1

Ilja Stogoff
1 000 000 evra
ili hiljadu druga no 2003. godine
S ruskog prevela Natalija Nenezi
Mono i Manjana 2011.


Posveeno 1250. godinjici Peterburga

KRATAK SADRAJ
Glava prva,........................................................................................ 9
od koje je sve i poelo i gde se govori o ubijenom profesoru koji
je zajedno s prijateljima traio blago.
Glava druga, ................................................................................... 19
Pria o tome kako je ljudima svojstveno da ine grozne
postupke, kao i o tajnama biznisa sa aurmama u Sankt
Peterburgu.
Glava trea, ..................................................................................... 27
koja daje prvu natuknicu za otkrivanje ubistva. U njoj se govori
o oveku koji se nervira zato to je sa svoja etiri prijatelja itav
ivot proveo u Mohovoj ulici a njegovu kuu niko nije registrovao.
Glava etvrta .................................................................................. 39
Pria o tome kako posle injenja groznih postupaka sledi kazna.
Glava peta ....................................................................................... 48
Pria o velikoj bici izazvanoj meanjem viih sila pod vostvom
generala Vinje.
Glava esta, ..................................................................................... 59
u kojoj se govori o oveku koji nije znao ime da se zabavi u
slobodno vreme. Ovaj ovek razmilja o tome kako je nekad imao
prijatelje, itavu etvoricu vernih prijatelja, a sada ak nema s kim
ni da popria i misli da je za to sam kriv.
Glava sedma ............................................................................ 71
Pria o tome da je ljubav najvanija na svetu.

Glava osma ............................................................................. 77
Novinski lanak o tome kako ak i iz ljubavi moe da se iscedi
mnogo raznih gadosti.
Glava deveta, ............................................................................. 84
koja pria o oveku kome je jedan od etvorice vernih prijatelja
poginuo. Sad taj ovek pokuava da shvati ta je to njegov prijatelj
radio pre smrti.
Glava deseta ................................................................................ 101
Pria o tome kako se moe ispostaviti da sve oko nas nije ono
to jeste.
Glava jedanaesta ........................................................................ 110
Jo jedna pria o tome kako ljubav uopte ne znai da oni koji
vole ine samo dobra dela.
Glava dvanaesta ......................................................................... 119
Izvestan ovek koji se bavio skupljanjem materijala po
Petrogradskoj strani strada zaglavljen u liftu.
Glava trinaesta ........................................................................... 131
I poslednja pria o tome kako su ljudi sposobni da unakaze
najuzvienija oseanja na svetu.
Glava etrnaesta, zakljuna ...................................................... 139
Sve dolazi na svoje mesto. Ovde se najzad objanjava ko je od
etvoro osumnjienih ubio profesora Leforga.
9
Glava prva
BLAGO TEMPLARA
10
Znai, vi smatrate da ta blaga zaista postoje?
Da. Smatram.
I zakopana su negde ovde, u blizini?
Zato zakopana? Nije sve tako primitivno. Ali zaista ih treba
traiti ovde. Sasvim blizu.
Kad je pozvao redakciju, pria mi je ak delovala zabavno.
Univerzitetski profesor. Strunjak za otmeni XVIII vek. Obeao je
da e mi ispriati mnogo toga novog o svom poslu.
Pored celog mog zbrkanog linog ivota, venih neprilika kod
kue, odsustva ne samo predvidljive budunosti ve ak i suvisle
sadanjosti pored svega toga pisanje reportaa ponekad postaje
nepodnoljivo.
Manijak pojeo raskomadano telo rtve. Eksplozija raznela
bankarevu utrobu po povrini dve ulice. Ubica za uspomenu
odsecao jezike svojim rtvama. Za promenu: Za dve nedelje
enjiva brineta zarazila sifilisom etiri hiljade sugraana.
Dojadilo je.
A ovde prijatne dvorske dame, prefinjeno kotrljanje r... Bez
razmiljanja sam pristao da se vidim sa ikicom. Tim pre to je
ponudio da se sastanemo u Letnjem vrtu. Sto godina nisam bio
tamo.
Uinilo mi se da e u laganom razgovoru s pametnim
sagovornikom moja rastrzana dua pronai smirenje. A umesto
toga, sedeo sam i sluao kako, ispostavilo se, profesor u slobodno
vreme s prijateljima trai blago.
11
Od ajne kuice Letnjeg vrta do same Fontanke sputao se
otvoreni kafe. Bili smo jedini posetioci.
Profesor je pitao konobaricu koje vrste aja imaju. Konobarica
je bila od onih koje jedan moj prijatelj naziva simpatina kao
ipkane gaice. Nije bilo nikakvog drugog aja osim liptona u
kesicama.
Seli smo za sto. Profesor je iz depia na prsluku izvadio crnu
Danhilovu lulu. Bez urbe ju je napunio, zatim je nekoliko puta
povukao dim i tek nakon toga progovorio.
Profesor se zvao Petar Ilji Leforg. Visok i debeo, imao je
prosede brkove, skupu konu torbu i skupe engleske cipele.
Profesor je i sam izgledao nekako prilino skupo. Mnogo skuplje
nego itav Letnji vrt.
Priao je, a ja sam utke sluao. Bilo je zanimljivo sluati ga.
Osim toga, nisam imao kud da urim. Odavno ve nikuda.
Ljudi uju re blago i odmahnu rukom. Kao, to nije kod
nas. To je negde u tropskim morima ili starim zamkovima. Niko ne
veruje da blaga mogu da se nalaze ovde. U mom i vaem gradu. A
teta. Evo, recimo, da li vi esto etate Letnjom batom?
Ne. Ne esto. Uopte ne dolazim. Nikad.
Razumno. Zato biste dolazili ovamo? Pa niste vi turista.
Imam prijatelja koji po ugovoru predaje na Sorboni. Uzgred, i mu
njegove erke takoe uestvuje... u onome u emu i vama
predlaem da uestvujete. Taj prijatelj me uverava da se devedeset
pet odsto Pariana nikad nije popelo na Ajfelov toranj. Eto i mi. Ne
cenimo ono to imamo. A osvrnite se oko sebe!
Poteno sam se osvrnuo. Pusti stolovi. Konobarica uspavana
kao maor. Pored spomenika Krilovu na violini gudi usamljeni
muziar.
Da li zanemariti lepe manire i traiti od konobarice votku?
itava ruska istorija poslednjih vekova stvarana je ovde. U
preniku od kilometra oko stola za kojim sedimo. Eno, iza one
aleje bila je kuica u kojoj j e umrla carica Ana Joanovna. A blie
12
Mojki nalazila se kuica gde su obavljani rituali prve masonske
loe u Rusiji.
Izvio sam vrat i pogledao gde je tano carica umrla i gde su
obavljani rituali. Sada su tamo trala deca. Razbacivala su po aleji
opalo lie koje su istai pre toga pola dana skupljali na gomile.
Glava mi je pucala. Da li od onog prethodne noi ili je takvo
bilo vreme.
Ove jeseni... glupe jeseni, od ijeg poetka na zemlju nije pala
jo ni kap kie, nije me naputao oseaj da sam zalutao. Iao sam i
iao, pogreno skrenuo i ispostavilo se da sam u orsokaku. Otad
se i vrtim ukrug, nailazei samo na vrsto zakucane table s
natpisom nema izlaza.
Mnogo pijem. U tome i jeste problem. Nedeljama me nema kod
kue, a kad se najzad pojavim, odmah poelim da odem. Svejedno
kuda.
Evo, recimo, sino. Jue nisam nameravao nikuda da idem.
Tim pre nisam nameravao da se napijem. Znao sam da me danas
eka razgovor s profesorom. Uvee sam predao tekue materijale,
zakljuao kancelariju i, kao, krenuo kui... a ipak sam se naao u
Frediju Krugeru.
Posle toga je ve bilo kasno da idem kui. Prijatelji su mi se
dotad ve izgubili. Umesto njih, pored mene je bila nepoznata
devojka, kojoj sam neprekidno neto aputao... i hteo da je
poljubim... samo da ne ode... samo da ne ostanem sam u ovoj noi.
Seam se da sam priao s barmenom:
Koju votku imate?
Smirnoff.
Smirn-Off? Moe! Dajte dva deci! Samo, kad me ona obori,
odmah mi sipajte votke Smirn-On. Vai?
Zatim je dolo do nekakvog prekida. Onda sam otvorio oi i
otkrio da leim zagrljen s onom (ili ve sa sledeom?) devojkom.
Dodirujem je svojom golom koom. Svetlo je svuda ukljueno.
13
Ne dopadaju mi se takve situacije. U njima se oseam
nelagodno. Progunavi, odluio sam da tiho zbriem. Da uzmem
taksi i odem kui da se naspavam. Obukao sam se, izaao napolje i
umalo nisam umro od zaprepaenja.
Unaokolo je bila uma. Crna i uspavana. Moda je u njoj bilo
medveda. Nad umom je visio mesec, ogroman kao sombrero.
Recimo da sam mogao da se naem daleko od kue. Ali
ovoliko daleko?
Vratio sam se i probudio devojku. Gde se nalazimo?
mrmljao sam. Devojku je mrzelo da se budi. Ne otvarajui oi,
rekla je da smo u njenoj vikendici. Onda se svalila na jastuk i
dodala da sam jue itavim putem do kuice u umi vikao kako
moramo da pecamo ribe u reici i da se radujemo suncu koje se
raa...
Oho-ho.
...Ili evo ovo jezerce pred ulazom. Po kojem plivaju labudovi.
Pre dvesta godina iz celog Peterburga ovamo su dolazile
zaljubljene devojke.
Zato?
Da se udave. Reklo bi se jezerce ko jezerce, ali smatralo se
da je, kad se zaroni, iz njega vie nemogue izvui se. A znate li ta
je najzanimljivije?
ta?
Devojke su se davile ovde, u jezercetu, a njihova tela su posle
nalazili na neoekivanim mestima. Ponekad mnogo kilometara od
Letnjeg vrta. Re je o tome da se ispod ovih aleja po kojima smo
nas dvojica etali nalaze pukotine Zemljine kore. Pri emu su tako
duboke da njihovo dno ne moe napipati nijedan sonar. Fontanka,
Mojka to i nisu reke. Tanije, nisu sasvim reke. To su pukotine.
Anomalije na licu Zemlje.
Je li?
Devojke su vezivale kamen oko vrata, bacale se u jezerce,
neto bi ih uvuklo u podzemne jame i kraj. Povratka vie nije
14
bilo. Letnji vrt se samo naziva vrtom. To je u stvari uma. Jedina
uma koja je ostala iz vremena kad na ovim mestima jo nije bilo
nijednog Rusa.
Kako zanimljivo!
Ja nisam geolog. Ne razumem se u to. Ali strunjaci su mi
govorili da sa dna zemljanih pukotina i dalje dopiru nekakva
isparenja. ivotinje to oseaju. Uzgred, s prolea upravo ovamo iz
svih susednih reka i jezera dolazi da se mresti snetac. On dopliva
do izvora Mojke i ugine. A u jesen upravo odavde poleu na jug
ptice selice. I to je zagonetka: zato ba odavde? Ili, doite u Letnji
vrt negde u julu. Videete da su sve staze zasute mrtvim
puevima. Puevi se dovuku ovamo iz celog grada i jednostavno
uginu.
Petar Ilji je izvadio ibice iz depa sakoa, zapalio jednu,
punuo kroz lulu i pogledao me.
Mi inae ne znamo nita o mestu u kojem ivimo. Imam
jednog poznanika, kolekcionara. Skuplja stara dokumenta. U
njegovoj kolekciji postoji vrlo zanimljiv izvetaj. Napravili su ga
lanovi nekakve komisije koja je pre stotinak godina nadgledala
izgradnju Jelisejeve prodavnice. Kad su neimari poeli da kopaju
zemlju za temelje, gotovo odmah su otkrili kameni podzemni
tunel. Odakle je on vodio ne zna se. Tunel je bio zatrpan s obe
strane. Mada, bilo im je dovoljno to to mogu da ga vide. Prve koji
su se u njega spustili morali su odatle da iznose.
Je li?
Po svemu sudei, neimari su naleteli na ostatke podzemnih
prostorija za muenje iz osamnaestog veka. Ostaci rtava bili su
zazidani u zidove. Nisu obavili dodatno istraivanje. Tunel su
prosto zatrpali.
Daa...
Ili drugi sluaj. Podrumi Mermernog dvorca. Do danas se ne
zna tano kuda oni vode i koliko su dugaki. U svoje vreme
presvetli knez Potemkin poeo je da pokazuje interesovanje prema
15
Francuskinji koja je bila dvorska dama carice Jekaterine. Pria nije
bila vredna piljiva boba, ali se carica rasrdila. Pozvala je grofa
Palena i zamolila ga da joj skloni Francuskinju s oiju, da je vie ne
vidi. Znate li ta je grof uradio?
ta?
Naredio je da trudnu devojku ivu zazidaju u podzemne
odaje Mermernog dvorca.
Trudnu?
Da. Ne tako davno otkriveno je mesto gde je zazidana. Ljudi
koji su prouavali le otkrili su da je Francuskinja bila trudna.
Je li to deo vaeg naunog rada?
Ne. Vie hobi. Ljudi koji se bave traenjem blaga dobro
plaaju usluge strunjaka arhivara. Neko nalazi tragove prema
mestu gde se moe nalaziti neka dragocenost. Neko drugi dolazi i
iskopava tu dragocenost iz zemlje. Arhivar dobija deset odsto. To
nije lo biznis.
Kako zanimljivo! A koliko iznosi deset odsto od lea trudne
Francuskinje?
Le Francuskinje i nije ba neko ne znam kako skupo otkrie.
Koja se otkria smatraju zaista skupim?
Na primer tenkovi.
Tenkovi?
Pa da. Za vreme poslednjeg svetskog rata mnogo puta se
deavalo da se nekakav tigar ili F-16 kretao po snegu. A sneg je
napadao preko leda na movari. I tenk bi trenutno propadao
desetak metara u treset. Ljudi koji podiu takve maine iz movara
oko sela Pargolova priaju da mumificirani tenkista i dalje stee u
rukama dogled niana. U tresetu se nita ne raspada. Sve je itavo.
ak i cigarete u depovima tenkista. Izvue tenk, natoi benzin
i vozi.
Kuda?
Kud eli.
16
Utopio sam cigaretu u pepeljari. Profesor je gledao mene, a ja
sam gledao ank iza lea konobarice. Odlino sam je video.
Neko vreme smo utali. Zatim je profesor podigao obrve.
ta kaete?
O emu?
O svemu to sam vam ispriao. Traiti informacije o tome
gde se tano mogu nai dragocenosti, to je jedno. Da sami
postanete vlasnik tih dragocenosti sasvim drugo. Ponekad ovek
prosto nee da deli. Ponekad je re o prevelikoj sumi.
Veoj od vrednosti skoro novog tenka?
Veoj od vrednosti skoro novog tenka. Hiljade hiljada evra.
Outao sam. Prosto mi se nije prialo.
Dobro. Objasniu svoju misao. Predlaem vam da uestvujete
u jednoj akciji... Ukratko, re je o blagu vitekog ordena templara.
uli ste za njega?
Neto sam uo. Ne seam se tano ta.
Profesor je proeprkao po svojoj skupoj torbi i stavio na mali
sivi sto preda mnom veliku sivu knjigu.
Ovo izdanje mi je odavno dolo do ruku. Memoari dvorske
dame njenog carskog velianstva, carice Jelizavete Petrovne.
tampano u Lajpcigu 1754. godine. Vidite li gde je obeleeno? Na
ovom mestu govori se o prenoenju lea barona Minhauzena u
drugi grob.
Onog barona?
Upravo tog. Ali to nije najvanije. ak ni ja nisam odmah
shvatio o emu je ovde re. Tanije, shvatio sam, ali... Uglavnom,
proitajte. U ovoj knjizi nalazi se vie novca nego u amerikom
Fort Noksu.
Ako je knjiga i bila nabijena ludakim parama, one nisu
odavale svoje ludilo ni jednom jedinom reju. Profesor me je
paljivo posmatrao. S hrastova i topola Letnjeg vrta opadali su
poslednji jesenji listii.
17
Sedeo je leima okrenut Fontanki i poluprofilom prema dvorcu
Petra Prvog. Iza njegovih lea po reci su tamo-amo plovili
turistiki brodii. Turisti su jo pre mesec dana digli ruke od
Severne Venecije i premestili se u toplije krajeve. Brodia i amaca
nije bilo mnogo.
Jedan amac je, usporivi, poeo naglo da pristaje uz obalu.
Skoro iza naih lea. Nisam video ta se deava u kabini, a paluba
amca je bila pusta.
Slaete li se?
Sa im?
Da proitate ovaj dokument. Da razmotrite uslove. Da
uestvujete u naim potragama.
Slaem se. Zato da ne? A ko jo osim vas zna za te potrage?
Skoro niko. Svega etiri oveka. Svi oni su moji davnanji
prijatelji. Provereni ljudi.
Takoe istoriari?
Ne. estiti ljudi. Mi se svi meusobno poznajemo sto godina,
praktino od detinjstva. Jedan kompanjon ivi ba ovde, preko
puta Letnjeg vrta. Moe se rei u geografskom centru Peterburga.
Drugi radi kao novinar...
Novinar?
Teko da ga poznajete. On radi u tako malim novinama da
ak nisu mogli da mu daju ni sopstveni kompjuter.
Iz kabine brodia na palubu je izaao mukarac. Na sebi je
imao iroku kinu kabanicu ija mu je kapuljaa pokrivala skoro
itavo lice. Iao je vrsto se drei za ogradu. Kao da je prvi put
koraao po palubi dok se brodi ljulja.
Ih, i to mi je reni pirat. Je l on to namerava ovde da peca? Kao
da ima pecaljku u ruci... ili ne?
Pratei moj pogled, profesor se zavalio u stolici i okrenuo se.
Jednom rukom je pridravao skupi ram svojih naoara. ovek na
brodiu je ire razmakao noge i uspravio se koliko je visok.
Metalni delovi pecaljke jo jednom su mu blesnuli u rukama.
18
I tada sam shvatio.
Lezi!
Profesor je i dalje drao prste na ramu naoara.
ekajte... pa to je... upravo smo o njemu...
Lezi!
Pokuao sam da se bacim na njega preko stola, ali zakasnio
sam. oljice su se muklo skotrljale na zemlju, ali jo muklije su
odjeknula oba pucnja. Kao da je neko dva puta pljesnuo dlanom o
dlan
Ostavivi za sobom traku bele pene, brodi je odjurio u pravcu
Velike Neve. A u mojim rukama se profesor Petar Ilji Leforg teko
spustio na zemlju. Potpuno mrtav.
Oko rupica na njegovoj skupoj koulji irile su se dve tamne
mrlje.

Zatvorio sam knjigu i izaao iz vagona. Stigli smo na stanicu
Gostini dvor i mainovoa je objavio da voz dalje ne ide, a meni
dalje nije ni trebalo.
Pokretne stepenice bile su gotovo puste. Na putu do kue
svratio sam u prodavnicu i kupio pakovanje peljmena sam sami.
Dan je bio zavren. U njemu nije ostala ni kap zanimljivog... ni kap
smisla. Moda samo da se proita jo jedna glava glupog krimia.
Prethodnog dana odvezao sam kola u neki servis koji se bavi
popravkama limarije. Stvar je u tome to je moja ena, koja je samo
na pola sata ostala bez mog nadzora, uspela da razvali cela leva,
vozaeva, vrata.
Vrata je trebalo zameniti, ofarbati i saekati da se boja osui.
Majstori su obeali da e sve brzo zavriti, ali ipak ne bre od
nekoliko dana.
Bez kola mi je bilo loe. Morao sam da se vozim metroom i
itam ovakve romane.
19
Glava druga
CRNO SRCE, BELA KAMI LA
20
Tvrdi se, kako priaju ljudi (ali Alah zna bolje!), da je mladi as
Sakalib imao crno srce.
A posle toga: vaistinu, prie o starima postale su pouke za
potomke, da bi video ovek kakvi su se dogaaji zbili drugima i
pouio se na njima uzdravajui se od greha.
As Sakalib je studirao u Lenjingradu, ali je na raspuste odlazio
u rodne erge. Ljudi iz njegovog plemena i ak iz drugih naselja
okupljali su se kako bi mu priredili pir.
ega sve nije bilo za stolom! I kuskus, i soni mak-ljube, i
patlidani s grakom, i sirijska salata, i namak para, i ogromni
tanjiri puni hrskave peene piletine. Ali mladi as Sakalib, koji je
imao crno srce, vie od svega voleo je kamilje meso, od kojeg je
njegova mama pravila pogaice.
Pirovi su trajali dugo, a kad bi dolo vreme da se mladi as
Sakalib vrati u Lenjingrad, sedao bi u voz i mahao svojima.
Stipendija as Sakaliba bila je mizerna. Sviale su mu se
lenjingradske devojke, ali on njima nije, i kad ih je pozivao na pivo,
one su ga odbijale i govorile mu da ide sam.
As Sakalib nije mogao da pije pivo sam, bez devojaka: nije
imao novca. A osim toga, u Lenjingradu nisu prodavali kamilje
meso i njemu je ono mnogo nedostajalo.
Tako je bilo tri godine. Za to vreme su ak uspeli da
preimenuju Lenjingrad u Peterburg. A kada je as Sakalib poloio
ispite posle tree godine i vratio se u rodne erge, srce mu se
21
kidalo od tuge, jer vie nije mogao da se obuzdava toliko mu se
jelo kamilje meso.
Kao i obino, pir posle njegovog povratka nije trajao dan, ak
ni nedelju. Susedi i roaci doneli su mu darove, a as Sakalib je
darovao njih. Ukratko, sve se zavrilo onako kako je samo i moglo
da se zavri: kad je doao do kase na eleznikoj stanici, jadni
student je shvatio da nema dovoljno novca da otputuje natrag u
Piter.
Kad je njegov brat Sejf ad Daula video da je mladi bled i da ne
moe da se smiri, upitao ga je:
ta ti je, brate moj?
As Sakalib nije hteo da odgovori i da prizna ta ga mui, ali je
morao. Ispriao je svom bratu o muci, a ovaj je rekao:
Brate moj! Putovati vozom je, naravno, bolje, ali kad si ve
spiskao sav novac na svakakve gluposti, ja u ti pomoi. U svom
stadu imam belu kamilu kojoj nema ravne u svim okolnim
ergama i koja se zove eheb, to znai n koja nosi zvezdu na
elu. Dau ti je, ali zakuni se, brate, da e, im stigne do svog
studentskog doma, pustiti kamilu kui, ni na sekundu je nee
zadrati.
Dobro, brate, obeavam.
I jo neto. Kad stignete tamo i kad bude video da je dom
ve blizu, mora da skoi sa bele kamile samo na desnu stranu, ni
u kom sluaju na levu. Kune li se, brate moj?
As Sakalib se zakleo, te njegov brat, blagorodni Sejf ad Daula,
naredi da se dovede najdragocenija od svih njegovih kamila, ona
koja nosi zvezdu na elu.
Teko je bilo na srcu blagorodnog mladia, ali ta je drugo
mogao drugaije njegov brat as Sakalib, koji je imao crno srce, ne
bi mogao da nastavi kolovanje, a na to je odlazilo mnogo novca.
Braa se zagrlie i as Sakalib skoi na kamilu i krenu u Peterburg.
22
Priaju dalje da je do studentskog doma mladi crnog srca
stigao u ponedeljak, nakon to je prolo dvadeset noi od poetka
meseca rabija.
Kad su se pribliili ulazu, dragocena kamila je poela da vue
noge i da se trese dajui as Sakalibu na znanje da je vreme da
silazi. Ali lukavi mladi ju je samo stezao sve jae. Kamila je
pokuala da se oslobodi, ali uzalud.
Na kraju je student tako jako zategao povodac da ivotinja nije
mogla da die i uguila se, skapala.
As Sakalib i njegove kolege s fakulteta koje su se tu okupile
uvukoe trup bele kamile u svoju sobu na drugom spratu
studentskog doma. Sone grbe odmah pojedoe sami, a ostatak
mesa isekoe na krike i otvorie prvi aurma bar u gradu. Tako je
udaren temelj biznisu sa aurmama u Piteru.
Belo krzno kamile vetar je razneo po celom gradu i od tada,
kad nastupi mesec rabi a Peterburg pone da tone u belo paperje,
ljudi klimaju glavama i govore: ,,As Sakalib je stigao na svojoj
kamili.
Blagorodni Sejf ad Daula sa zebnjom je iekivao povratak
svoje omiljene ivotinje. Vreme je prolazilo, a on je i dalje
ponavljao:
Kunem se, udno je to moj brat as Sakalib jo ne puta
kamilu!
Ali kada su as Sakalib i njegovi drugovi zapalili vatru i poeli
da slue gostima svoju aurmu, ukusni miris stigao je do erge
njegovog brata. lanovi plemena shvatili su da je student
zaboravio na svoju zakletvu.
Sejf ad Daula je pocrneo u licu, legao na svoju postelju
prekrivenu krznima leoparda i srna i spremio se da umre. Pla i
uzdasi pronesoe se nad pustinjom.
lanovi plemena skupie se da odlue ta da se radi. Reeno je
da se etrdeset ena iz prijateljskih plemena uputi u Piter i uini
sve to treba da se radi u takvim sluajevima.
23
Karte su kupili samo za ene, da as Sakalib i njegova aurma
mafija nita ne posumnjaju. Meu izaslanicama su bile ene
tankog struka i ene s oima oivienima tuem, i one kojima oi
lie na jezera (desno Isik Kul, a levo na Bajkal), ak i one koje znaju
kako da se mukarac zaludi, ali ne zadugo, ve samo tako da posle
opet moe da misli onom glavom koju nosi na ramenima.
Ve kad su stajale na peronu, jedna ena upita:
Po kakvim znacima moemo prepoznati as Sakaliba?
Odgovoreno joj je:
Lako ga je prepoznati. As Sakalib ima krive zube, savijene
jedne iza drugih.
ene su krenule i stigle do Moskovske eleznike stanice u
Peterburgu. Priae ibn amim, po reima Jazirda ben Saude,
kojem su preneli znajui ljudi, da enama ne bee teko nai
aurma bar koji su otvorili drugovi as Sakaliba, jer je slava o njemu
grmela na obe obale Neve toliko su ukusno jelo od mesa bele
kamile tamo sluili.
Uvee, kad se smrailo, u baru su zapalili veliku vatru i stalni
posetioci su poeli da zauzimaju stolove. Pod u baru bio je zastrt
tepisima.
S jedne strane od ulaza sedeli su ljubitelji aurme, a s druge
tamnoputi studenti koji su u baru as Sakaliba imali popust na itav
asortiman, osim alkohola.
ene su takoe dole u bar i poruile svaka po jednu aurmu,
ali jo nisu znale ko je tu as Sakalib. Da bi to saznale, poele su da
zabavljaju domaine na razne naine: ljudi e poeti da se smeju, a
onda e im se videti zubi.
ene su davale sve od sebe. Plesale su, igrale se i govorile
mukarcima:
Vi tako dobro mrete... ne nosite depnu maramicu?
Mukarci su se smejali:
Hi-hi-hi!
ene su jo govorile:
24
Ej ti! Ne ide igra? Nas ba briga!
Mukarci su se opet smejali:
Hi-hi-hi!
Mnogi posetioci pokazivali su zube, ali njihovi zubi su bili
ravni i tako beli, kao da su ih prali kolgejtom.
Jo dok su ene putovale u vozu, smislile su veselu pesmicu. I
sada su je zapevale, a same se pri tom kreveljile, podizale suknje i
zabavno vrtele golim zadnjicama.
Najzad as Sakalib, mladi crnog srca, ne izdra i takoe se
glasno nasmeja. I ene odmah shvatie da je to onaj kojeg trae: as
Sakalib je imao krive zube i u tim zubima ostali su zaglavljeni
komadii mesa dragocene bele kamile ije je ime znailo da joj na
elu sija zvezda.
Odatle i potie jedna izreka. Kad neko vidi da se drugi ovek
ne smeje na dobro, on e obavezno rei: k se smejao i as
Sakalib.
im su ene koje su stigle iz rodnih ergi as Sakaliba ugledale
meu njegovim zubima komadie mesa, poele su da mole da se
svetla prigue i da govore kako, navodno, nema potrebe da se
pravi buka, kasno je, komije e pozvati pandure i zatvorie lokal,
a ovde je tako dobra atmosfera. Zapravo su nameravale da ponu
sa svojim bajanjima, ali tako da niko ne uje.
Mladi crnog srca je neto posumnjao. Zato je, ispivi svoje
pivo, razbio au i krhotine stakla stavio na kapke. Kad su plamen
u pei za aurmu ugasili i kad je u baru zavladao polumrak, svima
se inilo da to sijaju beonjae as Sakaliba, to je znailo da on ne
spava.
ene su poele da bajaju i sipale su klonidin u pivo svim
prisutnima. Uskoro je itava aurma mafija utonula u dubok san.
ene su nameravale da otmu mladia crnog srca, ali nisu mogle da
ostvare svoj plan sve dok im se inilo da as Sakalib ne spava.
25
Bajale su sve jae, a on i dalje nije sklapao oi. Najzad je jedna,
najmlaa, odluila da prie blie i prevara as Sakaliba bee
otkrivena.
Tada su ene stale u dva reda od vrata aurma bara do same
Moskovske eleznike stanice. Dve ene su paljivo umotale as
Sakaliba u tepih iz Buhare i predale ga dalje. Jedna od tih ena
zvala se Fatima Hrabra, a ime druge zauvek je utonulo u mrak, jer
ga se ak ni upueni ne seaju, pa ak ni imena njenih roditelja.
Tako su ga, prenosei ga iz ruke u ruku, donele do vagona, a tamo
predale kao prtljag.
Ljudi iz najudaljenijih ergi okupili su se na stanici da doekaju
voz iz Peterburga. ene su na rukama iznele iz vagona tepih sa
usnulim as Sakalibom i odnele ga u jedinu lokalnu kafeteriju.
Smestile su ga za ank tamo gde je as Sakalib navikao da sedi
u svom piterskom aurma baru. Samo, njegov bar je bio velik,
moderno ureen i s finskim sanitarijama, a ovde, u ergi, kafeterija
je bila stara i ofucana.
Kad su blagorodnom Sejfu ad Dauli saoptili da je as Sakalib
isporuen, on ree svojim saplemenicima:
Ujutro u doi u kafeteriju, a vi svi glasno viite: Dolazi tvoj
brat! Dolazi tvoj brat! No mu je naotren! Neka as Sakalib
pomisli da je u svom gradu, a da sam ja doao u njegov bar.
Ljudi su na to govorili:
Lukavo smiljeno! Kako e se iznenaditi podmukli as Sakalib!
I jo su govorili:
Vaistinu! Ko jo ne voli brzu vonju?
Slava neka je ivom, Neumiruem! I nastupi jutro i potpuno se
razdani. U Piteru zimi ne biva tako svetlo, ali mladi crnog srca
nita ne primeti.
Zauo je povike i poeo da se budi. Od klonidina mu je pucala
tintara. Videvi na vratima brata s noem, pokuao je da ustane i
ree:
Selam tebi, dragi brate!
26
Selam i tebi, smradu! Poderao si moju kamilu?
Kako si dospeo ovamo? Kunem se bradom, ovo je
neverovatno!
Ne, kako si ti dospeo ovamo?
As Sakalib se podie sa stolice, protrlja oi i osvrnu se. Ceo
njegov bar, na koji je potroio gomilu love, promenio se i ofucao.
Gledao je as brata, as ank, a onda sve shvatio i spustio glavu.
Ljudi iz susednih ergi koji su se skupili da bi videli kakva e
biti osveta za belu kamilu po imenu eheb upali su u kafeteriju,
zgrabili as Sakaliba, oborili ga na prljavi pod, izvukli ga napolje,
pustili studentu krv i od njegovog mesa napekli aurmu.
Upueni priaju da je aurma od mesa natopljenog klonidinom
bila gorka i ostavljala odvratan ukus u ustima.
A pouka itave ove prie je sledea: ako ste nali potkovicu za
sreu, znai da je neko drugi nedavno otegao papke.
27
Glava trea
LIMANOVA KUA
28
Nekad sam nosio runi sat. Onda sam prestao. Ve se i ne
seam zato. Nije da se pokvario ili loe radio. Jednostavno sam
prestao i to je sve.
Samo po sebi to nije loe. Nezgodno je samo buditi se. Otvara
oi, razaznaje ivice nametaja i sivi jorgan i ne zna treba li da
skae i juri ili moe da se okrene na drugu stranu, zatvori oi i
nastavi da se valja.
Sofa na kojoj je bila provedena no bila je oho-ho! Ogromna i
skupa. Ta sofa kotala me je zbirke pria i male knjievne nagrade.
Na takvoj sofi mogao si provesti ivot. Na takvoj sofi nije bilo
sramota ak ni umreti. Verovatno u jednog dana i umreti leei na
njoj.
Ispostavilo se da u kupatilu nema paste za zube. Ne ba, neto
malo paste sam jo iscedio, ali eni vie skoro da nije ostalo. U
kuhinji su na podu uredno leale moje dve arape.
Jeste li primetili koliko neobino izgledaju nai stanovi pola
sata pre no to se svi probude, ukljue muziku i televizor i
progovore svi uglas?
Otvorio sam aluzine neposlunim prstima. Iza prozora se
ukazao svet. Izgledao je tako da ovek poeli da ponovo zatvori
aluzine.
Umesto zdravo ena je rekla da nemamo hleba. Zevnula je.
Poeala je glavu dugim noktima. Nagnuvi konzervu s kafom,
sastrugala je kaiicom po njenom dnu.
Kolika je temperatura?
29
Ne znam.
Pogledaj termometar. Iznad glave ti je.
Boe, kako sam tup dok ne popijem kafu!
Hleba zaista nije bilo, ali smo uspeli da dorukujemo. Kao i
obino, izjutra smo bili podbuli, sanjivi, utljivi i razdraljivi. Dan
je istinski poinjao neto kasnije. Dopiemo kafu. Popuiti prvu
cigaretu. I tek tad...
Kafu sam pio iz svoje olje. lz omiljene olje koju nikome ne
dozvoljavam da dira. Ona je tako... bela... s natpisom I love
coffee sa strane. Tanije, ne pie love ve je nacrtano veliko
crveno srce, samo kompjuter na kojem kucam ove redove ne ume
da crta takva srca.
Jueranji dan je bio toliko baksuzan, pa ak i kad se zavrio i
kad sam legao da spavam, neko je zvao telefonom, a ja sam skoio,
u mraku nisam video stolicu, naleteo sam na nju, tresnuo na pod i
udario elo.
A najglavnije je da sam tog dana prosuo kafu na svoj paso. Ne
mnogo, ali u nezgodnom trenutku. Prosuo sam ba iz one bele
olje. I to sam zalio najpotrebniju stranicu onu sa adresom.
Mastilo se razlilo i stranica je potamnela, bilo je nemogue
razabrati ta na njoj pie.
ena je insistirala da odmor provedemo u Finskoj. Njoj je
uskoro trebalo da pone godinji i elela je u Finsku. A moj paso
je zaliven... tako da bih svejedno morao da odem u pasoko
odeljenje.
Jue sam giedala emisiju o zvezdama. Holivudskim
glumcima i modernim pevaima. Svi oni kupuju one aromatine
miriljave tapie. Da u kui mirie sandalovina. Zna?
Aha.
A da i mi ponemo da kupujemo te tapie?
Moe.
Oni ubijaju kuhinjske mirise. I kad nam dou gosti,
iznenadie ih taj miris.
30
Koji gosti? Ko nama dolazi?
Pa, nekad e neko doi.
Ko?
Ne znam. Pozovi svog urednika.
Stan u kojem ivim sa enom veliki je, trosoban, s vrlo
dugakim hodnikom. Ali je kuhinja u njemu prilino tesna. Pored
stola, poreta i ormaria, u kuhinju smo uspeli da uguramo samo
Boovu ve-mainu.
ta e raditi s pasoem?
Ne znam. ta se obino radi? Otii u u pasoku slubu.
Objasniu im situaciju. Neka ga zamene.
Ne misli da e biti problema?
Kakvih problema? Nisam prodavao heroin. Nisam
pokuavao ilegalno da preem kinesku granicu. Samo sam
sluajno prosuo kafu na paso.
ena je, mrtei se od dima, popuila cigaretu. Dosuo sam sebi
jo kafe. Pogledao sam njene gole noge koje su virile ispod stola.
enine noge zavravale su se malim palcima.
Kad ide u pasoko odeljenje?
Ne znam. Hoe da odem danas?
Ti si odrastao momak. Sam odlui.
Znao sam da je htela da odem tog dana. Naravno, znao sam da
mogu i da ne odem... samo u tom sluaju treba biti spreman na sve
one rei koje u uti za veerom... i sutra ujutro... sluau ih sve
dok ne odem.
Zato sam se promuvao po stanu, onda navukao jaknu, uzeo
cigarete i krenuo u pasoko odeljenje da objanjavam situaciju s
pasoem.

31
Ispred pasokog altera bio je red. To je bilo prirodno. Jo je
prirodnije bilo to to niko nije hteo da stoji u tom redu od poetka
do kraja.
Kao i obino, neko je dovukao sa sobom etnografske primerke
staraca i sada je traio da ga propuste preko reda. Starci su tresli
glavama i nisu shvatali ta se deava.
Ljudi iz reda nisu eleli nikog da propuste. Dok nisam doao
na red, stalno sam se nadao da e se sve zavriti tuom. Ali nije se
zavrilo niim.
Ispred mene su dvojica tinejdera priala o prethodnoj noi.
Dima se napio i iao kui u polusvesnom stanju. A ispred
njegove zgrae pored kolovoza obino stoji prostitutka. Zna?
Znam. Runa kao moja starost. I stalno je musava.
Dimu boli uvo. On je pijan. Kae joj: Ajmo, mala, treba o
neemu da popriamo.
A ona?
Ona je sve shvatila i rekla mu: r unapred. Dima nije
imao novca. Imao je stari finski novi od jedne marke. Zato je
zaurlao: r u dupe! Je l ti to nema poverenja u mene? Platiu
na osnovu rezultata, a da ti ne bi sumnjala, dau ti novi od jedne
marke
A ona?
Ona se dvoumila, ali ne zadugo. Napolju je bilo hladno, a
ovaj joj je obeao da e platiti. Ukratko, pola je s njim.
A on?
Zato i priam. Ispostavilo se da je Dima cicija. Kad se sve
zavrilo, ne samo da nije platio ve je ak udario devojku pesnicom
u oko i uzeo joj metalni novi od jedne finske marke. Moe li da
zamisli?
Kaakvaaa ciiciija... Ti i ja bismo bar novi ostavili. Jelda?
Tada je doao red na tinejdere, a odmah posle njih na mene.
alter za pasoe je imao reetke i bio je vrlo nezgodno sputen.
32
Gurnuo sam kroz njega svoj umrljani paso. Pomalo je
podseao na starinski rukopis. Slubenica ga je prelistala. Liila je
na arapoliona... tanije, na ampolionovu enu, koja je odluila da
se dotera na muevljevom stolu.
Ne razumem: vaa adresa?
Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Tu pie.
Mislite da se moe proitati ta ovde pie?
Devojka je kuckala po tastaturi. Uvek sam se udio kako
devojke poput ove uspevaju da neto otkucaju na tastaturi a da ne
slome nokte?
Jo jednom: koja je adresa?
Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet.
Taj broj kue ne postoji. U Mohovoj ima broj dvadeset sedam.
I broj dvadeset devet.
A s crticom nema?
Ne.
Znate, dvadeset sedam je na uglu s Pestelovom. Posle toga
ide dvadeset devet. A izmeu njih je moja zgrada, s crticom,
dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Pogledajte dobro.
Devojka se zagledala u mene, a onda je pogledala monitor i
rekla:
Mladiu, ta kua ne postoji u bazi. Setite se: koji je broj?
Zove se jo i limanova kua. Na njoj je mermerna ploa.
I ta ja treba da unesem u kompjuter? Mermernu plou?
Pa ta da radim?
Da odete i kako treba pogledate broj na zgradi u kojoj ivite.
Izaao sam na ulicu i zakleo se da vie nikad u ivotu neu
popustiti eninom nagovaranju.

Jutro je bilo tiho, jesenje, prozrano. Zapalio sam cigaretu,
stajao neko vreme i krenuo prema Mohovoj.
33
Kao to sam i rekao slubenici, zgrada broj dvadeset sedam
bila je na uglu s Pestelovom. Pored nje je stajao truli kiosk Sport-
loto i rasla je topola. Dalje niz ulicu bila je zgrada broj dvadeset
devet. Lepa, obloena ploicama, s nekoliko malih balkona.
Izmeu njih, poput odbeglog robijaa izmeu straara, stisla se
zgrada 27/29. Zapalio sam jo jednu cigaretu i poeo da traim
tablicu s adresom.
Zgrada u kojoj ivim malo je uvuena, a pred njom se nalazi
mala bata. To je jedini vrt u celoj Mohovoj ulici i zato je do uiju
nabijen pseim govnima i plastinim aama.
Betonsko slone-tobogan. Slonova surla se od vremena raspala
na nekoliko sivih komada. Par drvenih klupa. Niko nikad nije
sedeo na seditu tih klupa, svi su sedali iskljuivo na naslon, a na
sedite su stavljali prljave noge.
Eto na kakvom mestu ivim.
Proverio sam sve zidove, sve okove. Nisam naao nita osim
stare mermerne ploe. Na ploi nije bilo adrese. Na njoj je pisalo:
Kua Henriha limana, trgovca. Zapoeta 27. marta 1871. godine,
osvetana 14. februara 1879. godine.
Ispod mermerne ploe bila je iskrivljena metalna tabla. O
njen oak lokalni pijanci otvarali su pivo. Na njoj je pisalo:
Amos bene Para malum!
Homer. Iliada. Cantina XIX
Moda zgrada s crticom zaista ne postoji, ja sam neto
pobrkao... ali koji je onda broj kue u kojoj ivim? S jedne strane
27, s druge 29. A ova... s baticom? ...do avola!
Odustao sam i krenuo na posao.

Na poslu sam odluio da pozovem oca.
34
Kako si?
Sve je u redu. Hvala.
Ba sve? ta je, recimo, dobro?
Poznanika je boleo zub, a sada su ga izvadili. Vie ne boli, to
je dobro.
Da. To je zaista dobro. I jo?
Jo sam na kanalu Kultura gledao emisiju o Oskaru Vajldu. I
to je dobro.
Je li?
A uvee u gledati emisiju o glumcu Kazakovu. Vrlo
zanimljiva emisija.
Je li?
Hoe li ti gledati?
Zna da nemam televizor.
Znam. Zato proputa ono najzanimljivije u ivotu.
Sea li se broja kue u kojoj ivim?
Ne, naravno. Ti ivi u njoj.
Ranije si i ti iveo tu.
To je bilo davno. Mi je nikad nismo zvali drugaije nego
limanova kua.
Razumem.
ta e ti?
Pokuavam u pasokom da dobijem obrazac devet. Kad si
se useljavao u zgradu, imao si valjda neka dokumenta... reenje...
ta ve treba...
Neto sam imao.
Gde si ih stavio?
Seam se, kad sam prvi put iao da gledam na budui stan,
agent za nekretnine je rekao: odmah ete ga prepoznati. Iznad te
kue uvek stoji oblak. ak i kad je sunan dan.
Prislonio sam slualicu na uho, dovukao se do stola, uzeo
cigarete, zapalio i vratio se na stolicu.
Ko je uopte taj liman?
35
Ne zna ko je liman?
A ti zna?
Svaki pristojan ovek zna ko je liman!
Moda ja nisam ba pristojan? I moda je to tvoja krivica? ta
misli?
Ko bi mogao da pomisli! Moj sin ne zna ko je liman! Pravi si
divljak! A jo se drui s profesorima!
U stvari ne. Nisam divlji, ja sam kuni. Kao bioskop. A s
profesorima se ne druim ve nedelju dana. Valjda zna ta se
desilo.
Kakvi su ti planovi za vikend?
Za ovaj nikakvi. Hteo sam da odem sa enom u Finsku. Ali
ovog vikenda neemo uspeti. Uopte ne znam kad emo moi. Ne
mogu da zamenim paso.
E, odlino. Pomozi mi u subotu da pomerim orman. Hoe?
Dogovorili smo se u koliko sati u doi u subotu i ja spustih
slualicu.
Napolju je bio isti onaj svet koji sam video ujutru. Sad je
delovao prihvatljivije.

Uvee sam saekao enu ispred metroa. To nam je neto poput
porodine tradicije. Ve osam godina zaredom skoro svako vee je
ekam ispred metroa.
Ako ne znate Mohova je ulica odakle se za deset-petnaest
minuta peke moe stii do etiri... ak do pet stanica metroa. Vrlo
zgodno. Ako u Peterburgu postoji geometrijski centar, onda ja
ivim u njemu.
Rodio sam se ovde, u centru, ovde sam stekao drugove iz
detinjstva, proiveo u Mohovoj ceo ivot. Prijatelji su odrasli,
odselili se u ureena predgraa, stekli automobile, ene-kuke,
stanove s mnogo soba, a ja i dalje ivim ovde.
36
Mada, nisu se svi razili i stekli sve to. Od etvorice mojih
najbliih prijatelja, kola imaju samo dvojica. Pri tom jednom od
njih ona vie nikad i ni za ta nee biti potrebna.
Iz svoje ulice peke sam stigao do Gostinog dvora. Obino sam
enu ekao pored izlaza iz metroa na kanal Gribojedova, odakle
bismo skrenuli ka osvetljenoj crkvi Hristovog vaskrsenja.
Danas smo neko vreme hodali utke. Jesen je inae bila vrlo
topla. Ali ne uvee. Duvao je tako jak vetar da je izbijao cigarete
zajedno sa zubima. Iza promrzlih oblaka virila je ria njuka
meseca mujaka. ena je navukla rukavice.
Uhvati me ispod ruke. Hladno mi je.
Uhvatio sam je ispod ruke.
ta si radio na poslu?
Smislio sam brzalicu. Hoe li da uje? Jei ima uticu.
Ponovi.
Pusti me!
A-a! Ne moe da ponovi!
ena se smrzava, a ti... Jesam li ti rekla da si apsolutno
nevaspitan tip?
Je li? A meni se inilo da nisam lo momak. Sasvim pristojan.
Ti? Pristojan?
Aha. Samo ne znam ko je liman? Zna li ti?
liman je jedan predrevolucionarni prevarant. Nakrao je
negde staro zlato i predstavljao ga kao zlato Troje.
Uzgred, odlian nain za pranje para! Odakle vam toliko
zlata? Otkrio sam Troju!
Da, nije loe.
Trebalo je da registruje svoju kuu u pasokoj slubi. Sada ja
imam glavobolju.
Taj liman je u stvari bio inenjer. Uestvovao je u nekakvom
isuivanju nekog plitkog potoka. Ali ne u gradu, nego u okolini.
Negde pre Kolpina.
Je li ga isuio?
37
Nemam pojma. Sluaj, smrzla sam se. Mnogo je hladno.
Aha.
Ponekad su nam put prelazili psi lutalice. Jeste li primetili
koliko lutalica u poslednje vreme skita ulicama? Psi nisu ni
pokuavali da nas pokidaju na froncle. Moda su nas smatrali
svojim dvononim prijateljima.
Pored Mihajlovskog zamka pretrali smo na crveno svetlo na
Sadovu. Zamak je bio pust, mraan. U njemu su se pritajili duhovi.
Ovde je sigurno svuda bilo duhova. U Mihajlovskom zamku, u
kojem su ubili Pavla Prvog, pored crkve Hristovog vaskrsenja, gde
su digli u vazduh Pavlovog unuka, neto dalje niz Fontanku, na
mestu gde su homoseksualci overili metkom glavu Grigoriju
Raspuinu i gde se danas nalazi odvratan, skup kafi.
Mesto gde ja ivim prepuno je duhova. A nisam ih video samo
zato to se s mog mobilnog telefona uje vesela melodija iz filma
Isterivai duhova.
Zna, negde sam itao da u Letnjem vrtu postoji jedno drvo...
trepljasta topola.
ta to znai?
Ne zna? Treplje su neka stvorenja koja prodiru sve do ega
mogu da dosegnu. Odnosno, s jedne strane ona je biljka, ali dere
kao ivotinja.
I ta s tim?
Ukratko, ta topola se hrani pticama selicama. One sedaju na
granu i hop! Od ptice ostalo samo perje! Pri tom se ona po
izgledu ne razlikuje od obinih topola. Zato jo ne mogu da je
nau i poseku.
ena me je pogledala ispod oka i upitala da li je mogue da
sam ponovo poeo da piem roman. Rei ponovo pisati roman
izgovarala je s takvim izrazom na licu kao da je mislila iskopavati
odvratne sline iz nosa.
38
Doli smo do Mohove, proli kroz baticu, skrenuli ispod lune
kapije i nali se u naem unutranjem dvoritu. U isto vreme smo
podigli glave i pogledali prozore.
Zna, hladno je, ali... ipak mi je drago to smo proetali.
utao sam. ena je spustila pogled s prozora na mene.
Huknuo sam.
Koliko prozora ima u naoj spavaoj sobi?
U naoj? Jedan.
A u dnevnoj?
Dva.
Osim toga imamo po jedan prozor u maloj sobi i predsoblju, I
jedan u kuhinji, je li tako?
Tako je.
Koliko je to ukupno?
Je li to pitanje?
Da. Pitanje.
Ukupno je... samo malo... est. Je li tako?
Samo je pokazala glavom prema zgradi. Tamo je bilo sedam
prozora. udno da to nikad ranije nisam primetio.
I ta?
Pa vidi. Prozora ima sedam.
Da, sedam.
Odakle taj prozor vika?
Nemam pojma. Ja ga nisam probijao.
I ta ti misli o tome?
Hladno je. Idemo kui?
Liftom smo se popeli do stana, otkljuao sam vrata svojim
kljuem, skinuli smo kapute i poao sam u sobu da se presvuem,
a ena u kuhinju da vidi ta imamo za veeru.
Vee je proteklo kao i obino.
39
Glava etvrta
POSLEDNJ I SKI NHED
40
Probudio se jer mu se uinilo da zavija pas.
Ne otvarajui oi, leao je u krevetu i sluao zavijanje u
sopstvenoj glavi. Onda je ustao i umio se. Pas je i dalje zavijao.
Raspoloenje je bilo nikakvo. Nije se popravilo ni kad se setio:
danas je poslednji dan raznoenja, od sutra poinje da radi u
kancelariji.
Na posao je doao na vreme, u jedanaest. Sipao je sebi kafu,
rekao telefonistkinjama Zdravo! i uzeo hrpu priznanica. Nita
neobino, sve kao i jue, i prekjue... kao i svaki dan za poslednjih
pola godine.
Denis je radio u poti. Tanije, u slubi dostave poslovne
korespondencije. Verovatno znate: Dve treine Zemlje pokrivaju
okeani, a ostatak prostora naa mrea dostave. Pozovite, i za
nekoliko sati vae pismo e biti kod primaoca!
Odradio je ovde dogovorenih pola godine i odlazio na bolje
mesto. Sad e po gradu juriti neko drugi. On, Denis, od sutra
prelazi na mnogo bolje plaen posao u glavni ofis, a danas mu je
preostalo da preda rejon sledeem nesreniku.
Nesrenik je ve ekao. Dvadesetogodinji bubuljiavac
obrijane glave. Crna koulja, zavrnute farmerke, teke cipele.
Umilan osmeh. Ne-sre-nik.
Denis.
Ljoha, jesi li nekad radio na hitnim isporukama?
Ne. Pre ovog uopte nigde nisam ni radio.
41
Objasniu ti. Najvanije je da ne drobi previe. Ujutru
pokupi potu, do ruka je raznese. Posle ruka uzima drugu
turu i sad je ve celu raznosi. Razume? Radno vreme ne postoji.
Kad zavri posao etaj. Ako ne zavri, jurcae dok sve ne
raznese. Razume?
Rekli su mi. Znam to.
Nema nieg komplikovanog. Ponekad ak dobije i baki.
Danas idem s tobom da ti sve pokaem. Od sutra ide sam.
Dobro. Shvatio sam.
Ima li pitanja?
Zasad nema.
Bie ih. Kad se pojave pitaj. Sutra nee imati koga.
Dobro.
utali su. Denis je malim gutljajima ispijao svoju kafu. Momak
je mrtei elo razmiljao ta bi mogao da pita iskusnog kolegu.
Onda je rekao:
Je l kod vas uvek ovako lupa?
Lupa?
Da. Kao da su bubnjevi. Negde daleko.
Ne ujem nikakve bubnjeve. Psi zavijaju. A bubnjeve ne
ujem.
Tano u jedanaest i deset natovarili su u slubeni moskvi prvu
vreu korespondencije i izali iz kancelarije. Za volan je seo Denis.
Prosto zato to su prethodno ovo bila samo njegova kola i on je
najbolje znao okolne rejone.
Do podneva je od velikog daka ostalo smo nekoliko malih
paketa. Denisu se dopadalo kako on to sve precizno radi. Guve
na raskrsnicama izbegavao je vozei kroz prolaze izmeu zgrada,
stepenitem se uspinjao bre nego liftom, s klijentima je bio
predusretljiv i ljubazan, a polugu menjaa pomerao je kao da je
odluio da na dnu moskvia iskopa rupu.
Njegov kolega ga je ushieno gledao.
Kako ste spretni!
42
Da. Ja sam spretan. A ti si smotan. Sporo kapira!
Nauiu. Ipak mi je ovo prvi dan.
Zautali su. Denis je gledao samo u put, a teke cipele i
mladievu elavu glavu izbegavao je da pogleda. Ali onda je ipak
pitao:
A zato ti je glava obrijana? Jesi li od onih?
Od kojih?
Ne pravi se lud.
Od onih sam. Imate neto protiv?
Mene boli uvo. Jesi li mnogo crnaca ubio?
Ne. Samo jednog.
Gde je sledea isporuka?
Sluajte, je l vi stvarno ne ujete bubnjeve?
Ja ne ujem odgovor: gde je sledea isporuka?
Odvezli su veliki paket u agenciju za nekretnine sa staklenim
vratima, gde ih radnik obezbeenja u sakou nije pustio dalje od
praga, ve je sam potpisao potvrdu o preuzimanju. Dostavili su i
tri privatna pisma sa stranim markama i krenuli natrag u
kancelariju da neto pojedu i pokupe popodnevnu turu pote.
Denis je usput nauio momka da, ako mu klijenti budu davali
baki, bolje da potroi pare na okoladu za devojke koje
razvrstavaju potu.
Moe i da ne kupuje. Samo u tom sluaju budi spreman da
sam razvrstava potu i do kasno u no tri s jednog kraja grada
na drugi.
Dobro. Imau to u vidu. A zato ste pitali za crnce? Denis je
leao na dakovima s vrednosnim poiljkama i puio. Momak se
smestio na kutiju pored njega.
Ni zbog ega.
Nemojte misliti da ja...
Boli me uvo i za crnce i za skinhedse. I za sve me boli uvo,
razume?
Ali ja sam zaista ubio jednog.
43
Idi u miliciju. Napii prijavu protiv samog sebe.
Jeste li nekad nekog ubili?
Denis je paljivo ugasio cigaretu i otiao da je baci u metalnu
kantu.
Kad sam imao petnaest, ubio sam psa.
Pas se ne rauna.
Zato? Ti ne voli crnce. Ja ne volim pse. Jednog sam ubio.
Kad zavijaju kao danas, ubio bih jo nekoliko.

Ovaj visoki nosati diber nita nije razumeo. Kako TO moe da
se poredi sa psom? Bolje da... nek najzad odradi poslednji dan i
neka brie u svoj ofis. Lake je raditi sam.
To se desilo pred sam kraj toplog maja. U parku pored
Admiraliteta. Cvetao je jorgovan, mirisalo je dolazee leto i okolo
su etale gomile onih koji su eleli da uivaju u znamenitim
peterburkim belim noima.
Nije se dobro seao otkud se tada pojavila ideja da odu u taj
park. On je s drutvom iz svog betonskog geta retko izlazio u
centar. Ovog puta su se svi zajedno ukrcali u vagon metroa i pili
jako vino iz flae. Vino je bilo jeftino i ukusno, a vagon prazan.
Nije mislio da e crnac umreti. Mislio je da e sve biti kao i
obino... udarae ga po licu, a on e tuno jeati... pa to nije
zaozbiljno! ...Ali crni ovek je umro te bele noi... Od tada je esto
sanjao tu scenu i vie nije mogao da razabere ta se zaista desilo, a
ta je on s vremenom izmislio.
Ili su alejom, a crnci su im dolazili u susret. Takvoj srei
momci nisu mogli da se nadaju: troje crnih i ruska devojka s
naoarima i izbaenim zubima. Crnci su ugledali njihove obrijane
glave i poeli da usporavaju... skoro su sasvim prestali da hodaju...
uostalom, nisu imali kud da skrenu.
44
Prvi je iao Saa Kralj. Ne usporavajui, ne govorei ni rei,
udari prvog crnca po nosu i ovaj pade. Odmah pade. Ostala
dvojica poee da bee. Stigli su ih kod samog bunja... oborili...
Onaj to je posle umro stisnuo je lice uz samu zemlju i aputao:
sam stranac... Ne smete... Ja sam stranac...
Imao je ogromne usne ija je boja podseala na glavi
smrznutog oveka... dugo i polako mrdao je ta ogromna usta.
Onda je devojka s naoarima najzad viknula, prodorno
zaciala, i momci su digli ruke od crnaca i otrali prema
Bronzanom jahau, jer su svi znali: panduri vole da reaguju
upravo na ovaj krik, a niko nije hteo da kvari nastupajui dan
boravkom u eliji.
I on je tiho pobegao zajedno s ostalima, i po inerciji se i dalje
smekao. Jo nije znao da e crnac umreti. Nije znao da e ubudue
sanjati celu tu no... preesto sanjati.

Do pet po podne posao je bio zavren.
elavi bubuljiavac izvukao je iz praznog daka koverat (paket
dokumenata... a moda i asopis) i proitao adresu:
Kunstkamera. Rukovodiocu odeljenja KTA, Remizovu.
Kunstkamera je na Vasiljevskom ostrvu.
Hoemo li preko Dvorskog mosta?
Ne. Tamo je guva. Ui se dok sam s tobom. Idemo preko
Troickog.
Celim putem Ljoha je posmatrao veliki koverat, a onda rekao:
Zanimljivo, ta je to KTA?
Stvarno te zanima?
Ma ne. Pitao sam tek onako.
Denis je smotao volan i zaustavio se pored samog ulaza u
muzej.
Odnee?
45
Dobro.
Ne zaboravi da ti potpiu potvrdu o preuzimanju.
Dobro.
Ljoha je uao u muzej, provirio kroz alter kasa, osmehnuo
se i rekao da je doneo potu.
Kome?
Remizovu. Samo malo... ovaj... neki KTA. Gde je to?
KTA je Kolekcija tropske Afrike. Idite desno kroz celo
prizemlje i videete stepenite. Ili pitajte nekog.
Hvala.
Brzim koracima savladao je odeljenje Eskima, odeljenje
Indijanaca, proao pored stakla s povijenim samurajima i spustio
se niz stepenice. Na vratima je pisalo: Kolekcija tropske Afrike.
Pokucao je. Unutra je bilo tiho.
Paljivo je odkrinuo vrata, uao unutra i pokuao da nazre
neto u polumraku.
U sledeem trenutku najzad shvati ta mu je to u stvari itav
dan lupalo u uima.

Crveno sunce je najzad celo zamaklo iza horizonta. Sada se
iznad savane uzdizao samo ogromni bledi mesec. Ratnici su i dalje
plesali.
Znoj na njihovim crnim leima liio je na bisere na starim
narukvicama naroda Svazi. Dim od vatre puzao je po brdacima.
Tamtamovi su udarali svoj ritam.
Kad je uao, ratnici su okrenuli prema njemu lica ukraena
ratnikim bojama. Shvatio je da nema svrhe beati. Hteo je da
pokrije lice, ali prednje noge su mu onemoale od straha i Ljoha je
samo odmahnuo tekom glavom koju su krasili ogromni rogovi.
Ingvenjama! Ingvenjama!
46
Ratnici su podizali crvenu prainu stopalima, uzdizali titove
od tavljene bivolje koe, bacali uvis koplja.
Ingvenjama!
O da!
Doao je! Ingvenjama! On je ovde!
Krug ratnika koji su plesali se raspao. Napred je istupio slavni
Sobhuza, Bivol Tajanstveni, Pretea Planina, Sobhuza Veliki! O
kako sijaju njegove beonjae!
Od tutnjave tamtamova zapuile su mu se ui. Savana se
podizala sve do oblaka. Promicala su crna lica ratnika oslikana
svetim bojama. Zemlja je drhtala, kao to biva samo s prolea, kad
mujaci slonova podignutih surli kreu u potragu za produetkom
vrste.
O, Ingvenjama!
Ljoha se udarao repom po okrvavljenim bokovima, savijao vrat
i urlao. Sa usana mu je u slapovima curila pena. Ratnici s koama
leoparda oko bedara plesali su oko njega, nisu mu doputali da
ode, da se pomea sa ostatkom stada, da se sakrije od njihovih
nemilosrdnih udaraca.
Sobhuza je zamahnuo kopljem. Poslednje to je Ljohi promaklo
pred oima bila je beonjaa meseevog oka u crnoj orbiti neba. A
onda je zvuk tamtama poeo da se udaljava.

Hitna i milicija stigle su gotovo istovremeno. Muzej su
zatvorili, enama su dali da udahnu malo amonijaka. Milicijski
narednik je stegnuo ruku lekarima hitne pomoi i zamolio ih da
saekaju. Sad e sve napisati i moi e da pokupe telo.
Lekari su puili u hodniku kamenih podova i ofarbanih zidova.
Denis im se pridruio. Narednik je diktirao pomoniku zapisnik
uviaja.
47
Telo mukarca. Po izgledu oko dvadeset godina. Po miljenju
lekara, smrt je nastupila pre oko sat i po. Kao posledica nesrenog
sluaja. Jesi li napisao? Dobro... Otrica koplja... ovaaaj... s makete
koja predstavlja Zulu ratnika pod punim naoruanjem ula je
nastradalom u elo, a izala iz zadnjice... u smislu iz debele oblasti
lea... Jesi li napisao? U trenutku uviaja telo je i dalje bilo
nasaeno na koplje i visilo naglavake. Izraz lica nastradalog ne
moe se opisati. Jesi li napisao?
Svedoci ene zaposlene u muzeju potpisale su zapisnik.
Milicioner je klimnuo lekarima: Nosite. Denis je priao
naredniku.
Strano, jelda?
Ne priaj. Prvi put vidim ovako neto.
Jeste li otkrili kako se to desilo?
A ta ima da se otkriva? Sapleo se. Zveknuo. Pravo na otricu
koplja.
Razumem. Istraga e verovatno biti zakljuena?
Ma kakva istraga? Sve je ionako jasno.
utke su gledali kako lekari odvoze sklupano telo Ljohe
skinheda. Narednik je posegnuo za cigaretama.
Daa. Prvi put vidim ovako neto.
Kakav je ovo zvuk? ujete?
Gde?
Kao da zavijaju psi.
Ne znam. ekaj... Ne. Ne ujem.
Narednie, mogu li da idem? Imam jo mnogo poiljki.
Naravno. Idite. Sve najbolje.
Denis je izaao iz zgrade Kunstkamere, otkljuao kola i seo za
volan. Verovatno e mu sutra poslati novu zamenu. Morae da
objanjava sve iz poetka. A dananje poiljke odnee sam. Bez
ikakvih zamenika.
Izvukao je iz daka poslednji koverat i proitao adresu: Sankt
Peterburg, Klub odgajivaa slubenih pasa.
48
Glava peta
VELIKI OBRAUN BRAE
PORHATI H, I LI PANDUR
PELINOVOLKOV
49
Kad naleti jesenjeg vetra skidaju poslednje lie s drvea i pun
mesec gleda s nebesa kao debela njuka geje koju je prebio klijent,
uvek se prisetim jednog istog dogaaja.
Ruine su odavno zarasle u trsku i pepeo su sprale kie, a ja se
seam onoga to se ovde desilo i kao da me samo no deli od
minulih dogaaja.
Tuan je za smrtnike bog vremena, i ako bismo znali kojom
stazom od nas odlazi danas zauvek postajui jue, ko ne bi skoio i
poeo da podie rampe samo da bi zadrao tren koji prolazi?
Avaj! Kako su tune takve misli...

Bilo ih je dvojica roaka, brae od strica. Jedan se zvao Beli, a
drugi Ludi Kum. Nije vano to je Beli u stvari bio crnokos, a
Ludog Kuma su poeli da zovu Ludi Kum kad je bio tako mali da
jo nije bio nikakav kum.
Bilo ih je dvojica, bili su braa od strica i uvek su ih zvali samo
tako.
ta se desilo s njihovim roditeljima ta je pria suvie tuna da
bi ovde bila ispriana. Suze mi liju niz obraze pri samom seanju
na nju i ne mogu da ih zaustavim. Vano je to da deaci nisu rasli
kod kue, ve u tambovskom sirotitu broj 18.
50
O, kako su udni hirovi sudbine! Oba deaka uila su u koli
veoma loe, matematika im nije ila, ali ih je pri tom u ivotu
zanimalo samo da nau sreni broj.
Po itave dane stajali su pored ograde sirotita, iza koje je bio
autoput, i gledali tablice automobila koji su prolazili.
Beli je vikao:
Aha! Evo kola s brojem sedam sedamdeset sedam SOM.
Srean broj!
Ludi Kum se samo podsmehnuo:
Kako moe biti srean broj pored kojeg stoje slova SOM?
Onda ih je vaspitaica pozvala na ruak:
Deaci! Ve je tri i petnaest! Vreme je!
Beli je mahao rukama:
Petnaest sati i petnaest minuta! Srean broj!
Ludi Kum je krivio usne:
ta je sreno u vremenu kad je etnja zavrena i treba da se
pije onaj glupi orbuljak?
Ponekad su vaspitai vodili razred u bioskop. Deca bi stala u
parove, dola do stanice i ulazila u autobus. Druga deca gledala su
kroz prozor i agorila, a Beli i Ludi Kum trali su da kupe karte i
udno itali da li je karta srena ili ne.
Ako sluajno ne znate, na autobuskim kartama napisan je
estocifreni redni broj. Srenom se smatra karta na kojoj je zbir
prve tri cifre jednak zbiru druge tri. Na primer, 276087: dva plus
est plus sedam jednako je petnaest i osam plus sedam takoe je
petnaest, razumete?
Posle vonje autobusom razred je stizao u bioskop i svi su
gledali film, ali roake nije bilo briga za film. Oni bi seli u zadnji
red, vadili novanice i igrali moe.
Sutina te igre je sledea. Beli bi govorio prvu cifru broja sa
svoje novanice, a Ludi Kum sa svoje. ija je cifra bila vea taj je
udarao protivniku mou. Onda uporeujete sledee cifre... i tako
51
dok ne doete do kraja broja na novanici. Vrlo jednostavna
pravila.
Tako je proletelo njihovo detinjstvo, kao to opadaju latice s
divlje vinje. Do trenutka kad su deacima poele da se pojavljuju
prve dlaice na licu, dobili su diplomu o srednjem obrazovanju i s
nogom u dupe isterani su iz sirotita broj 18.
Beli je rekao:
U ovom gradu malo je srenih brojeva. Za dugih jesenjih noi
razmiljao sam o tome ta da se radi dalje i evo kakav je moj plan.
Koliko sutra odlazim u Piter da svojim rukama napravim sebi
srean tiket.
Ludi Kum je pljunuo bratu pod noge i odgovorio:
Sastanaka nasamo, a ni sastanaka uopte, vie nee biti!
Putuj, samo imaj na umu: i ja nameravam u kulturnu prestonicu
nae domovine i ne daj ti boe da mi se nae pod nogama.
Rastavi se tamo, u svom Tambovu, roaci su se posle toga
videli samo dva puta. O! Bolje da tih sastanaka nikad nije bilo!

Brai nije trebalo mnogo vremena da postanu najjai kriminalci
Peterburga.
Beli je okupio svoju ekipu istomiljenika, a Ludi Kum svoju, i
pitanje zato ga zovu Ludi Kum vie niko nije postavljao. Kako
drugaije zvati oveka koji je pravi kriminalni kum i pri tom mu je
ekipa kompletirana najokorelijim gadovima u gradu?
Kao pesma majske ptice,
Kao cvet visibabe,
Prekrasne parice,
to same
U dep klana se sipaju.
52
Braa se jedan drugome nisu meala u posao. Ali, razume se,
bili su obaveteni o tome ta se deava kod onog drugog. Obojica
su se pitala: Ko e prvi izvui srean broj on ili ja? On... ili ipak
ja?
Braa su udarila reket klubovima, kockarnicama, restoranima,
benzinskim pumpama, supermarketima, kioscima pored metroa i
svemu to treba da plaa porez kriminalcima. Kontrolisali su ceo
grad i sad su samo oslukivali ta e uraditi protivnik. ta e jo on
smisliti?
Odmah posle krize 1998. Beli je dobro razmislio i uzeo pod
kontrolu radionice Vijetnamaca koji su pravili petarde. Svakog
meseca stareinama vijetnamskih zajednica dolazili su njegovi
momci i ljudi na ijim su rukama ostala najvie po tri prsta brojali
su momcima utvrenu koliinu novanica.
Kad je saznao za to, Ludi Kum je udario reket munjevitim
puaicama, koje su stizale da opslue vozae zaglavljene u
gradskoj guvi uklapajui se tano u jednu promenu boje na
semaforu.
Tada je Beli izjavio da novac ne smrdi te su poele da mu
plaaju i bakice koje su naplaivale ulaz u toalete.
Aha! rekao je Ludi Kum i naredio da se nasilno oduzima
pepeo iz gradskog krematorijuma: sad su taj pepeo, navodno kao
ubrivo, prodavali vlasnicima vikendica.
ta sad! Ljudi Belog stavili su ape na bandi skakaonice iz
gradskih zabavnih parkova: sad se nije plaalo samo za ulazak na
skakaonicu, ve i za silazak s nje, a ko bi odbijao, dobio bi pravo da
se poslui bandijem jo nekoliko puta zaredom...
Njegov brat od strica nije se dao zbuniti i naredio je da se
zatvorski bloudoberi, narodski naziv pederi, dovedu u zgradu
nad kojom su dizajneri okaili tablu Gej klub. Novac dobijen od
posetilaca kluba sada je takoe iao u zajedniku kasu.
Odgovarajui na izazov, prodavci koje je kontrolisao Beli
otvorili su pored Zoolokog muzeja kiosk i kafi. U kiosku su se
53
prodavali demperi od vune mamuta, a u kafiu je specijalitet bila
marinirana anakonda.
Tako bi trajalo do u beskraj da najblii saborac Belog, ovek
koga su zvali Kria, nije svom patronu dao Zloslutni Savet.

Ko je on, taj Kria, odakle je rodom i kako je dolo do toga da
Beli uvek slua upravo njegove savete odgovore na ta pitanja
neemo saznati. A i da li je vano, kad se ubrzo nakon toga cela ta
pria zavrila kao to nestaje aj sa dna olje onih koji dugo
posmatraju promicanje oblaka?
Veliki voa Beli nije mogao da se skrasi. Nije mogao da smisli
na ta bi jo mogao da udari porez, kako jo da pretekne svog brata
od strica, Ludog Kuma?
I ba u takvom jednom trenutku Kria mu ree:
Velianstveni! Zato deliti ako moe da se uzme sve? Ovaj
grad je premali za dvojicu gazda!
ta ima na umu?
Uzmi bratovljevu polovinu i neka se takmienje zavri! Uzmi,
i presahnue tvoje suze i istopie se teina u utrobi, kao to
isparava rosa i nestaju oblaci iznad planina!
Beli je pomislio: kakve, do avola, planine u Peterburgu?, ali
sve u svemu savet mu se dopao. Ludom Kumu su poslati
pregovarai. Bilo je nareeno da se prenese:
Snage klanova ne troe se na normalni biznis, nego na
gluposti. Vreme je da to prestane! Neka se Beli lino sastane s
Ludim Kumom i dogovori se o tome pod kojim uslovima e jedan
od njih dobiti sve!

54
Mnogo je godina prolo otkad su se roaci videli poslednji put
jo u rodnom mestu, u dalekom i tihom gradu Tambovu. Avaj, ne
bee radostan taj njihov nov susret.
Ludi Kum ree:
Ugojio si se, brate!
A ti si oelavio: godine nemaju milosti ni prema kome!
Sad lii na junaka iz Zvezdanih ratova.
Na dedaja?
Ne. Na Dabu.
Braa su zautala. Obojica su znala zato je zakazan ovaj
sastanak, ali budui verni buido kodeksu, nijedan nije urio da
prvi progovori.
ta emo da radimo? Kako emo podeliti grad?
Jasno kako. Kao u detinjstvu. Neka sve rei srean broj.
ta emo igrati? Moda da stanemo na raskrsnicu i ekamo
ko e prvi na kolima koja prolaze ugledati duple cifre?
Kako si pametan! Misli da mi nije javljeno da si jo pre
godinu i po dana privatizovao gradsku saobraajnu policiju i sad
po svome deli brojeve registarskih tablica? Hajde bolje da
uzmemo po jednu novanicu i da igramo u grad, kao to smo u
naem rodnom Tambovu igrali u moe?
Evo tebi ipak! Dobro mi je poznato da si upravo ti danas
glavni akcionar fabrike Gosznak, koja tampa nae banknote. Ne
bih eleo da vidim novanicu koju e po tvojoj narudbini za mene
napraviti tvoji strunjaci!
Au, njesra. ta da radimo? Moda da sednemo u autobus,
kupimo kartu i odigramo srean broj, a? Koliko ja znam, gradske
autobuse dosad nismo kupili ni ti ni ja.
Kad si se ti, roae, poslednji put vozio autobusom? U
autobusima Peterburga ve godinama se ne prodaju karte. Sad u
njima rade kondukteri i nema nikakvih karata.
To je nemogue! ega se igraju dananji deaci?! povika
Beli i posia ljude da provere je li to tano.
55
Ispostavilo se da je sve upravo onako kako je rekao Ludi Kum.
Posle toga Beli je zatraio tri dana za razmiljanje i otiao. Mnogo
je asova proveo zatvorivi se s Kriom i po isteku tih sati izlaz
bee pronaen.

Tune su spaljene ruine prodavnice Kontinent, nou su
naroito tune. I dalje stoje nesreene, a iza mojih prozora sada je
jesen i ute hrizanteme spustile su glave ka zemlji. A onda, onog
toplog dana, kad se odigrao Veliki obraun, Kontinent je bio itav i
blistao je ukraen nizovima lepe robe; napolju je bilo prolee i
potoii su se slivali niz trotoare... sada samo suze cure niz moje
obraze.
Avaj! Koliko u jo uzdisati za prolim? Koliko tugovati zbog
nepovratno zavrenog?
Prvi su do prodavnice stigli ljudi Ludog Kuma. Naredili su
direktoru da zatvori radnju, a kupce urno isterali na ulicu. Verni
kao psi na lancu, ljudi Ludog Kuma zatvorili su ulaze i izlaze.
Njihova su lica bila nepomina, a iz pogleda im je sevao plamen.
Ljudi Belog stigli su neto kasnije. Uli su u prodavnicu,
osmotrili da li je sve u redu i preko radio-veze preneli patronu:
okej. Moe se ui.
Sunce je plesalo na povrini barica, ali nimalo proleno ne bee
raspoloenje onih koji su se skupili na odeljenju voa i povra
prodavnice Kontinent. Svi su znali da od pukog sluaja zavisi u ije
e ruke prei napola podeljen grad. Hoe li Beli biti njegov jedini
gospodar? Hoe li ga Ludi Kum preuzeti bez ostatka?
Kad su braa stala jedan naspram drugog, ponovljena su im
pravila dvoboja:
Obojica ste odrasli u sirotitu broj 18. Osamnaest godina je
prolo otkad ste zavrili kolu i otili iz Tambova. Osamnaest
podzemnih javnih kua kontrolie onaj od vas koji se zove Beli.
56
Osamnaest tona heroina prodao je u proteklom periodu Ludi
Kum. Je li to tano?
Braa odgovorie:
Vaistinu je tako!
Danas vam predstoji da konano reite stvar. Jedan od vas e
izai iz odeljenja voa i povra kao gospodar Peterburga, a drugi
moe da se obesi. Sutina dvoboja je sledea. Svako od vas e uzeti
po jednu bananu. Obe banane bie izmerene na elektronskoj vagi
koja sama tampa nalepnicu s cenom. Onaj za iju bananu vaga
izbaci cenu koja sadri broj 18 smatrae se pobednikom. Slaete se?
Braa rekoe:
Okidoki!
Bananu je prvi birao Beli. Prosto je priao gajbici, odlomio prvu
koja mu je bila pod rukom i bacio je na vagu.
Svi su se sledili. Kria, koji je stajao najblie vagi, pretei se
namrtio. Vaga je zasvetlela... onda jo jednom, i izbacila krajnju
cenu banane: sedam rubalja i osamnaest kopejki.
Neverovatno odahnula je banda. Iz prvog pokuaja ovaj
srenik je izvukao potreban broj. Teko e biti njegovom bratu da
pobedi u ovoj opkladi.
Onda je kutiji s bananama priao Ludi Kum. Bez razmiljanja je
uzeo jedan plod i utke ga stavio na vagu.
Koliko ima?
Devet devedeset.
Beli pljesnu rukama:
Pobedio sam, i vaistinu je neverovatno! U ceni moje banane
ima broj 18, a u ceni tvoje nema!
Ludi Kum se osmehnuo samo jednom usnom. Gornjom.
Alo, gnjido! Koga loi? Moja banana kota devet rubalja
devedeset kopejki. Devet plus devet je osamnaest. A zbir cifara
tvoje cene jeste svega esnaest, jer je sedam plus jedan plus osam
jednako upravo esnaest. Tako da sam pobedio !
57
Iznad odeljenja voa i povra u praznoj prodavnici nadvila se
zloslutna tiina. Ratnici s jedne i druge strane samo su se utke
gledali.
I tada je Kria ispod mike izvadio pitolj, ispalio metak u elo
najbliem protivniku i zaurlao:
Nas ovde smatraju idiotima! Bez gneva i strasti, bori se, Beli!
I odjeknue pucnji. I prosu se na pod kefir petmolino, kao i
rasol iz tegli s bugarskim mariniranim paradajzom. I behu
pretvoreni u blato ravioli.
Krvarei, poslednji bandit Peterburga saini ovakvu tanku:
O, zar meni sad predstoji,
oveku hrabrom i odvanom,
Umirati ispruen
Nemono
Sred razbacanog voa i povra?
Tako su izginule obe ekipe. Niko nije izaao iz Kontinenta iv
ni ljudi Belog ni ljudi Ludog Kuma. Samo je zloslutni Kria
napustio bojno polje a da ga nije okrnjio nijedan metak.
I zadovoljna bee Kriina njuka! Kakva njuka, divna Kriina
njuka!

Tako se zavrava tuna povest o minulom, koju sam nazvao
Veliki obraun brae Porhatih ili Pandur Pelinovolkov.
O, mili itaoe koji se saginje nad mojim belekama! Moda
e pitati: ko je taj pandur ije je prezime stavljeno u naslov?
Odgovoriu: to i jeste Kria, jer u stvari on nije bio kriminalac, ve
ubaeni provokator iz policijske specijalne slube ija je misija bila
da oisti grad od kriminala.
58
Kapetan Pelinovolkov izvrio je misiju. Rukovodilac GUVD
general Vinja dao mu je za to ak i orden. Kriminala u Peterburgu
od tada nema... ali oko ruina i dalje nesreene prodavnice
Kontinent iri se tiha tuga.
Tako da, umesto zakljuka, dozvolite da proitam petostiije
koje sam sastavio noas, u asu kad se ne moe zaspati, jer je
suvie lep mesec koji sija kroz gotovo prozirne oblake:
Kuca je lajala
Na iku frajera.
A meni preostaje
Da zavijam kao pas
ija je kuica spaljena do tla.
59
Glava esta
ABAT
60
U mojim kolima je vrlo star radio-prijemnik. Toliko je star da se
ne zna kako se uopte naao u njima ona su prilino nova.
Da bi se uhvatio radio-talas, na ovom prijemniku se ne
pritiskaju dugmii, nego se okree dugme za podeavanje. Mada,
da znate, to mi se ak dopada. Kad pritiska tastere, uvek zna ta
moe da oekuje. A kad okree dugme, moe da naleti na
neto neoekivano.
Na primer, pre nekoliko dana uhvatio sam na prijemniku
talase televizije. Odnosno, sluao sam televizijski program preko
radija. Slike nije bilo, ali je bilo zvuka (ak i zvuka reklama).
itavim putem do kue sluao sam emisiju o oveku koji je
skupljao filmske snimke ljudskih smrti.
Glas spikera govorio je da je od nastanka kinematografa
trenutak smrti na filmskoj traci zabeleen samo nekoliko puta.
Neto se deava s ureajima u tim trenucima: skae kamera, dolazi
do kvarova na traci, bleti sunce... a moda stvar nije u aparaturi,
nego u operateru.
Da skratim, svega nekoliko puta uspeli su da snime sam
trenutak smrti. I evo, naao se kolekcionar koji je odluio da skupi
te kadrove u svoju kolekciju.
Otkupio je originale vojne filmske hronike. ,,U na-pad!, urlao
je komandir pridiui se iznad rova i dobio dumdum metak u grlo.
Dopisivao se s policijskim ustanovama zemalja u kojima se
pogubljenja zloinaca snimaju za izvetaj i dobio dozvolu da
iskopira scene giljotine, veanja i smrti na elektrinoj stolici.
61
On je za ogromne pare otkupio od snimatelja amatera kasete i
bobine na koje su snimili samoubice koje se bacaju kroz prozor,
vozae koji se razbijaju u kolima i sve u tom smislu.
Vozio sam se veernjim neosvetljenim ulicama, a u zvunicima
iza mojih lea pucala su razbijena ljudska tela i kripao spljoteni
metal. Dobra emisija... a jo bolje to sam je samo sluao, a ne i
gledao.
Kolekcija nije donela dobro svom vlasniku. On je po itave
dane sedeo u pustoj i mranoj prostoriji i gledao tue smrti. Da li je
mogao da ne proba da snimi sopstvenu?
Za filmsko snimanje veka spremao se temeljno. Razumljivo:
ponavljanja nee biti. Kolekcionar je popriao s lekarima, iznajmio
ceo filmski studio u trenutku iks...
Stigao sam do kue, iskljuio motor, sklonio radio u kasetu,
iskljuio farove, zakljuao kola, ukljuio alarm i krenuo kui na
veeru.

Ali to je bilo jo u sredu, a sad je bio petak uvee i na televiziji
se davao politiki krimi.
Sutina radnje je sledea. Zamislite, govorili su iz televizora, da
e se sutra ujutru predsednik Putin ubiti. Probudie se, pogledae
kroz prozor, shvatie da mu je ivot promaen i ubiti se.
Gde e nai pitolj scenario je preutao. Zemlja e ostati bez
predsednika.
Pre prethodnih izbora svi su stigli da se pripreme za promenu
vlasti. Ovog puta nisu uspeli.
Monici ovog sveta razmiljali su ko bi mogao da postane
predsednik. Ko je danas dovoljno bogat i popularan da zauzme to
mesto? Ispostavilo se da realnih pretendenata ima svega nekoliko.
Pri tom su svi oni muslimani. Nemusliman je samo jedan. U
sutini nije lo momak. Jedini minus grbav je.
62
Film je prikazivao svakodnevicu imidmejkera. Teka
svakodnevica ljudi koji prave predsednike. Svi shvataju da e
sledei predsednik Rusije postati bradati musliman. Vahabit.
Mrani tamnoputi ikica. I samo jedna junaka agencija pokuava
da napravi udo i uini da umesto vahabita narod izabere grbavog.
Zaposleni u agenciji rade dvadeset pet sati na dan, a svet oko
njih ludi. U modnim asopisima reklamiraju se novi modeli
fereda, najvii dravni slubenici pred kamerom dokazuju da
nisu nita gori od ostalih... da su obrezani jo u detinjstvu. A ovi
ljudi, kuckajui po tastaturama kompjutera, guraju grbavca za
predsednika.
ena je pitala da li da mi skuva aj. ta ima veze: mogli bismo
da leimo u krevetu, gledamo film, pijemo aj i jedemo ukusne
sendvie ta ja mislim?
Odbio sam. Prosto ne volim aj.
Glumac koji je igrao mogueg predsednika podseao me je na
nekog, ali nisam mogao da se setim na koga. Setio sam se tek
nakon dosta muke.
Re je o tome da imam prijatelja koji ivi u odvratnoj novoj
zgradi. Nije lo momak: na prolom objektu moja i njegova ekipa
radile su zajedno. Jednom sam se neto dugo zadrao u gostima
kod prijatelja i on je krenuo da me isprati. Izali smo na stepenite i
naleteli na prijateljevog komiju.
Komija je poeo da nas moljaka da mu damo pare. Krupni
blentavi mukarac se smekao, pruao ruku da se upoznamo i
molio da mu pozajmim novanicu. Stezao mi je ruku i neprestano
ponavljao svoje ime i udno ime po ocu, sve dok mu na kraju
nisam dao pare za alkohol.
E, na tog komiju je liio televizijski predsednik zemlje. udno,
i dalje se seam tog davnog odlaska u goste. Okrenuo sam se na
stomak. Siguran znak da u uskoro zaspati.
Ranije, kad sam imao sedamnaest, nikad nisam spavao na
stomaku. Samo na leima, s rukama iza glave.
63
enu tad jo nisam ni poznavao. Zabavljao sam se s
tamnokosom visokom devojkom. Kako je to davno bilo... Ta
devojka je govorila da mnogo lepo spavam. Da tako spavaju junaci
iz serija za mlade. Miiavi debili obrijanih pazuha.
Tada mi se dopadalo da to sluam, a sada spavam kao zverica
u jazbini. Sakrivam lice u tanki jastuk i sklupavam se pod
jorganom u pozi embriona. Tada sam imao prijatelje... etvoricu
vernih prijatelja... nameravao sam da se druim s njima celog
ivota... A ta se desilo?
Na ekranu je sve ulo u odluujuu fazu. Zatvorio sam oi. Bilo
mi je krivo to sad tako runo spavam... to se sve tako brzo
promenilo... eto, od etvorice prijatelja iva su samo dvojica... pri
emu je jedan koji je poginuo bio... ali da li vredi sada razmiljati o
tome? Trenutak kasnije, ne odgledavi film, zaspao sam.

Najneprijatniji dan u sedmici je subota. U petak jo ivi u
proloj nedelji. U nedelju shvata da je vikend zavren i da uskoro
ponovo ide na posao... a u subotu nema ta da radi.
Ovog vikenda valjao sam se po krevetu do ruka. ak sam i
popuio jednu cigaretu ne ustajui i ne umivajui se. Onda sam
ipak ustao, navukao pantalone i krenuo u toalet. U mom stanu na
vratima toaleta nema reze. Mnogo puta sam hteo da zarafim na
vrata kukicu, ali ena se samo glupirala i pitala: Zato?
To joj je iz detinjstva, koje je provela u Parizu. Roditelji moje
ene po ugovoru rade u Francuskoj. U njihovoj evropskoj kui nisu
se zakljuavala vrata toaleta i kupatila.
U kuhinji je na stolu leao grozd banana. Mirisale su na uvozni
lek ferverks. ena je sedela za stolom i ekala da provri voda u
ajniku. Pogledao sam na sat koji mi je landarao na zglobu ruke i
ukljuio radio.
64
ena je jo bila u kunoj haljini i nenaminkana. U isto vreme
posegnuli smo za kutijom cigareta.
Ve sam uspela da slomim nokat.
Nemoj se nervirati. Kupiemo nov.
Neko vreme smo sedeli u tiini, a onda je zazvonio telefon.
Telefon koji imamo u stanu je onaj... znate? ...njegova slualica
niim nije privrena za aparat. Svaki put dugo traim gde sam je,
do avola, ostavio posle prethodnog razgovora. Dobro je bar to
nam je stan mali, dvosoban, hodnika praktino nema, slualica se
brzo nae.
ena voli da razgovara telefonom. A ja ne volim. Ona bez
problema dva i po sata eta kroz stan drei slualicu ramenom, a
ja poinjem da ludim ve posle sedam minuta razgovora.
Neprijatan sam prema sagovorniku, besnim... ne mogu dugo
da razgovaram. Ne znam zato. Verovatno je u pitanju fiziologija.
S kim ti to?
Evo s njom.
Pokazala je glavom prema ekranu televizora. Tamo je gradski
gubernator, natakavi narandasti lem, stajao na graevinskoj
skeli na Petropavlovskoj tvravi.
S kim s njom?
S Ljudom. enom ovog tipa.
Tip to je gubernator?
Aha.
Razmiljao sam. Moja ena je razgovarala preko telefona sa
gubernatorovom enom. Tu misao moja glava nije mogla da svari.
Oprosti, draga, ali ja ne razumem. O emu si ti priala sa
enom naeg sadanjeg gubernatora?
Zanima te o emu smo razgovarale?
Ne. Mene udi sama injenica. Zato ste priale?
A zato da ne popriamo? Ona mi je kolska drugarica.
65
Ponovo sam razmislio. Ako je kolska drugarica, onda u redu...
mnogo je jasnije. Samo, gubernatorova ena nije liila na kolsku
drugaricu moje ene.
Ona ne lii na tvoju kolsku drugaricu.
Sluaj, ta hoe od mene?
ini ti se da sam dosadan, je li?
Da.
Jednostavno ne razumem. Ona je odrasla ena. Ti si mlada
devojka. Kako ste mogle da idete u isti razred?
Nismo ile u isti razred. Ile smo u istu kolu. A onda mi je
ona ponekad nabacivala posao.
Da pie inauguracioni govor gubernatoru?
Da prevodim tehniku dokumentaciju.
Je li? S kog jezika?
Zna li kako su se oni obogatili? Niko ne zna. udno, u celom
gradu niko ne zna kako se obogatila porodica naeg gubernatora.
A ja znam!
Je l?
Obogatili su se tako to su isuili jednu pritoku Neve.
I na tome su se obogatili? A zato ti nikad ranije nisi rekla da
poznaje gubernatorovu enu?
Treba da te izvetavam o svim svojim prijateljicama?
Ne. O svima ne mora. Ali ovaj momak je na funkciji ve dva
mandata zaredom. Preko sedam godina. A ti nijednom nisi rekla
da poznaje njegovu enu.
ena je ustala i otila iz kuhinje u sobu. Kad nema ta da
odgovori, ona samo izae, pa ispada da smo se posvaali i da sam
za to kriv ja.

Posle jutarnje kafe poeo sam da razmiljam ta bih danas
mogao da radim. Kada te ivot plai... kada je nemogue od
66
njegovog pogleda meduze pobei na posao, najoptimalnije reenje
jeste da pone da sreuje ono to odavno eli da dovede u red.
S jedne strane, to je vaan posao. S druge svima je jasno da je
ovek prosto reio da ubije nekoliko sati za koje se ispostavilo da
su suvini u njegovom ivotu.
Nije bilo mnogo varijanti. Mogao sam da sredim pisai sto, a
mogao sam i policu s knjigama.
Sto je bio zatrpan papirima i kompakt-diskovima. Ja ih ne
sluam na CD plejeru, nego na kompjuteru. Pored kompjutera, na
mom stolu nalazi se jedna plastina polica za diskove. Polica za
knjige ugurana je naspram radnog stola. Policu je odavno trebalo
srediti. Upasti u nju, kao u pobunjeniku koloniju, i dovesti je u
red.
Nekad mi se svialo da obavljam revizije u njoj. Da traim
knjige za koje sam odavno zaboravio da postoje i da itam po
nekoliko stranica iz svake. Da leim na podu, listam knjige,
oseam se sreno.
Tada sam imao dvadeset i inilo mi se da odrasliji neu biti.
Tad mi novac nije bio vaan i ni za ta ne bih poverovao da u
zbog para poeti da radim ono to radim sada.
Danas imam trideset dve i ve je nemogue poverovati da sam
nekad bio dvadesetogodinjak. Jednom u moda napuniti i
pedeset. Plaim se tog trenutka.
Seo sam u fotelju i poeo da razgledam policu.
Na donjoj polici, skoro na stolu, nalaze se najvee, debele
knjige: renici, prirunici, enciklopedije u skupom povezu i atlasi.
Na polici iznad je ono to sam nekad voleo ali verovatno nikad vie u
ivotu neu proitati. Ofucana Pria o Tristanu, Izoldi i stranom
kralju Marku. Knjiga Hristoljubova Dogaaji koji su prethodili
ubistvu imperatora Pavla. Popularna istorija arheologije.
Ilustrovani prevod Mahabharate, izdat u ekoj pod nazivom Velika
bitka potomaka Bharate. Jungovi komentari na Bardo Todol, odnosno
Tibetansku knjigu mrtvih...
67
Iznad njih je poinjala proza. Ove police imaju karijesni osmeh.
Vrlo esto knjige odavde odlaze zauvek.
Preko dvadeset romana Filipa Dika. Bilo je dana kad je romana
bilo vie... moda ak trideset pet. Njih su objavili razni izdavai, u
raznim edicijama i razliitim povezima.
Pored njih isto tako hiroviti Edogava Rampo: etiri zbirke
pria. Broirani povezi se raspadaju ao mi je da ih izbacim, a u
solidnom povezu ovog momka nikad nisu izdavali.
Na gornjim policama vlada totalni nesklad. arena banda koja
se neznano kako dri zajedno: Rejmond Keno, Piter Benli,
Radjard Kipling, Amos Tutuola, Erik Sigal, En Rajs, Suvestr i Alen,
Vilijam Piter Bleti... Drago mi je to su neke od tih knjiica s
autogramima.
Imam jo i policu... posebnu poliicu na kojoj... ak sam priao
blie... eh, udo, a ne polica... ali o njoj neto kasnije.
Nemojte misliti da pravim biblioteku. Ja prosto itam knjige, a
kad ih se skupi mnogo, biram najskuplje od njih i prodajem ih.
Najbolji otkup knjiga u gradu (a i otkup kradene robe) nalazi
se u onoj kui u kojoj je do 1917. godine ivela porodica spahija
Alilujevih, iju je kerku poseivao mladi kavkaski kavaljer, bradat
kao etka za obuu, Josif, koga su zvali Koba.
Velika prostorija Antikvara ormanima je pregraena na uske
odeljke. Ormani imaju staklena vrata. Ako elite da pogledate
knjigu, mlada prodavaica e vam kljuiem otvoriti orman i, ne
osvrui se, vratiti se natrag. Moete da razgledate. Moete, ako
hoete, i neto da ukradete.
Jednom sam u ovoj prodavnici video izdanje koje me je
zaprepastilo, staro naizgled ak i preko dvesta godina. Knjigu koja
je govorila o ekshumaciji lea haltatskog plemia barona
Minhauzena.
U sanduku nosatog laova, pored njegovog raspadnutog tela,
ispostavlja se, nalazila se skupa ikona, koja zapravo nije bila ikona,
ve ifrovani plan neeg to nisam stigao da proitam, zato to mi
68
je bilo nezgodno da dugo listam tako skupo izdanje, a novac za
kupovinu preskupe knjige nisam imao ni onda kao to nemam ni
sada, zato to takve knjige ponekad kotaju vie od malog stana u
kojem ivim.
A pred prodavnicom se smrzavaju preprodavci. itava gomila
mukaraca iji je omiljeni prozaik ovek koji na pivskim etiketama
pie Napravljeno od najboljih sorti jema.
Ti momci e vam ponuditi mnogo vie novca nego prodavci u
Antikvaru. Ali ako je knjiga koju elite da prodate istinski vredna,
onda e vam ti dragi ljudi razbiti glavu metalnom ipkom i uzeti je
dabe.
U stvari, ne postoji nita zanimljivije od prodavanja svojih
starih knjiga antikvarnicama.
Ustao sam iz fotelje, otiao u kuhinju, popuio jo jednu
cigaretu i odluio da danas neu sreivati orman s knjigama.

Uvee smo opet leali ispred televizora. ena je itala. Na
programu je bio nauno-popularni film o starinama Lenjingradske
oblasti. O izumrlim narodima koji su naseljavali nae krajeve pre
dolaska Rusa.
Novinari su pronali zanimljivog ikicu. Radio je kao voza
minibusa i jednom je zajedno s kolima i svim putnicima upao u
Nevu. Ali ne u samom gradu, ve negde u oblasti, nedaleko od
Kolpina.
Recite nam, Semjone Ljvoviu, ta ste videli kad su se kola
nala pod vodom?
Semjonu Ljvoviu je podrhtavala adamova jabuica dok je
priao kako je pod vodom ugledao kamene statue paganskih
bogova, ruine neega to se ne moe opisati, a najvanije
mnotvo rasutih zlatnih novia.
Gde se to tano nalazi, Semjone Ljvoviu?
69
Voza je potpuno pocrveneo, igrao se bubuljicama i odgovorio
da je bila no, a on je prethodno popio... istina, ne mnogo... zato je i
izgubio kontrolu nad vozilom... a iz nevske vode odvezli su ga u
bolnicu, tako da ne moe tano da pokae mesto.
Razmiljao sam o tome kako se navodno smatra da je prestino
iveti u centru Peterburga. Ja ivim u samom centru i mogu da
vam priam o minusima takvog ivota. Na primer, u centru
nemate kuda da odete u etnju.
Da je muvate po keju? Da plaate u kafiu tri puta vie nego to
to zaista vredi samo zato to je u centru skupo iznajmljivanje
prostora?
Od poetka ivota zaradio sam i potroio hiljade evra. Zato?
Novac dolazi i odlazi. I odlazi, i odlazi, i odlazi... Nema kud da
se ode. Veeri provodim pred televizorom. Strani turisti plaaju
strane pare da se nau u kraju u kojem ja ivim celog ivota. A
mene to skoro nita ne kota, ali ja svejedno nikad ne idem u etnju
po svom divnom kraju.
Okrenuo sam se ka eni:
Zato mi nikada ne etamo?
Hoe da ide u etnju?
A ti nee?
Ovog trenutka?
Zato? Moe sutra. Idemo u kafi.
Zna li koliko u naem kraju kota odlazak u kafi?
Znam. Ali sad imamo novca.
A odlazak u Finsku? Namerava li ti da tedi novac za
putovanje?
eni se bliio godinji odmor. Ona se ozbiljno spremala za put
u Finsku. Kupila je prirunik. Kopala po internetu, koji skoro da ne
ume da koristi, i itala o znamenitostima Helsinkija. Trideset puta
je pitala kad nameravam da zaradim novac za putovanje.
Leali smo utei. Onda sam dao eni daljinski, okrenuo se na
stomak i zaspao.
70
Te noi nisam sanjao ni jedan jedini san.
71
Glava sedma
THE LOVE
72
Ona je radila u peterburkom metrou. Prodavala je etone na
ulazu. A on je radio kao kondukter u trolejbusu. On je bio
gluvonem, a ona nije imala desnu nogu. I na celom svetu nije bilo
ljubavi vee od njihove.

Ujutru je metroom odlazio u svoju trolejbusku garau. Budio
se rano, kad je napolju jo bio mrak. Pio je aj, jeo sendvie i dugo
gledao u tamne prozore.
Njegov svet je uvek bio tih i spokojan. Popivi aj, stavljao je
olju u sudoperu, i nikad nije uo kako zvecka kaiica ostavljena u
njoj.
Odlazio je u predsoblje, unuo i vezivao pertle. Onda bi se
uspravio i provlaio ruke kroz rukave na jakni. Napolju je palio
prvu jutarnju cigaretu. Do metroa je iao peke.
ak i u rano jutro pred kasom za karte u metrou bio je red.
Stao bi na kraj reda, malim koracima se kretao napred, ekao dok
doe do niskog altera s reetkama i vadio novanicu iz depa.
Dajui novac kasirki, koju nikad nije video, irio je prste
pokazujui da su mu potrebna dva etona. Jedan da stigne na
posao. Drugi da se vrati kui.
Nikad nije govorio dva, iako je mogao. Nije mu se svialo
kad ljudi obraaju panju na njegov govor: grleni zvuci koji izleu
iz usta gluvonemog.
73
ekala je taj trenutak. Jutrom su joj se usne razvlaile u osmeh.
Danas e se u njenoj pukarnici ponovo pojaviti novanica i dva
dugaka lepa prsta rairena u znaku Victory.
Prodavati etone za ulazak u metro psei je posao. Verovatno
e ga jednog dana poveriti automatima, ali zasad to jo nisu
uradili. Tokom radnog dana pomera samo jednu ruku: uzeti
novac, dati etone i kusur, uzeti novac, dati etone i kusur, uzeti
novac, dati etone i kusur...
Ostatak tela je slobodan. Moe da klati nogama, da pravi
face i kopa po nosu svim prstima slobodne ruke istovremeno. To
je i zamaralo kasirke u metrou. Nisu znale kuda e s tolikom
slobodom i nakon to bi odradile nekoliko meseci, beale su
poslodavcima koji su im smislili posao i za druge organe.
Nije imala kud da bei. Da klati nogama na radnom mestu nije
htela, zato to je imala samo jednu nogu. Njoj je ovaj posao
odgovarao.
Njen ivot je proticao u tesnoj prostoriji, gde je sedela na stolici
s izlizanim platnenim seditem, licem okrenuta zafarbanom
prozoretu. Nedavno se na ulici osvrnula oko sebe i primetila da je
u svetu, ispostavilo se, ve jesen, drvee je poutelo i kroz kronju
tre crna rebra granja.
Leto je prolo. Ona ga ak nije ni primetila. I jedino ega
uspeva da se seti jesu ruke koje joj kroz prozore guraju novanice.
Njegove ruke bile su najlepe od svih. Dvesta pedeset etiri
radna dana godinje mogla je da gleda njegove ruke. Sto jedanaest
dana vikenda (slobodnih) provodila je kod kue i samo ekala da
pone nova radna nedelja.
Namerno je odabrala jutarnju smenu. Od otvaranja metroa do
dva po podne. Druge devojke nisu htele da rade u to nenormalno
vreme, a ona je dolazila u kasu ranije, slagala ispred sebe etone i
sitninu i ekala. Oko sedam ujutro pojavie se njegovi prsti i time
e se dan zavriti.
74
U dva po podne stavljala je ispred reetke tablu IZVI NI TE,
ZATVORENO J E i zajedno sa stolicom se pomerala od zida. Pred
alterom su psovali oni koji su skoro doli na red ali nisu uspeli da
kupe etone. Iza nje su, prislonjene na orman, stajale njene take.
Pre nego to bi izala iz slubenih prostorija stavljala je u ui
slualice plejera. Nije elela da slua siktanje iza sebe. teta to nisu
izmislili plejer za oi, da bi, dok koraa, gledala film ili spotove i
da ne vidi s kakvim je njukama gledaju ljudi oko nje.
Od vrata na kojima je pisalo SLUBENE PROSTORI J E. NE
ULAZI TI do trolejbuske stanice nije bilo daleko. Ali trebalo je
jednom se spustiti stepenicama i dva puta se popeti. Sa takama je
to bilo avolski nezgodno.
Zato je posle imala samo tri stanice na rogatoj maini,
poslednje stepenice ispred ulaza i to je sve. Lift. Vrata. Sofa. Sanjati
njegove prste.
Kad se trolejbus pribliavao stanici, ljudi oko nje poinjali su
neto da joj govore. Videla je kako im se mrdaju usne. Moda su
pitali da li joj je potrebna pomo? Moda su kukali to je takama
zagradila itav prolaz.
Sluala je plejer, a njih nikad nije sluala. Plaala je kartu
kondukteru, sedala pored prozora, zatvarala oi. Ove poslednje tri
stanice su joj najtee padale. Nikad nije gledala oko sebe, nikad
nije videla ta se deava. Lift. Vrata. Sofa. Sanjati njegove prste.
Kondukter je uzimao sitninu s njenog dlana, davao joj kartu i
odlazio dalje. Nikad nije izgovarao nijednu suvinu re. Bio je
mraan i pomalo straan. I uopte, izgledao je kao... uglavnom, svi
su plaali vonju u njegovom trolejbusu.
Putnici su gledali njegove uzdignute obrve i nisu hteli da se
vercuju, ve su eleli da kupe kartu. Ljudi nisu znali da
kondukter nije zao, on se samo rodio gluvonem.
Uinilo bi vam se da je ovaj kondukter uvek sabran i staloen,
ali u stvari nije bilo tako. Oko pola dva on bi ipak poeo malo da
75
brine. Do njenog ulaska u trolejbus ostalo bi jo vrlo malo vremena
i zaista bi postajao pomalo nervozan.
Koliko se seao, dva puta se desilo da ona u odreeno vreme
nije bila na stanici. Prepun trolejbus je vozio dalje, a on je ludeo i
dobro video da je trolejbus prazan.
Otprilike u dva i deset voza se pribliavao odreenoj stanici i
konduktera je obuzimala zebnja. Jedan... dva... tri... etiri... pet...
est...sedam... Yes! U zadnjem delu trolejbusa ona bi sputala svoje
take na pod i on bi s olakanjem odahnuo,
Odmah ga je privukla. Onog trenutka kad ju je prvi put video.
Devojka s plejerom.
Unaokolo su se gurali i mahali rukama. Samo dvoje u celom
trolejbusu to nije ulo... Druga je bila ona. Nije imala desnu nogu,
ali zato je imala ponosno podignutu glavu, ona je sluala plejer i
uvek se smeila. Od nje nije bilo lepe na svetu.
Mnogo puta je pokuavao da sitninu s njenog dlana uzme
sporije nego obino. To mu nijednom nije uspelo. Brzo bi joj
otcepio kartu i razmiui putnike beao na drugi kraj trolejbusa.
U njenoj glavi uvek je svirala muzika, a on za muziku nije ni
znao. Posle dve stanice, na treoj, ona je izlazila lupkajui takama
o vrata i nezgodno se gegajui.
Sad je trebalo saekati sledei put. Sutra e se, neto iza dva po
podne, njena ponosno podignuta glava ponovo pojaviti na vratima
i on e onovima osetiti kako njene take lupkaju o pod.
Jednom je seo i izraunao: za sve vreme koliko se devojka vozi
trolejbusom platila je za karte otprilike osamdeset dolara. Jo dva
puta toliko i imala bi za kupovinu nove proteze.
Specijalno je poruio potom katalog proteza. Tamo je pisalo
da najjeftinija proteza desne noge kota dvesta pedeset dolara.
Ruke bi kotale jeftinije. Nesavitljiva proteza ruke sa akom u crnoj
rukavici mogla se kupiti za svega sto deset dolara.
itao je katalog do kasno u no, a kad je legao da spava, prvi
put ju je sanjao u erotskom snu. Nije se seao gotovo nieg. Ostao
76
je samo oseaj da je ona vikala, a on je nije uo, samo je oseao njen
krik, koji je prolazio kroz njenu tanku i njegovu debelu kou...
Kad se probudio, video je da je napolju ponovo mrak. Pio je
svoj aj, jeo sendvi i dugo gledao u crne prozore. Nikad u ivotu i
nije progovorio s njom. Nijednom u ivotu ona se nije usudila da
dotakne njegove predivne prste.

Ona je radila u peterburkom metrou. Prodavala je etone na
ulazu. A on je radio kao kondukter u trolejbusu. On je bio
gluvonem, a ona nije imala desnu nogu. I na celom svetu nije bilo
ljubavi vee od njihove.
77
Glava osma
ETRDESET MUEVA
ENE PLAVOBRADE
78
Krajem XV veka u Francuskoj inkvizicija je spalila oveka koji se
zvao monsinjor il de Re.
Ve u dvadesetoj godini ovaj odvani junak i galantni kavaljer bio
je poznat u celoj Evropi. Rame uz rame s Jovankom Orleankom borio
se protiv Engleza, a kad je Jovanka uhapena, il se preruen probio u
tvravu i pokuao da je oslobodi...
Kau da je poludeo gledajui pogubljenje orleanske device. Kad su
se posle etrdeset godina kraljevski vojnici spustili u podrum njegovog
zamka, neke od njih su na rukama morali da iznose na sve vazduh.
Podrum je do kolena bio zatrpan dejim lobanjama. Izbrojali su ih
oko petsto, a ne zna se koliko su brine sluge jo uspele da unite.
Mnogo godina je monsinjor il obeaivao deake. Po savetu
italijanskog alhemiara Gvainardija, on ih je ubijao i vadio im utrobu.
To je trebalo da mu pomogne da stekne veni ivot.
Ispostavilo se da sredstvo ne deluje. Kad su zapalili vatru za ila
de Rea, plamen je radosno skoio na njegovu raskonu bradu, dugaku
sve do pojasa.
Mnogo godina kasnije pisac arl Pero prikupio je legende o
monsinjoru ilu i napisao priu Plavobradi. To je bila pria o oveku
koji je jednu za drugom ubijao svoje ene.
Plavobradi su iveli i u nae vreme. Poev od ovog broja, nae
novine vam prenose ciklus lanaka o najstranijim i najkrvavijim
zloinima poslednjih decenija.
79
O emu biste, ako ne o ovome, eleli da itate tokom vonje
metroom? Mi vam nudimo takvu mogunost.
Poeemo upravo od njih: od plavobradih XX veka.
TRI MRTVA PSA I ENSKI LE
Poetkom XX veka serijske ubice ena neoekivano su se
pojavile skoro u svim zemljama sveta.
U Nemakoj je delovao Stefan Fazeka. U Americi Apo
Kvimbi. U Rusiji uveni Nikolaj Suvorov. Ali sve su ih za pojas
zadenuli Englez Dozef Smit i Francuz Anri Landri.
Do Smit, ubica iz kupatila, bio je jedan od najlepih
mukaraca svog vremena. On je meu prvima u Evropi pokuao
da uvede u modu bodibilding. Postojao je samo jedan problem:
Dozef je bio homoseksualac.
To mu nije smetalo da se jednom u nekoliko meseci eni i do
poslednje pare opeljei ene. Prvo ih je primoravao da se zaposle
kao slukinje u bogatim kuama i kradu za njega dragocenosti.
Posle nekoliko uspenih akcija jednostavno bi nestao.
Jednoj eni rekao je da ga je zarazila sifilisom i nevoljnicu uz
skandal oterao. etajui s drugom po muzeju, otiao je, navodno,
na minut do toaleta i nestao.
Nakon to ga je osma po redu ena prijavila policiji, Smit je
shvatio da je bolje da ne nestaje on, nego njegove ene.
igolo je po pravilu stupao u brak s bogatim naslednicama. Ali
u principu, u njegove planove mogla je da se uklopi i medicinska
sestra. On je osiguravao ene, traio od njih da mu prepiu sav
imetak... a onda im predlagao da se okupaju.
Dugo niko nije mogao da shvati ta se dalje deavalo. Neki su
ak pretpostavljali da je Smit hipnotisao svoje rtve i da su se one
same davile. U svakom sluaju, niko nije uspeo da nae ni
najmanjeg traga nasilja na telima udavljenih Smitovih ena.
Tek se kasnije ispostavilo da je poznavalac anatomije Smit
osmislio originalan nouhau. Priavi joj iza lea, on bi naglim
80
pokretom povukao za noge enu koja je leala u kadi. rtva je od
oka trenutno gubila svest, a ubica je prebacivao jo jedan iznos na
svoj raun.
Smitov francuski kolega Anri Landri koristio je mnogo
tradicionalniji nain. Svih njegovih trista ena bilo je zaklano, a tela
raskomadana i spaljena u pei. Na suenju je rekao da je liavanje
ivota tolikog sveta zamoran posao... mnogo se umarao.
Tekua traka Landri nije se zaustavljala. Ubistva su ila kao
jedno za drugim. Ubijajui jo jednu rtvu u nizu, on je
istovremeno iveo u braku sa sledeom, preko oglasa se
upoznavao s treom, vodio ljubavnu prepisku sa etvrtom i
prepisivao iz novina adresu pete.
Landrijeve klijentkinje bile su dame preko trideset pet, koje su
patile od usamljenosti i nedostatka muke panje.
Najinteresantnije od svega novac mu je bio potreban za
izdravanje zakonite supruge i troje dece. Pri tom je francuski
ikatilo bio oenjen svojom roenom sestrom.
Landri je otkriven neverovatno prosto. ene je ubijao tano
etrdeset osam sati nakon venanja odvozei ih u posebno
iznajmljenu vikendicu.
Ubila ga je pohlepa. Jedna od trista tati sluajno je saznala da
je, spremajui se za svadbeno putovanje, kupio samo jednu
povratnu kartu, a drugu u jednom smeru. Uznemirena starica
krenula je za mladencima.
Posle onoga to je videla u njihovoj kui zauvek je smetena u
psihijatrijsku ustanovu. Melanholino pukajui lulu, mu njene
erke lopaticom je ubacivao u pe ravnomerno izmeane komade
lea svoje ene i njena tri omiljena psetanceta.
NEVESTA SA SEKIROM
Ma kako da je straan ubica mukarac, ena koja serijski
istrebljuje mueve mnogo je stranija.
81
U istoriji XX veka postoje i takvi sluajevi. Amerikanka Bel
Ganes odavno je postala legenda. itav kaubojski jug jo peva
kantri balade o njenim podvizima.
Rodila se u Evropi, u porodici uvenog masona. U SAD je
emigrirala kad joj je bilo esnaest godina. Prvo vreme morala je da
skita iz drave u dravu u drutvu maioniara koji ju je u
smrdljivim pivnicama svake veeri testerom presecao napola.
Posle nekog vremena maioniar je zaprosio Bel, a ubrzo
nakon toga umro. Ona se ponovo udala, ovog puta za farmera.
Ovaj je umro jo bre.
Bila su dovoljna dva sluaja da se Bel to osladi. Vie nije htela
da eka milost od sudbine. Sad su mukarci umirali redovno i bez
kanjenja.
Same pripreme trajale su nekoliko meseci. Iznajmljena je kua
u Ilinoisu i poslati su oglasi u najmodernije asopise za brane
ponude.
U oglasima je Bel navodila da je mlada, puna ljubavi i lepa.
Mukarci su nagrnuli. Istina, kad bi stigli, bili bi prilino
iznenaeni otkrivi da je njihova potencijalna draga jaka
etrdesetogodinjakinja, teka skoro stotku, koja ima ve troje dece.
Ali natrag vie nisu imali kud. Mukarci su ulazili u kuu i
zauvek nestajali. Kasnije se ispostavilo da ih je Bel selotejpom
vezivala za stolicu i muila sve dok ne bi potpisali sve to je od
njih zahtevala.
Bel je prezirala ljubav mukarca i ene. Nije verovala u to
oseanje. Paradoksalno ali upravo je na njemu i izgorela.
Sve zloine izvravala je uz pomo sauesnika: radnika svoje
farme. Nekoliko godina nakon poetka zloinake karijere ovaj je
izjavio da ne moe da ivi bez sauesnice i hteo bi da-da! da se
oeni njome. U protivnom, pretio je da e otii u policiju.
Bel je shvatila da sistem moe da se raspadne i sahrani je ispod
ruevina. Iste noi komije su ugledale plamen poara iznad njene
82
farme. Kad je vatra bila ugaena, panduri su nali leeve troje dece
i nagorele ostatke same plavobrade.
Uhvatili su pomonika i ovaj je bez razmiljanja pokazao mesto
gde je Bel zakopavala leeve oboavalaca. Iz jama su izvukli
etrdesetak tela. Novine su o tome pisale godinama.
Kao to znate, Bel je i ovog puta sve prevarila. Posle petnaest
godina, ve nakon Drugog svetskog rata, policajci su je uhapsili na
drugom kraju zemlje. ivu i zdravu.
Islednicima je objasnila da je morala da ubije decu jer su
previe znala, a kao sopstvene ostatke u kuu je podmetnula le
koji je za nekoliko dolara kupila u mrtvanici susednog gradia.
SAPUNSKA OPERA S TROVANJ I MA
Ipak, najuvenija ena plavobrada nije bila Bel, ve Neni Dos,
poznata pod nadimkom Miomorka Eni. Njeni zloini zasenili su
sve uase i bez toga krvavih ezdesetih godina.
Neni je rasla kao zamiljena devojka, sanjarka. Sedei na
asovima u poslednjoj klupi, esto je plakala nad stranicama
ruiastih romana. elela je romantiku. elela je cvee i burne
emocije. Htela je da u njen dosadni dom ue princ na belom konju.
Princ nije doao. Kad se Neni u devetnaestoj udala, nakon to
je zatrudnela, u njenu kuu je uao tridesetogodinji proelavi
slubenik i ivot je za nju izgubio svaki smisao.
Radi ega se ljudi uputaju u zloin? Radi novca. Radi ena.
Radi elje za osvetom. Motiv zbog kojeg je Neni postala ubica
toliko je originalan da dugo niko nije hteo da veruje u njega ni
porotnici ni novine.
Tokom nekoliko godina, pomou miomora, Neni je na onaj
svet poslala jedanaestoricu mueva. I sve zato to nisu liili na
junake sentimentalnih serija.
83
Dok su joj se mukarci udvarali, sve je bilo okej. ampanjac,
cvee, veeri uz klavir. Neni je gubila glavu i trepui gustim
trepavicama govorila tiho: ,,Da, mili...
A onda bi poinjala svakodnevica, i, pre ili kasnije, odmakavi
se od poreta i sudopere, Neni je posezala za svetom flaicom
miomora.
Dugo takva smrtnost meu njenim muevima nikoga nije
zbunjivala. Kad su se pojavile sumnje i kad su kod Neni poeli da
dolaze islednici, ona se uspaniila i odluila da sakrije le
poslednjeg mua.
Ah, dame, dame... Neni nije smislila nita bolje nego da
kuhinjskim noem isee telo supruga na komade i da ga baci u ve-
ce olju. Sve osim glave uspela je da ubaci u otvor slivnika, ali je
time zapuila kanalizaciju u celoj kui.
U trenutku kad je vodoinstalater krenuo da popravlja Neninu
ve-ce olju, njena karijera ubice bila je zavrena. Krivicu misis Dos
(odnosno misis Samjuels... odnosno misis Morton... ukupno
jedanaest prezimena) tuilatvo je dokazalo za svega dva roita.
Odluka porote: sedam doivotnih robija bez prava na albu.
Miimorka Eni umrla je u zatvoru od sranog udara. Tada joj je
bilo ve ezdeset etiri. Sve do smrti ona je u zatvoru bila
pretplaena na desetak asopisa o romantinoj ljubavi.
Kad je njen zatvorski uvar uao u eliju gde se hladilo njeno
telo, na televiziji je bila nova epizoda nekakve serije.

Eto, to bi bilo sve. Nadamo se da je vaa vonja metroom prola
neprimetno.
U sledeem broju govoriemo o drugoj vrsti serijskih ubica: o
trovaima i njihovim rtvama.
84
Glava deveta
TAKA. DOK
85
Izaao sam iz metroa, bacio novine koje sam usput itao, doao
do redakcije i saznao da je Arkaa umro. Jo jue.
Nas dvojica smo delili kancelariju. Nismo bili porodini
prijatelji, ali svejedno... nije tuinac, razumete. Arkain sto bio je
pored prozora i na stolu njegov kompjuter, a moj sto bio je pored
samih vrata.
Priznajem, prvo na ta sam pomislio bio je upravo kompjuter.
Urednik mi je ve skoro godinu dana obeavao lino sredstvo za
rad. Ali obojica smo znali da novca za novu radnu opremu nema.
A sada je Arkaa umro i njegov kompjuter e verovatno dati meni.
Kancelariju sam otvorio svojim kljuem. Ranije smo kljueve
imali i Arkaa i ja. Sada e verovatno ostati samo kod mene.
Skinuo sam se i zapalio cigaretu. Izaao sam u hodnik, proao
pored redakcije mesenika enskestvari i svratio kod prelamaa.
Pitao sam za uzrok Arkaine smrti. Sve je bilo mnogo gore nego
to sam mislio.
Jue je Arkaa sa enom nekim poslom krenuo u zadnjicu, na
sam kraj grada, ak iza Lenjinskog prospekta. A ta se tamo desilo
ne zna se tano. Ali zvanina verzija je sledea. Arkaa je trebalo
da se popne liftom. A neposredno pre Arkae lift je koristio neki
voza, koji je skinuo nekakav deo sa svoje krntije i benzinom,
uljem i ostalim zapaljivim glupostima natopio ceo pod.
Arkaa je uao u lift, pritisnuo dugme sprata na koji je hteo da
ode, zapalio cigaretu, bacio ibicu na pod... do sprata su stigle
samo ugljenisane cipele.
86
To se desilo sino. Oko pola pet. Sasluao sam priu prelamaa,
okrenuo sam se i poao u kancelariju. Uvek se oseam neprijatno u
takvim situacijama... nemam pojma ta treba da se kae.

Dogovorio sam se s glavnim urednikom i prebacio kompjuter
na svoj sto. Kompjuter je na stolu izgledao neverovatno dobro.
Ukljuio sam ga u struju i krenuo da se upoznajem s njegovim
sadrajem.
Arkaa je bio gradski reporter. Jedan od najboljih. Prema
onome to se deavalo u Peterburgu ponaao se kao brini pelar
prema svojim konicama. To je bio njegov lini grad.
Kompjuter je do vrha bio nabijen starim Arkainim
materijalima. Ovde je bilo sve ime se moj kolega iz kancelarije
bavio poslednjih nekoliko godina. Ono to se nalazilo u starom
metalnom sanduku bilo je vie Arkaa nego ono to e prekosutra
sahraniti u drvenom sanduku.
Da on nije bio Arkaa nego novi Lav Tolstoj, kako bi bio
olakan ivot prireivaima sabranih dela! Ne treba traiti retka
izdanja ili se muiti s neitkim rukopisom. Skine sve to ima na
hard-disku i moe da objavljuje.
Pri tom svaka vrljotina ima datum pisanja, a ukoliko hoe,
moe da pogleda i prethodne verzije.
Zar to nije divota?
Zamolio sam kompjuter da mi pokae poslednji dokument s
kojim je Arkaa radio.
Kompjuter novom vlasniku nije odbio sitnu molbu.
Neko vreme itao sam ovakav tekst:
MATERI J ALI O PETROGRADSKOJ STRANI
87
1. Kanalizacioni aht pored kue broj 23 na keju reke Karpovke
nema dno. Predmeti koji u njega upadnu nestaju zauvek. Prosto
padaju i nikad ne dolete do dna. Ponekad iz otvora ahta tee mleko.
(Proveriti. Kojim tano danima tee?)
2. Prvi javni toalet u gradu bio je otvoren na mestu gde se sada
nalazi stanica metroa Gorki. Posetioci tog toaleta bili su Fonvizin,
Lobaevski i Mejerhold.
Fekalijama istaknutih graana ovde su dubrili cvetne leje. Kasnije,
pedesetih godina, toalet je postao mesto za sastanke lenjingradskih
homoseksualaca.
(Zato su za izgradnju stanice metroa izabrali tako udno mesto?)
3. Juni (desni) minaret peterburke Saborne damije (Kronverski
prospekt br. 1) poveava se. U visinu on dobija 9 cm godinje, a u
irinu itavih 14,7 cm.
Poto severni (levi) minaret ostaje nepromenjenih dimenzija,
najkasnije 2012. godine razlika u dimenzijama minareta mnogo e
upadati u oi. Zanimljivo je, ta e tada rei rukovodstvo Saborne
damije?
4. Podaci gradske Zdravstvene uprave. Informacije iz porodilita
broj 4 (Kamenoostrovska ulica br. 26). Glavni lekar Leonid
Nikolajev.
Poslednjih 69 godina svake godine 1. decembra otprilike u je dan
sat po podne raa se deak kome roditelji daju ime Sergej. Pri tom ime
majke moe biti bilo koje, ali ime oca je uvek isto: Miron.
Tog dana nema vie nijednog poroaja. Posle podne zaposlene
obino putaju kuama.
88
(Proveriti: odakle u gradu toliko Mirona?)
5. Kad je na uu Neve osnovan grad Peterburg, bilo je srueno
nekoliko paganskih hramova starih plemena. Petropavlovski gardisti
preneli su kamene ploe iz starih hramova na novo mesto, a kasnije su
ploe upotrebljene pri izgradnji zidina Petropavlovske tvrave.
Na dva mesta (kod Narikinovog bastiona i drugo mesto proveriti)
na ploama zidina jo se vide natpisi drevnim runama.
6. Kao to je poznato, na carskom grbu Peterburga pre revolucije
stajala je latinska izreka koja u prevodu glasi: Voli dobro? Budi
spreman na zlo!
Iz toga je i nastalo staro peterburko verovanje: ako se kao akronim
proitaju nazivi ulica izmeu spomenika Dobroljubovu (ljubi dobro) i
Ulice profesora Kozlova (ka zlu) dobie se prezime sledeeg
predsednika drave.
Bilo je neobino itati ovo, zato to su materijali o
Petrogradskoj strani ostaii nedovreni, a Arkaa je umro. Niko vie
nee otvarati ovaj dokument.
tavie. Sad u ga izbrisati iz kompjuterske memorije i kraj.
Arkaina smrt postae definitivna.
Kompjuter je tvrdio da je pored materijala Arkaa u
poslednje vreme radio na jo nekoliko dokumenata. Mrzelo me je
da ih itam. Zato sam te dokumente odtampao (proitau ih
kasnije), a sve ostalo sam jednostavno unitio.
Zbogom, Arkadije.

Onda se radni dan zavrio.
Izaao sam iz redakcije i napolju me nije ekalo nita dobro.
Grad je bio siv, metro prepun, putovanje dosadno, a itanje novina
89
bilo mi je mrsko zato to sam itav prethodni dan ionako posvetio
novinama.
Na stanici Senski trg iz vagona je izalo mnogo sveta, tano
ispred mene oslobodilo se mesto, seo sam, izvadio odtampane
Arkaine materijale i poeo da itam.
Najpre je iao intervju. Ne zna se s kim i ne zna se o emu. Pre
nego to sam stigao do kue, uspeo sam da ga proitam skoro
celog.
Evo ga.

Sve se deavalo ovde. Upravo ovde.
ta ,,sve?
Ovo je upravo ona soba gde je ubijen car Pavle I.
Kako zanimljivo! Nema veze to mi ovde pijemo?
Nema veze. Znate kako se sve to desilo?
Ne ba... Onako... u optim crtama.
Spreman sam da vam sve ispriam. elite?
Priajte. Naravno. Bie mi drago.
To je duga pria.
A ja ne urim.
Dalje se rei gotovo ne mogu razabrati. uje se zveckanje flaa.
Sve je poelo pre skoro tri hiljade godina, u trenutku kad je
biblijski car Solomon izgradio u jerusalimu uveni hram.
Po emu je on uven?
Ne prekidajte, molim vas. Ispriau sve po redu. Do danas
niko ne zna ta se nalazilo u tom hramu. Ljudima je bilo
zabranjeno da ulaze u njega. Hram je bio ukraen zlatom i
slonovaom. Negde u podzemnim odajama hrama nalazila se i
Solomonova prostorija s blagom. Govorim li razumljivo?
90
Da.
Hram je stajao etiristo godina, a onda su ga sruili Vavilonci.
Judeji su ponovo podigli svetinju, ali tada se pojavic Rimljani i
hram je ponovo sruen. Mnogo vekova sveto mesto bilo je pusto.
Danas je na mestu gde je stajao Solomonov hram izgraena
damija Stenovita kupola. Pratite li moje misli?
Da.
Oprostite za dugaak uvod. Uskoro ete shvatiti o emu
govorim. Pre devetsto godina poeli su krstaki pohodi. Vitezovi
su proterali muhamedance sa Svete zemlje. U Jerusalimu je bilo
osnovano nekoliko vitekih redova. Na latinskom se hram naziva
templum, zato je jedan od redova dobio naziv ,,red templara,
na naem reeno, hramovnika. Za nekih sto godina ovaj red
pretvorio se u najbogatiju organizaciju na planeti. Kraljevi i
vojvode uzimali su zajam od templara i dobijali onoliko zlata
koliko im je bilo potrebno. Ne zna se odakle je ono poticalo, ali
govorilo se da su, kopajui zemlju za temelje svoje rezidencije,
vitezovi nali ono to nije mogao niko pre njih.
Mogu li da pogaam...
Tako je. Nali su blago biblijskog Solomona. Verovatno znate
ta je bilo dalje?
Neto sam uo. Templari su se posvaali s francuskim
kraljem i njihovu organizaciju su unitili, je li?
U principu je tako i bilo. Jednooki kralj Filip Lepi i njegov
jednonogi sin Luj Svaalica izdali su nareenje i vitezovi ovog
reda bili su pobijeni u celoj Evropi. Magistra templara Francuzi su
spalili na lomai. Ali zlato nisu uspeli da nau. Pria se da svake
godine, u noi kad je spaljen, magistar ustaje iz groba u pita: li
kralj naao nau odaju s blagom?, a sedam odrubljenih glava mu
u horu odgovara: Ne, vladiko. Nae zlato niko nee nai.
Sipajte mi, molim vas, jo malo u au... hvala.
Nema na emu.
A kud se dede lova?
91
Ima mnogo verzija. Po jednoj od njih, templari su uspeli da
predaju blago vitezovima drugog reda hospitalcima. Neko
vreme hospitalci su se takoe nalazili u Jerusalimu. Zatim su se
preselili na ostrvo Rodos. Zatim jo zapadnije na Maltu. Od tada
ovaj red esto nazivaju maltekim.
Jasno.
Prialo se da se u podrumima maltekog hrama uva zlatna
poluga veliine sobe. Neto neverovatno. Desetine metara u
preniku. Po dananjim cenama hiljade hiljada evra. Napoleon,
koji se guio u dugovima, poslao je itavu ekspediciju na Maltu.
Ali ni on nije naao zlato.
Da?
Da.
to me tako gledate?
Napoleon je proterao vitezove s Malte. Znate li gde se
preselio malteki red?
Znam. Ovamo. U na grad. U Peterburg.
Tako je!
Smetnje na traci. uje se zveckanje aa i bukanje.
Kuda ete?
Sad u doi.
Toalet je tamo... odmah pored garderobe.
Nai u.
Gde sam stao?
Kod...
Ah, da. Ruski car Pavle I pozvao je malteki red u Rusiju. Car
koga su ubili upravo u onoj prostoriji.
Dugaka pauza.
92
U Rusiji nije bilo udnijeg cara od Pavla. Njegovog oca
nasmrt su zatukli nogama po nareenju sopstvene ene. Njegov
sin, odrekavi se svega, peke je otiao u Sibir kod staroveraca.
Njegovog unuka bomba je raznela napola, pri emu donju
polovinu tela nikad nisu nali.
Prekinite! Pa ja jedem!
Kao da se nad itavom tom porodicom nadnelo prokletstvo.
Pavle je i sam predosetio svoju smrt. Kad je uvee onog dana
poslednji put doao na veeru, kau da je pogledao evo u ovo
ogledalo, nasmejao se i rekao da je ogledalo krivo! U njemu se ne
vidi njegov vrat! Svi su se nasmejali i otili na spavanje. A sat
vremena kasnije u zamak su uli odredi zaverenika.
Dosta, dosta! U vae zdravlje!
Planirano je da zaverenici blokiraju carevu spavau sobu i
nateraju ga da potpie da se odrie prestola. Ali svi su bili pijani,
zalutali su u hodnicima i do ove sobe dolo je samo nekoliko
mlaih oficira i braa Zubovi. Jednonogi Platon i jednooki Nikolaj.
Pauza. Batkoraka.
Uli su na ova vrata. Pavla vie nije bilo u krevetu. Nali su
ga ovde, u uglu. Pavle nije beao ka sporednom izlazu, ve je
pokuao da se probije do kamina. Zato?
Vi mene pitate?
Zaverenici su ga dovukli do sredine sobe. Da. Evo ovde.
Pavle se i dalje otimao prema kaminu. Drali su ga za nonu
koulju i traili da se odrekne prestola. Tada se iz hodnika zaue
koraci. Pavle poe da doziva u pomo. Platon Zubov viknu: ta se
dere? i zlatnom tabakerom koju je stiskao u ruci udari ga u
slepoonicu. Ali tako da mu je slomio lobanju.
Da popijemo za pokoj due imperatora?
Pavle je pao i oficiri su poeli da ga udaraju nogama i
tapovima. Na kraju su ga uguili alom.
93
Zato vi to priate? Ima li to veze sa...
Jo kako ima! Da li ste razmiljali o tome zato je za vreme
Jekaterine Rusija upala u ogromne dugove, za vreme Pavla je
treina tih dugova vraena, a posle njega sve do revolucije
imperatori nisu vie isplatili ni kopejku?
Iskreno, nikad u ivotu nisam razmiljao o tome.
Ja posedujem arhivsku knjigu o obraunu dabina koje su se
naplaivale na peterburkoj carini. Kad su u zemlju nagrnuli
malteki vitezovi, njihova imovina se vrlo detaljno popisivala. Sve
do nekakvog tamo prstena. ak su i generalnom magistru
pretresali sav lini prtljag. I samo je etrdeset dvoja zaprena kola,
koja su vozila magistrove sluge, bilo zabranjeno pregledati. Po
linom ukazu Pavla.
A ta je bilo u tim zapregama?
Niko ne zna. I kud su nestala takoe niko ne zna. Ba niko.
To jest, vi smatrate da su u zapregama u Piter dovezli zlato
templara?
Zato da ne?
etrdeset dve zaprege zlata?
Aha.
To je nerealno. Znate li vi o kakvoj se lovi radi?
U tome i jeste stvar.
Dugaka pauza. uje se bukanje i zveckanje flaa.
Recimo. Da, da. Popio sam do dna, a vi? ...Recimo da je tako
bilo. Spreman sam ak i da poverujem da se tolika koliina kea
moe prevesti kroz celu Evropu. Ali gde je uvati?
A? Pa to nije novanik da se sakrije ispod patosa i da niko n
sazna. To je, verovatno, nekoliko tona metala!
Logino razmilja! A da preemo na ti?
94
Dugaka pauza. uje se bukanje i zveckanje flaa.
Osvrni se. ta vidi?
Gde?
Ovde. Oko sebe. ta vidi?
Pa, zidove... vas... mislim tebe. Misli na to to sam zrikav?
Mislim na to da stoji u centru Mihajlovskog zamka.
I ta?
Svata! Sipaj. Aha.
uje se bukanje i zveckanje flaa.
Zamak je projektovan nekoliko godina. Promenilo se esnaest
projekata. Pri tom je svaki sledei bio jo udniji od prethodnih.
Iao si ovim hodnicima, kai: moe li se ovde iveti?
Pa, naravno, nije ba najudobnije...
Ovde je NEMOGUE iveti! Dvorac nije prilagoen za ivot.
Prvo, itave godine je apsolutno vlaan. Carica Marija Fjodorovna
razbolela se od reume dve nedelje posle preseljenja. Naslednici
prestola stalno su imali anginu. Drugo raspored prostorija. To je
uas!...
Skrati! Kakav je zakljuak?
Pavle nije ni planirao da ivi ovde. Zamak je izgraen samo
kao ukras. Samo kao zavesa iza koje moe da se sakrije blago
templara.
Ono se i dalje nalazi ovde?
Nadam se.
(apatom) Negde ovde, je li?
Da.
Daj da zapalim.
A sme li se ovde?
Ne znam.
95
Teko disanje... kljocanje upaljaa.
Pa dobro. Ubedio si me. Blago je zakopano ovde. Ali ono je
odavno moglo biti iskopano, logino?
Logino. Ali teko.
Zato?
Zamak je samo dugo projektovan. A sagraen je brzo.
Arhitekta kome je poveren posao bio je strunjak ne za zamkove,
nego za podzemne tunele. I etiri dana pre kraja gradnje on je
umro. Arhitekti je puklo srce. A neimari (seljaci-kmetovi) bili su
urno prebaeni u Sibir.
Razumem.
Kad su ubili Pavla, zaverenici su pokuaii da nau blago. To
se vidi po dokumentima. Neke malteane su muili. Jednome su
sipali u uho tri kante kipue vode. Ali nita nisu nali. Viteki red
je proteran iz zemlje.
Zar u uho moe da stane tri kofe?
Za vreme Nikolaja I u zamku je pretresena maltene svaka
cigla. Odavde su u Zimski dvorac odneli sav antikvarijat, sruili su
plafone, izravnali nasipe. Ali blago nisu nali. I tu poinje ono
najzanimljivije.
Da?
Zna, ja ti ne priam sve ovo tek tako. Ono to se desilo u
ovoj prostoriji pre dvesta godina to je tek poetak. A dalje...
ta?
Dalje poinje takvo sranje da ti...
(pitavi enski glas) ta vi to ovde radite, a? Zaboga, ta vi to
ovde radite?
ekajte, mama!
Milicija!
Na tome se tonski zapis zavrava.
96

Ispred metroa sam pozvao enu i ona je predloila da zajedno
odemo u supermarket.
Kad bi trei svetski rat ipak poeo i nuklearni cunami zbrisao
oveanstvo s lica zemlje, za preporod civilizacije bio bi dovoljan
jedan supermarket. Iz njega bi, kao iz oploene jajne elije, izrastao
nov univerzum.
Imate li supermarket u blizini kue? Volite li supermarkete
onako kako ih vole itelji mog kraja? Da li se snalazite u njima
onako veto kako se snalazim ja i kako se snalazi moja ena? Na
primer, jeste li primetili da se u svim supermarketima na svetu
odeljenje hleba i odeljenje mlenih proizvoda nalaze to je mogue
dalje jedno od drugog?
Re je o tome da obian ovek ide u prodavnicu uglavnom po
hleb i mleko. Ako bi ova odeljenja bila jedno pored drugog, onda
bi kupac, na brzinu pokupivi neophodno, prosto zbrisao. A ovako
e malo lutati... pogledae oko sebe... kupie mnogo stvari... koje
moe da baci im ih plati na kasi.
Supermarketi to su upravo oni stubovi na kojima se jo dri
na svet. uvari poretka. Ustanove koje budno prate da se sve i
uvek odvija kako treba. Da itav ivot radi, zarauje novac, a
onda ga troi na ono to ti opte nije potrebno i ponovo poinje
da radi.
Ni ena ni ja nismo nameravali da odemo iz supermarketa
nakon to smo kupili hleb i mleko. Nas nije trebalo nagovarati da
potroimo vie novca, zato to smo zbog toga ovamo i dolazili.
Ranije su ljudi ili u bioskope i muzeje. Sada se u novim
blokovima bioskopi i muzeji ne grade, tako da, kad doemo s
posla i preobuemo se u neto lepo, mi odlazimo u supermarket.
Tamo gde je toplo i svetlo. Svetlo taman toliko da tvoju novu
garderobu svi mogu da vide. Jedina topla i svetla mesta u tamnim
i vlanim novim blokovima.
97
ena je priala kako teku stvari s njenim pasoem i pitala ta
ima novo kod mene na poslu. Ispriao sam joj za Arkau i da su mi
dali njegov kompjuter. ena me je pitala kakav je kompjuter radi
li?
Da. Radi. Ali nekako udno.
udno?
Ne znam. Moda je virus? Sam pravi nekakve udne fajlove. I
neto mu nije u redu sa satom.
U kom smislu?
Sad stalno pokazuje pola pet. Pola pet po podne. Treba da
popriam sa strunjacima. Neka poprave.
Samo sat? A ostalo?
Ostalo je u redu. Tastatura tastaturie i podloga za mia je u
apsolutnom redu. Nije u redu samo sat.
Doavi skoro do odeljenja alkohola, izdaleka sam primetio
svog komiju. Zvao se Saa. Zajedno s jo nekoliko takvih kao to
je on, Saa je skidao s polica flae sa skupim etiketama.
Boe! Ko je pijanio sa Sainom njukom i izguvao je?
Komija Saa bio je znamenitost mog ulaza. Bio je najuveniji
pijanac u itavom ulazu... da, najverovatnije i u celoj zgradi, u kojoj
je bilo mnogo stanova i iji je broj itelja tek neto malo zaostajao
za brojem itelja gradia tipa Klajpede.
1

urke koje su svako vee bile organizovane u Sainom stanu
uveseljavale su komije tokom onih veeri kad na televiziji nije bilo
nieg zanimljivog. Vrata Sainog stana bila su razvaljena i nikad se
nisu zatvarala. Zato su urke, i kad je na televiziji bilo neto
zanimljivo, svejedno uveseljavale komiluk.
Jedne zime sreo sam Sau ispred ulaza. U majici i bosonogog.
Komija je mjaukao pesmicu i gazei po snegu iao kui. Bio je
toliko alkoholisan da sam za svaki sluaj ugasio cigaretu. Saa je
bio kolski primer ruskog pijanca. Od votke je samo bio zdraviji.

1
Klajpeda grad u Litvaniji, trei po veliini. (Prim. prev.)
98
Odavno je propio sve to je imao. I svejedno nijednom nisam
uspeo da ga sretnem treznog. Mislim da niko nikad nije uspeo.
Time je udnija bila slika koja mi se ukazala. Nisam hteo da
priem blie odeljenju s alkoholnim piima. Ali i s mesta na kojem
sam se nalazio video sam da komija tovari u svoju korpu skupe
finske votke u litarskim flaama.
Saa je bio obuen u skup, skoro nov sako. Istina, ispod sakoa
se video odvratan demper, a nie struka bile su vene Saine
farmerke. Mnogo puta uivane ali nijednom oprane, farmerke u
kojima je proiveo ceo ivot posle zavretka srednje kole.
I jo je iz okovratnika sakoa virilo Saino lice. Bezoblina
naslaga mokrog tela. Na jednom mestu na licu mogle su se nazreti
oi. Oko je sijalo od zadovoljstva. Na drugom mestu videla su se
usta, ispod kojih su trali ostaci prednjih zuba.
Sve je to bilo udno. Saa nije bio prosto krupan momak. Bio je
snaan kao traktor belarus. Bilo mi je teko da zamislim junainu
koji je doveo Saino lice u takvo stanje.
Ispostavilo se da je ena znala. Saa se uopte nije potukao.
Moj komija pijanac se prvi put u ivotu zaposlio i, zahvaljujui
tom poslu, sad vie nije morao da pije ledinku,
2
ve skupa i ukusna
pia.
Nedavno je na prospektu nekoliko ulica od moje zgrade
otvoren kazino. Vlasnici su odluili da kockare zabave boksom.
Tamo je sada Saa i radio.
Ma nemoj?! Saa radi u kazinu?!
Aha! Moe li da zamisli?
Au! Na komija profesionalni bokser... ludilo!
Pre e biti da je on tamo bokserski dak.
ta misli, je l ga dobro plaaju?
Ne znam. Verovatno. Pa kupio je sako.
Sako su mu sigurno dali.

2
Ledinka antifriz. (Prim. prev.)
99
Sad je glupo da ga zovemo Saa. A da ga zovemo Aleksandar
Moslovi?
Kako?
Moslovi. Nisi znao? Tata naeg komije zvao se Mosol. Ili
Mosl? Jelda je smeno?
Doli smo do odeljenja gde se prodavao sladoled, stajali malo
pored friidera, nita nismo kupili i krenuli smo ka kasi.
Red se kretao sporo. Tako i treba: ko bi se ovde i kuda urio?
Kupci su zapodevali s kasirkom vrcave dijaloge:
Mladiu, imate li sitno?
Deder pokai.
ena je pipkala okoladice, koje su namerno u gomilama
poreane pored kase da bi deca pravila scene roditeljima. Bilo joj je
zanimljivo da ih pipka, a meni je brzo dosadilo da ekam.
Proetao sam jo jednom do odeljenja s vinima, razgledao
etikete moldavskog vina manastirsko-seosko u flai od litre i po,
zatim uzeo pakovanje dvopeka koji je liio na ekspandere za
jednokratnu upotrebu i doao do rafova s robom za vozae.
Da kupim osveiva vazduha? Ili metlicu, da izjutra istim s
kola opalo lie i sneg zimi? Ili prvo da ipak kupim kola?
Mnogo sam hteo da potroim pare na neto. U supermarketu je
sve tako organizovano da stalno ima elju da na neto troi pare.
Tu su jo prodavali i Vozaki atlas s nazivima svih ulica grada
Sankt Peterburga. Uzeo sam brouricu i prelistao je. Doavi do
karte broj 16 (Petrogradska strana), setio sam se izreke iz jutronjih
Arkainih beleki: k se kao akronim proitaju nazivi svih ulica
izmeu spomenika Dobroljubovu i Ulice profesora Kozlova,
dobie se prezime sledeeg predsednika drave.
Okrenuo sam atlas i potraio spomenik Dobroljubovu. Evo ga.
A profesor Kozlov?
Izmeu dve take bile su sledee ulice. Prvo je iao Mali
prospekt. Onda Oficirska ulica. Onda Sjeinska. Onda ulica Lize
100
ajine. Onda krauna Objezdna ulica, koja izlazi na Vedensku
ulicu.
Tu se karta zavravala. Dalje je trebalo gledati kartu broj 26
(Viborgska strana). Istina, sasvim na kraju lista jo se moglo videti
nekoliko majunih uliica. Najvee od njih su bile Intendantska i
udova ulica.
Kad se italo kao akronim, ispadalo je M-O-S-L-O-V-I -.
Aneli s neba! Molite se za nas grenike!
101
Glava deseta
AKVARIJUM
102
Tata, obeao si i da e mi ispriati ta su to crne rupe!
Dobro. Ako sam obeao, ispriau ti.
Izali su sa stanice metroa Lenjinov trg. Danilo je gurnuo dlan
ocu u ruku i ovaj ga je preveo preko ulice.
Otac je voleo ovakve trenutke. Vikendom bi njih dvojica izlazili
iz kue i sin je pripadao samo njemu. Uopte nije bio ljubomoran
na enu zbog Danila, oni su se odlino slagali... pa ipak im je
udvoje bilo prosto odlino.
Ponekad je sa sinom iao u bioskop. Ponekad u muzeje. Ujutru
u muzejima nema mnogo sveta. Njih dvojica bi se etali izmeu
vitrina, priali i, kad u blizini nije bilo bakica uvarki, igrali bi se
skrivanja.
Danas su krenuli na Kondratjevsku pijacu da kupe ribice za
akvarijum. U stvari, on je ekao da ga Danilo pita za crne rupe i
malo se pribojavao da ovaj to nee uraditi.
Usput bi sin neto pitao oca, a ovaj je govorio da e mu ispriati
kasnije i spremao se za odgovor. Specijalno bi prelistao nekoliko
knjiica, i kad bi ga sin podsetio na obeanje, on je ve bio potpuno
spreman. Bio je najbolji otac na svetu. Otac koji zna odgovore na
sva pitanja.
Deavalo se i da Danilo zaboravi ponovo da ga pita. Knjige su
bivale proitane uzalud. Ocu je bilo ispod asti da insistira na prii.
Ali danas Danilo nije zaboravio. I njemu su se sviali trenuci koje
su provodili sami, kada im niko nije smetao.
Hajde, tata... priaj! O crnim rupama!
103
U redu. Sad u.
Seli su u kombi-bus, platili karte i otac je poeo da pria,
Kombi je bio mali i zbog toga nekako vrlo prijatan. U njemu se
oseao miris benzina. Odlian kombi za vonju sa sedmogodinjim
sinom do pijace gde se prodaju ribice.
I kada takve dinovske zvezde postanu stare, one ne
eksplodiraju, ve se, naprotiv, skupljaju same u sebe.
Skupljaju se sve dok se ne skupe u jednu taku.
A zar zvezde mogu da se skupe u taku? Velike-velike
zvezde u malu-malu taku?
Zapravo ne. Zvezde zapravo samo tee da se skupe u taku.
Ali to im ne uspeva.
Pa ta se onda deava?
To niko tano ne zna.
Ali gde onda one nestanu?
Zna, sine, ono to nestane obavezno se negde pojavi.
Drugaije ne moe. Nita na svetu ne moe potpuno da nestane
bez traga. Na samom kraju vasione astronomi su otkrili neto to
su nazvali kvazari.
I ta je to?
To su dinovske rupe iz kojih izlazi gomila kojeega.
Materije, neko isparavanje, mnogo svakakvih razliitih stvari.
Znam! Setio sam se! To su obrnute crne rupe!
Petica! Oduvek sam znao da je moj sin najpametniji momak
na svetu! Te kvazare astronomi zovu bele rupe.
Kombi je do pijace vozio kroz neke ulice u kojima su se nalazile
fabrike. Ogromna pusta zdanja. Gomile sruene cigle. Onda je
izronio natrag na Kondratjevski prospekt, stajao malo na semaforu
pored kazina CONTIE, i otac je rekao vozau: Ovde, molim vas.
Kad su se ve pribliili pijaci, Danilo je pitao:
A te bele rupe postoje samo u kosmosu?
Kako to misli?
104
Pa, je l ne moe da se desi da se ta rupa pojavi ovde, evo ba
tu... pred nama... i da odande iskoi... NETO STRANO?
Hteo je da odgovori sinu, ak je zaustio da mu objasni
detaljnije, ali tada Danilo ugleda prve prodavce ivotinja, radosno
ciknu i otac mu nita ne ree.

Ribice i akvarijumi prodavali su se u zatvorenom hangaru u
desnom uglu na kraju pijace. Da bi se tamo stiglo, moralo se proi
pored kutija s maiima i kuiima, kaveza s papagajima i
zeevima i tezgi sa sado-mazo stvaricama koje su prodavci
pokuavali da utrape kao psee povoce i ogrlice.
Danilo mu je prstom pokazivao ribice i pitao: Tata! Tata! ta je
ovo?
Sve to je mrdalo repom u akvarijumu bilo je odavno poznato
njemu, najboljem ocu na svetu. Govorio je vrste riba i Danilo mu je
svojim malim dlanom jo jae stezao ruku.
Jao, a ta je ovo?
Otac se nagnuo do samog stakla. Ono to je grevito mahalo
perajama u akvarijumu bilo mu je apsolutno nepoznato.
Odgovorio je iskreno:
Zna, sine, nemam pojma. Prvi put vidim ovakvu ivotinju.
Podigao je oi i pogledao prodavca. ak mu se i osmehnuo,
nadajui se da e ga ovaj podrati, uzvratiti osmehom, priskoiti u
pomo, nazvati to nepoznato stvorenje imenom.
Prodavac se nije osmehnuo i nije izgovorio ime. Naprotiv,
skrenuo je pogled, gurnuo ruke u depove jakne, napravio se da
nita ne uje.
Jesu li ove vae?
Prodavac je imao tune oi. Kao da se nadao da njegove udne
ivotinje niko nee primetiti, ali evo nada se nije ispunila.
Moje. Kupujete?
105
A ta je to? E-e... Triton?
Ne.
Poutali su. Otac je utao savijen iznad akvarijuma i dalje se
smeei. A prodavac je pokvareno utao. Onako kao da se, kad
prestane da uti, sprema da tresne kupca gnjavatora po njuci.
Neka retka vrsta, a? Sami gajite?
Retka. Vrlo. Kupujete?
Tatici je osmeh nestao s lica. Uhvatio je dete za ruku i odveo
ga. Prodavac je zavukao vrat u okovratnik jakne, protrljao ozeble
ruke i posegnuo za cigaretama.

Dan prodavca riba na pijaci je kratak. Vikendima u sedam
ujutro on postavlja svoje akvarijume, u osam se pojavljuju prvi
kupci, a posle podneva se moe krenuti kui. Preko nedelje nije
radio, sedeo je kod kue.
Da je prodavao skalare ili somie, on bi, naravno, dolazio i
radnim danima, lovio bi retke kopejke. Ali njemu je bilo dovoljno
onoliko novca koliko je zaraivao za tri sata trgovanja subotom i
etiri nedeljom.
Robu kao njegovu nije imao niko. Zato je uvek dobijao svoj
novac. Kad je postalo jasno da kupaca tog dana vie nee biti,
prodavac je poeo da se pakuje.
Toalet na pijaci bio je besplatan i vrlo prljav. Mreicom je
izvadio svoja pitava koprcava stvorenja i stavio ih u najlonsku
kesu. Otiao je u toalet, a kad se vratio, kese u njegovoj ruci vie
nije bilo.
Poznanici koji su prodavali hranu za ribe ponudili su mu
votku. Malo. Tek da se ugreje.
Prodavac ju je popio i shvatio da opet ne osea ukus. Posle toga
je krenuo kui. U stan koji je mrzeo.

106
Ponekad, kad ga nije bilo kod kue, oni su izlazili napolje i
puzali po stanu. Vrativi se, video bi mokre tragove na parketu.
jednom je u kuhinji zatekao ogromnu gomilu izmeta. Istina, ne
preterano smrdljivog.
Danas je sve izgleda bilo u redu. Zatvorio je za sobom vrata i,
ne ukljuujui svetlo, unuo. Znao je da nema snage da ue i
pogleda ta je unutra?
Mnogo se plaio. Iako je u principu ve navikao. Navikao na to
da oni neprekidno urlaju...
U poslednje vreme poeli su da urlaju nekako drugaije.
Moda je poela sezona parenja. Znai, uskoro e biti mladunaca.
To je dobro. Male ivotinje se uvek prodaju lake od odraslih.
Sve je poelo pre tri meseca.
Ranije je prodavao zlatne ribice. Kod kue je opremio fabriku
za proizvodnju zlatnih ribica koja je neprestano radila. U jednim
akvarijumima iveli su mladunci, u drugima odrasli, u treima one
ribe koje je trebalo da se pare, a u etvrtima opet mladunci.
Te ribice se samo zovu zlatne, a u stvari boja moe biti bilo
koja. Crna, crvena, siva, plava... Svaki lovac eli da zna ta e se
desiti ako se plava ribica ukrsti s jarkoljubiastom a u akvarijum
pored njihovog potomstva smesti nekoliko belih.
Sve je poelo pre tri meseca, kad se napio. Ujutro se probudio,
zavirio u akvarijum s odraslim ribama i video da su sve mrtve,
poderane, i da su njihovi ostaci prekrili dno. Umesto riba, unutra
je sedelo buljavo stvorenje nalik abi.
Prvo se zaudio. ta mu je trebalo da se tako napije i kupi ovu
ljigavu ivuljku, a sad se ak toga i ne sea.
Bilo mu je ao pojedenih riba, ali ne mnogo. Retkih primeraka
u ovom akvarijumu nije bilo. Retki su bili u susednim posudama.
Tad jo nije znao da e se do sledeeg jutra stvorenja dokopati i
susednih posuda.

107
_
Svi ti gmizavi oklopi, bokovi s krljutima, ape s opnama,
kande koje grebu po staklu, repovi koji lie na crve srasle sa
zadnjicom... sve to se neprekidno mrdalo, koprcalo, razmnoavalo,
htelo da izae napolje.
Jue se iznad najveeg akvarijuma, u kojem je on ranije drao
mladunce, pojavila ogromna glava sva u iljcima i izraslinama.
ivotinja ga je pogledala mutnim okom sa sluzavom opnom, izvila
vrat i otegnuto podrignula.
Stajao je nepomian. Samo je gledao. ivotinja se iskezila.
Zaklimala je glavom, ispljunula na pod stana potpuno izgrizen
oklop kornjae i zaronila natrag.
Sreom, to se nije esto deavalo.
Ranije je on svake nedelje menjao vodu u akvarijumima. Ne
svu, ve kako treba: otprilike etvrtinu. Posebnom mreicom
skupljao je mulj sa dna, nepojedenu hranu, riblju kaku. Onda je
istio filtere i suneriem brisao staklo.
ienje je trajalo nekoliko sati, ali i posle toga voda je i dalje
delovala pomalo mutno. Zato je trebalo iskljuiti svetlo u svim
akvarijumima i lei na spavanje. A kad se ujutro probudi i
ukljui lampe, sve e biti okej. Voda e biti toliko ista, toliko
providna da e pomisliti kako je uopte nema.
Poslednji put je pokuao da isti pre oko dva meseca. Tad se to
zavrilo tako to mu novi stanovnici akvarijuma umalo nisu
odgrizli prste.
Sad su mu sva trideset dva akvarijuma bila prljava, neoiena
i zarasla u alge. Kroz izgrebano staklo bilo je nemogue ita videti.
A to je najvanije: ON NIJE NI ELEO DA VIDI ta se deava
unutra. Dok izdravaju stakla, dok ima vode neka sve ostane kao
to jeste.
Sistem je iveo svojim ivotom. Oni koji su sada iveli unutra,
sami su sebi nalazili hranu.
Odavno je prestao da pokuava da shvati ta se to desilo.
Ograniavao se time to je ponekad na pijaci prodavao migoljava
108
pitava stvorenja koja su sama iziazila napolje. Lovio ih je, gurao u
najlonsku kesu i nosio da ih proda.
Ponekad su ivotinje bile velike. Prevelike da bi ih odneo do
pijace. Prekjue je jedno takvo stvorenje veliine psa pokualo da
izae kroz prozor na ulicu. Ubio ga je, isekao na komade i sklonio
meso u friider.
Takve velike nisu se esto pojavljivale. Neke je uspevao da
vrati natrag. Kako je vreme odmicalo, to mu je sve tee polazilo za
rukom. Ono to je ivelo unutra irilo se. Bilo mu je tesno. Htelo je
da se oslobodi.
Priao je prozoru i zapalio cigaretu. Iza njegovih lea je pitalo
i teko se pomeralo neto to ga je izluivalo.
asopis TRUD od 17. maja,
ESTA STRANA,
RUBRIKA NOVOSTI NAUKE
Akademik RAN-a demantuje poslednje izjave francuskih
zoologa
Na pres-konferenciji odranoj jue u glavnoj sali peterburkog
Doma nauke lan Ruske akademije nauka Vjaeslav Andrejevi Zajcev
kategoriki je demantovao poslednje izjave francuskih zoologa:
Moda je pad gigantskog meteora i odigrao neku ulogu u
dogaajima koji su se odvijali na planeti pre 60 miliona godina, ali
teko da je ta uloga bila sutinska. I ma ta govorili Francuzi, upravo
ruskim istraivaima pripada glavna uloga u odgonetanju tajne koja je
tako dugo uznemiravala oveanstvo.
Na pitanje naeg dopisnika da li izjave francuskih naunika mogu
da stave pod sumnju zakljuke savremene nauke o preistorijskoj
prolosti planete, akademik Zajcev odgovorio je kategorinim !.
Moe se smatrati da je time skandal koji se rasplamsao u naunom
svetu zavren. Nema senzacije na koju su Francuzt raunali. Nee
109
morati da se piu ni kolski udbenici, ni da sc ponovo istrauje
prolost nae planete.
Kao i ranije, naunici su ubeeni da je pitanje zato su dinosauri
izumrli reeno definitivno i zauvek. Dinosauri uopte nisu izumrli.
Oni su se jednostavno svi zajedno preselili u peterburki stan
prodavca akvarijumskih ribica jegora Kretenjina.
110
Glava jedanaesta
TARAS I ELZA
111
A sada emo vam, potovana gospodo i predivne dame,
ispriati neverovatnu i za itanje prijatnu priu o najudnijem
novinarskom zadatku u bogatoj praksi Tarasa, sina Sidorovog,
specijalnog dopisnika peterburkih novina Smena.

Na sedam brdaaca lealo je eensko selo u koje su se preko
zime smestili vojnici etrnaestog specijalnog bataljona. Zimi se u
eeniji ne ratuje i specijalni dopisnik novina Smena, Taras, sin
Sidorov, nije imao pojma zato ga je redakcija poslala na taj
zadatak.
A treba rei, potovana gospodo, da je omiljena zabava ratnih
dopisnika oduvek bio alkohol, i Taras ga je takoe voleo.
Jednom je sedei s oficirima etrnaestog specijalnog bataljona
sipao alkohol u ae. Upravo tada je i video zlatnu dlaku koja se
zalepila za ivicu jedne ae.
Taras je upitao:
Prljavtina?
Oficiri su odgovorili kako se uzme. Za njega je moda i
prljavtina, a vojnici specijalne slube sauvali bi tu dlaku i onda bi
itav vod s uzdahom onanisao gledajui je, jer nemaju prilike svaki
dan da vide neto to potie sa glave uvene eenske lepotice
Elze.
Taras ree:
112
Zaista, eleo bih da vidim tu devojku, jer je udno da u ovom
upku mogu da ive ene ija kosa bojom podsea na pivo, na koje
sam navikao u svom rodnom gradu.
Ako si lud, ti e je videti, a ako si ti, Tarase, sine Sidorov,
pametan momak, popie alkohol i lei da spava, i zaboravi e na
bilo kakvo vienje.
udno bee Tarasu to uje tako neto, te upita:
Popiavate me?
Junaine se uvredie i ovako mu odgovorie:
Samo da zna, drugar, da mi ne piamo, ne samo u
prenosnom ve ak i u bukvalnom smislu rei, jer smo u odsustvu
suprotnog pola svi vezali svoje polne organe u vor da se ne bi
gubilo vreme na nevane stvari. Eto tako!
Ko je onda ta Elza kojoj ak i napojeni toplim alkoholom
odvani vojnici etrnaestog specijalnog bataljona ne rizikuju da se
udvaraju?
Ko je ona, ko je ona... eenka ko bombona, a ako emo
preciznije devojka naeg pukovnika Markova, koji see ui
svakom ko joj se primakne. Boj nas ne plai ali kako da krene
protiv sopstvenog komandira?
A-a-a samo je rekao Taras, sin Sidorov, ali otad je poeo da
udi za sastankom s prelepom Elzom.

Jednom kad su planine kao i ranije bile pokrivene snegom,
vojnici na redovnom sluenju drali su ovna konfiskovanog od
eena da bi ispekli ranjie, a Elza ih je gledala. Tad dolete vrana
i stade da pije krv prolivenu na sneg.
I tada lepotica ree:
U erotskom smislu pukovnik Markov me odavno ne
uzbuuje, a oficiri su mi sa svojim vojnikim humorom dojadili!
Mogu da zavolim samo oveka koji e imati ove tri boje: obraze
113
kao krv, kosu kao gavran, telo kao sneg! Znam da su danas u modi
preplanuli momci plave kose, ali od njih mi je ve muka.
Vojnici redovne slube odmakli su se od nedoklanog ovna i
rekli:
Ima sree, devojko naeg komandira, jer je nedaleko od tebe
takav ovek. Pri eti se nalazi novinar, a on ti je lepotan kakav se
retko sree.
Devojka odgovori:
Neu se smiriti dok ga ne vidim!
Elzi se elja ispunila bre nego to je mogla da zamisli.
Bukvalno sutradan Taras, sin Sidorov, krenuo je da eta po okolini
malog eenskog sela. Glasno je pevao ovakvu pesmicu:
O devojke! Onaj e biti
Najvei slepac ko vas e zaboraviti!
Pa vaa su lea dugaka kao u zeica!
Elza se iskrala iz pukovnikovog stana i poela da gleda
novinara.
Taras, sin Sidorov, ree:
Lepa je cica to eta pored nas.
Elza odgovori:
Cice su dobre ako za njih ima maora.
Pored tebe je maor kakvog je teko nai: drug pukovnik, koji
se zakleo da e saiti sebi generalski injel od brada zarobljenih
mudahedina i kojeg se plae ak i pripiti junaci etrnaestog
specijalnog bataljona.
Dosad niko tebi ravan nije pokuao da mi podigne suknju!
To nee biti, jer imam samo dva uha.
Odbija me?
Odista!
A da mrdnem sisama uz muziku?
Bez mene, potovana.
114
Na te rei novinar se okrenu i ode.

Tuan doe Taras, sin Sidorov, u logor ete. Ali on je bio mlad,
hormoni su mu divljali u ilama, a Elza je bila mlada i zlatokosa,
tako da je novinar uskoro ipak poeo da tri na sastanke s njom u
umarak iza brda i da dolazi odatle s tako zadovoljnom njukom
da su oficiri i vojnici na redovnoj slubi samo krgutali zubima.
Zima u brdima traje dugo. Dok se ume ne odenu u lie i ne
skriju umski svet od pogleda pilota helikoptera, mudahedini su
vie voleli da sede u udaljenim peinama. Tako da je jedina
razonoda vojnika bilo traaranje. Traarali su, naravno, o vezi
izmeu Tarasa i Elze.
Natopljene mirisom toplog alkohola, rei su se Kotrljale niz
padine Velikog kavkaskog grebena i dole do uiju kojima je
odavno dosadilo da sluaju samo zavijanje planinskog vetra. Dole
su te rei i do uiju pukovnika Markova.
Junaina s licem u oiljcima zaurla:
?! Taj slinavac poslat u moj bataljon usudio se da u
Elzinom prisustvu raskopa pantalone?! Njegovi prsti umrljani
mastilom tipali su za zadnjicu moju devojku? Ubiu oboje!
Ipak, dokaze pukovnik nije imao. A bilo mu je malo nezgodno
da tek tako ubija prestonike novinare. I zato je za poetak
pukovnik Markov odluio da organizuje osumnjienima erijatski
sud.
Svi vojni obveznici Severnokavkaskog vojnog okruga trljajui
ruke iekivali su dan odreen za suenje. Odavno nisu imali
takvu zabavu! Elza je pak plakala i nije znala ta da radi, zato to
je, po erijatskim normama, morala da odgovara za sve. I evo ta je
smislila.
Dan uoi suenja ona je tajno poruila da se Taras, sin Sidorov,
pojavi na obali potoka koji je proticao kroz njihovo seoce. On
115
ispuni njenu molbu i pojavi se na naznaenom mestu preruen: na
glavi mu je bila ubara, a na ramenima kavkaski ojani ogrta.
Taras stade na obalu potoka i pretvarae se da je mirni een.
Kao, stojim, uivam u potoku, ne nameravam da stupam u
konflikt s federalnim snagama. A Elza se pravila kao da svom
pukovniku nosi toplu veeru.
Pokuavajui da pree preko potoka, Elza se okliznula, poela
da pada i doviknula Tarasu:
Prijatelju! Prii blie i pomozi mi!
Taras je uhvati za ruke, ali ne izdra, te pade na zemlju ne
isputajui je iz zagrljaja. Ugledavi taj bezobrazluk, vojnici
pojurie k njemu, ali Taras je uspeo da se izvue, pobegne kui i
brzo se preobue.
Niko ga nije prepoznao.

Sutradan ujutro svi oficiri i vojnici skupili su se na glavnom
trgu u selu u kojem se preko zime smestio etrnaesti specijalni
bataljon.
Na bini za stolom pokrivenim crvenom tkaninom sedeo je sam
pukovnik Markov. Izgledao je mrano i pretee. Bio je odluan u
nameri da kazni nevernicu za njeno ponaanje.
Zailjivi brkove, on ree:
Da pristupimo, potovana gospodo, onome zbog ega smo se
svi ovde okupili?
Oficiri su i sami zailjili svoje brkove i odgovorili ovako:
Zato da ne pristupimo? Zaista je pravo vreme da
pristupimo.
Onda dovedite ovamo Elzu, koja se ranije smatrala mojom
devojkom, a sada je optuena!
Elza istupi.
Zna li ti, nevernice, zato smo te ovamo pozvali?
116
Nemam pojma, o bojfrendu moj!
Ne zovi me tako, nego me zovi drue pukovnie, r tvoje
ponaanje baca senku na itav oficirski korpus nateg vojnog
okruga!
Sklopivi ruke, Elza kleknu na zemlju pred pukovnikom
Markovom i zavapi:
Otkud to?! Ko me je oklevetao, drue pukovnie?! Reci
njegovo ime i ja u iskopati oi gadu!
Mrani i narogueni junak jo jednom je zailjio svoje raskone
brkove. Sada to nije radio tako samouvereno kao ranije. O, ensko
lukavstvo! Ipak je teko mukarcu da ne poveruje onoj iju je
zadnjicu dugo tipao sopstvenim prstima i ak je i pukovnik
Markov poeo da sumnja u Elzinu krivicu.
Razmiljajui malo, on ree:
Dobro, Elza, recimo da si podizala suknju samo u mojoj sobi
u kasarni, ali gde su dokazi? Mogu li ja da ti verujem?
Naravno da moe! I uopte... Seti se kako sam... preksino...
ja tebi...
Pukovnik proguta pljuvaku i njegovim ratnim drugovima se
uini da je malo pocrveneo. Odista je bilo udno videti kako crveni
ovaj junak prekaljen u borbi i mnogo puta ranjen.
Postupiemo na sledei nain. Donesite mi Statut unutranjih
snaga i neka svi vide kako e se, stavivi na njega desnu ruku,
zakleti da si ista preda mnom!
Statut bee donet i Elza se spremi da izgovori sveanu
zakletvu. Ali ve bee zaustila, kad se zbuni i skloni ruku s knjige
maslinastozelenog omota.
Pukovnik povika:
Aha! Ne moe da se zakune! Tako znai, ipak si kriva?
Ne, o bojfrendu moj, koji si odsekao brade mnogo stotina
mudahedina za svoj injel! Nije o tome re.
A o emu je re, najlukavija?
117
Kako mogu da se zakunem da si me samo ti u svom zagrljaju
drao u horizontalnoj povrini ako je pola garnizona videlo kako
me je jue neki lokalni een sa ubarom oborio na zemlju
obgrlivi me? Hoe li biti iskrena moja zakletva?
Pukovnik poe da se mrti, ali odmah i prestade. Razume se,
njega su izvestili o incidentu i o tome kako bezrukog
pokvarenjaka, koji nije uspeo da zadri devojku koja je padala,
nisu uspeli da nau. Zato je rekao:
To nije strano. Zakuni se da smo te samo ja i taj neotesanac
stezali u zagrljaju dok lei, i vie niko!
Kunem se!
Sigurno?
Kao to je sigurno mrtav onaj kome puca u oko!
Pukovnik se osmehnu, stegnu zavodnicu u zagrljaj i incident
bee zavren. Svi su bili zadovoljni.
Pukovnik je vratio svoju ast u oima drugova oficira, Elza je
izbegla nepotrebnu muku, a Taras, sin Sidorov, uskoro se vratio
kui u Peterburg i napisao za svoje novine Smena itavu hrpu
eenskih reportaa.

Ostalo nam je da pomenemo, potovani, samo jo ovo. Pratei
novinara na transportni avion do kue, pukovnik mu je dugo
tresao ruku, a onda se nagnuo Tarasu do samog uha i rekao:
Da sam saznao da si ti nju... ono... odsekao bih ti jaja.
Razume?
Da, drue pukovnie.
Lino bih... Ponovi!
Vi biste mi svojim rukama odsekli jaja!
A Elzu bih obesio za njenu zlatnu kosu. Razume?
Razumem!
118
Pouka ove prie je sledea, i ne odnosi se na pripadnice lepeg
pola: ko e ga znati kako e se sve u ivotu okrenuti, i zato,
potovana gospoo, ne treba uvati sva jaja u jednoj kesi.
119
Glava dvanaesta
LETEI HOLANDSKI LIFT
120
ena mi je rekla kako treba da odemo u ofis turistike agencije.
U novinama sa besplatnim oglasima nala je firmu koja organizuje
putovanja u Finsku praktino besplatno. ak i jeftinije! Firma je
spremna da doplati onima koji putuju u Finsku!
ena me je zamolila da je odvezem kolima negde u predgrae,
na sam kraj Lenjinskog prospekta, gde su dobrotvori oekivali one
koji e se upecati na njihovu reklamu.
Kancelarija turistike agencije nalazila se na etvrtom spratu
staklenog oblakoderia. Oblake je drao samo krovom osmog
sprata. Lift nas je dovezao do plastinih vrata na kojima je pisalo:
Turistika agencija Minhenska kapija. Mi odmor inimo
prijatnim!. Ispod naziva firme na nemakom je pisalo:
Munchgausen.
ena je gurnula vrata i mi uosmo.
Kako mogu da vam pomognem?
Odmah iza vrata sedela je devojka. Plavi blejzer. Bed
,,Administrator. Svetla kosa vezana u konjski rep.
Vi ste turistika agencija?
Plavua klimnu.
A zato Minhenska? Vi prodajete aranmane samo za
Nemaku? Mi ne elimo u Nemaku.
Prodajemo gde god vam drago. Jednostavno, naa firma se
tako zove.
ena je pitala koliko kota putovanje u Helsinki. Devojka je
kuckala po tastaturi i rekla sumu: 192 dolara. Za dvoje na tri dana.
121
U cenu je ukljuena poseta akvaparku Serena i turistiko
razgledanje grada.
ena mi klimnu: zaista nije skupo.
elite li sada da uplatite aranman?
Ne. Mislim da ne elimo. Kasnije. Hteli bismo o svemu da
razmislimo.
Samo izvolite.
Ako platimo aranman kasnije... Je li to mogue? Recimo,
krajem nedelje?
Razume se. elite li da rezerviete mesta? U smislu da
ostavite depozit da ih niko ne kupi?
Koliki je iznos depozita?
Pet dolara. To je za dvoje. Ako se predomislite, ako ne budete
hteli da uplatite aranman, depozit vam se odmah vraa. To je u
principu formalnost.
Pet dolara? Rekao sam da u platiti. ena se osmehnula. ak i
ako me prevare i ne vrate ni cent, vredelo je. enin osmeh vredi
vie od pet dolara. To retko zadovoljstvo vredi... pa, recimo sedam
i po.
Zatim sam sluao devojku, prelistao kataloge, pokupio sjajne
reklamne prospekte i tek nakon toga sam bio puten da idem.
Izali smo, doli do lifta i pritisnuo sam dugme DOLE. Lift je
stigao i uli smo u njega.
Nije skupo, jelda?
Da.
Kad ostanemo u gradu, mi za tri dana ponekad potroimo i
vie, jelda?
Da.
Koliko je rekla? Tano sto devedeset dva?
Aha.
Platie mi taj aranman, zar ne?
Razume se, draga! Sve to poeli.
122
Doli smo do kola, gurnuo sam klju u bravu za startovanje.
Onda sam pogledao u retrovizor, poeo da izlazim na kolovoz i
naglo pritisnuo konicu.
Fuck!
ta je?
Dao sam joj novanicu od dva dolara.
Koju novanicu?
Onu. Od dva dolara. Fuck!
Tu novanicu drao sam u novaniku kao suvenir. Novanice
od dva dolara bile su retkost. Kotale su najmanje deset dolara.
Skoro da ih nije bilo u opticaju.
Protrljah bradu.
Sedi malo ovde.
A ti?
Idem. Zamoliu je da vrati.
Pusti. Idemo. Nee ti dati.
A ako da?
Zalupio sam vrata i dotrao do ulaza u oblakoderi.
ena je spustila staklo i doviknula mi:
Skloni kola s puta!
Brzo u! Ti samo sedi u kolima!
Bar iskljui motor!
Ulazei u zgradu, stigao sam da primetim nezadovoljno enino
lice. Ispred lifta sam udario dlanom dugme GORE. Gurnuo sam
obe ruke duboko u depove. Glupo je to sam joj dao ba tu
novanicu.
U lift je zajedno sa mnom ulo jo nekoliko ljudi. Svi su redom
pritiskali svoje tastere, lift je razmiljao, vrata su se zatvorila,
polako smo krenuli navie... i ak smo stigli da se zaletimo, ali
onda smo se naglo zaustavili.
Lift je s naporom zajeao, cimnuo se i ponovo stao. Posle
nekoliko sekundi u njemu je nestalo svetla.
123
Svi su utali, a onda je devojka iji mi je parfem golicao nos
rekla:
Izgleda da smo se zaglavili.

Pre nekoliko godina, seam se, ekao sam Novu godinu u
gostima. Uspeo sam da odspavam tek na izmaku drugog januara,
a posle svega nekoliko sati probudili su me i ponovo pozvali za
sto. Otvorio sam oi i vrsto reio da ni za kakav sto ne idem, ve
u se umiti i otii kui.
Nateen, sav omamljen, doao sam do kuhinje, uzeo prvu au
koja mi se nala pod rukom i sasuo tenost u osueno grlo. Mislio
sam da je voda, a ispostavilo se da je ta tenosl votka. Tako da sam
ipak seo za sto i onda mnogo sati radio ne ono to sam hteo, ve
to su hteli oni oko mene... i to je nareivala popijena votka.
Tako i ovde. Za dananji dan imao sam planove. Prilino
velike. Ali sad sam na njih mogao da zaboravim. Od mene vie
nita nije zavisilo.
Iskreno reeno, nikad se nisam zaglavio u liftu. Zato nisam
znao ta u takvim sluajevima treba da se radi. Samo sam stajao i
ekao. Mislio sam da lift treba da krene sam. Uopte, tehnika sve
treba da radi sama.
Prvo smo samo stajali i ekali. Onda nam je dosadilo da
stojimo. Posle dvadesetak minuta neki su niz zid poeli da se
sputaju u uanj. I ja sam se spustio. Posmatrao sam pod lifta koji
se jedva nazirao pod mutnom lampicom za hitne sluajeve. Bio je
prljav.
Pored mene je sedeo dugonja. Imao je nesreno lice. Pogledao
me je ispod oka i progovorio:
Mui me klaustrofobija. Tek-tek, ali je neprijatno.
Saoseam.
Ba mi je krivo.
124
Kad ti je krivo, ti popij pivo.
Odavno sam se pribojavao da e se upravo ovo dogoditi.
Da ete se zaglaviti u liftu?
Nije o tome re. Prosto, previe verujemo tehnici, A pri tom
niko ne zna moe li joj se verovati.
Sedeo sam utei. Momak je nastavio brzo da pria:
Evo, recimo, kau da pampersi nisu tetni po zdravlje. Kao,
ne utiu na potenciju. jeste li uli za to?
Za pamperse? Ili za potenciju?
Ali kako to moe da se ustanovi ako su pampersi napravljeni
tek pre osam godina? A? Odnosno, bebe koje su odrasle u
pampersima jo nisu koristile svoju potenciju, razumete?
Pomislio sam da je momka zaista dobro udarila klaustrofobija.
Mi uopte ne znamo kako tehnika utie na oveka. Novine
tvrde da je kuni kompjuter skoro bezopasan. Ali ta ako teta od
kompjuterskog zraenja pone da se ispoljava tek s vremenom?
Nakupi se i onda se pojavi u punoj snazi, a? O, ne bih eleo da taj
dan nastupi sutra! ta ako je jutros ve sve poelo... u celom svetu
istovremeno... i ako su hakeri poeli da se bude jer im je otpao ud i
iz ela im raste trea ruka, a?
U glasu mu se ula drhtava histerija. Malo sam se odmakao.
Pravio sam se kao da moram hitno da naem u depu neto vrlo
vano.
Zavukavi ruku u dep naao sam mrvice i razno smee. I
telefon. O! pomislih. Zaista! Pa mogu prosto da pozovem enu i
kaem joj da iskljui auto.
Nee moi da ga pomeri s puta. ena nikad nije nauila da
pomeri s mesta tu gomilu metala. Ali neka bar iskljui motor
preko telefona u joj objasniti ta treba da radi.
Telefon je zelenom svetlou obasjao lice susetke. Otkucao sam
broj i uo pitanje iz slualice: nema dometa. Signal nije mogao da
se probije kroz metalne zidove lifta, kroz metalne zidove otvora za
lift, kroz staklene zidove oblakoderia.
125
Devojka koja je stajala iznad mene se osmehnula:
Ne radi?
Ne. A va?
Ni moj.
Poutali smo.
E, ba sam se uvalila! Kasnim... i telefon ne radi.
A meni su kola upaljena... stoje nasred puta.
Je l?
Devojku nisu zanimali moji problemi. Grizla je usne i gledala
svoj mali, damski telefon.
Ponovo sam pozvao enin broj. U telefonu su se ule smetnje,
neto je italo. Nisam prekidao, nadao sam se da u ipak
uspostaviti vezu.
Umesto toga, u slualici se odjednom neoekivano zauo neki
zvuk i telefon je odlinom dikcijom rekao:
Zvao se Titanik i jednostavno je nestao. Nije nestao do kraja, ali
udovicama onih koji su se tamo nalazili od toga nije bilo lake...
Jeste li uspeli?
Ne. Izgleda da je ovo neka radio-emisija.
Ovaj lift je bio najvei u istoriji sveta. To je bio odista dinovski
lift i ak i oni koji su ga pravili jo pre predaje na korienje nazivali
su delo svojih ruku Titanik.
Lift-Titanik...
ta se uje? Jeste li dobili vezu?
Kaem vam: ne!
Ako ste dobili vezu, recite im da poure.
NI SAM dobio vezu!
126
On je jednostavno nestao. Komisija za prijem ula je u lift i vrata
su se zatvorila. Kud su nestali svi ti ljudi i hiljade tona metala danas
niko ne zna.
Lift-Titanik je jednostavno nestao.
Nestao je inenjer koji je projektovao lift i prvi napravio njegove
crtee. Nestao je direktor fabrike u kojoj je lift bio montiran. Nestala je
devojka prevoditeljka, zajedno sa svojim efom Holananinom koji je
doao da se provoza udesnom mainom...
Svi oni nestali su bez traga.
I samo oficiri uvari zgrade u kojoj je bio ugraen dinovski lift
ponekad... kad se mnogo napiju, priaju drugovima po flai o tome da lift i
dalje nastavlja svoje veno lutanje meu spratovima... da se ponekad nou
njegova vrata otvaraju i uvari uspeju da vide kako promie lift-avet... ef
fabrike se smei, a devojci prevoditeljki sijaju stakla modernih naoara...
To kretanje se nikad ne prekida. Tako smatraju oficiri koji uvaju
zgradu.
Ne treba pitati zato su ti oficiri osedeli i tako mnogo piju.

Kad je nestao iza vrata zgrae, spustila sam prozor na kolima i
zavalila se u sedite. Potiljkom sam dotakla naslon. Osetila sam
kako lagano vibrira pratei takt ukljuenog motora.
Suvenirsku novanicu od dva dolara sam mu poklonila ja.
Ljudi koji dugo ive zajedno uvek imaju problem s poklonima.
Razumete o emu govorim?
Ono to mu je zaista potrebno odavno je poklonjeno.
Kolonjskih voda i pena za brijanje nakupilo se toliko da nemaju
gde da stanu. A svaka godina ima bar etiri nova praznika za koje
se davanje poklona smatra obaveznim. I ta u takvoj situaciji da se
radi?
127
Mukarcima je lake. Oni se izvuku s buketom cvea. A za
osmu godinjicu braka ja sam mu poklonila originalnu ameriku
novanicu. Banknota od dva dolara zaista nema mnogo u opticaju.
U retrovizoru sam gledala ulaz u zgradu. Bilo je pusto. On se i
dalje nije vraao. Verovatno se svaa s plavom administratorkom.
Bilo mi je dosadno da sedim. Pomislila sam... tanije, nisam stigla
nita da pomislim. Zato to su se kola odjednom cimnula i krenula
napred. Sama.
Lagano su klizila niz padinu. Sedela sam na mestu suvozaa,
desno od volana, i nisam imala pojma kako da ih zaustavim.
Pruila sam ruku ka volanu, ka dugmiima na komandnoj
tabli... onda sam shvatila da ne znam ta znae svi ti dugmii i
povukla ruku... a sekundu kasnije je ponovo pruila.
Kola su brundala. Oseala sam miris benzina ak i kroz
zatvorene prozore. Do raskrsnice je ostalo svega nekoliko metara.
Sa strane je na semaforu svetlelo zeleno, kolovozom su jurili veliki
kamioni, a ja sam ila pravo na njih.
Pritisnuti konicu. ili okrenuti volan i zakucati se u stub. On e
se vratiti iz zgrade i zavrnuti mi iju. Automobil je klizio bez
urbe, kao to talasi klize ka obali, i bilo je nemogue zaustaviti ga,
kao to je nemogue nareiti talasima: Stoj! Mirno!
Semafor me je uporno gledao zenicom crvenom od nespavanja.
Sagnula sam se, postrance legla na sedite vozaa i pokuala
rukom da pritisnem konicu.
Konica to je krajnja desna papuica? ...Ili krajnja leva?
Visoko iznad moje glave trubile su strane sirene. Bilo je dobro to
nisam videla automobile koji jure.
Odlino sam znala o emu je re. Kola su pokuala da
pobegnu. Tamo, u zgradi, neto se deavalo... automobil je to
oseao tresui se celom asijom i pokuavao da pobegne, a za
mene ga nije bilo briga.
128
Obrazom sam dodirivala sedite. Nisam videla papuice i
nasumice sam panino udarala po njima dlanovima. Moda e
stati sama? Moda e sve jo biti u redu?
Onda je levim vratima automobil dotakao betonski stub.
Dodirnuo, napeo se, stisnuo se uz stub, nastavio da se kree kao da
se leima ee o tue nokte.
kripanje nije bilo glasno... ali ja sam ga odlino ula. Sve se to
deavalo meni, zaista se dogaalo. Stub je s vozaevih vrata skidao
boju, grebao metal, guvao automobil koji je moj mu tako pazio...
i koji je kotao mnogo vie od suvenirske novanice od dva
amerika dolara.
Ispruivi prste pokuala sam da ipak pritisnem papuicu.
Kaiprst je propao kroz uski prorez. Povukla sam ruku natrag, ali
s one strane ju je neko drao. I nije putao. Nije eleo da se
oslobodim, da podignem glavu i pogledam na ta sad lie leva
vrata na kolima.
Oseaj je bio upravo takav. Nije se prst zaglavio. Njega su ba
drali. Meko, sasvim bezbolno. Ali tako da nisam mogla da se
oslobodim.
Kola su nastavila da se kreu napred. Leala sam na seditu
bez ikakvog pojma kuda tano idu.

uje?
ta?
Napolju... To su spasioci!
Da?
Svi su zautali. Najpre sam uo samo teko disanje. Onda...
zaista... tamo, napolju, neko je grebao.
Onda je zvuk nestao. U liftu je i dalje bilo mrano. Putnici su
sedeli pored zidova i znojili se. Lift je bio pun znojavih mukaraca
i ena. Vrlo, vrlo znojavih.
129
Momak klaustrofobiar je ustao i poeo pesnicama da dobuje o
zid:
Ej! Vi! Eji Ej! Ej! Ejejej!
Svi su utke sluali. Zvuci spolja prestadoe.
Jesu li otili? Oni su otili?
Moda to nisu spasioci?
Nego ko?
Ne znam. Moda nam se uinilo?
Momak je izvadio cigarete iz depa. Jedan od mukaraca se
brecnu na njega:
Prekini!
Zato? Hou da puim. Imam li pravo da popuim cigaretu?
Ima pravo da crkne, razume?!
Prekini da urla. Tamo opet neko... ujete?
Zvuk se premestio u sam vrh kabine. Svi podigoe glave.
Momak je i dalje drao upalja u ruci. Podigao je ruku I
nekoliko puta kljocnuo.
U ventilacionu rupicu na plafonu bio je gurnut prst. Mesnati
muki prst.
Momak je prestao da kljoca, spustio ruku i pogledao me.
Jesi li video?
ta?
Tamo je prst.
Pa da. Prst. Video sam.
iji je to prst?
to me tako gleda?
IJI JE TO PRST?
Nije moj. Ne urlaj.
Devojka s parfemom i damskim telefoniem tiho je, trudei se
da se ne uje, plakala. Momak je jo jednom podigao upalja i
kljocnuo. Tamo je, iz rupe na plafonu, zaista virio prst. Muki. Sa
uskom trakom prljavog nokta.
130
Momak je ispljunuo nezapaljenu cigaretu pred noge, priao
blie, poskoio, uhvatio se za ivicu ventilacionog otvora i podigao
se.
Svi su ga utke posmatrali.
Paljivo... vrlo polako, momak je primicao lice blie... jo blie
prstu.
ta je to tamo?
Saekaj... sad u...
ovek koji nije mogao da podnese miris cigareta ustade i
takoe prie blie. Obojica su aputala. Momak se podigao i
zavirio kroz prorez.
To... to je... O ne!
Bilo mu je nezgodno da visi i govori istovremeno. Nije imao
daha. Oima okruglim od uasa virio je kroz otvor, a onda se prst
koji je samo virio kroz prorez odjednom ispravio, napeo, cimnuo i
zario momku u oko.
Ovaj je glasno kriknuvi pao na pod.

Najzad se pojavio na vratima zgrade. Smeio se drei u ruci
novanicu suvenir od dva dolara.
to te nema tako dugo?
Izvini. Gotovo, kreemo.
Seo je za volan i krenusmo kui.
131
Glava trinaesta
POSLEDNJ I VAGON METROA
132
Dispeeru metroa prsti su bili umrljani crnom mau a nokti
izgrizeni.
Tano u sedam sati i pedeset etiri minuta dispeer je gurnuo
prste u one jabuice i izvadio sebi oi. Spustio je one jabuice na
pult ispred sebe i one se skotrljae na pod. Na njih, vlane, odmah
se nahvatae praina i trunje.
Dispeer je nepomino sedeo na stolici. Iz praznih onih duplji
tekla je krv. Izgledalo je kao da plae suzama crnim kao
marmelada.
Na monitorima se deavalo neto nemogue.
A jo jutros je sve bilo sasvim u redu.

Crnoglavi narod oduvek je iveo na Krugu Stanica. Devojka
kik mogla je da se ponosi svojim poreklom.
Krug Stanica bio je naseljen mnotvom plemena i naroda. Stare
ene, Pasjeglavci, Ljudi-Jednonogi-Kao-Peurke, Ljudi Bez-Obe-
Noge, Ljudi-S-Ustima-Na-Grudima, Ljudi-Sposobni-Da-Pevaju-I-
Igraju. Crnoglavi narod devojke kikbio je najstariji i najjai od
svih.
Starci su priali neverovatne prie o poljima gorkog mirisa.
O kripavim zapregama i topotu kopita glasnom kao klopara
nje tokova u tunelima Kruga Stanica.
133
Najverovatnije su to bili samo njihovi staraki nejasni snovi.
Crnoglavi narod oduvek je iveo pod zemljom, jer gde je jo
mogao da ivi?
Devojka kik imala je lepo okruglo lice. U kosi je nosila
komadi savakane smole. Pod suknjom na njenim bedrima visili
su Predmeti. Kad se devojka kik uda i bude spremna da rodi
crnoglavo dete, majka e svojim rukama skinuti Predmete s njenih
bedara.
Zasad je kik bila devica. Kroz vagone je ila s tuim detetom.
Ono je bilo tiho, nehirovito. Uglavnom je spavalo. Uvee je dete
trebalo predati debeloj eni. Moda mu je to bila majka.
Na levoj lopatici devojke kik tetovirana je debela aba. Sve
ene njenog roda imale su takve tetovae na lopaticama, a
mukarci su nosili tetovirane kornjae.
Drevni rod devojke kik poticao je od barona Jednookog Jake.
Kao to i prilii u njihovom rodu, devojka kik je od detinjstva
uila da ita s dlana i iz karata. I volela je da slua kripave rei
staraca.
Starci su esto priali neto nerazumljivo. Tvrdili su da su stari
Neimari zamislili Krug Stanica nekako drugaije. Isprva nije bilo
zamiljeno da se ovde ivi i negde postoji Izlaz.
Otac devojke kik nikad nije mogao da slua ove prie i
poinjao bi da se svaa sa starcima. Mahao bi crnim dlanovima,
negodovao i izgovarao promukle rei. Tada se devojka kik
podizala s kolena i odlazila kod majke.
Mnogo vie je volela da slua prie o Praroditelju crnoglavih
Vukub-Kakiu-Papagaju-Ara-arenom-Kao-enskaMarama.
Vukub-Kaki je doveo njen narod na Krug Stanica. Voleo je
mukarce, ene i decu koji su mu pripadali, titio ih je. Ako bi
Zloinci-U-Mundirima-Sa-Zlatnom-Dugmadi pokuali da povrede
narod Vukub-Kakia, uskoro bi tela prestupnika bila pronaena u
mranim prolazima metroa. Srce im je bilo iskopano otrim
papagajskim kljunom.
134
On je, areni, nauio crnoglavi narod Reima bajanja svetom
ruskom govoru.
Devojka kik nikad nije razmiljala o tome ta oznaavaju
zvuci tih umnih rei. Njih su mogli da razumeju samo mukarci i
neke starice koje nisu mogle imati dece.
Strpljivo je ekala da se vagon potpuno zaustavi i tek onda
zakoraila preko Linije-Ogranienja-Na-Ivici-Perona.
Rei je trebalo izgovarati s potovanjem. Devojka kik ula je u
vagon i klekla. Dete je spavalo u marami zavezanoj na njenim
leima. Pritvorila je oi i progovorila Formulu, koja je poinjala
monim bajanjem Dobriljudiizvinitetovamseobraamo...
Voz je krenuo. Devojka kik ustala je s kolena i pola kroz
vagon. Naravno, rei koje je Papagaj dao crnoglavom narodu
delovale su. Putnici svetlih lica pokorno su saginjali glave i
posezali za novanicima.
Debele ene, jeei se od uasa pred Reima, skrivale su pogled
u knjige arenih korica. Mukarci svetlih lica drhtavim rukama
prinosili su usnama flae s pivom.
Boja njihove koe liila je na keramike ploice na stanici Senski
trg. Imali su jo i guste brade.
Mukarci iz naroda devojke kik imali su drugaije brade.
Retke debele crne dlake s mukom su izbijale iz podbratka, kao
gorka trava u zemlji iz koje je nekada doao crnoglavi narod. Osim
toga, svetlolici su imali udan miris.
Papirne novanice devojka kik odlagala je u dep suknje.
Suknja je bila arena kao Arina krila. Novie je ostavljala u kutijici
od margarina voimiks.
Znala je ako se ide za svetlou, za jedan okret Kruga Stanica
skupi se novca debljine otprilike jednog prsta. Ako se ide u
suprotnu stranu neto manje.
Najverovatnije je otac bio u pravu, a dede su neto pobrkale.
Metro to je krug... a Izlaz... kakav Izlaz?... gde je on?
135
Zauvek, dok idu vozovi, dok bruje lampe ispod plafona, njen
narod e skitati po Krugu Stanica. Ne vredi uriti. itav metro
nee nikad obii, a Izlaz se samo priinio starcima kroz njihove
starake suze.
Majke e uvek vezivati crnoglavu decu na svoja lea. Klatei se
u taktu kloparanja tokova, bebe e poeti da sisaju sive prste.
Onda e deca odrasti i sama krenuti kroz vagone.
Onda e ostariti. Kad oni umru, poslednji put e ih zamotati u
maramu i odneti na najudaljenije perone. Mukarci e otpevati
pesmu arenom Papagaju i spustiti zgreno telo u ventilacioni
otvor iz kojeg nema povratka.
Besmisleno je razmiljati o tome da li je to ispravno ili ne. Zato
to drugaije prosto ne moe da bude.
Voz je iao sve sporije. Neto mu je smetalo na putu. Devojka
kik dola je do kraja vagona i stala pored vrata. Svetlolici su se
uzrujali, a ona je bila smirena.
Kroz vagon se irio miris straha. Bio je kiseo. Motor voza
napregnuo se iz sve snage, ali vagon se vie nije kretao. Svetlolici
su poskakali sa sedita i pritisli lica uz stakla spljotivi noseve.
Pozovite mainovou! Razveite ono to je vezano! Alo! je li
to mainovoa?
ta je ovo? Zato je u tunelu voda?!
Margarita Fjodorovna, draga! Vidite li ta se deava? Umete
li da plivate, Margarita Fjodorovna?
Alo! Mainovoo? Je li to zaista mainovoa? ta znai ,,idi u
kurac?
uje li me, dete moje?
ujem te, Obojeni i areni.
Zna li koji je danas dan, devojko?
Ne, Vladiko. Ja sam mlada i ne znam da brojim.
Danas je dan Hun-Ahpu-Vu. Dan Sedmotorbasti Pacov.
Zna li ta rade ljudi iz mog naroda na ovaj dan?
Ne, Srce Nebesa.
136
Devojka kik je govorila zamurivi. Dete je teko disalo u
njeno levo uho. Topli stomak stiskao se uz tetovau na levoj
lopatici.
Ti zna ta treba da se radi, kik?
Znam, Vladiko Zelenog Pehara, Vladiko Nefritovog Pehara.
Spremna si?
Spremna sam, Srce Voda.
Otvorila je oi. Prljava voda prodirala je kroz pukotine na
vratima vagona. Pranjavo smee podizalo se s poda. Zaplovie
zguvani papirii.
Svetlolici su se popeli na sedita. Zvunici na plafonu su
brujali. Ali ak i taj zvuk nadjaavao je huk burne vode.
Voda je probijala, pritiskala vrata. Podizali su se talasi, voda je
nadolazila. Smee se kovitlalo po vagonu. Bilo je tako mnogo vode
da su sva sedita nestala lakat ispod nje.
Gde ti je no, devojko?
U kosi, Care crnoglavih.
U tvojoj kosi, devojko? Uzmi ga? Je li napravljen od kamena,
kao to treba?
Od najboljeg zelenog nefrita, Svirepi.
Dobro, devojko kik.
Stajala je do pojasa u vodi. Levom rukom je vre stegnula
bebinu levu nogu, a desnom je bez urbe poela da razvezuje vor
na grudima.
Beba se probudila i promekoljila. Devojka kik ju je obema
rukama drala ispred sebe. Beba je mahala ruicama, kao veliki
smei insekt.
Unaokolo je pljeskala prljava voda. Svetloliki ljudi su ve
potonuli, umrli. Njihova naduvena tela plutala su leima okrenuta
nagore. Kosa i skutovi kaputa leali su na povrini vode, a okolo
su plivale zguvane konzerve tuborga i fante.
Neka. To nije vano.
137
Njen narod e spasti Papagaj Vukub-Kaki aren kao enska
marama.
To je za moj narod, Praroditelju? Radi svih crnoglavih,
Pretku?
Da!
Da narod moe da nastavi skitanje kome nema kraja, r
Papagaju?
Da!
Ja to moram da uradirn, Stare?
Ti to mora da uradi, zato to tako ele oni koji su prvi doli
na Krug Stanica!
Vie od svega devojka kik je volela sate kad se erga spremala
za spavanje.
Stanice su se zatvarale i dnevne lampe poinjaie su da sijaju s
pola snage. Vazduh je ukusno mirisao na mainsko ulje, peeno
meso i prainu.
Ljudi njenog naroda legli bi po prolazu.
Baroni s crnim i zlatnim zubima malo po strani od ostalih piju
gorku vodu. Svaki od njih u zadnjem depu farmerki ima ilo.
Debelim enama svilene marame urezuju se duboko u nabore
sala na stomacima i lea u oklopu krckaju kao semenke.
Svi se osmehuju.
Onda svi leu na spavanje. Preko noi, da se ne bi smrznuli,
ljudi njenog naroda vrsto se stiskaju jedni uz druge.
Obuhvatila je drku starog seiva. No od nefrita bio je
napravljen u obliku papagaja are sklopljenih krila. Za ono to je
trebalo da uradi bili su dobri samo noevi napravljeni od
najistijeg nefrita.
Dete se smeilo devojci kik bezubim ustima.
Njene ruke se pretvorie u arena krila. U krajevima odakle su,
po reiina staraca, crnoglavi doli na Krug Stanica, ptice nikad ne
razmiljaju o tome zato mau krilima.
138
Seivo je ulo u smee telace kao to voz ulazi u vrue drelo
tunela. Slabani krik je probijao ui devojke kik. Njene ruke su
sve radile same one su to umele da rade. Krhka rebra su krckala,
lomila se.
Dete je imalo malo i crveno srce. Liilo je na nasmrt preplaenu
vinju.
Devojka kik je s dva prsta stegnula detetovo srce, iupala ga
iz grudi i stavila na dlan. Iz tanke arterije iscurilo je malo krvi.
Devojka kik je zakolutala oima i zabacila glavu. Drevne
grlene rei same su se probijale kroz zube.
Tebi, Papagaju! Tebi, Vukub-Kakiu! O, Praroditelju naroda!
Za tebe je ovaj dar! Radi crnoglavih! Radi onih koji lee u senci
tvojih krila! Primi ovaj dar, Care Ara!
Voda se podizala i pljeskala ve ispod njene brade. Bila je
crvena a smee je nestalo.
ak i stojei na seditu, devojka kik nije glavom doticala
plafon vagona. Zateturala se i umalo nije pala. Vie nije bila ptica, i
jo je manje bila riba. Bolela su je ramena. Pokuala je da spere
crvenu vodu s oiju, ali nije mogla da pomeri ruke.
Onda je vazduha u vagonu ostalo jo dva prsta. Devojka kik
izvijala je vrat pokuavajui da udahne poslednji put.
Zatim je zauvek zatvorila oi.

Kau da su sledeeg jutra u peterburkoj kanalizaciji primetili
zverske ribice pirane.
I jo kau da nita nije bilo tako i da dete nije umrlo, ve je
odraslo i mnogo godina kasnije izvelo narod iz Kruga Stanica.
Ali to je neka druga pria.
139
Glava etrnaesta
BARDO TODOL ZA POETNIKE
140
Ujutro sam poslom morao u Kupino. Otiao sam, brzo zavrio
i pomislio da u jo uspeti da se vratim u centar pre no to ponu
guve.
Vozio sam se irokom i u ovo doba dana pustom avenijom
predgraa. Ispred mene su blistala tonirana stakla modernog
kazina Slava. Ispred njega su bila parkirana najskuplja kola na
svetu, a moj auto je bio star, prljav i rikao je pri promeni brzine.
Zagledavi se u kazino, nisam primetio kamion koji je jurio s
desne strane. A kad sam primetio, noge su same pritisnule
konicu, kola su se zanela... obema rukama sam pokuao da
zadrim volan i, razume se, zatvorio oi... ispod kapaka je
promakao kafi u Letnjem vrtu... i dalje sam ga gledao ispod
kapuljae navuene preko lica koja mi je smetala da sve dobro
osmotrim... ali ono glavno sam video... zamurio sam jo jae...

...A kad sam otvorio oi, ispostavilo se da se nita nije desilo:
sudar sam uspeo da izbegnem, kamion je otiao svojim poslom, a
ja svojim.
Ve ko zna koji etvrtak zaredom lio je pljusak, u planinama je
ui probijalo pitanje razbojnika, a ja sam odjednom poeleo nekog
da povezem. Prosto da se ne vozim u tiini. Na primer, simpatinu
devojku... ili, do avola, i ne ba simpatinu.
141
Uglavnom nikad ne vozim nepoznate ljude svojim linim
kolima. Kola su kao devojka ili etkica za zube. Predmet za linu
upotrebu. Pa ni vi ne doputate nepoznatim ljudima da se u
cipelama penju u va krevet, zar ne?
Pa ipak sam stao pored stanice na kojoj je sedeo usamljeni
starac. Oslanjao se zadnjicom na ivicu klupe i obema rukama
stezao debeli kiobran.
Kud idete, tatice?
Meni se obraate?
Pa ovde nikog drugog nema. Vozio sam ovuda i pomislio da
bih moda mogao da vas povezem? Zasad se ne vidi nijedan
trolejbus.
Kuda vi idete?
U centar.
Odgovara! Ali u centar ega idete?
Aha. Dobra vam je ala. ala je neverovatno smena.
Stari je uz kripu zglobova uao u kola. Celim leima se
oslonio o sedite. Ponovo je stavio ruke na drku kiobrana.
Neko vreme smo se vozili utke. To mi se nije svialo. Nisam
nameravao da naplaujem vonju putniku, ali neka me bar zabavi
razgovorom.
Za poetak sam rekao:
Danas je prilino hladno.
Znam ja i za hladnije dane.
Ne, ne! Vreme je stvarno grozno. ena hoe da ide u Finsku i
ja sam spreman da pristanem. Treba pobei iz ovog mokrog grada.
Mislite da je u Finskoj bolje? Idite bolje u tople krajeve.
Nekud blie Africi.
Pogledao sam starca ispod oka. Semitska spoljanjost. Na
kvrgavoj eli eir. Kiobran nije bio kiobran, ve tap sa drkom
u obliku zmije.
Starac je na moj pogled odreagovao po svome pridigao eir i
predstavio se:
142
Mojsej Levijevi Ve-emot. Penzioner.
Pomislio sam: , to su imena!
Drago mi je. Vi, Mojseju Levijeviu, pod toplim krajevima
mislite na Izrael?
Izrael. Ili Egipat. E, tamo je zaista toplo, suvo.
Bili ste tamo?
Bivao sam.
I? Je li vam se svidelo?
Pa...
ta ?
Pa, nije mi se svidelo.
Zato?
Never mind, mladiu. To su nae bliskoistone stvari. Prilikom
jednog oruanog konflikta u Egiptu ja sam, evo ovim rukama, ubio
jednog lokalnog itelja.
Dedica je ispruio svoje artritine ake. Gledao sam put, ruke
mu nisam pogledao, ali sam ipak uspeo da primetim da je jedna
aka mog putnika pokrivena belim oiljcima.
Stvar je mogla loe da se zavri. Morao sam da beim na
Sinajsko poluostrvo.
Po vama se ne bi reklo. Izgledate kao pristojan stari. Je li to
bilo davno?
Da, prilino. Nekad sam u tim krajevima imao turistiku
agenciju.
Ma ta kaete?!
Ali morao sam da je zatvorim. Klijenti su stalno imali
reklamacije, kao, ekskurzije mnogo kasne.
A kuda ste ih vodili?
Onako... po okolini.
Onda smo izali na Ligovski i ja sam rekao da nam se tu putevi
razilaze.
Starac me je gledao crnim oima.
Vi ovo smatrate centrom?
143
Nije ba. Ali ipak vie lii na centar od mesta na kojem ste
sedeli.
Mojsej Levijevi me je posmatrao, prstima gladio tap i nije
nameravao da izae iz kola.
Znate, mladiu, hou da vam dam savet.
Da?
Tanije, tri korisna saveta.
Meni? itava tri? Biu zahvalan!
Prvo, potrudite se da otkrijete ta zajedniko imaju Bog, doga
i italac Voga.
Je li to sigurno koristan savet?
Korisniji ne moe biti!
Znate, Mojseju Levijeviu, ja sam ovek koji skoro uopte ne
pije. Takve finese ne mogu da shvatim.
Drugo... Mada, nema veze. Drugo ete shvatiti sami. A tree,
potrudite se da ne zaboravite da je svet koji nas okruuje rat.
Nadam se da shvatate o emu govorim.
I on ponovo pridie eir iznad elave glave. Kvrge su mu
trale iz lobanje kao rogovi.

Uspeo sam da izbegnem guve, ali ne sasvim. U Gorohovoj,
skoro kod samog Admiraliteta, ipak sam se zaglavio. Dalje se sve
odvijalo tako usporeno da je trebalo ostaviti kola i prosto nastaviti
peke. Ali ja, razume se, nikog nisam ostavio i nikud nisam otiao.
Bez urbe, svi zajedno, prepuzali smo raskrsnicu s Nevskim.
Na prstima se provukli pored Zimskog dvorca. Uspentrali se na
grbu Dvorskog mosta. Tu je poinjalo Vasiljevsko ostrvo i guva je
poprimila kosmike razmere. Izmeu automobila je bilo nemogue
provui ak i otricu britve.
Sedeo sam u svojim dobro zagrejanim kolima, sluao radio i
puio. Iskreno reeno, bilo mi je prijatno i nisam eleo da se guva
144
zavri. Kad bih se kretao ovako... po centimetar na sat... narednih
nekoliko dana.
Zavrivi cigaretu, malo sam spustio prozor i izbacio opuak
napolje. Neka se tamo smrzava, a ja u sedeti unutra... u toploj i
udobnoj utrobi.
Na ladi tesno pribijenoj uz mene bili su otvoreni svi prozori.
Voza je, nadjaavajui muziku, brbljao s putnicima.
Do mene je dopro deo reenice:
...A onda je liman ipak isuio reku...
Podigao sam prozorsko staklo i pomerio pogled sa asfaltiranog
mosta malo vie udesno, na Nevu.
Vode u reci zaista nije bilo.

Ta reka je vekovima tekla ovuda. A sada je prestala da tee.
Nestala. Obnaila dno. I sve je postalo jasno.
Od jedne granitne obale do suprotne razvukla se ogromna
rupa presvuena muljem. Klizavo dno. Vodene alge koje trule na
vazduhu.
Sve prazne i razbijene flae, svi novii baeni za sreu u Nevu,
sve izgubljene tanice, naoare i monokli zbaeni s noseva... sve to
se trista godina skupljalo na dnu reke sada se pokazalo mutnom
jesenjem suncu i podsealo na nau sopstvenu jetru: ini se kao da
je to dobro poznata stvar, ali retko je ko video kako ona izgleda.
Na jednom mestu leao je zarali prevrnuti turistiki brodi. A
pored samog mosta kao brdace bili su nagomilani motocikli. Ne
mnogo, jedno etiri komada.
Hiljadu puta su odvani bajkeri skakali na ovom mestu preko
mosta koji se podie. Neki su skakali neuspeno i padali u vodu.
Njihove gvozdene konje nikada nisu dizali sa dna na povrinu. Da
sam paljivije pogledao, verovatno bih video i one najodvanije,
koji i dalje steu istrulile prste oko ruice gasa.
145
I ispod svega toga nazirali su se ostaci jo neeg. Nekakvi
prepotopski temelji... panjevi stubova... kao prednji zub slomljen u
tui.
To je bio neki drugi Peterburg. Prethodni. Grad koji je umro
mnogo pre naeg dolaska. Aluzija... samo aluzija na drevnu
katastrofu ijih svedoka vie nije bilo. Nikad neemo saznati ta se
ovde desilo.
Od grada su ostale samo trule lobanje s tragovima preloma i
provalije ahtova koje vode u takvu dubinu u koju nee rizikovati
da se zavue nijedan kopa na svetu. Kraj. Vie nita. Samo utanje
ruina presvuenih muljem.
Od mesta gde su bila stisnuta moja kola videlo se da se dole,
ispod mosta, neko kree. Pogledao sam bolje i video da po dnu,
preskaui barice i tonui u patikama u mulj, idu ljudi. Njih
etrdesetak...

Ne okreui glavu, i dalje ne mogavi da se odvojim od tog
prizora, posegnuo sam za sledeom cigaretom. Zapalio sam i, po
analogiji sa limanom, odjednom pomislio na svoj poslednji
roman.
Re je o tome da sam jutros, pre no to u sesti za volan,
zavrio pisanje romana. Evo ovog, koji ste skoro proitali. Inae
volim da piem izjutra, dok svi jo spavaju. Pisao sam ovaj roman
mnogo, mnogo jutara, a vi (hoete da pogaam?) sigurno nita u
njemu niste razumeli.
teta, naravno, ali nema veze. Za tupe u sad sve objasniti.
Ima jedna deja zagonetka: ,,U autobusu se vozila tri putnika...
na stanici je jedan izaao, troje je ulo... na sledeoj je jo jedan
izaao, niko nije uao... onda je izalo troje, ulo petoro... Neko
vreme tako muite sagovornika, a kad vam dosadi da ga muite,
146
ne pitate koliko je u autobusu ostalo putnika, nego koliko je bilo
stanica.
Tako je i s mojim romanom. Razumete? Uopte ga nije trebalo
itati onako kako ste ga vi proitali. Ne tim redom. Trebalo je na
druge stvari obraati panju... potpuno drugaije.
Pokuao sam da vas zbunim. Mislim da sam uspeo. Meutim,
reenje prie je prosto. I u isto vreme neobino.

Kao to je poznato, u itavoj masi krimia napisanih poslednjih
vekova postoji svega nekoliko varijanti reenja. I sve te varijante su
autori odavno iskoristili.
Mnogo puta se deavalo da je prestupnik bio nepoznati
zloinac... ili ne zloinac, ve naprotiv, naizgled pristojan ovek...
ili neka poznata linost, za koju ak ne bi ni pomislio da je
sposobna za zloin... otkrivani su zloinci iz okruenja detektiva... i
ak detektivova ena... a onda i sam detektiv.
Deavalo se ak da je zloinac bio pisac koji je vodio priu. Nije
bilo samo jedno: jo se nikad nije desilo da je zloinac italac.
Odnosno ti, dragi prijatelju. Kako se ono zove?
Eto upravo sam takav roman napisao.

Predloio sam svom izdavau da raspie konkurs i da onome
ko shvati o emu je ovde re da nagradu od sto hiljada rubalja.
Po dananjem kursu to je otprilike tri i po hiljade evra. Mislio
sam da e za te pare neko sigurno promukati glavom i shvatiti.
Izdava se uplaio. A moda je samo bio krt. Nije hteo da vam
da pare.
Dobro. Objasniu vam besplatno zagonetku ovog romana.
Paljivo pratite moju misao i spreman sam da se kladim kako
ete jo do kraja sledee strane shvatiti o emu je ovde re.
147
Da ste pravilno shvatili o emu je bio ovaj roman, onda
n oon o o oon
ao o
+ 0 nn nii
ii o a ai
a o i
ii f h!
0 in 0
o 0
oi jp
00 0 00 o
00i0iiio i

a ?
ii0
0A0Lb ain
fi fo i .
0DA.
90996 00i00 9
999o ioin 9999
.
Voli dobro?
Budi spreman na zlo.
Ako se seate, na zidu limanove kue bilo je napisano da je
ova izreka citat iz Ilijade. Tu je i bila skrivena odgonetka. llijada
to je prosto ooin
000D 3 0
a.
9 -a9 I999i a
o0.
148
in+in+
.
9
0 .

Ipak, to nije cela odgonetka, ve sarao jedan njen deo. Mnogo je
vanije to to posle
-0 0o00 9 S.
0 i60
j D o ni
i n+oin i
nin-rniy 00 00
0 i i0
00 0a0o0
a o a
.

o + ninn-
i pa profesor je
rekao da pored njega blago trae jo etvorica, a oni
0 3 io+
.
I, kako vam se ini? Pa rekao sam vam da je sve jednostavno, a
vi mi niste verovali!

Onda se na semaforu ukljuilo zeleno svetlo. Nisam stigao da
vidim ta se deavalo na dnu presahle Neve.
Ne skidajui levu nogu s kvaila, otpuzao sam s mosta, preao
preko Strele Vasiljevskog ostrva i uao na Petrogradsku stranu. Do
ofisa graevinske firme u kojoj sam radio ostalo je jo sasvim malo.
149
Nikad u ivotu neu zaraditi milion evra. Hiljadu hiljada
stranih novanica. Pokuao sam i nisam uspeo. teta, naravno, ali
ta se tu moe?
Izvukao sam se na prospekt Dobroljubova. Bronzani kritiar
ve ko zna koju deceniju zaredom nije mogao da proita debelu
bronzanu knjigu. Negde u dubini Petrogradske strane postojala je i
Ulica profesora Kozlova. Na pola puta izmeu spomenika i ulice
trala je Petropavlovska tvrava, na ijem zidu su se videli runski
natpisi. U Nevi, pored same obale, repiima su vrtele pirane, a
negde na dnu lealo je zlato templara koje niko nije pronaao, i
krzneni eeni borili su se s federalcima, a le barona Minhauzena,
izvuen iz zemlje, trulio je pod dosadnom petrogradskom kiicom.
Svet je iveo svojim ivotom i sve je bilo dobro, a ja sam bio
deo tog sveta.

Naslov originala
ff, 1 000 000 , 2003
Copyright ff ., 2003
Copyright , 2005 Prava za srpsko izdanje 2010,
Mono i Manjana
Izdava
Mono i Manjana

Za izdavaa Miroslav Josipovi Nenad Atanaskovi
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Jerkov
Urednik
Milena orijevi

Prevod
Natalija Nenezi

Lektura
Marijana Maha

Tehniki urednik
Goran Skaki

Priprema za tampu
Ljiljana Peke

Korice
Dragana Grahovac
E-mail: office@monoimanjana.rs www.monoimanjana.rs
tampa
Elvod-print, Lazarevac

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
FF, , 1970-
1 000 000 evra ili Hiljadu druga no 2003. godine / Ilja Stogoff ; [prevod Natalija
Nenezi]. Beograd : Mono i Manjana, 2010 (Lazarevac : Elvod-print).
168 str. ; 21 cm

Prevod dela: 1 000 000 2003 / ff.

ISBN 978-86-7804-323-9
COBISS.SR-ID 180909836