samo klikeri i ono drugo.
Šon Koneri je zavoleo Srbiju. Postao je
neki naš part-tajm ambasador. Sve mu je
bilo jasno oko naše situacije.
A ZA LUKIĆA... LAMBORGINI
Ta Marbelja, fudbalski klub i Šekularac
koga sam doveo. A doveo sam i Vladana
Lukića koji me je oduševljavao kao fudba-
ler i jednom prilikom kada je dao dva gola
u poluvremenu sam ušao u svlačionicu i
dao mu ključeve od mog novog lambor-
ginija koji sam platio 450.000 dolara jer
je bio kolekcionarski model. Onda je on
iste večeri poželeo da ga odveze u Beograd
i pokaže ga na Zvezdinoj šljaci. On je po-
malo otišao neispoštovan iz Zvezde. Bio je
kivan i sad se vraća kao zvezda španskog
fudbala u lamborginiju, a ja ludak ga pu-
stim usred prvenstva da pokaže moćnu
mašinu u Beogradu. A španska štampa
je pisala „Evo ovaj ludak ne samo da mu
je poklonio lamborgini nego ga je i pustio
usred prvenstva u Beograd“.
KORZIKANSKA VEZA
A malo kasnije pokazalo se da mi je taj
lamborgini spasao život. Da nije bilo tog
događaja, tamo neki gradonačelnik Nice,
Fera, ne bi mi ponudio da uzmem fudbal-
ski klub Nicu i da napravim sličnu epizodu
kao što sam sa Marbeljom. Baza oko fud-
bala, mode, muzike... U Marbelji gde mi
je Širli Bejzi pevala na uvo „Goldfinger“ i
druge pesme. Obožavala me je. Bila je u
tom periodu u vezi sa belgijskim plemi-
ćem i dolazili su na moju jahtu.
Naravno da su mi nuđeni štancani dinari iz Topčidera.
Pa kako su kupili pola Beograda ti moćni biznismeni?
Meni su nuđeni ti dinari. Moglo se kupiti pola Dedinja.
A u isto vreme da kupujem naftu i da je baržama
šaljem. Sve je to bilo razrađeno
Dakle, gradonačelnik Nice me pozove i
ja kupim fudbalski klub. Ali tokom pred-
sezone krenu demonstracije protiv mene
zato što sam hteo da otpustim predsedni-
ka kluba. On je bio Širakov čovek, a na iz-
borima ga pobedili gradonačelnik Fera
koji je bio Le Penov čovek. Vrlo nestabil-
na situacija, i kaže Fera da vratim akcije
kluba a oni meni pare. Brod mi je bio par-
kiran u Nici. Jednog dana potpišem, su-
tradan dolazi dasa sa koferom na brod.
Platio sam preko računa a oni meni do-
nose u koferu. On zalizan ko iz „Kuma“.
Prođe šest meseci a ja imam rat sa Hezu-
som Hilom jer je hteo da pere pare preko
kluba Marbelja. Nisam pristao, a da jesam,
verovatno bih bio u zatvoru kao 150 ljudi
koji su tako završili. Krenuo je u rat da mi
otme klub. Televizija, radio-stanice protiv
mene, jednog dana na automobilima „Pe-
trović nepoželjan u Marbelji“.
A onda primam poziv od onoga što mi je
doneo pare na brod: „Sedi odmah na avion
i dođi u Nicu.“ I sačeka me taj tamo i kaže
- sediš ovde, jer je naručeno da me ubiju.
To mi kaže taj Korzikanac koji mi je doneo
kofer sa parama. I šta je sudbina, da nisam
Lukiću dao lamborgini, nikada ne bi čuo za
mene gradonačelnik Nice, nikad ja ne bih
kupio fudbalski klub pa vratio akcije. Oni
su pokrivali sve aktivnosti Korzikanaca, a
Korzikanci drže sve kockarnice i stalo im
je da ostane na vlasti ovaj Le Penov čovek.
I onda su Korzikanci sredili stvari da
me niko ne dira od Hilovih ljudi. Pripreti-
li su Hezusu Hilu. A on je trebalo da dođe
u Beograd kada je njegov Atletiko Madrid
igrao sa Obilićem. Telefonira mi Arkan i
kaže: „Šta si ti to postao, stari školski dru-
že? Ovaj ne sme da dođe u Beograd, naj-
veći mafijaš Hezus Hil ne dolazi sa svojim
klubom.“ Odgovorim mu: „Nisam ništa
postao, ja nisam vaš svet, ja sam muzičar.“
KAD DŽEGER POZOVE
I na Kipru sam saznao da nisam rođen
za šaržiranje love već je ime moje igre
„potrošnja“, što sam kasnije doktorirao.
Da spičkam sve što sam napravio na za-
dovoljstvo svih a pogotovo mene. Jer oči-
gledno da tamo iz one Jatagan male ni-
sam bio predodređen i sudbina nije bila
ta da sačuvam pare i ostavim generacija-
ma posle mene da se to lančano obnavlja.
Tako da sve ono što sam imao sam potro-
šio i svi oko mene su bili prezadovoljni ži-
votom koji su vodili pored mene, uklju-
čujući i porodicu do izvesnog momenta.
Ali u zadnjem stadijumu Marbelje se sve
okrenulo i nekako sam ostao na vetrome-
tini slobode za koju sam se borio. Mogu
iskreno reći, bez ičega ali potpuno svoj.
Posle svih godina peripetija i ludila, pre-
danog istraživanja načina da se osvoji slo-
boda, došao sam do potpune pustoši mo-
jih odnosa sa okolinom. Ali glavna nagrada
mi je što sam ostao svoj. I verovatno jedan
od retkih koji nikada nije, izuzev nekoliko
poslednjih godina, pravio kompromise. A
i ceo život sam se trudio da nikome ne po-
lažem račune ni za šta. Neko bi rekao - sam
svoj gazda, ali ne, bio sam svoj rob jer sam
uslišavao naredbe ideje sebe kao otkače-
nog slobodnjaka. Tako da se u tom balansu
između sebe kao izvršioca i sebe kao dava-
oca izrodio neki moj specifičan stil života.
Sa dubokom tugom konačnog saznanja da
nisam bio ni blizu doticanja slobode.
Sa Mikom Džegerom na jahti i njego-
vom pričom sa knjigovođom je pukla ide-
ja o slobodi. Jer onaj koji je bio za nas oli-
čenje slobode i rok kulture i buntovništva
bez razloga, ispostavilo se da je radio sve
sa razlogom i da je taj maneken slobode
ništa drugo nego ona lutka iz izloga koju
prodavci obuku i nabiju joj periku. N
51
 NOVINSKA PRIČA
Ponavljajući obrasci
U dvorištu iscelitelja nije ga dočekao pas, iako je na kapiji pisalo
„Čuvaj se životinje“, već tvor. Ili lasica, nije bio siguran. Bilo je tu
još životinja, makar onoliko koliko i ukućana. Petao, mačka, nešto
što je ličilo na lisicu ili kojota. Možda je to bio neki žgoljav pas.
Dočekali su ga prijatno, ponudili ga rakijom i domaćim kulenom
Piše Darko Tuševljaković
1 Rekli su mu da treba da ide u pred-
građe. Tamo, u razvučenom, jednolič-
nom naselju između grada i industrijske
zone u kom su mahom živeli Mađari,
živi čovek, rekli su, koji leči takve stva-
ri. „Kakve stvari?“, pitao ih je, svoje pri-
jatelje, kolege s posla, rođake, ali, iako
niko na to nije umeo ili nije hteo da od-
govori, bilo mu je jasno da će morati da
ih posluša. Znao je da ih više neće videti
ako ne ode, jer su izgubili strpljenje gle-
dajući ga kako mesecima propada. Iz is-
tog razloga nije sebe gledao u ogledalu,
činilo mu se da postaje osušena verzi-
ja nekadašnjeg sebe, dehidrirana voć-
ka. Niko ga nije krivio zbog toga; otkako
je, početkom godine, ostao bez rodite-
lja, koji su stradali na magistrali prema
Beogradu („u užasnom lančanom suda-
ru“, pisalo je u novinama), sve je krenu-
lo nizbrdo. Dotad nije ni znao da spada
među one koji ne umeju da prihvate gu-
bitak. Nikad nije razmišljao o tome ili,
ako jeste, nije se opterećivao time, ali
ubrzo posle nesreće nije mogao da raz-
mišlja ni o čemu drugom. Da li je dobro
biti toliko vezan? Odrastao čovek, a ra-
suo se na deliće poput smrskanog vetro-
brana... Dijana ga je ostavila, u suzama,
ali nije više imala snage da ga pridrža-
va tokom sunovrata. Počeo je da me-
sečari, prestao je da jede, napadao ju je
zbog toga što ne želi decu. Vratio se ado-
lescentskim porocima, pronalazila ga je
pijanog i usranog u hodniku, nadomak
kupatila ili spavaće sobe do koje ne bi
uspevao da dopuže na vreme.
„Malo je čudan tip, neka te ništa ne iz-
nenadi“, rekli su mu i oprezno ga potap-
šali po ramenu, da ga ne ozlede. Klim-
nuo je glavom i poslušao ih.
Vojvođansko predgrađe je predgrađe
iz pakla ili iz sna, ako to nije isto. Obra-
sci ulica, drvoreda, šorova, niskih fasa-
52 Nedeljnik 8. jul 2021.
da i ograda ponavljaju se unedogled. I is-
pred svake druge-treće kuće klupica na
kojoj sede baba i deda, stogodišnjaci, re-
klo bi se, a povremeno bi se između njih
našao neko mlađi, neko njegovih godi-
na. Starci zure u neznanca u prolazu dok
dlanovima blago tapšu svoj podmladak
po kolenima, kao da ga bodre. A on gleda
u posetioca vodnjikavim očima, dok mu
iz poluotvorenih usta curi bala.
Jezik koji je tu čuo nije mogao da ra-
zume. Mađarskog nije znao ni reč.
U dvorištu iscelitelja nije ga dočekao
pas, iako je na kapiji pisalo „Čuvaj se ži-
votinje“, već tvor. Ili lasica, nije bio sigu-
ran. Bilo je tu još životinja, makar onoli-
ko koliko i ukućana. Petao, mačka, nešto
što je ličilo na lisicu ili kojota. Možda je
to bio neki žgoljav pas. Dočekali su ga
prijatno, ponudili ga rakijom i domaćim
kulenom. Sačekao je da majstor završi
s prethodnom mušterijom, ženom ko-
joj je nestao sin, pa se konačno susreo s
domaćinom. Osetio je potrebu da ispri-
ča „lekaru“ o svojoj boljci, ali nije znao
šta da kaže. On mu je, međutim, rekao
da za tim nema potrebe. „Pođi sa mnom
u šupu“, rekao je i poveo ga preko dvori-
šta u kućicu koja je služila kao ordinaci-
ja. „Kako mislite da mi pomognete ako o
meni ništa ne znate?“, pitao je, ali doma-
ćin se osmehnuo i pokazao mu da sed-
ne na stolicu, jedinu u šupi. „Neću ti po-
moći ja. Pomoći ćeš sam sebi“, rekao je i
čučnuo ispred njega da mu zavrne noga-
vicu. „Šta to...“, zaustio je, ali od onoga
što je video je zanemeo.
Domaćin mu je protrljao potkolenicu
kao da trlja čarobnu lampu i iz procepa
koji se otvorio na koži a da ga to uopšte
nije zabolelo izvirio je sivosmeđ, dlakav
rep. Za njim su se ukazale nožice, stra-
žnji deo životinje, koja se zakoprcala,
terajući ga da poskoči. „Majko mila...“,
šapnuo je, zabezeknut, kada su iz njego-
ve noge ispale i prednje šape stvorenja,
a zatim i glava, mala, malčice spljoštena,
s dva tamna oka, sitnom njuškom i du-
gačkim, svetlim brkovima.
„Vidra“, rekao je. Domaćin je klimnuo
glavom.
„Tvoja vidra. Izvukla je bolest iz tebe.
Čuvaj je dobro. Drugu šansu dobiju svi.
Treća je već problematična.“
I to je bilo to. Neverovatno. Dok je on
dolazio sebi, masirajući potkolenicu na
kojoj nije bilo nikakve rane niti ožilj-
ka, domaćin je u dvorištu ćaskao s uku-
ćanima i smejao se s njima nekoj nje-
mu nerazumljivoj šali. Nasmejao se i
on kada mu je domaćin saopštio da je
usluga besplatna, pa je preuzeo kavez u
kom se vrpoljila vidra i pošao kući, ras-
terećen. Na kapiji mu je iscelitelj pružio
ruku i izgovorio nešto što je moglo biti
pozdrav, ali i bilo šta drugo. Možda ime
životinje? Čak i nije toliko zvučalo kao
mađarski, mada on tog jezika zaista nije
znao ni reč.
Dok je pešačio nazad monotonim
predgrađem, starci sa klupa klimali su
glavama i tiho ponavljali tih nekoliko
slogova, milujući kolena slinavih poto-
maka.

2 Lek je savršeno delovao. Već posle
nekoliko dana je shvatio da nije pomislio
na roditelje otkako se vratio sa tretmana,
a još nekoliko nedelja je moralo da prođe
dok Dijana preko dobronamernih glasi-
na i tokom nekoliko slučajnih susreta nije
uvidela da je opet onaj stari i vratila mu
se. I prijatelji su ponovo počeli da svraća-
ju i sada su ga snažnije tapšali po ramenu,
pošto je povratio deo kilaže i videlo se da
sve ide u pravcu oporavka. Život se mogao
nazvati normalnim, ako se izuzmu stal-
ni miris sirove ribe i mokri otisci šapa na
svemu. Vidra u kadi. Vidra na kauču. Vi-
dra u kuhinji. Vidra u špajzu. Vidra u kre-
vetu. Vidra u Dijaninim čizmama. Vidra u
njegovom krilu, vazda spremna za igru.
Bilo je nemoguće obuzdati to stvorenje.
„Takve su vidre“, govorili su prijatelji, ko-
lege s posla, rođaci. „Ako si hteo mir, tre-
balo je da nabaviš ribice.“ Ribica je u kući
uvek bilo, odgovarao bi on u šali, ali sve
su završavale u vidrinom stomaku. Dija-
na je prihvatila životinju, znao je, zato što
ga je vidra zaokupljala i rasterivala od nje-
ga crne misli. Nije imao kad da predahne.
Uveče bi odlazio na spavanje umoran kao
da se ceo dan brinuo o živahnom detetu.
Štaviše, Dijana ga je posmatrala, danima,
nedeljama, i nešto u njegovom ponaša-
nju, u načinu na koji se sa nonšalanci-
jom i veseljem nosio sa svakodnevnom
kućnom histerijom, navelo ju je da pomi-
sli kako bi bio dobar otac. Ali, kada mu je
to pomenula, zagledao se u nju kao da se
čudi što joj je nešto takvo uopšte palo na
pamet. „Pa sada imamo vidru“, rekao je.
„Potrebna je stalna pažnja“, obavešta-
vao bi posetioce, kojima su pravila pona-
šanja u blizini neobičnog ljubimca bila
nepoznata. „Da se ne sapletete, da ne na-
gazite na nju. Ne daj bože da neko osta-
vi otvorena ulazna vrata...“ Dijana je sve
to potvrđivala uz osmeh, milujući vidru,
koja bi pred gostima uvek tražila da bude
u centru pažnje, a onda je, jednog dana,
izašavši da baci smeće, baš ona, Dijana,
zaboravila da zatvori vrata. Malo je reći da
je u kući nastao haos. Svađe i suze, potra-
ga, žalost. Remisija se, posle svega, ipak
nije održala i bolest se vratila snažnija
nego pre, jer sada nije oplakivao samo ro-
ditelje - štaviše, kao da uopšte nije oplaki-
vao njih - već deo sebe koji je nestao. Sop-
stveno meso, sopstvenu krv. Nije umeo
da se nosi s tim. Nije umeo da se nosi ni sa
Bilo je nemoguće
obuzdati to stvorenje.
„Takve su vidre“,
govorili su prijatelji,
kolege s posla, rođaci.
„Ako si hteo mir, trebalo
je da nabaviš ribice“
čim. Dijana je plakala, kumila ga da se ne
prepusti očajanju, obećavala da će mu na-
domestiti gubitak kako zna i ume, a onda
je, susrevši se s histerijom ili zidom ćuta-
nja, opet uzela svoje stvari i otišla. Ovog
puta, rekla je, nema te sile...
Baš kao što nije bilo ni sile koja je mo-
gla da zameni njegovu životinju. Dijana je
pričala gluposti, iz nje su dopirale zloba i
ljubomora. Namerno ga je lišila pomoć-
nog točka, štake kojom se podupirao še-
pajući kroz život. I šta će sad? Neće jesti,
to je bilo sigurno. Niti će spavati. Neće ni
prestati da traži svoju spasiteljku.
Svuda je zavirio, prečešljao je pešice ceo
grad, sve dok se opet nije našao u pred-
građu, istom onom pojasu nadomak in-
dustrijske zone. Ispijen i umoran, zapit-
kivao je retke prolaznike o vidri, ali niko
nije pokazao da ga razume. Zalazio je du-
blje u mrežu širokih ulica, sve dok više
nije bio siguran odakle je došao i kuda
treba da ide. Povremeno bi mu se učini-
lo da iza nekog drveta ili poljske mašine
ostavljene u šoru vidi dlakav rep ili odsjaj
u tamnom oku životinje, ali fatamorgana
bi se raspršila čim bi joj prišao. Poželeo
je da opet poseti iscelitelja, da mu zatraži
novu životinju, neka mu je sada izvuče iz
druge noge, ali nije umeo da se orijentiše
u pravilnoj mustri naselja, a niko od sta-
raca na klupama nije umeo da mu pokaže
put ka ordinaciji. Njihovi štićenici, opu-
štenih vilica i obešenih ramena, gledali su
ga telećim pogledom i povremeno bi ne-
što zamukali, uznemireni bukom koju je
pravio u tom mirnom, uspavanom kraju.
Opet ju je spazio, na uglu dveju istovet-
nih ulica, i potrčao je ka njoj. Ovog puta
nije nestala kada je zavrnuo za ćošak, već
je zbrisala duž šora ka sledećoj klupici, na
kojoj su sedeli baba i deda u crnini. Vidra
se smestila na prazno mesto između njih
i okrenula se ka njemu, kao da ga doziva.
„Dajte mi je“, viknuo je, jedva naterav-
ši noge na pokret. „Vratite mi je. Ona je
moja.“ Međutim, kada je dospeo do klu-
pe, isplazivši jezik od umora, vidre tamo
više nije bilo. Obazreo se oko sebe, ali
ulica je bila pusta. Osim to dvoje stara-
ca, koji su ga gledali i smešili se. Starac
je potapšao prazno mesto između njih i
on pomisli da bi zaista mogao da sedne
i predahne malo. Da povrati dah. Iona-
ko nije znao kuda će dalje... Daska pod
njim je bila topla i primila ga je na sebe
poput najmekšeg jastuka. Baba i deda su
se malo razmakli dok se spuštao na klu-
pu, a onda su se, čim je seo, stisnuli uz
njega. Tad više nije imao kud, ali nije ni
želeo da ode. Kao da je bio uklešten izme-
đu dva drevna, postojana drveta. Oduvek
su bila tu i oduvek su ga čekala. On je bio
njihov kao što je vidra bila njegova. Isce-
litelj, čini se, nije bio u pravu. Drugu šan-
su možda jeste proćerdao, ali treća uop-
šte nije delovala toliko loše.
Zinuo je nešto da kaže, da im zahvali
na gostoprimstvu, ali baba i deda su, kao
po dogovoru, spustili dlanove na njego-
va kolena i iz njega je ka njima ubrzano
počelo da ističe sve ono što prošli put nije
isteklo iz njegove potkolenice. Starci su
klimali glavama i tiho ponavljali nerazu-
mljivu reč, onih nekoliko slogova koji su,
očigledno, bili njegovo ime.
„Muuuu“, rekao je, a onda je, zagledav-
ši se prazno u nešto ispred sebe, zaboravio
da je ikad izgovorio bilo šta. N
53
 K U LT U R A
va{arta{tine
POZORIŠTE KNJIGE UMETNOST FILM [ MUZIKA ] TV ESEJ

O PREDSTOJEĆEM EXITU
DUŠAN KOVAČEVIĆ, DIREKTOR I OSNIVAČ FESTIVALA EXIT

Zagrljaj kao glavna

zvezda festivala
Razgovarao Branko Rosić

ašto je bilo važno održa- Da li ove godine nije bilo moguće

Z
vanje letnjih festivala?
Od izuzetne je važno-
sti održavanje i Exita i
drugih festivala u Srbiji, kako bismo
poslali jasnu poruku da kao društvo
ne pristajemo na neku novu nor-
malnost u kojoj bi koncerti i festivali,
odnosno muzika uživo, postali stvar
prošlosti. Jer, kao što čujemo, naja-
vljuje se novi talas virusa od septem-
bra, i da ovog leta nije bilo događa-
ja, to bi značilo još jednu godinu bez
koncerata, a onda bi se možda poja-
vio neki novi soj, što bi praktično do-
velo do toga da okupljanja i koncerti
postanu trajno zabranjena delatnost.
Sa sigurnosnim protokolom koji su
osmislili vodeći srpski festivali, mi
zapravo pronalazimo rešenje kako i
u pandemijskim uslovima možemo
da se bezbedno okupljamo.
Tu je i sigurnosni protokol?
„Safe Events Serbia“ protokol
omogućuje da festivali, uz strogu
kontrolu ulaska, budu najsigurnija
mesta okupljanja u Srbiji, mnogo bezbednija od proslava, tržnih
centara, kafića i drugih mesta na kojima ne postoje takva pra-
vila. Ulaz na festival je dakle ograničen na one koji ili poseduju
digitalni zeleni sertifikat, što znači da su vakcinisani ili preleža-
li virus, ili imaju negativan brzi antigenski ili PCR test. Kako bi-
smo svima izašli maksimalno u susret, za one bez zelenog serti-
fikata obezbedili smo besplatno testiranje u Novom Sadu.
Mnoge je iznenadio ipak značajan fenomen antivakserstva
u Srbiji, da li je kampanja za vakcinaciju mladih nešto pro-
menila?
Rezultat ankete koju smo radili sa našim posetiocima je po-
kazao da je preko 60 odsto Exitove publike vakcinisano, a da
je još oko 10 odsto njih preležalo virus u prethodnih pola go-
dine. Ovi podaci govore o tome da je kampanja i te kako imala
odjek, jer je u pitanju duplo veći procenat nego u toj starosnoj
grupi u opštoj populaciji.
dovesti više RnR bendova, jer su
mnogi otkazali turneje?
Istina je da velika većina bendova
ove, kao i prošle godine, nema svoje
turneje. Ipak, pored Guette, Solomu-
na, Kalkbrennera i drugih najvećih
svetskih DJ imena, na festivalskom
programu ima niz živih nastupa koji
izazivaju pažnju. Izdvojio bih Saba-
ton, jedan od najznačajnijih evrop-
skih heavy metal i rokenrol bendova,
kojima će EXIT biti prva, a možda i
jedina svirka ovog leta nakon 16 me-
seci pauze! Oni su toliko motivisa-
ni nastupom da su još od ponedeljka
u Beogradu, na svakodnevnim pro-
bama. Tu je i Asaf Avidan, izuzetno
popularan kantautor iz Izraela, koji
je svet osvojio pesmom „One Day“.
Pored njih nikako se ne smeju zane-
mariti nastupi svetski priznatih izvo-
đača Amire Medunjanin i Laibacha,
kao i našoj publici omiljenih Darka
Rundeka, Hladnog piva, Buča Kesi-
dija, i mnogih drugih. Međutim, ove
godine će zasigurno glavna zvezda
festivala biti zagrljaj, kojim ćemo snažno i glasno poslati poruku
da ne pristajemo na svet u kojem ćemo živeti otuđeni.
To je i poruka koju ste poslali u nedavno objavljenom
kratkom filmu „EXIT the pandemic“.
Bilo je mnogo poruka tokom pandemije koje su izazivale
ozbiljnu zabrinutost. Jedna od niza vesti koje su me šokira-
le bila je najava čelnika pojedinih vodećih tehnoloških kom-
panija koji su najavljivali „gradove nove normalnosti“, u ko-
jima će sve biti robotizovano i gde ljudi neće imati potrebu da
budu jedni s drugima. To je orvelovska budućnost na koju ne
pristajemo, i to smo prikazali u našem kratkom filmu. Ljudski
kontakt je nešto što mora da pobedi sve prepreke, to je nešto
iskonsko. Čast mi je što će upravo iz mog grada i moje zemlje
biti poslat važan impuls za oporavak svetske muzičke indu-
strije, a posebno to što će Exit biti simbol ljudske potrebe da
budemo zajedno, slobodni i živimo život vredan življenja. N

55
KNJIGE
Moja sestra
serijski ubica
NAGRADA LOS ANGELES TIMESA ZA TRILER GODINE
Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović
ebitantski roman nigerijske spisateljice Ojinkan
D
Brejtvejt „Moja sestra serijski ubica“ nedavno je ob-
javila beogradska Laguna. Takav naslov zavređuje i
intrigantan početak i Brejtvejtova nam ga i daje.
Roman smešten u savremeni Lagos počinje sa medicinskom
sestrom Korede kako riba kupatilo i samoj sebi - i čitaocu, ob-
jašnjava kako se krv najteže skida sa spojeva između tuš kabi-
ne i pločica.
Korede to priča iz iskustva - nesrećni pesnik Femi treća je
žrtva njene mlađe, lepše i zanosne sestre Ajule koja sedi pored
u krvavoj haljini i čeka da starija sestra sredi stvar. I on, kao i
prethodna dvojica, navodno je pokušao da napadne Ajule koja
se „samo branila“ očevim nožem koji nosi stalno sa sobom.
Iako na prvi pogled tako deluje, „Moja sestra serijski ubi-
ca“ nije toliko triler koliko priča o odnosu dveju vrlo razli-
čitih sestara. Ajula je lepotica građena kao boca koka-kole,
kože između krema i karamele, miljenica porodice, prazno-
glava dizajnerka koja se ne skida sa društvenih mreža - sestra
čak mora da je opominje da mora da glumi ucveljenu devojku
i ne kači vesele postove dan pošto joj je dečko „nestao“. Ko-
rede je glavna medicinska sestra u bolnici u Lagosu. Visoka,
oštrih uglova i građena kao prut. Ona je odraslo i odgovorno
lice u porodici, sestrin čuvar i zaštitnik i saučesnik u rešava-
nju tela nesrećnih momaka.
Korede je i naratorka romana i njen suvi, „mrtvo-ozbiljni“
humor čini čitanje ovog debija beskrajno zabavnim, laganim
i interesantnim. Korede je, naime, zaljubljena u zgodnog le-
kara Tejda koji, naravno, onog trenutka kada vidi Ajule posta-
je opčinjen njom.
Kako će se završiti ovaj ljubavni trougao - da li će Ajule za-
riti nož u srce sestri ili zgodnom lekaru ostaje da se vidi, kao
56 Nedeljnik 8. jul 2021.
GRAĐENA KAO BOCA KOKA-KOLE
Ovo je priča o odnosu dveju vrlo različitih
sestara. Ajula je lepotica građena kao boca
koka-kole, kože između krema i karamele,
miljenica porodice, praznoglava dizajnerka koja
se ne skida sa društvenih mreža - sestra čak
mora da je opominje da mora da glumi ucveljenu
devojku i ne kači vesele postove dan pošto joj je
dečko „nestao“
što čitaocu ostaje da sazna da li će se pacijent u komi, kome se
Korede poverava, probuditi i otkucati sestre.
Ojinkan Brejtvejt živi u Lagosu i ovde je maksimalno isko-
ristila užurbani život ovog nigerijskog grada sa saobraćajnim
gužvama, korumpiranim saobraćajcima, kišom koja „lomi“
kišobrane, šarenom odećom i tradicionalnim jelima, da ro-
manu da vrlo karakterističnu odrednicu za mesto.
Istina, priča o sestrama serijskim ubicama, mogla je da se
odigrava bilo gde drugde, ali joj nigerijska kultura i buka i je-
zik i tradicija daju karakteristični šmek koji vrlo prija.
Roman, iseckan na kratka poglavlja prozaičnih naslova, čita
se brzo i u jednom dahu zahvaljujući zabavnoj mešavini mor-
bidnog humora, ljubavne priče, porodične drame, ali i tome
što vas tera da se zapitate kako događaji u detinjstvu oblikuju
ponašanje odraslih. Preporuka! N

Senke Aleks Nort
Sigurno ste znali tinejdže-
ra kao što je Čarli Krebtri. Iz-
opačene mašte, zlokobnog
osmeha - najradije sam, ni-
kad u većem društvu. U sebi
podozrevate da je u stanju da
učini nešto strašno. Pre dva-
deset pet godina Krebtri je
to i dokazao - izvršio je šo-
kantno ubistvo koje je privu-
klo onu čudnu, bizarnu popu-
larnost kakva postoji jedino
u najmračnijim ćoškovima in-
terneta - i inspiriše ubice imi-
tatore. N
Staza smrti
Sara Bledel
Luiz Rik, šefica specijalne je-
dinice Istražnog odeljenja,
vraća se u službu nakon du-
žeg bolovanja. Ova elitna jedi-
nica danske policije koja traga
za nestalim licima dobija infor-
maciju da je pre nedelju dana
nestao petnaestogodišnji sin
mesara iz Valsea. Ubrzo na-
kon što preuzme potragu, Luiz
shvata da bi ovaj slučaj mo-
gao imati veze sa istragom
smrti njenog momka, koja se
odigrala pre mnogo godina. N
GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE
Nadbiskup
Piše Čedomir Antić
R
ičard Sto-
uks bio je
poslanik
Laburistič-
ke partije.
Ovaj neprijatelj Sovjet-
skog Saveza i pristali-
ca udovoljavanja silama
Osovine, rodio se kao ka-
tolik u državi u kojoj pre-
mijer i kralj moraju biti
protestanti i u kojoj su
ostale vere bile zakonski
obespravljene. Ne čudi
zato što je godinu dana
posle zatvaranja logora
Jasenovac i stradanja više
od pola miliona Srba u
Hrvatskoj i BiH, stao pred
poslanike u Vestminster-
skoj palati i rekao:
„Nadbiskup je bio naš
postojani saveznik 1941,
tokom najgore krize, a i
kasnije, kada se Pravo-
slavna crkva, koja je da-
nas ‘kako treba’ sa Tito-
vom vladom, bratimila
sa Musolinijem.“ U Hrvatskoj je 1945. godine, baš kao i u Poljskoj,
U Hrvatskoj je 1945. granica katoličanstva i političkog Zapada
godine, baš kao i u Polj- pomerena stotinama kilometara u korist jednog
skoj, granica katoličan- ateističkog, komunističkog režima
stva i političkog Zapada
pomerena stotinama ki-
lometara u korist jednog nezavisnosti iz 1992. pre- pravoslavnih. Ustaše su
ateističkog, komunistič- ma zvaničnim partijskim tokom rata ubile 157 pra-
kog režima. statistikama broj među- voslavnih sveštenika. Po-
Procene se razliku- etničkih brakova kod Hr- gubile su tri, a prognale
ju, ali govore isto: usta- vatica bio je višestruko jednog episkopa, dok su
ški režim u Hrvatskoj bio manji nego kod njihovih dvojica sami nekako po-
je jedan od najsmrtono- komšinica Srpkinja. begli. Sve u svemu 85%
snijih totalitarnih režima Zag r eba č ki n a dbi - pravoslavnih sveštenika
u istoriji. Više stotina hi- skup Alojzije Stepinac je ubijeno ili proterano.
ljada Srba je ubijeno, a sa bio je zvanični vikar voj- NDH je stvorila sopstve-
njima još bar pedeset hi- ske NDH. Stvaranje NDH nu Hrvatsku pravoslavnu
ljada Jevreja, Roma i hr- je podržao i protiv nje- crkvu. Prema jednom is-
vatskih antifašista. Ipak, ne vlasti se nije previ- traživanju, čak 1.400 sve-
u Hrvatskoj se posle Dru- še bunio. Tokom rata štenika Katoličke crkve
gog svetskog rata nije do- sveštenici kojima je bio u NDH učestvovalo je u
godila neophodna de- nadbiskup nasilno su zločinačkim aktivnosti-
nacifikacija društva. Do pokatoličili oko 300.000 ma fašističkog režima. N
57
INTERVJU

PRED KONCERT U BOTANIČKOJ BAŠTI 11. JULA

RADE ŠERBEDŽIJA

Ne okreći se iza sebe

Razgovarao Branko Rosić

ta nas čeka na vašem Oldmanom?

Š
koncertu 11. jula u Da, snimam u Londonu TV se-
Botaničkoj bašti u riju sa Garijem Oldmanom. Seri-
Beogradu? ja je odlično napisana i uloga mi je
Pjevat ću svoje stare i nove pje- jako dobra. A Gari Oldman je vr-
sme. Više starih a manje novih hunski glumac. Veže nas i to što
jer, kako mi je jednom davno re- smo nekada davno obojica igrali u
kao moj prijatelj Kemal Monte- Stopardovoj drami „Rozenkranc
no: „Nova pjesma je dobra samo i Gildenstern su mrtvi“. Obojica
onda kad postane stara!“ smo igrali Gildensterna. Doduše
A ova moja pjesma „Ne okre- on je igrao sa Timom Rotom a ja sa
ći se sine“ nije nova iako nikada Ivicom Vidovićem. Prihvatio sam
nije postala stara, jer sam je sni- ulogu samo zato što su mi omogu-
mio davne 1989. u tadašnjem Ju- ćili da odigram svoje uloge u naše-
gotonu u Zagrebu. Bilo je to teško mu kazalištu Ulysses na Brijuni-
vrijeme. Upravo kada je trebala ma u julu i avgustu. Igram Kralja
izaći ta moja longplejka „Ne budim te tek tako“, počela su te- Lira već 21 godinu. I veselim se tim predstavama jer uvijek pro-
ška vremena u toj našoj zemlji i moja ploča je ostala uglavnom nalazim nešto novo što je taj veliki pisac mislio tim svojim be-
u skladištima Jugotona. Tako da je vrlo malo ljudi čulo te moje smrtnim stihovima.
pjesme, pa i ovu o kojoj sada govorim. A pjesma je ta zapravo Nekada sam živio u Londonu. Tu su rođene naše kćeri Vanja
poruka mome sinu Danilu i njegovoj generaciji, da se ne okreću i Mimi. Nina je rođena u Beogradu ali je imala nepunu godinu
iza sebe i da ne gledaju na naše probleme i živote, nego da gle- kada smo došli u London. Tu sam snimao svoje prve uspješne
daju ispred sebe u budućnost, u novi život! Moj novi album ima filmove devedesetih godina: „Before the rain“, „The Saint“,
neke od pjesama koje su za mene napisali neki moji prijatelji. „The Snatch“, „Eyes wide shut“... sa velikim režiserima Man-

PROFIMEDIA
čevskim, Filipom Nojsom, Gajom Ričijem, Stenlijem Kjubri-
A baš nekoliko nedelja pred koncert videli smo vaše fo- kom... Tu je moja Lenka u Šekspirovom Globu režirala „Buru“
tografije iz Britanije i snimanje serije sa slavnim Garijem sa Vanesom Redgrejv kao Prosperom. N

RECENZIJA

Prti Bee Gee

20cm mađije
Mascom

Sa zadovoljstvom možemo konsta- lutno savršen spoj teksta, muzike,

tovati da se reperski duo Prti Bee produkcije i spota kroz LEGO per-
Gee spektakularno vratio na re- spektivu koji nadmašuje konkuren-
gionalnu hip-hop scenu koju je u te, postavlja nove standarde i ulazi u
prethodnoj sezoni osvojio singlom istoriju kao nešto neviđeno na ovim
„Cigging“. prostorima. Uživajte!“, izjavili su
Mikri i Eufrat povodom objave no-
Na tragu tog uspeha Mikri i Eufrat vog singla.
predstavljaju novi hoperski banger Pred bendom Prti Bee Gee je dugo
pod nazivom „20cm mađije“. Na toplo leto u susret albumu „Pet+1“
autentičan i duhovit način Prti Bee koju fanovi širom regiona željno
Gee su se poigrali sa kockicama i li- očekuju.
kovima koje su, uz njihovu pomoć,
kreirali: Dostupno na:
„Numera ‘20cm mađije’ je apso- smarturl.it/20cm_madjije

58 Nedeljnik 8. jul 2021.

 CHALLENGE
MINI-INTERVJU
Goblini: Branko DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
Golubović Golub
Fort fest, 10. jul, Kalemegdan) Momčilo
Bajagić
Bajaga
MARKO RISTIĆ
MUZIKA
Džimi Hendriks
„Uživo sa ostrva Vajt“
Šta očekujete od nastupa na „Fort Ovu ploču sam kupio u
festu“ 10. jula? robnoj kući u Zemunu. Nisam
do tada znao za njega,
Očekujem da dođe do ponovnog us- a privukao me je njegov
postavljanja energetskog mosta iz- neobični imidž - kosurdača
među naše publike i benda. Odno- i šešir. Kada sam je pustio
na gramofonu Tosca 10, nije
sno, možda je ispravnije da kažem da
mi bilo najjasnije o čemu se
očekujem potvrdu da se taj most ni-
radi, a onda me je oduševila.
kada nije ni srušio.
David Bowie, T Rex
Kako su Goblini funkcionisali tokom
prethodnih pandemijskih meseci?
Glam rok, visoke
potpetice. Bouvi i Bolan.
Momci su se s vremena na vreme
Bitlsi - Plavi i Crveni album
okupljali i svirali. Ja nisam bio u mo-
gućnosti da se vidim sa bendom sve Deep Purple -
do novembra prošle godine. Iz Jor- „Made in Japan“ i
dana u kojem živim nije bilo letova „Deep Purple in Rock“
pre toga. Uspeli smo da se vidimo Dip parpl imaju u Srbiji i
par puta i da malo prođemo kroz novi Japanu više fanova nego
u ostalom delu sveta.
materijal. Naravno, sve ovo u meni
Jedan od razloga tolike
stvara nervozu. Nisam navikao da popularnosti je njihov
izađem na binu a da se ne osećam koncert 1975. u Beogradu
totalno spremnim. u hali Pionir. Sećam se da
su doneli ozvučenje sa
Upravo je kovid-19 sprečio Gobline ogromnim zvučnicima skoro
da predstave album „Jednina“, na-
do plafona Pionira. Četiri
kon šest godina diskografske pau-
dana su mi zujale uši. Karte
ze. Šta predstavlja „Jednina“? su bile skupe, naročito one
Odraz našeg shvatanja društva u ko- u parteru gde je bila gomila
jem živimo i akcija neophodnih kako imućnih Beograđana, čak
bi se neke stvari promenile nabolje. i nekih žena u bundama,
a mi smo imali najjeftinije
U pesmi „Ja, ti ili on“ kažete da nam karte za tribine. Kada su
„treba udarac u zid“?
se ugasila svetla, krenuo je
suvi led visok dva metra i
Kao što i sam naslov našeg albu- samo su se pomaljale glave
ma kaže, svi mi individualno mora- Hjuza i Koverdejla. Sve žene
mo da tresnemo glavom o zid i izađe- u bundama su zapalile od
mo iz ove situacije koja me podseća bine pa smo mi uleteli u prve
na indukovanu komu. Možemo samo redove.
da se zavaravamo da će „jedna oso-
Lu Rid - Transformer
ba promeniti sve“. Primera radi, pe- Ovaj album i „Noć u operi“
sma „Ti si taj“ ne priča o njoj ili njemu od Kvina sam slušao
nego o svima nama. Ovde se radi o svakog dana pre odlaska u
kolektivnoj svesti društva. Egoistič- gimnaziju.
ni smo, okrenuti ka materijalnom koje
Pink Floyd „Ummagumm“ i
je postalo sinonim za uspeh. Treba
„The Dark Side of the Moon“
nam da uvedemo zakon Jante (Jan- Pre ovih albuma kupio sam
teloven) koji Skandinavci i dan-danas dupli album ranog Flojda sa
poštuju i primenjuju. N Sidom Baretom. N
BRANKOROSIĆ
Šekspir u
Čortanovcima
Č
itava je fora otkrivati neke stvari. I to per-
manentno. Da sam već sve otkrio, bilo bi
i dosadno. Recimo Šekspir festival u Čor-
tanovcima. Unazad nekoliko godina zvali
su me da dođem na njega, ali... Nisam sti-
zao, ne zato što sam mislio da Šekspirov festival u Čor-
tanovcima podrazumeva neko amatersko pozorište sa
entuzijastima iz Čortanovaca - kao, neki prodavac iz
prodavnice stočne hrane zaigra „Mletačkog trgovca“.
Ili neki sremski seljak silazi sa kombajna, istušira se i
odigra danskog kraljevića u nekom Domu kulture. I to
bi bilo zanimljivo, pa i više od toga. Šekspir se oduvek
igrao, pa i sa tim promenama ambijenta i izmeštanji-
ma epoha jer su odnosi u njegovim dramama večni i
primenljivi i u Hamletovom dvorcu u danskom Kron-
borgu, a i u isto tako ravnoj zemlji Vojvodine. Pre ne-
koliko decenija je Ljubiša Ristić postavio Šekspirovu
tragediju „Tit Andronik“ u Zidu smrti, gde su rečeni-
ce junaka presecane urlanjem motocikala bez auspu-
ha na drvenoj vertikali od šest metara.
Ove godine u Čortanovcima vas čeka bilbord, ili pano sa
Šekspirom u fudbalskom dresu. I stoji mu kao što su mu
stajale sve intervencije u vremenu i prostoru. I ambijent
gde se odigravaju predstave - Vila Stanković koja izgleda
toliko srodno sa Vilijamom Š. da je Svetozar Cvetković re-
kao da mu svaku fotografiju pored ovih zidina komenta-
rišu sa: „Kad si stigao u Englesku?“ I naravno režiser Niki-
ta Milivojević, direktor i osnivač festivala, koji je na ideju
Šekspir festa došao nakon režije predstave „Henri VI“ u
čuvenom Glob teatru u Londonu maja 2012.
A u prošlu nedelju dolazimo na specijal i improvizaci-
ju Šekspira pod zidinama sremskog Globa. Cvele briljira
kao voditelj čitave predstave, a za stolom Anita Mančić,
Boris Isaković, Dragan Mićanović, Voja Brajović, Teodo-
ra Marčeta, Marina Medenica. I kakva improvizacija i re-
flektori čije snopove uperene u kule presecaju leptiri u
poslednjem letu pre prženja električnog ubice i
komarci koji su besmrtni pored svih autana.
A Isaković urla Ričarda III i odgovara na pi-
tanje o ulozi šekspirijanske Ledi Magbet
olovnih devedesetih - Mire Marković
čiji je „suprug“ u seriji. Jer Šekspirom
se opisuje, sve pa i junaci Osme sednice
i srpske tragedije devedesetih. Čak su i
psi lutalice koji izlaze spontano na po-
zornicu u potpunom sadejstvu sa rad-
njom i ne kvare ništa.
Posle predstave svrab nas koji smo ap-
stinirali od autana, ali i zadovoljstvo pred-
stavom. Povratak, kroz prozor automobi-
la gledam vojvođanska mesta, a onda kad
kod kuće upalim kompjuter iskoče vesti,
dosadne vesti i stvarnost koja ti pokaže
zašto je ovde Šekspir tako aktuelan. N
59
NIS-ova budućnost na delu u
Osnovnoj školi „Sveti Sava“
Učenike beogradske Osnovne škole
„Sveti Sava“ od naredne školske godine do-
čekaće renovirani kabinet za ruski jezik, u
potpunosti adaptiran i prilagođen potreba-
ma učenika koji su odabrali učenje upravo
ovog stranog jezika. Nastavljajući putem
podrške razvoju obrazovanja, moderniza-
ciju kabineta pomogla je kompanija NIS, u
saradnji sa Ambasadom Ruske Federacije
i Srpskim odeljenjem Međunarodnog jav-
nog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.
Renovirani kabinet obišao je, između
ostalih, Aleksandar Bocan-Harčenko, am-
basador Ruske Federacije u Republici Sr-
biji, koji je tom prilikom pozvao đake da iz-
učavaju ruski jezik i tako ostvare direktan
uvid u kulturu bratskog naroda.
„Otvaranjem ovih učionica kompanija
NIS pokazuje da će ostati društveno odgo-
vorna kompanija koja misli na budućnost,
a nemoguće je zamisliti da se jedna ozbilj-
na, ruska i srpska kompanija, ne bavi ova-
ko važnom temom. NIS pruža podršku i
vodi u sigurnu budućnost, a otvaranje ove
60
učionice jedan je od načina kojima to kom-
panija postiže“, rekao je Bocan- Harčenko.
Vadim Smirnov, zamenik generalnog di-
rektora NIS-a, naveo je da i današnji doga-
đaj opravdava moto kompanije - „Buduć-
nost na delu“.
„To što mi radimo danas pokazuje duh
naše kompanije, ambasade i Grada Beo-
grada, da gledamo u budućnost. Bez ob-
zira na to što je naše poslovanje prošle
godine bilo u složenim uslovima, mi ne
odustajemo od našeg strateškog oprede-
ljenja, a to je ulaganje u obrazovanje, ula-
ganje u budućnost, ulaganje u mlade lju-
de“, rekao je Smirnov.
Andreja Mladenović, pomoćnik grado-
načelnika Beograda, govorio je o prija-
teljstvu srpskog i ruskog naroda i pozvao
učenike da koriste sve prednosti renovira-
nog kabineta.
„Hvala kompaniji NIS, sa kojom izuzetno
dobro sarađujemo, ovo je jedna od mnogih
učionica koje smo do sada otvorili. Mno-
ga deca su dobila mogućnost da se u ade-
kvatnim uslovima pripremaju za život koji
dolazi. NIS prepoznaje potrebu za ulaga-
njem u obrazovanje i svesni su da treba da
ulažu u mlade i da budu prisutni u životima
mladih. Morate težiti znanju koje će vas si-
gurno staviti na stepenik više od ostalih, a
kompanija NIS prepoznaje značaj društve-
ne odgovornosti“, rekao je Mladenović.
Natalia Kocev, rukovodilac Srpskog ode-
ljenja Međunarodnog javnog fonda jedin-
stva pravoslavnih naroda, zahvalila je
kompaniji NIS na donaciji.
Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Gospodar
trpezarije

T
ačno u šest sati i petnaest minuta ujutru Fric je fesor rekao: „Te su ti odlične, pogrešio sam što ih i ja nisam
glasno rekao: „Da se nisam probudio u pet i dva- uzeo...“ Onda je Dobrila viknula iz sobe: „Pa koga to sad za-
deset ovog jutra, ne bih ni znao da život ovako nima, majko moja?!“ Onda se i Mate oglasio sa kauča: „Ja ne
izgleda.“ Onda se začuo glas komšije Profesora mogu da verujem, majke mi, koje teme oni nameću u subotu
filozofije sa spikerfona: „Priznaj da je predivno, ujutru?!“ Onda se čuo glas Profesora sa spikerfona: „Komši-
a ja kad sam o tome govorio niko mi nije verovao.“ Onda je ja, je l’ sve u redu kod tebe, hoćeš li moći da nastaviš?“ Onda
Fric rekao: „Priznajem, ništa ovako lepo odavno nisam do- je Fric rekao: „Normalno, ko jebe usnule ukućane, nego ne
živeo, a prvi sam mislio da lažeš iz interesa.“ Onda se opet znam gde sam stao?“ Onda je Profesor rekao: „Kod zelenih
začuo glas Profesora: „Zašto bih lagao? Kakvog interesa ja kviksilver japanki.“ Onda je Fric nastavio: „Jeste, samo deset
tu mogu da imam?“ Onda je Fric rekao: evra, uglavnom, ja sam ti za stolom u tr-
„Otkud znam, uvek može da se ima ne- pezariji, a tebe sam stavio na spikerfon
kog interesa, ili mi to prvo padne na pa- da bismo se kao ljudi ispričali uz kafu, i
met, ne znam sad tačno.“ Onda je Profe- Onda je Profesor da podelim s tobom ovo što sam video i
sor rekao: „Biće da je to drugo, što tebi doživeo jutros kad sam se probudio...“
prvo padne na pamet, teorija zavere, to je rekao: „Komšija, je l’ to Onda je Profesor rekao: „Kad si se ono
inače složen problem, ali nećemo sad o opet narod negoduje?“ probudio?“ Onda je Fric rekao: „U pet
tome.“ Onda je Fric rekao: „Nećemo sad sati i dvadeset minuta.“ Onda je Profesor
o tome, ali nisam bio jedini koji je prvo Onda je Fric rekao: rekao: „Ja tačno u četiri i četrdeset i pet.“
pomislio da lažeš iz interesa.“ Onda se „Tvituje.“ Onda je Onda je Fric pitao: „A kad je svanulo?“
opet čuo glas Profesora: „Svega tu ima, Onda je Profesor rekao: „Tačno u četiri
kolektivne anksioznosti, neki to nazi- Profesor rekao: „Oh, pa i pedeset i sedam minuta.“ Onda je Fric
vaju tribalizam, pokrivanje rupa u zna-
nju, ja ipak mislim da je sve to sujeta, to
to je puno zajebano“ rekao: „Ma je l’ moguće?“ Onda je Dobri-
la viknula: „Moguće je! Moguće je! Veruj
je veliki čovekov problem, možda i naj- mu ako ti kaže!“ Onda je Mate dobacio
veći, ali nećemo sad o tome, da ne kva- sa kauča: „Džaba, majko, nerve trošiš.“
rimo ovo jutro.“ Onda je Fric glasno rekao: „Nećemo sad o Onda se čuo glas Profesora sa spikerfona: „Opet narod? Je
tome, ali zanimljivo mi je kako...“ Ali onda se začuo Dobri- l’ to Mate epski zapevao?“ Onda je Fric rekao: „Sin mi je po-
lin glas iz spavaće sobe: „Ali nemojte sad o tome, molim vas, stao srpska pesnikinja, supruga mi je u sobi totalno izbezu-
nemojte sad o tome više!“ Onda se začuo i Matin glas: „Ubi- mljena, mislim da sad mogu da se vratim na svoj doživljaj od
še me u pojam! Celo jutro neće sad o tome!“ Onda se začuo jutros.“ Onda je Profesor rekao: „To me zanima, jedva če-
glas Profesora sa spikerfona: „Komšija, je l’ se to kod tebe de- kam da čujem.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja.“ Onda je Mate
šava nešto?“ Onda je Fric rekao: „Probudio se narod nakrat- rekao: „I ja.“ Onda se Fric zagledao kroz prozor pa je rekao:
ko, ali ne brini ništa, ne očekujem ništa ozbiljnije.“ Onda je „Osetio sam se kao da sam na nekom velikom samitu, pla-
Profesor rekao: „Šta im nije po volji?“ Onda je Fric rekao: netarnom, jer ja uopšte nisam znao koliko ptica ima u ovom
„Otkud znam, ali mogu da ti opišem situaciju?“ Onda se čuo gradu, neverovatno, na stotine vrabaca se začulo, vrane ska-
glas Profesora sa spikerfona: „Baš bih voleo, čekaj samo da ču po krovovima i krošnjama, golubovi su oko kontejnera, a
nađem cigarete.“ Onda je i Fric zapalio cigaretu pa je rekao: gore na nebu nebrojeno puno lastavica, zaista neverovatno,
„Kao što znaš, Profesore, subota je ujutru, prošlo je šest uve- i glasovi koje ispuštaju se pomešaju, nakratko se to pretvo-
liko, ja ti sedim ovde u trpezariji u gaćama, znaš već u kojoj ri u buku, ali onu buku koja ne smeta, naprotiv, to je predi-
trpezariji, tu svraćaš svaki dan, a gaće su mi one teget sa cr- van doživljaj.“ Onda je Profesor rekao: „Baš mi je drago da si
venim, što imaju ranflu...“ Onda je Dobrila viknula iz sobe: to doživeo, ja tako svako jutro, to je jedino lepo u ovom gra-
„Pusti sad gaće, da l’ si normalan?!“ Onda je Fric nastavio: du.“ Onda se čula Dobrila: „Oh, koliko mi je drago zbog vas
„I uglavnom, ja sedim ovde, moj sin Mate je tu pored, spa- dvojice.“ Onda je Mate rekao: „Oh, i meni.“ Onda je Profesor
va na kauču, a supruga Dobrila je u spavaćoj sobi, spavala rekao: „Komšija, je l’ to opet narod negoduje?“ Onda je Fric
je, samo izgleda da nisam zatvorio vrata od sobe, ali to sad rekao: „Tvituje.“ Onda je Profesor rekao: „Oh, pa to je puno
nema veze, na sebi imam još i japanke...“ Onda je Profesor zajebano.“ Onda je Fric rekao: „Oh, pa kako nije, gunđaju,
upao: „Koje japanke imaš?“ Onda je Fric rekao: „One zelene stenju i prde, pa tek ću sad svakog jutra da im prenosim svo-
kviksilver što su bile na akciji prošle godine.“ Onda je Pro- je doživljaje vrlo rado.“ N

61
Marko Prelević ESEJ

Rafaela Kara, pupak

koji je promenio svet
Brojke i platinasti tiraži, ma koliko impozantni bili, ne mogu da dočaraju šta je ona zaista značila
generacijama, ne mogu da dočaraju harizmu koju je, kao da je to najnormalnija stvar na svetu,
kao da je to zaista mogao da bude bilo ko - premda je mogla da bude samo ona - emitovala sa
bine, a koja je preko Jadranskog mora i nekog dalekog releja dolazila u naše domove

K
ao u onoj sa rokenrolom
i smrti, bio sam previ-
še mlad da bih se zaljubio
u nju (i već previše opči-
njen Elizabetom Feračini,
voditeljkom dečje emisije „Solletico“,
posle koje će doći kratkotrajne infatu-
acije Albom Parijeti ili Simonom Ven-
turom), a previše star da bi mi samo
ta jedna pesma značila ono što je mo-
jim vršnjacima, zbog reklame za Kalčo,
tada i zauvek najbolju ligu na svetu.
No to nikako ne znači da sam mo-
gao biti ravnodušan prema Rafaeli Kari;
niko ko je prošao pored televizije, mu-
zike ili ikada pomislio na Italiju nije
mogao da bude ravnodušan.
Mi koji smo odrastali uz Raiuno i Rai-
due - navodno je neki predajnik bio dav-
našnji dar italijanske vlade Crnoj Gori,
pa su se sem dva domaća kanala, na koji-
ma svakako nije bilo ništa, u mnogo bo-
ljem kvalitetu mogli gledati mnogo bolji
programi, zbog čega i dan-danas mogu
da otpevam uvodne špice „Duck Tales“
i „Spajdermena“ na italijanskom i da se
setim brojnog pobednika „Zlatnog ceki-
na“ - odrastali smo i uz Rafaelu Karu.
NIJE BILO EMISIJE SUBOTOM UVEČE
KOJU ona nije vodila, nije bilo interme-
ca u kojem se ne bi začulo „Pedro Pe-
dro Pedro pe“ ili „Tuka tuka“ ili „Skopja
skopja mi sko“, nije bilo pesme koja je
počinjala, činilo nam se čak i kad smo se
pravili da slušamo bolju muziku, boljim
stihom od „Se per caso cadesse il mon-
do io mi sposto un po’ più in là“.
Petog jula, dan uoči utakmice polufi-
nala Evropskog prvenstva između Itali-
je i Španije, njene domovine i one dru-
ge zemlje u kojoj je bila zvezda, kao u
njenoj „Tanti auguri“, svet je zaista pao,
a ona se stvarno pomerila malo dalje
62 Nedeljnik 8. jul 2021.
od njega: Rafaela Marija Roberta Pelo-
ni (umetničko ime će dobiti po slika-
ru Karlu Kari, predstavniku italijanskog
futurizma), najpoznatiji osmeh - s onim
razmaknutim zubićima zbog kojih je i
u poznim godinama izgledala kao de-
vojčica - italijanske i evropske televizije,
žena zbog koje bi se dalo zaljubiti čak i u
kancone, gej ikona, kraljica feminizma
i slobode, preminula je i sa sobom od-
nela sve refrene, sav espreso, sve radosti
i celo jedno sećanje, na doba kada je je-
dan pupak mogao da izazove građanski
rat i osudu Svete Stolice.
PUPAK, DA; JOŠ 1969. DRZNULA SE da
se pojavi na televiziji golog stomaka, već
tada je biskupe, vernike i ostale ženomr-
sce bila iritirala suknjicama čije se ša-
renilo videlo i u crno-beloj tehnici. Ovo
je bila blasfemija: ko se usuđuje da tako
senzualno izaziva jadne muškarce, ka-
kav je to svet u kojem će žene hodati
oskudnije odevene nego što to puritanci
dozvoljavaju?
Ah, ali Rafaela, tu su se zeznuli, nije
prodavala seks niti je bila zvezda za jed-
no leto, stvarala je svoj mit godinama
uprkos tome što nije imala skandale, a
onda kada su svi bili goli, ona se pola-
ko oblačila, tek da bi pokazala koliko
je različita, uz poneki vragolasti osme-
jak upućen mladosti. Nije se znalo ništa o
njenim vezama - mada će glasine o tome
da je prijateljstvo sa Maradonom ne-
što više od prijateljstva trajati sve do Di-
jegovog, ma sve do njenog odlaska - nije
imala supruga, nije imala decu, nije ima-
la masne fotografije ili klipove kojih bi se
dokopali tabloidi. Imala je samo pesme,
i posao, i novac, mnogo novca, a svaku je
liru, pezetu, funtu, evro zaslužila.
Šezdeset miliona prodatih ploča i di-
skova širom Evrope, prva Talijanka koja
se probila u engleski top-ten (sa „Do It
Do It Again“, prevodom legendarne „A
far l’amore comincia tu“), zapažena ka-
rijera u Latinskoj Americi, Sovjetskom
Savezu. I sve to dugi niz decenija, dok
su se menjali stilovi (nema veze, ona
bi, uvek ispred svog vremena, „Rumo-
re“ snimila na četiri jezika, u glam-rok
i italo-disko verziji), dok su se menjale
ere i frizure; njeni stihovi bili su razu-
mljivi svima, posebno onima koji tali-
janski nisu umeli ni da zucnu.
Brojke i platinasti tiraži, ma koli-
ko impozantni bili, ne mogu da doča-
raju šta je ona zaista značila generacija-
ma, ne mogu da dočaraju harizmu koju
je, kao da je to najnormalnija stvar na
svetu, kao da je to zaista mogao da bude
bilo ko - premda je mogla da bude
samo ona - emitovala sa bine, a koja je
preko Jadranskog mora i nekog dale-
kog releja dolazila u naše domove.
RAFAELU SU SVI ZNALI, BILA JE kao
član porodice, a svaki Talijan stariji od
trideset i nešto godina odrastao je s
njom baš kao što smo odrasli i mi koji-
ma su Raiuno i Raidue nepogrešivo bili
umemorisani na programima 3 i 4.
Zato je, valjda, bila tolika tuga kada
je saopšteno da je svet pao, da je otišla -
pre svega nekoliko dana svi su pričali da
će sigurno voditi Pesmu Evrovizije do-
godine! - zato je, od Trsta naniže, kako
je pevala tamo krajem sedamdesetih,
Italija zastala i pustila „Rumore“, Rusi
otišli na Jutjub da ostavljaju komentare
kao što su „Рафаелла Карра божествена.
Люблю с тех пор как увидела в первые в
концерте зарубежная эстрада Сан-Ремо
по телеку“, a mnoga misao odlutala do
Kalča, do vremena kada je postojao je-
dan ekran u čitavom stanu, i na njemu
razmaknuti zubi Rafaele Kare. N
SLEDEĆE NEDELJE

ISIDORA
VELIKI POKLON
SVIM ČITAOCIMA

SEKULIĆ
SAMA I SVOJA

Rezervišite svoj primerak kod prodavca novina

NAPRAVI
SVOJU
EDICIJU