POK LON

PAD KABULA

ZAPAD JE IMAO SATOVE. NJUJORK

TALIBANI SU IMALI VREME TAJMS
DOSIJE
VATROGASCI
· SLO 3,5 € · MK 150 DEN · EU 4 € · SAD 5 $
· CG 2,2 € · BIH 4,5 KM · HR 25 KN
BROJ 501 CENA 250 DINARA

PRIČA
FRIZERI

19. avgust 2021. 250 DINARA SUDBINE

10
GODINA
NEDELJNIKA
MIRO
RADOJČIĆ

EKSKLUZIVNO

DEJAN Kada kažem

SAVIĆ
srpski mentalitet,
ne mislim na taj
čuveni inat, koji
može da bude
kontraproduktivan.
Vidi šta si uradio,

PRVI
a ti si odseko
sebi glavu. Srpski
vaterpolo ima
tradiciju da se kroz

TRENER
reprezentaciju
igrači vaspitavaju
u tradicionalnom
duhu. Pre svega,

SRBIJE
znaju se pravila

Nikada se nismo krili

ni plašili da kažemo
ono što mislimo
¸ najvećoj generaciji u našoj istoriji,
¸O
fenomenu srpskog vaterpola, našem
mentalitetu, pobedama i porazima,
onom „Nemojte da me nervirate“...
 Ćilim je istkana priča sa posebnim mestom u
kulturnom nasleđu Srbije. Svaka njegova šara
SUVENIRSKE
ima značenje. Iza magične igre boja i kombinacije
ornamenata kriju se priče o ljubavi, zdravlju, sreći,
PRIČE IZ SRBIJE
slobodi, uspehu, veri, patnji, nadi... Njih su ispisivale
tkalje - žene sa veštim rukama, oštrim vidom,
beskrajnim strpljenjem i istančanim smislom da
već poznate šare uklope u nove kompozicije,
dajući im lični umetnički pečat.

Kao kompanija koja je proizvela na stotine hiljada suvenirskih lončića za neke daleke zemlje,
Metalac je kreirao svoju prvu liniju suvenira sa naslovom “Priče iz Srbije”, koja je upravo izašla
na tržište. Inspirisana je živim kulturnim nasleđem, oličenim u tradicionalnoj veštini izrade ćilima.
Metalčev suvenirski program prate pažljivo osmišljene priče o tome šta odabrani motivi znače
u kulturi i tradiciji nekadašnje i savremene Srbije. Ove posudice tako postaju ne samo suvenir,
poklon, deo kolekcije, ili jednostavno koristan predmet u svakodnevnom životu - već i poučna
uspomena, kojoj se uvek možete vratiti preko QR koda na samoj posudi.
 Nedeljnik
broj 501 19. 8. 2021.
IMPRESUM
NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija¤nedeljnik.rs

Direktor i glavni urednik

Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
marketing¤nedeljnik.rs
Direktor prodaje
Anđela Marić
pretplata¤nedeljnik.rs
Media menadžer
Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik
Marko Prelević
Zamenik glavnog i odgovornog
urednika Branko Rosić
Glavni i odgovorni urednik internet
izdanja i prvi reporter
Veljko Miladinović
Urednik unutrašnje rubrike
Dušan Telesković
Novinari Zorica Marković,
Ana Mitić, Uroš Jovičić,
Mihajlo Draškić
Urednik fotografije
Igor Pavićević
Foto-specijali Nebojša Babić
Art–direktor
Miloš Sinđelić / Makista
Lektura Sanja Savić
Kolumnisti Srđan Valjarević,

Brif ing U NOVOM BROJU

NJUJORK TAJMSA
Zajednički kandidat Ako je istina da se svako seća - i ne Ljiljana Smajlović,
Dragoljub Draža Petrović
NA SRPSKOM Da je ujedinjavanje opozicije jedini mora da bude Amerikanac - gde je Dopisnici
4 | Uvodnik put za borbu protiv Vučića već je bio pre dvadeset godina kada su Petar Komnenić
Veljka Lalića - A onda je klima (Podgorica), Arsenije
Mit o srpskoj došla i po bogate opšte mesto, ali konkretni podaci pale „kule bliznakinje“ u Njujorku,
Šoškić (Madrid), Ivica
pokazuju da je to ostvarivo 14 da li ćemo se jednako sećati ovih
šraubi Mladenović (Pariz), Žarko
- Gde je pogrešio nekoliko napetih avgustovskih dana
Piše Dušan Telesković Marković (Banjaluka)

5 | Lice nedelje Kovaks kada su talibani, nakon povlačenja Ekonomija Miša Brkić
i Goran Nikolić
Nebojše Babića američke armije, povratili kontrolu
Dado Topić
- Kako su mladi Kratak život, kratak dah nad čitavim Avganistanom?
Istorija Predrag J. Marković,
Čedomir Antić
Kinezi zavoleli Utisak je da je društvo ravnodušno Energetika i ekologija
Zemlja na kojoj su zube lomila
6 | Univerzitet Mao Cedunga u odnosu prema ekologiji, a da je Danijela Isailović
mnoga carstva biće u žiži javnosti
Stalni saradnici
Otplovio Šangaj - Orban ima briga o zaštiti životne sredine i narednih dana, meseci i godina. Duška Jovanić,
prijatelja u Americi kratkog trajanja, dok opasnost - Samo u ovom broju, sem dosijea Aleksandar Đuričić,
8 | Valjaonica Muharem Bazdulj,
Sve je na sudu - Da li je došao kraj ona koja je toliko rizična da se na šest strana, o padu Kabula pisali
Dejan Stojiljković,
vidi i oseti - ne prođe 17 su i Ijan Bremer i Ljiljana Smajlović,
mejlovima Darko Hudelist (Zagreb)
9 | Vakcinacija a odjeci onoga što smo, kao pre
I po Ustavu, - Noći su sparnije i Piše Mihajlo Draškić dvadeset leta, gledali uživo u
T H E N E W YO R K T I M E S
I N T E R N AT I O N A L R E P O R T
i po zakonu smrtonosnije prenosu na televiziji (tada, doduše, Urednik Tom Brejdi

12 | Ijan Bremer
- Barbi želi da Priče beogradskih frizera nije bilo društvenih mreža) mogu

postane filmska se pronaći u još nekoliko tekstova,

Kolaps u Tri junaka ove priče - različitih LE MONDE
pre svega u uvodniku novog broja
Avganistanu zvezda sudbina i specijalnosti - jurila D I P LO M AT I Q U E
koji potpisuje Veljko Lalić. Ali, ako Glavni i odgovorni urednik
- Pomaže su brže od mašinice i malo Ivica Mladenović
13 | Kolumna Avganistan jeste svetska vest, na
Ljiljane Smajlović li kanabis brže od onoga „dok si rekao naslovnoj strani se ipak nalazi jedan
lmd¤nedeljnik.rs

Poniženi u Kabulu sportistima i britva“ stigla na vrh 38 pobednik čiji trijumf niko ne može da
rekreativcima? Piše Branko Rosić ospori. Dejan Savić, Trener... Nedeljnik je ekskluzivni izdavač
Njujork tajmsa i Mond diplomatika
Među nama: U novom za prostor bivše Jugoslavije
broju Nedeljnika

Štampa Rotografika
PRETPLATA SPECIJALNA
SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno PONUDA
u digitalnom PRETPLATA CIP – Katalogizacija u publikaciji
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu NA NEDELJNIK Narodne biblioteke Srbije, Beograd
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs SA POKLON- ISSN 2217–8058
KNJIGOM COBISS.SR–ID 188540428

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd

TIRAŽ BROJA:
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd
26.000
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64
 Veljko Lalić
Milošević je bio nadobudan, a nije poznavao istoriju. Tuđman se, makar i potajno,
divio narodu koji je jedini imao državnost u Jugoslaviji. Ali i Crvena armija sačuvala je
liberalni svet, a 20 miliona sovjetskih žrtava kapitalističku klasu u zapadnoj Evropi...
R
at u Avganistanu je još jed-
nom pokazao da su u ovom
svetu najvažniji narativi. I
priče.
Od toga žive i novine, i
filmska industrija. Ali i nacije.
TAKO JE NAJVEĆI AVGANISTANSKI MIT
DA su oni groblje imperija. Pala je na vr-
huncu britanska, pa sovjetska, pa evo sad
i američka imperija, idu naslovi u novi-
nama.
Naravno, nijedna nije pala u Avgani-
stanu, pošto je to čak i smešno pomisliti,
ali brdoviti teren kao u nepokornoj Crnoj
Gori dao je za pravo plemenskim oligarhi-
jama. Talibani su pre 20 godina pali za ne-
koliko nedelja, za koliko su sada povrati-
li celu zemlju.
I ne znam šta tu nekome nije bilo jasno,
osim obaveštajnih zajednica koje nacije
prate kao na igrici. Odu Nemci, ode i Ne-
dić, mogu da budu opremljeni kako hoće.
Talibani su, uz to, imali jedan parti-
zanski potez ispred Kandahara: Ko pre-
da oružje biće mu oprošteno. I preda ti
se pet puta veća i deset puta opremljeni-
ja vojska.
ALI NAJVAŽNIJA JE VERA U POBEDU. U
poslu, životu, politici.
Vidim, ne razumeju oni najbolje Srećka
Mihajlovića. Ali jedina pobeda koju ljudi
imaju u sećanju jeste DOS. I jedina pobe-
da, kad je bude, biće novi DOS. I to je jed-
nostavno.
NO, POTRESNE SU BILE SLIKE IZ Kabu-
la. Ali još potresnije reagovanje agresivnih
nacionalista, čak do srpskih koji su protiv
mudžahedina ratovali devedesetih.
Svako bi trebalo da zastane nad sudbi-
4 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Mit o srpskoj
šraubi
nom tih žena. Mrak kao u srednjem veku,
ili u poslednjoj sezoni „Sopranosa“.
Smrt koju ne čuješ kad dođe sa strane.
Koštaće ovo mnogo Ameriku. Kao
i Bajdena. Demokratsku pobedu nad
Trampom.
Kisindžerova rečenica: „Biti američki
neprijatelj je opasno, ali biti američki pri-
jatelj je pogubno“, iz doba Hladnog rata,
dobija novu vrednost. Iako najveća svet-
ska sila nije i dalje shvatila da je Holivud
promenio više svet od svih armija sveta.
Ni dolari nisu suština, osim korumpira-
nih političkih elita širom sveta.
Najvažnija je priča, a najuspešnije nacije
su one koje imaju lepe, nenasilne mitove.
Američki san. Demokratija, sloboda, tr-
žište, jednaka prava za sve... koja vekovi-
ma propagiraju oni koji imaju sve, ovima
koji nemaju ništa.
I to radi...
OKO MITOVA NEMA BOLJEG LAKMUS
PAPIRA od Balkana.
Legendarno je pitanje Zorana Panovi-
ća prilikom jednog od obeležavanja Oluje:
Šta bi bio narativ u Hrvatskoj bez Domo-
vinskog rata? O čemu bi oni danas pri-
čali... I stvarno, šta bi bilo da je Milošević
prvi priznao Hrvatsku 1991, kao Koštuni-
ca i Tadić 2006. Crnu Goru?
Kako bi izgledala Hrvatska sa 15 odsto
Srba, u kojoj patrijarh Porfirije predvodi
litije u Kninu ili u Zagrebu, kad neko ski-
ne ćirilični natpis.
SVI SU NAPRAVILI NOVE NARATIVE,
OSIM nas.
Slovenci prema nama i Hrvatima, a Bo-
šnjaci, Hrvati, Makedonci, i evo sad Crno-
gorci, samo prema nama. A u poslednje
vreme i ono iz našeg grba, napravićemo
UVODNIK
ga sami protiv sebe, u čemu trenutno naj-
bolje radi taj termin autošovinizam, koji
uglavnom propagiraju šovinisti.
Kuća Krsmanovića došla je po svoje.
Mi nismo kao nacija uradili ono što naj-
bolji srpski trener Dejan Savić objašnjava
kao uspeh poslednje generacije jugoslo-
venske škole vaterpola: pre deset godina
napravili smo novu srpsku verziju te ško-
le... Inače kao Hrvatska 30 godina igraš
utakmicu sa drim-timom iz Barselone.
TUĐMANOV PLAN PREUREĐENJA JU-
GOSLAVIJE, IPAK, IZ dana u dan se poka-
zuje sve življim.
Milošević je bio nadobudan, a nije po-
znavao istoriju. Tuđman se, makar i potaj-
no, divio narodu koji je jedini imao držav-
nost u Jugoslaviji, da bi posle Karađorđeva
jedini ostao u zemlji koja ne zna gde su joj
granice.
Perverzno. Ali u istorijskom smislu
smešno pošto je Crvena armija sačuvala
liberalni svet, a 20 miliona sovjetskih žrta-
va kapitalističku klasu u zapadnoj Evropi.
Mi se tu nismo puno pitali pošto je naš
kralj pobegao kao danas Ašraf Gani. I tu
ne pomažu ni savezništva, ni zlata.
JEDINO REŠENJE OPET DAJE NAŠ NAJU-
SPEŠNIJI trener u ovom broju Nedeljnika.
„Kada kažem srpski mentalitet, ne mi-
slim na taj čuveni inat, koji može da bude
kontraproduktivan. Vidi šta si uradio, a ti
si odseko sebi glavu. To može da bude ka-
tastrofa. Srpski vaterpolo ima tradiciju da
se kroz reprezentaciju igrači vaspitavaju u
tradicionalnom duhu. Pre svega, znaju se
pravila“, kaže Dejan Savić.
I STVARNO - KOLIKO JE TO jednostavno.
Tamo gde se znaju pravila... N
INTERVJU ASDASD
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Dado Topić

5
Brifing
O B R A Z OVA N J E PA D N A Š A N G A J S KO J L I S T I
Koliko sad vredi
diploma BU „Sve što je
palo, padu je bilo sklono“
Ovakav scenario za najstariju i najveću visokoškolsku
ustanovu u Srbiji najavio je Nedeljnik još pre neku godinu
Piše Ana Mitić
L
oša ali očekivana vest stigla
je o ispadanju Beogradskog
univerziteta iz Top 500 naj-
boljih svetskih univerziteta
na Šangajskoj listi za 2021.
godinu. Ove godine BU je skliznuo na
501. mesto sa 464. pozicije na kojoj je
bio prošle godine pošto je padao sve
niže otkako je 2012. godine prvi put
dospeo na ovu listu. A koliko je to str-
moglavi pad govori što je te prve godine
BU bio na 284. mestu na Šangajskoj
listi. Sada je za više od 200 mesta niže
- da li toliko manje sada vredi diploma
Beogradskog univerziteta?
Ali desilo se nešto na šta su pozna-
vaoci (ne)prilika u akademskoj zajed-
nici upozoravali da će se desiti, što ne
bi trebalo da teši već povlači pitanje
zašto je dozvoljeno da BU tako padne.
„Već nekoliko godina iz Beograda se
u međunarodne časopise koji se citi-
raju odašilje sve manje naučnih čla-
naka. Eto ključnog razloga“, kaže
Stanko Stojiljković, glavni i odgovorni
urednik naučnog časopisa „Galaksija“.
„Dodajmo tome porast plagijata i lažnih
(i loših) doktorata iz godine u godinu,
raširenu uravnilovku, izostanak nagra-
đivanja najboljih, skromna ulaganja u
nauku i visoko obrazovanje... za mene
je to veliko, možda najveće posrnuće,
srpske pameti posle nekoliko godina
postepenog i mukotrpnog uspinja-
nja na međunarodnim rang-listama“,
napominje Stojiljković.
Ovakav scenario za najstariju i naj-
veću visokoškolsku ustanovu u Srbiji
najavio je za Nedeljnik još pre neku
godinu. Stojiljković je rekao da će BU
ne samo „da pada“ već i „da ispadne za
6 Nedeljnik 19. avgust 2021.
liste najboljih“, a sada kaže da se „pri-
Već nekoliko godina iz javljuje kao jedini vinovnik što je Beo-
Beograda se u gradski univerzitet ispao iz Top 500
na Šangajskoj listi“. „Zbunjeni ste? Još
međunarodne časopise 2016. na naslovnici svoje knjige ‘Srbija
koji se citiraju odašilje do Šangaja’ u poslednji čas, gotovo u
sve manje naučnih magnovenju, dodao sam: i nazad. Hod
članaka. Eto ključnog unatraške je počeo. Šta je tome kumo-
razloga, kaže za valo? Ponajviše loš odabir ili, učeno
rečeno, negativna selekcija, koja je
Nedeljnik Stanko
poprimila ozbiljne razmere. Na pojedi-
Stojiljković, glavni i nim fakultetima imate cele porodične
odgovorni urednik dinastije. To je glavni razlog što naj-
časopisa „Galaksija“ darovitiji mladi visokoškolci, doktori
nauka ili na doktorskim studijama,
odlaze iz zemlje“, objašnjava Stojilj-
NAJBOLJIH 10 UNIVERZITETA ković.
U SVETU Što se tiče okruženja, Univerzitet u
1. Harvard Ljubljani je rangiran isto kao BU, a Uni-
2. Stanford
3. Kembridž
verzitet u Zagrebu između 601. i 700.
4. MIT pozicije.
5. Berkli
6. Prinston
Univerzitet u Beogradu je rangiran
7. Oksford u 12, od ukupno 54 naučne oblasti na
8. Kolumbija
9. Kaltek (California Institute of Technology) ovogodišnjoj Šangajskoj listi. Najbo-
10. Univerzitet u Čikagu lji rezultat ostvaren je u oblasti nauke
o hrani i tehnologiji hrane, u kojoj smo
PLASMAN BU PO GODINAMA
rangirani između 51. i 75. mesta (pogle-
501-600 2021. daj tabelu). U polju medicinskih nauka,
401-500 2020.
401-500 2019. Univerzitet u Beogradu je rangiran u
301-400 2018. najviše oblasti: klinička medicina, javno
201-300 2017.
zdravlje, stomatologija, medicinska
NAJBOLJI PLASMAN BU tehnologija i farmacija.
U 12 NAUČNIH OBLASTI U poređenju sa 2020. godinom, Beo-
Nauka o hrani i tehnologiji 51-75 gradski univerzitet je ispao sa liste 500
Javno zdravlje  151-200 najboljih u psihologiji i hemijskom
Fizika 201-300
Nauka i tehnologija instrumentacije  201-300 inženjerstvu, ali se plasirao u mate-
Veterinarske nauke 201-300 matici i farmaciji. Ali i ovde se vidi
Stomatologija 201-300
Klinička medicina 301-400 „pad“ ako se uporedi sa prethodnim
Medicinska tehnologija 301-400 godinama jer je Beogradski univerzi-
PRFIMEDIA
Matematika 401-500
Ekologija  401-500 tet 2019. bio zastupljen u 25 oblasti, a
Farmacija  401-500 godinu dana ranije u 27.
Poljoprivredne nauke 401-500
 POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

POLITIČKI REČNIK

Tviter-cenzura
DRUŠTVENA MREŽA TVITER OZNA- ALEKSANDAR VUČIĆ: Tako je rečeno
ČILA JE POJEDINE medije u našoj sve najlepše o tim medijima. Pa nego
zemlji - među kojima su najpopularniji sa kim će da sarađuju? Sa tajkunima,
tabloidi, televizijske stanice, ali i dnevni lopovima i kriminalcima? Najnormal-
list Politika i Tviter nalog Radio-televi- nije je da sarađuju sa Vladom. Jedva
zije Srbije - kao „medije koji sarađuju s čekam da mi isključe Tviter nalog, da
Vladom Srbije“. budem još jedan Tramp u svetu, da
U saopštenju Tvitera još iz avgusta se pokaže kako je dobro da talibanski
2020, kada su ovakva pravila uvedena portparoli imaju slobodan pristup toj
na toj platformi, navodi se da su mediji slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslu-
povezani sa Vladom oni u kojima šničkoj mreži.
Novosadski univerzitet, koji se inače država ima kontrolu nad uređivačkom
nalazi između 901. i 1000. pozicije, ove politikom. ŽELJKO BODROŽIĆ, PREDSEDNIK
je godine rangiran u oblasti nauke o „Mediji povezani sa državom defi- NUNS-a: „Privatni mediji koji su ozna-
hrani i tehnologije hrane između 201. nisani su kao mediji u kojima država čeni na Tviteru i sami su isticali svih ovih
i 300. mesta, dok je Univerzitet u Kra- kontroliše uređivački sadržaj kroz godina da veruju Vučićevom režimu
gujevcu u kliničkoj medicini rangiran finansijska sredstva, direktne ili indi- odnosno da rade za vladajuću partiju.“
između 201. i 300. mesta. rektne političke pritiske i/ili kontrolu
Rektorka Univerziteta u Beogradu nad proizvodnjom i distribucijom. Za MINISTARSTVO KULTURE I INFORMI-
Ivanka Popović ocenila je da je očeki- razliku od nezavisnih medija, mediji SANJA: „Upozorenje iz Tvitera da naloge
van rezultat najnovijeg rangiranja na povezani sa državom često koriste svoje medija koji nose ovu oznaku neće pre-
Šangajskoj listi za 2021. „Druge zemlje vesti kao sredstvo za unapređenje poli- poručivati ljudima niti ‘pojačavati’
ulažu više i to im se vraća napredova- tičke agende. Verujemo da ljudi imaju domet njihovih tvitova deluje u suprot-
njem na listi. Nemamo dovoljno radova pravo da znaju kada je medijski nalog nosti sa principima i namenom sa kojim
u najuticajnijim i najjačim časopisima“, direktno ili indirektno povezan sa drža- je ova mreža startovala. Obeležavanje
istakla je rektorka Popović. vom“, stoji u saopštenju Tvitera na koje medija i njihovih urednika ili rukovod-
Ministarstvo prosvete, nauke i teh- je podsetila Cenzolovka. stva, nebitno od koga da dolazi, nepo-
nološkog razvoja saopštilo je „da će To nije bilo baš svima pravo - evo željno je i ne vodi demokratskom dija-
sa Konferencijom univerziteta Srbije nekih reakcija: logu kojem mi kao društvo težimo.“ N
(KONUS) nastaviti da radi na imple-
mentaciji najboljih rešenja i dobrih
praksi i da će to u budućnosti doprineti
boljoj poziciji na Šangajskoj listi“ (!?).
„U odnosu na period od pre deset
godina ulaganja u nauku su veća za 80
odsto, sredstva ulagana u razvoj infra-
strukture veća su tri puta, a primanja
naučnika veća su za 35 odsto“, navodi
se u saopštenju (!?).
Sasvim očekivano univerziteti iz Sje-
dinjenih Država dominiraju na ovogo-
dišnjoj listi Top 1000 sa 40 univerziteta
među prvih 100, 129 među prvih 500 i
200 među prvih 1000. Ujedinjeno Kra-
ljevstvo ima 65 najboljih u 1000 uni-
verziteta, od kojih je 38 uvršteno na
listu najboljih 500, a 8 je u prvih 100.
Nemačka ima četiri univerziteta koji
su rangirani u prvih 100, i to Univerzi-
tet u Minhenu, Tehnički univerzitet u
Minhenu, Univerzitet u Hajdelbergu i
Univerzitet u Bonu. N

7
Brifing
A F E R A S E VO J N O
Sud čuva Valjaonicu
U subotu noću kamera u jednoj beogradskoj ulici snimila je osobu kako veliku i
tešku gredu, koju teško nosi na leđima, baca na parkirani automobil. Kasnije se
ispostavilo da je to službeni automobil Deska Nikitovića
Piše Miša Brkić
S
udovi će, ipak,
pisati završni sce-
nario srpske ver-
zije filma „Vuk sa
Volstrita“. To je
sad već sasvim izvesno, mada
još nije sasvim jasno kako će
na kraju izgledati sudbina
kiparske kompanije Ist point
metals i njene Valjaonice
bakra u Sevojnu oko čijeg vla-
sništva ratuju neki od pozna-
tijih srpskih biznismena.
Zanimljivo je da je ulogu
pisca scenarija preuzelo pra-
vosuđe s Kipra, navodno zbog
toga što su, po tumačenju
srpskih pravosudnih organa,
akteri borbe i aspiranti na vla-
sništvo Valjaonice firme koje
imaju kiparsku adresu. Pri-
vredni sud u Beogradu odba-
cio je iz tog razloga tužbu
Deska Nikitovića, suvlasnika
kiparske kompanije Ist point
metals (EPM) i predsednika
kojom je tražio privremenu
meru zabrane kiparskoj kom-
paniji Kappa Star Limited
u vlasništvu srpskog bizni-
smena Nebojše Šaranovića
da na osnovu založnog prava
preuzme i proda Valjaonicu. I
druga tužba, koju je podnela
kiparska firma Foverone Hol-
ding Limited iza kojeg stoji
biznismen Miroslav Aleksić,
takođe je odbačena po istom
osnovu.
KAKO JE NEDELJNIK PISAO
U PROŠLOM broju („Šta se
valja oko Valjaonice“), kom-
panija Kappa Star kupila je
potraživanje od tri miliona
8 Nedeljnik 19. avgust 2021.
evra koje EPM ima prema
AIK banci (pokriveno sa
100 odsto akcija Valjaonice
bakra). Pokušaj Deska Niki-
tovića da novcem pozajmlje-
nim od Aleksića otkupi zalog
nije uspeo jer je Šaranović
insistirao da primi novac od
EPM-a i odbijao uplatu Alek-
sićeve firme Foverone. Nije
bilo teško pretpostaviti da će
se Nikitović žaliti Privred-
nom apelacionom sudu, ali
sled događaja amnestirao je
apelacionu instancu od uzi-
manja u ruke „vrućeg krom-
pira“.
U taj sled događaja spada
odluka kompanije Kappa
Star da u petak 20. avgusta
u svom beogradskom sedi-
štu organizuje javnu prodaju
100 odsto vlasništva Valjao-
nice po početnoj ceni od 12,7
miliona evra (u stručnim
krugovima priča se da je to
procena KPMG) zbog nepla-
ćenog zaloga na tri miliona
evra kod AIK banke. Oglas o
prodaji objavljen je u tri beo-
gradska dnevna lista i prema
verodostojnim izvorima već
prvih dana prijavilo se neko-
liko zainteresovanih kupaca.
U međuvremenu kompa-
nija Foverone Holding Miro-
ljuba Aleksića uplatila je na
račun Kappa Stara u beograd-
skoj Rajfajzen banci 3,1 milion
evra u dinarima kako bi otku-
pila zalogu na kredit koji je
kompanija EPM uzela kod
AIK banke. Aleksić je dobio
urednu potvrdu o uplati s
kojom je od kiparskog suda
izdejstvovao odluku da kom-
panija Kappa Star sa Kipra ne
može na javnoj aukciji u Beo-
gradu da 20. avgusta prodaje
Valjaonicu bakra Sevojno. U
suprotnom, Sud upozorava da
je moguće hapšenje i konfi-
skacija imovine.
Dobro obavešten izvor iz
kompanije Kappa Star potvr-
dio je za Nedeljnik da je
povučen oglas za prodaju 100
odsto vlasništva Valjaonice
zakazanu za 20. avgust. Kao
razlog navodi privremenu
meru kiparskog suda koji
zabranjuje prodaju.
NA PITANJE ZAŠTO KAPPA
STAR ŽELI da kupi Valjao-
nicu, ovaj sagovornik koji je
tražio anonimnost, kaže da
su vlasnik i uprava Kappa
Stara uvereni da Valjaonica
ima neverovatan potenci-
jal, koji je moguće ostvariti
jedino uz novo upravljanje.
S obzirom na to da je kom-
panija Kappa Star odustala
od prodaje akcija Valjaonice,
pitanje je šta će se dalje doga-
đati. „Desko Nikitović, kao
većinski vlasnik, ima svojih
52 odsto udela i on s njima
može da radi šta hoće ali
prethodno firma EPM treba
da plati Kappa Staru tri mili-
ona evra na ime zaloga“,
kaže izvor iz Kappa Stara.
Konce srpskom pravosuđu
pomrsila je Ambasada SAD u
Beogradu koja suprotno Pri-
vrednom sudu smatra da ovaj
slučaj ipak mora da reši pra-
vosuđe u Srbiji jer su „vlada-
vina prava i stabilno, transpa-
rentno i predvidivo poslovno
okruženje od vitalnog zna-
čaja za jačanje ekonomije
Srbije i privlačenje direkt-
nih stranih investicija, uklju-
čujući i američke“. Amba-
sada se odmah i legitimisala
zašto prati ovaj slučaj - jer se
odnosi „na investiciju ame-
ričkog državljanina u Srbiji“.
Zabeležena su još dva
događaja. Državne institu-
cije pokazale su interes za ovaj
slučaj pa su neki akteri ovog
slučaja bili (više od jednog
puta) na razgovoru.
A u subotu noću kamera u
jednoj beogradskoj ulici sni-
mila je osobu kako veliku i
tešku gredu, koju teško nosi
na leđima, baca na parkirani
automobil i zatim sa strane
mirno posmatra efekat svog
(ne)dela. Kasnije se isposta-
PRFIMEDIA
vilo da je to službeni automo-
bil Deska Nikitovića. N

KO R O N AV I R U S O B AV E Z N A VA KC I N AC I J A
I po Ustavu i po zakonu
Piše Ana Mitić
P
o istom zakonu koji važi i
danas (Zakon o zaštiti sta-
novništva od zaraznih
bolesti, čl. 52) u martu
1972. proglašena je obave-
zna vakcinacija protiv variole. Za neko-
liko nedelja vakcinisano je preko 18
miliona građana. Sada, u jeku pande-
mije koronavirusa, dok dnevno bele-
žimo oko 1.000 zaraženih od kojih je
većina nevakcinisanih (a koji čine i 99
odsto onih koji završe u bolnici), uz tek
nešto više od 50 odsto odraslog stanov-
ništva koje je primilo vakcinu, pole-
miše se da li je obavezna vakcinacija
po Ustavu i zakonima i da li se njome
krše prava i slobode. Nisu svi oni koji
dovode u pitanje obaveznu vakcinaciju
neizostavno i antivakseri, ali jesu svi
antivakseri protiv vakcinacije.
ANTIVAKCINAŠI SE POZIVAJU NA
USTAV I na različite međunarodne
povelje, mada dobro znaju da nisu u
pravu, kaže profesor dr Zoran Radova-
nović. „Nažalost, to ostavlja utisak na
manje informisane građane.“ Činjenice
su sledeće, kaže Radovanović: „Tačno je
da je Ustav protiv kršenja ljudskih slo-
boda, ali samo do granice kada te slo-
bode počinju da ugrožavaju bližnje.
Dakle, ko ima rak, slobodno odlučuje
da li će da se leči, ali tuberkulozni bole-
snik je obavezan da to čini. Sifilitičar ne
može da se poziva na svoje pravo na slo-
bodnu ljubav.“
Član 20 našeg ustava izričito navodi
da prava građana „mogu zakonom biti
ograničena“. Ustavni sud Srbije je 2017.
odlučio da je obavezna vakcinacija
upravo takav primer. Tri godine ranije
isto je postupio i Ustavni sud Hrvat-
ske. Ne pomaže ni pozivanje na među-
narodne institucije, jer je Evropski sud
za ljudska prava, postupajući po žalbi
jedne grupe Čeha, 6. aprila 2020. podr-
žao opravdanost obavezne vakcinacije,
navodi primere Radovanović.
U Srbiji je obavezna vakcinacija za
pripadnike vojske i policije. Neke
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
TIKER
BIP
Kompanija „Auto Čačak“
kupila je Beogradsku
industriju piva za nešto
više od dve milijarde
dinara, odnosno oko 17,7
miliona evra. Na javnom
otvaranju ponuda u Agenciji
za licenciranje stečajnih
upravnika rečeno je da
je čačanska kompanija
jedini ponuđač. Ponuda je
prihvaćena, jer iznosi više
od polovine procenjene
NISU SVI ONI KOJI DOVODE U PITANJE cene BIP-a, koji je u stečaju
OBAVEZNU VAKCINACIJU NEIZOSTAVNO I od 2016. godine. Novi
vlasnik ima zakonski rok
ANTIVAKSERI, ALI JESU SVI ANTIVAKSERI
od nedelju dana da potpiše
PROTIV VAKCINACIJE
kupoprodajni ugovor.
zemlje najavljuju ili uvode obave-
znu vakcinaciju protiv koronavirusa
za profesije u prvim redovima kao što Struja
su zdravstvo i školstvo, kao i kazne Ministarstvo ekologije je u
- otkaze ili suspenzije za one koji to saopštenju na sajtu objavilo
odbijaju. Vakcina protiv kovida je oba- da se do kraja godine
vezna za medicinske radnike u Italiji, prekidaju prijemi zahteva
kao i u Francuskoj i Grčkoj. za subvencije za kupovinu
novih hibridnih vozila i onih
na električni pogon. Razlog -
U ČLANU 15 ZAKONA O PRAVIMA
već je, iako nije kraj godine,
pacijenta piše da pacijent ima pravo
iskorišćen budžet određen
da slobodno odlučuje o svom životu i za te subvencije, preneo je
zdravlju, ali nastavak rečenice glasi: „... RTS. Uvoznici navode da
osim u slučajevima kada to direktno su prodali 800 vozila sa
ugrožava život i zdravlje drugih lica“. subvencijama. Kažu da
Zarazne bolesti su takav važan izuzetak, nemaju uvid u kupovinu flota
napominje Radovanović. automobila za rentakar i
Članom 16 istog zakona predviđa se taksi.
neophodan pismeni pristanak paci-
jenta. Odredba se, međutim, odnosi na
„invazivne dijagnostičke i terapijske Cetinje
medicinske postupke“, a vakcinacija je
Bivši direktor Uprave
preventivna mera. policije i aktuelni savetnik
„Kada epidemiološka situacija predsednika Crne Gore
nalaže, Vlada na predlog ministra zdra- Veselin Veljović saslušan
vlja može ’odrediti odgovarajuće mere’, je po hitnom postupku u
uključujući vakcinaciju (čl. 6 Zakona o tužilaštvu zbog autorskog
zaštiti stanovništva od zaraznih bole- teksta u kome je pozvao
sti). Još jednostavnije je primeniti čl. građane da se masovno
52 istog zakona, po kojem u vanred- okupe i protestuju zbog
noj situaciji, a ona traje već 17 meseci, ustoličenja mitropolita
ministar zdravlja može sam da naredi Joanikija 4. septembra na
vanrednu vakcinaciju. Upravo po tom Cetinju, a policajce da odbiju
pojedina naređenja. N
osnovu je sprovedena obavezna vakci-
BETA
nacija protiv variole u proleće 1972. N
9
INTERVJU Zdravko Ilić, ekspert za trgovinu uslugama u CEFTA Sekretarijatu

Na snagu stupio važan

protokol CEFTA sporazuma
o trgovini uslugama
Kada je CEFTA sporazum potpisan 2006.
godine, pokrivao je samo trgovinu robom.
Međutim, od ove godine, slobodna trgovi-
na se širi i na usluge, o čemu u intervjuu
za Nedeljnik govori Zdravko Ilić, ekspert za
trgovinu uslugama u CEFTA Sekretarijatu.

Na koga se odnosi Dodatni protokol 6 i

šta on podrazumeva?
Dodatni protokol 6 predstavlja sveobu-
hvatni okvir za trgovinu uslugama u regio-
nu, pravljen po uzoru na Opšti sporazum o
trgovini uslugama (GATS) Svetske trgovin-
ske organizacije. Pokriva brojne oblasti: od
profesionalnih usluga, poput inženjera ili knji-
govođa, preko telekomunikacije, građevinar-
stva, saobraćaja, obrazovanja, pa sve do ko-
munalnih, finansijskih, zdravstvenih usluga i
industrije zabave. Sve ukupno, to je privreda
koja čini preko polovine srpskog BDP-a.  sektore, kao što su finansijske usluge, turi-
Koje koristi će DP6 doneti firmama iz
uslužnih delatnosti?
Na prvom mestu, to je pravna sigurnost
za firme koje izvoze. Protokol je garancija
da im se neće uvoditi ograničenja na dru-
gim CEFTA tržištima, niti da će biti u ne-
povoljnijem položaju u odnosu na doma-
će konkurente. Ovo se odnosi ne samo na
situaciju kada firma direktno pruža usluge,
već i na njene ćerke kompanije, kao i na nje-
ne radnike koji privremeno borave na tim tr-
žištima iz poslovnih razloga.   se omogući neki povlašćeni status, po uzo-
Koja će trenutna ograničenja ovim
Protokolom biti ukinuta i koje su
probleme do sada ova ograničenja
stvarala?
Direktna ograničenja tržištu se javljaju
najčešće u kvantitativnim oblicima poput
maksimalnog broja učesnika na tržištu,
maksimalnog broja transakcija ili procenta
učešća u kapitalu. Ograničenja mogu biti i
diskriminatorna, tako što se zahteva drža-
vljanstvo, stalni boravak ili kvalifikacija ste-
čena isključivo na domaćim univerzitetima.
se menjaju. Izuzeci ipak postoje za osetljive
stički vodiči ili prevoz robe i putnika.  šavamo da identifikujemo neusaglašenosti
Kada pominjemo domaće propise, treba
navesti da Protokol posebno pokriva pro-
cedure za dobijanje dozvola, licenci i dru-
gih odobrenja. One moraju biti zasnovane
na objektivnim i transparentnim uslovima,
a privreda mora imati pravo žalbe.  koje bi trebalo da usvojimo do kraja godi-
Konačno, imajući u vidu da je pristupa-
nje EU tržištu ključni cilj svih naših napora,
plan nam je da u budućnosti omogućimo
da licence i dozvole kompanija budu pri-
znate i na drugim CEFTA tržištima ili da im
ru na jedinstveno tržište Evropske unije. Za-
mislite da sa jednom licencom možete di-
rektno na 7 tržišta, da nema 7 procedura i
7 različitih taksâ. To je naš cilj.
Koje obaveze imaju države koje
primenjuju ovaj protokol?
Zadatak strana je, u biti, da primenjuju
sve ono na šta su se obavezale ovim pro-
tokolom. Naglašavam da se radi o ogrom-
nom poslu jer Protokol dodiruje skoro sve
privredne oblasti, te skoro da nema mini-
starstva ili agencije koja nema neki zada-
dršku GIZ-a, Međunarodnog trgovinskog
centra iz Ženeve i Evropske komisije, poku-
u 30 izabranih oblasti. A u isto vreme, radi-
mo i na novim olakšicama. 
Koje su to olakšice?
Trenutno radimo na četiri važne odluke
ne. Odluka o elektronskoj trgovini je usagla-
šena, i njen zadatak je da pojednostavi po-
slovanje za firme koje plasiraju robu i usluge
preko interneta. Tu su i odluke o priznavanju
kvalifikacija za inženjere i odluka o ukidanju
radnih dozvola za fizička lica koja privreme-
no borave na drugim CEFTA tržištima iz po-
slovnih razloga, kod kojih je ostvaren veliki
napredak. Obe odluke omogućiće da naši
eksperti, uz minimalnu birokratiju i troško-
ve, pružaju svoje usluge u regionu. Takođe,
radimo na olakšavanju pružanja usluga put-
ničkih agencija i tur-operatora. Do kraja godi-
ne, započinjemo da se bavimo i poštanskim
uslugama, osiguranjem, a u saradnji sa dru-
gim regionalnim partnerima već radimo i
na finansijskim uslugama. Sve ove aktivno-
sti deo su uspostavljanja Zajedničkog regio-
nalnog tržišta, o čemu su se lideri Zapadnog
N501/01

Ukoliko postoje, ovakvi propisi će morati da tak u njegovoj primeni. Trenutno uz po- Balkana dogovorili prošle godine u Sofiji. 

1
10

Brifing
I N D E KS B E D E H I S PA N I O L A
Taj nesrećni,
nesrećni Haiti
Država ozloglašena i po diktatorima
Papi Doku i Bejbi Doku Divalijeu, ima
najniži indeks ljudskog razvoja u čitavoj
Americi, uključujući i Centralnu i
Južnu. Građani Haitija susreću se sa
stalnim nestašicama, nasiljem i
lišavanjem ljudskih prava. Nekih 2,6
miliona Haićana živi bez dovoljno hrane
svakog dana. Polovina svih Haićana
starijih od 15 godina je nepismeno
N
ije ni vreme ni mesto za
viceve, ali eto, ima taj štos,
kad Srbin umre i ode kod
Svetog Petra, pa onda i kod
Svevišnjeg, pa ga pita što nas
je toliko mučio. Te ratovi, te nemaština, te
prirodne nepogode, te nas maltretiraju ovi,
te nas zezaju oni, i zašto, Bože, zavapi Srbin,
zašto nisi nikad ništa uradio za nas?
A Bog se misli, pa se misli, pa se mršti, pa
se napokon seti:
„Kako nisam? A trojka Đorđevića?“
Mnogo bi više morao Gospod da misli
i mnogo više da se mršti kada tamo gore
sretne nekog Haićanina.
Karipska republika, smeštena na zapad-
nom delu ostrva Hispaniola - inače jedna
od prvih republika na Zapadnoj hemisferi,
koja je nezavisna još od početka 19. stoleća -
nikako da se uhvati makar neke zelene grane.
Poslednja u nizu nesreća bila je prirodna
katastrofa: jug Haitija u subotu ujutru pogo-
dio je zemljotres jačine 7,2 stepena. Prema
poslednjim brojkama, poginulo je više od
hiljadu i povređeno više od šest hiljada ljudi.
Haićane, posebno stanovnike najvećeg
grada, Port-o-Prensa, ovaj udar je zlokobno
podsetio na razorni potres koji je odneo više
od 250.000 života i zbog kojeg i dalje ima
desetine hiljada interno raseljenih. Sreća u
nesreći bila je što je epicentar ovog puta bio
nešto dalji od Port-o-Prensa.
Sve to dolazi u jeku zdravstvene - kao i
ostatak nacija u ovom delu sveta, kovid-19 je
imao strahovite posledice po žitelje Haitija
- i političke krize, pošto je 7. jula u napadu
na njegovu rezidenciju ubijen predsednik
Žovenel Moiz.
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
Š A R A J M A LO
Sve nedaće
Haitija u ovom veku
2004. Državni udar u kojem je smenjen
predsednik Žan-Bertran Aristid. On je za
orkestriranje udara optužio Sjedinjene
Države
2004. Teške poplave na jugu zemlje,
2.000 mrtvih i nestalih. Kasnije te godine,
poplave i na severu, sa 3.000 mrtvih
2008. U tropskim olujama i uraganima
stradalo najmanje 800 ljudi
2010. 12. januara Haiti je pogodio stra-
vičan zemljotres koji je odneo možda i
250.000 života
2010. Mirotvorci Ujedinjenih nacija
nehotice su doneli koleru, koja je zara-
zila 820.000 ljudi i uzela najmanje 10.000
života. Čini se da je, zahvaljujući vakcina-
ciji, ona sada iskorenjena
2012. Uragan Sendi ostavlja zemljorad-
nike bez letine, a 20.000 osoba bez krova
nad glavom
Moiz je, inače, pobedio na izborima
2016. sa manje od 600.000 glasova, u
zemlji od 11 miliona stanovnika. Haiti je
nezavisan od 1804. godine, kada su žitelji
ostrva ustali protiv kolonijalne Francuske.
Ali tek 1990. godine održani su prvi izbori
koji se mogu smatrati slobodnim i pošte-
nim. Demokratija se nikada nije zapatila.
Država ozloglašena i po diktatorima
Papi Doku i Bejbi Doku Divalijeu, ima
najniži indeks ljudskog razvoja u čitavoj
Americi, uključujući i Centralnu i Južnu.
Građani Haitija susreću se sa stalnim
nestašicama, nasiljem i lišavanjem ljud-
skih prava. Nekih 2,6 miliona Haićana živi
bez dovoljno hrane svakog dana. Polovina
svih Haićana starijih od 15 godina je nepi-
smeno, a nasilje nad ženama je poseban
problem. Tek 2005, primera radi, silova-
nje je postalo krivično delo. N
S U D O KU O D L A Z A K „ TAT E “
Svaki broj
mora da bude
usamljen
AKO JE NEKI TEKST U NEDELJ-
NIKU nepotpisan, to je uglav-
nom iz dva razloga: 1) Urednik
je napravio grešku; 2) Tehnički
urednik je napravio grešku, koju
urednik nije uspeo da vidi.
Ovaj tekst će ostati nepotpisan
samo od sramote, jer novinar koji
ga je priredio - ili novinarka, je li
- ne želi da se zna, na dan kada je
objavljeno da je u 69. godini od
kancera preminuo Maki Kaji, da
nikada nije uspeo da reši nijedan
sudoku. Ni onaj pored kojeg piše
„najlakša verzija“.
Maki Kaji nije bio čovek koji je
izmislio, ali jeste toliko popula-
rizovao ovu novinsku i matema-
tičku razbibrigu da su ga s pra-
vom zvali „otac sudokua“.
Ovu glavolomku, inače, prvo-
bitno je napravio švajcarski
matematičar Leonard Ojler, u
18. veku, na osnovu koncepta
„latinskih kvadrata“, odnosno
rešetke u kojoj se svaki broj ili
simbol pojavljuje samo jednom u
svakom redu. Kaji ga je našao u
nekom opskurnom američkom
časopisu, a potom objavio neko-
liko u Japanu krajem osamde-
setih, nadenuvši mu i ime koje,
otprilike, znači „svaki broj mora
da bude sam“. Poput J-Popa,
Super Marija ili onih čarapa do
iznad kolena - da i ne pomi-
njemo neke druge i luđe stvari
PRFIMEDIA
- sudoku je postao vrlo uspešan
japanski proizvod. N
11
Brifing
KO LU M N A I J A N B R E M E R
Kolaps u Avganistanu
Nastavak borbe bi zahtevao angažovanje vojske koje niko u Bajdenovom
kabinetu, a ponajmanje predsednik, nije bio spreman da podrži. Povlačenje
je bilo najmanje loša od svih loših opcija. Ono što jeste bilo iznenađujuće,
i iskreno šokantno, s obzirom na znanje i iskustvo obaveštajaca
u Bajdenovom timu, bila je nekompetentnost u sprovođenju plana
KATASTROFALNO 2. KOORDINACIONA. Sjedinjene
POVLAČENJE IZ Države borile su se rame uz rame sa
AVGANISTANA saveznicima dve decenije. Ali kada je
PRVA JE velika kriza došlo vreme za kraj, Bajden je to morao
Bajdenove admini- da uradi sam - od odluke do posledica
stracije. (uključujući i evakuaciju građana, pri-
Ne treba kriviti hvat izbeglica, pružanje humanitarne
njegovu odluku da pomoći itd.). Američki saveznici očeki-
Ijan Bremer je se povuče, ovo je vali su drugačije ponašanje sada, nakon
predsednik Eurasia bio krah pre egze- četiri godine Trampovog „Amerika na
Group i GZERO Media i
kucije nego strate- prvom mestu“. SAD su propustile šansu
autor knjige
„Us vs. Them: The
gije. Američko pri- da se angažuju i oko Kine. Ni jednoj ni
Failure of Globalism“. sustvo bilo je sve drugoj zemlji nije odgovaralo da Avga-
Nedeljnik ima manje održivo - nistan kolabira ili da ponovo postane
ekskluzivno pravo SAD su već povukle mesto za uzgajanje međunarodnog
objavljivanja ove značajne trupe, tali- terorizma. Postojao je prostor za krea-
kolumne na prostoru
bani su osvajali teri- tivnu diplomatiju.
Zapadnog Balkana
toriju, a malo je gra-
đana Amerike više 3. PLANIRANJE. Čak i ako obaveštajci
razmišljalo o tom ratu. Bajden je nasle- nisu bili u pravu, a saveznici nisu bili
dio propali mirovni proces, a smešio upućeni, da je postojao plan o alterna-
mu se novi konflikt sa još jačim taliba- tivnim scenarijima, sve bi bilo lakše.
nima ukoliko odustane od Trampo- Sjedinjene Države morale su da šalju
vih obaveza. Nastavak borbe bi zahtevao natrag trupe koje su odavno stigle u
angažovanje vojske koje niko u Bajde- zemlju. Aerodrom u Kabulu bio je
novom kabinetu, a ponajmanje pred- ophrvan očajnim civilima, troje Avga-
sednik, nije bio spreman da podrži. nistanaca poginulo je u pokušaju da se
Povlačenje je bilo najmanje loša od svih dohvati aviona. Nije postojao plan da se
loših opcija. obezbedi na hiljade Avganistanaca koji
Ono što jeste bilo iznenađujuće, i su na ovaj ili onaj način pomagali ame-
iskreno šokantno, s obzirom na znanje i ričkim snagama.
iskustvo obaveštajaca u Bajdenovom timu,
bila je nekompetentnost u sprovođenju 4. KOMUNIKACIJA. Bajden je pre neko-
plana. Postojale su četiri glavne greške: liko nedelja uveravao Amerikance da
su „male šanse“ da će talibani „preuzeti
1. VOJNA I OBAVEŠTAJNA. Američke sve i potčiniti čitavu zemlju“. Insistirao
obaveštajne agencije mislile su da Kabul je na tome da nećemo videti „situacije u
može da se drži još dve-tri godine. Kada kojima se sa krova ambasade ljudi spa-
je usledila ofanziva, promenili su pro- savaju helikopterima“. Državni sekretar
cenu na dva-tri dana. Dve činjenice su Entoni Blinken je rekao ovo: „Mi osta-
zapanjujuće - SAD su potrošile dvade- jemo, ambasada ostaje, naši programi
set godina i 88 milijardi dolara obučava- ostaju. Ukoliko bude značajnijih pro-
jući avganistanske snage koje su odbile da mena u bezbednosnoj situaciji, teško
se bore, ali je još gore što Amerikanci ni da će se to dogoditi od petka do pone-
posle toliko vremena nisu shvatali koliko deljka“. Kako su ova predviđanja krahi-
oni zaista mogu i žele. rala u prenosu uživo, administracija je
12 Nedeljnik 19. avgust 2021.
počela da šalje poruke da je u Avgani-
stanu postignut nekakav uspeh. Ono što
je moralo da bude teška ali neophodna
odluka, pretvorilo se u debakl, otvorivši
tako Bajdenov bok za napade politič-
kih protivnika da je on lično odgovoran
za neuspeh u ovom ratu - što je glupa
optužba kada se zna da je ceo poduhvat
trajao dvadeset godina i koštao dve mili-
jarde dolara.
Narednih nekoliko dana biće kru-
cijalni. Vlada u Kabulu je pala, bivši
predsednik Ašraf Gani je u egzilu, ali
mnogi Amerikanci i strani državljani
su i dalje zarobljeni u glavnom gradu.
Hoće li talibani pokušati da kidna-
puju, ili čak da ubijaju Amerikance
koji se izvlače? Hoće li haos dovesti do
ubistava i smrti američkih novinara,
humanitarnih radnika, diplomata, voj-
nika? Bela kuća pred sobom ima neko-
liko mračnih scenarija koji podsećaju
na talačku krizu u Teheranu 1979. i
neuspeh sa oslobađanjem talaca 1980.
Uskoro ćemo znati da li će na toj listi
biti i „Kabul 2021“.
Čak i ako Bajden izbegne buduće kata-
strofe, sve ovo će izgledati veoma loše po
njega. Talibani će uživati u propagandnoj
pobedi i podizanju zastave iznad Kabula
na dvadesetu godišnjicu terorističkih
napada 11. septembra. Milijarde dolara
vojne opreme koju su Amerikanci osta-
vili biće na paradi u prestonici. Talibani
će činiti zločine, posebno prema ženama
i devojkama. Američki mediji će izvešta-
vati o tome - posebno ukoliko neki novi-
nari budu tamo. Kongres će organizo-
vati komisije i saslušanja, želeći da čuje
od visokih zvaničnika kako je sve ovo
moglo da se dogodi.
Avganistan će ponovo postati utoči-
šte međunarodnih terorista - bilo da
talibani direktno ugoste ekstremističke
grupe ili zato što neće moći da kontro-
lišu teritoriju. Zone konflikta su kao
magnet za džihadiste širom sveta, što
se pokazalo u Avganistanu osamdese-
tih, Bosni devedesetih, Iraku i Siriji u
ovom veku. Talas ISIS-ovog terorizma
u Evropi dogodio se jer je ta organizacija
mogla da regrutuje ekstremiste iz celog
sveta, da ih obučava u Siriji i Iraku i šalje
natrag u njihove zemlje. Amerikanci
neće moći da prate i kontrolišu teroriste
u Avganistanu. N
Ljiljana Smajlović
Poniženi
u Kabulu
Zašto ne treba ni likovati, ni lizati američke rane
J
edni likuju, drugi preziru one
koji likuju. Samo izgovoriš Ka-
bul, i odmah znaš ko je „prva“,
a ko „druga“ Srbija.
Kao što odmah znaš da je
ovde i jedna i druga u pravu.
Ako nisi na USA platnom spisku, ako
te Amerikanci nečim nisu debelo zadu-
žili, mora da te nervira stav da međuna-
rodno pravo jedino za njih ne važi. Dav-
na invazija Avganistana bila je odmazda
bez ikakvog uporišta u zakonu, osvet-
nička potera za „živim ili mrtvim“ Osa-
mom bin Ladenom, o čijoj se krivici pre
toga nije izjasnio nijedan sud.
I ne možeš negde duboko u sebi da
suspregneš veselost što je tolika sila na
kraju ipak ponižena i poražena, naoči-
gled celog sveta.
ALI I AKO JESI I AKO nisi na američ-
kom platnom spisku, a živiš u Srbi-
ji, duboko u sebi znaš da je istina ono
što je bilo istina i pre dvadeset godina,
onda kada je Amerika, luda od bola, po
svetu tražila ciljeve na kojim će iskaliti
svoj gnev zbog terorističkog napada 11.
septembra.
I znam da je to jednako nepopularno
reći danas, kao što je nepopularno bilo
u jesen 2001. godine, ali svejedno, po-
noviću: Greše oni koji misle da posto-
ji dobar čas da se likuje nad američkom
nesrećom.
Naravno da smo imali svako pravo da
ovde od Amerike zahtevamo da nam
ne ruši mostove i ne ubija civile, i to u
ime „humanitarizma“. Da tražimo da
nas tretira u skladu sa „zapadnim vred-
nostima“, dakle vrednostima koje i mi
delimo i koje smo dužni da branimo i
onda kada je Amerika ta koja na njih
nasrće, a nasrtala je, i ovde i u Avgani-
stanu i u Iraku.
No i ako Amerika nije tako „izuzet-
na“ kao što o sebi misli, svejedno na
planeti predstavlja bastion kulturnih i
civilizacijskih vrednosti koje su i naše.
To je jasno i onima koji nisu pohađali
američke škole, nisu dobijali američke
stipendije i ne žive na američkim do-
nacijama.
To ne znači da Amerika na Balkanu
nije pomagala sve i jednog našeg pro-
tivnika, to ne znači da nije pogazila sva-
ki srpski nacionalni interes. Što nas ba-
rem oslobađa obaveze da podržavamo
njene agresivne ratove, kao što moraju
da rade Veton Suroi i slični lokalni no-
vinari i političari kad god Vašingtonu
zatreba. Ne moramo da tvrdimo da se
ljudska prava brane bombama, niti da
masovno retvitujemo Madlen Olbrajt,
kako to, bože sakloni, rade po regionu.
TO NAS OSLOBAĐA I OBAVEZE DA se
pretvaramo kako je Amerika otišla u
Avganistan kako bi tamo izgradila mo-
dernu demokratsku naciju koja poštu-
je prava žena. Ne moramo da lažemo
da su Avganistanci sami krivi za sve što
im se dešava, da su „podanički narod“,
kako se ovih dana blamira jedan naš
bivši pro-NATO ministar odbrane.
Mi nismo ti koji od pada Kabula trnu
od straha na pomisao da bi Amerikan-
ci mogli da prepuste Balkan balkan-
skim narodima, da neće imati stomaka
da intervenišu protiv Republike Srp-
ske. Za razliku od Aleksandra Hemona,
mi nećemo početi da se vajkamo da im
spoljna politika više ne valja.
Mi ne moramo da se pretvaramo da
ne vidimo vezu između američke spolj-
ne politike i mržnje prema Americi.
Kad Džo Bajden kaže da Kabul nije Saj-
gon, da evakuacija iz Južnog Vijetna-
ma nije isto što i evakuacija iz Avgani-
stana, mi ne moramo da mu verujemo
ako svojim očima vidimo da je u Ka-
VIŠE OD POLITIKE
Ako ništa, ne
moramo jačima
da služimo kao
apologete
bulu uspostavljena nova merna jedi-
nica za vojni i politički fijasko i da se
ubuduće neće govoriti o novom Sajgo-
nu već o novom Kabulu. Ako Džo Baj-
den kaže je dao boravišne vize za 1.200
avganistanskih prevodilaca, smemo da
pitamo šta će biti sa ostalima sa spiska
88.000 Avganistanaca koji su radili za
strance i zatražili preseljenje u Sjedinje-
ne Države. I nismo obavezni da Bajdena
oslobađamo obaveze koju je američka
okupaciona sila prema njima preuze-
la - mada mogu da razumem koliko
se ovde neki identifikuju sa njihovom
sudbinom.
Ne moramo, drugim rečima, da bu-
demo apologete SAD, niti da verujemo
američkoj propagandi kao po službenoj
dužnosti. Naprotiv.
I NE VAŽI TO SAMO U slučaju ame-
ričke odmazde prema Avganistanu. To
nas ne sprečava da uvidimo da je ame-
rički predsednik potpuno u pravu što
je odlučio da povuče američke trupe iz
Avganistana, kao što je u pravu bio i Do-
nald Tramp kada je doneo istu tu odlu-
ku, ili Barak Obama koji je prvi najavio
povlačenje iz najdužeg američkog rata.
Slobodni smo da mislimo svojom gla-
vom, i da verujemo svojim očima. Ako
nam Tviter kaže da su slobodni samo
oni mediji koji se sami slobodno odlu-
če da rade za američke interese i da slo-
bodno podržavaju američku politiku, iz
najdubljeg uverenja - slobodni smo da
u to ne verujemo. Slobodni smo da mi-
slimo da slobodni ljudi mogu da se ne
slažu ni sa Stejt departmentom, ni sa
Fridom hausom, ni sa Džozefom Bajde-
nom, ni sa menadžerima Tvitera.
To je sloboda koju smo ionako već
platili.
I koju bi Amerika na svakom mestu
morala da brani. N
13
 POLITIKA IZBORI

U POTRAZI ZA
ZAJEDNIČKIM
KANDIDATOM
„Ima vremena,
ne želimo da vlast sazna ko je,
pa da ga razapne...“
Da je ujedinjavanje opozicije jedini put za borbu protiv Vučića i SNS-a već je postalo opšte
mesto, ali sada konkretni podaci - istraživanje Demostata - pokazuju da je to ostvarivo.
Neizostavno je da će, u jednom trenutku, ključno pitanje biti izbor jedne ličnosti oko koje će
opozicija moći da se ujedini i koja će imati političke snage da izađe „na crtu“. Ko bi onda mogao
da bude zajednički kandidat opozicije u Beogradu, ako je to moguće?

Piše Dušan Telesković

14 Nedeljnik 19. avgust 2021.

 S
ledećeg proleća će biti tač-
no 10 godina otkako Srbijom
upravlja Srpska napredna
stranka (SNS), a prošle nede-
lje se pojavila prva opipljivija
naznaka da bi vlast mogla da bude pro-
menjena. Demostat je objavio svoje naj-
novije istraživanje iz kojeg proizilazi da
naprednjaci loše stoje u Beogradu, ali i
da im pada rejting u čitavoj Srbiji.
Po istraživanju koje je predstavio glav-
ni istraživač Demostata Srećko Mihajlo-
vić, na predstojećim izborima za stranke
na vlasti glasalo bi oko 35 odsto birača u
Srbiji, a za stranke koje su predstavljale
„bojkot opoziciju“ 14 odsto.
Za opoziciju koja je u prošlom ciklu-
su izašla na izbore glasalo bi oko osam
odsto ispitanika, a oko devet odsto reklo
je da bi glas dalo opoziciji, ne navodeći
stranku. Neodlučnih glasača je 13 odsto,
dok 21 odsto čine apstinenti.
Ipak, najviše šansi za pobedu opozici-
ja ima u Beogradu. Za vlast bi glasalo
21 odsto ispitanika, za bojkot opozici-
ju 21 odsto, a za opozicione stranke koje
su išle na izbore 10 odsto. Uopšteno za
opoziciju izjasnilo se 14 odsto ispitanika,
neodlučnih je 20, a apstinenata 14 odsto.
Zoran Panović, programski direktor
Demostata, objašnjava za Nedeljnik da
se rezultati ovog istraživanja odnose na
ukupno ispitane, tu su uključeni i neo-
dlučni i apstinenti, i da rejtinzi stranaka
pokazuju da SNS ima 44,5 odsto, a da je
najjača opoziciona partija - Stranka slo-
bode i pravde (SSP) sa 8,3 odsto podrške.
To su rezultati na osnovu opredeljenih
glasača. Panović kaže da ovaj rezultat
podrazumeva da su izbori „regularni i
da postoji kontrola izbornih mesta“.
Očigledan je, dakle, pad rejtinga
SNS-a koji je ranije u istraživanjima dru-
gih agencija bio na više od 50 odsto po-
drške opredeljenih glasača, Panović ga
naziva „relativnim“, ali naglašava da je
šansa opozicije za pobedu najveća u Beo-
gradu, jer tu postoji mogućnost potpune
kontrole biračkih mesta. U Srbiji, kaže,
samo SNS ima infrastrukturu da pokrije
sva glasačka mesta kojih ima oko 8.500, a
da drugi to teško mogu da isprate, pa čak
i Socijalistička partija Srbije (SPS) koja je
FOTO: RAWPIXEL.COM
Kada govorimo o hipotetičkom novom Koštunici,
zaboravljamo da on nije pop ili glumac, već je bio
političar koji je vodio ozbiljnu stranku dugi niz
godina. Toma Nikolić je 2012. izašao kao predsednik
opozicione stranke broj 1 protiv Borisa Tadića, nisu
tražili Branu Crnčevića. Opozicija sada traži nekog
ko nije političar. Opoziciji je pored sinergije potrebna
i artikulacija. Antivučićevsko raspoloženje postoji u
Srbiji, ono možda nije većinsko, ali je realno i nije malo
Zoran Panović, programski direktor Demostata
dinstvena i ujedinjena. To je prvi uslov. Druga stvar je što se posle prošlih iz-
Drugi uslov je taj da ujedinjenost proi- bora raspršila opoziciona energija, pa je
zvede sinergijski efekat. Dakle, da to ne veliki broj potencijalnih kandidata, po-
bude puki zbir rejtinga stranaka nego da put Nikole Koja, koji bi na ovim izbori-
ta sinergija privuče još neodlučne i ap- ma mogli da budu najozbiljniji kandida-
stinente. Mi naglašavamo da su razlike ti za gradonačelnika. Sada, na manje od
između birača mnogih opozicionih par- godinu dana od izbora, ne da nema kon-
tija mnogo manje nego razlike među li- kretnog imena opozicije, nego ne posto-
derima“, kaže Panović. ji ni naznaka o mogućem ujedinjenju.
U Srbiji postoje već modeli po kojima Osim uspešnog opozicionog modela
je opozicija uspevala da promeni vlast. koalicije „Zajedno“, često se kao primer
Miodrag Gavrilović, potpredsednik De- navodi uspeh Demokratske opozicije Sr-
mokratske stranke, rekao je nedavno za bije (DOS) i argument o kasnom izboru
Demostat da je opoziciji potrebna nova Koštunice za predsedničkog kandidata,
koalicija „Zajedno“ koja je 1996. godi- svega dva meseca pred izbore 2000, uz-
ne uspela da nanese prvi udarac režimu ima se kao opravdanje za nereagovanje
Slobodana Miloševića i da osvoji pobedu sadašnje opozicije iako je do izbora osta-
u Beogradu i mnogim većim gradovima. lo manje od godinu dana. „Ima vreme-
Da je ujedinjavanje opozicije jedini na, ne želimo da vlast sazna ko je, pa da
put za borbu protiv Vučića i SNS-a već ga razapne u medijskoj mašineriji“, naj-
je postalo opšte mesto, ali sada konkret- češće se može čuti ovih dana.
ni podaci pokazuju da je to ostvarivo. Međutim, zaboravlja se da se opozi-
Na primer, na prošlim beogradskim cija ujedinila još daleko pre odabira za-
izborima SNS je dobio 44 odsto glaso- jedničkog kandidata, da su planovi bili
va, a kada bi se sabrali rasuti tada opo- razrađeni, a kampanje vođene i pre te
zicioni glasovi, moglo bi da se izračuna 2000. Još u novembru 1999. godine, ne-
da je protiv Vučića glasalo 40 odsto lju- koliko meseci posle NATO bombardova-
di. Da se opozicija pred te izbore ujedi- nja grupa srpskih opozicionara pozvana
nila, imala bi upravo taj sinergijski efe- je u Vašington da se susretnu sa pred-
kat koji je mogao da ohrabri apstinente stavnicima američke vlade i Kongresa,
i neodlučne. Ovako, sa osvojenih 44 od- pa i sa omraženom Madlen Olbrajt. U
sto glasova i 60 odsto mandata, budući seriji razgovora srpska opozicija je prvi
da su mnogi opozicioni glasovi ostali is- put dobila konkretni mig da su Ameri-
pod cenzusa, SNS je u protekle četiri go- kanci spremni da pomognu u rušenju
dine vladao suvereno iako dakle još tada režima Slobodana Miloševića.
nije imao toliko ubedljivu podršku ka-
kvu je imao u Srbiji. U Vašingtonu su bili Zoran Đinđić, Go-
ran Svilanović, Velja Ilić, Vladan Batić,
Neizostavno je da će, u jednom trenut- Milan St. Protić, Zoran Živković i Dra-
ku, ključno pitanje biti izbor jedne lič- goslav Avramović.

nekad imala najveću infrastrukturu.
„Srećko Mihajlović je vodio istraži-
vanje i on smatra da opozicija ima šan-
se da ugrozi SNS, možda čak i pobedi u
Beogradu, samo pod uslovom da ide je-
nosti oko koje će opozicija moći da se
ujedini i koja će imati političke snage
da izađe „na crtu“. Ko bi onda mogao
da bude zajednički kandidat opozicije u
Beogradu i da li je to moguće?
A onda je došao jedan poziv za susret
van protokola, možda da se nigde ne za-
beleži, sa čovekom čije je ime, malo je
reći, odzvanjalo na loše - zvao je Ričard
Holbruk.

15
 POLITIKA IZBORI
Holbruk je na toj večeri - na koju su
srpski opozicionari otišli uprkos mišlje-
nju većine da to možda i nije dobra ideja
- išao „u glavu“ i rekao da opozicija u Sr-
biji može da pobedi samo filipinskim me-
todom. Mislio je na dolazak na vlast Ko-
razon Akino 1986. godine na Filipinima.
„Treba vam ujedinjena opozicija i jed-
na ličnost kao simbol otpora. Tamo je to
bila Kori Akino. A ko je vaša Kori Aki-
no?“, pitao je.
Zoran Đinđić je ispred opozicije imao
spreman odgovor.
Bio je to jedan čovek iza kog je mogla
da stane cela opozicija, čovek koji je mo-
gao da okupi iza sebe široke mase, ne-
uprljan, čovek koji je mogao da računa
na glasove razočaranih miloševićevaca...
Đinđić je Holbruku rekao:
„Sedi pored vas. To je profesor Avra-
mović“...
Kasnije je Avramović otpao kao kan-
didat, a pobeda Koštunice se i danas iz-
učava.
Panović kaže da je situacija danas, ba-
rem po broju aktera, bliža DOS-u, koji je
bio iluzija mnoštva.
„Tu su bile dve bitne partije: DS iz
koga je došao menadžer kampanje Zo-
ran Đinđić i DSS koji je dao predsed-
ničkog kandidata Vojislava Koštunicu,
ostale partije su bile manje-više sateli-
ti. S druge strane, koalicija ’Zajedno’ je
imala sinergiju tri programski različite,
ali ujedinjene stranke u jednu kolonu sa
jakim sinergijskim efektom. To bi hipo-
tetički danas mogli da budu SSP, Narod-
na stranka i neki građanski pokret po-
put Pokreta slobodnih građana ili ‘Ne
davimo Beograd’. Taj model koalicije
’Zajedno’ je najbolji koji bi mogao da se
napravi sada. Opoziciji je pored sinergije
potrebna i artikulacija. Antivučićevsko
raspoloženje postoji u Srbiji, ono možda
nije većinsko, ali je realno i nije malo.
Međutim, nema artikulacije tog raspo-
loženja, a Vučić sve vreme radi na frag-
mentaciji opozicije“, kaže Panović.
Niko od opozicionara ne iznosi kandi-
daturu, ne samo za beogradske već ni za
predsedničke izbore sledeće godine. Je-
dino je Boris Tadić pre izvesnog vreme-
na rekao da će se on kandidovati „ako
nema boljih“. Jedan deo opozicije se
pobunio protiv toga, ali ipak nisu ista-
kli kandidata. S druge strane, Tadić ima
iskustvo za predsedničku trku, pobedio
je kada DS nije bio najjača stranka, a su-
16 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Saša Janković je kao
predsednički kandidat
bio „novo lice“, dovoljno
prepoznat kao zaštitnik
građana, a politički
neuprljan. Njegov Pokret
slobodnih građana je, takođe,
bio „hub“ za uvođenje javnih
ličnosti u politiku, ali se ubrzo
ispostavilo da je više bio
„hub“ za njihovo odvraćanje
od politike
deći po njegovim poslednjim izjavama i
te kako zna gde je sve grešio tokom svo-
ja dva mandata. Dodatno, za Tadića se ne
lepe afere, iako režim pokušava godina-
ma da ga uprlja.
Panović o pitanju zajedničkog kandi-
data kaže da je to opet pitanje sinergije.
„Jak predsednički kandidat bi mogao
da pogura i beogradske izbore. Mi smo
se udaljili od političke sfere, jer opozicija
zanemaruje činjenicu da političar bude
kandidat opozicije. Kada govorimo o hi-
potetičkom novom Koštunici, zabora-
vljamo da on nije pop ili glumac, već je
bio političar koji je vodio ozbiljnu stran-
ku dugi niz godina. Toma Nikolić je 2012.
izašao kao predsednik opozicione stran-
ke broj 1 protiv Borisa Tadića, nisu tra-
žili Branu Crnčevića. Opozicija sada tra-
ži nekog ko nije političar“, kaže Panović.
Nova lica u srpskoj politici su sada već
stara priča o kojoj se govori godinama
unazad. I ne treba zaboraviti da su se u
poslednjih nekoliko godina u srpskoj
politici i pojavila nova lica, ali da i dalje
ne uspevaju da se pozicioniraju na na-
čin da postanu glavni Vučićevi protiv-
kandidati.
I to je ono što većina očekuje kada se
pojavi novo lice - u suprotnom bi i do-
lazak Zorana Lutovca na čelo DS-a, ili
Miloša Jovanovića na čelo DSS-a, imao
značajnije efekte od izmene funkcije na
njihovoj vizitkarti.
Time se može objasniti i nekoliko
kratkotrajnih političkih pojava, poput
Saše Jankovića, Sergeja Trifunovića,
Saše Radulovića ili Belog Preletačevića.
Svi oni su imali inicijalno zapažene iz-
borne rezultate.
Saša Janković je kao predsednički
kandidat bio „novo lice“, dovoljno pre-
poznat kao zaštitnik građana, a politič-
ki neuprljan. Njegov Pokret slobodnih
građana je, takođe, bio „hub“ za uvo-
đenje javnih ličnosti u politiku, ali se
ubrzo ispostavilo da je više bio „hub“
za njihovo odvraćanje od politike. Po-
sle glumca Sergeja Trifunovića - koji za
razliku od gorepomenutih nije imao iz-
borni rezultat - stranka ostaje mladom
momku Pavlu Grboviću. Bez balasta
prošlosti i bez mnogo glasača.
Saša Radulović je na „onim“ eksploziv-
nim izborima 2016. sa svojim „Dosta je
bilo“ imao najviše glasova od opozici-
onih stranaka (ne računajući SRS, do-
duše samo stotinak više od DS-a), ali je
prvim akordima na gitari u parlamen-
tu svoj pokret poveo u nekom drugom
smeru, i gde god to bilo, deluje da je da-
leko od cenzusa.
Sada se pojavljuju neka nova imena
koja donose drugačije kvalitete, samo je
pitanje da li će opozicija uspeti da nađe
zajednički jezik u kojem će zajednički
interes da pobedi lične sujete. O tome
šta najviše opterećuje odnose u opozi-
ciji, Nedeljnik je u nekoliko ranije obja-
vljenih intervjua pitao opozicione prva-
ke i iz njihovih tadašnjih odgovora može
se naslutiti da je dogovor moguć. Na pri-
mer, Marinika Tepić je izjavila u aprilu
da je razlika „u nestrpljenju“ i da je ne-
strpljenje razlog zašto možda opozici-
ja deluje nesinhronizovano, pa se ne-
kome čini da su glavni takmaci sujete, a
ne volja za smenom režima. „Vrlo često
i opravdano neko pomisli da bi indivi-
dualna akcija ili solo aktivizam doprineo
više nego da se radi više u koordinaciji
sa drugim kolegama.“
Vuk Jeremić je u maju izjavio Nedelj-
niku da je „siguran da ćemo jednog tre-
nutka morati da nastupimo u punoj ko-
ordinaciji, jer drugačije neće moći da
dođe do promene režima“.
Boris Tadić je pre toga rekao takođe
Nedeljniku da je „apsurdno da su ideo-
loške i političke razlike zapravo najma-
nja prepreka“. „Možete da prevaziđete i
lične animozitete i političke i ideološke
razlike, ali kako da prevaziđete činje-
nicu da neko ima interes da učvršćuje
Vučićev režim, npr. uništavanjem opo-
zicionih stranaka i odnosa u opoziciji“,
rekao je tada Tadić.
Opozicija danas, posle najnovijih is-
traživanja, ima nacrtano šta treba da
uradi, samo je pitanje da li će to i uči-
niti. N
ŽIVOTNA SREDINA EKOLOŠKA SVEST

KRATKO
SEĆANJE,
KRATKA
PAMET,
KRATAK DAH,
KRATAK ŽIVOT
Problem deponije u Vinči je decenijski, a ni požari nisu
neuobičajena pojava. Utisak je da je društvo ravnodušno u
odnosu prema ekologiji, a da je briga o zaštiti životne sredine
kratkog trajanja, dok opasnost - ona koja je toliko rizična da se
vidi i oseti - ne prođe

Pišu Mihajlo Draškić i Ana Mitić

FOTO: BETA

17
 ŽIVOTNA SREDINA EKOLOŠKA SVEST

V
eliki Crljeni. Naselje u
okolini Lazarevca. Okru-
ženo Ibarskom magistra-
lom, međunarodnom i
lokalnom prugom, uglje-
nokopovima i termoelektranom, živi
nešto više od 4.000 ljudi. Mnoge porodi-
ce su poslom vezane za kolubarske ko-
pove i elektranu. Neznatno dalje su pe-
pelište, jalovište, deponija uglja i sušara
susednih Vreoca. Prilično često meštani
udišu poprilično loš vazduh. Neretko su
nuspojave inhalatori, astma i drugi re-
spiratorni problemi.
Marko Jovanović je odrastao i živi u
Crljenima. Električar koji je godinama
radio na površinskom kopu „Kolubara“.
Otac troje dece. Njegova borba za zašti-
tu životne sredine u varošici počela je
pre devet godina kada je zasnovao svo-
ju porodicu. Pisao je prijave i pokretao
inicijative lokalnog karaktera. Ukazivao
je na zagađenje vazduha, vode i zemlji-
šta koje izaziva termoelektrana, ali i na
druge ekološke nemarnosti komšiluka.
„Nakon višegodišnjeg pisanja i dobrona-
mernog upozoravanja, počeo sam da pri-
javljujem ljude komunalnoj inspekciji i
policiji za bilo kakvo nedelo u vidu palje-
nja gume, plastike, ili bilo kog drugog ot-
pada. Ipak, tek prošle godine sam došao
do nulte tolerancije. Pokušao sam da spa-
sem sebe, svoju porodicu i njih od sebe
samih. Ovde je ljudima očigledno bitni-
je da se ne zamere komšijama nego da od
istih dobiju rak pluća“, kaže Jovanović.
U aprilu je inspekcija izašla po prijavi
u šest domaćinstava. Kako kaže, komši-
luk čin tumači uglavnom kao vrstu lič-
nog napada. Prvi komšija više ne raz-
govara sa Jovanovićem. Komšijin brat,
kako Jovanović ističe, ubeđen je da za
prijavljivanje izgreda dobija novac. Na-
ljutili su se i još neki meštani iz Jova-
novićevog komšiluka. Ipak, pojedini su
nabavili kante za đubre, drugi su jedno-
stavno prestali da pale otpad.
Otprilike tako, čast izuzecima, izgleda
„razvoj“ ekološke svesti građana. Upu-
ti se apel, molba, upozorenje, pa tek
kod učestalih prijava i, eventualno, ka-
zne pojedinac „osvesti“ kako nešto nije
u saglasju sa prirodom i zakonom. Ili se,
kao što je to bio slučaj sa nedavnim po-
žarom na deponiji u Vinči, građani uz-
bune kada se otrovni oblaci dima raspr-
še nad Beogradom. Međutim, problem
deponije u Vinči je decenijski, a ni poža-
ri nisu neuobičajena pojava. Utisak je da
je društvo ravnodušno u odnosu prema
ekologiji, a da je briga o zaštiti životne
sredine kratkog trajanja, dok opasnost -
ona koja je toliko rizična da se vidi i ose-
ti - ne prođe. Mirko Popović iz Regula-
tornog instituta za obnovljivu energiju
i životnu sredinu (RERI) za Nedeljnik
kaže da je odgovornost za takvo stanje i
„kratku pamet“ stanovništva u najvećoj
meri na političkim akterima koji krei-
raju, sprovode i štite životnu sredinu,
i koji su dužni da građane informišu o
značaju ekoloških problema.
„Informisanje građana o prekomer-
nom zagađenju, opasnostima i rizicima
po zdravlje građana je među najvažni-
jim elementima zaštite životne sredine.
A kada je tema postala toliko vidljiva da
se više ne može sakriti, mi smo naišli na
ćutanje i manipulacije informacijama.
Logično je da su tada građani zbunjeni.
Ekološka svest društva nastaje kada veli-
ki broj građana ima mogućnost da dođe
do informacija, kao i kada su te informa-
cije lako dostupne u kontinuiranom pe-
riodu, kroz kontinuirano obrazovanje, u
kom svi akteri u društvu moraju priznati
da problem postoji“, kaže Popović.
Predsednik Upravnog odbora Inženje-
ra za zaštitu životne sredine Igor Jezdi-
mirović smatra da je najveći uzrok pa-
sivnosti građana i nedovoljnog razvoja
ekološke svesti impulsivno donošenje
odluka - bez mnogo razmišljanja i sva-
kako bez konsultovanja struke. Kako
kaže u razgovoru za Nedeljnik, društvo
nema tradiciju planiranja i kontinuite-
te realizacije strateških odluka, delu-
je se po principu gašenja požara, a ne
prevencije njegovog nastajanja. Strate-
gije nisu obavezujući dokument, ali lič-
na korist predstavlja „obavezan element
svakog državnog posla“.
„Nosioci vlasti odlučuju u svim obla-
stima bez obzira na to što najčešće ni za
jednu nisu stručni. Ali priroda više nije
u stanju da ukloni zagađenje koje ljudi
proizvedu i dobijamo gomilanje otpada,
zagađenje i ekološke problema širom
Srbije. Nedostatak edukacije, svih obli-
ka, doveo je do neznanja o povezanosti
između zagađenja životne sredine i na-
šeg zdravlja“, kaže Jezdimirović.
Problem smetlišta u Vinči je prema do-
govoru Grada Beograda i francusko-ja-
panskog konzorcijuma „Suez-Itoči“
2017. godine trebalo da bude rešen iz-
gradnjom spalionice u nadležnosti ćer-
ke firme „Beo čista energija“. Postrojenje
bi trebalo da zameni postojeću deponiju.
Zagovornici izgradnje spalionice kao po-
zitivan primer često navode slične pri-
mere u Evropi. Međutim, većina otpada
u Evropi uopšte ne stigne do spalionica.
Dok Evropska unija reciklira od 50 do 60
odsto svog otpada, u Srbiji ovaj procenat
iznosi od sedam do osam odsto. Jezdimi-
rović kaže da je i postojeći procenat reci-
kliranog otpada neadekvatno iskorišćen.
„Recikliranje u Srbiji je vrlo unosan
posao za operatere sistema ambalažnog
otpada, za reciklere i za samu državu.
Na gubitku su građani i životna sredina,
koju postojeći sistem nije uspeo da očisti
iako mi, kao građani, redovno plaćamo
sve predviđene takse i namete. Ogrom-
na količina novca se vrti u ovom siste-
mu, a naša životna sredina je sve prlja-
vija i zagađenija. Kontrola recikliranih
količina za koje se isplaćuje naknada je
minimalna, kao i količina ambalaže koja
se pusti na tržište i pokupi sa njega. Sve
ovo ‘omogućava’ gomile smeća širom
zemlje za koje smo platili da bude uklo-
njeno i zbrinuto. Kod pojedinaca se budi

Karcinomi su bolest koja će verovatno po učestalosti i smrtnosti uskoro prevazići

do sada glavni uzrok umiranja - kardiovaskularne bolesti. Ovaj zastrašujući podatak
bi trebalo da nas osvesti. Najveća opasnost je što nam je ‘neprijatelj’ praktično
nevidljiv. Samo ekstremne situacije dovode do toga da naša čula osete opasnost.
Međutim, mi smo svakodnevno izloženi uticaju štetnih materija u našoj okolini
Prof. dr Vladimir Kovčin, onkolog, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije

18 Nedeljnik 19. avgust 2021.

Postoje mehanizmi i za nedubinski provocirano ekološko delovanje jednog
društva, a to je pre svega oštra kaznena politika. Paralelno sa navedenim,
mora se sprovoditi obrazovanje mladih ekološki svesnih građana, kako bi kroz
deceniju ili dve oštra kaznena politika ustupila mesto dubinski izgrađenom
ekološkom ponašanju novih generacija
Milan Vujić, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj

svest o značaju reciklaže, ali ona zahteva

dobro osmišljen i kontrolisan sistem“,
ističe Jezdimirović.

Posledice aljkavosti prema prirodi po

zdravlje građana nedvosmisleno su pri-
kazane kroz statistiku, a ona je izuzet-
no nepovoljna. Različiti vidovi zagađe-
nja vazduha širom sveta su odgovorni za
smrt između sedam i osam miliona lju-
di na godišnjem nivou. Izveštaj „Stanje
globalnog vazduha 2020“ ukazuje da je
zagađenje vazduha prouzrokovalo pre-
ranu smrt skoro pola miliona beba u pr-
vom mesecu života na globalnom ni-
vou, pri čemu je najveći broj slučajeva
zabeležen u zemljama u razvoju.
Kako se ističe u studiji, izlaganje za-
gađenju u vazduhu štetno je i za bebe u
materici. Srbija je među vodećim zemlja-
ma Evrope po stopi smrtnosti od aeroza-
gađenja. Prema podacima Svetske zdrav-
stvene organizacije s kraja 2020. godine,
godišnje u Srbiji prerano premine oko I pored nagomilanih ekoloških proble- ekoloških problema sa lepezom eko-
7.000 ljudi zbog izloženosti različitim ma, čini se da je politički prostor u Srbi- nomsko-političkih ciljeva. Teme poput
zagađenjima vazduha. Onkolog prof. dr ji - kada je reč o zelenima i pokušaju da transparentnog rada grada u procesi-
Vladimir Kovčin, član stručnog saveta se pledira na temama čiji je fokus zašti- ma javnih nabavki, tendera, gradnje, iz-
Nacionalne ekološke asocijacije, za Ne- ta životne sredine, smanjenje zagađenja davanja dozvola, motivisale su građa-
deljnik objašnjava na koji način zagađe- - nedovoljno iskorišćen. Kako za Nedelj- ne da zaokruže za ono što ih se direktno
nje utiče na zdravlje nacije i šta je u ovom nik ističe Marko Vujić iz Centra za ekolo- tiče, a to je sopstveno zdravlje, kvalitet-
trenutku najveća opasnost po zdravlje šku politiku i održivi razvoj Fakulteta po- na životna sredina... Andrićevski zna-
građana u pogledu zagađenja vazduha. litičkih nauka u Beogradu, ravnodušnost kovi pored puta za kvalitetan opozicioni
„Karcinomi su bolest koja će verovatno većeg dela naše populacije prema ekolo- aktivizam, bar u Beogradu“, kaže Vujić.
po učestalosti i smrtnosti uskoro prevazi- škim problemima, rezultat je apsolutnog On smatra da je stvaranje ekološke
ći do sada glavni uzrok umiranja - kardi- izostanka dubinske ekološke svesti i pot- svesti jednog društva dugotrajan proces,
ovaskularne bolesti. Ovaj zastrašujući po- pune neinformisanosti o aktuelnim po- koji se, pre svega, vrši kroz mehanizme
datak bi trebalo da nas osvesti. Granica sledicama koje takvo zagađenje nosi, dok obrazovanja u formalnom, ali i nefor-
obolevanja od karcinoma se značajno po- se vlasti ne trude da ovu percepciju građa- malnom obliku.
merila ka mlađim kategorijama. Potrebno na izmene jer im „status kvo“ ide u prilog. „Srbija, nažalost, nema vremena za ta-
je vreme i određena koncentracija kance- „Opozicija bi trebalo da se bavi nuđe- kav proces. Postoje mehanizmi i za ne-
rogenih materija da bi se pojavila bolest, a njem rešenja upravo u zonama najsla- dubinski provocirano ekološko delo-
ono je sve kraće zbog velike koncentracije bijih rezultata koalicije oko Srpske na- vanje jednog društva, a to je pre svega
štetnih materija koje unosimo vazduhom, predne stranke (SNS), a tu je ekologija oštra kaznena politika. Paralelno sa na-
hranom ili vodom. Najveća opasnost je što jedna od ključnih tačaka. Zagreb je pri- vedenim, mora se sprovoditi obrazova-
nam je ‘neprijatelj’ praktično nevidljiv. mer kako se nakon dvadeset godina su- nje mladih ekološki svesnih građana,
Samo ekstremne situacije dovode do toga verene vlasti preminulog gradonačelni- kako bi kroz deceniju ili dve oštra ka-
da naša čula osete opasnost. Međutim, mi ka Milana Bandića, jedan zeleni aktivista znena politika ustupila mesto dubinski
FOTO: BETA

smo svakodnevno izloženi uticaju štetnih (Tomislav Tomašević, prim. aut.) ube- izgrađenom ekološkom ponašanju no-
materija u našoj okolini“, kaže Kovčin. dljivo prošetao do pobede sintetisanjem vih generacija“, zaključuje Vujić. N

19
 EKSKLUZIVNO DEJAN SAVIĆ, PRVI TRENER SRBIJE

EKSKLUZIVNO

DEJAN
SAVIĆ
PRVI TRENER SRBIJE

20 Nedeljnik 19. avgust 2021.

 O NAJVEĆOJ GENERACIJI U NAŠOJ ISTORIJI,
FENOMENU SRPSKOG VATERPOLA, NAŠEM
MENTALITETU, POBEDAMA I PORAZIMA, ONOM
„NEMOJTE DA ME NERVIRATE“...

Nikada se nismo krili

ni plašili da kažemo
ono što mislimo
Ovo je priča dvostrukog olimpijskog šampiona koji je od raspada
Jugoslavije, uz veoma kratku pauzu, gotovo sve vreme bio u
reprezentaciji kao igrač i kao trener. Priča o uspehu koji je posledica
prilagođavanja na novonastale situacije (a koliko nam je toga
nedostajalo u drugim sferama), priča o stalnom gledanju u budućnost.
I priča o fenomenu Dejana Savića, omiljenog srpskog trenera

Razgovarao Veljko Miladinović

Fotografije Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

Kada kažem srpski mentalitet, ne mislim na taj čuveni inat, koji može da
bude kontraproduktivan. Vidi šta si uradio, a ti si odseko sebi glavu. To može
da bude katastrofa. Srpski vaterpolo ima tradiciju da se kroz reprezentaciju
igrači vaspitavaju u tradicionalnom duhu. Pre svega, znaju se pravila
21
 EKSKLUZIVNO DEJAN SAVIĆ, PRVI TRENER SRBIJE

M
alo je ljudi koji bi miris hlora za- određene stvari koje smo ranije rekli -
menili za miris slanog mora i bo- pre svega u odbrani - odrade, jer celo-
rove šume. Zato je, verovatno, i kupnih pet minuta tog pada ja pričam
malo šampiona. Pogotovo u va- jedno, a radi se drugo. Zbog toga je, ve-
terpolu. U zemlji koja nema more. rovatno, iskočila ta rečenica.
„Što je najgore, ja sam postao i
alergičan na hlor“, rekao nam je u Efekat je bio širi od jedne vaterpolo
ćaskanju uoči intervjua Dejan Sa- utakmice, što možda govori o sveop-
vić. Trener. štoj atmosferi u društvu?
Čovek kome to nije (samo) zanimanje, već i lični opis. Da, i to je istina.
Naizgled deluje kao čuvar stare škole trenera, u idealnoj raz-
meri postavljena kombinacija gospodstva, autoriteta i mangu- Doček posle Tokija, posebno na
pluka. Zato mu je nezvanični nadimak (u javnosti, svakako) - aerodromu kada su igrači zapeva-
gospodin Savić. li „A sad adio“, bio je nesvakidašnje
Ono što radi sa vaterpolo reprezentacijom nije stara škola, emotivan. A retko se u sportu deša-
već je uvek upravo novo - i to će nam u ovom razgovoru otkri- va da se neka velika generacija ovako
ti - uvek je na prvom mestu prilagođavanje na novo. trijumfalno oprašta. Čak su i španski
„Nije mi nedostajao miris hlora, ali kad osetim da bubri u fudbaleri sa Ćavijem i Inijestom mo-
glavi, kada se skupe oči, znam da je to reakcija na hlor“, re- rali da dožive debakl da bi došlo do
kao nam je i to. smene generacija?
Moglo je da zabubri u glavi i kada su Španci u polufinalu vo- TRADICIJA I To je tačno. Nije da o tome nismo raz-
dili minut i po do kraja i da to nema veze sa hlorom. STATISTIKA mišljali. Jer tradicija i statistika pokazu-
Skupile su se oči i na konferenciji za štampu na aerodromu POKAZUJU DA ju da su se mnogo veći timovi i imena,
„Nikola Tesla“ kada su igrači - mangupski, znali su kakav će SU SE MNOGO makar rezultatski, oprostili na neslavan
to efekat imati na Dejana Savića - zapevali „A sad adio“. Tek to VEĆI TIMOVI I način. Iako su, naravno, ostali veličine.
nema veze sa hlorom. IMENA, MAKAR Ovo je zanimljiva stvar da smo mi pri-
Dejan Savić je izgurao generaciju vaterpolista koja se sada REZULTATSKI, hvatili taj rizik. Olimpijske igre treba-
povlači iz reprezentacije, za koju već govore da je najbolja svih lo je da se održe prošle godine i samim
OPROSTILI NA
vremena. Suze su bile logične. tim, da sam, recimo, tako reagovao da
NESLAVAN
Dejan Savić je trener koji je doneo dva olimpijska zlata - na povedem drugi tim, niko ne bi zamerio
tim najvažnijim igrama, to najvažnije zlato koje se čekalo od NAČIN. IAKO i imao bih neku vrstu alibija.
raspada Jugoslavije. Koje je i on kao igrač čekao još od Atlan- SU, NARAVNO, Sa ovom generacijom je došlo do ta-
te 1996. godine. OSTALI VELIČINE kve situacije da smo prošle godine svi
Ovo je priča Dejana Savića koji je od raspada Jugoslavije, uz razmišljali o tome da se Igre odlože.
veoma kratku pauzu, gotovo sve vreme bio u reprezentaciji Prošla godina je bila zaista specifična
kao igrač i kao trener. Ovo je i priča o našem, srpskom vater- JESTE OVA za vaterpolo tim Srbije, jer smo doživeli
polu u kojoj nam je Dejan Savić otkrio neke tajne ovog feno- GENERACIJA neverovatan psihofizički pad. Mnogi no-
mena. Priča o uspehu koji je posledica prilagođavanja na no- POSLEDNJI sioci igre su bili povređeni ili roviti i de-
vonastale situacije (a koliko nam je toga nedostajalo u drugim IZDANAK finitivno mislim da ne bih uspeo da po-
sferama), priča o stalnom gledanju u budućnost. vežem koncepciju i sve što je potrebno
VATERPOLO
I priča o fenomenu Dejana Savića, omiljenog srpskog tre- za takmičarski ritam. I zaista je pitanje
ŠKOLE SFRJ,
nera. kako bismo završili da su se Igre održa-
Na kraju, jedini je srpski selektor bez sedam miliona ljudi KOJU JA le prošle godine.
koji misle da bi posao bolje radili od njega. Možda je to do spe- ISKRENO CENIM Ovde smo stvarno bili u top-formi,
cifičnosti vaterpola, a malo je sigurno i do njega... I POŠTUJEM, vrhunski pripremljeni, i to je rezultira-
ALI MI RADIMO lo i velikim uspehom i velikim ispraća-
„Nemojte da me nervirate...“ Zašto je taj tajm-aut izazvao IZVAN TOG jem jedne - verovatno najveće generaci-
toliko reakcija? SISTEMA VEĆ je svih vremena.
Iskreno, ne znam. Verovatno zbog rečenice koja je malo iz- NEKIH DESETAK
vučena iz konteksta. Ja jesam to rekao, povezano sa onim što GODINA. UVELI Znate kako u književnosti, kada se
se desilo prethodno i što je usledilo posle. Sam tajm-aut se tra- SMO NOVITETE I govori o Andriću i Crnjanskom, kažu
žio zbog pada u igri, i rezultatski, jer smo sa 7 : 4 došli na 7 : 7, TO SE VIDI U IGRI kako ima najvećih pisaca koji su do-
i nešto definitivno u igri nije funkcionisalo. A ja sam video šta bili Nobelovu nagradu i najvećih pi-
I PONAŠANJU, A
to nije funkcionisalo. saca koji je nisu dobili...
SADA JE PITANJE Da, a mnogo je takvih...
Nije takva reakcija posebno specifična u tradiciji srpskih KAKO DA SE TO
trenera, i ne samo kada je reč o vaterpolu? NASTAVI ILI DA Da li može da se kaže da imamo
U momentu kada treba da se reaguje, ne obraćaš pažnju SE NAPRAVI JOŠ najveću generaciju koja je osvoji-
na detalje i na posledice izrečenih reči. Momenat je bio da se JEDAN ISKORAK la Olimpijske igre, ova koja se sad

22 Nedeljnik 19. avgust 2021.

 oprašta, i najveću koja nije osvojila
OI, a to je ona u kojoj ste vi igrali?
U suštini, u poslednjih nekoliko godi-
na, sve staje u citat Danila Ikodinovića:
ako nismo osvojili, verovatno nismo ni
zaslužili.
Sasvim dovoljno, stavljamo tačku na to.

Praktično ste kao igrač i kao trener u

reprezentaciji poslednjih 25 godina i
iznutra ste pratili razvoj od raspada
Jugoslavije. U većini sportova se brzo
pokazalo koja će zemlja biti nasled-
nica jugoslovenske škole, u vaterpo-
lu nije bilo baš tako. Naš tim se po-
sle više godina pozicionirao kao prvi
naslednik te stare škole. Da li je da-
našnji srpski vaterpolo „logični na-
stavak“ jugoslovenske škole ili je u
međuvremenu izgrađeno nešto au-
tentično?
Aktivno igrački i trenerski sam tu u
reprezentaciji od 1994. godine. Vater-
polo na ovim prostorima je uvek bio
avangarda. Uvek smo se trudili da bu-
demo ispred svih. Pre svega je to išlo
iz SFRJ, ali da ne ostanem nedorečen -
ovde bih se vratio i na pređašnje pitanje
- važno je istaći i veliku, zaista veliku
generaciju koja je mogla da bude naj-
veća, ali zbog tih sankcija nije mogla da
ispuni sve svoje potencijale. To je gene-
racija Milanovića, Šoštara, Rađenovića,
Gočanina i drugih, koja nije otišla na
Olimpijske igre u Barseloni, gde bi ve-
rovatno osvojili treće olimpijsko zlato u
nizu (sa SFRJ je bila 1984. i 1988), i u su-
štini ratovi i sankcije su doveli do tog
kolapsa 1996. godine u Atlanti. Siguran
sam da su oni mogli da budu na pijede-
stalu uporedo sa ovom sadašnjom ge-
neracijom.
Jeste ova generacija poslednji izda-
nak vaterpolo škole SFRJ, koju ja lično
i iskreno cenim i poštujem, ali mislim
da mi radimo izvan tog sistema već ne-
kih desetak godina. Uveli smo novitete Rat je završen 1995. godine, ako se pogleda iz tačke
i siguran sam da se to vidi u igri i pona-
šanju, a sada je pitanje kako da se to na-
Drugog svetskog rata, mi smo sada u sedamdesetim
stavi ili da se napravi još jedan iskorak u godinama. To je već ozbiljan paradoks, ali to je
odnosu na druge reprezentacije.
već karakter Balkana i mentalitet ovog podneblja.
Ako je vaterpolo uvek bio avangarda, Jednostavno, mi ne moramo da se uklapamo u te
i vaterpolisti su uvek bili specifič-
ni ljudi i sportisti. Vidimo da na po- kalupe negativnosti i mržnje, kada svima može da
slednje dve Olimpijade, posle osvo- nam bude lepo. Naš odnos sa Hrvatima i drugima
jenog zlata neko od reprezentativaca
nastupa, kako se to već kaže - kao je uvek bio prijateljski izvan bazena, a naravno u
„čovek koji slobodno misli i govo- bazenu je uvek pucalo. I pucaće
23
 EKSKLUZIVNO DEJAN SAVIĆ, PRVI TRENER SRBIJE
ri“, bilo da je to Prlainović posle Rija sa čuvenom izjavom
o bazenima u Srbiji, ili ovaj put Dušan Mandić o nepravdi.
Šta je to specifično u tom sportu što izbacuje sportiste koji
ne kalkulišu svojim mislima?
Istina je da smo na neki način bili posebni, ali to je posledi-
ca tradicije koju nosimo sa sobom.
Na prvom mestu je uvek bila kolektivna disciplina, ali nika-
da kao pojedinci nismo bili ukalupljeni u određene stavove i
razmišljanja drugih.
Nikada se nismo krili ili plašili da kažemo ono što mislimo.
Sa druge strane, moram da priznam da je uvek bio prisutan
duh i atmosfera i da je to nešto što održava celokupni odnos
u vaterpolo svetu. I ceo taj duh uz određene stavove i slobodu
govora doprinese ovim stvarima.
Kada smo kod bazena u Srbiji, prošle godine u Njujork
tajmsu je objavljen zanimljiv tekst o Nikoli Jokiću i njego-
vim vaterpolo dodavanjima, gde su istakli da je to logično
„jer je Jokić iz Srbije gde svaki grad ima vaterpolo bazen i
gde je to sport broj jedan“. Zanimljiva je ta percepcija Sr-
bije koja, čim je najbolja u vaterpolu, sigurno da ima ba-
zen u svakom gradu?
Ha-ha, da. To je u suštini stvar kulture vode. Ako pogleda-
mo Mađarsku koja leži na toplim vodama gde svako selo, a ka-
moli grad ima bazen i gde je u suštini zakon da na 30.000 sta-
novnika ima olimpijski bazen - a tako je i u Nemačkoj, Španiji,
Italiji, pa čak i u Rusiji - jednostavno dolazimo do zaključka o
čemu se radi. Srpski vaterpolo je presedan i fenomen.
Pogotovo što se stalno spominje da Srbija nema more, ali
moram da spomenem da se i u tom čuvenom sistemu SFRJ va-
terpolo svet delio na „slane“ i „slatke“. I to je činjenica.
A što se tiče tog teksta, Jokić ima neverovatne asistencije - u
detalje ne bih ulazio jer košarku ne poznajem - ali ono što vi-
dim je jedna pesma i igra. I to je možda najveća vrlina vrhun-
skog šampiona da u ozbiljnim i izuzetno bitnim utakmicama
on kao da se igra ispred zgrade. I to je, verujem, vrlina svakog
kolektivnog sportiste u Srbiji.
A kako onda gledate na Mandićevo „’Oće li neko na vater-
polo“?
To je bio duhoviti geg, ništa maliciozno se nije mislilo. Mi-
slim da je to uspešna rečenica. Hajde da pogledamo populari-
zaciju vaterpola kao sporta, jer videćemo koliko će u septem-
bru novih dečaka i devojčica biti upisano u raznim klubovima.
Ako ništa drugo, to je bilo ozbiljna reklama zarad populariza-
cije vaterpola.
Dok sam gledao finale u Tokiju, u društvu se čuo komen-
tar „pa mi nismo osvojili loptu na početku od kada se pen-
zionisao Aleksandar Ćirić“. Dosta se govorilo o promeni
pravila prethodnih godina i o tome da se igra ubrzava na
štetu naših igrača, koje prati stereotip da „nisu baš najbr-
ži“. Koliko su ta nova pravila, koja možda običnim gledao-
cima nisu uočljiva, uticala na vaš posao?
Nisu previše. Određene promene su bile velike, pre svega
davanje prednosti napadaču kada je ispred gola, što je kao po-
sledicu imalo da se gubi veština odbrambenom igraču. To je za
mene bio najveći paradoks i najveći problem.
Kao i u životu, ko se prvi prilagodi, taj je pobednik. Nismo
24 Nedeljnik 19. avgust 2021.
negativno gledali na te promene, pri-
hvatili smo ih i još dok su bile na nivou
predloga mi smo počeli da se ponašamo
kao da su već u etru.
I igrači su se brzo prilagodili?
Prilagodljivost je to što je doprinelo
ovom uspehu. Naravno, bili smo veo-
ma skeptični - ne samo kod nas nego
u globalu, i ostali treneri, Italijan, Špa-
nac, Hrvat - imali smo ozbiljnu pole-
miku u vezi s letećim izmenama, a to
se posle pokazalo kao vrhunska stvar i
kao nešto što je dalo ogroman prostor
za manevar tokom utakmice. A opet, u
ovom današnjem vaterpolu koji je iz-
uzetno iscrpljujući dovele su do toga
da mogu da se menjaju igrači a da se ne
traži tajm-aut ili da se čeka dat ili pri-
mljen gol.
Kroz vaterpolo se može pratiti i evo-
lucija odnosa među narodima posle
raspada SFRJ, posebno Srba i Hrva-
ČITAV ŽIVOT TE ta - od Kranja 2003. godine (Evrop-
NEKO UČI DA sko prvenstvo) gde je bila sveopšta
NE REAGUJEŠ tuča na tribinama i na bazenu, pa do
vašeg naklona selektoru Hrvatske o
NA NEPRAVDU,
čemu se pričalo u celoj bivšoj drža-
DA NASTAVIŠ vi. Da li su u vaterpolu uvek emocije,
DA IGRAŠ I DA pozitivne ili negativne, bile izraženi-
POKAŽEŠ DA je nego u drugim sferama?
TE TO UOPŠTE U vaterpolo svetu mi potpuno druga-
NE ZANIMA. čije razmišljamo, i slobodnije i logičnije.
ALI POSTOJI Svesni smo dešavanja, prošli smo i rato-
MOMENAT KADA ve. Rat je završen 1995. godine, ako se
VIŠE NE MOŽEŠ pogleda iz tačke Drugog svetskog rata,
DA IZDRŽIŠ, mi smo sada u sedamdesetim godinama.
KADA SAM To je već ozbiljan paradoks, ali to je već
karakter Balkana i mentalitet ovog pod-
SEBI POSTAVIŠ
neblja.
PITANJE „DOKLE Jednostavno, mi ne moramo da se
VIŠE“ uklapamo u te kalupe negativnosti i
mržnje, kada svima može da nam bude
lepo. Naš odnos je uvek bio prijatelj-
ski izvan bazena, a naravno u bazenu je
NIKADA KAO uvek pucalo. I pucaće.
POJEDINCI
NISMO BILI A šta mislite o tezi da je raspad Jugo-
UKALUPLJENI slavije spasao vaterpolo?
U ODREĐENE Ne bih rekao. U SFRJ je bilo jako te-
ško trenerima koji su vodili reprezenta-
STAVOVE I
ciju, pre svega mislim na Ratka Rudića
RAZMIŠLJANJA i Nikolu Stamenića, da naprave selekci-
DRUGIH. KRITIKA ju od 13 igrača jer si u svakom momen-
JE IZUZETNO tu mogao da napraviš tri reprezentacije.
VAŽNA, BEZ To je jedan ozbiljan primer velike zemlje
NJE NIŠTA NE BI i kakva je liga bila. Posebno od OI u Se-
VALJALO ulu koje su prve profesionalne, tako se i
U poslednjih nekoliko godina, sve staje
u citat Danila Ikodinovića: „Ako nismo
osvojili, verovatno nismo ni zaslužili“
vode u knjigama, kada je ušao u profe-
sionalizam, Jugoslavija je to prva ispra-
tila i bila ispred Španije i Italije, jakih va-
terpolo nacija. Ta liga je bila najjača svih
vremena i teško da će da se napravi ta-
kva. Takvih 12 ekipa na jednom mestu
je teško ponoviti. I kakva god da je eki-
pa, niko nije siguran da će da izvuče bo-
dove, ili - zbog navijanja i svega što je to
pratilo - živu glavu (smeh).
Tako da nije to spaslo vaterpolo. Dru-
gačije se gleda posebno u drugim ze-
mljama. Istina je da reprezentacije sa
ovih prostora u poslednje vreme najče-
šće osvajaju medalje, ali to je samo po-
ražavajuće za ostale. Verovatno bi u tom
smislu njima odgovaralo da je ostala
jedna Jugoslavija. Ali, uostalom, njiho-
ve administracije su krive.
Kada smo kod Stamenića, pričalo se
o njegovoj „eksperimentalnoj gene-
raciji“, koliko je to uticalo na ono što
se danas kod nas radi?
Nikola je genijalac koji je suštinski na-
pravio moderan vaterpolo. Ne u smislu
same igre, već u smislu tehničke pripre-
me za izvođenje datih pokreta koji su
više nego potrebni za sve te taktičke de-
talje. Većina reprezentacija - i ne samo
Srbija, Hrvatska ili Crna Gora - preuze-
la je taj nivo izvođenja određenih ve-
žbi, tako da je on revolucionar moder-
nog vaterpola, iako se on promenio više
puta u pravilima i dinamici. Ali pokreti
igrača su njegovo delo.
Sećate li se prvog treninga kod
njega?
Ne sećam se baš prvog, pošto
mi je on bio trener još u kadeti-
ma Partizana.
Na televiziji je uvek delovao
prilično opasno, kako je to de-
lovalo u bazenu?
Uvek je bio takav, mada mu niko
to nije zamerio posle svih ovih go-
dina. I zašto bi? Služilo je svrsi. Ali
u određenim momentima je iskazi-
vao i odlike duhovitog čoveka koji
u svakom momentu zna šta hoće.
Svakako su to lepa sećanja.
Dosta se govori i o tome kako smo izgubili klubove. U
drugim sportovima se klub birao po navijanju, za Zvezdu
ili Partizan, ali u vaterpolu je to zbog najbolje škole uvek
bio Partizan. Gde danas klinci mogu da se upišu na vater-
polo i da znaju da će dobiti tu našu školu vaterpola?
Sve zavisi od toga šta koji klub želi. Svaki klub ima nešto
svoje i svaki dečak ili devojčica gde god da ode dobiće deo
ozbiljnog trenažnog procesa. Mi jesmo u određenom momen-
tu izgubili klubove, ali to mislim da je bila posledica odsu-
stva finansija, jer to je u organizacionom smislu neophodno
svakom sportu. U jednom trenutku smo se digli, pa smo opet
pali i sada je opet situacija da imamo ozbiljne i ambiciozne
klubove koji imaju jasan cilj. I sada treba da se vratimo, da se
ONO „HOĆE stavi akcenat na trenere, pre svega trenere mlađih kategorija
NEKO NA koji moraju da imaju i podršku klubova, i da budu usmereni
VATERPOLO“ na ono što treba da rade, i da imaju finansijsku potporu za to.
BIO JE DUHOVITI Ne može trener, posebno trener mlađih kategorija, da dolazi
GEG, NIŠTA na trening nezadovoljan svojim statusom ili finansijskim de-
MALICIOZNO SE lom, jer na njemu je najveća odgovornost. On se bavi detetom
NIJE MISLILO. i mora da bude zadovoljan.
MISLIM DA JE
TO USPEŠNA Igrali ste u Italiji i Rusiji po četiri-pet godina, nešto kraće
u Španiji. Kako je bilo biti vaterpolista u inostranstvu?
REČENICA.
Italija i Španija, gde sam igrao, bile su vaterpolo sile, i dalje
VIDEĆEMO
jesu, samo je tamo drugačiji sistem rada. Kao što sam rekao,
KOLIKO ĆE U stvar je u prilagođavanju, a mi smo naučeni da se prilagođa-
SEPTEMBRU vamo svim uslovima. Bilo je, naravno, igrača koji se nisu pri-
NOVIH DEČAKA lagodili, nije to samo prilagođavanje sistemu rada u vaterpolu,
I DEVOJČICA nego i kada je reč o društvenom statusu ili kulturi i tempera-
BITI UPISANO mentu određenih naroda.
U RAZNIM
KLUBOVIMA Kako je onda vama bilo u Rusiji, u Kazanju?
Avanturistički. Rusija je tada počela da se otvara, već dve-
tri godine su bili otvoreni, a niko pre toga nije bio u Kazanju
da igra. Ja sam to prihvatio kao veliku avanturu i ispostavilo
se da nije bilo loše. Velika su bila ulaganja, upoznao sam je-
dan narod koji je izuzetno... ne kaže se slučajno „čuvena ru-
ska duša“. A Kazanj je glavni grad Tatarstana, pa sam mogao
da upoznam i tatarsku kulturu i stvarno sam tamo doživeo i
profesionalnu i ličnu satisfakciju.
A kakav je status vaterpoliste bio u Italiji, ako se uporedi
sa drugim sportovima?
Solidan. U Španiji je, recimo, ispod nivoa koji se za-
služuje, ali vaterpolo je popularan u Italiji, igra se
u svakom gradu, tako da je to bila dobra priča.
Srpskim vaterpolistima je čestitao i predsed-
nik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić uz po-
ruku da se raduju svim pobedama bratske Sr-
bije, pa su mu spočitavali zašto je to rekao samo
za vaterpolo. Ovaj sport ima posebnu simboliku u od-
nosima Srbije i Crne Gore, posebno jer se u raspadu
Državne zajednice govorilo da će se razlika osetiti jedi-
no u vaterpolu...
Da, od jedne su nastale dve jake reprezentacije što se
videlo u finalu Evropskog prvenstva u Malagi 2008. go-
dine, gde su igrale Srbija i Crna Gora. I Crna Gora je po-
bedila.
25
 EKSKLUZIVNO DEJAN SAVIĆ, PRVI TRENER SRBIJE

Kako ste tada doživeli to „cepanje“ reprezentacije uoči pr- nalnom smislu smo se snašli i ostvarili
venstva u Beogradu, kada je naprasno i nekako van proto- ONO ŠTO VIDIM taj uspeh. Evropsko se igralo krajem av-
kola odlučeno da ekipa nastupa kao Srbija? KOD NIKOLE gusta i početkom septembra, a poslednji
Nije to bilo van protokola. Postojale su dve struje. Jedna koja nastup SCG je bio na FINA kupu u Bu-
JOKIĆA JE JEDNA
je želela da igramo u zajednici i druga struja koja je bila za to dimpešti gde smo isto osvojili zlato.
PESMA I IGRA.
da se igra onako kako je politički izvedeno, odnosno nezavi-
sno od Crne Gore. Te godine je, ako se dobro sećam, odbojka- I TO JE MOŽDA A kako gledate na fenomen vaterpo-
ška reprezentacija u decembru nastupala kao Zajednica SCG. NAJVEĆA VRLINA lista u politici? Na prvo brojanje naj-
Mislim da je to bezbolno napravljeno, jer su i Srbija i Crna VRHUNSKOG manje je četvorica vaših bivših sai-
Gora imale širok spisak igrača koji su sposobni da uđu u A tim, ŠAMPIONA: DA grača koji su politički aktivni?
što se i pokazalo na Evropskom prvenstvu u Beogradu. I to je, U OZBILJNIM I Je l’ može pitanje da ostane bez odgo-
eto, odmah uslovilo prvom zlatnom medaljom nezavisne Re- IZUZETNO BITNIM vora?
publike Srbije. UTAKMICAMA
ON KAO DA SE Kada se govori o srpskom mentali-
A kakav je bio odnos među vama igračima, zajedno se IGRA ISPRED tetu koji se ogleda kroz sport, često
spremate za neko takmičenje, a onda ste se odjednom po- znamo da laskamo sebi, znate kako
ZGRADE. I TO
delili, kao na treningu, polovina na jednu, polovina na se za Đokovića kaže „cela nacija se
JE, VERUJEM,
drugu stranu? drži za jedan reket“. A koliko taj naš
Mi stariji igrači smo to već proživeli sa Hrvatskom. Ne znam VRLINA SVAKOG mentalitet može da se vidi u vater-
kako je bilo mlađim igračima. To je bio jedan životni poraz, ali KOLEKTIVNOG polu?
opet se vraćamo na prilagodljivost novim situacijama. Emo- SPORTISTE U Jeste sveprisutan, uvek. I ne mislim
cije su bile prisutne, jake, postoje i dan-danas, ali u profesio- SRBIJI na taj čuveni srpski inat, koji može da

26 Nedeljnik 19. avgust 2021.

bude kontraproduktivan. Vidi šta si ura-
dio, a ti si odseko sebi glavu. To može
da bude katastrofa. Srpski vaterpolo
ima tradiciju gde se kroz reprezentaci-
ju igrači vaspitavaju u tradicionalnom
duhu. Pre svega, znaju se pravila. I sva-
ka generacija na ta pravila koja su ne-
promenljiva nadograđuje svoja pravila,
koja moraju da se poštuju. Moramo da
ugradimo i bitnu ciglu u tu kuću - a to je
kućno vaspitanje. Sve to je utkano u taj
sistem i te uspehe.
Opet je zanimljiva situacija u kojoj
Dušan Mandić daje onu izjavu posle po-
lufinala protiv Španije. Čitav život te
neko uči da ne reaguješ na nepravdu,
da nastaviš da igraš i da pokažeš da te to
uopšte ne zanima. Ali postoji momenat
kada više ne možeš da izdržiš, kada sam
sebi postaviš pitanje „dokle više“. To je
bila spontana i negativna reakcija, gde
niko nije bio, a posebno ja kao trener,
kritički nastrojen. I zašto bih bio? Mi-
slim da je to jedan od primera tog srp-
skog mentaliteta, a da ne spominjemo
sada individualne sportove, a posebno
Novaka.
U vašim intervjuima se često, gotovo
uvek, i posle svih pobeda i medalja
uvek nekako vraća na poraz iz 2013.
godine (7. mesto na Svetskom prven-
stvu). Zašto je to tako?
I treba da se vraća uvek na taj neu-
speh. To je izuzetan primer svega što je
usledilo posle. To je trenutak kada mo-
raš da ljoljneš u zemlju i da shvatiš gde
se nalaziš. A ne večito da lebdiš u visina-
ma i da misliš da si nepobediv. Ta 2013.
je izuzetno bitna godina, jer je to pre
svega meni bio ozbiljan šamar, nadam
se i igračima, da shvatimo da uvek mo-
raš da kreneš od nule, a ne kao šampion.
I sada je pred vama novi, skraćeni
olimpijski ciklus sa suštinski novom
ekipom. Da ne prizivamo zlo, ali da
li smo sada spremni za Pariz 2024. i
za slučaj da se dogodi nova 2013. go-
dina, kao prekretnica za nešto „dru-
go novo“?
Sasvim je logično i normalno da dođe
do neuspeha. Ono što je bitno jesu
Olimpijske igre i sva ostala takmičenja
su stepenice do tog cilja. Ali, što se tiče
tima, on neće biti nov. Već posle Rija
2016. godine pristupilo se pravljenju
tima za Pariz 2024. godine, jer je tim za
Tokio već bio iskristalisan.
Smena generacija, ili „smena“, biće bezbolna. A
zanimljivo je da će se već od prvog septembra pristupiti
novom projektu, a to je pravljenje tima za Los Anđeles
2028. godine, gde će u sastav trenutne reprezentacije
koja je nova ili stara, biti priključeno par mlađih
igrača iz juniorske reprezentacije koji će biti okosnica
tima 2028. To je način na koji se u Vaterpolo savezu
godinama, pa i decenijama, razmišlja
Svi ti igrači su već bili uključeni u sistem rada i za Tokio na
tom velikom spisku od 28 igrača. I ta smena generacija, ili
„smena“, biće bezbolna. A zanimljivo je da će se već od prvog
septembra pristupiti novom projektu, a to je pravljenje tima
za Los Anđeles 2028. godine, gde će u sastav trenutne repre-
zentacije koja je nova ili stara, biti priključeno par mlađih igra-
ča iz juniorske reprezentacije koji će biti okosnica tima 2028.
godine.
To je način na koji se u Vaterpolo savezu godinama, pa i de-
cenijama, razmišlja i mislim da je to malo drugačije od ostalih.
A vidite li sebe na kraju tog projekta 2028. godine?
Daleko je o tome razmišljati, ali mislim da je to već nemo-
guća misija. U svakom poslu dolazi do zasićenja, ne samo mog
SA VLADOM ličnog već i kada je reč o igračkom kadru. Mislim da je ukoli-
VUJASINOVIĆEM ko nastavim, a nastaviću do Pariza 2024. godine, to sasvim do-
JE SPECIFIČNA voljan period kao trenera reprezentacije. Deceniju i po skoro.
SITUACIJA,
ODRASLI SMO Ko je najbolji vaterpolista svih vremena?
ZAJEDNO, To je teško. Isto kao pitanje ko je najbolji bokser svih vreme-
DOBRO SE na. Nemoguće je odgovoriti.
POZNAJEMO,
A najbolji igrač sa kojim ste igrali?
A POTPUNO
Vladimir Vujasinović.
DRUGAČIJE
RAZMIŠLJAMO. Dosta se priča o njegovom uticaju na reprezentaciju...
FILOZOFIJA Apsolutno. Celokupna uloga stručnog štaba je izuzetno ve-
VATERPOLA JE lika, i uvek je bila, što je i logično jer ih ja biram. Sa Vladom je
JEDINSTVENA, specifična situacija, odrasli smo zajedno, dobro se poznajemo,
ALI NA a potpuno drugačije razmišljamo. Filozofija vaterpola je jedin-
RAZLIČITE stvena, ali na različite načine. A to meni i treba. Nije mi potre-
NAČINE. A ban pomoćnik koji mi kaže nešto što ja znam, nego neko ko će
TO MENI I mi reći nešto što ja ne vidim i što ja ne znam.
TREBA. NIJE
U fudbalu i košarci se kaže da Srbija ima sedam milio-
MI POTREBAN
na selektora. U vaterpolu nije baš takav slučaj, ne bi se baš
POMOĆNIK KOJI svako usudio da „pametuje“ za vaterpolo. Da li osećate tu
MI KAŽE NEŠTO razliku?
ŠTO JA ZNAM, Možda ne znaju pravila (smeh). Srećom po mene je tako.
NEGO NEKO Mene zaista ne zanima ko šta govori ili piše, i trudim se da
KO ĆE MI REĆI ne čitam takve stvari. Naravno da uvek ima ljudi koji misle da
NEŠTO ŠTO JA bolje znaju, ali to je dobro. Kritika je izuzetno važna, bez nje
NE VIDIM ništa ne bi valjalo. N
27
PAD KABULA KRAJ JEDNE ERE

ZAPAD JE
IMAO SATOVE.
TALIBANI SU
IMALI VREME
NOVA TRAGEDIJA AVGANISTANA I OKRUTNA
SUDBINA „GROBLJA SVETSKIH IMPERIJA“
 Talibani su dobro
obučeni, veoma
agresivni i veoma mudri
kada je reč o taktici,
naoružani odlično. Oni
ne paniče, ne osećaju
pritisak vremena,
sačekaće da odemo
General Bari Mekafri, heroj
Zalivskog rata, 2006.

Ovako propadaju carstva, a u Avganistanu su uvek propadala. Ovako se završavaju

iluzije, dobronamerne ili groteskne, svejedno. U haosu na aerodromu u Kabulu, dok
se nesrećnici kače za točkove aviona, očajni da pobegnu iz novog emirata. U udarcu
bičem po leđima žene koja nije pokrila kosu. U zabrani obrazovanja za devojčice koje
su već kupile knjige za novu školsku godinu. Ovako se ratuje u Avganistanu, zemlji
nepokorenoj, zemlji nesalomivoj, zemlji kojoj ništa nisu mogli ni Britanci, ni Rusi, ni
Amerikanci, i kojoj su, svih tih vekova, najveći neprijatelji bili zapravo unutar granica

Piše Marko Prelević

FOTO: BETA
 PAD KABULA KRAJ JEDNE ERE
U
februaru 2006, Ronald Noj-
man, američki ambasador
u Avganistanu, preneo je
zvaničnicima u Vašingtonu
u poverljivoj diplomatskoj
depeši poruku jednog vrlo samouvere-
nog talibanskog vođe: „Vi imate satove,
ali mi imamo vreme.“
Sada su talibani, versko-vojni pokret
koji je uprkos očekivanjima, planovi-
ma i nadanjima zapadnih obaveštajnih
službi i čitavog Pentagona, vratili taj sat.
Dvadeset godina, ili više, sve do srednjeg
veka, to će se već videti u narednim da-
nima i mesecima.
Ovako propadaju imperije, a u Avga-
nistanu su uvek propadale. Ovako se za-
vršavaju iluzije, dobronamerne ili impe-
rijalističke, svejedno.
U haosu na aerodromu u Kabulu, dok
se nesrećnici kače za točkove aviona,
očajni da pobegnu iz novog-starog Avga-
nistana. U udarcu bičem po leđima žene
koja nije pokrila kosu. U zabrani obra-
zovanja za devojčice koje su već kupile
knjige za novu školsku godinu. U ver-
skom programu, i samo verskom pro-
gramu, na starim televizijskim kanali-
ma. U predaji dobro obučenih i sjajno
opremljenih vojnika koji ne žele da se
bore za korumpiranu i nesposobnu dr-
žavu, koju su im nametnuli stranci.
Ovako se ratuje u Avganistanu, zemlji
nepokorenoj, zemlji nesalomivoj, ze-
mlji kojoj ništa nisu mogli ni Britanci, ni
Rusi, ni Amerikanci, i kojoj su, svih tih
vekova, najveći neprijatelji bili zapravo
unutar granica.
Neko će reći da je to oduvek bila samo
groteska, taj san da vojna moć može jed-
nu zemlju da pretvori u stabilnu demo-
kratiju. Da odmazda, opravdana ili ne
posle napada 11. septembra 2001, može
da donese nešto dobro. Da milijarde, ne,
bilioni dolara, i hiljade ljudskih života,
mogu da naprave razliku.
Avganistan je tamo gde je bio pre
dvadeset godina, kada je, u odmazdi za
11. septembar, predsednik Džordž V.
Buš odlučio da napadne zemlju i zbriše
talibane s lica zemlje. Ili je još u goroj
situaciji: sada nove snage koje su pre-
uzele zemlju nisu samo islamske i nisu
samo revolucionarne. One su i osvet-
ničke. O tome je govorio strah žitelja
Kabula i drugih gradova, o tome sko-
ro da nije govorio strah žiteljki Avga-
nistana, jer su Avganistanke već, a još
se vlast nije ni konsolidovala, izgubile
30 Nedeljnik 19. avgust 2021.
svoj glas. I pitanje je da li će ga ikada
ponovo imati.
STRAH I DRHTANJE
Talibani su u ponedeljak i utorak zace-
mentirali svoju kontrolu nad zemljom.
U mnogim delovima, vojnici su bacali
oružje, a civili su predavali lično naoru-
žanje. Uprkos glasnim obećanjima tali-
bana da neće biti odmazde prema oni-
ma koji se povinuju, izveštaji su govorili
o tome da odredi traže sve za koje se pri-
čalo da sarađuju sa Amerikancima i sa
prošlom vlašću. U utorak, i dalje je na
aerodromu bilo šest hiljada američkih
vojnika i očekivalo se da će se evakuaci-
ja nastaviti do kraja sedmice.
Ne zna se ni tačan broj žrtava na aero-
dromu „Hamid Karzai“ u Kabulu ili oko
njega. Bilo je ljudi koji su se, u očaju, ka-
čili na točkove aviona C-17 i padali sa
neba. Bilo je onih koji su pogođeni me-
cima američkih vojnika. Slike su zaista
ličile na one iz Vijetnama.
Za to vreme, talibanski ratnici pozirali
su u predsedničkoj palati, svega nekoli-
ko sati pošto je predsednik napustio ze-
mlju. Na jednom snimku videlo se kako
se šef obezbeđenja predsedništva rukuje
sa talibanskim komandantom.
Na hiljade avganistanskih državljana,
možda čak i stotine hiljada, želeće da po-
begnu od talibanske vlasti i gotovo izve-
snih drakonskih zakona - poneko cinič-
no, ali sasvim opravdano, naziva ono što
će uslediti „Taliban 2.0“ - i učiniće sve da
im to uspe. Očekuje se novi talas izbe-
glica. Pet mediteranskih zemalja koje će
biti prve na udaru - Kipar, Grčka, Itali-
ja, Malta i Španija - zatražile su hitan sa-
stanak na nivou Evropske unije. Kana-
da je navela da će primiti više od 20.000
Avganistanaca iz grupa koje bi mogle
da budu na udaru talibana, uključuju-
ći žene, borce za ljudska prava i pripad-
nike LGBTQ populacije. Izdavači Njujork
tajmsa, Volstrit džurnala i Vašington po-
sta pozvali su predsednika Džozefa Baj-
dena da evakuiše i avganistanske novi-
nare koji su sarađivali sa ovim listovima.
Na ulicama Kabula već nije bilo ni-
jedne žene. Bile su u svojim domovima,
prestrašene da će biti prebijene ili ubi-
jene ukoliko izađu bez pokrivene gla-
ve ili muškarca u društvu. Sa džamije u
zapadnom delu grada odjekivale su na-
redbe da žene moraju da nose burke ili
hidžab. Većina žena u Kabulu čak i ne
poseduje burke.
Dan ranije, televizija je prikazivala po-
pularne sapunice iz Indije i Turske. Sada
su tu bili verski programi, bez reklama.
Prodavnice nisu radile, uprkos apelima
talibana da se ljudi vrate i otvore svo-
je radnje, tek poneka pekara i restoran
nisu bili zamandaljeni. Talibanski bor-
ci, u punoj ratnoj opremi, trijumfalno su
paradirali ispred sada napuštene ame-
ričke ambasade. Lideri su želeli da sve
deluje normalno: posetili su nacionalnu
elektroprivredu i nekoliko bolnica, re-
kavši da žene, doktorke i medicinske se-
stre, treba da nastave da rade.
Bivši predsednik Hamid Karzai i glav-
ni pregovarač bivše vlasti Abdulah Ab-
dulah zajedno su se pojavili na jednom
klipu. Poručili su da tranzicija treba da
bude mirna. Glasnogovornik talibana
Suhail Šahin pozvao je građane da osta-
nu i pomognu da se zemlja ponovo iz-
gradi.
„Trebate nam. Ovo je vaša zemlja, ze-
mlja svih Avganistanaca“, rekao je i po-
novio obećanje da neće biti ubistava.
Ali bilo je teško poverovati u to, po-
sebno što su se na društvenim mrežama
raširile vesti i snimci o strašnim zločini-
ma počinjenim u gradovima osvojenim
u poslednjoj ofanzivi ovog rata.
Novinari u Kabulu potvrdili su da su
im pretresane kuće.
LAŽI SVIH PREDSEDNIKA
U knjizi „Avganistanski papiri: Tajna
istorija rata“, ratni izveštač Vašington
posta Kreg Vitlok piše, na osnovu razgo-
vora sa više od hiljadu ljudi koji su igra-
li važne uloge u Avganistanu, kako su
administracije predsednika Džordža V.

Neki Amerikanci možda će slaviti zbog ovog
poniženja, mnogo više njih će samo slegnuti
ramenima. Ali posledice poraza retko su kada
benigne za bilo koju državu, ma koliko moćno da
izgleda. Američki neprijatelji, veliki i mali, izvući će
brojne zaključke iz naše nepotrebne predaje, i brojne
zaključke o predsedniku koji je tako odlučio
Bret Stivens, kolumnista Njujork tajmsa
Buša, Baraka Obame i Donalda Trampa
krile istinu pune dve decenije: Amerika
je polako gubila rat koji je američka jav-
nost isprva podržavala. Politički i vojni
lideri su zataškavali svoje greške i pre-
ćutkivali stvarnu situaciju na terenu. U
trenutku kada je predsednik Džo Bajden
doneo odluku da potpuno povuče ame-
ričku vojsku iz Avganistana, talibani su
bili u većoj snazi nego bilo kada posle
invazije 2001. godine.
Na početku, u oktobru 2001, Sjedi-
njene Države jesu imale podršku me-
đunarodnih partnera. U roku od svega
šezdeset dana, sa žrtvama koje su broja-
le svega četiri američka vojnika i jednog
agenta CIA, talibani su zbačeni sa vlasti,
mada su Osama bin Laden i druge vođe
uspeli da pobegnu.
Bio je to neočekivani uspeh, onaj koji
je zapravo iznenadio i pobednike. Ame-
rika ni sama nije bila sigurna šta želi
da uradi: bilo im je jasno da bi Avgani-
stan mogao da se pretvori u haos, ali
nisu smatrali ni da su sposobni da podi-
žu jednu naciju sa dna. I niko nije per-
sonifikovao ovu neodlučnost bolje nego
ministar odbrane Donald Ramsfeld. I
pored ratobornih izjava, on je zapravo
razumeo da američka sila, kakva god da
je, ima samo ograničenu moć.
Da je to rat u kojem nije bilo mogu-
će pobediti.
Sjedinjene Države i NATO su obuča-
vali i opremali avganistansku polici-
ju, vojsku i vazduhoplovstvo, trošeći na
desetine milijardi dolara na pokušaj da
bezbednosne snage te zemlje postanu
dovoljno snažne i dovoljno samostalne.
No razgovori sa vladinim zvaničnicima i
vojnim i policijskim oficirima i koman-
dirima, koje je još u maju, uoči povla-
čenja, objavio Njujork tajms, otkrile su
mršave rezultate tog poduhvata: vladi-
ne snage su bile potpuno nespremne za
suočavanje sa talibanima ili bilo kojom
drugom pretnjom.
Neki američki i avganistanski zvanič-
nici tvrdili su da bi vojska mogla da sa-
vlada talibane u slučaju da ovi pokušaju
otvorenu ofanzivu na neki veliki grad.
Bajdenova administracija uveravala je
sve da će avganistanska policija i vojska
izdržati.
„Nastavićemo da podržavamo avgani-
stanske bezbednosne snage“, rekao je u
KO ĆE VODITI
ZEMLJU
„Očevi osnivači“ talibana (njihovo ime
znači „učenici“) bili su mudžahedini
koji su se borili protiv Rusa tokom
sovjetske invazije na Avganistan, koja
je započela 1979. Po odlasku Sovjeta,
1989, u medresama su bili besni zbog
zločina tokom građanskog rata. Sem
na šerijatski zakon, tokom vladavine su
se oslanjali i na „paštunvali“, plemenski
kod Paštuna. Javna ubistva i bičevanja
bila su uobičajena, zapadnjačke knjige i
filmovi zabranjeni.
Kada su poslednji put došli na vlast, pre
četvrt veka, nije se postavljalo pitanje
kakvu vladu će imati i ko će biti na čelu.
Mula Muhamed Omar, verski vođa koji
je i osnovao ovaj religiozni pokret i vojnu
organizaciju u Kandaharu, došao je na
čelo zemlje. Kabul tada nije imao nijednu
telefonsku liniju, pa su talibani mogli da rade
šta žele. Danas je taj grad pravi metropolis
od pet miliona stanovnika. Kako će vladati?
Ko će biti na čelu?
Ovo su glavni ljudi u Islamskom Emiratu, uz
napomenu da talibani nisu monolitni, i da
čak ni emir neće uživati potpunu odanost.
Hajbatulah Akundzada
Poznat kao „Predvodnik vernih“, ovaj
islamista je vrhovni vođa talibana i ima
zadnju reč o političkim, verskim i vojnim
pitanjima. Odrastao je nadomak Kandahara.
Pripada Paštunima, najvećem narodu u
Avganistanu. Borio se i protiv Sovjeta, kada
je napravljeno jezgro budućih talibana. Kažu
da je pragmatičniji nego što bi se to moglo
očekivati.
Mula Abdul Gani Baradar
Jedan od koosnivača talibana i Akundzadin
zamenik zadužen za spoljnu politiku.
Uhvaćen je u Pakistanu 2010. i u pritvoru
proveo osam godina, govori se da je
oslobođen na molbu Amerikanaca. Njegovo
ime znači „Brat“.
Siradžudin Hakani
Sin čuvenog mudžahedinskog komandira
Džalaludina Hakanija, on nadgleda Hakanije,
mrežu povezanih plemena koja nadgleda
granicu Pakistana i Avganistana. Prošle
godine je objavio tekst u Njujork tajmsu,
pod naslovom „Šta mi talibani želimo“.
Mula Muhamed Jakub
Sin osnivača talibana Mule Omara i
nezvanični „ministar vojni“. Verovatno
najzaslužniji za uspehe u prethodnih
nekoliko meseci.
Šer Muhamed Abas Stanekzai
Živeo je u izgnanstvu u Dohi i odatle vodio
politiku talibana.
Abdul Hakim Hakani
Šef pregovaračkog tima i kandidat za
FOTO: BETA
ministra pravde. Smatra se čovekom
od najvećeg poverenja Hajbatulaha
Akundzade.
31
 PAD KABULA KRAJ JEDNE ERE
aprilu državni sekretar Entoni Blinken.
„To je značajna sila.“
Sjedinjene Države uložile su više od
sedamdeset milijardi dolara na naoru-
žavanje, opremanje i obuku avganistan-
skih snaga. Ali kada pogledate kako iz-
gledaju te jedinice, morate da se zapitate
kuda je novac otišao, pisao je Njujork
tajms u maju. Komandanti ponekad
moraju sami da kupuju snajpersko na-
oružanje na crnoj berzi. Džipova je bilo
mnogo manje nego što je obećano. Neke
jedinice više nemaju municije.
Nije bilo dovoljno napraviti, na papi-
ru i organizacijski, armiju koja bi bila na-
lik američkoj. Taj obrazac jednostavno nije
bio prikladan ni za teritoriju ni za društvo.
UPOZORENJA IZ 2006.
Tačka preokreta bila je krajem 2005. i
početkom 2006. Tada su zvaničnici shva-
tili da talibanska pobuna ne samo da nije
okončana, već da bi mogla da podrije sve
što Amerika radi u Avganistanu.
Nojman je stigao u Kabul kao jedan
od najizvikanijih diplomata u američkoj
službi, 2005. godine. I njegov otac bio je
ambasador SAD u Avganistanu, a u doba
kada je u toj zemlji vladao mir, krajem
šezdesetih, Nojman i njegova supruga
proveli su tamo medeni mesec.
Kada se vratio, 38 godina kasnije, u
Avganistanu je trajao rat dug četvrt veka.
I odmah je rekao svojim nadređenima u
Vašingtonu da će nasilje eskalirati.
Isprva su retki u Stejt departmentu
mogli ili želeli da poveruju u to da će ta-
libani predstavljati stratešku opasnost.
Čak su i pojedini oficiri na terenu pot-
cenjivali talibane i smatrali su da oni,
premda kontrolišu džepove ruralnih te-
ritorija, ne mogu da predstavljaju nika-
kvu opasnost za vladu u Kabulu.
Pol Tulan, kapetan specijalnih sna-
ga koji je svojim očima video šta se de-
šava u provinciji Helmand 2005, rekao
je da su američki zvaničnici sasvim po-
grešno posmatrali taj rat kao misiju re-
konstrukcije i pomirenja. Pokušavao je
svakome ko bi ga slušao da objasni da su
borbe sve jače i da su talibani sve bolje
obučeni.
No Bušova administracija je bila prva
koja je potiskivala sva ta upozorenja, a
rat predstavljala mnogo uspešnijim nego
što jeste.
Nojman nije odustajao: 21. februara
2006. šalje depešu u kojoj upozorava da
će nasilje porasti tokom narednih neko-
32 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Talibani nisu imali rivale na bojnom polju, ali
možda će se opozicija pojaviti u svakoj kući,
upravo zahvaljujući napretku koji je postignut na
društvenom i ekonomskom planu u poslednjih
dvadesetak godina? Ili će sva ta inteligencija u
povoju, svi ti ljudi koji su mogli od Avganistana da
naprave pristojno mesto za život, emigrirati
liko meseci, da talibani imaju utočišta i Koji mesec kasnije, Marin Strmecki,
kampove za obuku u Pakistanu, da bi to civilni savetnik ministra odbrane, na-
„moglo da dovede do iste strateške pret- pravio je sopstveni izveštaj, na 40 strana,
nje koja nas je i naterala da krenemo u pod naslovom „Avganistan na raskršću“,
intervenciju“. u kojem je došao do sličnih zaključaka
Njegove reči iste godine potvrdio je kao Mekafri. On je naveo da američki
penzionisani armijski general Bari Me- saveznici u Kabulu ne mogu sami da se
kafri, heroj Zalivskog rata. Američka održe. Avganistanska vlast je pokvarena
vojska zamolila ga je da poseti Avgani- i loša, a u zemlji postoji vakuum koji će
stan i Pakistan i da napravi nezavisnu talibani eksploatisati.
procenu. Njegova misija nije bila jav-
na. Mekafri je razgovarao sa pedesetak MIRIS SAJGONA
osoba, sve visokih zvaničnika i oficira. Pre samo pet nedelja, predsednik Baj-
U izveštaju na devet strana, pohvalio je den je rekao: „Nećete sigurno videti lju-
pojedine američke komandante i neke de kako ih evakuišemo sa krova amba-
uspehe, ali nije ulepšavao svoju presu- sade Sjedinjenih Država u Avganistanu.
du: talibani nisu ni blizu da budu pobe- Veoma je teško zamisliti situaciju u ko-
đeni, a rat je sve gori. joj će talibani preuzeti čitavu zemlju.“
„Talibani su dobro obučeni, veoma Smatrao je, a i saradnici su ga ubeđiva-
agresivni i veoma mudri kada je reč o li da će sve biti kako treba, da ne sme
taktici, naoružani odlično. Oni ne pani- da dozvoli scene kakve su zabeležene
če, ne osećaju pritisak vremena, sačeka- pre skoro pola veka u Sajgonu, kada su
će da odemo“, dodao je. snage Vijetkonga ulazile u grad i kada je
A evo šta je napisao o avganistanskoj okončan Vijetnamski rat.
armiji: Bajden će ući u istoriju kao predsed-
„Oni su u katastrofalnom stanju: loše nik koji je upravljao ponižavajućim po-
opremljeni, korumpirani, nekompe- slednjim činom američkog eksperimen-
tentni, sa lošim oficirima, često u pro- ta u Avganistanu. To ne mora nužno da
blemima sa drogom.“ bude toliko loše: stavovi američke jav-
nosti umnogome su se promenili od že-
lje za „vraćanjem dugova“ i širenja krila
ratobornih jastrebova pre dve decenije.
Previše novca je otišlo u tu zemlju, pre-
više se mladih Amerikanaca, Britanaca
i drugih saveznika vratilo u sanducima
prekrivenim zastavama, previše puta se
začuo 21 plotun na vojnim grobljima,
previše je to tuđa zemlja, i nikada neće
biti njihova. Sve do proteklog vikenda,
sve do trenutka kada su talibani sa svih
strana okružili Kabul, a predsednik po-
begao, većina građana zdušno je podr-
žavala povlačenje i, umeju to Amerikan-
ci, guranje Avganistana u zaborav.
Da je avganistanska vlada kolabirala
za nekoliko godina, pa čak i meseci, Baj-
den bi mogao da kaže da to nije njegovo
maslo, da on nije ni za šta kriv, čak i ako
će se pozivati na to da je ugovor sa ta-
libanima, onaj koji je predviđao povla-
čenje američke vojske, naredio njegov
omrznuti prethodnik Donald Tramp
i potpisao bivši državni sekretar Majk
Pompeo. Ali mučne scene sa aerodro-
ma, haos u Kabulu i u televizijskom pre-
nosu uživo, činjenica da je „lojalni“ re-
žim Ašrafa Ganija pregažen od na papiru
mnogo slabijeg rivala, biće slike od ko-
jih Bajdenova administracija dugo neće
moći da se oporavi.
Samo, pitanje je da li će, sem diplo-
matski, biti uzdrman i politički. U pred-
sedničkoj kampanji prošlog leta i jese-
ni, i Tramp i Bajden obećavali su da će,
ukoliko pobede, povući trupe iz Avgani-
stana, bez obzira na cenu. Amerika želi
da se okani tog rata, pa i sećanja na nje-
ga, teško da ćemo o poslednjim danima
„američkog“ Kabula gledati filmove i se-
rije.
Kada se stvari svedu na brutalne broj-
ke, a brutalne brojke ne haju za sudbine
običnih ljudi, žena koje više neće sme-
ti da idu u školu ni da pokazuju svoju
kožu i kosu, umerenih i progresivnih
snaga koje su želele da od Avganistana
naprave pristojno mesto za život, niko
kao da nije ni očekivao da će Avganistan
moći bez Amerikanaca. Čak i u brifinzi-
ma koje je dobijao Džo Bajden, govorilo
se o tome da bi talibani mogli da stignu
do Kabula i drugih gradova za godinu ili
godinu i po.
Bajden je smatrao da su godine koje su
Amerikanci proveli zaglavljeni u Avga-
nistanu, ali i na drugim mestima posle
11. septembra, zapravo otvorile široko
polje Kini da jača, Rusiji da pravi pro-
bleme, Iranu i Severnoj Koreji da razvi-
jaju nuklearno naoružanje. Bajden je že-
leo da ode iz Avganistana ne samo zbog
novca koji je u tu zemlju ulupan, već i
da bi pokazao, i simbolično i konkret-
no, da želi da promeni svoje odgovore
na najveće strateške izazove.
Ali prošlost nikada ne može da bude
prošlost.
U ponedeljak, Bajden je uzvratio kri-
tičarima, prebacivši odgovornost - što
nije bila neistina - na avganistansku vla-
du. Haotične scene na aerodromu u Ka-
bulu, rekao je on, bile su posledica odbi-
janja avganistanske vojske da se suoči sa
talibanima. Naveo je da ne žali zbog svo-
je odluke da okonča najduži rat koji su
Sjedinjene Države vodile u svojoj istori-
ji, premda jeste lamentirao nad činjeni-
com da ni dve decenije podrške nisu bile
dovoljne da se avganistanska vojska pre-
tvori u iole pristojnu silu.
„Dali smo im sve što smo mogli. Mi
smo pokrivali njihove plate. Mi smo im
održavali vazduhoplovstvo. Dali smo im
priliku da odluče o svojoj budućnosti.
Ono što nismo mogli da im damo jeste
želja da se bore za tu svoju budućnost.“
Priznao je da je talibanska pobeda bila
brža nego što su Amerikanci očekiva-
li, da je povlačenje bilo teško i zbrzano.
Ali i ponovio: „Ja sam četvrti predsednik
koji vodi rat u Avganistanu. To prestaje sa
mnom. Peti predsednik ga neće imati.“
Predsednik je priznao da njegova ad-
ministracija nije dovoljno brzo evaku-
isala Avganistance koji su sarađivali sa
Amerikancima. Ali i za to je okrivio av-
ganistansku vladu, koja je smatrala da bi
bilo kakvi masovniji pokreti izazvali kri-
zu poverenja.
UNUTRAŠNJA OPOZICIJA
Tomas Fridman, kolumnista Njujork
tajmsa i dobitnik tri Pulicerove nagrade,
napao je rečenicu koja je često korišćena
da opiše američku misiju. „Mi smo tu da
obučimo avganistansku vojsku da se bori
za svoju vladu.“
„Pomisao da treba da obučite Avgani-
stance kako da se bore je kao pomisao da
treba da obučite stanovnike pacifičkih
ostrva da pecaju. Avganistanci umeju da
se bore. Oni se već dugo, dugo bore me-
đusobno, bore sa Britancima, bore sa So-
vjetima, bore sa Amerikancima. Nije bilo
pitanje da li naši saveznici u Avganista-
nu umeju da vode bitke. Pitanje je bilo
imaju li želju da se bore za korumpira-
ne proameričke, prozapadne vlade koje
smo postavljali u Kabulu. A od samog
početka, manje talibanske snage - koje
nije obučavala nijedna supersila - imale
su veću želju, ali i prednost da budu vi-
đene kao zaštitnici avganistanskog naci-
onalizma: nezavisnost od stranaca, oču-
vanje fundamentalističkog islama kao
osnove religije, kulture, prava i politike.
U okupiranim zemljama, posebno onim
koje često bivaju okupirane, mnogi gra-
đani će više želeti da vide svoje ljude na
čelu zemlje (ma koliko da su grozni)
nego strance (ma koliko da su dobrona-
merni)“, piše Fridman.
Da li će talibani uspeti i s tim da se iz-
bore, u doba kada postoje društvene
mreže, kada je zločine mnogo teže sa-
kriti? Možda nisu imali rivale na bojnom
polju, ali možda će se opozicija pojaviti
u svakoj kući, upravo zahvaljujući na-
pretku koji je postignut na društvenom
i ekonomskom planu u poslednjih dva-
desetak godina? Ili će sva ta inteligenci-
ja u povoju, svi ti ljudi koji su mogli od
Avganistana da naprave pristojno me-
sto za život, emigrirati, rasuti se po čita-
vom svetu, pa će, kako piše Fridman, u
zemlji ostati isključivo nepismene ban-
de talibana, nesposobne da se izbore sa
bilo kojim aspektom vladavine, ne samo
sa političkim i geopolitičkim već i sa kli-
matskim izazovima.
Njegov kolega Bret Stivens ipak je
imao drugačiji stav.
„Ljudi pitaju: zar nismo morali da na-
pustimo Avganistan u nekom trenutku?
Pa, bili smo u Koreji 71 godinu, i to nas je
koštalo mnogo više, ali svet je bolje me-
sto zbog toga. A zar nije vlada Avganista-
na bila korumpirana i nesposobna? Da,
ali makar ta vlada nije masakrirala sop-
stvene građane ili razvila zastavu džiha-
da. Ali zar nisu američke žrtve neprihva-
tljive? One jesu tragedija. Ali je tragedija
i izbrisati živote toliko Amerikanaca koji
su se hrabro borili protiv talibana, a sada
se ispostavlja da je to bilo uzalud.“
Rat u Avganistanu, kaže Stivens, nije
samo gotov. On je izgubljen.
„Neki Amerikanci možda će slavi-
ti zbog ovog poniženja, mnogo više njih
će samo slegnuti ramenima. Ali posledi-
ce poraza retko su kada benigne za bilo
koju državu, ma koliko moćno da izgle-
da. Američki neprijatelji, veliki i mali,
izvući će brojne zaključke iz naše ne-
FOTO: BETA
potrebne predaje, i brojne zaključke o
predsedniku koji je tako odlučio.“ N
33
 PROFESIJA
VATROGASAC

Samo će, tu odakle beže

drugi ljudi, tu gde više
nema života, tek vreline i
smrti i ugljenisanog panja i
garavih lica, samo će oni ići
u drugom smeru, napadaće
vatru iz aviona, onda će se
zaputiti u taj inferno pešice,
približiće se toliko da mogu
da čuju kako plamen liže
grane i kako plače planina
i kako se trese kuća po
koju dolazi stihija i kako
zlokobno šapuće dim i kako
strepi šuma, zahvalna na tim
ljudima što su jači od svega

34 Nedeljnik 19. avgust 2021.


Dobri
momci sa
broja 193
Protekle nedelje nije bilo mnogo lepih vesti -
a koje sad pa nedelje ima lepih vesti?, odmah
će da se namršti čitalac - ali bilo je razloga
za ponos, bilo je heroja, ostali su diskretni ne
svojom krivicom, tek možda po svojoj želji.
Vatrogasci-spasioci MUP-a Srbije, pripadnici
Sektora za vanredne situacije, gasili su
požar na grčkom ostrvu Evija, gasili su pre
toga i skoro hiljadu požara u Srbiji samo
tokom ovog leta. I naterali nas da postavimo
zapravo retoričko pitanje: zašto svi (s
pravom) toliko vole vatrogasce?
Piše Marko Prelević
S
ve, recimo, počinje sa tom
jednogodišnjom biljkom, ši-
rokih listova, bogatom niko-
tinom i eteričnim uljima.
Duvan se sadi na oko deset
centimetara dubine, ručnom sadilicom,
ručno može, kada mu dođe vreme, i da
se bere, ali je za to bolji kombajn. Ne-
deljno sazreva nekoliko listova, koji se
potom dopremaju u sušare. Odatle će ih
otkupiti neka fabrika, po previše niskoj
ceni, misliće seljak, obložiće tu smesu
papirom, zatvoriti filterom, spakovati
dvadesetak takvih cigareta u jednu ku-
tiju i poslati u prodaju. Onda će neko na
kiosku kupiti paklu cigareta, pa će po-
vući dva puta i osećaće se dobro ili mo-
žda neće jer se zarekao da će prestati
da puši, svejedno, kada cigareta dogo-
ri, uzeće onaj veliki poslednji dim i neće
obratiti pažnju da još ima žara, pa će za-
frljačiti taj pikavac, onako srednjim pr-
stom o palac, daleko, radio je to još od
viših razreda osnovne škole i baš usavr-
šio tehniku, pravo u strnjiku pored puta
ili tek neki žbun koji nije ni primetio.
Nedelju dana kasnije, na tom će mestu
buktati vatra, prvo će pobeći životinje,
jer će one namirisati i osetiti vrelinu pre
nego što se pojavi, potom će krenuti ljudi,
prvo mirno, pa panično, dok se sa radio-
stanica u automobilima i na sajtovima
emituju upozorenja, nabrajaju kvadrat-
ni kilometri izgorelog rastinja, dok se pri-
ča o klimatskim promenama i poveća-
noj temperaturi i o tome da kiše nema i
ko zna kada će je biti, goreće šuma, go-
reće kuće, goreće nečiji dom i nečija šta-
la i neki će pas ostati, valjda nije privezan,
valjda će se spasti, turisti će biti ljuti što
im je glupi šumski požar pokvario leto,
ali turista ne pamti mnogo, već narednog
leta ponovo će stajati pokraj puteljka i po-
novo neće obratiti pažnju na žar cigarete
i priroda će opet zajecati i zaječati.
I samo će, tu odakle beže drugi ljudi, tu
gde više nema života, samo vreline i smr-
ti i ugljenisanog panja i garavih lica, samo
će oni ići u drugom smeru, napadaće va-
tru iz aviona, onda će se zaputiti u taj in-
ferno pešice, približiće se toliko da mogu
da čuju kako plamen liže grane i kako pla-
če planina i kako se trese kuća po koju do-
lazi stihija i kako zlokobno šapuće dim i
kako strepi šuma, zahvalna na tim ljudi-
ma što su jači od svega.
FOTO: BETA
Neće, u tom trenutku, razmišljati ni o
čemu, ponajmanje o sebi, nekoliko dana
35
 PROFESIJA VATROGASAC
će se pisati o njima kao o herojima ali to
se herojstvo, znaju oni dobro, plaća i kr-
vlju i životom, pa opet bi krenuli bez stra-
ha svesni da je možda poslednji put, onda
će ih opet, do sledeće cigarete nehajnog i
neodgovornog izletnika, do sledećeg čo-
veka koji je mislio da zna šta radi pa je za-
palio korov na svojoj njivi, u Srbiji ili u ne-
koj drugoj zemlji jer vatra ne pita za pasoš
i baš je briga za granice, onda će ih opet
zaboraviti, i opet će biti samo ljudi koji če-
kaju na sledeći zadatak.
Možda oni zaslužuju više. A možda se
vatrogascu - jer o njima je ovde reč - to
tako i sviđa, da bude heroj na određeno
vreme, jer ako bi vatrogasac stalno bio he-
roj, to bi značilo da stalno negde postoji
vatra, a vatrogasac ne voli da negde stalno
postoji vatra, i ne voli Vanrednu Situaciju,
iako ga u pomoć zovu samo kada je Van-
redna Situacija.
Jer i kada se nekome zapali šporet i kada
se nekome mačka popne na drvo pa ne
ume da siđe a da se ne povredi, to je za
njega vanredna situacija, i odmah se okre-
će 193 a na 193 niko nije neljubazan i ne
zalupi slušalicu niti te ostavi na čekanju,
nema kompjuterskog glasa koji vam sa-
opšti da je vaš poziv sada sedmi na redu i
pusti vam muziku koja vas samo nervira.
Vaš poziv je za njih uvek prvi.
Protekle nedelje nije bilo mnogo le-
pih vesti - a koje sad pa nedelje ima le-
pih vesti?, odmah će da se namršti čitalac
- ali bilo je razloga za ponos, bilo je hero-
ja, ostali su diskretni ne svojom krivicom,
tek možda po svojoj želji.
Vatrogasci-spasioci MUP-a Srbije, pri-
padnici Sektora za narečene vanredne si-
36 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Kada se snimaju serije i filmovi, u
raspodeli uloga piše: taj i taj glumi
Dobrog Policajca, a taj i taj glumi
Lošeg Policajca. Nikad niste videli
seriju i film da neko glumi Lošeg
Vatrogasca. To ni fikcija ne može baš
da zamisli
tuacije, gasili su požar na grčkom ostrvu
Evija, gasili su pre toga i skoro hiljadu po-
žara u Srbiji samo tokom ovog leta. Njih 37
kod naše južne braće, sa 14 vozila, sa tro-
je lekara, uz pomoć Helikopterske jedini-
ce MUP-a eto, postali su miljenici ne samo
srpske javnosti nego i grčke, regionalni ju-
naci.
Ovako je o tome izvestila Danijela Isa-
ilović, članica redakcije zadužena za
ekologiju i energetiku, na sajtu Nedelj-
nika:
„Poslednjih desetak godina suočavali su
se s različitim izazovima - sa razornim ze-
mljotresom, požarima, poplavama 2014.
godine, zimskim smetovima, klizištima
i neeksplodiranim bombama. I ulivali si-
gurnost građanima koji ih zaista poštuju.
Sa ovakvim požarima nisu se sreli od 2012.
godine kada su danonoćno sa kopna gasi-
li požare na Tari, a ruski avioni pomaga-
li kanisterima vode iz vazduha. Sektor za
vanredne situacije je primer ispravno ra-
zvijanog i unapređivanog dela MUP-a koji
nikada nije potpao pod politički monopol
ili skandal. Kada je početkom godine ko-
vid ubio najhrabrijeg među vatrogascima,
Predraga Marića, načelnika koji je stvorio
Sektor sposobnih i vrednih profesionala-
ca, mnogi su se pitali šta će biti ako nam se
desi neka katastrofa, a njega nema. Sigur-
ni smo da bi danas bio ponosan na znanje
i požrtvovanje tima koji je stvorio.“
A kada su se vratili, pričali su o jezivim
prizorima, o tome da je čitavo ostrvo pre-
kriveno pepelom, ali i o pobedi nad po-
divljalom prirodom i podivljalim ljudima
koji su ili izazvali ili doprineli šumskom
požaru, jer tek mali procenat šumskog
požara skrivi sama priroda.
Zamenik komandanta Vatrogasno-spa-
silačke brigade Dragan Nikolić rekao je da
su srpski vatrogasci uspeli da odbrane od
plamena tri i po kilometra dugu liniju na
Eviji.
„Od prvog minuta gde smo stali na te-
renu, vatra nije prošla. Mislim da smo je-
dini uspeli u tome. Uspeli smo da odbra-
nimo sela i ogromnu površinu koja je bila
iza nas. Da to nismo uspeli, požar bi bio
još dramatičniji“, rekao je Nikolić.
Šef smene Vatrogasno-spasilačkog ba-
taljona Marko Kisić je kazao da je jedina
želja svih srpskih vatrogasaca bila da na
ostrvu budu u akciji, tamo gde je najve-
će žarište, kako bi mogli da nešto urade,
i tako je i bilo.
„Rasporedili smo se, sačekali pravi tre-
nutak da vatra dođe do prevoja i navalili.
Dobili smo pomoć mehanizacije, razvlačili
creva kroz šumu i napravili tu našu čuve-
nu liniju. Oni do sada nisu videli da se to
tako radi“, izjavio je Kisić.
Prema njegovim rečima, srpski vatro-
gasci bili su dva dana u dimu, a tek nakon
toga su videli šta su uradili.
„Sunce se nije videlo od dima, ne znate
koje je doba dana“, naveo je Kisić.
„Znanje, iskustvo i dobra tehnika su nam
pomogli, ali pre svega naše jedinstvo. Dr-
žali smo se svi kao jedan. Da je neko odu-
stao, da je neko rekao ‘ja ne mogu više’,
ne bismo uspeli“, istakao je Radovanović.
(Čitaocima ne treba, kaže staro novi-
narsko i uredničko pravilo, da se izvinja-
vaš zbog nečega što nisi uradio - sasvim je
u redu, s druge strane, izviniti se zbog ne-
čega što jesi uradio i napisao, ako je to bilo
pogrešno - ali bili bi, neka to bude neka
vrsta objašnjenja, i ovaj tekst i ove strani-
ce posve drugačiji da je redakciji Nedelj-
nika dozvoljeno da uradi ono što je htela:
da razgovara sa našim hrabrim vatrogasci-
ma, njihovim komandirima, da im odne-
se poneki poklon u znak zahvalnosti, reci-
mo onaj specijalni broj Nedeljnika sa svim
našim najboljim tekstovima, da napravi-
mo fotografije vatrogasaca dok sede i če-
kaju na poziv koji, nadaju se, neće stići,
pa fotografije vatrogasaca koji su krenuli
u borbu, pa vatrogasca koji se smeje i va-
trogasca koji je tužan, i onog koji je besan i
onog koji je zahvalan, i fotografije ljudi ko-
jima je spasena imovina, koji su ostali bez
automobila ili garaže ali im je vatrogasac
spasao život. Nismo uspeli. Naši zvanični
dopisi i molbe MUP-u, pod čijom ingeren-
cijom je i Sektor u koji spadaju vatrogasci,
ostali su neuslišeni.)
Možda ne bi bilo u redu, zbog njihovih
kolega iz Ministarstva unutrašnjih poslo-
va, među kojima ima mnogo poštenih i
vrednih ljudi, možda nije u redu u tek-
stu koji slavi vatrogasce i pokušava da od-
govori na zapravo retoričko pitanje zašto
su tako univerzalno, nepodeljeno cenjeni
i poštovani, na svim meridijanima, zašto
bi svako dete da postane vatrogasac i zašto
je posle bagera najprodavanija dečja igrač-
ka crveni kamion, možda ne bi trebalo da
pravimo poređenja sa policijom, ko zna
da li bi se to i vatrogascima svidelo, jer ne
mere se oni ni sa čim sem sami sa sobom i
sa onom pošasti koja proždire naše šume,
gradove, stanove i životinje.
Ali šta da radimo kad to jeste tako.
Policajca baš i ne voliš. Vatrogasca obo-
žavaš. Kada vidiš policajca na ulici, radije
bi da si nekako nevidljiv, čak i ako znaš da
ništa loše nisi uradio; kada vidiš vatroga-
sca, ako žuri, znaš da je došao da pomog-
Sektor za vanredne situacije je primer ispravno
razvijanog i unapređivanog dela MUP-a koji nikada
nije potpao pod politički monopol ili skandal
ne pa si radostan zbog toga, ako ne žuri, to
je dobra vest, i rado bi mu se osmehnuo i
poželeo da je ono vreme kada su ljudi na
ulicama nosili šešire, samo da možeš da
skineš šešir pa da zahvališ vatrogascu što
nas čuva i što je hrabar. Kada se snimaju
serije i filmovi, u raspodeli uloga piše: taj i
taj glumi Dobrog Policajca, a taj i taj glumi
Lošeg Policajca. Nikad niste videli seriju i
film da neko glumi Lošeg Vatrogasca. To
ni fikcija ne može baš da zamisli?
Dobro, i policija nekad dođe pa ti po-
mogne, ne kažemo, i policajac će sačuva-
ti nekome život, ne mora da bude ni Do-
bar Policajac, ali može da se desi da dođe
pa ne želi da te sasluša, pa ti kaže „ruke
uza zid“ i „ćuti dok ja pričam“, policajac
ima pendrek i lisice i pištolj i nekad ti se
čini da malo previše voli pendrek i lisice
i pištolj i da mu je moć udarila u glavu. A
gde je moć, tu je i novac, a gde je novac, tu
je i korupcija.
Vatrogasac nije egoista već altruista, va-
trogasac ne laže, vatrogasac te neće upu-
cati niti će razmišljati o tvojoj frizuri, o
tome da li imaš pirsing u nosu ili ti je lična
karta istekla ili se malo pohabala. Vatroga-
sac obavi svoj posao i mirno spakuje svoje
stvari na crveni kamion i krene natrag, da
čeka još jedan poziv na 193.
Ili je tako samo kod nas? Nismo uspeli
da nađemo relevantna istraživanja o tome
koje su profesije najpoželjnije za današnje
klince, učenike ili studente, ali nadamo se
da bi rezultati bili isti kao, recimo, u anke-
ti što svake godine sprovodi američki Har-
ris Poll, koji meri javnu percepciju nekoli-
ko desetina profesija i zanimanja. I uvek
su, kada je reč o tome koje zanimanje do-
nosi „veliki prestiž“, uvek su vatrogasci na
prvom mestu, ispred naučnika, profesora,
lekara, vojnih oficira. (Na listi od pre dese-
tak godina, recimo, na samom začelju su
trgovci nekretninama, glumci, bankari,
računovođe, brokeri, novinari...)
Ta američka ljubav prema vatrogascima
vidi se u velikom broju serija i filmova -
jedna od trenutno najpopularnijih, „This
Is Us“, koju mnogi doživljavaju kao sliku
moderne Amerike, i počinje ostavljanjem
jednog deteta u vatrogasnoj stanici - u ko-
jima su vatrogasci glavni likovi, od „Chi-
cago Fire“ do dela koja slave vrlo stvarne
poduhvate: „Only the Brave“ nastao je na
osnovu teksta novinara Šona Flina o tra-
gediji vatrogasaca u Granitnim planina-
ma Arizone 2013. godine, dok „World Tra-
de Center“ sa Nikolasom Kejdžom govori
o naredniku Džonu Meklaflinu koji rizi-
kuje život da bi spasao što više unesreće-
nih u napadima na Svetski trgovinski cen-
tar 11. septembra 2001.
Ovaj događaj zacementirao je ljubav
američke - i ne samo američke - javno-
sti prema vatrogascima. Ima i zašto: od
ukupno 2.977 žrtava, 412 je bilo radnika
sektora vanredne situacije Njujorka, od
kojih najviše - čak 343 - vatrogasaca.
Tokom ovog vrelog leta, na sreću i za-
hvaljujući njihovom znanju, umeću i
disciplini, nije stradao nijedan srpski
vatrogasac. Sem u Grčkoj, gasili su na
stotine požara širom Srbije, od šuma i
gora do jednog tržnog centra na Novom
Beogradu. Kada je zbog nagorele plasti-
ke tim delom grada počeo da se širi ne-
snosan miris, pred kamere je stao ko-
mandir i objasnio ljudima kako da se
ponašaju. Slušali smo ga, jer smo zna-
li, dok iznad grada jedan drugi smr-
dljivi požar kojem ni ti heroji ništa ne
mogu, da nam vatrogasac - za razliku
od nekih drugih koji su delili savete -
želi dobro, i da je tu za nas.
Pa bismo valjda i mi mogli, makar ne-
kad, i kad nije Vanredna Situacija, i kad
nam ne gori ni ostrvo ni njiva ni šporet ni
stan, niti nam se mačka popela na drvo
sa kojeg ne može da siđe, i mi bismo mo-
gli, umesto što zafrljačimo opušak i ne-
FOTO: BETA
hajno se okrenemo, da nekada budemo
tu za njih, momke sa broja 193. N
37
 REPORTAŽA FRIZERI

HOĆEMO
KAO UVEK
ILI...?
Kako su nastali (i preživeli krizu i
koronu) najveći beogradski frizeraji
Koliko smo samo čuli poverljivih stvari pre onog drugog pranja i odstranjivanja dosadnih
malih dlačica? Ko sigurno od političara pada već sledeće nedelje, ko je trudan s tim
i tim... Konačno, i meštar iz popularne serije je rekao: „Neću politiku u svoju butigu.“
Tri junaka ove priče - različitih sudbina, usmerenja i specijalnosti - jurila su brže od
mašinice i malo brže od onoga „dok si rekao britva“ stigla na vrh

Piše Branko Rosić

38 Nedeljnik 19. avgust 2021.
U
nekim prvim slikama ovih dana iz Av-
ganistana, iz Kabula, razne stvari. Upe-
čatljive slike. Na jednoj od njih i prefar-
bavanje frizerskih salona. Prefarbavanje
žena na frizerskim radnjama. Tako se
preko lokaliteta za ulepšavanje prikaza-
lo bez ulepšavanja šta će uslediti u dani-
ma koji stižu.
Sećam se i nedavnog putovanja u Al-
baniju gde su u muzeju olovnih godina
i diktature bile razne fotografije, izme-
đu ostalog i ona gde strani turisti moraju
da prođu inicijaciju mašinicom, češljem
i makazama. Bradonje nisu imale nika-
kve šanse.
Ispada da su frizeraji pored osnove,
nekakva slika okrutnih režima ali na-
ravno da to nije tako mada svaka revo-
lucija nosi i modni stil, pa su makaze i
češalj neizostavni kao hekler ili šta već
od opasnih cevi.
Odbacimo ove sumorne stvari, jer fri-
zeraji su kvadratni metri tračeraja, sva-
kakvih vesti pored naravno osnovnog -
mode. I to od kada je prvi put krenula
britva ili uključen fen. Koliko smo samo
čuli poverljivih stvari pre onog drugog
pranja i odstranjivanja dosadnih malih
dlačica? Ko sigurno od političara pada
već sledeće nedelje, ko je trudan s tim
i tim... Konačno, i meštar iz popular-
ne serije je rekao: „Neću politiku u svo-
ju butigu.“
To o frizerskim salonima kao vesnici-
ma politike je jasno odavno. Uvek kada
u Budimpešti prođem pored izloga ču-
vene londonske frizerske franšize TO-
NI&GUY, pomislim da eto ima nama još
do Evrope. Budalaština, ali i mi smo isti-
cali različitost preko čizburgera i Meka.
Beogradu danas i ne treba TONI&GUY,
jer su ovdašnji majstori mašinice i ma-
kaza oduvek odlazili na Zapad, u svet,
FOTO: MARKO CVETKOVIĆ

i donosili novitete. Tako su i tri junaka

ove priče jurila brže od mašinice i malo
brže od onoga „dok si rekao britva“ sti-
gla na vrh. I sva trojica različiti, a biće
vam jasno. „Izvolite sedite, kako ćemo,
kao i uvek ili...?“

39
 REPORTAŽA FRIZERI
Miki Panjković
PANJKOVIC ACADEMY
Na početku, naslonićemo se na nešto
što se zove socijalistička forma frizer-
skih zadruga. To je bilo sveobuhvatno i
jedino moguće u tom momentu. Posto-
jala je Frizerska radna zadruga Beograd,
kao i Mimoza, Labud i poneki retki bri-
ca. Znači frizerska scena su zadruge gde
su svi u nekim nanulama, klompama,
neke „tetke“ u borosanama, gde se šiša-
mo na „klasično“ ili „moderno“. Žene su
ili Jovanka Broz, ili furaju na glavi mi-
ni-val da im duže traje. Šiša se na prst
preko uveta ili ako ideš u vojsku - maši-
nom. Ali mašina se palila vrlo retko. Da-
nas bi se reklo kopi-pejst a onda se go-
vorilo: „Hoćeš klasično ili moderno?“
Jedno učmalo jezero.
Ali šta je bilo moderno? „Prst preko
uveta ili koliko ćeš da ti ostane po vra-
tu?“
Svi smo ukalupljeni. Ali dolazi vreme
promena, vreme Bitlsa i Rolingstonsa i
cela stvar sa frizurama prestaje da bude
ono „golo uvo i podignuta šiška“. Već se
desilo nešto drugačije, ali gde da dobiješ
takvu frizuru?
Iz tog visoko postavljenog gnezda ra-
zvija se buktinja. I iz tog „nečega ničeg“
stvara se nova generacija frizera: Ratko
Šobota, Zvonko, Mišel… cela Kosovska.
Ceo gradski milje se budi, diže, bukti, i
to traje do 1980, sa dolaskom nju vejva
gde se razbuktava scena. Kroz nju vejv
se odmah provlače i rok, pank, i svako u
40 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Ja sam se šišao kod
Neđe, salon kod Mišela,
to je bilo na 300 metara
od Zvonka. Ubrzo stiže
plejada ženskih frizera:
Kokan, Bob, pojavljuju
se Voja, Kole, jedna nova
generacija. Ceo taj brod
je krenuo jako dobro. I
svi mi koji želimo da na
njega uđemo - može
Miki Panjković
svom sektoru traži da izađe iz dosade.
Ja sam se šišao kod Neđe, salon kod
Mišela, to je bilo na 300 metara od Zvon-
ka. Ubrzo stiže plejada ženskih frizera:
Kokan, Bob, pojavljuju se Voja, Kole, jed-
na nova generacija. Ceo taj brod je kre-
nuo jako dobro. I svi mi koji želimo da
na njega uđemo - može. Više nije jezero,
nego reka, više nije blato, sad plivaš. Po-
činjem da se interesujem za ovaj posao
u šestom razredu osnovne. To je zapravo
bila ljubav prema nekom globalnom di-
zajnu. Deda Milan, ratni vojni invalid me
je razumeo, majka ne, kaže: „Sine, mora
u školu da se ide.“ Imao sam veliku po-
trebu da budem frizer, umetnik.
U jednom momentu 1986, odlazim
kod Peće Kojadinovića koji počinje da
radi jednu glamuroznu formu ženske
frizure. Peća radi i film, glumce i sve
bendove. Radi jednu alternativnu lini-
ju. To više nije „šišam se moderno“ nego
jedna alternativna frizura koja me je za-
interesovala tako da sam počeo da ju-
rim vezu da se kod njega zaposlim. Pre-
ko moje mame, njene kume, jer je njen
muž odrastao sa Pećom, dorćolska eki-
pa. Krenuo sam davne 1983, a ozbiljnije
1986. I dešava se da shvatam da je glavna
poenta ovog posla „be different“. Mo-
raš biti različit, ali kako da budeš različit
kad svi navijaju mini-val, svi farbaju, svi
su sad Marina Perazić, Bebi Dol... Kako
da budeš različit? Odlučio sam se da se
školujem u inostranstvu. To je tada iz-
gledalo krajnje suludo. Nema interne-
ta. Pitam drugaricu čija sestra studira u
Londonu. Pišem pismo, pismo grešim,
ponovo pismo pišem, vraća mi se, i tre-
ći put dobijam drugaricu i molim je da
vidi za školu u Londonu. Tada je London
centar sveta, pomerao je granice.
Odlučio sam da se bavim nečim no-
vim. Neću da šišam različito, već da na-
dograđujem kosu. Pojavio se sistem i ja
sam prva generacija 1988/89. Odlazim u
London, jedna godina, druga, treća, ne
mogu da plaćam život tamo, polažem
ispite u Londonu, a živim u Beogradu. I
1990. dolazim sa novim sistemom nado-
gradnje kose. Prvi u Jugoslaviji krećem s
tim. Sad sam tek miran, sad imam novo.
I od tog momenta cela filozofija kreće u
drugom pravcu. Više nije era, biti samo
frizer, već frizer koji donosi novo. Otva-
ram svoj salon u Piramidi, ali treba mi
grad, jer bih u Piramidi na Novom Beo-
grada ostao „mali frizer sa Novog Beo-
grada“. Otvaram salon u Mažestiku,
obrazujem se u Parizu za nove tehnike
boja. Završavam, vraćam se, pa idem u
Madrid i školujem se za novo - mušku
FOTO: NEMANJA JOVANOVIĆ
ćelavost, i krećem sa svojom prvom pri-
vatnom akademijom sada u ratnoj Srbiji.
Zapošljavam frizere da rade obuku, lju-
de koji se bave estetikom, zubare, i kre-
ćemo sa ozbiljnim projektom „Panjko-
vić akademija“.
 Kada su svi ugasili svoje motore deve-
desetih, ja sam upalio dva. Ali u jednom
momentu dolazi moja kriza, razvodim
se, težak razvod. Pojavljuje se Insta-
gram gde nisam uhvatio najbolju pozi-
ciju i počinjem da posustajem sa svojim
motorima. Ali se vraćam jer imam tro-
je dece koji su na Instagramu, Jutjubu,
TikToku i sa svojom ekipom klijenata:
Baka Prase, Čoda... Oba sina su mi fri-
zeri, a ćerka šminkerka. I oni idu u novo
jer su shvatili da jedino kad si „novo“,
znači biti u igri. Biti novo je znači radi-
ti onoga koji je bitan. Ja sam radio Cecu,
Brenu, a sada imaš novu ekipu koja drži
sistem. Naravno da su Jutjub i Instagram
tebi i meni poznati, ali to nije u našim
venama. Poznato nam je i mi smo na-
mazani Jutjubom, ali kroz njihove vene
teče Jutjub i to je razlika. Ali zato imamo
njih, krenuli smo u ozbiljno obrazovanje
i znači uvek „be different“.
Pre neki dan sam dobio od Vlade Sr-
bije sertifikat da ulazim u sistem škol-
stva. Dakle naša firma počinje edukaciju
po novim standardima. Krećemo u nove
prakse, u saradnju sa novim školama i
trendovima.
U moderno doba pojavio se termin
ciljna grupa. Moja ciljna grupa nije bila
žena koja radi za svoju platu, nego žena
koja je idol ženi koja radi za platu. Moj
sin je napravio istu poziciju. Sve se vrlo
brzo menja, ali ista formula ostaje. Mo-
raš biti različit i raditi novo. Nema vre-
mena za one koji imaju puno vremena.
Moraš nemati vremena. Pokupiti svet-
sko znanje i preseliti ga na Vračar.
I na kraju, frajeri misle da ženama tre-
ba keramika na stomaku, ali ne, žene
hoće nešto drugo, ali to ću ti pričati u
sledećem intervjuu.
Boban Ristić
HAIR FORCE BY BOBAN
Osamdesetih godina desetak frizera su
bili zakon u Beogradu. Zvonko u Bal-
kanskoj ulici, Šobota, Kokan sa Slavije,
Zoran Nešković iz Gračaničke, Bob Ko-
vačević u Dobračinoj, Voja Radivojević u
Njegoševoj, Peća Kojadinović i još neki
koji su u inostranstvu napravili karijere.
Počeli smo diveći se njima. Posle je do-
šla smena generacija.
Imaš dve vrste klijenata. Prvi koji se
praktično samo „oljušte“ da im ne sme-
ta kosa i baš ih briga gde se šišaju, i oni
drugi koji frizuru doživljavaju kao estet-
ski proizvod na sebi. Sebe već smatram
frizerom u ozbiljnim godinama, mada
upadam u frizere srednje generacije.
Nijedan brend ne stoji iza mene, vodim
nezavisnu edukaciju i za sedam godina
je kroz nju prošlo 640 mojih kolega. Po-
red toga, sa kolegom Dejanom Kostićem
organizujem najkvalitetniji frizerski fe-
stival u Srbiji „Belgrade gatHAIRing“.
Nekadašnji frizeri su radili samo svoj
posao. Nisu se bavili edukacijom, festiva-
lima, samo su radili i živeli su od toga pri-
stojno. Danas je drugačije vreme i ja radim
tri posla da bi to bilo u fokusu i da bih bio
na sceni. Jer čim te nema, polako padaš.
Dolaze ljudi, donose
slike sa Instagrama,
to su frizure od
stotinu evra a oni bi
za dvadeset. Gomila
tih fotografija je
fotošopirana, nema
veze sa pravim bojama
Boban Ristić
Imaš dve stvari: ako želiš da se obraćaš
klijentima, tu je marketing, ali ako ho-
ćeš da se obraćaš kolegama, onda mo-
raš stalno da praviš dešavanja, edukacije,
da si na društvenim mrežama na kojima
prezentuješ radove.
Bio sam panker kao klinac. Pank je
buntovna varijanta, slušao sam Sex Pi-
stolse, Clash, Exploited i odatle se sve
razvilo. Deo modne i frizerske industri-
je je došao direktno iz panka. Pank je
sloboda, arogantnost, buntovnost, pa se
uvek to provlačilo i kroz frizure i modu.
Naravno, imaš klijente kojima ne možeš
da guraš taj fazon, npr. direktorka ban-
ke, ne možeš baš da joj staviš na glavu
čirokanu ili da je ofarbaš u zeleno. Ali
neki umetnici, IT stručnjaci vole neki
slobodniji fazon. Trudim se da obuhva-
tim širok spektar, pa imam i eleganciju
ali i neku ekskluzivu. Slučajno sam ušao
u frizeraj. Majka je zapravo odigrala pra-
vu ulogu. Kao klinac, panker, uzeo sam
joj hidrogen da posvetlim kosu. Onda
me je ona nagovorila da upišem fri-
zersku školu. Bilo mi je važno samo da
nema puno matematike, a u frizerskoj
je tako bilo. Počeo sam da radim deve-
desetih, plata mi je bila pet maraka na
petnaest dana, ali bakšiš je bio nekada
FOTO: IGOR PAVIĆEVIĆ
i sedamdeset maraka. Živelo se od bak-
šiša. Devedesetih je bila čista beda, ide
se u Segedin po materijal, ali vodilo se
i tada računa o trendovima, iako nisi
imao preparate, snalazilo se.
41
 REPORTAŽA FRIZERI

Imaš i razne želje klijenata. Recimo
jedna Kineskinja, elegantna, došla je
sa Luj Viton torbom u salon, crna duga
kosa, a donela sliku neke nordijske de-
vojke i želi svetle pramenove. Vrlo za-
htevno preći iz tamne kose u plavu. Moj
engleski nije bio najbolji, pa sam joj
za cenu umesto 100 evra rekao 1.000.
Samo je ugasila telefon i izašla iz salona.
Pomislio sam: „Šta joj je?“ Tek sam ka-
snije skapirao šta sam rekao.
Pa Indusa koji radi u velikoj stranoj
firmi u Beogradu. Fin čovek, ima jako
tamnu kosu, došao u salon i pokazuje
mi fotografiju, želi da ima pramenove
kao Džordž Kluni. Iz crnog u belo, vrlo
zahtevan proces. Shvatio sam da bi mno-
gi da izađu iz svoje kože, tačnije kose.
Ovi koji imaju ravnu kosu bi lokne, ovi
sa kovrdžama bi ravno. Korejac, profe-
sor slavistike, želi uvek mini-val.
Postoje divne epizode. Imao sam kli-
jentkinju koja je radila u ambasadi jed-
ne zemlje u Beogradu. Dobija premeštaj
za Kinu i posle nekoliko meseci mi ša-
lje mejl da zakaže termin. Dolazila je u
Evropu i na proputovanju se zaustavila
u Beogradu da uradi frizuru. Samo zbog
frizure je došla u Beograd.
Jedna klijentkinja je imala problem
sa kičmom. Radim joj pramenove, ona
ne može da sedi i u jednom momentu
ustane i šeta. Nikako da nastavimo, vre-
me ide, a tu je hemijski proces i dinami-
ka kada radiš pramenove. Kaže da može
samo da stoji, nema šanse da sedne od
bolova. Uzmem merdevine, popnem se,
asistent mi dodaje folije, ona stoji i tako
joj završim frizuru.
Dolaze ljudi, donose slike sa Instagra-
ma, to su frizure od stotinu evra a oni bi
za dvadeset. Gomila tih fotografija je fo-
tošopirana, nema veze sa pravim boja-
ma. I onda moraš da objašnjavaš.
Nikada nije bilo lakše da se edukuješ.
Imaš društvene mreže ali to je samo prvi
korak. Da savladaš veštine dobrog maj-
stora, za to je potrebna edukacija uži-
vo. To ne može preko Jutjuba. London
je broj 1 za našu industriju. I ja sam išao
nekoliko puta u taj grad i učio. Odsedao
sam za svoju dušu u Kamdenu. Najveći
i najkvalitetniji frizerski festival na sve-
sve izmišljeno. Šta je najviše napredova-
lo? Hemija. Frizerski proizvodi. Oni su
napravili bum.
Na kraju, citiraću velikog frizera Ami-
ra Bećirevića iz Zagreba. On je u bivšoj
Jugoslaviji bio jedan od najpoznatijih
frizera, prvi je napravio akademiju u Ju-
goslaviji. On je definisao pojam frizera:
„Mi frizeri smo uslužna delatnost, jed-
nom nogom kreativci i dizajneri, dru-
gom nogom komunikatori, trećom pre-
duzetnici, četvrtom inovatori, petom
savetodavci... Mi frizeri smo stonoge
koje ceo dan stoje na nogama, rade ru-
kama, stvaraju očima, i stalno misle gla-
vom.“
Karlo Zagorac
THE BARBERS
Desilo se da je brica posle Drugog svet-
skog rata postao nešto kao čovek izgu-
bljenog zanimanja. To su godine kada
je gotovo izbačena iz mode brada. Kod
nas i iz ideoloških razloga, a i u svetu su
bradonje bile pase. Ovde samo sveštena
lica. Tako je bilo i u svetu, osim kod Tu-
raka i Indijaca. Tek kasnije dolaze hipi-
ci gde je puštanje kose i brade bilo bunt
prema civilizacijskom nametanju kla- Desilo se da je brica posle
sične frizure: ošišana kosa i smem da
imam brk.
Drugog svetskog rata
I kod nas su tada krenule brade, ali postao nešto kao čovek
nisu postojale brice koje su znale da ih izgubljenog zanimanja. To
sređuju. Osamdesetih godina počinje su godine kada je gotovo
sa modom unisexa i svakakvih sloboda
gde se brica stavlja na stub srama jer je izbačena iz mode brada.
on jedan klasičan radnik u belom man- Kod nas i iz ideoloških
tilu, pa su se i oni trudili da budu unisex razloga, a i u svetu su
da bi zarađivali. Da razjasnimo - brica je
muški frizer koji zna da brije i ošiša. bradonje bile pase
Tada se bacila britva, čak je i Šobota, Karlo Zagorac
veliki majstor sa britvom i koji zaslužuje
najveće poštovanje, bacio tu alatku. Bili
su odvojeni ženski i muški frizer, ka- je taj odličan prostor jer čitava Evropa je
snije su bili zajedno ali da imaju odvo- ubila barber šopove a ovaj Holanđanin
jene toalete. Izgubio se pojam klasičnog je stavio u izlog frizure od 1910. do 1970.
muškog frizera. I pre nekih desetak go- i rečenicu: „Ja samo radim.“ I postao je
dina, jedan panker, frizer, shvatio je šta svetski hit.
nedostaje u njegovom Amsterdamu, a i Bio sam sa ekipom u Amsterdamu, vi-
u čitavom svetu, i otvorio klasičan bar- deli smo njegov barber šop i odlučili da
ber šop. Danas deluje potpuno protivno otvorimo slično u Beogradu sa, narav-
rodnoj ravnopravnosti, ali on je isprovo- no, našom pričom. Da odnegujemo tog
FOTO: MARKO CVETKOVIĆ

tu je u Excel prostoru u Londonu. To je
premijer liga, dolaze iz celog sveta. Tri
dana u oktobru. Dođem i gledam. Mi
smo tu i da učimo, i kao organizatori fe-
stivala u Beogradu. Moda je krug koji se
stalno okreće. Danas je manje-više već
cirao marketing pa je stavio i to da je že-
nama zabranjen ulaz. To je bila narav-
no provokacija. Ali je bilo istinito kada
je rekao da postoji puno muškaraca koji
hoće klasičan stil i odbacuju modu koju
im modni magovi nameću. I pronašao
muškarca koji je: roditelj, heroj, šme-
ker... Neke stare vrednosti koje su ne-
stale. Tako da je naš barber šop vezan i
za negovanje starih vrednosti, majstor-
luka, rad rukama, i to je neka naša ide-
ja koju su ljudi prepoznali. I održivost i

42 Nedeljnik 19. avgust 2021.


Mobilna aplikacija NIS-a osvaja tržište
Više od četiri miliona litara goriva kupljeno uz Drive.Go mobilnu aplikaciju
Za nešto više od godinu dana, ko-
liko Drive.Go mobilna aplikacija
postoji, uz pomoć ove usluge ku-
pljeno je više od četiri miliona li-
tara goriva na NIS Petrol i GAZ-
PROM benzinskim stanicama u
Srbiji. Ovo je još jedan od pokaza-
telja poverenja koje korisnici ima-
ju u inovativne usluge koje NIS
uvodi na domaćem tržištu, a koje
doprinose komforu potrošača.
Drive.Go mobilna aplikacija
može se preuzeti sa Google Play,
Apple Store ili Huawei App Galle-
ry, a trenutno se može koristiti na
više od 210 benzinskih stanica NIS-a. Uz
pomoć jedinstvene aplikacije kupci na NIS
Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama
mogu gorivo da plate direktno iz automo-
bila, bez odlaska na kasu.
„Digitalizacija i uvođenje inovacija u
svakodnevni biznis su ono na čemu pre-
dano radimo, a sve u cilju da našim potro-
broj mušterija govori o nama.
Naravno da mi ne zabranjujemo že-
nama da dođu, ali zapravo šta će žene
u barber šopu? Istina, bila je jedna žena
koja je tražila klasičnu mušku frizuru.
Ona se tako oseća i ja sam to ispoštovao.
I isprovocirali smo to što se otvorilo ne-
koliko ovakvih berbernica i puno mla-
dih momaka koji rade odlično. Vaskrsao
je jedan zanat i zaposlilo se mnogo mla-
dih ljudi.
Da, postoji to spominjanje hipstera
i njihovog vezivanja za barber šopove.
Ljudi i ne znaju šta je hipsteraj a mi vo-
limo etikete. U osnovi hipsteraj je bunt
prema modnim trendovima i velikim
skupim stvarima. To je bilo u svetu. Oni
su krenuli da udaraju kontru svima u fa-
zonu: „Neću da se brijem, neću da ski-
dam dlake ispod miške, žene će obući
babinu haljinu, klinci će uzeti tatin sta-
ri foto-aparat umesto da kupe novi ca-
non.“ To je bio pokušaj sličan nekada-
šnjem pokušaju hipika. Ali kao što je
pank postao moderan za tri dana i svi
postali pankeri, pa je došlo do onoga
„Pank je mrtav“ jer pank nije moda nego
bunt, tako se desilo slično i sa hipsteri-
šačima uštedimo vreme i pružimo kvali-
tetnu uslugu. Više od četiri miliona litara
goriva prodatih uz pomoć naše inovativne
aplikacije najbolji su dokaz da smo uspeli
u ovom zadatku i prepoznali potrebe onih
koji su nam najvažniji - naših krajnjih kori-
snika“, istakao je Aleksej Černikov, direktor
Bloka Promet u kompaniji NIS.
ma. Modni magovi su rekli: „Bravo, sad
ćemo da zavrtimo staru babinu haljinu,
prodamo je za 20.000 evra i pobediće-
mo.“ Tako je umro hipsteraj. I nas če-
sto nazivaju hipsterima jer povezuju re-
tro sa tim, ali mi u radnji imamo majicu
„Nisam hipster“.
Pisao je o nama jedan kineski nedelj-
nik, na osnovu njega je kineska nacio-
nalna televizija došla u Beograd i pra-
vila emisiju o nama. Njujork tajms je
pisao o Savamali uz to da je naš barber
šop mesto koje turisti ne smeju da zao-
biđu. Nemački RTL je imao rijaliti, puto-
vali su rekom, došli u Beograd i posetili
naš barber šop.
U nekom periodu pojavljivali su se u
radnji klinci iz inostranstva sa istom pri-
čom. Klinci od 18 do 20 godina sa ran-
čevima, preplanuli. Slikaju se pred šiša-
nje, ošišaju se kako god ja hoću, i slikaju
se posle toga. Pitam jednog dana o čemu
se radi. Kaže jedan klinac: vi ste na mapi
izazova u Australiji. Klinci imaju izazov
muškosti da sam prođeš Evropom i ube-
ležiš se u svakom gradu, moraš da pose-
tiš određena mesta, a to su u Beogradu
Muzej Nikole Tesle i Barber šop. N
Korišćenje Drive.Go mobilne
aplikacije je veoma jednostav-
no i sve što je potrebno jeste
da se aplikacija aktivira na mo-
bilnom uređaju, a zatim natoči
gorivo u rezervoar automobila.
Skeniranje QR koda, koji se na-
lazi na točionom mestu i koji je
neophodan za plaćanje gori-
va, može se obaviti pre ili po-
sle točenja. Potom je potrebno
kliknuti na opciju „plati“ u mo-
bilnoj aplikaciji čime je proces
kupovine i plaćanja završen.
Prilikom registracije naloga,
pri prvom korišćenju, neophodno je une-
ti podatke o bankovnoj kartici kojom će
se obavljati plaćanje. Tom prilikom se re-
gistruje i kartica programa lojalnosti „Sa
nama na putu“, što će omogućiti da se
prilikom kupovine goriva putem aplikaci-
je sakupljaju bonus poeni, na isti način
kao i prilikom plaćanja na kasi.
43
 DEMOGRAFIJA NATALITET

RAĐAJ
SINOVE
Kako je država (kao
i uvek) okrivila žene
Žene nisu glavni krivci za demografsku sliku ni u Srbiji ni
u svetu. Pad nataliteta je svetski trend, a jedini zadatak
vlade - bilo koje zemlje, pa čak i one zemlje u kojoj ministar
za brigu o porodici može da bude Ratko Dmitrović - jeste
da ljudi, pre svega žene, imaju živote koje žele, bilo da to
znači jedno dete, dvoje dece, ceo fudbalski tim ili, ako
tako žele, nijedno dete. Nije ministrovo, i nije ničije, da
zagleda bilo čiju matericu niti da nam viri u spavaće sobe

Piše Ana Mitić

44 Nedeljnik 19. avgust 2021.

Iz izjava ministra Dmitrovića
izbija patrijarhat. On se
postavlja kao „zaštitnik“ a
zapravo zamera ženama sve
ono na čemu su godinama
radile i za šta su se borile
45
 DEMOGRAFIJA NATALITET
D
ok su talibani prekriva-
li fotografije žena u Kabu-
lu, ovde u Srbiji je ministar
za brigu o porodici Ratko
Dmitrović pokušavao da
„prekreči“ svoju izjavu o ulozi žena u ne-
gativnom prirodnom priraštaju - „Nije do
vas u onih deset odsto, a u 90 odsto jeste“,
reče on ženama. I tako je još jednom iza-
zvao opravdan bes pošto su se žene oseti-
le optuženo za ovakvu demografsku sliku
Srbije jer kako to ne rađaju po troje, če-
tvoro dece i ne žele da žive na selu, da im
deca voze traktor a one uzgajaju povrće?
„Žene su doživele potpunu slobodu.
Da bude akademik, najbolji matematičar,
ekonomista, da se ostvari na svakom po-
lju. Šta mi toj ženi, mi muškarci, mi dru-
štvo, država, treba da damo da bi ona do-
nela odluku da rodi treće dete?“, upitao
je ministar.
Posle burnih reakcija, jer ne samo da
je Dmitrovićeva izjava uvredljiva za žene,
nije ni tačna i samo dodatno demotiviše i
povećava već poljuljano poverenje u pro-
natalnu politiku vlade čiji je ministar deo,
on je pokušao da je pojasni, navodeći da
je izvučena iz konteksta i da je samo želeo
da pokrene priču „šta još mogu da ponu-
de ženama“, ne bi li rađale ranije. Rekao
je da je „žena ta koja je glavna u dana-
šnjem društvu“ i da ona odlučuje da li će i
koliko dece imati.
Ali je onda nastavio u istom maniru:
„Ovo što su me napali, ja sam malo pro-
veravao, tu uglavnom ima žena sa jednim
detetom, ili one koje nemaju nijedno. Da-
kle oni jednostavno ne dozvoljavaju da se
o tome razgovara.“
Žene nisu glavni krivci za demografsku
sliku ni u Srbiji ni u svetu. Pad nataliteta
je svetski trend pa je globalna stopa ferti-
liteta nešto ispod 2,5 dece po ženi. U po-
slednjih 50 godina globalna stopa fertili-
teta se prepolovila. U predmoderno doba
ta stopa je iznosila od 4,5 do 7 dece po ženi
i bila je uobičajena. U to vreme veoma vi-
sok mortalitet u mladosti držao je rast sta-
novništva pod kontrolom.
Modernizacija je promenila svet,
emancipacija i obrazovanje i veće uče-
šće žena na tržištu rada, manja smrt-
nost dece, kontracepcija (prema studiji
iz 2010. godine, pilula je bila odgovorna
za najmanje 40 posto pada stope fertili-
teta nakon 1960-ih u Sjedinjenim Drža-
vama), planiranje rađanja... deo su toga.
I to nije ništa loše.
Iz izjava ministra Dmitrovića izbija pa-
46 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Akcenat svih pronatalnih politika bi morao da bude
fokusiran na porodice koje čekaju svoje prvo ili drugo
dete, a ne na porodice koje čekaju svoje treće ili
četvrto dete. I neke mnogo bogatije države u odnosu
na Srbiju, države koje su nam tu u regionu, koje su
nam i kulturološki mnogo bliže, ulagale su u podršku
porodicama sa troje i četvoro dece koje u globalu nisu
pomogle u porastu nataliteta
Tatjana Macura, Udruženje „Mame su zakon“
trijarhat. On se postavlja kao „zaštitnik“ a tivnijem periodu svog života odlučuju da
zapravo zamera ženama sve ono na čemu odu odavde. Mladi ljudi ne mogu da dođu
su godinama radile i za šta su se borile. do posla koji je stabilan i siguran ili dobija-
„Ministar Dmitrović ne krije da priželj- ju poslove na kojima je njihov rad manje
kuje veći uticaj patrijarhata, a i kad pokuša vrednovan, te od tog rada ne mogu sebi da
da sakrije, on to ne ume. Samo to perfid- priušte ni proširenje porodice ili, sa druge
no svaljivanje krivice na ženu kojoj on za- strane, dobijaju otkaze nakon porođaja jer
mera što je eto počela da radi i što se edu- se i oni zakoni koji su na snazi ne poštuju.
kovala i ne sedi kod kuće kao domaćica, U takvoj opštoj atmosferi najmanja je kri-
ne sadi paradajz i šargarepu i rađa po mi- vica žena. Država snosi najveću odgovor-
nimum troje dece, jeste nešto iz čega se to nost zbog tih migracija. Postavlja se pitanje
može naslutiti. On se uporno vadi kako šta država čini da takve migracije spreči -
želi da zaštiti ženu, iako je objektivno niko šta čini da motiviše one porodice koje još
osim njega i ne napada, pa nema ni potre- nisu otišle da ostanu ovde, započinju svoje
be da je štiti. Na kraju, emancipaciju žena poslove ili one koje su otišle, da se vrate.“
bi morala da prati i emancipacija muškara- Ljudi su danas u potrazi za boljim živo-
ca. To znači veće uključivanje u porodične tom, da imaju sigurnost i žive u uređenom
obaveze i preuzimanje onih tradicionalno društvu i pravnoj državi, jednostavno žele
‘ženskih’ poslova - od održavanja doma- da uživaju u životu. Šta je tu loše? Ali evo
ćinstva, do brige o deci, čime bi se olakšao kako je to video ministar: „Od jedne pozi-
život zaposlenih majki koje su se usudile cije u kojoj je dete bilo centar sveta, došli
da požele i karijeru. Zašto o tome nikad ne smo zahvaljujući tom civilizacijskom hodu
govori ministar?“, kaže Tatjana Macura iz da dete više nije ni blizu vrha. Prevladao
Udruženja „Mame su zakon“. je hedonizam“, kazao je Dmitrović. „Nije
više san mladih da imaju četvoro dece,
Dodaje da nije tačno ni da su ga „napale nego ‘Imaću dve kuće, jahtu, putovaću po
žene koje nemaju ili imaju jedno dete“, svetu’“, istakao je on i dodao da finansij-
već su kritiku na njegovu javnu izja- ska situacija nije uticala na depopulaciju.
vu kao javnog funkcionera, na šta bi već Većina bogatih zemalja beleži pad nata-
morao da se navikne, uputila uglavnom liteta, dok u siromašnijima on raste. Oče-
roditeljska udruženja ili ona koja oku- kuje se da će se populacija u 23 zemlje -
pljaju žene koje žele da postanu majke i uključujući Španiju i Japan - prepoloviti
bore se za izmene Zakona za finansijsku do 2100, piše BBC. Godine 1950. žene su
podršku porodica sa decom, a koje zbog u životu imale u proseku 4,7 dece. Istra-
loših zakona koji su na snazi u ovoj drža- živači sa Instituta za zdravstvenu metri-
vi nemaju priliku da se ohrabre da posta- ku i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu
nu majke ili se ne osećaju dovoljno eko- pokazali su da se globalna stopa plodno-
nomski sigurno. sti skoro prepolovila na 2,4 u 2017. godi-
„Njegova izjava je pogrešna na nekoli- ni - a njihova studija, objavljena u časopi-
ko nivoa. Izvlačeći se iz svojih prethodnih su Lancet, predviđa da će do 2100. godine
izjava svaki put se zakopava još više. Po- pasti ispod 1,7.
slednje na koje bi trebalo svaljivati odgo- Osvrćući se na Dmitrovićevu izjavu o
vornost zbog sve gore demografske slike razlozima za (ne)rađanje, Tatjana Macura
su žene, jer niz okolnosti od ratova deve- kaže da je egzistencijalni strah glavni ra-
desetih, pa sve do danas - jedne apsolutno zlog što dolazi do dvoumljenja ili odusta-
pravne i ekonomske nesigurnosti, dovo- janja od proširenja tek formiranih poro-
di do toga da se porodice u najreproduk- dica - da li ćete moći da prehranite dete,
da li ćete moći da platite školovanje, pri-
uštite neke dodatne aktivnosti svojoj deci
u 21. veku su potpuno legitimna pitanja.
Kada je u pitanju odluka o trećem, četvr-
tom i svakom sledećem detetu, ti strahovi
su manje izraženi.
Prosečan broj dece po porodici u Srbiji je
prema poslednjim statističkim podacima
1,6. Najviše ima porodica koje imaju jed-
no ili dvoje dece, a najmanje je porodica
sa troje i četvoro dece. Oko 1,5 procenata
porodica u Srbiji ima četvoro dece.
„Uzimajući upravo u obzir činjenicu da
je prosečan broj dece po porodici 1,6, ak-
cenat svih pronatalnih politika bi morao
da bude fokusiran na porodice koje čeka-
ju svoje prvo ili drugo dete, a ne na poro-
dice koje čekaju svoje treće ili četvrto dete.
I neke mnogo bogatije države u odnosu na
Srbiju, države koje su nam tu u regionu,
koje su nam i kulturološki mnogo bliže,
ulagale su u podršku porodicama sa troje i
četvoro dece koje u globalu nisu pomogle
u porastu nataliteta. Učimo na njihovim
greškama. To naravno ne znači da zago-
varam da se porodicama sa troje ili četvo-
ro dece ukida podrška, već da se obuhvat
budžeta za pronatalne politike poveća, od-
nosno da izdvajamo veći procenat BDP-a u
ove svrhe, čime bi se stekli uslovi za veću
podršku za porodice koje očekuju prvo ili
drugo dete“, pojašnjava Macura.
Ko su žene/porodice koje se odlučuju da
rode treće dete? Iako ne postoje istraživa-
nja, prema ženama koje se javljaju Udruže-
nju, Tatjana Macura kaže da su to porodice
koje odluku uglavnom donose nezavisno
od finansijske podrške države. „Recimo,
javila nam se žena koja prima naknadu u
iznosu od 3500 dinara mesečno i sigurna
sam da to nije iznos koji može da motivi-
še bilo koga da širi porodicu. Što će reći da
su neki drugi faktori doveli do te odluke.“
Pad nataliteta je trend prisutan svuda u
svetu. I dok neke države to mogu da iz-
nesu, naša ne može. „Imamo trend pada
nataliteta i trend porasta broja penzione-
ra. Ta disproporcija danas problematična
je za sutrašnji ekonomski opstanak“, na-
pominje Macura.
Kerolin Hartnet, demografkinja i socio-
loškinja sa Univerziteta u Južnoj Karolini,
kaže za Popular Science da ako imate nizak
ili negativan priraštaj stanovništva, možete
imati smanjenje broja stanovnika, „a to je
dovelo do slabijeg rasta BDP-a u prošlosti“.
Podizanje dece je skupo. USDA je 2015.
godine procenilo da bi prosečna američ-
ka porodica potrošila 233.610 dolara na
podizanje deteta do sedamnaeste godine
ne uključujući troškove četvorogodišnje
univerzitetske diplome. Rađanje dece ta-
kođe dovodi do mogućnosti da se izgu-
bi plata: za prosečnu 26-godišnju Ame-
rikanku 2014. oduzimanje pet godina za
podizanje dece koštalo bi 467.000 dolara
izgubljenih plata.
U 2020. godini rođeno je manje beba, a
zabeležen je veći broj umrlih nego 2019.
godine, pokazuju podaci Republičkog za-
voda za statistiku. Broj živorođenih u Sr-
biji za period od januara do decembra
2020. godine iznosi 61.693, a u odnosu na
isti period prethodne godine, kada je uku-
pan broj iznosio 63.484, beleži se pad od
1.791 odnosno za 2,8 odsto.
U Srbiji je prošle godine živelo čak
600.000 ljudi manje nego 2002. godine,
rekao je Dmitrović i naglasio da to znači
da je naša zemlja za manje od dve dece-
nije izgubila gotovo deset odsto stanov-
ništva i da je nastavljen zabrinjavajući
trend depopulacije.
A onda je tu i priča o selu na kojoj se
vidi sve licemerje kao i u slučaju porodica
koje imaju više od četvoro dece koje sada-
šnji zakon ne prepoznaje.
Ministar Dmitrović uporno želi da stvo-
ri osećaj krivice kod onih ljudi koji žive
u gradu i imaju za njegove pojmove ma-
nji broj dece nego što bi trebalo da ima-
ju, kaže Tatjana Macura. On je istakao da je
„nama demokratski krah krenuo pražnje-
njem sela“. Jedna od mera jeste, kako is-
tiče Dmitrović, da se napravi balans u ra-
zvoju gradova i nekih ruralnih sredina.
Objasnio je da možemo da imamo situaci-
ju u narednim godinama da svi pređu da
žive u gradovima. „Imamo najmanju rod-
nost u pograničnim predelima“, rekao je,
kao i da država radi na poboljšanju infra-
strukture, odnosno da imaju sve što imaju
u gradu, i da se radi na unapređivanju ta-
Uz dovoljno planiranja
možda bismo mogli da
imamo snažne ekonomije
sa manje ljudi nego što
se moglo u prošlosti. Nije
jedino rešenje povećanje
nataliteta po svaku cenu
Kerolin Hartnet,
demografkinja i sociološkinja
mošnjih turističkih potencijala.
Međutim, ne bavi se istovremeno du-
bljom analizom zbog čega ljudi odlaze sa
sela. Priču o povratku mladih na selo i osta-
janje mora da prati i modernizacija sela.
„Kao što je neophodno da se moderni-
zuju gradovi i velike opštine, tako je ne-
ophodna i modernizacija sela u smislu da
se, koliko je god to moguće, radi na edu-
kaciji onih koji se bave poljoprivredom
kako bi njima dalje život bio lakši, da se
sredstva za subvencije koje država uporno
gura kao pomoć stranim ’investitorima’
usmere na one koji se bave poljoprivre-
dom. Danas je politika države prema ra-
zvoju sela demotivišuća za svakog mladog
čoveka, zbog čega su unutrašnje migraci-
je sa sela u veće opštine i gradove nemi-
novne. Podrška države svodi se na pro-
cenu gde ima više glasača, kako bi im se
investicije tokom četvorogodišnjeg man-
data najviše kapitalisale. Da se ne lažemo,
najviše se ulaže tamo gde je najveći broj
glasača“, zaključuje Tatjana Macura.
U većini bogatih zemalja, a posebno u
urbanim sredinama, kaže Kerolin Hart-
net, ekonomija je glavni razlog što žene
imaju sve manje dece. „Ono što vidimo
u bogatim zemljama jeste da su nata-
liteti obično ispod onoga što ljudi kažu
da žele“, kaže ona. „Tako je teško imati
decu. Nema podrške.“
Samo u prošloj godini, suočen sa eko-
nomskom krizom koju je izazvala pande-
mija COVID-19, američki natalitet pao je
za 4 odsto, na nešto više od 3,6 miliona,
najniže od 1979. godine.
Smanjenje stope nataliteta nije stvar-
no dobro ili loše, kaže Kerolin Hartnet -
to je jednostavno znak modernosti. „To
se samo dešava“, kaže ona, „i, znate, to je
u redu.“ Demografske promene se mogu
planirati, dodaje, a uz dovoljno planiranja
„možda biste mogli imati snažnu ekono-
miju sa manje ljudi nego što ste to mogli
u prošlosti. Nije jedino rešenje povećanje
nataliteta po svaku cenu“.
Najvažnija stvar o kojoj treba razmi-
šljati u budućnosti, kaže ona, jeste da su
strukture postavljene tako da ljudi mogu
da imaju živote koje žele, bilo da to zna-
či dvoje dece, ili bez dece, ili ceo fudbal-
ski tim. „Kako vlade mogu da pomognu
ljudima da izbegnu decu kada ih ne žele
i da im pomognu da imaju decu kada to
žele?“, pita Kerolin Hartnet. „Ovo su zai-
sta važna pitanja. Skoro da nema ništa va-
žnije od toga.“ N
47
 ŽIVOT I UMETNOST VLAHO BUKOVAC

Sad je lako
Vlaho Bukovac, poznati južnoslovenski
slikar koji je stvarao s kraja 19. i početka
20. veka, pred kraj Prvog svetskog rata ob-

pitati čiji je
javio je autobiografiju „Moj život“ koja je
prvo 1918. godine objavljena u Zagrebu u
izdanju „Književnog juga“, a koju je prire-
dio za štampu Božo Lovrić. A potom 1924.

Vlaho
godine, dve godine pošto je Bukovac pre-
minuo, u izdanju „Srpske književne za-
druge“, na ćirilici, izlazi nova verzija koju
je uredio Marko Car, inače Bukovčev pri-
jatelj. U predgovoru je Car naveo kako je
Nije umetnik čiju su ukradenu sliku prošle nedelje krijumčari „izgleda g. Božo Lovrić, svoj redaktorski
želeli da prodaju Muzeju Vojvodine prva ličnost oko koje se zadatak suviše slobodno shvatio, jer se pi-
lome i lomiće se koplja „svojatača“ i „prekrajača“ istorije, to je sac uzalud mučio da u tom zagrebačkom
postalo omiljeni balkanski sport, ponajviše srpsko-hrvatski. izdanju prepozna svoje izvorno delo“. Sa
Neće se, verovatno, naći Vlaho na hrvatskoj evro kovanici, originalnim rukopisom se, napisao je Car,
pa možda „bitka za Bukovca“ neće biti toliko energična kao knjiga objavljena u Zagrebu poklapa samo
za Teslu ili za Andrića. Ali povoda neće nedostajati u hronologiji ispričanih događaja.
Beogradsko izdanje je priređeno „pre-
Piše Veljko Miladinović ma rukopisu što ga je sam Bukovac pret-
prošle (1922) godine, u januaru mesecu,

S
ve bi moglo da deluje filmski,
da nije izgledalo tako naivno.
Ovi krijumčari slika nisu ni
oni iz „Ocean’s“ ekipe, ni To-
mas Kraun, ako ni zbog čega
drugog, jer inače ne bi pokušali da proda-
ju ukradenu sliku Vlaha Bukovca jednom
muzeju za 600.000 evra. I to baš Muzeju
Vojvodine, i to baš Vlahovu sliku „Blago-
veštenski sabor u Sremskim Karlovcima
1861.“, ukradenu 1993. godine iz dvorca
Dunđerskih u Čelarevu.
Ipak je Vlaho Bukovac suviše pozna-
to ime, iako ima i poznatijih dela od „Bla-
goveštenskog sabora“, da vest o toj slici
ne izazove veliku pažnju i da ne zainte-
resuje i policiju, koja je, eto, rešila slučaj,
i u tajnoj akciji - dvojica inspektora su se
pretvarala da su stručnjaci iz muzeja sa
zadatkom da provere autentičnost dela -
razotkrila krijumčarsku grupu.
Vest je, pošto je Vlaho Bukovac suviše
poznato ime, odjeknula regionom. A kako
to ide, svaku vest treba staviti u kontekst,
pa su domaći mediji pisali o slici „pozna-
tog srpskog slikara“, a i hrvatski mediji su
se zainteresovali pa su pisali o slici „jed-
nog od najznačajnijih hrvatskih slikara na
prelazu s 19. na 20. stoljeće“. Bez preve-
like ostrašćenosti, u oba slučaja, pridevi
koji opisuju nacionalnu pripadnost ovog
slikara su isticani kao opštepoznata stvar.
Nije Vlaho Bukovac prva ličnost oko
koje se lome i lomiće se koplja „svojatača“
i „prekrajača“ istorije, to je postalo omilje-
ni balkanski sport, ponajviše srpsko-hr-
vatski. Neće se, verovatno, naći Vlaho na
hrvatskoj evro kovanici, pa možda „bit-
ka za Bukovca“ neće biti toliko energič-
na kao za Teslu ili za Andrića. Ali povoda
neće nedostajati.
I nije ovde reč samo o medijima. U celo-
kupnoj naučnoj lepezi, od SANU i HAZU
do studentskih seminarskih radova, Vla-
ho Bukovac se različito tretira u Zagrebu
i Beogradu. Ali, na prostoru sa po najma-
nje dve verzije istorije, Vlaho Bukovac ima
istaknuto mesto koje se potpuno uklapa
u savremeni balkanski prostor - on ima i
dve verzije svog života, srpsku i hrvatsku.
doneo sa sobom u Beograd, sa željom i na-
merom da ga ovde ponovo izda pismeni-
ma ćirilskim“.
I zaista je u dve verzije njegove autobi-
ografije teško pronaći istovetnu rečenicu.
Sve bi verovatno bilo mnogo lakše da je
Vlaho Bukovac naš savremenik. Bio bi
najverovatnije Italijan. A pitanje je i koli-
ko su slikari danas na ceni da bi se o njih
„otimalo“.
Pravo ime Vlaha Bukovca je Bjađo Fađo-
ni. Rođen je u Cavtatu 1855. godine. Bio je,
dakle, Dubrovčanin. A u to vreme su Du-
brovčani bili svet za sebe, sa jakim južno-
slovenskim identitetom, koji se neretko
pretapao u srpski i koji jeste bio okrenut
prema Srbiji kao Pijemontu.
Čak je i prve svoje slike potpisivao pre-
zimenom Fađoni. Kasnije je ime prome-
nio u slovensku verziju (faggio - bukva).
Kako to biva sa momcima iz pomorskih
krajeva, vrlo brzo se otisnuo na okean.
Putovao je u Carigrad i Odesu. Pa je živeo
u Americi i Peruu. U San Francisku je ra-
dio kao konobar, te je u slobodne vreme
slikao goste.
Bio je pod uticajem Mede Pucića - mo-
žda su i tu koreni južnoslovenskog iden-
titeta, pa i onog koji vuče ka privrženo-
sti tadašnjoj Srbiji. Prodao je jednu svoju
sliku biskupu Štrosmajeru i od tog novca
otišao na Školu lepih umetnosti u Parizu,
kod profesora Kabanela.
Već je 1882. izlagao na čuvenom pari-
skom salonu („Velika Iza“).
Dobio je poziv da dođe na dvor Obreno-

48 Nedeljnik 19. avgust 2021.

vića kako bi slikao portret kraljice Natalije.
„Kraljica me zatim oslovi na francu-
skom jeziku, čemu sam se ne malo začu-
dio“, pisao je u „beogradskoj“ verziji svog
života. „Dok je kraljica govorila o slici i
odijelu, uđe u dvoranu lakej sa srebrnim
poslužavnikom, na kome je bio oveći kri-
stalni sud sa onim izvrsnim voćnim kom-
potom, što ga u Srbiji zovu ‘slatko’.“
Bio je to problem za Bukovca koji je po-
čeo da jede kompot, iako mu je bio pre-
sladak, pokušavajući bar pola činije da
pojede, da ne uvredi kraljicu.
Kraljica je prasnula u smeh. I rekla mu
da „za ime boga ne jede toliko slatkog, da
može da mu pozli“.
„I uze da se žali na dvorskoga marša-
la što me nije upozorio na običaj (u istini
malo čudnovat) da se od tog kompota uz-
ima samo jedna žličica i odmah zaliva vo-
dom“, piše u beogradskom izdanju knjige.
U zagrebačkoj verziji, to je ovako: „Kad
se malko umirila, reče, da će prikorit
dvorskog maršala, što me nije upozorio
da običaj u istinu turski, a meni kao Fran-
cuzu doista barbarski (‘slatkog’ se uzme
samo jedna žličica)“.
Dalje se razgovor nastavio:
„... odmah sam njeno veličanstvo upo-
zorio da nijesam Francuz, da sam rodom
iz Dubrovnika, odnosno iz Cavtata, i da je
moj jezik srpski, naime taj isti, kojim se
govori u Beogradu.“
Tako je pisalo u beogradskoj verziji.
Suština se ne menja ni u zagrebačkoj ver-
ziji, samo što je malo svedenije: „... uljudno
primjetih, da ja nijesam Francuz, već da je
moj jezik srpski i da sam rodom iz Cavtata.“
U zagrebačkoj verziji stoji, čega u beo-
gradskoj nema, da je kraljicu zanimalo
kako se naš čovek udomio u Parizu, „tako
smo mi Jugosloveni onda bili rijetki gosti
glavnoga grada Evrope!“.
Taj susret je opisao i sledećim rečima:
„Topio sam se od miline, slušajući u tako
otmenom krugu svoj maternji jezik, - taj
slatki i krasni jezik, od kog se u tuđini bi-
jah gotovo sasvim odvikao! Bio sam po-
nosan što je to moj narod - hrabar i bistar
narod, koji je, eto, u ime Boga, zakoračio
na putu slobode i civilizacije!“
I ovaj deo je u zagrebačkoj verziji sve-
den, ali je ostala sintagma „moj narod“.
U svakom slučaju, Bukovac je bio odu-
ševljen boravkom i statusom koji je uživao
na dvoru Obrenovića, i kralj Milan i kralji-
ca Natalija su ostavili sjajan utisak na njega.
U Parizu se upoznao sa crnogorskim
knjazom Nikolom i to je bio početak po-
sebnog putešestvija. Dogovorio se sa njim
da naslika seriju slika crnogorskih vojvo-
da. Bukovac je već prodavao slike i za po
1.600 franaka, a kada je sa knjazom došlo
do pregovora o ceni, rešio je da ga ne na-
ljuti prevelikim zahtevom pa je tražio 500
franaka po slici.
„Odireš li svakoga tako u Parizu“, pitao
ga je knjaz. Pokušao je da mu objasni da
naplaćuje slike 1.600 franaka, ali je Niko-
la samo odmahnuo rukom i ponudio 300
franaka za svakog vojvodu plus putni tro-
škovi. Pristao je Vlaho na ponudu, ne to-
liko zbog zarade koliko zbog reputacije
koju je verovao da će tim poslom dobiti.
Nastavio je da slika portrete u Splitu,
Dubrovniku i Londonu. Od 1887. živi „za
stalno“ u Parizu. Od 1894. živi u Zagrebu,
gde slika „Gundulić zamišlja Osmana“ i
zavesu za Hrvatsko narodno kazalište s
motivima hrvatskog preporoda. Okupio
je veliki broj mladih hrvatskih slikara i
pokrenuo umetnički paviljon.
Od 1900. živi u Beču, da bi 1903. bio po-
zvan za profesora slikarstva na umetnič-
koj akademiji u Pragu, gde ostaje do kra-
ja života 1922. godine. Slikao je kasnije
i na dvoru Karađorđevića. Preminuo je
po povratku iz Beograda gde je slikao
portret kralja Aleksandra.
A Marko Car u predgovoru beogradskog
izdanja njegove autobiografije beleži i ovo:
„... Bukovac je bio i do poslednjeg časa
ostao veran sin svoje zemlje, srdačno
odan svojoj užoj domovini. Kad je 1918.
godine do njega u Pragu dopro glas o na-
rodnom oslobođenju, on je ciknuo od ra-
dosti i živo zaželeo da se preseli u Srbiju
i u njoj završi svoju umetničku karijeru i
provede svoje stare dane...
... Nažalost, ta njegova želja ostala je nei-
spunjena. Nova država, u kojoj nađoše to-
plog prijema toliki politički, nacionalni i
partijski skorojevići, nije stigla da odškri-
ne vrata ovom svom darovitom sinu, koji
je toliko učinio za njen ugled u svetu.“
Sad je lako pitati čiji je Vlaho. N
49
 MIROSLAV RADOJČIĆ SVE JE LAKO OSIM PISANJA

Novinarstvo?
To je odvratna
profesija, jer se
nikada ne raduješ
Miroslav Radojčić je pripadao posleratnoj generaciji novinara „Politike“. Vrlo brzo je
prešao put od beogradske rubrike do izveštavanja iz Britanskog parlamenta. Sa 29
godina bio je naš prvi dopisnik iz Londona, ali i najmlađi strani izveštač sa Ostrva.
Imao je partijsku knjižicu Saveza komunista, ali nikada nije bio od onih „partijskih
kadrova“. Nikada nije bio urednik. Desetak godina je živeo u Njujorku, a često je bio
u ulozi „našeg specijalnog dopisnika“ sa raznih svetskih destinacija i žarišta

Piše Aleksandar Đuričić

U
hladno februarsko veče
1958. godine Skadarlija je
odjekivala od marša tore-
adora, uz koje su fudbale-
ri Crvene zvezde i Manče-
ster junajteda, posle utakmice u Kupu
evropskih prvaka, slavili. (Da, da, pro-
tivnički timovi su išli zajedno na veče-
ru.) Mladi engleski fudbaleri, „Bejzbi-
jeve bebe“, bili su očarani beogradskim
dočekom, a negde pred svitanje sekretar
engleskog šampiona je ponudio, tada
već bivšem „Politikinom“ dopisniku iz
Londona, da bude njihov gost i da krene
sa njima u London. Bila je to odlična pri-
lika da Miroslav Radojčić za novu garso-
njeru, u kojoj je imao kauč i dve fotelje,
kupi i tepih. To mu je bio motiv da trk-
ne, da se na brzinu spremi za jutarnji
let. Kada je stigao na aerodrom, shvatio
je da mu je pasoš ostao u drugom sakou.
Dok je ponovo „otrčao“ do kuće, avion
je već odleteo. Tešio se da će bar moći da
se naspava posle burne noći. Negde oko
podneva probudio ga je urednik traže-
ći da odmah dođe u redakciju i napiše
„in memoriam“ fudbalerima Mančeste-
ra čiji se avion srušio kod Minhena.
„Eto, tako ja već 40 godina živim na
veresiju“, rekao mi je jedan od najvećih
jugoslovenskih novinara Miroslav Ra-
dojčić, nekoliko godina pred smrt. Ovog
avgusta se navršava 101. godina od kada
je rođen u Sarajevu, a napustio nas je u
januaru 2000. godine u Beogradu.
Više od šest meseci su trajala ubeđiva-
nja da napravimo intervju za tadašnji
„M magazin“. Obično bi u kratkim tele-
fonskim razgovorima rekao da ga ne za-
nima da bilo šta priča i priseća se, a ja
bih mu odgovorio da ga potpuno razu-
mem, ali da ću ga svakako opet zvati. I
tako je u jednom momentu „poklekao“.
Imao je 77 godina, sačekao bih ga ispred
stana preko puta Crkve Svetog Marka, a
onda bismo lagano hodali Bulevarom do
kafane „Grgeč“. Seli bismo za sto, on bi
odmah naručio pivo i rakiju, takozvani
„beton“, i razgovarali smo. Viđali smo
se s vremena na vreme, i uvek je bio isti
scenario, od kuće do „Grgeča“, „beton“
i povratak nazad.
Prilikom tog prvog susreta, odmah je
objasnio zašto je nevoljno pristao da pri-
ča: „Novinarstvo mi je upropastilo život
i jedino što želim je da umrem.“
„Onda ste verovatno, kao čovek od
reči već osmislili sopstveni nekrolog“,
pitao sam ga sa polusmeškom.
„Nisam previše razmišljao o tome, ali
bih voleo da bude kratak. Možda: ‘Bio
je razbacan, na svoju ruku i otkačen.’
Obožavao sam Hemingveja samo zato
što je pisao kratkim rečenicama. Bio
je jedan od retkih koji je unapred znao
svoj nekrolog.“
Miroslav Radojčić je pripadao posle-
ratnoj generaciji novinara „Politike“.

50 Nedeljnik 19. avgust 2021.

Vrlo brzo je prešao put od beogradske
rubrike do izveštavanja iz Britanskog
parlamenta. Sa 29 godina bio je naš prvi
dopisnik iz Londona, ali i najmlađi strani
izveštač sa Ostrva. Imao je partijsku knji-
žicu Saveza komunista, ali nikada nije
bio od onih „partijskih kadrova“. Nikada
nije bio urednik. Desetak godina je živeo
u Njujorku, a često je bio u ulozi „našeg
specijalnog dopisnika“ sa raznih svetskih
destinacija i žarišta. Njegovi tekstovi su u
to vreme nosili pečat originalnih. Reče-
nica: „U novinarstvu je sve lako osim pi-
sanja“, prenosi se sa kolena na koleno i
svedoči o „mukama belog papira“, onoga
što se danas zove - prazan ekran.
„Nikada nisam želeo da budem novi-
nar. Mrzeo sam da pišem, ali su mi se u
životu sve stvari dešavale slučajno. Ni-
sam imao snage da napustim novinar-
stvo, a kada sam otkrio da to nije za
mene, već sam bio slavan. To je odvratna
profesija jer se nikada ne raduješ. Uvek
Nikada nisam želeo da budem novinar. Mrzeo sam
da pišem, ali su mi se u životu sve stvari dešavale
slučajno. Nisam imao snage da napustim novinarstvo,
a kada sam otkrio da to nije za mene, već sam bio
slavan. Čitavog života sam se budio u muklo doba
noći i ustajao čim bi mi pala na pamet neka ideja ili
naslov. Ko ne zna za te nesanice, za ta nagla buđenja,
taj verovatno nikada neće saznati šta je novinarstvo
razmišljaš šta ćeš da pišeš sledeće. Ne jer te svako jutro čeka prazan list harti-
uživa se u onom što je objavljeno, nema je. A mi smo bili siromašna i iskomplek-
se vremena za to. Čitavog života sam se sirana nacija, pa sam uvek morao da za-
budio u muklo doba noći i ustajao čim bi služim to ‘što su me negde poslali’. Put
mi pala na pamet neka ideja ili naslov. u Afriku pamtim po tome što sam sreo
Ko ne zna za te nesanice, za ta nagla bu- jednu razvodnicu u Ujedinjenim nacija-
đenja, taj verovatno nikada neće saznati ma, sa kojom sam proveo noć. Mala je to
šta je novinarstvo. uspomena za jednu Afriku.“
Radojčić je imao običaj da se, čim ne-
„Umesto da se radujem što letim u Afri- gde bude imenovan za dopisnika, po-
ku, razmišljam kako ću odande da se ja- svađa sa jugoslovenskim ambasadorom,
vim. Život dopisnika je posebno mučan čisto da se odmah zna da neće slušati ni-
51
 MIROSLAV RADOJČIĆ SVE JE LAKO OSIM PISANJA
kakve instrukcije niti drugovati sa nji-
ma. Njegov dopisnički stan u Londonu
bio je prekriven novinama, a u frižide-
ru je uvek držao samo teglu senfa. Jed-
na od jugoslovenskih lepotica, tadašnja
misica koja ga je u to vreme posećivala,
prepričavala je prijateljicama: „U Miro-
vom stanu ništa nisam videla osim no-
vina, novina i novina.“
„I tamo je kao i ovde svakih desetak
dana, dolazila neka žena da mi pospre-
ma stan. Mogla je da radi šta hoće, samo
da mi ne pomera novine koje su bile raz-
bacane na sve strane. U tom neredu sam
se odlično snalazio i činilo mi se kada bi
to neko sredio da bih totalno propao.“
U London je otišao kao „fina nezna-
lica“, toliko fina da u početku nije znao
engleski jezik, pa je pisao uglavnom o
onom što vidi. Najviše se uplašio kada
je bez dokumenata i propusnica, u leto
1953. godine, išao u Istočni Berlin da iz-
veštava o tamošnjim nemirima. Fizički je
bio iznuren kada je jednom kargo avio-
nom leteo iznad reke Iravadi u Burmi i
pisao izveštaj, dok se sve oko njega treslo.
Kroz svoju novinarsku beležnicu i pi-
saću mašinu provukao je sve tadašnje
svetske face, od državnika i moćnika,
preko holivudskih zvezda, do sportista.
Jednom je na putovanju za Indiju, pratio
i Tita. Najintrigantnija žena koju je sreo
je glumica Širli Meklejn, a za Merilin
Monro kaže da ni izbliza nije bila tako
glupa kao što su se trudili da je predsta-
ve. Izvesno vreme živeo je i na Bulevaru
sumraka, kod naše proslavljene košar-
kašice Ljubice Otašević, za koju je tvrdio
da je bila lepša i od Sofije Loren.
„Ljubice se sećam još kao klinac. Kada bi
ona prošla ulicom, nama bi zastao dah.
Pomogao sam joj da dođe u London, a
ona me je kasnije dočekala u Los Anđe-
lesu. Tamo sam upoznao Kerija Gran-
ta, njenog prijatelja, sa kojim sam dese-
tak puta doručkovao. On joj je sredio da
bude dublerka Sofije Loren u nekim fil-
movima. Bio je toliko obrazovan da me
je ponekad bilo sramota da razgovaram
sa njim. U njenom stanu sam upoznao
i Marlona Branda, koji mi je bio krajnje
antipatičan jer je pokazivao sve simpto-
me nadobudne holivudske zvezde.“
Najupečatljiviji utisak mu je bio kada
je sreo Luja Armstronga, koji ga je u ho-
telskoj sobi dočekao potpuno go, dok
mu je neka žena masirala vrat.
„Kada sam ga video golog, malo sam
52 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Uprkos njegovom
poslovičnom odnosu
prema sopstvenoj slavi,
malo je novinara prema
kojima je sud čitalaca bio
tako usaglašen - „Miro
nacionale“. Verovatno
je jedini koji je sa Ivom
Andrićem uspeo da
provede pet dana
Nije to izveštavanje o
ubistvu Kenedija bilo neki
novinarski podvig. Takav
događaj jedino konj ne bi
umeo da opiše
zastao, na šta je on rekao: ‘Samo ti uđi,
nema nikakvih problema.’ Zaista je bio
prva svetska truba. Sećam se da smo jeli
neku kajganu.“
Njegovi izveštaji o ubistvu Džona Ke-
nedija u Jugoslaviji su bili prvo jutarnje
štivo. To mu je i najuzbudljiviji novinar-
ski doživljaj iako za ta četiri najdrama-
tičnija dana američke posleratne istorije
nije izašao iz svog stana u Drugoj aveni-
ji u Njujorku. Pamti da je stalno buljio
u televizor, držeći u jednoj ruci telefon.
Kada je predao poslednji izveštaj, zaspao
je verovatno najdubljim snom u životu.
Na tepihu, pored telefona.
„Nije to neki novinarski podvig, takav
događaj jedino konj ne bi umeo da opi-
še“, kaže mi između dva gutljaja, piva i
rakije.
Radojičić je smatrao da je televizi-
ja mnogo gori pronalazak od atomske
bombe i uvredio bi se kada bi mu neko
na ulici rekao da ga zna sa televizije.
Uprkos njegovom poslovičnom odno-
su prema sopstvenoj slavi, malo je no-
vinara prema kojima je sud čitalaca bio
tako usaglašen - „Miro nacionale“. Ve-
rovatno je jedini koji je sa Ivom Andri-
ćem uspeo da provede pet dana. Bilo je
to u vreme borbi za oslobođenje Beogra-
da, bežeći od pucnjave, sklonio se u jed-
nu zgradu u blizini Zelenog venca, gde
je na trećem spratu naleteo na čoveka sa
šeširom i naočarima, kako ogrnut kapu-
tom čita neku knjigu Prospera Merimea.
Pet dana i pet noći proveli su razgovara-
jući. Andrić mu je pričao kako piše spo-
ro i teško i kako nekad vrlo dugo „preko
koljena“ lomi jednu rečenicu. Tada Miro
nije ni pomišljao da se bavi novinar-
stvom, ali je kasnije, na nagovor ured-
nika, opisao taj nezaboravni doživljaj.
„Dugo mi je trebalo da se odlučim da
taj susret stavim na papir. Bilo me je, ne-
kako, sramota da pišem o takvom veli-
kanu, plašio sam se da ne izneverim ve-
likog pisca.“
To se nije desilo.
Neverovatne su njegove novinarske
pustolovine. A bilo je na tom ozbilj-
no trnovitom putu, iako sada sve zvu-
či kao neka bajka, i neodsanjanih snova.
Nije mogao da prežali što se nije ostvari-
la urednička zamisao da se druži mesec
dana sa Hemingvejem, koji je trebalo da
dođe u Jugoslaviju, po neke honorare.
„Taj gonič sreće bio je sprečen da dopu-
tuje, a ubrzo posle toga se i ubio. Nismo
se sreli, a baš sam se nadao“, kaže Miro.
Kao vrhunski šahista imao je i dogo-
vorenu partiju sa Če Gevarom, ali Miro
tog dana nije bio u Njujorku, a Če je već
sledećeg otišao u Boliviju odakle se više
nikada nije vratio. Mnogo vremena i ži-
vaca je potrošio tražeći intervju od Ke-
neta Kaunde, tadašnjeg zambijskog
predsednika.
„Novinar jureći jednu stvar propusti
stotine drugih. Nikada nisam uspeo da
dobijem taj intervju od Kaunde, ali sam
tada naleteo na dvesta Lozničana, koji
su pravili branu ispred reke Zambezi i
sa njima sam usred Zambije, jeo pasulj.
Svačiji život je mala literatura.“

Kao dopisnik u to vreme ozbiljnog na-
cionalnog lista imao je status retke zver-
ke. Raslo je zanimanje i za njegov život
van novinskih stubaca, bio je interesan-
tan i onima koji nisu čitali novine. Znalo
se da je miljenik žena, kavaljer, iskusan
u ispijanju alkohola, njegovi prenosi sa
teniskog turnira u Vimbldonu bili su ne-
zaboravni. A verovalo se da leptir-ma-
šnu nosi i na pidžami.
„Oduvek sam bio sportski tip i nikada
nisam naučio da vezujem kravatu. Onda
su me savetovali da uzmem leptir-ma-
šnu na kopčanje jer na tim konferenci-
jama u londonskom Forin ofisu nisam
mogao da dolazim baš razdrljen. Tako
sam uvek u džepu od košulje nosio lep-
tir-mašnu i olovku. A ovde sam upam-
ćen kao promoter te mašne.“
Posle nekoliko tih „beton“ susreta u
„Grgeču“ kao da je Miro opet malo ušao
u ulogu intervjuera: „A gde stanuješ?“
„Tu blizu, u Nevesinjskoj ulici.“
„Pazi, ne zavidim ti ni na tome što si
mlad, naročito ne na tome što moraš da
pišeš, ali na toj Nevesinjskoj zavidim.
Lepo joj je ime, Nevesinje, mala je ulica,
na početku su cvećare a na kraju kafa-
na ‘Trandafilović’. Dobro je što si osvo-
jio tu poziciju...“
„Imaš nekog pesnika, koga voliš?“, bilo
je sledeće pitanje novinara Radojčića.
„Uh, mnogo, Branu Petrovića poseb-
no, Vaska Popu, Milana Rakića...“, izgo-
varao sam kao na ispitu.
„Danas ćemo Rakića“, reče Miro i
poče u „Grgeču“ da recituje: „Naša je
ljubav bila kratkog veka, trenutak jedan
- tek godinu dana, i rastavi nas naglo
sudba preka, bez uzdisaja, bez suza, bez
rana. U svađi nam je prošlo pola dana, u
pomirenju mučnom, pola noći. I bežao
sam iz našega stana tražeći mira u polj-
skoj samoći...“
Rakićeva „Obična pesma“.
Onda smo pričali o alkoholu.
„Vidiš, meni je trebalo 77 godina da
utvrdim da je i voda piće, i to vrlo pri-
stojno. Pre nego što sam otišao u Lon-
don, nisam pio, a onda ne znajući šta ću
sa rukama, počeo sam, čašicu po čašicu,
i tako se čovek navikne.“
Da je novinarstvo rizična profesija ilu-
struje činjenicom da je usred Njujorka
pao na ulici, ne znajući da mu je perfo-
rirao čir.
„Odmah su me prebacili u najbližu si-
rotinjsku bolnicu, gde nas je bilo pede-
set u sobi. Sigurno bih umro da tog dana
među tim bolničkim krevetima preda-
vanje nije držao izvesni doktor Anto-
ni Kašić, naš čovek koji je pre pedeset
godina otišao iz Dubrovnika. U početku
sam se opirao ideji da me prebaci u svoju
bolnicu jer nisam imao da platim. Rekao
mi je: ‘Ako umreš - platio si, ako preži-
viš - naći se neko.’ Posle su mi objasnili
da me je spaslo to što ne pušim. A meni
je, opet, bilo žao što nikada nisam pušio.
Cigarete mi nekako idu uz novinara.“
Tada su mu zabranili da pije godinu
dana.
„Ne sećam se kako je prošlo jedanaest
meseci. Onda sam 29 dana pre isteka tog
roka kupio flašu vina. I svakog dana sam
je gledao i odbrojavao, kao u vojsci. Po-
pio sam je naiskap.“
Zanimalo me je kako živi posle svega,
kakve su mu navike ostale.
„Ne pada mi teško što živim sam, ko-
načno sam sa jednom umnom osobom“,
rekao je i odmah se nasmejao. „Ukoli-
ko nisam u kafani ili sa svojim prijatelji-
ma, stenografima iz ‘Politike’, onda či-
tam. Trenutno su na repertoaru ‘Braća
Karamazovi’ na engleskom. Te strasti se
53
 MIROSLAV RADOJČIĆ SVE JE LAKO OSIM PISANJA
nikada neću odreći. A hra-
nim se obično iz konzerve.“
Osetio sam da sa Mirom
mogu o svemu, pa i o lju-
bavnom životu.
„Moja sreća je bila što ni-
sam bio zaljubljive prirode,
pa sam mogao da menjam
žene. Da sam znao da i one
u tome uživaju, naplaćivao
bih svoje usluge“, opet se
nasmejao. „Švaleraciju ni-
sam ozbiljno shvatao jer sam
svako veče išao u krevet sa
istom mukom, misleći šta
ću ujutru da napišem. A
ima i drugačijih ljudi, reci-
mo moj sin ne liči na mene,
više je na svoju majku - za-
ljubi se pa promaši život za
čitavu deceniju.“
Jedini brak koji je Miro imao
trajao je sedam godina, i to
sa jednom od najlepših Beo-
građanki, balerinom Bran-
kom Milanović. Tvrdio je da
ta ljubav nije bila posledi-
ca „samrtnog proleća“, već
više slučajnosti. Pričao mi je
o tome kako je on tu više bio
saputnik, a često i sapatnik.
„Moj prijatelj, teniser Ika
Panajotović, imao je sao-
braćajnu nesreću. Živeo je
preko puta ‘Politike’ i opo-
ravljao se. Jedino što je mo-
glo da ga oraspoloži bilo je da dođe Beba
Lončar. I tada sam sreo Bebu u njego-
vom stanu. U međuvremenu je došla i
jedna prelepa devojka koja je rekla da se
zove Branka i da je Ikina devojka. Rekao
sam da je Ika zauzet. Bila je uznemirena,
pitala me je da li je Ika voli. Rekao sam
joj da ne znam odgovor na to pitanje.
Tako smo se upoznali, dok je Ika bio sa
Bebom Lončar. U to vreme sam živeo u
Americi, a sledeće godine smo se Branka
i ja venčali iako je ona bila sedam godina
u vezi sa Ikom. Tada sam imao 39 godi-
na i da se tada nije desilo, verovatno ne
bi nikada. Moja žena je imala dijagnozu
Da sam poslušao oca, proživeo bih život jednog lepog
malograđanina. Bio bi to možda zdraviji i čistiji život,
ali nije mi žao. Jedino mi je krivo što sada nemam više
novca da mogu opet da budem kavaljer
54 Nedeljnik 19. avgust 2021.
- patološka ljubomora. Nisam znao da
postoji ta bolest, ali s vremenom se moj
život pretvorio u pakao. Stalno je prove-
ravala gde idem, prelistavala mi telefon-
ski imenik. Nikada nisam živeo kao sve-
tac, ali razloga za takve scene nije bilo.
Obilazili smo razne lekare, sve dok jed-
nog dana nije pala na ulici. Tada mi je
jedan doktor savetovao da se vratimo u
Jugoslaviju, kako se ne bismo vukli po
psihijatarskim kaučima. Ona nije dobro
govorila ni engleski. Jedno vreme smo
uspeli da joj nađemo posao, da bude ba-
lerina, ali ni to joj nije pomoglo. Vero-
vatno sam bio jedini novinar koji je tra-
žio da se vrati iz Amerike.
Nisam spasavao svoj brak,
nego majku svog sina. I
ovde smo prošli sve i svašta,
od Instituta u Palmotićevoj
do bolnice na Avali. Ko kroz
to nije prošao, taj ne zna šta
je život. Razveo sam se i pri-
stao da četvrti put odem u
London, kako ne bih bio u
njenoj blizini. Da njoj bude
lakše. Onda je jednog dana
uzela pilule koje ne idu sa
alkoholom i sin kada se vra-
tio kući našao ju je mrtvu.“
Tu smo malo zastali. Ali
ni preostale teme nisu bile
veselije. Nije mogao da sa-
krije verbalni grč zbog ras-
pada Jugoslavije, ali i ras-
pada svoje kuće „Politika“.
To je period s kraja devede-
setih kada „Politika“, i po-
sle ozbiljnih građanskih
demonstracija, nije videla
ništa osim Miloševića, kome
je bespogovorno služila.
„Izbegavam da prolazim po-
red te zgrade. Svakog jutra
mi stiže besplatni prime-
rak novina u kojima sam ži-
veo i pisao, ali nemam sna-
ge da ih otvorim. Stavim ih
sa strane, na pod, fino ih slo-
žim. Kada se skupi dosta tih
papira, dam prijatelju, da to
na pijaci proda kao staru hartiju.“
Konstatujem da je to jako dobra inve-
sticija i onako uzgred pitam ga da li žali
za nečim.
„Da sam poslušao oca, proživeo bih
život jednog lepog malograđanina. Bio
bi to možda zdraviji i čistiji život, ali nije
mi žao. Jedino mi je krivo što sada ne-
mam više novca da mogu opet da bu-
dem kavaljer.“
Pratim Mira do kuće. Recituje mi Bra-
nu Petrovića, da ne ostane dužan. I kaže:
„I dalje ti zavidim na onoj Nevesinjskoj.“
Meni se ne rastaje, pa čisto da čujem
još koju reč: „Ima još jedna stvar na ko-
joj biste mogli da mi zavidite.“
Gleda me i čeka pucanj.
„Vi niste uspeli sa Hemingvejem ni
mesec dana, a ja sa vama više od pola
godine.“
Smeje se: „Ajde, ajde, i nemoj da mi
staviš neki probisvetski naslov.“ N
 K U LT U R A
va{arta{tine
POZORIŠTE KNJIGE [ UMETNOST ] FILM MUZIKA TV ESEJ

O FESTIVALU „KROKODIL“, 26-29. AVGUST

MILENA BERIĆ I VLADIMIR ARSENIJEVIĆ

Otac „Trejnspotinga“
ispred Muzeja Jugoslavije
Razgovarao Branko Rosić

a početku najoficijelnije:

N
šta nas čeka na ovogodi-
šnjem „Krokodilu“?
Festival će otvoriti dve
globalne književne zvezde - Irvin
Velš i Hanif Kurejši. A onda nas kroz
tri večeri čekaju nastupi vrhunske
selekcije regionalnih autorki i auto-
ra. Ivana Bodrožić, Semezdin Meh-
medinović, Ognjenka Lakićević, El-
vedin Nezirović, Igor Štiks, Dragan
Markovina, biće tu i Damir Karakaš
i Kristian Novak na sofa intervjuima,
Aleksandar Hemon i Saša Stanišić
uključiće se online iz Prinstona, SAD,
i Hamburga, Nemačka, predstaviće-
mo i mlade književne snage poput
Ane Miloš i Katarine Mitrović, imaćemo promo novog roma- leko manje bitno a u pojedinim slučajevima krajnje nebitno.
na Milice Vučković, In memoriam segment posvećen Bekimu Pored toga je za nas jako važno bilo da unesemo dosta dinami-
Sejranoviću i još svašta nešto. Treba spomenuti i Mimu Simić ke, estetike i reda u način na koji se predstavljanje književno-
i Galeba Nikačevića jer u pitanju je zaista vrhunski voditelj- sti uživo vrši i na tome smo mnogo radili. Namera nam je bila
ski par. I već je to dovoljno iako se stvar tu nikako ne iscrplju- da odbacimo onu šlampavost i sporost koja je odlikovala knji-
je. Pored tri festivalske večeri imamo i jako bogat tribinsko- ževne prezentacije, s ikebanom, pepeljarom, kiselom vodom
debatni program kao i čitavu jednu regionalnu konferenciju i mnogo dosadnih ljudi za jednim stolom koji govore unedo-
istoričara pod nazivom „Istoričari za mir“. I sve to na tri loka- gled. Hteli smo da pokažemo da savremena književnost ose-
cije - u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, Centru za kul- ća zahteve i dinamiku modernog vremena. Rezultat je bio fe-
turnu dekontaminaciju i Jugoslovenskoj kinoteci - tokom če- stival „Krokodil“ i te masovne posete i uzbuđenje koje se na
tiri uzbudljiva dana i noći, od četvrtka 26. avgusta do nedelje njemu oseća zbog čega ga neki porede s rokenrol koncertima.
29. avgusta.
Koliko je i sam ambijent platoa Muzeja Jugoslavije uticao
„Krokodil“ je promenio književnost uživo. Pokazao je da na čitav fenomen?
nastupi književnika mogu biti kao rokenrol koncert? Volimo da mislimo da je sam koncept festivala rezultirao
Pa mi smo se oko toga i okupili već na samom početku, time. Mi smo nastupali na mnogim mestima, širom regiona,
2009. Dve su ideje pokrenule festival „Krokodil“ a onda i čita- od Slovenije do Kosova, ali i u Švedskoj, Nemačkoj, Švajcar-
vo naše udruženje i sve čime se bavimo. Jedna je bila da smo skoj i drugim zemljama, i rezultat je uvek bio odličan. Publika
snažno osećali da je potrebno oformiti platformu za integri- je svuda jako brzo razumevala šta radimo i uglavnom je to iz-
sanje i predstavljanje regionalne književne scene te podrža- uzetno dobro prihvatala. Ali te naše festivalske večeri na amfi-
ti koncept inkluzivne književnosti jezika i zajedničkog senzi- teatru ispred Muzeja Jugoslavije ipak su oduvek bile posebne.
biliteta spram favorizovanih nacionalnih književnih selekcija. Činjenica je da taj prostor ima svoju lepotu koju je teško nad-
FOTO ALEX DMITROVIĆ

Naša odluka od samog starta bila je da pisce predstavljamo is-
ključivo imenom i prezimenom, ne i zemljom iz koje dola-
ze, a tek ne nacionalnošću, etničkim poreklom ili drugim po-
dacima iz pasoša ili medicinskog kartona jer je to i za nas kao
publiku i čitaoce a i za same pisce i njihovu identifikaciju da-
mašiti. Trenutak kad je veče počelo a ogromno nebo iza stej-
dža lagano rumeni pa tamni i uvodi nas u noć u kojoj se pored
čitanja čuje kreket žaba i intenzivno mirišu lipe zaista je veli-
čanstven. Radujemo se novom festivalskom izdanju uz samo
jednu brigu: da ne padne kiša! N

55
KNJIGE
Čudo u
Poskokovoj Dragi
REMEK-DELO O SVETU KOJI NESTAJE
Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović
eogradska Laguna objavila je nedavno meni najdra-
B
žu knjigu Ante Tomića - „Čudo u Poskokovoj Dra-
gi“. Svi oni koji su uživali i gorko se smejali filmo-
vima koje je Tomić radio sa Rajkom Grlićem neće
moći a da ne vole Poskokovu Dragu.
Poskokova Draga je pusti zaselak u nekoj krševitoj dalmu-
škoj Pripizdini odakle su pobegli svi koji su imali gde i kako i
gde su ostali samo - pa Topalovići na balkansko-krševito-gor-
štački način - Jozo Poskok sa sinovima Krešimirom, Zvonimi-
rom, Branimirom i Domagojem (pretenciozno nazvanim po
hrvatskim vladarima, što sasvim sigurno nisu).
Jozina žena, neshvaćena, nevoljena i ogorčena Zora je umr-
la, obrativši se poslednji put svom zatucanom magarcu od
muža rečima „govno jedno“ i od tada ovi Poskoci žive kao
zveri u kršu, poštujući samo svoja pravila, ne dajući državi ni-
šta a uzimajući sve od nje, uključujući i dvojicu nesrećnih rad-
nika elektrodistribucije koji su se usudili da pokušaju da im
iseku struju jer je, jelte, ne plaćaju decenijama.
Ta Jozina „idila“ ruši se kada najstariji sin Krešimir, umoran
od pure na hiljadu i jedan način, prljavih gaća, pocepane ode-
če i štrokave kuće, odluči da se oženi starom i jedinom ljuba-
vlju, ženom koju je upoznao u ratu i od koje je pobegao.
Jer, šta može da sruši tu Jozinu idilu hajdučije zatvorene za
svakog sa strane, gde se veruje samo u nasilje, otimačinu i za-
kon jačeg? Pa, žena, naravno.
Nežno se izrugujući (ne samo) hrvatskoj stvarnosti i stere-
otipovima, Tomić pokazuje svoj raskošni talenat i duhovitost
suprotstavivši sa jedne strane sveta Split posle rata a sa druge
56 Nedeljnik 19. avgust 2021.
SMEJANJE NAGLAS
Ne možete da se ne nasmejete - često naglas -
scenama udvaranja, prisećanju na „slavni“ rat,
dolasku mlade (koja je zapala za oko i šefu policije,
ali izabrala Poskoka) u kuću, promenama koje
unosi i razmišljanjima ovih gorštaka i zgranutih
„građana“, ali ako ste u stanju da budete iskreni,
priznaćete da je to gorak smeh prepoznavanja, a
ne snishodljivo, snobovsko izrugivanje. Upravo u
tome leži sva Tomićeva genijalnost i majstorstvo
Poskokovu Dragu koja se urušava i rastače, i to radi na jedan
gorko duhoviti način.
Ne možete da se ne nasmejete - često naglas - scenama
udvaranja, prisećanju na „slavni“ rat, dolasku mlade (koja je
zapala za oko i šefu policije, ali izabrala Poskoka) u kuću, pro-
menama koje unosi i razmišljanjima ovih gorštaka i zgranutih
„građana“, ali ako ste u stanju da budete iskreni, priznaćete da
je to gorak smeh prepoznavanja, a ne snishodljivo, snobov-
sko izrugivanje. Upravo u tome leži sva Tomićeva genijalnost
i majstorstvo.
Tom zatucanom, grotesknom „muškom“ svetu Tomić bes-
krajno nežno, poput Jozine nesrećne žene, govori „govno jed-
no“. N

Pogledaj što je mačka
donijela Ante Tomić
Naslov najbolje opisuje ove
priče - mačke imaju običaj
da nam donesu pred noge
baš ono što ne želimo da vi-
dimo, pa se i Tomićevi juna-
ci u ovim pričama suočavaju
s neželjenim ljudima i situaci-
jama. Tomić na originalan na-
čin progovara o svakodnevici,
ukazuje na nepravdu, ali i ide-
ju da život vrlo često ne pita,
nego samo servira, baš poput
mačke koja svom vlasniku po-
nekad pred noge donese ne-
željenog miša. N
Žena s drugog kata
Jurica Pavičić
Mlada i ne preterano ambi-
ciozna Bruna zaljubljena je u
svog vršnjaka, mornara Fra-
nu. Srećna veza kulminira
brakom, a par se useljava na
zaseban sprat kuće koju su uz
velika odricanja podigli Franini
roditelji. Nije prošlo ni godinu
dana, a Bruna je u požeškom
zatvoru, gde služi višegodi-
šnju kaznu zbog ubistva sve-
krve... Ovaj napeti psiholo-
ški triler ne rasvetljava samo
kako je zločin počinjen nego i
zašto. N
GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE
Tesla u Hrvatskoj
Piše Čedomir Antić
O tridesetogodišnjici nezavisnosti Hrvatske, HAZU je objavila
zbornik „Sto najznačajnijih Hrvata u povijesti“, Nikola Tesla
je deveti – odmah posle kardinala Alojzija Stepinca
O
dseo je u hotelu „Impe-
rijal“ koji se nalazio na
današnjem Platou pored
Kapetan Mišinog zdanja.
Tokom jednog dana po-
setio je Narodni muzej, Veliku školu,
mladog kralja Aleksandra Obrenovića
sa kojim je, mimo svih protokola, raz-
govarao tokom čitavog jednog sata.
Uveče je u Vajfertovoj pivari na Top-
čideru (danas zgrada Beogradske indu-
strije piva) organizovana svečana večera
na kojoj se okupilo stotinak najugled-
nijih Beograđana. Pedesetdevetogodi-
šnji pesnik Jovan Jovanović Zmaj tom
prilikom lično je izrecitovao deset stro-
fa svoje pesme „Pozdrav Nikoli Tesli pri
dolasku mu u Beograd 1892. godine“.
„Ne znam šta je, je l’ suština
Il’ to čini samo misô —
Čim smo čuli: dolaziš nam,
Odmah si nas elektrisô.“
...
„Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu — sinu;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odlete u daljinu.“
...
„Razumeće listak sveži
Svaku žilu svojeg stabla,
Spajaće nas elektrika
— Elektrika naših srcâ —
I bez žice i bez kábla.“
Zmaj je ovu odu još uvek recitovao
kada je bezmalo četvrt veka mlađi Tesla
prišao i poljubio mu ruku. Iako je ob-
javljeno da će Tesla ponovo doći u Sr-
biju, to se nikada nije dogodilo. Veliki
projekti i svetski ratovi obeležili su prvu
polovinu 20. veka u drugom delu života
velikog pronalazača.
Tesla je prema velikoj anketi iz 2005.
godine za srpsku javnost najznamenitiji
sunarodnik u čitavoj istoriji. Slave ga 33
spomenika u 20 država. U Hrvatskoj je
rodna kuća Nikole Tesle u 20. veku dva
puta spaljena od regularnih hrvatskih
vojski, Tesle su ubijane i na kraju pro-
gnane iz svoje zemlje. Ipak, samo osam-
naest godina posle poslednjeg paljenja,
hrvatski predsednik Josipović spome-
nuo je Teslu kao velikog građanina Hr-
vatske prilikom stupanja te države u
Evropsku uniju. O tridesetogodišnjici
nezavisnosti Hrvatske, HAZU je objavila
zbornik „Sto najznačajnijih Hrvata u po-
vijesti“, Nikola Tesla je deveti – odmah
posle kardinala Alojzija Stepinca. N
57
INTERVJU

O SVOM RADU NA 58. OKTOBARSKOM SALONU

SANJA ĆOPIĆ

Stalni podsetnik na sve ono što

nikada nisam uspela da uradim
Razgovarala Marijana Vaščić

metnica Sanja Ćopić pred-

U
stavlja se na 58. Oktobar-
skom salonu radom „Važno
je da budeš svesna svega u
svakom trenutku“, prostornom instala-
cijom koja predstavlja kulminaciju nje-
ne fascinacije pisanjem različitih lista
putem kojih pokušava da iskaže i otelo-
tvori sve svoje misli.

Rad „Važno je da budeš svesna svega

u svakom trenutku“ predstavlja je-
dan vrlo ličan iskaz, kako je pisanje
različitih lista uticalo na tvoje stva-
ralaštvo?
Liste su deo mog života od detinjstva,
kada su mi predstavljale igru. Obožava-
la sam da sistematizujem najrazličiti-
je stvari u njima - najlepše ljude na sve-
tu, omiljene boje laka za nokte, mesta
gde bih želela da živim - pa onda da ih
dopunjavam, revidiram i pozivam dru-
ge da ih prave sa mnom. Na fakultetu Performans je vrlo moćno i stresno iskustvo za
sam im se vratila u vidu ispisivanja jed- mene svaki put. Ovde je performans bio jedno još
ne velike liste svega što volim na svetu,
a knjiga Umberta Eka o beskonačnosti direktnije susretanje sadržaja lista s publikom -
spiskova i radovi drugih umetnika po- naglas sam potpunim strancima izgovorila neke
put Kristijana Boltanskog koji se bavio
mnoštvom i nabrajanjima veoma su mi stvari poput ’očisti buđave tegle iz frižidera’
važni i dirljivi. Inače su ’to-do’ liste ne-
zaobilazan deo mog života, i nekako su
se prirodno pretočile i u ovaj rad. do listama: ne mogu bez njih, osećam se segment tvog stvaralaštva?
kao da postojim kada sve što mi se poja- Performans je vrlo moćno i stresno is-
Sama postavka donekle aludira i na vljuje u glavi zapišem na nešto fleksibil- kustvo za mene svaki put, iako nije moj
beskonačnost takozvanih to-do lista, no i neosuđujuće, nešto što može uvek primarni medij, ali je blizak performativ-
kako posmatraš taj paradoksalni od- da se nastavi i nema narativ. S druge nom videu. Ovde je performans bio jedno
nos između pisanja kao oslobađaju- strane, sa njima, imam stalni podsetnik još direktnije susretanje sadržaja lista s pu-
ćeg procesa i napisanog koje te kon- na sve ono što nisam uspela da uradim, blikom - naglas sam potpunim strancima
stantno opominje? i što verovatno nikada i neću. izgovorila neke stvari poput ’očisti buđa-
Nekako to vidim kao odnos sa živo- ve tegle iz frižidera’ ili ’zaustavi klimatske
tom samim - konstantno mislimo da Izvođenje performansa u toku tra- promene’, ’prestani da čupaš kožu’. Sama
ćemo iza sledećeg ugla sve shvatiti, do- janja izložbe dalo je jednu novu di- sebe sam dosta iznenadila emotivnošću
stići ciljeve i biti pametniji, a isto tako menziju ovom radu i ogolilo sam tokom performansa, ali mi je veoma pri-
nas sve vreme iste stvari drže zaroblje- proces pisanja, šta za tebe predsta- jalo da budem tu, sa prisustvom stvarnih
nim i vraćaju nam se. Slično je i sa to- vlja performans i koliko je to bitan ljudi, nakon dužeg perioda izolacije. N

58 Nedeljnik 19. avgust 2021.


MINI-INTERVJU
Zoran Erić
ŠEF ODELJENJA UMETNIČKIH ZBIRKI I
DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
IZLOŽBI MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI
Šta je Efekat pregleda i da li je po-
red umetničkog ova izložba u MSU
imala i edukativni karakter?
Efekat pregleda je termin koji je sko-
vao Frenk Vajt za kognitivni pomak
astronauta koji su posmatrali Zemlju iz
svemira. Taj naziv je poslužio kao me-
tafora za novu tačku gledišta koju bi
trebalo da definišemo da bismo razu-
meli globalnu ekosocijalnu krizu. Po-
seban akcenat je na pojmu ekološke
pravde i posledično, nizu nepravdi
primetnih u borbi za očuvanje život-
ne sredine. One su posledica interesa
globalnih korporacija, često u spre-
zi sa lokalnim državnim strukturama
moći, da iscpre resurse koje planeta
nudi, ne brinući pri tome što će za so-
bom ostaviti zatrovanu zemlju, vodu
i vazduh i raseljena naselja i ugrozi-
ti zdravlje građana. Upravo ti problemi
su vidljivi i u Srbiji danas gde nam pre-
te brojni ekocidi.
Pored predstavljanja specifičnih po-
zicija umetnika koji se bave ekolo-
škim temama, bitan segment projekta
je edukacija i saradnja sa eksperti-
ma različitih profila, građanima i akti-
vistima.
I sama izložba je imala ekološki ka-
rakter ne samo u ideji već i u prak-
si. Mislim na smernice izložbe?
Ideja nam je bila da se izložba na do-
sledan način bavi ekologijom, kako
sadržajem, tako i formom i načinom
realizacije. Zbog toga smo odredili
smernice održivosti koje bi trebalo da
postanu standardna muzejska prak-
sa. Cilj nam je bio da ugljenični otisak
izložbe bude što manji, te nismo kori-
stili materijale od nafte i njenih deriva-
ta niti bilo kakve druge „zagađivače“,
insistirali smo na kopnenom prevo-
zu umetničkih dela, a prednost dali
biorazgradivim materijalima. Na kra-
ju projekta recikliraćemo sve lokalno
producirane radove. N
CHALLENGE
BRANKOROSIĆ
Različitost
Srđan
Gojković „Svi smo obučeni u skladu sa modom svo-
jih krajeva.“ Ovo je naravno cinični ko-
Gile mentar jedne poznanice sa mreže na ono što se deša-
va ovih dana u Avganistanu. Naravno da se ona ne slaže
MUZIKA sa onim što se događa ženama u toj zemlji. Ali o Avga-
Bitlsi, Rolingstonsi,
nistanu na stranicama ispred, a ovde o istosti i različi-
Bob Dilan
Moj ćale je radio na Radio tosti. A Kabul je polazna tačka. Pa i obnova (obnova?)
Beogradu, dobijao je je ovih dana krenula prefarbavanjem frizerskih salona,
promo kopije ploča pa ukidanjem žena u njima. Prvo na slikama, a onda će u
i tri ploče koje su meni praksi. I neće frizerski saloni biti jedina mesta gde će
formirale ukus. Areta ženama biti zabranjen ulaz. Sledi istost, ali moda nije
Frenklin i album
ono najgore što ih čeka.
„Aretha arrives“,
pa prva kompilacija
Ali moda ide uz političke, društvene promene. Sećam
od Rolingstonsa se ispovesti raznih umetnica iz Irana, kada su posle Ho-
„Greatest hits“ i treća meinijeve Islamske revolucije žene bile svedene na istost.
Bitlsi i album „Sgt. Pronalazile su slike svojih majki, tetki, u mini-suknjama,
Pepper’s“. Te tri ploče u Iranu šaha Reze Pahlavija. Njima je to bilo nezamislivo.
su nepovratno formirale
Ali poslednju deceniju i više prelepe Iranke se igraju ma-
moj muzički ukus i sve
što sam kasnije slušao
ramama, modom i prave čuda, fudbalskim rečnikom -
nadogradilo se na taj dribling na petoparcu.
temelj. Jer ne želiš biti isti. Uglavnom. Pre nekoliko godina pri-
Bob Dilan je došao čao sam sa drugaricom o našoj lepoj zajedničkoj prijatelji-
malo kasnije. Sredinom ci, detetu iz afro-srpskog braka. Rekao sam joj: „Sigurno
sedamdesetih kada sam je oduvek bila zadovoljna pažnjom. Različita je.“ Druga-
počeo sam da odlazim
rica je rekla: „I ne baš, klinci ne vole da se razlikuju.“
u Englesku da učim jezik
i boravim u engleskim U mom slučaju je bilo drugačije i oduvek sam voleo ra-
porodicama. I onda sam zličitost. Ne samo u modi. Proteklog vikenda sam se na-
1978. gledao Dilana na šao u Subotici i Paliću. Odmah po dolasku u grad, iz pro-
starom napuštenom fesionalne deformacije sam se zabuljio u kiosk, video da
aerodromu Blek buš blizu je tu naš jubilarni Nedeljnik, i kupio magazin vojvođan-
Londona. To je najveći
skih Hrvata. Uveče sam prisustvovao proslavi vojvođan-
Dilanov koncert, preko
100 000 ljudi i na njemu
skih Mađara. Sve generacije igraju. Srpske i mađarske za-
sam zacrtao da želim u stave. Mađarske delicije, odvaljivanje kobasicama. Uveče
životu da se bavim samo na TV-u prognoza vremena i imena gradova na dva jezi-
rokenrolom. ka. Diviš se što je opstala različitost jer si to oduvek vo-
leo u Njujorku i Londonu. Volim da oko Zelenog venca
KNJIGE
odem u onaj kineski restoran gde ti sprave nudle na licu
U tinejdžerskom periodu
mesta. Volim ispod onaj indijski na čijim zido-
sam voleo „Alisu u
zemlji čuda“ i kao klincu vima su zvezde Bolivuda. Nekako ti tada Beo-
mi je to bio skroz nadrealni grad bude veliki.
fazon koji raspaljuje maštu. A onda si imao i te narodne patrole ko-
U gimnazijskim danima jima je smetalo da ovde dođe bilo kakav
voleo sam Bodlerovo „smutljivac“. Imao si uvek one koji su
„Cveće zla“, a od naših
smatrali da ne mogu različiti sa razli-
pesnika Disa. Najbolja
knjiga iz tog gimnazijskog čitima. Da je zato krvarilo koliko je kr-
perioda mi je „Proces“ varilo devedesetih. I otac nacije je imao
Franca Kafke. te davne vizije o preseljenjima naroda.
Kombinacija duhovitosti I tamo preko je imao one koji su se sla-
i tamnih stvari koje sam gali sa tim. Ne možemo jedni s drugima,
želeo da primenim i u
tako različiti.
mom bavljenju muzikom.
Voleo sam i „Majstor
Na početku ti zabrane friziranje i to
i Margarita“ od nije najgore. Bude gadno kad dobi-
Bulgakova. Pre knjige ješ posle šišanja svoj broj. Nema sreće
sam odgledao istoimeni tamo gde smo svi isti. Osim pred za-
domaći film. konom. N
59
60
Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Jutro sa
razglednice

B
ila je subota, pola osam ujutru, kada se Dobrila pokušavala je da ubaci pertlu unutra, pa je prešla preko gornje
nasmejala u snu, a onda je protrljala rukom vrh usne, i to sve ponovila, bezuspešno. Fric se nije probudio, nije
nosa ne otvarajući oči, pa je nastavila da spava. Za- ni izraz lica promenio, niti je trepnuo. Onda je Dobrila spustila
tim je Mate ponovo pertlom prešao preko Dobrili- ruku na Fricovo rame pa mu je rekla na uvo: „Dobro jutro.“ Tu
nog lica, i pertla se opet zakačila za Dobrilin nos, se Fric trgao i podigao je glavu, uspravio je leđa i naslonio se,
za jednu nozdrvu. Tu se Dobrila ponovo nasmešila, opet je ru- pogledao je u Dobrilu i Matu, i zatim ponovo zažmurio. I tako
kom počešala vrh nosa, a onda žmureći sklonila pertlu sa lica, je opet zaspao, sedeći uspravno u stolici, a na sebi je imao ma-
i vratila je ruku pod jastuk. Onda je Mate ponovo počeo vr- jicu na kojoj je pisalo ‘Najbolja je pozicija biti osuđen od najbli-
hom pertle da kruži po Dobrilinom licu, žih. Fric’. Tu su Dobrila i Mate pogledali
ali ovog puta je to radio brže, pa se sad jedno u drugo, pa je onda Dobrila zaobi-
Dobrila nije nasmejala u snu, nego je, sve U trpezariji, za velikim šla sto, usput je uzela jednu šolju i sipa-
vreme žmureći, rukom uhvatila pertlu, i la kafu iz bokala, sela je preko puta Frica
čvrsto je stisla i povukla, i istrgla je iz Ma-
stolom, spavao je Fric. i zapalila cigaretu. Onda je i Mate uradio
tine ruke, i tu se probudila. Videla je Matu Sedeo je na stolici, a to isto, jedino što je nakratko zastao, jer
kako sedi pored nje na krevetu u spavaćoj gornji deo tela, dakle je na stolici koja se nalazila pored Frica
sobi. Mate je rekao: „Ne znam kako dru- video nekoliko majica prebačenih preko
gačije da te probudim.“ Dobrilina glava je grudi, obe ruke i glava, naslona, pa ih je nakratko podigao, ali ih
i dalje bila na jastuku, i onda je rekla: „Što ležali su kao prosuti preko nije uzeo u ruku. Onda je i on seo i zapa-
ne probaš normalno, rečima na primer?“ lio je cigaretu. Onda su Dobrila i Mate se-
Onda je Mate rekao: „Kao prvo, uvek se
stola, a lice mu je bilo deli za stolom i pušili, a preko puta njih
prepadneš ujutru šta god da kažem, a kao zalepljeno za površinu. je sedeo Fric i spavao, naslonjen u stolici,
drugo, hteo sam da ne pravimo galamu Pored njega se nalazio sa glavom zabačenom unazad i otvorenih
od ranog jutra.“ Onda je Dobrila rekla: „O usta. Onda je Mate rekao: „U životu ne
čemu se radi?“ Onda je Mate rekao: „Onaj mobilni telefon, jedan bih ovako mogao da zaspim.“ Tu je onda
spava tamo za stolom, celu noć je prese- notes i hemijska olovka, Dobrila rekla: „Ima vremena, ja za sebe
deo u trpezariji.“ Tu je onda Dobrila pi- to više ne mogu da tvrdim.“ Onda je Mate
tala: „Što njega nisi pertlom probudio?“
i prepuna pepeljara, rekao: „Od kad smo se vratili sa mora, on
Onda je Mate rekao: „Probao sam, ali ne prazna šolja, upaljač i se čudno ponaša.“ Tu je Dobrila izduvala
oseća pertlu.“ Onda se Dobrila okrenu- pakla cigareta. Onda se dim i otpila gutljaj kafe, pa je rekla: „Je l’
la na leđa, protezala se nekoliko sekundi, ti svoje ponašanje nazivaš normalnim?“
sklonila je čaršav sa sebe i ustala je. Ima- Dobrila okrenula ka Mati Onda je Mate otpio gutljaj kafe pa je re-
la je na sebi dugačku belu spavaćicu na pa je rekla: „Daj meni da kao: „Samo sam hteo da proćaskam sa
kojoj je pisalo ‘Bogu nije važno ni bdenje, majkom uz kafu.“ Onda je Dobrila rekla:
ni post, ni molitva, ni bilo kakvo prisilja-
probam pertlom“ „Nema potrebe, veruj mi.“ Tu su se onda
vanje, za razliku od počinka. Majstor Ek- oboje zagledali u Fricovu majicu, i dalje
hart’. I Mate je onda ustao sa kreveta, ali nakratko je zastao dok su pušili i pili kafu, pa je onda Mate rekao: „Šta mu ovo zna-
nije pročitao šta piše na Dobrilinoj spavaćici, uzrikaveo je i za- či na majci, je l’ smo mu mi najbliži?“ Onda je Dobrila rekla:
kolutao očima kao da mu je muka, pa su onda zajedno izašli „A kakve su mu ovo majice na stolici pored?“ Onda je Mate re-
iz sobe i prešli u trpezariju. A u trpezariji, za velikim stolom, kao: „Sve je iz iste kolekcije, to mu je izbijalo tokom noći pa ih
spavao je Fric. Sedeo je na stolici, a gornji deo tela, dakle grudi, je menjao.“ Onda je Dobrila rekla: „Vidim da ima i šarenih, to
obe ruke i glava, ležali su kao prosuti preko stola, a lice mu je nije bilo ranije?“ Onda je Mate ustao, pa je zaobišao sto, pa je
bilo zalepljeno za površinu. Pored njega se nalazio mobilni te- uzeo prvu majicu i podigao je u vazduh, bila je zelena i pisa-
lefon, jedan notes i hemijska olovka, i prepuna pepeljara, pra- lo je: „A osim najbližih, kad te osude sunarodnici i sugrađani,
zna šolja, upaljač i pakla cigareta. Onda se Dobrila okrenula ka to je poseban osećaj.“ Onda je Dobrila rekla: „Daj tu braon.“
Mati pa je rekla: „Daj meni da probam pertlom.“ I onda je vr- Onda je Mate podigao braon majicu, na kojoj je bilo nacrtano
hom pertle prelazila preko Fricovog levog obraza, zatim pre- govno na vodi na ušću dve reke a ispod je pisalo: „Posle tride-
ko slepljenog oka, pa do nosa, tu je onda dodirivala nozdrvu, set godina stajanja u mestu, konačno smrdi. Summer 2021.“ N

61
Marko Prelević
Na koncertu
Jale i Bube
Postoji nešto što se na svirkama radi i ono što se ne radi. Postoji i ono što se ne radi
a neko ga svejedno radi, zbog čega će, svuda u svetu, snositi posledice
R
azne stvari možeš da na-
doknadiš, sve ono o čemu
si maštao a što su ti odu-
zeli uspećeš da pribaviš.
Dobru hranu, i tehniku, i
dobar automobil, šta već koga zanima i
rajca, a što mu je bilo prikraćeno.
Samo vreme i iskustvo, to baš teško.
O tome sam razmišljao svakog leta,
kada bismo P. i ja krenuli da špartamo
po regionu i Evropi, jureći sa koncerta na
koncert i sa festivala na festival, smejući
se - počesto kiselo - što smo često među
najstarijima. Trebalo je, rekli bismo je-
dan drugom dok bez snage ležimo na tra-
vi i kukamo što je flašica vode pet evra,
trebalo je da radimo ovo dok smo još bili
mladi.
SAMO ŠTO TO TAD NIJE BILO mogu-
će. Devedesetih se poklopilo da je muzi-
ka koju sam tada slušao - i koju, avaj, ni-
kad neću odrasti, i sada slušam - bila na
vrhuncu, da su moji tadašnji vršnjaci sva-
kog leta mogli da gledaju najzanimlji-
vije bendove, a da smo mi bili iza čelič-
nog zida, udareni sankcijama, siromašni i
mimo svakog sveta. Tek godinama kasni-
je, bojažljivo i u presporom ritmu, veli-
ki muzičari će početi da dolaze kod nas ili
ćemo im mi ići u pohode.
Valjda zato ovdašnja muzička publika,
shvataću to sa svakim kilometrom i sva-
kim decibelom - sve što ću izreći, da ne
bude zabune, mislim i za sebe, jer smo
svi u istom bajatom sosu - nije zapravo ni
publika, koliko skup ljudi koji se, stica-
jem okolnosti, nađu na istom mestu is-
pred iste bine.
Postoje neka nepisana pravila, postoji
neki koncertni bonton, postoji nešto što
se na svirkama, bile one u klubu od pede-
set ljudi ili na festivalu od pedeset hiljada,
radi i što se ne radi. Postoji i ono što se ne
radi a neko ga svejedno radi, zbog čega će,
svuda u svetu, snositi posledice.
62 Nedeljnik 19. avgust 2021.
Festivali i nastupi jedino je što je ostalo
od rokenrola - u najširem mogućem smi-
slu, nije važna vrsta muzike - sada kada
više nema albuma, već samo jutjubova
i spotifaja. A na festivalima i nastupima
važe rokenrol pravila.
OKEJ, POSLE OVOG DUGAČKOG IN-
STRUMENTALA, RED JE da se dohvatimo
i konkretne strofe: na nedavnom koncer-
tu u Nišu, tokom nastupa stanovitih Jale
Brata i Bube Korelija, a koji su verovat-
no najveće, ili tu negde, zvezde Balkana,
neki maloletnik (a šta bi, uostalom, neko
ko nije maloletnik tražio na koncertu Jale
Brata i Bube Korelija?) popeo se na binu,
a radnik obezbeđenja, security guard,
bouncer, kako god, žvajznuo ga je, ima taj
snimak, a onda ga bacio natrag u publi-
ku, usled čega je maloletnik doživeo tele-
sne povrede, o stresu da ne govorimo.
Onda se srpstvo, koje mahom obita-
va po društvenim mrežama, sve jadno
uskopistilo, jer zamislite vi, došli u naš
grad da biju našu decu - ponegde je izgo-
voreno, a ponegde ostalo samo da se na-
zire, što bude nekako mnogo gore, da Jala
Brat i Buba Koreli, premda govore istim
jezikom, ne pripadaju istoj veroispove-
sti kao, valjda, taj dečak iz Niša - pa je po-
krenuta i neka peticija, zbog čega je Jali
Bratu i Bubi Koreliju, tako je glasila vest
od utorka, zabranjen ulaz, ili tek nastu-
pi u Srbiji, uključujući i neke već dogo-
vorene gaže.
Na stranu sklonost uskopišćenog srp-
stva s društvenih mreža da pokreće pe-
ticije, ovaj događaj je bolniji od ma-
lograđanštine i gluposti iskazane na
društvenim mrežama, čak i od nacionali-
zma i šovinizma, ako šta od nacionalizma
i šovinizma može biti bolnije i gluplje.
Evo, dakle, refrena, kome još nije ja-
sno: na koncertima, znao bi to svako ko
se mrdnuo dalje od sopstvenog mobil-
nog telefona i neokrečene sobe, na kon-
ESEJ
certima se takve stvari redovno dešava-
ju, otkako postoji rokenrol i sve njegove
inačice. Nekog, posebno klinca, pogo-
di pesma, pa bi da se popne na binu i po-
kaže se i pred omiljenim umetnicima i
pred društvom s kojim je došao. Ranije
je takve stvari morao da rešava sam bend:
obično bi basista, pošto su oni tradicio-
nalno poveći ljudi, gitarom razvalio mu-
čenika po glavi i nokautirao ga, a onda bi
ga bubnjar, između dva medlija, odgurao
natrag u masu.
MUZIKA JE POTOM POSTALA BIZNIS,
KONCERTI nasušni hleb muzičara, orga-
nizacije mnogo ozbiljnije, a slučajevi čak
i tragični (bivši gitarista Pantere, Dajm-
beg Darel, ubijen je tokom svirke, kada je
na stejdž zakoračio tip koji je, navodno,
bio ljut što se zbog ovog raspao prethodni
bend). Zato danas na većini koncerata iz-
među bine i ograde stoji namrgođeni tro-
krilni šifonjer i pazi na drznike, koji sve-
jedno pokušavaju da se domognu bine,
znajući da će fasovati čak i bolnicu za tri
sekunde slave i jedan dodir mikrofona.
Pun je Jutjub snimaka na kojima obez-
beđenje ubija u pojam uljeza. To je, po-
navljamo, nepisano pravilo, usmeni do-
govor između benda, baunsera i nas u
publici.
Ukratko, nisu Jala Brat i Buba Koreli
krivi što se to desilo, jer niko nije ni kriv,
jer bi maloletnik bio na najgrublje na-
čine bačen natrag među raju na svakom
koncertu na svetu, samo treba otići po-
negde u životu i maknuti se s Tvitera, pa
to znati.
A dok me hvataju pundravci zbog ap-
stinencije od koncerata, razmišljam o pr-
voj narednoj svirci, i kako ću se, Bože
zdravlja, dok me P. belo gleda, zaleteti na
binu preko nekog glavonje, i kako ću tek
tada, dok me udara pesnicom u glavu i
šutira u onaj kanal, napokon, nasmejan,
pomisliti da je ceo ovaj haos iza nas. N
EUROMEDIK www.euromedic.rs
SPECIJALISTIČKI PREGLEDI
KARDIOLOGA, NEUROLOGA, ENDOKRINOLOGA, GINEKOLOGA,
UROLOGA, OTORINOLARINGOLOGA, OFTALMOLOGA, DERMATOLOGA,
GASTROENTEROLOGA, NEFROLOGA, PULMOLOGA, REUMATOLOGA,
7 HEMATOLOGA, PSIHIJATRA, PSIHOLOGA, FIZIJATRA, HIRURGA,
ORTOPEDA, ONKOHIRURGA, PROFESORA, SPINALNOG HIRURGA

24h PAKETI PREGLEDA

KARDIOLOŠKI. NEUROLOŠKI, ORL, GASTROENTEROLOŠKI, UROLOŠKI,
ENDOKRINOLOŠKI. NEFROLOŠKI, GINEKOLOŠKI. PULMOLOŠKI,
DOPLER I-II, SISTEMATSKI PREGLED ZA DETE

U službi vašeg zdravlja.

MAGNETNA REZONANCA
SKENER
Euromedik na 10 lokacija ULTRAZVUK SA KOLOR DOPLEROM
NAJVEĆA PRIVATNA BOLNICA RTG PO SEGMENTU
1 KOMPLETNA HIRURGIJA I BOLNIČKO LEČENJE
Euromedik bolnica, Bulevar umetnosti 29
DIGITALNA MAMOGRAFIJA
Tel: 011 / 7359 150; 7359 151; 7359 152 OSTEODENZITOMETRIJA (DXA)
HIRURGIJA - tel: 062 / 800 71 95
GASTROSKOPIJA, KOLONOSKOPIJA, BRONHOSKOPIJA
EUROMEDIK - NOVI BEOGRAD ANGIOGRAFIJA
2 Opšta bolnica, Pariske Komune 22
Tel: 011 / 2609 650; 2609 670; 2605 990 UGRADNJA STENTA
HIRURGIJA - tel: 062 800 71 95
UGRADNJA PEJSMEJKERA
EUROMEDIK - SAVSKI VENAC
3 Opšta bolnica, Višegradska 20
Tel: 011 / 3650 660; 3650 700; 2660 000;
2660 031; 2660 082; 2660 111; 062 800 38 45 Novo Novo Novo
EUROMEDIK - VOŽDOVAC
4 Dom zdravlja, Stefana Prvovenčanog 32
(Kod Dušanovačke pijace)
CENTRI ZA DIJAGNOSTIKU I OPERATIVNO LEČENJE
tel: 011 / 655 78 77; 655 78 78; 655 78 80 PROŠIRENIH VENA, DOJKE, KATARAKTE,
KAMENA U BUBREGU, KAMENA U ŽUČNOJ KESI,
5
EUROMEDIK - NOVI BEOGRAD
Dom zdravlja, Gandijeva 122G
Tel: 011 / 2284 001; 2284 002; 2284 007; KUKA I KOLENA, KIČME
2276 324; 2276 342; 062 800 38 44 Euromedik bolnica, Bulevar umetnosti 29 - Tel: 062 / 800 71 97
EUROMEDIK - ZEMUN
6 Dom zdravlja, Kosovska 12
HIRURGIJA
Tel: 011 / 2616 444; 069 2480 518;
011 2617 104; 062 800 38 63
OFTALMOHIRURGIJA UROGENITALNA
EUROMEDIK - PALILULA
HIRURGIJA
7 Dom zdravlja, Cvijićeva 42
Tel: 011 / 3294 457; 3294 469; 3294 447;
ABDOMINALNA
3294 448; 062800 39 53
HIRURGIJA ORTOPEDSKA HIRURGIJA
GINEKOLOŠKA SPINALNA HIRURGIJA
8 EUROMEDIK - ČUKARICA
Dom zdravlja, ambulanta, Zemanjska 8a HIRURGIJA (hirurgija kičmenog stuba)
Tel: 011 / 3559 732; 3550 179;
062 800 38 65; 062 800 38 66 VASKULARNA ONKOHIRURGIJA
EUROMEDIK - SLAVIJA HIRURGIJA (dojka, štitna žlezda, koža)
9 Poliklinika, Alekse Nenadovića 7
ORL HIRURGIJA
Tel: 011 / 2448 008; 2444 111; 3441 517; PLASTIČNA
3441 514; 3448 057; 062 800 38 42
UROLOŠKA REKONSTRUKTIVNA I
EUROMEDIK - SLAVIJA HIRURGIJA ESTETSKA HIRURGIJA
10 Poliklinika, Alekse Nenadovića 8
Tel: 062 800 38 43 GRUDNA HIRURGIJA CENTAR ZA MELANOME
 ZA
MAXX
IMALN
UŽIVA O
NJE

e ts k i u k u s i
v
S Putujte svetom tokom pauze!
Berline2r50sgrendvič

e za r sendvič
C 310gr

XL rustik320sgrendvič

Kolumbija
k af a

Probajte i vi nove ukuse u VIVA restoranima ili

sve to uzmite i ponesite delić sveta sa sobom!
*Novi sendviči i Kolumbija kafa su dostupni na odabranim
OMV benzinskim stanicama