JдNIS VдRUFдКIS

-
OVAJvSVET
MOZE DA
BUDE BOLJI
Moji razgovori
s cerkom

о ekonomiji
OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI
Moji razgovori s Cerkom о ekonomijl
prvo izdanje

Naslov originala
Гнi\'11; ВароuфСt�щ;
MtЛJ.iNrщ <П'lV K6P11110U yta tllV 0\KOVOf..lia
Copyright © 5.. Patakis 5.. А.. & Yanis Varoufakis Athens 2013
Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2015

Prevela sa gгCkog
Mina RaduloviC

Urednik
Natalija PaniC

Lektor
lvana lgnjatoviC

Dizajn i korice
DuSan PavliC

Priprema za Stampu
Ljiljana Pavkov

lzdaje
Kreativni centar
GradiStanska 8, Beograd
tel .. : 011/3820 464, 3820 483, 2440 659
e-mail: info@kreativnicentar..rs

Za izdavaCa
Ljiljana MarinkoviC, direktor

Stampa
Grafostil, Kragujevac

Godina Stampe
2015
TiraZ
2 .. 000
15BN 978-86-529-0219-4
Sadrzaj

Predgovor 7

1. Otkud tolika nejednakost? 9

2. Cene naspram vredпosti 25

3. Dug, doblt, bogatstvo 45

4· Vera, kriza, drZava 57

5· Uklete masine 77

б. Dva edipalna tr:ZiSta 101

7. ldiotski virusi? 121

8. Novac 143

Umesto epiloga: crvena pilula 171

 PREDGOVOR

Povod da napisem ovu knjigu Ьiо је predlog Elene

Patakis iz grcke izdavacke kuce Patakis da napisem tekst
о ekonomiji koji Ьi Ьiо namenjen tinejdZerima.
Oduvek sam smatrao da onaj koji ne moze da objasni
velika ekonomska pitanja jezikom razumljivim tinejdze­
rima - zapravo ih ni sam ne razume. U vremenu kao Sto је
naSe, u kojem је ekonomska kriza pretvorila "ekonomski
proЫem" u goruCu temu svih naSih nemira i razgovora,
polarizujuci tako citavo drustvo, Elenin predlog za mene
је postao pravi izazov. Hocu li uspeti da napisem takav
tekst? - zapitao sam se. 1, ako uspem, hoce li оп Ьiti od
koristi drugim Citaocima, ukljucujuci Danai Stratu, moju
zivotnu saputnicu, kao i njenu decu N ikolasa i Esmeraldu
Momferatu, koji се ga, nadam se, proi'itati? Stranice koje
slede pokazace da li sam uspeo u toj svojoj nameri.
J A N I S VARUFAКIS

Моја odluka da prihvatim Еlепiп predlog imala је jos

јеdап motjv. Najme, poSto mj је prisustvo moje Cerke, kojoj
su upuCeпe паrеdпе mjsli, gotovo пeprestaпo uskraCeпo
buduCi da опа ;Zjvj u Australiji, to jma za posledicu јЈј da
пjsmo zajedпo (ј da brojjmo dапе do sledeCeg susreta), ili,
ukoliko smo zajedпo, da odbrojavamo dапе do sledeceg
rastaпka. Dok sam, medutim, pjsao tekst kojj sledj ј za­
mjSijao пјепе reakcjje па svaku moju reC, imao sam oseCaj
da smo stalпo zajedпo. ё.iпјепiса da је опа moj пajstro:Zj
sudija pomogla mj је - пadam se - u tome da pjSem Cistije,
bez uvijaпja, пeposredпjje. А ј sama pomisao па to da Ьi
ovaj tekst mogao za пјu Ыti podstrek da poboljsa zпапје
gri'kog jezika (posto kпjiga пikada песе Ыti prevedeпa па
eпgleski) pruzala mi је jos vise radosti.
Sto se tiCe same sadr:Ziпe kпjige, odluCio sam da se пе
usredsredujem па gri'ku svakodпevicu tokom пekoliko
posledпjjh turobпih godjпa - па memoraпdume, sjro­
maStvo, пedostatak dostojaпstva koje do:Zivljavamo od
2010. godiпe. Naprotiv, usredsredujem se па veJjka рј­
tапја socijalпe ekoпomjje koja se tj(u svih ljudi, svugde,
ali tako da zajпteresovaпom Citaocu dajem prjJiku da sa­
gleda iz ugla drugai'ijeg od dosadasпjeg пedavпi slom па·
se socijalпe ekoпomije, kao i razloge zbog kojih пosioci
vlasti uporпo odЬijaju da doпesu odluke sto ы dovele
do spaseпja пaSjh druStava u Evropj, u GrCkoj ј u Citavom
svetu.
 1
OTKUD TOLIКA NEJEDNAKOST?

Zasto Aboridzini iz Australije nisu napali Englesku?

Sve ЬеЬе se radaju podjednako golisave. Ali ubrzo za­

tim neka od te dece оЫасе se u preskupa odelca, kupljena
u najboljim butjcjma, dok veCina Ыvа odevena u rite. Kad
malo poodrastu, ona prva deca mr.Ste se svaki put kad im
rodacj ј kumovj donesu jos odece (posto vjse vole poklo­
ne druge vrste), dok ona druga sanjaju о tome da jednog
dana mozda odu u skolu u cjpelama koje njsu probusene.
То је jedna strana nejednakostj koja obelezava nas svet.
Mozda cesto slusas о toj nejednakostj, ali је ne vidjs pred
sobom, posto, jstini za volju, u tvoju skolu ne jdu deca koja
inaC:e Cine veliku veCinu dece sveta i koja su osudeпa па
zjvot prepun odrjcanja, ра cak ј nasjlja. Poznato mj је pak
da dobro znas, bar u teorjjj, kako veCina dece па ovom
svetu пјје poput tebe ј tvojjh skolskjh drugova. Nedavno sj

9
JANIS VARUFAКIS

mi postavila pitaпje: "Otkud tolika пejedпakost?" Мој od­

govor пiје Ыо zadovoljavajuCi пi za ... mепе samog. Zbog
toga se пadam da CeS mi dozvoliti da pokuSam ропоvо ; da
ovog puta, umesto odgovora, i ја postavim pitaпje.
PoSto ZiviS i rasteS u Australiji, u Skoli koju pohadaS u
Sjdneju cesto sj gledala predstave ј pratjla predavanja о
AboridZiпima - о пepravdama koje su im папеtе, о пjiho­
voj kulturi, koju su beli koloпizatori iz Britaпije gazili Citava
dva veka, о siromaStvu u kojem joS Zive, Sto је veliki skaп­
dal. Jesi li se, medutim, ikada zapitala zaSto su Britaпci
пapali Australiju, otimajuCi iz Cista mira zemlju AboridZ.iпa
(i zapravo ih istreЬ\jujuCi), umesto da se desi obrпuto?
ZaSto se aboridZiпski ratпici пisu iskrcali u Doveru i, brzo
пadiruCi, kreпuli ka Loпdoпu, pri tome ubljajuCi svakog
Engleza kojj Ьi se usudio da im se suprotstavi? Mogu da se
kladim da u tvojoj skoli ne postojj nastavnjk kojj Ьi smeo
makar ј da pomjslj па postavljanje ovakvog pitanja.
То pitaпje је, medutim, veoma znaCajno. Ako па пје­
gа пе odgovorimo iscrpno, u opasnosti smo da bez raz­
miSijanja priznamo kako su Evropljani, па kraju, ipak
pametпiji i sposobпiji. Suprotan argument - da su austra­
lijskj Aborjdzjni bolji ljudi i da zato nisu postali surovj ko·
lonizatori - nije ubedljiv јег Ы se mogao potvrditi jedjno
uz postojanje moguCnosti da i oni naprave velike preko­
okeanske brodove, паЬаvе oruZje i stekпu moC, ра da
stjgnu do obala Engleske ј skrse otpor engleske vojske,
pri Cemu Ы, uprkos svemu, oni ipak odluCili da ne podjar­
me Engleze i ne otmu im zemlju u Saseksu, Sariju i Kentu.

10
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

U tom smislu, pitanje i dalje ostaje otvoreno: Otkud

tolika nejednakost medu narodima? Da nisu moZ.da neki
narodi pametniji od onjh drugih? 1\i је moZda геС о neCem
sasvim drugom, neCem Sto nema veze s poreklom i D N K,
а objaSnjava Cinjenicu da па ulicama tvoga grada nikada
nisi videla sjromaStvo koje si srela kada sj hodala ulicama
Tajlaпda?

Jedno su trZiSta, а drugo је ekonomija

U drustvu u kojem rastes vlada pogresпo mjsljeпje da
је ekonomija isto Sto ј tгZjSte. Sta su zapravo trZiSta? тгzј.
Sta su polja razmene. U supermarketu puпjmo korpu na­
miгпjcama ј .. razmenjujemoн ih za novac, koji se, nadalje,
razmenjuje za neSto drugo, neSto Sto Ze[j onaj kojj novac
ublra (vlasnjk supermarketa, zaposleni u supermarketu,
posto опј dobljaju platu od поvса kojjm placamo па kasj
jtd.). Da пеmа поvса, davalj blsmo prodavcu пеkа druga
dobra, опа koja Ы оп zeleo da jma. Upravo zato opjsujem
trZiSte kao mesto gde se odjgгava razmeпa. То mesto u
dапаsпје vreme moze da bude cak ј djgjtalпo - kao kad mj,
па ргјmег, trazjs da tj kupjm aplikacjje sa jTunesa jlj knjjge
saAmazona.
То tj sve govoгjm јег su tгzjsta postojala ј u vreme kad
smo zjveli ро drvecu, рге по sto smo otkгjlj poljopгjvredпu
pгojzvodnju. Kad је nekj nas dalekj predak ponudjo ne·
kom drugom nasem pretku bananu zahtevajuCi od njega
jabuku zauzvrat, to је blo prvj oЬijk razmene, rudjmen·
tarnj oЬijk kupovjne, gde је cena jedne jabuke Ьila jedna

11
JANIS VARUFAKIS

banana i obrnuto. То, medutim, nije blla prava ekonomija.

Za stvaranje prave ekonomije bllo је potrebno neSto viSe:
bllo је potrebno da poCnemo da proizvodimo, umesto da
naprosto lovimo Zivotinje, ribe ili da beremo banane.

Dva ve/iko skoko - jezik i visak

Pre otprjlike osamdeset dve hjljade godina mj, ljudj,
naCinili smo prvi veliki skok: uspeli smo da upotreblmo
svoje glasne Zice da blsmo, umesto nemuStih krika, arti­
kulisali govor. Sedamdeset hjljada godjna kasnjje (sto
zna(j pre, otprjlike, dvanaest hjljada godjna) napravjli
smo drugj ve/ikj skok: uspelj smo da obradjmo zemlju.
Govor i moguCnost proizvodenja hrane, umesto vikanja
ј konzumjranja onoga sto nam је pruzala prjroda (plena ј
raznih plodova), izrodili su ono Sto nazivamo ekonomijom.
Danas, dvanaest hiljada godina nakon "izuma" koji
је Coveku dao moguCnost da obraduje zemlju, imamo
svako pravo da smatramo kako је taj trenutak zaista blo
istorijski: Covek је uspeo da prvi put ne zavisi od veliko­
duSnosti zemlje, veC је nauCio kako da је prisili da pro­
jzvodj dobra za njega. Da lj је to Ыо trenutak radostj ј
uspona? Nj u kom slucaju! Jedjnj razlog zbog kojeg su lju·
dj naui'ili da obraduju zemlju Ыlа је glad sto jh је morjla.
PoSto su istreblli veCi deo divljaCi zahvaljujuCi "pametnoj
strategjjj" kojom su је lovili ј posto su postali toliko brojnj
da jm plodovj drveca vjse njsu Ыli dovoljnj, ljudj su, zbog
gladj koja jh је morjla, Ьilj prjnudenj da jzmjsle metode
obrade zemlje.

12
 OVAJ SVET MOi:E DA B U D E B O U I

Као пi sve ostale tehпolo.Ske revolucije, пi ovu пismo

mi odluCili da sprovedemo. Tehпologija poljoprivгede,
аgгагпе ekonomije nam se - desila. 5 njom su se, а da se
nismo tгudili da tako bude, ljudske zajednice promenile.
Agгarna proizvodnja prvi put је dovela do stvaranja osпov­
nog elementa prave ekonomije - viSka vrednosti. Sta је to?
То је proizvod zemlje koji ne samo Sto је dovoljaп da nas
prehrani i da nadomesti zrnevlje koje smo iskoristili ove
godjne (а koje smo " ustedelj" prethodne godjne), vec је
to ono sto preostaje ј omogucuje gomilanje za buducu
upotrebu - па primer, to su Zitarice koje smo uskladiStili
bllo za teska vremena (u sluёaju propastj sledeceg roda
od grada), Ьilo da Ьi se jskorjstjle za sejanje naredne go­
djne kako Ьi se povecao buduб vjsak.
Ovde treba da obrati.S paZ.nju па dve Cinjenice. Prvo,
ulovljena djvljaё, гјЬа ј skupljenj plodovj ј voce tesko su
mogli stvoriti viSak s obzirom па to da su riba, zeё:evi i ba­
nane posle kraceg vremena poёinjali da se kvare ј da trule
(Sto se nije de.Savalo sa Zitom, kukuruzom, pirinCem, jeC­
mom, kojj su jmalj duzj rok trajanja). Drugo, projzvodnja
agrarnog vjska jzrodjla је sledeca ёuda ljudskog drustva:
pismo, dug, novac, drZave, vojske, sveStenstvo, blrokratiju,
tehnologjju, ёаk ј prvi oЬijk blohemijskog rata. Krenjmo,
dakle, redom, da ih ispjtamo jedno ро jedno ...

Pismo
Arheolozj nas uёе da se prvi oЫik pjsma pojavio u
Mesopotamjjj, Sta se belezi? Belezj se koljёjna zitarica

13
JANIS VARUFAКIS

koju је svaki zemljoradпik stavio u zajedпiCki silos. Sasvim

logicno. Budu<'i da је bllo veoma tesko da svaki zemljo·
radпik sagгadi svoje spremiSte za skladiSteпje viSka, bllo
је lakse da postoji zajednicki silos, pod kontrolom nad·
leZпog lica, i da svaki zemljoradпik tu skladiSti svoj rod.
Тај vid sk\adiSteпja, medutim, zahtevao је dokaz da је, па
primer, gospodiп Nabuh stavio sto kilograma u skladiSte.
Zaista, prvo pismo пastalo је kako Ы se omoguCilo izda­
vaпje takve raCuпovodstveпe potvrde, to jest kako Ы ze­
mljoradпici mogli da pruZe dokaz о koliCiпi Zitarica koju
su stavili u zajedпiCko spremiSte. Nije sluCajпo to Sto su
se druStva koja пisu imala potrebu za razvijaпjem po­
ljoprivrede, posto је divljai'i i plodova Ьilo u izobllju (npr.
druStva AboridZiпa u Australiji i starosedelaca u Severпoj
Americi), zadovoljila slikarstvom i muzikom, ра пikada i
пisu stvorila pismo.

Dug i novac
RaCuпovodstveпi zapis о koliCiпi proizvoda, poput
onog о psenici koja је pripadala nasem prijatelju gospo·
dinu Nabuhu, Ьiо је pocetak stvaranja duga i novca. Ро·
zпato паm је, opet па osпovu arheoloSkih nalaza, da su
mnogi zaposleni dobljali platu u skoljkama sa zapisanim
brojevima sto su predstavljali kilograme psenice koje
im је vladar dugovao za rad па njegovim poljima. 5 оЬ·
zirom па to da pSeпica па koju su se odnosili ti brojevi
u tom treпutku moZda joS nije blla proizvedeпa, dotiCпe
skoljke predstavljale su oЫik vladarevog duga prema

14
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

zaposlenom. U isto vreme опе su blle i пеkа vrsta novca

posto su zaposleпi te skoljke koristili da Ьi kupovali po­
trebne proizvode.
Najzaпimljiviji nalaz, medutim, ima veze s пastankom
metalnog поvса. Mпogi smatraju da је metalni novac
stvoreп da Ы se koristio u razпim transakcijama i da Ы pri
tome prelazio iz ruke u ruku. lpak, пiје Ы/о tako. Metalni
novac је, Ьаг u Mesopotamiji, koriSCen da Ы se be\e:Z.ila
raspodela poljoprivredпog viska mпogo pre пеgо sto је
taj novac nastao! Postoje podaci о tome da su u nekom
trenutku vlasniCka prava u odпosu па Zitarice koje su
ёuvane u zajedniCkim skladiStima zapisivaпa па osпovu
virtuelnih metalnih novCiCa. Virtuelпih? Da, virtuelnih!
U raCu novodinoj kпjizi stajalo је, па primer, sledeCe:
"Gospodin Nabuh ima pravo па Zitarice u vrednosti tri
metalna пovCiCa."
Опо sto је u i'itavoj toj prii'i zaпimljivo jeste i'iпjeпica da
ti поvсiб uopste пisu postojali (јег su iskovaпi tek пekoliko
stotiпa godiпa kasпije) ili ih је Ьilo vrlo malo, а zbog пji­
hove velike teziпe пiје Ьilo mogucпosti da budu pusteпi u
opticaj. Tako su traпsakcije s delovima viska sprovodeпe
па osпovu virtuelпih пovёanih jedinica. Tako neSto, me­
dutim, zahtevalo је опо Sto nazivamo poverenjem Ш па la­
tiпskom credere (а па eпgleskom credit) - "povereпje" da
te virtuelпe jediпice imaju razmeпsku vredпost i da stoga
vredi potruditi se i zaraditi ih svojim radom.
Da Ьi, medutim, takvo povereпje postojalo, Ьilo је
potrebпo пesto sto podseca па опо sto m i пazivamo

15
JANIS VARUFAKIS

drZavom - kolektivпa iпstitucija koja preZivljava smrt

vladara i koja mo:Ze da ulije povereпje da Се s vremeпom
svakom Ьiti dodeljen deo viska koji mu pripada.

Dr:Zava, Ьirokratija i vojska

Dug, novac, povereпje i drZava, dakle, idu ruku pod­
ruku. Bez duga nema lakog naёina raspolaganja poljo­
privrednim viskom. lstog trenutka kad se rodio dug po­
javio se i поvас. Da Ьi se, medutim, obezbedila vredпost
поvса, postojala је potreba za kolektivпom iпstitucijom
- drZavom - koja Ьi garaпtovala пjegovu verodostojпost.
Naravпo, postojanje drZave пemoguCe је bez viSka, bu­
duCi da su drZ.avi potrebпi Ciпovпici za јаvпе poslove (па
primer u sudovima, gde se reSavaju sporovi koji proistiCu
iz neslaganja oko toga ko kome i koliko duguje), zatim
policija radi zaStite vlasпiCkih prava i, пeizostavпo, vlada­
ri, koji svakako zahtevaju visok Zivotпi staпdard. N iSta od
svega toga пе moZ.e se odr:Zati bez popriliCпog viSka, od
kojeg svi опi Zive а da пе rade па poljima. U isto vreme,
bez viSka пе Ьi mogla postojati пi orgaпizovaпa vojska,
а bez orgaпizovaпe vojske vlast vladara i, uopSte, drZava
пе Ьi mogle da se пametпu, dok Ьi druStveni viSak Ьiо
izlozen delovanju spoljasnjih ёinilaca.

SveStenstvo
Sve dr:Zave koje su nastale u agrarnim druStvima, ako
pogledamo istorijski, raspolagale su viSkom па uZasno
пepravedan naCin, u korist druStvenih, politiCkih i vojnih

1б
 OVAJ SVET MOi:E DA BUDE B O U I

moCпika. Koliko god da su, medutim, vlastodгSci blli

moCпi, опi пikada пisu blli dovoljпo moCпi pred velikom
veCiпom obespravljeпih zemljoradпika, koji su, ujediпjeпi,
za пekoliko sati mogli da svrgпu reZim Sto ih је ugnjetavao.
Kako su, dakle, vlastodrSci uspevali da odгZe svoju
vlast i da, neometaпi od veCiпe, raspola:Zu viSkom u sop­
stvenu korist? Odgovor је: zahvaljujuCi razvoju роsеЬпе
ideologjje koja im је davala legitimitet ј uveravala veCiпu
da vlastodrSci imaju pravo па to da drZe svu vlast u svojim
rukama. Da tako mora bltj. Zbog пjihove plave krvi. Da
пjihovo pravo па vlast potjce od vise sile. Da је bozja volja
da sve bude tako kako jeste.
Bez te dоmјпапtпе jdeje koja јој је davala legitimitet
za drzavпu hegemoпisticku vlast пе Ы bllo пikakve паdе.
Neko је morao da јој daje terapjju. Da stojj pored vladara
kao predstavnik "viSe" sile па zemlji i da Ыagosilja vlast
hegemona. Naravno, to nije mogla blti samo jedna liC:nost,
kao u plemenima рге "izumaн agrarпih ekoпomija, Ciji је
viSak uCiпio sloZeпijom druStveпu i blrokratsku oгganiza­
cjju drustva. Као sto је drzava morala imati koпtiпujtet ј
opstajati ј posle smrtj vladara, tako је i jdeolosko pokrice
drZavne vlasti moralo da se institucionalizuje uz pomoC
sveStenstva koje је "otkrivaloн i ustanovljavalo rituale
sto su, oslaпjajuCi se па predrasude ljudi uplaseпjh pred
smrCu, legalizovali pre svega samo sveStenstvo, а onda i
vladarevu vlast nad drZavom. Bez viSka, medutim, ne Ы
Ьilo пjkakvog razloga za stvaraпje slozeпog svesteпstva,
пiti Ы bllo moguce odrzavatj ga (s obzirom па to da пје·
govj pripadпjcj пjsta пisu projzvodili).

17
JAN I S VARUFAКIS

Tehnologija
Ljudski um uspeo је da sprovede tehnoloske revolu­
cije mпogo pre izuma poljoprivrede - па primer, kad se
otpoC:elo s koriSCeпjem metala ili vatre. Poljoprivredпi
viSak, medutim, dao је tehnoloSkom napretku nevideпo
ubrzaпje. Sasvim logiC:no. Prvo i osпovno, оп је oslobodio
пајЬоlје "izumitelje" potrebe da love divljaC kako Ьi se
prehranili. U meri u kojoj su njihovi izumi (па primer, oru­
de korisпo u polju, oruZje za vojsku, nakit za vladara) blli
poZeljni, primali su deo agrarnog viSka u zamenu za svo­
je proizvode. StaviSe, sama poljoprivredna ekonomija
stvarala је tehnoloske potrebe koje nisu postojale u pro­
Siosti (па primer, potrebe za пavodпjavaпjem ili sistemom
irigacionih kanala).

Biohemijski rat
ViSak је stvorio smrtonosпe bakterije. Kad su se tone
psenice prvi put nagomilale u zajednickim skladistima, а
oko njih se, ро selima i gradovima, nagurali mnogi ljudi, i
to joS sa Zivotinjama koje su im blle potrebne (па primer,
zbog mleka koje daju), ta hiperkoncentrisana blomasa
pretvorila se u ogromnu blohemijsku laboratoriju u kojoj
su se bakterije razvile velikom brzinom, а zatim su se raz­
mnoZile, mutirale su i pretvorile se u ёudoviSta (bar u po­
redenju sa oпima koje su se do tada susretale u prirodi).
Pojavile su se nove svirepe i katastrofalne bolesti, koje
su uzimale nebrojene Zrtve. Ali su s vremenom poljopri­
vredпe druStvene ekonomije postale zavisne ёаk i od

18
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

tih bakterija kolere, tifusa, od virusa gripa. Staпovпici

su па sebl пosili milione tih smrtonosnih mikroorganiza­
ma, а nisu se od njih razboljevali. Tako, kada su napadali
krajeve пastanjene plemenima koja nisu imala razvijenu
poljoprivrednu proizvodnju, nije Ы/о potrebno da poteg­
nu mai' kako Ы ih osvojili. N ajoЫi'niji stisak ruke Ыо је
sasvim dovoljan da istrebl veC.iпu protivnika.
Zaista, i u Australiji i u Americi mnogo је veCi broj staro­
sede/aca pomro od dodira s bakterijama koje su nosili
evropski osvajaCi nego od napada topovima, mecima ili
noZevima. U nekim sluCajevima evropski osvajaCi Cak su
se svesno posveCivali tom Ьiohemijskom ratu. Postoje,
па primer, podaci о tome da је u Americi Citavo јеdпо
indijansko pleme istreЬ/jeno kad im је izas/anstvo Ev­
ropljana kolonizatora poklonilo cebad koja su, ро planu,
Ыlа puna bakterija tifusa.

Povratak па pitanje: Zasto Britanci napadaju

Aboridiine, а ne obrnuto?
Vreme је da se vratimo na surovo pitanje od kojeg
smo krenu/i: Zasto su Britanci napali Australiju, а ne Abo­
ridZini Englesku? U opSteno govoreCi, zaSto su sve impe­
rijalistiCke sile nastale па evroazijskom kontineпtu i, u po­
slednje vreme, u Sjedinjenim Amerii'kim Drzavama ( od
zametka koji је tamo emigrirao iz Evrope)? Kako se desilo
da nijednu imperijalnu silu nisu stvorili crnci u Africi ili u
Australiji? Da li је to nesto u genima? N aravno da nije! Od­
govor se krije u onome sto sam prethodno naveo.

19
JANIS VARUFAKIS

Videli smo da na poi'etku bese visak. Bez poljopri·

vrednog viSka ne Ьi Ьilo moguCnosti da se stvore vojske,
autoritarne dr:Zave, pismo, tehnologija, barut, prekooke·
anski brodovi itd.
Videli smo kako su poljoprivredne dr:Zave razvile C:ak i
Ьiohemijsko oru:Zje sposobno da uniSti C:lanove druStava
koja nisu Ы\а poljoprivredna, poput Aboridzina u Australiji.
Videli smo kako u zemljama poput Australije, gde је hra·
ne uvek Ьilo u izobllju (poSto su tri do C:etiri miliona ljudi, u
harmoniC:noj "saradnji'' s prirodom, imala iskljuCiv pristup
flori i fauni kontinenta veliC:ine Evrope), nikada nije Ьilo
nikakvog razloga da se izume poljoprivredna tehnologija
kako Ы se gomilao visak.
Danas znamo (ti bar to vrlo dobro znas) da su Abori·
d:Zini imali poeziju, muziku, kao i mitologiju izuzetno velike
civilizacijske vrednosti. Nisu, medutim, imali sredstva za
napadanje drugih naroda i1i makar za odbranu. Dok su,
nasuprot tome, Englezi, kao deo evroazijske kulturne
paradigme, blli primorani, ро logici stvari, da razviju vi·
sak i sve sto uz njega ide: od prekookeanskih brodova do
Ыohemijskog oruzja. Tako da za Aboridzine nije Ыlо ni·
kakve nade da се uspeti da prezive kada su Englezi stigli
do оЬа\а Australije.

A Afrika?
"А Sta је sa Afrikom?", pitaCeS me vrlo uputno. "ZaSto
se nije pojavila makar jedna velika africka sila koja Ы Ыlа
kadra da ugrozi Evropu? Zasto је trgovina robovima Ы\а ...

20
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

jednosmerna ulica? Da nisu, па kraju, crnci ipak Ьili manje

sposobni od Evropljana?"
Njsta od svega toga пе stojj. Васј pogled па kartu ј upo·
redi oЬiik Afrike sa oЫikom Evroaziije. Prvo Sto CeS uoCiti
jeste da је Afrjka duguljasta. Росјпје od Sredozemlja, pru·
Za se juZno do ekvatora i nastavlja se sve do umerene
klimatske zone juZne hemisfere. Drugim reCima, afriCki
kontinent proteZe se kroz mnoge razliCite klimatske zo·
пе: od pustjпje Sahare, preko suptropskjh podsaharskjh
predela, ра kroz predele sa (jsto tropskom klimom, do
umereпe kljme juzпe Afrjke. Obratj sad pazпju па oblik
Evroazije. Suprotno od Afrike, koja se Siri od severa ka
jugu, Evroazjja poi'iпje od Atlaпtjka ј sјгј se па jstok sve
do obala Кine i Vijetnama па Tihom okeanu, Sto znaCi da
је пekako .,zdepasta" ( ako mj dozvoljavas da upotreЬim
ovaj jzraz).
Sta to zпai'i? Zпа(ј da mozemo da pregazjmo Evro·
azjju, od Тihog оkеапа d o Atlaпtjka, пajlazeCi ргј tome
па relatjvпo male promeпe kljme, sto је u potpuпoj sup·
rotпostj sa Afrjkom, gde se mora procj kroz malj mjlioп
kljmatskjh zопа da Ьi se stjglo od Johaпesburga do Egipta.
"А zaSto је to znaёajno?", pitaCeS. Jednostavno zato Sto
afrjcka drustva koja su razvila poljoprjvredпu ekoпomjju
(па prjmer, u daпasпjem zjmbabveu) пjkako пisu mogla da
se rasire prema Evropi posto је Ьilo пemoguce da пjjhove
kulture uspeju severпije, Ьljze ekvatoru ili, jos manje,
u Sahari. Nasuprot tome, narodi Evroazije su, posto su
otkrili poljoprivredn u proizvodnju, jmali mogucnost da

21
J A N I S VARUFAКIS

se Sjre ka zapadu ili ka jstoku kako su htelj, napadaju(j

ј osvajaju(j, pгjsvajajuCi viSak alj i kulturu naroda koje su
osvajalj, podraZavajuCi njjhovu tehnologiju ј stvaraju(j
citave imperije. U Africi - zbog njene geografije - tako
nesto nije Ьilo moguce.

Otkud, dakle, tolika nejednakost?

Na nivou svetske raspodele dobara, Cinjenjca da su
Evropljani podjarmili Afriku, Australjju i Amerjku moZe se
objasniti u potpunosti па osnovu prethodnog izlaganja
о tome kako su objektivni, geografski uslovi, zasnovani
па uzroCno-poslediCnim zakonjtostima, precjzno dove1i
AboridZine iz Australjje, starosedeoce Ameгjke ј veCinu
stanovnika Afrike u njihove danaSnje situacije. Као Sto
sj mogla da pгjmetiS, niSta od svega toga nema veze s
genima belaca, crnaca, Zutih ili crvenih ljudi. КljuC sjtuacjje
ne nalazi se nigde drugde do u gomilanju poljoprivrednog
viska i u relativnoj lakoCi ili teskoCi geografskog sirenja
poljoprivrednih kultura, tako da је moguca medusobna
podrska: а) gomilanja viska, i Ь) stvaranja velikih drzavnih
ekspanzjonisti(kjh tvorevina (imperijaljstiCkih, kako smo
ih nekad nazivali!).
Postoji, medutim, joS jedan nivo па kojem se razvija
nejednakost - unutar razvijenih druStava. Као Sto sam
ti rekao govoreCi ti о drzavi i religijskoj hijerarhiji koje su
stvorili poljoprivredni vjSkovj, gomilanje viSka zahtevalo
је (i donelo) hiperkoncentraciju vlasti, а posledicno i bo­
gatstva, u rukama malog Ьгоја ljudi. Та nejednakost i zbog

22
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE B O U I

nejednake politiCke vlasti koju rada ima teZnju da samu

sebe hrani - da se reprodukuje uveCavajuCi se.
Zaista, pristup nagomilanom viSku daje ekonomsku i
poJjtjcku (cak ј kulturпu) пadmoc, koja se moze jskoгjstjtj
da Ы se obezbedjo jos ve<'i proceпat buduceg vjska. Jed·
nostavnijim jezikom reCeno, mnogo је lakSe zaraditi milion
evra ako se veC ima mnogo miliona evra. Naprotiv, ako se
nema niSta, Cak ј zarada od hiljadu evra moZe izgledati kao
neostvarljiv san.
Postoje, dakle, dva пјvоа па kojima hara пejedпakost.
Prvi је svetski пјvо, Sto objaSnjava zaSto su neke zemlje
uSie u Х.Х. ј XXI vek u potpunom siromaStvu, dok su druge
jmale sve predпosti mo<'i i bogatstva, vrlo cesto zgrпutog
pustoSenjem sjromaSnih zemalja. Drugi nivo је u okviru
samjh druStava. StavjSe, Cesto se primeCuje da su u najsi­
romasпjjjm zemljama (malobrojпi) bogati bogatiji od mпо·
gjh bogatasa bogatjjjh zemalja.
Prica koju sam ti ispricao u ovom poglavlju pratj koreпe
пejedпakostj sto se tice projzvodпje ekoпomskog viska u
okvjгu prve tehпoloske revolucije - razvoja poljoprjvгede.
Ovu prj(u пastavj(u u sledecem poglavlju, gde се se јаsпо
videti kako se razlike jos povecavaju u okviru пагеdпјh
tehпoloskih revol ucija (па prjmer, proпalaskom рагпе
masiпe јЈј kompjutera), koje s u п a ro(jto d o p r i п e l e
stvaraпju drustva sto ga vidis ј cujes o k o sebe. A l i pre toga
јеdап podstrek: Nemoj пikada d a podlegпes iskuseпju
racjoпa lizacije пejedпakosti koju daпas, kao dete, smatras
пeprihvatljivom.

23
JANIS VARUFAKIS

Nejednakost kao samoobnavljajuca ideologija

Kada sam se osvrnuo па sveSteпstvo ј пjegovu ulogu,
rekao sam da опо fuпkcjoпiSe stvaгajuCi ideologije koje
legalizuju пejedпaku ј пeravnopгavпu raspodelu viSka u
oCima svih - i onih koji imaju, i onih koji nemaju. FunkcjoпiSe
delotvoгno, па njvou па kom stvara mreZu verovanja, пeSto
poput mitologije koja pomaze u reprodukciji kako viska
tako i njegove neravnopravne гaspodele.
Ako о tome гazmjsJiS, videCeS da se niSta пе гeprodukuje
lakSe od ubedenja bogatih da su "опi dostojni" onoga Sto
im pripada. Od malih nogu sistematski ubedujes sebe (kao
i sva deca) da tj tvoje igraCke, tvoja odeCa, tvoja kuCa ро
svakom pravu pripadaju. NaS mozak automatski smatra:
" l mam Х"= 11Х mi pгipada". То је psiholoSka osnova па
kojoj se temelji ideoloskj proces kojj ubeduje one sto
jmaju moc ј bogatstvo (uglavnom su to jste osobe) da је
"ispravno", "pravo" ј "пeophodno" da oni jmaju mnogo,
а da "oni dгugj" imaju mnogo mапје.
Nemoj im to uzjmati za zlo. Nezamjslivo је koliko паm је
lako da ubedjmo sebe da је raspodela koju prjmecujemo,
pogotovo kad nam ide u prilog, "logiCna", "pгirodna" ј
"pravedпa". Kad osetiS da si spremпa da podlegneS takvim
mjsJima, seti se опоg Sto smo govorili па poCetku: kako је,
uprkos tome sto se sve ЬеЬе radaju podjednako goljsave,
nekoj od te dece predodredeno da budu odenuta u preskupa
odelca, dok su druga osudena па glad, eksploatacjju ј bedu.
Sacuvaj u svojoj dusj odbojnost prema takvoj stvamostj kao
jedino "logiC:noj", ,,prirodnoj" ј "ргаvеdпој".

24
 2
CENE NASPRAM VREDNOSТI

Dve vrste vrednosti

Predvece па ostrvu Еgјпј. Leto је. Sedjs па паsој terasj

zagledana u crveno sunce, koje tone u more. Da sam tad
dosao ј роёео da tj ргјёаm о пеkој svojoj besmjsljcj, пalju·
tjla ы se sto tj kvarjm treпutak.
lste veёeri, neSto kasnije, veёerali smo s prijateljima
u okoliпj Maratoпa. Tvoj drug Parjs је jпspjrjsaп - svj se
smejemo пjegovjm vjcevjma. Cak ј tj, koja sj tako stroga.
А опdа te kapetaп Kostas, kojj prjstaje svojjm riЬarskjm
ёamcem tjk do taverпe, molj za uslugu. Sjdro mu se zagla·
vjlo пegde па dпu, а !а пас је pukao dok је pokusavao da
ga izvuCe. "Ne bllo ti zapovedeno", ka:Ze ti, " poSto znam
koljko voljs d a roпjs, d a li Ы mogla da zaroпjs ј zakaёjs
sidro za ovo uZe? Sam blh to uradio, ali me ova reuma da­
nas ublja.н " Naravno", odgovaraS mu ne gubeCi priliku da
postaneS "junakinja dana" i, sva ponosna, skaCeS u more.

25
JANIS VARUFAКIS

Zalazak sunca. Parisovi vicevi. Radost Sto ti se ukazuje

prilika da zaroniS kako Ы uCinila uslugu kapetanu Kostasu.
Tri stvari zbog kojih se lepo oseCaS. Tri "dobra". Tri stvari
koje nisu roba. Која је razlika izmedu dobra i robe? Roba
jesu dobra (kao na primer tvoj ajped), ali dobra nisu
obavezno i roba. Roba jesu dobra koja se proizvode da Ы se
prodala. Zalazak sunca па Egini, Parisovi vicevi i skok u vodu
koji si izvela da Ы uCinila kapetanu Kostasu nisu ponudeni
na prodaju.
Ne znam da li si to primetila, ali u druStvu u kojem Zi­
vimo postoji teznja da se dobra pobrkaju s robom i da se
smatra kako Се, Sto је veCa сепа nekog dobra, neko radije
pozeleti da ga ponudi na prodaju. Ali nije tako. То vazi za
robu: Sto smo mi spremniji viSe da platimo kako blsmo
kupili iPad, to је Apple spremniji da proizvede veCi Ьгој
iPadova. Ali to пе vaZi ро svaku cenu ј za Parjsove vjceve.
Ako blsmo mu ponudili da mu platjmo da nam jsprjCa
joS viceva, najverovatnije Ы se oseCao nelagodno. Svakako
moZeS da zamisljS da bl, Cak ј ako Ы prihvatio tako neSto,
zbog tog placanja izgublo smisao za humor. lli uzmi kao
primer dogadaj s kapetanom Kostasom: da ti је ponudio
novac da zaroniS, verovatno Ы manje uZivala u tom skoku
u vodu, јег Ы tako izgublla deo njegove vrednosti koji
odgovara oseCanju poZrtvovanja, avanture, oseCanju da
skaC:eS u vodu samo zato Sto је to neko trafjo od tebe.
Ako Paris postane profesionalni komiёar kad poraste
Ш ako ti odluC:iS da postaneS profesionalnj ronilac, onda
Се njegovi vicevi i tvoje ronjenje postati roba koju Cete

26
 OVAJ SVEТ MOi.E DA B U D E BOUI

prodavati za konkretnu novCanu sumu - oni Се steCi

trZiSnu cenu. Села neke robe odraZava razmensku vred­
nost dobra koje se nudi па prodaju - drugim reCima, vred­
nost drugih stvari koje moZeS da stekneS prodajuCi nekoj
muSteriji viceve ili ronjenje.
5 druge strane, Zivotna vrednost jednog ronjenja, jed­
nog zalaska sunca, jednog vica jeste neSto sasvim drugo.
MoZda sve tri stvari imaju ogromnu Zivotnu vrednost i
nultu razmensku vrednost (па primer, zalazak sunca, koji
nije па prodaju). Moguce је i obrnuto: da uopste пе volis
da priCaS viceve (pogotovo ne na sceni), ali da zaradujeS
mпogo novca prii'ajuCi ih.
Те dve vrste vrednosti - Zivotna i razmenska - ne Ы
mogle da se u Ьiti vise razlikuju jedna od druge. U dana·
Snjim druStvima, medutim, vrlo se Cesto sve vrednosti
mere kao da jesu razmenske. Postoji teZnja da se sve Sto
nema cenu, sve ono Sto se ne moZe prodati uz doblt smatra
bezvrednim. 1 obrnuto. U isto vreme Zivimo u druStvima
u kojima se - pogresno - smatra da se podrazumeva da
rast cene nekog dobra, Sto znaCi njegove razmenske
vrednosti, automatski povecava koliCinu tog dobra koja
се Ьiti poпudena drustvu od onih sto ga imaju (ili onih sto
mogu da ga proizvedu). Као sto sam ti malopre rekao, to
zaista i vaZi kada је reC о iPadu. Ali ne vaZi za sva dobra.

Trziste krvi
U veCini zemalja d obrovoljni davaoci krvi daju krv bes·
platno zato sto osecaju potrebu da pomognu Ьliznjima ciji

27
JANIS VARUFAКIS

је Zivot u opasnosti. U nekim drugim zemljama davaocima

krvi se placa za krv koju daju. Sta ti mislis, gde је ponuda
veCa - tamo gde se davaocima plaCa za ogromno dobro
koje nude, za njihovu sopstvenu krv, ili u zemljama u koji­
ma se krv daje dobrovoljno i bez naknade?
Samim tim Sto sam ti postavio ovo pitanje, pretposta­
vljam da si pogodila odgovor. lstina је da је primeceno
da su u zemljama u kojima se davaocima krvi р/ аСа za krv
kolicine skupljene krvi mnogo manje nego u zemljama u
kojima se krv daje dobrovoljno i bez naknade. lzgleda da
naknada vise obeshrabruje davaoce koji zele da daju krv
dobrovoljno, bez ikakve koristi (kao Cin koji nema za cilj
licnu korist), nego sto ih privlaci.
Svi oni koji meSaju termin dobra s termjnom robe пе
mogu da shvate da se ponuda krvi smanjuje kad se dava·
ocima krvi ponudi naknada. Pitaju se kako је moguce da
postoje potencijalni davaoci krvi koji odlucuju da ne daju
krv zato sto im је ponudena naknada. То dozivljava onaj
koji пе razume da se Zivotne vrednostj Cesto potcenjuju
kada se razmenske vrednostj precenjuju!
(itava stvar је vrlo jednostavna i podseCa па опај skok
u vodu koji si izvela kako Ы pomogla kapetanu Kostasu.
Kada te onomad zamolio da zaronis do dna ро mraku kako
Ы mu pomogla u vezi sa sidrom, radost davanja ј oseCaj da
si dobro dete ј da CiniS "junaC:ko" delo pobedili su strah
od mraCnog dna i maltretiranja Sto treba da se svuCeS ј
da se pokvasis. Vrlo verovatno ne Ы to uradila da ti је
rekao: " Evo ti pet evra da skoCiS u vodu." Podsvesno Ы

28
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

ti bllo Cudno da svoj doprinos proceniS па samo pet evra.

Mozda tih pet evra пе Ы bllo dovoljпo da ti пadokпadi
"maltretiranje", ali Ы bllo viSe nego dovoljno da ti uniSti
radost koju Ы ti pruZila pomisao da si zaronila kako Ы
pomogla kapetanu Kostasu sasvim dobrovoljпo i bez
ikakve паkпаdе.
lsto vaZi i za davanje krvi. M пogi davaoci krvi oseCaju
zadovoljstvo pri samoj pomisli па to da krv daju dobrovolj­
пo. Kad im se, medutim, za to ponudi neka novC:aпa suma,
pretvaranje doprinosa u traпsakciju uпiStava im radost
koju pruza davaпje krvi (па primer, posto се tako пеkо
pomisliti da svoju krv daju za поvас), а pri tome suma koju
се doblti пiје dovoljпa da ih obesteti za ulozeпo vreme i
bol pri ubadaпju igle u veпu.
Opisacu ti to malo detaljпije - u ova dva primera, tvom
skoku u vodu zbog kapetaпa Kostasa ili davaпju krvi, kad
је razmeпska vredпost dobra u poпudi u raspoпu od пule
do пеkе pozitivne vrednosti, njegova је Zivotпa vredпost
u slobodпom padu. Rezultat је da пiko пе zeli da poпudi
za пakпadu опо sto Ьi s radoscu poпudio besplatпo.
Oskar Vajld defiпise ciпika kao coveka koji zпа sve о
сепаmа, ali пе zпа пiSta о vrednostima. NaSa druStva
imaju tezпju da od svih паs пaprave ciпike. А пета veceg
ciпika od ekoпomiste koji smatra da је jediпa vredпost
razmeпska vredпost i koji tako obezvreduje zivotпe
vredпosti spustajuc'i ih па vredпosпoj lestvici d o пivoa
bezvredпih proizvoda пasih d rustava, u kojima se sve
ргосепјuје trzisпim kriteriju m i m a . Kako је, medutim,

29
JA N I S VARUFAКIS

doSio do tog trijumfa razmeпskih vredпosti паd Zivotпim

vredпostima?

Ekonomija iliti zakoni kuCnog privredivanja

Zamisli sledeCu scenu. Uskrs је. Сео dап smo jeli i pili. Mi
odrasli smo radili dva dапа da blsmo pripremili hranu, kuCu,
uskrSпju trpezu. PredveCe te molim da pomogneS malo u
spremanju kuCe. ТеЬе mrzi, ра me pitaS: "Tata, koliko traZ.iS
da Ы me oslobodio te muke? RazblCu kasicu i daCu ti sve Sto
traZ.iS." Sta misliS, kako blh reagovao? Jednostavпo, пеmа
te cene koja Ьi mogla da uЫazi moju ljutnju.
U jednoj porodici, u jedпom druStvu svako Ciпi пeSto u
korist onog drugog. 1 to је vrsta razmene, posebna vrsta,
ali nije nipoSto trgoviпska razmena. U kuCi (oikos), u svom
domu razmenjujemo rad, ali takva razmena viSe podseCa
па razmenu poklona, па solidarпost пеgо па trZ.iSte, gde
se dobra i usluge razmeпjuju bezliCпo, па osпovu svojih
razmeпskih vredпosti.
Nekada se veCiпa dobara proizvodila па taj паСiп - vап
kruga trgoviпskih razmeпa i па паСiп koji је podseCao па
funkcionisanje jedne porodice, jednog doma (ofkos). Otud
i reC ekonomija. * Jedna poljoprivredпa porodica sama је
proizvodila svoj hleb, svoj sir, svoje slatkiSe, svoje meso,
svoju odecu itd. Kada su Ьile rodne godine, onda kad је
priпos blo veliki i kad је bllo dosta viSka, proizvodaCi su

* ОiК'ОVОЈ.нк6:- ekonomija; oikos (grC.) kuCa, dom; nomos (grC.)

zakon.

30
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

опо Sto је preostajalo razmenjivali (па primer, paradajz

ili pSenicu koja im пiје Ьila potrebna) za proizvode dru­
gih proizvodaC:a, опе koje пisu mogli sami da proizvedu
(srpove, kajsije itd.). U doba "mrSavih krava4', kada su
stezali kaiS i patili zbog пemaStiпe, trgoviпske razmeпe
su prestajale (s obzirom па to da пiје Ьilo viska koji Ы se
razmeпjivao za druge proizvode).
Tokom posledпjih dvesta do trista godiпa паsа dru­
.Stva preSia su па sasvim drugi nivo. Sve veCi Ьгој naSih
proizvoda pretvara se u robu, а sve maпji procenat naSih
proizvodпih парога usmeren је ka proizvodnji dobara za
sopstveпu potrosпju, zbog пjihove zivotпe vredпosti. Ako
bacis pogled ро kuhiпjskim ormaricima, videces veliki broj
proizvoda koji se proizvode zbog svoje razmeпske vred­
пosti i koje пi u kom slui'aju пе Ьismo mogli da proizvede­
mo u okviru porodiC:ne, kuCne proizvodnje.
Та reifikacija ili rоЬпо postvareпje, taj пeprestaпi tri­
jumf razmenskih nad Zivotnim vrednostima, ne presta­
je u паsој kuhiпji. N ekada su poljoprivredпici proizvodili
svoje sirovine (па primer, stoC:nu hranu, gorivo, seme).
Danas veCinu sirovina kupuju od multinacionalnih kom­
paпija koje imaju tehпoloske mogucпosti za proizvod­
пju stocпe hraпe koja goji krave u kracem roku i mпogo
ekoпomicпije пеgо oblcna, gorivo koje pokrece traktore
пajnovije tehпologije i seme koje је bloloski modifikova­
no kako Ы priпosi blli otporniji па zegu, mraz i hemijske
pesticide, proizvode iste te kompaпije. Sa svoje straпe, te
kompanije pokusavaju d a па najbolji naCin izvuku korist

31
JANIS VARUFAKIS

iz sprovedeпih istraZivaпja - u oЬiiku efikasпijih siroviпa.

Kako? OstvarujuC.i pravпo svoja autorska prava паd geпi­
ma semeпa Sto ga "proizvode". Na taj паС:iп, eto, stiZemo
do treпutka u kom se trZiSte proSirilo i ро mikrokosmosu
i gde su Cak i geпi stekli razmeпsku vredпost.
Malo-pomalo, гоЬпо postvarenje stiZe svuda: do mi­
krosveta, do toga da kompanije kupuju i prodaju hemijsku
formulu neke поvе sorte pSeпice ili Cak пеkе поvе sorte
ovaca, do materice пеkе Zепе, koja stiC:e razmensku vred­
пost poSto se "izdaje", i to zvaniC:пo, ро zakoпu, paru koji
па drugi паСiп ne Ьi mogao da stekne potomstvo, kako Ы
se u пјој razvio embrion stvoreп u laboratorijskoj epru­
veti. Uskoro Cemo kupovati i prodavati asteroide ро sve­
miru, SireC.i tako imperiju trZiSta i vladaviпu razmeпskih
vrednosti od mikrosveta do vaseljeпe.
VidiS li kako, па kraju krajeva, ekoпomija kao nauka
viSe nema пikakve veze sa ekonomijom koja se odnosila па
zakoпe kuC.nog privredivanja? MoZda Ы taCniji termin Ьiо
nauka о trZiStu ili agoranomija (mada Ы to stvaralo zabunu
buduC.i da је agoranomija neSto sasvim drugo, јег se taj
termin odnosi па drZavпu kontrolu kvaliteta dobara koja
su nudeпa па trZiStu, па neSto poput trZiSne inspekcije u
antii'kom svetu).

Svet van logike trzista

Kod Homera su se, kao Sto znaS, uCesnici Trojaпskog
rata trudili, svadali, davali Cak i svoj Zivot da Ы stekli
vrednosti poput slave, plena, uticaja, Agamemnoпove

32
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

naklonosti i tome sliCnog. Ahil је, kaZ:e nam H omer, po­

goden Agamemnonovom odlukom da mu oduzme plen
za koji је оп smatrao da se izborio sopstvenim maёem,
duZ:e vreme odsustvovao iz Ьitaka vodenih u Trojanskom
ratu. Uprkos tome Sto је Agamemnon dobro znao da mu
је Ahilova pomoC: oCajniCki potrebna, па pamet mu nije
padalo da Ahilu ponudi kompromisno reSenje, па primer
neku novёanu sumu kao obeSteC:enje za plen koji mu је
tako samovoljпo oduzeo. Cak ј da mu је to poпudjo, Ahjl
Ьi se nesumnjivo oseC:ao joS viSe uvredenim.
Nisu Ьili samo pesnici stare GrCke ti koji su poistoveCiva­
li prave vrednosti s netrZiSnim vrednostima. Ovidije (rim­
skj pesпjk kojj је pokusao da bude пastavljac Homerovog
dela) prjpoveda о sukobu jzmedu Ајапtа ј Odjseja oko
toga kome се prjpastj oruzje tada ve<' mrtvog Ahjla, jzu·
zetno oruZ:je, iskovano H efestovom rukom ро narudZ:Ьini
Ahjlove majke. Ро Ovjdjju, grcke vojskovode su odlucile
da poslusaju argumeпte оЬојјсе pre по sto odluce kojj је
od пјјh dostojaп da ропеsе oruzje mrtvog poluboga. Na
kraju su argumeпtj lukavog gradjtelja Trojaпskog kопја
prevagпuli u odпosu па argumeпte пeustrasjvog borca.
Zar ti nije ёudno Sto niko - ni u naznakama - nije doSao
па jdeju do koje Ьi se daпas doslo? Da se orgaпjzuje јеdпа
lepa . . . aukcjja, s koje Ы se опај sto Ы пajvjse platjo vratjo
kao poпosjtj vlasпjk Ahilovog oruzja?
Zasto se пјkо пјје setjo da ga stavj па aukcjju? Ра upra·
vo zato sto пј Ајапtа пј Odjseja, пјtј bllo kog d rugog od
grckjh vojskovoda, to oruzje пјје zaпjmalo, пј zbog svoje

33
J A N I S VARUFAKIS

razmenske vrednosti (to jest da Ьi kasnije mogli dobro da

ga preprodaju), ni zbog proste upotrebne vrednosti (to
jest da Ьi ga iskoristili u borbama). Ogromna vrednost tog
oruZja za onog koji Ьi ga stekao Ьila је Cisto simboliёпa,
Sto Се reCi Zivotпa.
Zaista, u davпa vremeпa samo је mala mапјiпа pro­
izvoda prolazila kroz пеkо trZiSte. Naravпo, to пе zпaCi
da u aпtici, u sredпjem veku ili u koloпijama Evropljaпa
пiје Ьilo robe, trZiSta, razmeпskih vredпosti. Naravпo da
ih је Ьilo. Drevпi FeпiCaпi, Grci, EgipCaпi, Кiпezi, staпovпici
Melanezije itd. prevaljivali su па hiljade kilometara preno·
seCi razпovrsпu robu s kraja па kraj sveta, profitirajuC.i па
пejedпakosti пјепе razmeпske vrednosti od jedпog mesta
do drugog. Sva ljudska drustva su - od svog postanja ­
razvijala svoja trZiSta.
Sve је роёеlо u trenutku u kojem је neko rekao ne·
kom drugom: "Ako mi das jednu od svojih jabuka, ја cu
ti dati jedпu od svojih pomorandZi." То, medutim, пisu
blla trZiSna druStva. lli, drugim reё:ima, nije ih karakteri­
sala logika trzista (kao sto је to danas). То su naprosto
Ьila druStva sa trZiStima. Da Ьi razumela razliku izmedu
trZiSnog druStva i druStva sa trZiStima, dovoljno је da po­
stavimo dva pitanja:

Pitanje 1: Kako је moguce objasniti uspeh spanskih tr·

govaca u Latinskoj Americi ili Britaпaca i Holaпdana jedan
vek kasпije па Oalekom istoku?

34
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUl

Pitanje 2: Kako moZe da se objasпi uspeh japaпske au­

tomobllske iпdustrije u SAD od 1970. пadalje?

Na prvo pitaпje mozemo da odgovorimo lako i јеdпо·

stavno, uzimajuCi u obzir ratпu пadmoC koпkvistadora
nad pripadnicima plemeпa Маја па ameriCkom koпtinen­
tu. lsto vaZi i za Britaпce ili Holandaпe, Cija је dominacija
па Dalekom istoku blla povezaпa s prisustvom пjihove
ratпe morпarice u lпdijskom i Tihom okeaпu. То је jasno.
Medutim, па drugo pitaпje ne moZe se odgovoriti па
osnovu argumenata koji se tiCu pomorske Ш vојпе nad­
moci. Мога se odgovoriti iskljuCivo uz pomoc ekoпomskih
argumenata - koji se tiCu strukture japanske industrije,
njene moguCпosti da poveCava proizvodnju а da ne po­
veCava troSkove, kvaliteta proizvedeпih automoblla, пji­
hovih tehпoloskih odlika i tome slicпo.
Jednostavnije reCeno, dominaciju evropskih trgovaca
па Dalekom istoku i u Americi pre XIX veka пiје potrebпo
objasпjavati pomocu ekoпomske aпalize iz prostog razlo·
ga sto tada jos пisu Ыlе stvoreпe ekoпomije s logikom
trZiSta (ili trzisna drustva), vec su postojala samo drustva
sa trZiStima. Razlog zbog kog te zamaram ,.i pricam ti о
ekonomskoj teoriji" jeste ёinjenica da su naSa daпaSnja
drustva trZiSna i da је, posledicпo, jedini naCiп па koji ih
mozemo razumeti taj da pokusamo da ih shvatimo kao
takva i uz pomoc ekonomskih pojmova - sto nije Ыlо tako
pre tri veka.

35
JANIS VARUFAKIS

Pitanje је sada sledeC.e: Kako i zaSto su iz druStava sa

trZiStima proistekla trZiSna druStva?

Radanje trZiSnih druStava

Proces proizvodnje jednog proizvoda zahteva tri osnov­
na sastojka: ljudski rad, alat ili maSine kojima zaposleni ru­
kuju i zemlju ili prostor (па primer, kaпcelariju ili rudпik) u
kom se proizvodnja odvija. 1 1i, jednostavnije, proizvodnja
zahteva tri ёinioca: rad, proizvedena sredstva za proizvod­
nju (koja se i'esto uopsteпije пazivaju kapitalom) i zemlju.
U starijim druStvima nijedan od navedenih "ёinilaca pro­
izvodnje" nije blo roba. Bili su dobra, ali ne i roba. U vreme
feudalizma kmetovi su radili teSko, ali nisu prodavali (nisu
i'ak пi izпajmljivali) svoj rad feudalcu. Feudalac је пaprosto
silom od njih uzimao veliki procenat njihovih prinosa. Sto
se tice пjihovog alata (proizvedeпih sredstava za proizvod­
nju), njega su izradivali ili oni sami ili zanatlije koje su radile
па istom feudu, а koje su kmetovi hranili u zamenu za alat
( upravo kao sto se desava prilikom spremaпja porodii'пe
trpeze, kada svako od nas daje svoj doprinos). Na kraju, ni
zemlja пiје blla roba: covek se radao kao zemljoposedпik
(tako da mu пikada пе Ы пi palo па pamet da proda zemlju
svojih predaka) ili se radao kao kmet (osudeп па to da nika·
da ne moZe da stekne zemlju u svom vlasniStvu ).
TrZiSna druStva rodena su kada su se ta tri proizvodna
Cinioca pretvorila u robu. Kada su stekla razmensku vred­
пost! Kada su pocela da se kupuju i prodaju па slobodпim
trZiStima, gde radnici traZe posao па "trZiStu rada", gde

36
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUI

zanatlije trguju alatom koji proizvode u okviru razvijenih tr­

ZiSta proizvedenih sredstava za proizvodnju i, па kraju, gde
i sama zemlja stiCe razmensku vrednost, Sto је posledica ku­
poprodajпih tгaпsakcija i пјепоg davaпja u zakup.
Kako su se, medutim, ova tri proizvodna Cinioca pretvo­
rila u robu? Sta se taCno desilo ра smo doZiveli industrijsku
revoluciju koja је otpocela sгediпom XVIII veka u Britaпiji,
ali i u Holandiji, menjajuCi svet i pretvarajuCi Citavu planetu
u ogromno globalizovano trZiSno druStvo?
Јаsпо ti је da је to duga ргiса i da Ыh ti, ako Ыh pokusao
da ti је ispriCam do u detalje, dosadio. UopSteno reCeno,
medutim, sve је poCelo s razvojem brodogradnje u Evropi,
s korisceпjem kompasa (koji su prvi otkrili Кiпezi) i opstim
пapredovaпjem u vestiпi brodogгadпje. Sve је to pomoglo
evropskim bгodovlasпicima da otkriju поvе plovпe puteve,
koji su pospesili svetsku tгgoviпu.
Spaпski, holaпdski, bгitaпski i poгtugalski tгgovci tova­
rili su brodove vuпom iz Eпgleske i Skotske i meпjali је u
Saпgaju za kiпesku svilu, koja је zatim razmeпjivaпa za ja­
paпske maceve u Jokohami, рге по sto ы brodovi ропоvо
kreпuli ka zapadu, svracajuCi usput do Bombaja kako Ы
maceve razmeпili za zaciпe, koje su doпosili u Evropu da Ы
ih, napokon, razmenili za mnogo, mnogo, mnogo vi5e vune
od опе s kojom su kreпuli па put. 1 опdа - Jovo папоvо.
Tako su, dakle, proizvodi kao Sto su vuna, zaCini, svila,
CeliCni maCevi pretvoreni u robu s medunarodnom vred­
пoscu - u proizvode cija је vredпost za proizvodaca tada
vec Ыlа nedeljivo vezana za njihovu razmensku vredпost.

37
JANIS VARUFAКIS

Trgovac ili proizvodaC koji ih је posedovao па tim пovim

trZiStima se bogatio. U пekom treпutku veleposedпici
Engleske ј Skotske pomjslilj su, dok su posmatralj gomjle
svojih kmetova s prozora zamka, da Ы verovatпo mogli
bolje da iskoriste поvе moguC.пosti za dodatпo ЬоgаС.епје
koje im је pruZ.a\a mreZa meduпarodпe trgoviпe па pomo­
Ju. "Sta Се паm kmetovi da sade luk i cveklu?", zapitali su
se. "Kakva је vredпost cvekle па meduпarodпom trZiStu?
N ikakva!"
Stoga su zakljuCili, poSto је vuпa imala veC.u vredпost,
da је verovatпo bolje zameпiti gomile kmetova stadima
ovaca, koja пе samo Sto su blla strpljivija пеgо su blla i
mnogo jsplatljjvjja! Tako ј Ьi. Za nekoljko decenjja brjtans·
ka ргоvјпсјја u potpunostj је promenjla jzgled. Spokoj ј
oseC.aj koпtiпuiteta koji је vladao vekovima medu slojem
kmetova, koji su iz geпeracije u geпeraciju Ziveli па istom
mestu, sa istim gazdom, sledeC.i пavike i rad svojih rodite­
lja, пaglo su uпiSteпi.
U trenutku kad su, ро hjtnom postupku, feudalcj jzba·
cili kmetove па ulicu, zameпjujuC.i ih za ovce, otpoCeo је
proces preobraZaja Britaпije iz dru.Stva sa trZi.Stima u tr­
Zi.Sno druStvo. ZaSto? Prvo је progoп kmetova pretvorio
rad ali i zemlju u robu! Kako? Sta blsmo uCinili ti i ја ako
blsmo se naSii, sasvim neoCekivaпo, nasred nekog Ьlat­
njavog puta u nekoj britanskoj zablti? Verovatno blsmo
otpesacjlj do prvog sela, zakucali па prva vrata ј rekli:
" Radj(emo bllo kojj posao za komad hleba ј krov nad gla·
vom.'' Eto prve ponude najamnog гаdа u vidu dobra.

38
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

Desilo se upravo tako. H iljade nekadasnjih kmetova

tumarale su ро kolskim putevjma ј пudile jedjпu robu
koju su jmale па raspolagaпju - sopstveпu radпu sпagu.
Nasuprot svojim rodjteljjma ј dedovjma, kojj su radjlj, alj
nikada nisu prodavali svoj rad (kad su vec imali pristup ne
samo zemljj veC ј orudu za пјепu obradu), blvSj kmetovi
Ьilj su prjmoraпi da postaпu trgovci radom - sopstveпim
radom. Njihova tгagedija Ьila је u tome sto је tokom du·
gog пiza dесепјја, dok se zamajac trZiSпog druStva пјје
dobro zavrteo, ovo поvо trZiSte obeleZavala ogromпa
ponuda, ali mala potraznja: рге nego sto su podignute fa·
brike, nisu postojali kupci sposobni da prihvate i'itavu tu
armiju nezaposlenih Ьivsih kmetova. Rezultat su Ьili glad,
bolesti, nesreCa.
Predimo sada na cinilac zemlje. Kako је izgon kmetova
stvorio prvi put zrelo tr:ZiSte zemlje za proizvodпju? Jedпo­
stavпo - kad su zameпili kmetove ovcama, veleposedпici
su shvatili da njihova zemlja ima razmensku vrednost (а ne
samo upotrebnu ili zivotnu ), koju је tad vec neposredno,
ali potpuno jasno, odredivala medunarodna tгgovina. Sto
је viSe rasla razmeпska vredпost vuпe па globalizovaпim
trbltima, to је Ьila veca i vrednost jednog а га zemlje koja
је mogla da ugosti odreden Ьгој ovaca. U isto vreme, sto
је gusca Ьila trava na nekom pasnjaku, to је on vise ovaca
mogao da prehrani i, shodno tome, to је vise vune moglo
da se proizvede.
Eto kako је razmenska vrednost vune dovela do raz·
menske vrednosti pasnjaka! lznenada је neki lord koji је

39
JAN 1 S VARUFAKJS

imao пeiskoriSCeпu zemlju doblo motiv da је izпajmi пe­

kjm Ьivsjm kmetovjma (od kojjh је ublrao ј kjгjju). Bjvsj
kmetovi, а tada.Sпji .,preduzetпici11, blli su primoraпi da
prodaju vunu па trzjstu da Ьi platjlj kjгjju od zarade.
Obrati paZnju па pretvaraпje kmetova u "trgovceн u
isto vreme kad је zemlja пjihovih predaka i sama pretvo­
reпa u robu. Pre izgona postojao је feudalni dru.Stveпi si­
stem. Kmetovj su prjpadalj zemljj, koja је prjpadala gazdj.
Kmetovi su radili па svojoj zemlji, а feudalac је uzimao
svoj deo. Bez ikakvog upliva trZi.Sta па proces proizvod­
пje. Proizvodi koje su proizvodili kmetovi, sama zemlja,
kao i пjihov rad, imali su samo Zivotпu vredпost, koju su
delili kmetovi i feudalac upravo proporcioпalпo tome ko­
liko је dotiCпi feudalac blo boleCiv ili mоСап u odпosu па
svoje sluge.
Ро izgoпu kmetova sve se promeпi\o i velika veC.iпa
пaroda blla је primoraпa da ude па пеkо trZiSte. VeCiпa
kmetova stupila је па trZiSte rada, gde su prodavali svoj
rad. Nekj kmetovj nastavili su da obraduju zemlju feuda­
laca, ali pod drugim, potpuпo razliCitim reZimom, kao za­
kupci Cija se kirija formirala u zavisпosti od сепе vuпe. Dok
su пjihove majke i oCevi Ziveli u strahu od toga da li Се im
gazda ostavjtj dovoljno velikj deo od roda kako Ьi moglj
da se prehraпe i da пе budu gladni tokom zime, oni su
strahovalj od neёeg drugog: " Hocemo lj uspetj da proda·
то svoju vuпu па trZi.Stu i hoCemo li zaraditi dovoljпo da
blsmo platili ј kjгjju gazdj ј uspeli da kupjmo dovoljno ku·
kuruza da prehraпimo decu?11 Drugim reCima, strahovali

40
 OVAJ SVEТ MOi:E DA B U D E B O U I

su i zbog razmenske vrednosti svoga rada (Sto Се reCi za

sopstvenu nadnicu) i zbog razmenske vrednosti vune koju
su proizvodili kao zakupci veleposednika.

Fabrike: sive laboratorije istorije

Na taj naCin se, kao Sto vidimo, Britanija od druStva s
trZiStima preobrazila u trZ:iSno druStvo. Тај proces tranzi­
cije zavrsio se u drugoj polovini XVI I I veka, kad је doticnoj
sceni pridodata nehumana siva gradevina s visokim dim­
njacima iz kojih је neprestano kuljao crn dim: пјепо viso­
ёanstvo fabrika, u Cijoj su utrobl neumorno radi\e parne
maSine, koje је izumeo Skotlandanin DZ:ejms Vat.
UpitaCeS me: "ZaSto u Britaniji? ZaSto nije Ьilo para­
lelnih industrijskih revolucija u Francuskoj ili u Кini?41 Dva
su osnovna razloga za to. U Britaniji је zemlja blla kon·
centrisana u rukama malog broja zemljoposednika. Као
drugo, ti zemljoposednici nisu imali znaCajnu vojnu moC,
nasuprot drugim evropskim ili kineskim feudalcima, koji
su raspolagali velikim privatnim vojskama. Zbog tog ne·
dostatka vojne тод morali su da izmisle neke druge па·
Cine povecavanja svog bogatstva, one koji ne Ьi zavisili od
upotrebe sirovog nasilja.
Kad su moreplovci otvorili nove pomorske puteve koji
su omoguCili medunarodnu trgovinu, britanski zemljopo·
sednici medu prvima su iskoristili priliku da se obogate па
osnovu povecane proizvodnje robe za kojom је postoja/a
velika medunarodna potraznja. 5tavise, cinjenica da је ze·
mlja blla koncentrisana u rukama malog broja feudalaca

41
JANIS VARUFAКIS

zпaC:ila је da је za masovпo izgпaпstvo kmetova (koje је

podstaklo stvaranje prvog trzisnog drustva) Ыо potre­
ban pristanak relativno malog Ьгоја zemljoposednika.
Zamisli Britaпiju kao veliki kazaп u kojem se zajedпo
lagano krckaju stotine hiljada nezaposlenih bezemljasa i
поvас koji se velikom brziпom umпoZava stvarajuCi veliki
priliv u loпdoпske Ьапkе, Sto је posledica meduпarodпe
trgovine i priliva bogatstva iz britanskih kolonija (naroбto
s Karipskih ostrva, па kojima su robovi iz Afrike obradivali
zemlju britanskih osvajaca). Sad dodaj u taj kazan i parnu
maSiпu gospodiпa Vata. PromeSaj malo i - Sta misliS da
Се ispasti? Fabrike! U пjima su potomci blvSih kmetova
nasli zaposlenje kao industrijski radnici (prvi put u istoriji),
kao radпici koji su se zпojili u пероsгеdпој Ьliziпi пovih
parпih maSiпa.
1 Cija је to blla ideja? Ко је dosao na ideju da podigne
fabrike? Bili su to trgovci ili oni pripadnici aristokratije koji
su primetili da па meduпarodпom trZiStu postoji velika
potraZпja za пekim vrstama robe - па primer, za vuпeпim
proizvodima, tkaпiпama, metalima. Shvatili su da Ьi se joS
vise obogatili ako Ы mogli da ih proizvedu brzo i jeftino.
Gledali su horde nezaposlenih blvsih kmetova kako mole
ро ulicama za komad hleba, za neki posao, bllo kakav. U
nekom trenutku culi su da је neki gospodin Vat izumeo
maSiпu koja moZe istovremeпo da pokreCe hiljadu razbo­
ja. 1 to је bllo dovoljno. Otvaranje prvih fabrika bllo је na­
prosto pitaпje vremeпa.

42
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE B O U I

Velika kontradikcija
Trijumf razmenskih vrednosti nad onim Zivotnim pro­
menio је svet - kako ka mnogo boljem tako i prema mпo­
go gorem. U isto vreme!
5 jedne strane, komericijalizacija dobara, zemlje i rada

stavila је taCku па feudalпi druStveni sistem, па nezami­

slive predrasude, па teokratiju, mraCпjaStvo. l zrodila је
ideju slobode, perspektivu ukidanja ropstva, tehпolosku
moguCпost proizvodпje dovoljno dobara za sve.
5 druge strane, izazvaпa је dotad пevidena nesreCa,
а pri tome su se pojavili i пovi oblici potpuпe bede, nove
vrste poteпcijalпog ropstva. Sa uspostavljaпjem trШпog
druStva, zbog proterivanja kmetova sa obradive zemlje,
bezemljaSi, blvSi zemljoradnici pretvoreni su bllo u indu­
strijske radпike, bllo u zemljoradпjke kojj su placalj reпtu
zemljoposednicima. 1 jedni i drugi blli su "slobodni'' proi­
zvodaCi, u meri u kojoj niko nije mogao silom da ih primora
па rad (kao sto је to bllo u vreme feudaljzma). U пeku
ruku, dakle, zajsta su bllj slobodпj! Slobodпj da rade sta jm
је volja, pod uslovom da ima "muSterija" zaiпteresovanih
za пjihov rad, ali i potpuno "oslobodeni" od sredstava za
rad ( dakle, bllj su bukvalпo па uljcj). Slobodпj da se krecu
kud god jh је volja, ali jstovremeпo ostavljeпj па mjlost
ј пemjlost potpuпom sjromastvu koje је doпela пеzаро·
sleпost progпaпjka sa zemlje. Trgovcj sopstveпjm telom
i umom, ali i suZnji trZiSta rada, koje је, sa svoje strane,
zavjsjlo od globalne poпude ј potrazпje robe.

43
JANIS VARUFAКIS

Oni koji nisu blli nezaposleni radilj su vjSe od Cetrпaest

satj dпеvпо u zaguSijjvjm fabrjkama ManCestera ili u rudпj­
cjma Velsa. ОпdаSпје поviпе obaveStavaju паs о tome da
su desetogodisnja deca u Engleskoj i Skotskoj danonocno
Zivela lancjma vezana za рагпе maSiпe kako Ы Sto viSe
radila. Trudпice su radile u rudпicima Korпvola ј Cesto su
blle primoraпe da se porode bez iCije pomoCi u jamama.
U jsto vreme u koloпjjama (па primer, па Jamajci), alj ј па
jugu SAD, proizvodпja se ј dalje zasпivala па radu robova
koje su evropski trgovci roЬijem kidnapovali iz njihovih
postojblna u Afrjci da Ы jh zatim prodavali ро сепј u visiпi
prjpjsaпe im razmenske vredпosti.
Tako nesto nije se dogodilo nikada ranije u ljudskoj
jstoгjji. MoZda је CoveC:anstvo globalizovaпo odveC гапо
( uostalom, kao Sto zпaS, svi smo mi Afrikaпci). Medutim,
jпdustгjjska revolucjja stvoгjla је veliku kontradikciju: isto­
vremeno postojanje basnoslovnog bogatstva ј nejzrecjve
пеsгеСе. Na taj na(jn nejednakosti koje је donela аgгагnа
revolucija (о kojoj sam ti govorio u prethodnom poglavlju)
Ьile su povecane do krajnjih granica od novih, dotad nevi­
denih nejednakosti koje је jzazvala jпdustrijska revolucjja,
kao ј trjjumf cena u odnosu па vrednosti.

44
 3
DUG, DOBIT, BOGATS1VO

Dug
" Pakao је tamo gde sam ја", govorio је M efistofel u
Cuvenom pozoriSnom komadu Doktor Faust Kristofera
Marloa. Као neki crn оЫаk koji ga obavija, Mefistofel svu·
da Siri pakao. "U njemu sam gde god se naSao", objaSnja­
va оп Faustu, koji se, i'im је ugledao Mefistofela, priupitao
da se nije neocekivano nasao u paklu.
Prica о prodaji Faustove duse M efistofel u jedna је
od onih koje jos nisi procitala. Rec је о mracnoj prici za
odrasle, а ne za decu tvoga uzrasta. N ismo је krili od tebe
zato sto је to prica strave i uzasa. Bajke Ьгасе Grim mnogo
su gore. Ne, razlog zbog kojeg se ta prica ne preporucuje
deci u sustini је to sto se ona tice jednog pojma koji је
toliko nepravedan da decji u m tesko moze da ga pojmi.

45
JAN15 VARUFAК15

U Marloovoj priб deSava se sledeCe: Mefistofel prilazi

doktoru Faustu sa zaпimljivim predlogom. Pru:ZiCe mu
Citav пiz u:Zitaka u periodu od dvadeset godiпa pod us­
lovom da mu doktor Faust оЬеСа da Се mu posle dvadeset
godiпa predati svoju duSu. Faust razmiSija i odluCuje da
је dvadeset godina ugodnosti dovoljno i da posle toga
Mefistofel moze da radj sta god ga је volja s njegovom
duSom. Tako, dakle, оп pristaje. Mefistofel se osmehuje ;
od пјеgа zahteva da potpiSe ugovor u vezi s tim, koji, da
Ы imao Sto veCu simboliCпu vredпost, Faust umesto ma­
stilom potpjsuje sopstvenom krvlju.
Ako Citavu stvar posmatraS hladпo i aпalitiCki, taj
ugovor пјје blo пjsta drugo do duznj(kj dogovor kojj је
.,potvrdio14 Faustov dug prema Mefistofelu: .,Primam od
tebe dvadeset godjпa ugodnostj ј obecavam da cu ti ustu·
piti svoju duSu kad taj period istekпe.14
Dugove su ljudj oduvek stvaralj. Kad Ьi u nekom teskom
trenutku jedan komsjja dolazjo da pomogпe drugom, ovaj
Ы mu zahvaljivao govoreCi mu: ,.Tvoj sam du:Zпik14• 1 bez
ikakvog ugovora obojica su zпala da Се primalac pomoCi
uzvratjtj dobro delo ako se u buducnostj dobrotvor nade
u nu:Zdi i da Се tako .,isplatiti" svoj moralпi dug. Postoje,
medutim, dve suStiпske razlike izmedu solidarпosti takve
vrste ј duga, bar onakvog kako ga mj danas dozjvljavamo:
prva је ugovor, а druga kamata.
Ugovor pretvara пeformalaп dogovor (па primer: .,Ја
tebl daпas, ti meпi sutra14) u formalпu obavezu s koпkret­
пim uslovima koji poprimaju formu razmeпskih vrednosti

46
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

izraZenih u novcu. Predvidanje о uplati kamate znaё:i da

onaj koji danas neSto daje kasnije ima da primi neSto dru­
go veCe vrednostj. Drugim reC:jma, namesto motjva pru­
Zanja pomo(j drugima, Sto rada oseCaj da smo postupili
ispravno u okviru solidarnosti ( oseCaj kojj daje sama po­
moc drugima), kod zajamskog dogovora u oЬiiku kredit­
nog ugovora dolazj motjv razmenske hipervrednosti: da
Се se u buduCnosti doblti neSto Sto Се jmati veCu razmen­
sku vrednost od onog Sto se danas dalo. lli, jednostavni­
je (seti se prethodnog poglavlja), kad је neko solidaran
s drugima i pruZa im neSto Sto ima vrednost, njegova sa­
tisfakcija ima samo Zivotnu vrednost. Kad se, medutjm,
drugom pozajmljuje u okviru trzisnog drustva (ili u sferi
razmenskjh vrednosti), nagrada ј sama ima razmensku
vrednost ј naziva se kamatom.
Prica о Faustu i njegovom dugu prema M efistofelu
jma znaё:aja јег odslikava nemir ljudi u vremenu u kojem
se njihova druStva menjaju ј jz jednostavnjh druStava sa
trШtima prelaze u trZiSna drustva. Nije slucajno to sto је
Marlo napisao ovo delo u XVI veku, kada su razmenske
vrednosti poCinjale sramezljivo da prevladavaju nad zivot­
nim vrednostima. U pravo zato i kaZem da ргј(а о Faustu
i Mefistofelu nije za decu, vec је to prica koja simbolizuje
bolne trenutke ljudske istorije.
Verovatno si ёula da islam zabranjuje ublranje kamate.
Muslimani smatraju d a је neprihvatljivo zaradivati па
zajmovima - od duga onog drugog. U pravo isto to vazilo
је i u hriscanstvu u vreme kada је Marlo pisao pomenuti

47
JANIS VARUFAКIS

pozoriSni komad. 1 hriSCani su tada, kao danas muslima­

ni, smatrali najveCim grehom davanje zajma uz kamatu.
StaviSe, postoje Citavi religiozni tekstovi sa opisima "ka­
matnog porodaja novca" kao neCeg Sto se leZe u stomaku
guje koja је navela Adama i Evu па greh. Nije, dakle, slucaj·
по Sto su u ono doba, u XVI veku, novoosnovane banke
pripadale Jevrejima - buduCi da је, nasuprot hriSCanima i
muslimanima, jevrejska vera blla jedina koja nije zabranji­
vala ublranje kamate па pozajmljeni novac.
Svakako da је prelazak od druStava sa trZiStima ka trZi­
Snim druStvima zahtevao reviziju tog ideoloSkog neodo­
bravanja i pravne zabrane kamate. Stigmatizacija kamate
nije mogla da ide u korak s komercijalizacijom zemlje i
rada, о Cemu smo govorili u prethodnom poglavlju. Mo­
ralo је Ыti prevrata. 1 prevrat se desio.
Znacajnu ulogu u tom prevratu imao је pokret prote·
stanata, koji su se otcepili od katoliCke crkve i usvojili men­
talitet trgovaca, prihvatajuCi kamatu, njeno pripisivanje,
kamatnu stopu- ёinjenica da su protestanti i rimokatolici
usli u rat koji је trajao vise od sto godina i koji је zauvek
obeleZio Evropu prosto pokazuje da se socijalne promene
te vrste ne deSavaju lako, bez krvi.
Ali vratimo se nakratko Faustu da Ьih ti rekao kako
Marloovo izvorno izdanje ovog dela nije о по koje se danas
Cita i izvodi u pozoriStima, veC је to mnogo savremenije
izdanje, ono koje је napisao Nemac Gete u XIX veku. Vrlo
је zanimljivo primetiti osnovnu razliku izmedu tih dvaju
dela. U prvom delu, onom Marloovom, ро isteku dvadeset

48
 OVAJ SVEТ MOZE Од B U D E BOUI

godiпa Faust moli i prekliпje Mefistofela da ga oslobodi

ugovora ј da ga ne povede sa sobom u pakao. Medutjm, nje­
gove molbe пjsu blle usljSene. Nasuprot tome, u Geteovom
delu Faust se па kraju spasava od pakla.
Dozvolj mj da tj protumaC:jm razljku jzmedu ta dva kra­
ja iste drame. U vreme kada је Marlo pisao ugovaraпje
zajma s kamatom smatrano је veljkjm grehom, kao Sto
sam ti veC rekao. PozoriSna puЬiika traZila је kaZnjavanje
Fausta posto se пiје liblo da оЬеса пajvisi oЬiik kamate
Mefistofelu (predavaпje sopstveпe duse) da bl uzivao u
dvadeset godiпa lagodпosti. Medutim, u vreme kada је
pisao Gete stvari su stajale d rugacije. Razmeпske vred·
nosti veC su trijumfovale nad onim Zivotnim. Kamata је
Ьila pretvoreпa u moralпo i politicki prihvatljivu сепu (ili
.
razmeпsku vredпost) pozajmljeпog поvса.
Tako је Geteova puЬiika blla popustljivija prema Faustu.
Videla ga је, пaprosto, kao suprotпost Ebeпezera Skrudza!
Skrudz је, kao sto vrlo dobro zпas iz Bozicпe priёe Carlsa
Dikeпsa, gomilao i stedeo bogatstvo ёitavog svog zivota,
skupljao је kamate, па gomilu је sakupio citavo brdo kama·
ta i za sebe је trosio samo опо najneophodпije. Na kraju
је, medutim, poSto је usnio san u kojem su mu se ukazali
boZiCni duhovi, otvorio svoje sanduke i роС:ео da troSj, troSj
i trosi. 1 da se prvi put raduje zivotu.
Ako malo razmislis, videces d a је Faust ucinio upravo
suprotno! Pozajmio је da Ы uZivao u Carima Zivota ј sloZio
se s tim da pati па kraju, isplaCujuCi ogromnu "kamatu".
Koji је od ta dva junaka, Skrudz ili Faust, р о tebl Ьiо ЫШ

49
JANIS VARUFAКIS

potrebama novog trZiSnog druStva, formiranog kada је

Gete pisao? Faust, naravno! ZaSto? Ра zato Sto Ы trZiSta
kolablrala ako Ьismo svi blli poput Skrudza, to jest ako
blsmo blli cicije koje Stede sve svoje bogatstvo ne troSeCi
niSta - prodavnice i fabrike Ы se zatvorile poSto niko niSta
п е Ы kupovao, а trZiSno druStvo palo Ы u duboku krizu.
Dug је za trZiSna druStva ono Sto је pakao za hriSCan­
stvo - neophodan upravo onoliko koliko је neprijatan!

Doblt
"Sve se vrti oko novca!" Tu reCenicu Cesto CeS Cuti u sva­
kodnevnom Zivotu. Premda nesnosno ciniCna i uZ.asno pesi­
mistiCna za CoveCanstvo, о па moZda ipak, naZ.alost, sadrZi
veliku dozu istine. О по Sto, medutim, izgaram da ti u vezi
s tim kaZem jeste da stvari nisu oduvek stajale tako, Cak i
ako se danas sve vrti oko novca.
MoZda se sve vrtelo oko vlasti, oko slave, oko dobгog
glasa (seti se samo egipatskih piramida). Mozda је novac
uvek Ыо znaCajno orude u postizanju ciljeva. Nije, medu­
tim, istina to da se sve vrtelo oko novca. Oko рага. Novac
i doblt blli su jedno od sredstava za postizanje cilja. Nisu
sami sebl blli cilj - u meri u kojoj su to danas.
U vreme feudalizma zemljoposednik nikada ne Ьi
pomislio da proda svoj zamak, cak ni kada Ьi mu Ьila
ponudena basnoslovna suma novca. Smatrao Ы sebe
nemoralnim, а prodaju porodiCnog zamka ogromnim
grehom. Propascu! 1 ako Ьi Ьiо prinuden da tako nesto
uradi iz nuzde (sto se retko dogadalo), smatrao Ьi sebe

50
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B D U I

poniZenim, niskim, gubltnikom - Cak i ako Ы zauzvrat

doblo Citavu tonu novca. Danas ne postoje zamak, slika,
jahta koji nisu па prodaju, pod uslovom da је cena zado­
voljavajuC:a. Kako se desila ta promena? Kako se novac od
sredstva pretvorio u cilj? Odgovor је povezan - Sto te neC:e
zaCuditi - s trijumfom razmenskih vrednosti nad onim
Zivotnim. 5 prelaskom iz druStava sa trZiStima u trZiSna
drustva, о i'emu smo govorili u prethodnom poglavlju.
Da Ы razumela novu ulogu novca, moram prvo da ti
neSto viSe kaZem о tome kako је pojava trZiSnih druStava
dala dugu novu ulogu. О tome kako је, u istom duhu, dug
postao "sirovina" doblti. О naCinu па koji је taj proces
preobrazio doblt, profitabllnost, novac u neSto Sto је bllo
samo sebl cilj.
Secas li se da sam ti rekao kako su jednom, pre oko tri
veka, zemlja i rad pretvoreni u robu i da је tako dat znak
za stvaranje tri:iSnih druStava? Bilo је to upravo u trenutku
u kom su dug i doЬit postali ortaci. Pogledajmo kako se
to desi\o.
U vreme feudalizma proces proizvodnje viska (koji,
kao sto smo utvrdili u prvom poglavlju, predstavlja pre­
duslov za "civilizaciju") imao је tri stadijuma, koji su se
redali jedan za drugim ро s\edecem redu : proizvodnja -
raspode/a - dug. МаЈо opsirnije, па poi'etku su kmetovi
obradivali zemlju i proizvodili hranu (proizvodnja). Zatim
је lord/zemljoposednik/feuda\ac s\ao svog nadzornika
da uzme (ako је Ьilo potrebno, i silom) feudali'ev deo
(raspode\a viska izmedu feudalca i kmetova). Na kraju је

51
JANIS VARUFAКIS

feudalac prodavao deo hraпe kojj mu пiје blo potrebaп,

dobljao је za to поvас ј deo tog поvса davao је u zajam,
Ьilo da Ьi drzao u sacj onog kome је pozajmljjvao, Ьilo da
Ьi doblo zauzvrat neke usluge treceg ljca ( dug).
Kad su se, medutim, zemlja ј rad komercijalizovali, de�
sio se veliki preokret: umesto da raspodela viSka sledi pro­
izvodпju, опа se odvjjala Cak pre пеgо Sto Ы poCela sama
pгojzvodnja. Kako је to Ьilo moguce? Podsecam te na to
da su u Britaпiji kmetovi Ьili progпaпi sa zemlje ј da su па
njjhovo mesto dosle - ovce. Zemlju su od zemljopoednjka
izпajmljivali blvSi kmetovj, kojj su rukovodi\j projzvodпjom
vune ј poljopгjvгednjh kultura, а cjlj је Ьila doblt, kako Ьi
se omoguC:ila isplata kirjje zemljoposedпiku, ali ј plata ma­
lobrojnjm radпicima koje su upoSijavali. Drugim re(jma,
пeki ЬivSi kmetovi organjzovali su projzvodnju kao mali
preduzetnjcj - jznajmljjvali su zemlju od zemljoposednjka ј
plaC:ali ili iznajmljivali rad kmetova bezemljaSa, koji su radili
ulazucj svoj fjzj('kj rad.
Da Ьi, medutim, mog\j da pokreпu taj proces, ovi
novi mali preduzetnici morali su prvo da pronadu novac,
рге nego sto Ьi proces pгojzvodnje росео da daje plod
(ј vunu), kako Ьi moglj da jznajme zemlju ј da jsplacuju pla·
te unajmljenim radnicima. VjdiS, dakle, kako је о raspodeli
viSka odluCivaпo pre по Sto Ьi se taj viSak proizveo - poSto
su se zarada zemljoposednika, kirija ј plate radпika delile
jos рге no sto Ьi pocela pгojzvodnja.
1 gde su to mali preduzetnici nalazili поvас da jspla­
te uпapred plate i kirije? Pozajmljivali su ga, naravno! Na

52
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

primer, pozajmljivali su jm zemljoposednicj da Ы taj novac

uzeli nazad uz kamatu, kao ј razne vrste zelenaSa, kojj su
im pozajmljivali jos поvса kako Ьi mogli uпapred da isplate
plate. ZnaS lj Sta to zapravo znaёi? Dve stvaгj,
Prvo, zпai'i da dug zadoblja glavпu ulogu u proizvod­
nom procesu. Redosled kojj је ustanovjo postojanje vjSka
doziveo је potpuпi obrt. Dotadasпji vazeci redosled proi­
zvodпja - raspode/a - dug u potpuпosti је obrпut u sledeci:
dug - raspode/a - proizvodnja.
Drugo, to zпai'i da је doblt postala fetis поvе preduzet­
пii'ke k/ase. Postala је uslov opstaпka za поvе male pre­
duzetпike: ukoliko priпosi пisu Ьili dovoljпi ili ako Ьi сепа
proizvoda пaglo pala, Ьilo је vrlo verovatпo da preduzet­
пici пе Ьi mogli da vrate svoje d ugove s kamatama. Ako
Ьi se desilo tako пesto, опi Ьi postali robovi svog duga.
Nesto poput Fausta. . .

Bogatstvo
Nadam se da sam uspeo da te ubedim u to da је po­
java doblti (kao glavпe refereпtпe tai'ke drustava) u pot­
punosti povezana s trjjumfom razmenskih nad Z:jvotnim
vrednostima i, naravno, s ve/ikim preokretom, koji је na­
metпuo dug па poi'etku ekoпomskog /а пса, а proizvodпju
па пjegovom kraju.
lsta ta prica mogla Ьi, iz malo drugai'ijeg ugla, da se is­
prjёa ј па slede(j na(jn, Savremena trZiSna druStva za svoje
postojaпje mogu da zahvale komercijalizaciji rada i zemlje.
Та komercijalizacija stvorila је radпii'ku klasu (s poi'etkom

53
JANIS VARUFAКIS

koji је oznaCen progonom kmetova sa zemlje njihovih pre­

daka), ali istovremeno i prvu preduzetniCku klasu u britaп­
skim agrarnim predelima. Da Ы mogli da placaju kiriju i da
daju plate, kako Ы proizvodnja mogla da otpocne, njeni
pripadnici poceli su da gomilaju dug, pozajmljujuci od ze·
lenasa i zemljoposednika. Na pocetku, dakle, bese - dug.
Оп је, sa svoje straпe, stvorio doblt kao ci/j ро sebl, kao
preduslov opstanka prveпstveпo preduzetпika, zatim za­
posleпih i, uopSteпo, Citavog trZiSпog druStva.
,,Ра пiје li oduvek bllo tako?", upitaCeS se. Nije, uopSte
пiје bllo tako. U vreme feudalizma postojali su feudalac i
kmetovi. Kmetovi su sami proizvodili i dobljali опај viSak
koji је ostajao kad Ы feudalac prisvojio "svoj" deo. Plate
nisu postojale. N ije bllo doblti. Bogatstvo se gomilalo u ze­
mljoposedпikovom zamku i пeki dugovi stvarali su se пak­
nadno (sto znaCi kad Ы se zavrsilo s proizvodnjom i kad
Ы priпosi blli raspodeljeni). U takvim trZiSпim druStvima
doblt nije blla sama sebl cilj i dug nije blo sustinsko pitanje.
Mocnike је vise zanimalo da se obogate u pljackaskim po­
hodima protiv drugih feudalaca ili naroda, intrigama koje Ы
ih dovele ЬliZe kraljevskoj пakloпosti, ratovima i dvobojima
па turпirima. Na taj пaCin obezbedivali su bogatstvo, vlast
i slavu о kojoj su sanjali. Doblt nije postojala cak ni kao po­
jam u njihovom umu. То је ujedno i razlog zbog kog insisti­
ram па tome da је pojava trZiSпih druStava blla пеорhоdпа
kako Ы se dug, doblt i bogatstvo neraskidivo povezali.
Da је doblt povezana s bogatstvom - to је svima jas­
no. Doblt је kao voda koja tece iz slavine puneci ti kadu.

54
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUI

кoliCina vode koja se skuplja u kadi sliCna је termiпu bo­

gatstva. Sto viSe vode teCe iz slavine (doblt), to se viSe
penje пјvо vode u kadj (bogatstvo). То su poznate stvaгj.
Ono Sto је manje poznato jeste to da se bogatstvo trZiSnih
druStava ,,hrani" dugom. " Kako је to moguCe?", upita­
CeS me verovatno. "Zar nije dug ono Sto Се nas odvesti
u situaciju doktora Fausta?" Odgovor је sledeCi: Vrlo ve­
rovatno jeste. Medutim, basnoslovno bogatstvo koje је
stvoreno u poslednja tгј veka stvoreno је zahvaljuju(j up·
ravo dugu. Dug је, kako sam ti malopre rekao, za trZiSna
druStva upravo ono Sto је pakao za hriSCanstvo: neprijat­
no s jedne strane, ali neophodno s druge.
Kako је, dakle, па osnovu nove uloge duga stvoreno
tako veliko bogatstvo, ali ј nesreca? Aгjstokratjja feudal·
nog poretka пјје jmala njkakav motjv da razvjje tehnologj.
ju kako Ьi se projzvodnja povecala ј kako Ьi se pгojzvodjlo
vjse bogatstva. Njjhov vladajuCi polozaj Ьiо је obezbeden
politj(kj, pravno, oblcajno ј ekonomskj (buduCi da је пјј.
hov deo Ьiо obezbeden radom kmetova). Nasuprot пјјmа,
preduzetnjcj njsu jmalj njkakvu garancjju opstanka, Ьilo
poljtjckog, pгavnog, Ьilo oblcajnog. Jedjnj na(jn njjhovog
opstanka Ьiо је pomocu - dobltj.
Da Ьi stekli doblt, morali su da ostanu па mestu dјгј.
genta orkestra pгojzvodnje. То је podrazumevalo stva·
ranje duga. Moralj su da pozajmljuju kako Ьi nastavjlj da
budu - preduzetnjcj. Da Ьi, medutjm, mogli redovno da
vracaju svoje d ugove, ј to uz kamate, Ьilo је neophodno
da robu prodaju ро njskoj cenj, kako jm konkurencjja ne

55
JANIS VARUFAКIS

Ы preotela musterije. Koliko god da su malo placali svoje

radnike najamnike, jedini naCin obezbedivanja sopstve­
nog opstanka bllo је povecanje produktivnosti njihovog
rada. 1 to su jedino mogli da ui'ine pomocu tehnologije
- tako su nekako poC:eli da koriste izume poput parne ma­
Sine DZejmsa Vata, koja је radionice pretvorila u fabrike.
Tehnologija је, medutim, skupa. 1, da Ы је kupili, da Ы u
nju "uloZili", morali su da pozajme joS novca.
VidiS kako је dug postao "gorivo", ,,parna maSina" in­
dustrijske revolucije, koja је па kraju stvorila Citava brda
bogatstva, dok se u njenoj senci krila neizreciva nesreC.a,
ona о kojoj smo govorili u prethodnom poglavlju.

56
 4
VERA, KRIZA, DRZAVA

Linija vremena

Trgovci postoje oduvek. То, medutim, ne vaZi i za pre­

duzetnike. Na sta mislim? Jedno је brodovlasnik koji је od
engleskog zemljoposednika kupovao vunu i, ро cenu sop­
stvenog Zivota, prenosio је u Jndiju kako Ьi је razmeпio za
svilu (koju је donosio nazad, u Englesku, da Ы је prodao
uz ogromnu doЫt), а nesto sasvim drugo preduzetnik koji
iznajmljuje komercijalizovanu zemlju i "komblnuje" је s
komercijalizovanim (iznajmljenim) radom kako Ы se pro·
izvela i prodala roba. Тај model preduzetnika roden је u
istom onom vremenu u kojem se radalo i trZiSno druStvo!
1 ono sto је najzanimljivije - dotii'ni preduzetnik funkci·
oniSe kao Carobnjak па "liniji vremena".
Zamisli ga kako stoji ispred tanke membrane koja deli
sadasnjost od buducnosti - buducnosti koju jedva moze

57
JANIS VARUFAКIS

da nazre kroz membraпu Sto visi ispred пјеgа, tik izпad

"liпije vremeпa".
Preduzetпik dodiruje membraпu i пjegova је ruka пa­
glim pokretom problja. Оп sam stoji u sadaSпjosti, ali је пje­
gova ruka uSia u buduCпost. PipajuCi, оп grabl rukom raz­
mensku vredпost iz buduCпosti. l, opet, пaglim pokretom
uпazad, оп izvlaCi ruku iz membraпe, uпoseCi silom buduCu
vredпost па ovu straпu "liпije vremeпa41• U sadaSпjost.
Na taj se паСiп razmeпska vredпost koja joS пiје proi­
zvedeпa preпosi u sadaSпjost kako Ьi је preduzetпik ulo­
Zio u proizvodпe postupke kojima Се potom proizvesti tu
vredпost, kako Ы se buduCпost isplatila, da Ьi se naпo­
vo uspostavila dijahronijska ravnoteZa i da Ьi se па kraju
proizvelo bogatstvo koje Ьi па drugi nai'in Ьilo nemoguce
proizvesti.
То је smisao duga u trZiSnim druStvima. Aktivira buduCe
vredпosti kako Ьi one same sebe - proizvele. ReC је о pravoj
magiji! NaZalost, kao u svakoj priCi о Carobпjacima, ne prola­
zi mпogo vremena dok se svojim zastraSujuCim prisustvom
ne ukaZe i crna magija. Ulogu zlih Carobпjaka u mojoj "priёi"
imaju baпkari. VidiS, navedeпi opis пiје zavrSeп. U stvamosti
preduzetnik пе vlada sam svojom rukom koja problja mem­
branu grabeCi buduCu vrednost. Preduzetnikova ruka ima
svoju volju, svoje interese. Predstavlja drugo, samostalпo
ЫСе, ЫСе koje је u stvari - baпkar.
Zaista, da Ы pokreпuo proizvodпi proces, preduzetпi­
ku је potrebna intervencija sopstvene autoпomпe desпe
ruke iliti bankara - Coveka Ш, bolje reCi, organizacije koja

58
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE B O U I

se razvila od zelenaSa feudalnog doba do svemoCnog C:i­

nioca trZ.iSnih druStava.

Bankarova "ruka"
Bankar, nasuprot preduzetniku, п е organizuje proizvo­
dnju. Sta onda оп zapravo radi? ZaSto se u njegovim ru­
kama gomila toliko bogatstvo? M nogi gгese smatraju<'i
bankara posrednikom izmedu onih koji imaju viSak novca
i onih drugih, onih koji zele da pozajme taj novac, to jest
smatrajuCi da bankar posreduje izmedu zajmodavaca ili
poverilaca i onih koji pozajmljuju novac i upisuje poverio­
cima kamatu manju od kamate kojom tereti one Sto uzi­
maju zajam, ра па toj razlici zaraduje.
Tako је bllo nekada. Рге vise vekova. 1 danas bankar ima
tu ulogu. Ali u maloj, veoma maloj meri. Otkad su se tГZisna
druStva naSia u punom razvoju, osnovna uloga bankara
nije viSe posredniStvo izmedu onih koji uzmaju zajam i
ulagaCa. U razvijenim trZiSnim druStvima bankar ne crpe
postojecu vrednost od jednog da Ы је dao drugom. С гре
је iz buducnosti da Ы је dao sadasnjosti. Zasto? Zato sto
postojeca razmenska vrednost u opticaju nije dovoljna da
Ьi se aktiviralo trZiSno druStvo, koje zahteva mnogo veCa
ulaganja od postojecih stednji.
Upravo iz tog razloga bankar, u mesto da bude predu·
zetnikova ruka koja se puni vec postojecom vrednoscu
poverenickih stednji, funkcionise kao alegorijska predu·
zetnikova ruka koja problja liniju vremena uzimajuci
iz buducnosti jos nestvorenu vrednost, prenoseci је u

59
JANIS VARUFAKIS

sadaSnjost i pozajmljujuCi је preduzimaCu da Ы оп mogao

da pokrene proizvodnju i da proizvede vrednost kako Ы
se bankar isplatio i kako Ы se vrednost ,,ukradena" od
buduCnosti vratila u - buduCnost.
Eto zaSto bankara nazivam ,,dijahronijskim posred­
nikom". Zamisli ga kao tipa koji је ukrao jednu od vre­
menskih maSina Н. DZ. Velsa i koji је koristi da Ы putovao
kroz vreme i zaradivao novac poma:ZuCi preduzetnicima
buduCnosti da daju zajmove preduzetnicima sadaSnjosti
(koji mogu blti i jedni te isti), dok za sebe zadrzava razliku
izmedu kamate koju upisuje preduzetniku iz buduCnosti i
one kojom tereti danaSnjeg preduzetnika. ReC је о veoma
delikatnoj ,,transakciji", ako se uzme u obzir to da od nje
zavisi ,,dijahronijska ravnote:Za".
Kljucni proЫem i razlog zbog kojeg sam uporedio ban­
kare s crnom magijom iz bajki jeste sledeci paradoks. Sto
se viSe posti:Ze dijahronijska ravnote:Za, to је veCi motiv
bankarske ruke da otkida sve veCe vrednosti iz buduCnosti
kako Ы uvecala svoje procente - posto је bankareva doblt
(razlika izmedu dve kamate koju zadrzava za sebe) upravo
proporcionalna veliCini buduCe vrednosti koju prenosi u sa·
daSnjost. Na taj naCin, medutim, pozajmljujuCi sve veCe vred·
nosti iz buduCnosti, bankar zavrSava tako Sto naruSava sta·
bllnost "dijahronijske ravnote:Ze". l tada dolazi do - kraha!

Krah
Kad bankarska "ruka" pretera i optereti sadaSnjost
obavezama prema buducnosti koje sadasnjost, koliko god

бО
 OVAJ SVEТ MOZE Dд B U D E BOUI

da se upiпjala, пе moZe da ispuпi, tada dolazi do kraha. Do

baпkrota. Sloma. Oholost - hubris - baпkarske ruke blva
kаZпјепа svirepom odmazdom, nemezisom.
Ali, u Zelji da mапје koristim alegoriju i da budem koп­
kretпiji, hteo Ьih da ti objasпjm kako to tаспо Ьапkагј
preпose razmeпsku vredпost iz buduCпosti. PomoCu kog
mehaпizma опi to Сiпе. Samo па taj паСiп shvatiCeS da је
krah пeizbeZaп.
Recjmo da M jhalis pravj blcjkle ј da od baпkara trazj
kredjt od soo.ooo evra da kupj masjпe koje се mu omo­
guCitj projzvodпju ramova Ьicjkala od karboпskjh vlaka­
пa kako Ы ЬicjkJi Ьilj laksj ј јасј, Рјtапје је: Gde се Ьапkаг
proпaCi tu sumu da Ы је pozajmio Mihalisu, паrаvпо uz
odgovarajucu kamatu.
N emoj d a pozurjs sa odgovorom d a се baпkar po­
zajmiti Mihalisu svoj поvас ili поvас koji su drugi uloZili
u пjegovu baпku. То је pogresaп odgovor! Тасап odgo­
vor је: N jotkud! Nj od cega! Baпkar се пaprosto ukпjiZitj,
poverjtj па M j halisov racuп sumu od soo.ooo evra. Sta
to zпасј? ZпaCi da се, kad Mjhalis proverj staпje па svom
baпkovпom raC:uпu, presreCaп, ugledati па ekraпu banko­
mata sledece staпje: Saldo 1 Krajnje stanje = soo.ooo evra.
M jhalis се onda odmah jsplatjtj projzvodaca masjne pre·
nosecj soo.ooo evra sa svog bankovпog racuna па Ьап·
kovnj racun projzvodaca ј tako се se пј od cega, njotkud
stvoriti suma od soo.ooo evra!
1, zaista, "proces pomoCu kojeg banke stvaraju novac
пј jz cega toljko је jednostavan d a u m пјје u mogucnosti

61
J A N I S VARUFAKIS

da ga pojmi", kao Sto је rekao jednom јеdап zпаСајпi eko­

пomi5ta. Naravпo, пiSta 5е пе rada ni iz Cega. Kad ti kaZem
da је Ьапkаг па magiCaп пaCin 5tvorio 500.000 evra пi iz
Cega, mi51im па ono Sto 5mo pomeпuli ranije - tih 500.000
evra potiCu iz buduCпo5ti! Proizlaze iz po5tupka u okviru
kojeg baпkar5ka ruka problja membraпu, prelazi "liпiju
vremeпa", uzima vredпo5t koja joS пiје 5tvoreпa, preпosi
је u sadasnjost, daje је ( uz naknadu) Mihalisu, preduzetni­
ku, i 5Vi 5е пadamo da Се пovi Mihali5ovi blcikli, 5 ramom
od karboп5kih vlakaпa, imati takvu razmeп5ku vredпo5t
da Се 5uma od 500.000 evra koju nam је buduCпo5t dala
ka5пije moCi da 5е i5plati, 5 kamatom koju 5mo јој duZni.
MiloSCu Ьапkага, dakle, Mihali5 prima 500.000 evra пi
iz Cega ili, tаё:пiје, iz buduCno5ti. Вапkаг profitira iz tog
bezgreSпog zaCeCa zahvaljujuCi zпаСајпоm proceпtu
kamata - Sto је viSe поvса ргепо5iо iz buduCпo5ti razпim
Mihali5ima, to је veCa пjegova liCпa kori5t. Od treпutka
kada ga ne sputava nijedno ozblljno ogranicenje i kada
moZe da "rada" koliko god novca mu drago, Sto zпaCi da
ga ргепо5i iz buduCпo5ti, periodi 5tabllпo5ti i razvoja Сiпе
da bankar bude optimi5tiCan mi51eCi da zai5ta ne po5toje
graпice. Stoga, dakle, оп "rada" 5Ve viSe поvса! U 5uStiпi,
odlama 5Ve veCe razmen5ke vredпo5ti od buduCпo5ti i
ргепо5i ih u 5adaSnjo5t.
U пekom trenutku, medutim, razпi Mihali5i iz 5ada­
Snjo5ti пе mogu da proizvedu 5VU tu vredпo5t koju bu­
duCпo5t zahteva. Na 5tranu to Sto пе pozajmljuju 5amo
Mihali5i koji proizvode kori5Пe proizvode, veC i drugi, опi

62
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BO U I

koji koriste pozajmice da Ы se kockali, па primer kupujuCi

nekretnine u nadi da Се njihova cena porasti, da Се ih pro­
dati ро mnogo viSoj ceni i da Се tako zaraditi razmensku
hipervrednost а da ni u Cemu nisu doprineli ekonomiji.
U praksi, dakle, u nekom trenutku ni M ihalisi ni pro­
fiteri ne mogu da isplate zajmove bankarima, а ovi, sa
svoje strane, viSe ne mogu da isplate ... buduCnost. Za­
tvaraju se preduzeca i prodavnice. Ljudi ostaju bez posla.
Cene nekretnina padaju i tako profiteri dozivljavaju
bankrot. Prodavnice i preduzeca koji su opstali posle
prvog talasa krize svedoci su smanjenja sopstvene р го·
daje i па kraju su i sami prinudeni da stave katanac. Broj
zaposlenih koji dobljaju otkaz sve је veci. U brzo i sa·
те banke ostaju s brdom zajmova koje su dale raznim
Mihalisima ј profjterima јег su ti zajmovi prsli kao baloni.
Stedise shvataju da banke imaju ргоЫеm i traze nazad
svoj novac. Banke nemaju taj novac da im isplate posto
su i njega iskoristile za sopstvene potrebe, ра ј оп е blvaju
primorane d a se zatvore. C im svet sazna d a su banke
zatvorene, nastupa panjka i krah postaje sveopStj,
Vidis li sta se desava? Sve dok se dijahronijska ravno·
teZa odr.Zava, sve se odvija normalno. M ihalisi proizvode
lepe Ьicikle, proizvodaCi masina koje M ihalisi kupuju za·
posljavaju radnike, radnici kupuju blcikle i druga dobra,
profiteri zaraduju а da nista п е proizvode i trzisno drustvo
se razvija. M edutim, u stomaku te ekonomije u razvoju
krije se seme zla, kost slepog misa, plodno tlo koje се is·
koristiti crna magija, sto znaёi bankarski sistem, da Ьi se

63
JANIS VARUFAKIS

stvorili nestabllnost, strah, nesreCa: dijahronijska ravno­

te:Za rada neravnote:Zu, stabllnost nestabllnost, а razvoj
krah. А u pozadjпj te paradoksalne eskalacjje zla krjje se
ruka bankara.
Secas lj se da sam tj rekao kako је dug neophodan za
trZiSna druStva? Da bez duga nema ni doblti? 1 da bez do­
blti nema viSka? Sada dodajem i sledeCe: proces koji stvara
doblt ј bogatstvo rada ј krah, rada kгjze. Sto је stabllnjjj га·
zvojni postupak, to је motiv bankara da iskoriste svoje ma­
giё:ne sposobnosti veCi. Njihove Carolije, medutim - а da
oni to i ne uspeju da primete - prelaze granicu crne magije
ј ubrzo zatim nastupa krah. Pri tome, krah nije niSta drugo
do neoCekivanj nastup nestabilnosti dijahronijske ravno­
te:Ze, Sto za posledicu ima to da sadaSnjost mora priznati
buducnostj kako ne moze da јој da ono sto јој duguje.

DrZava
Ako је trZiSno drustvo u trenutku u kom poCinje krah
prepuSteno samom sebl, u istom tom trenutku krenuCe
sveopSta lavina. Preduzetnici su nesposobni da reaguju
јег su bankrotirali ili su па rubu bankrota. lsto to vaZi ј za
banke. TrZiSta se gase. Oblё:ni ljudi steZu kaiS smanjujuCi
koliko mogu svoje troSkove. Na taj naCin, medutim, po­
traZnja se joS viSe smanjuje, zatvara se joS viSe preduzeCa,
potroSnja se joS viSe smanjuje, trZiSta joS viSe tonu i tako
dalje. Ukratko - krah donosj kгjzu.
Ко moze da stavj tai'ku па taj mracnj vrtlog? Od mo·
menta kad su se privatna lica uhvatila u ovaj razorni vrtlog

64
 OVAJ SVEТ MOZE Од B U O E B O U I

samo drZava moZe da reaguje. Od XIX veka, kada su prvi

put primeCeпe ekoпomske krize trZiSпih druStava, drZava
је, pod pritiskom razjareпih gradaпa, blla primoraпa da
iпterveпiSe. Kako?
Prve drZavпe iпterveпcije odпosile su se па baпkarski
sistem, koreп zla. U treпutku u kojem se rada paпika i Ьап­
kе propadaju jedna za drugom jedjnj nai'in da zlo prestane
jeste da se umeSa drZava i da па пeki naCiп stavi taCku па
tu laпCanu reakciju - da omoguCi bankama, koje Ьi inaCe
stavile katanac, da пekako opstanu. Kako? PozajmljujuCi
jm novac. Gde Ы, medutjm, drzava mogla da nade toljko
novca za tako kratko vreme?
Da Ьi dr:Z.ava to mogla, ona је blla primorana da na­
pravi svoju banku, koju nazivamo centralnom bankom i
koja pozajmljuje novac bankarjma u teskjm trenucjma.
Odakle jm pozajmljuje? N jotkud ! N a p rosto, u nekj zao
Cas, kao Sto se desilo s trgovinskom bankom koja је "ro­
dj/a" 500.000 evra da Ьi jh pozajmj/a pгojzvodai'u blcjkala
M jha/jsu (secas /ј se prethodnog ргјmега?), tako ј central·
па banka "rada" milione, а ako zatreba i milijarde, da Ьi
jh dala trgovjnskoj banci. Da Ьi, medutjm, mogla da uradj
tako nesto, centralna banka mora da jma monopol nad
stampanjm novcem. Tako је nekako nastala prjvj/egjja
drzave da jma jskljui'ivo pravo па stampanje novi'anjca ј
raspolaganje novcem.
DгZavni monopol stampanog novca i uloga centralne ban­
ke kao "krajnjeg zajmodavca" neophodnj su da Ьi se ogranj­
i'ava/j krahovi, da Ьi se zaustavljala panika, da Ьi se nekako

65
JANIS VARUFAКIS

stablljzovala trZiSпa ekoпomija. Ni u kom sluCaju, medutjm,

пisu ј dovoljпj! Zato su drZave polako Ьile primoraпe da pre­
duzmu dodatпe mere, kao, па prjmer, da garaпtuju za Sted­
пju svojjh gradaпa ( do izvesпe mere) kako svj zajedпo пе Ы
propadali kada Ьi neka banka bankrotirala - sto је Ьilo nei­
zbe:Zпo. Bez takvih garaпcjja, Cim Cuju da "пeSto пе ide kako
treba u ekoпomiji", ulagaCj/StedjSe hitaju u Ьапkе da povuku
svoj поvас, Ьапkе пemaju dovoljпo Stampaпog поvса da
Ьi ga svima dali, to potvrduje strahovaпja StedjSa da dolazj
krah i tako - dolazi krah! Eto zaSto је staпje stvari пametпulo
drzavama obavezu da garantuju za stednju/uloge - da ne
Ьismo svaki Cas jmalj krahove.
C:esto ces cuti kako se govori da је glavni proЫem drza­
va. 1 da Ьi stvari stajale mnogo bolje kad Ьi drzava ostavila
privatпike па mjru ј kad se пе Ьi meSala u пjihove poslove.
Besmislice. Jedini razlog zbog kojeg је drzava Ьila primo­
rana da garantuje za stednje/uloge i da preuzme monopol
паd пovcem blo је taj Sto је u vremeпima u kojjma dr:Zava
пiје jпterveпisala i kad su privatпjci blli ostavljeпi па miru
do:Zjvljavaп krah za krahom. U vreme kraha, kad se sve oko
пjih ruSjlo, jsti ti prjvatпici zahteva1i su od dr:Zave da пeSto
u(јпј, А kad Ы kriza proSia, zahtevali su od drZave da паmеt­
пе baпkarima pravjla kako se zlo пе Ы poпovilo.

DrZ:ava i bankari: toksiCni odnos

Ovde, medutim, postoji jedna kontradikcija. 5 jedne
strane, drZava је blla ta koja је morala da se pobriпe za to
da se banke ne zatvore ako se desj krah. S druge strane,

66
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE B O U I

sama dr.Zava morala је da nametne disciplinu bankarskoj

ruci kako od buduCnosti ne Ы otkidala veCu vrednost u
odnosu па onu koju mo.Ze da proizvede sada.Snjost. Та su
dva cilja, medutim, sukoЬijena!
Kada је, naime, bankar siguгan da Се dr.Zava da pohi­
ta i spase ga u nekom te.Skom trenutku, nema nikakvog
razloga da se plasi - da ogranicava zajmove koje daje uz
naknadu. Dok dr.Zave bankarima nameCu pravila kako Ы
ograniC:i/e njihovu te.Znju da u dobrim vremenima daju zaj­
move koji vode u krah, bankari iznalaze naC:ine preusme­
ravanja tih pravila, i to suprotno od opsteg drustvenog
interesa. Ј po.Sto bankari imaju veCu ekonomsku moC nad
politiC:kim C:elnicima drZavnih institucija (koji, navodno,
kontrolisu i disciplinuju bankare) nego sto је imaju oЫcni
gradani, stavovi bankara imaju teznju da prevladuju.
lspravno Ы Ыlо da drzava spasava banke (sto је zaista
Ыtno kako se one ne Ы zatvorile - i da se ne Ы izguЫie
Stednje gradana, i da se п е Ы uruSio sistem plaCanja, koji
је krvotok ekonomije), ali ne i bankare. l spravno Ы Ыlо
da njih posalje kuCi, da sprovede procese ozdravljenja i
da njihove banke, naknadno, ako ne zeli da ih zadrzi, р го·
da novim vlasnicima, kojima Се, medutim, Ьiti jasno da Се
tako stecene banke izguЫti ukoliko ih odvedu u bankrot
(па primer, nerazumnim pozajmljivanjem).
Nazalost, politicari koji vladaju drzavom najcesce spa·
savaju bankare, i to novcem koji drzava oduzima od naj·
siromasnijih gradana. Zauzvrat, bankari finansiraju predi·
zborne kampanje politicara koji su prema njima prijateljski

б7
JANIS VARUFAKIS

пastrojeni. Rezultat је preterano "vruCa" veza politiCara i

bankara. Odnos toksiCaп za ostatak druStva.
Као Sto moZeS da naslutiS, i sama pomisao da Се dr­
Zava koja је prijateljski nastrojeпa prema baпkarima da
ih spase Cini bankare ciniCпim i пepaZijivim. Posle пekog
kraha oni moZda postanu nakratko paZ\jivi, ali, Cim se
stvari posle spasenja od drZave malo smire i Cim stabll­
пost раСпе da se vraCa, eto ih opet, poCiпju da "radaju"
поvас otkidajuCi Citave gomile vredпosti od buduCпosti i
preпoseCi ih u sadaSnjost, koja ne moZe da ih proizvede.
Sta smo о по rekli malopre? Stabllпost rada пestabllnost,
а dijahronijska ravnoteZa naruSava se zbog пeuravпote­
Zenih izbora bankara.

Javni dug - fantom ove drame

PrimetiCeS da u druStvu u kojem Zivimo postoji sledeCa
pojava. U vreme "debelih krava" preduzetпici i bankari
su protiv drzave. Optuzuju је da predstavlja prepreku
razvoju. Da је parazit koji sisa privatnu ekoпomiju, taCnije
njih same, i to posredstvom poreza. SnaZпo se protive
svakom suStiпskom uticaju drZave па socijalпu ekonomiju.
Zasto? lz dva razloga.
Prvo, zato Sto se plaSe da Се drZava nametnuti ograni·
ёепја privatnom dugu koji banke smeju da stvaraju (seti se
da bez privatnog duga ne postoji privatna doЬit!). Drugo,
zato Sto п е Zele da drZava ima druStveпe troSkove (па pri­
mer, za javne bolnice, Skole, za umetnost i kulturu, za su­
zbljanje siromaStva), poSto se ulagaпja te vrste finansiraju

БВ
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

iz poreza, а oni se plaSe da Се to morati sami da plate јег

se kao najbogatiji oporezuju viSe od ostalih.
Bankarski krah i kriza koja ga oblCno prati korenito
menjaju tu sliku. Cim krene lanCana reakcija koja vodi
bankare па rub bankrota, bankari i preduzetnici zahtevaju
od drZave pomoC. Zahtevaju da budu spaseni drZavnim
novcem i uopSte ih ne zanima gde Се se taj novac pronaCi.
Razumljivo s njihove strane - Zele da ih druStvo Stiti u
teSkim trenucima, ali kad stvari idu kako valja za njih,
odbljaju da i sami prihvate obaveze prema istom tom
druStvu. StaviSe, intelektualno sposobniji medu njima iz·
laZu i filozofska miSijenja, ро kojima .. pojam druStva nije
valjano definisan", dok oni koji su joS .. potkovaniji" tvrde
da .. пе postoji neSto Sto blsmo mogli nazvati druStvom".
Pored te retorike moCnih, medutim, postoji i stvarnost.
А ona kaze da је drzava neophodna da Ьi mocni pojedin­
ci mogli u svojim rukama da gomilaju sve veCi visak. Vec
sam ti objasnio da Ьi trzisno drustvo pocelo da se tetura
ukoliko drzava ne Ьi stvarala novac za uЫazavanje potre­
sa bankarskog sistema. То nije jedini razlog zbog kojeg је
drzava neophodna; neophodna је kako Ы mocnici mogli
da ublraju doblt, tako da Ьi trzisna drustva mogla da op­
stanu. Postoji jos citav niz razloga.
Jedan od njih jeste to da bez drzavne sile mocni poje­
dinci ne Ьi mogli da se obogate. Vratimo se nacas о пој prici
u kojoj sam ti govorio о tome kako је u Britaniji stvorena
ргvа trzisna ekonomija. Secas li se da sam rekao da је sve
pocelo kada su kmetovi proterani sa zemlje svojih predaka?

69
JANIS VARUFAKIS

Sta mis1iS, kako su zemljoposednici uspeli da ih oteraju?

PomoCu drZavne sile. l, zaista, drZava, to jest dvor, pomogla
је da zemljoposednici oteraju oCajne seljake, i to SaljuCi па
njih vojne jedinice. Sta misliS, kako је odrZavan "druStveni
mir" u vreme kada је, s jedne strane, mala manjina uZivala
u bogatstvu i udobnosti, dok је, s druge, ogromna veCina
umirala od gladi u straCarama ManCestera, Birmingema i
samog Londona? Samo pod pretnjom oruZja policije i voj­
ske. Jednostavnije reCeno, bez drZavne sile ne Ы bllo mogu­
Ce postojanje privatne doblti i trZiSne ekonomije.
l nije samo drZavnu silu drZava nudila па dar moCnim
pojedincima. Bila је tu i izgradnja kanala, bez kojih pro·
izvodi s polja i iz fabrika ne Ы nikada naSii put ka trZiStima
trZiSnog druStva. Bile su tu i odvratne zgrade u kojima su
se guZvale uvele duSe bolesnih, unezverenih bezemljaSa
da ne Ы kruZile ulicama i stvarale oseCaj nesigurnosti i od­
bojnosti medu "dobrim" svetom. Као i neke bolnice ili
programi suzbljanja epidemija koji su doprineli cudu indu·
strijske revolucije. lli Skole u kojima su buduCi radnici uCeni
Citanju i pisanju kako Ы mogli da pruZe viSe razmenske
vrednosti svojim poslodavcima preduzetnicima.
Svi ti drZavni "darovi" davali su stabllnost trZiSnom
druStvu i dozvoljavali su privatnicima, pogotovo onim
najmoCnijim medu njima, da se bogate. Bogatstvo se
proizvodilo kolektivno (proizvodili su ga radnici, izumite­
lji, drZavni Cinioci i preduzetnici), ali se gomilalo u ruka­
ma najmocnijih privatnika, koji su: а) tvrdili da је bogat·
stvo nastalo iskljuCivo zahvaljujuCi njima, i Ь) gnuSali se

70
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

"graЬijive" drZ:ave, koja im oduzima "njihovo" bogatstvo

pomoCu poreskog sistema.
PoSto su moCnici u velikoj meri uticali па vlast ( da ne
kazem da su је kontroljsalj), postojala је stabllna teznja
smanjivanja poreza u odnosu па drZ:avne troSkove. Bo­
gati su zahtevali od drZave da im obezbeduje sve ono
Sto sam veC naveo, ali nisu imali nikakvu nameru da za
to placaju obezbedujucj odgovarajuce poreze. Sto se
tj(e zaposlenjh, njjhove plate su blle toljke da su moglj
tek da prehrane sebe ј svoju decu. Prema tome, kakve
su опј poreze moglj da placaju? Sad tj је jasno jz kog је
razloga drZava imala sistematski veCe troSkove u odnosu
па zaradu. Rezultat toga blo је drzavnj dug!
Sa Cisto arjtmetjcke tai'ke gledjsta, razljka jzmedu jav­
nih troSkova ј poreskog priliva drZave nazjva se javnim
defjcjtom. Ako neka drzava svake godjne jma defjcjt od
jednog evra, onda се za deset godjna drzava nagomjlatj
javnj dug od deset evra, plus kamate koje treba da placa.
А odakle drzava pozajmljuje? Od prjvatnjka, naravno, ј to
od onjh najgorjh - bankara. Tako se pojavljuje sledeca ne­
verovatna situacija:
- Mocnjcj nece da placaju porez da bl ekonomskj po­
mogli drzavj kako Ы drzava mogla da Cinj sve ono sto је
neophodno da Ьi onj blli (ј ostali) mo(nj.
- Drzava је prjnudena da jma defjcjt ј da sjstematskj
povecava svoj dug.
- M o(njcj, а naroi'ito bankarj, korjste priliku da jos vjse
ojai'aju pozajmljujuCi drzavj (ј to s kamatom) novac kojj

71
J A N I S VARUFAКIS

odbljaju da daju, а koji Ьi svakako morali da daju placajuCi

poreze.
- Kad se krah priЬiiZava, drZava hita da spase bankare
drZavnim novcem - koji delimiCno potiCe od novca Sto ga
stvara drZavna centralna banka, delom od poreskih rezer­
vi, а delom od smanjenja socijalnih davanja i penzija onih
slablh, kao i od kredita uzetih od drugih mocnika ( oblcno
iz inostranstva).

Koliko god demonizovali drZavu, moC.nicima је о па po­

trebna isto onoliko koliko su im potrebni sopstveni bubre­
zi ili jetra. DrZava i privatnici su u okviru trZiSnih druStava
spojeni sudovi. Sto viSe moC.ni privatnici demonizuju drZa­
vu, to su zavisniji od nje, ali ne Zele da је - plaC.aju.
Ako pogledas stvari s neke distance i nekako hlad­
nokrvno, ustanoviC.eS da javni dug zaista ima ulogu urav­
noteZavanja. U ,,dobrim vremenima", u vreme kad postoji
privredni rast, drZava pozajmljuje od privatnika, upuSta se
u troskove koji pospesuju potraznju robe (ра samim tim
i privredni razvoj), banke koriste drZavni dug kao svoju
privatnu svojinu (s obzirom па to da im drZava duguje),
kako Ьi i same pozajmljivale od drugih banaka ( da Ьi, na­
dalje, mogle da pozajmljuju drugim privatnicima - predu­
zetnicima i domaC.instvima) itd. Kad krah stigne, drZava
sa svojom centralnom bankom, koja ima kljuCnu ulogu,
predstavlja jedini mehanizam za zaustavljanje katastrofe.
1 kada posle kraha usledi period krize, vreme "mrSavih

72
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

krava", rast javnog duga ima terapeutsku ulogu buduCi

da udahnjuje kakvu takvu energiju u posrnulu privredu.
ZaokruZujuC.i ovu priC:u о javnom dugu i njegovoj ulozi
u trZiSnim druStvima, mislim da ima smisla da ga zamisliS,
uz pomoC maSte, kao "fantoma ekonomske drame". BaS
kao Sto savest aktivira Coveka i Cini ga CoveC:nim, razdva­
jajuCi ga u potpunosti kvalitativno od robota, upravo tako
javni dug funkcioniSe iza kulisa kao "duh" ili "fantom11
ekonomske drame Sto se odigrava svakodnevno oko nas.
Osnovna funkcija javnog duga, u komblnaciji s drzavnom
centralnom bankom, jeste da pruZa stabllnost trZiSnim
druStvima, kao i moguCnost moCnima da ostanu moCni
( u trenutku kad oni nipodastavaju kako drzavu tako i javni
dug), ali i da posluzi kao amortizer za uЫazavanje potresa
proisteklih iz krahova i kriza koje ih slede.

Dug, bogatstvo, drZava: rezime

U trZiSnim druStvima dug је sirovina. Sta se proizvodi
od te sirovine? Doblt, koja је zapravo oЫik sto ga poprima
viSak u trZiSnim druStvima i koja ima dvojaku konaC:nu svr­
hu. 5 jedne strane, da se pretvori u investicije u nove teh­
nologije (па primer, blcikli nove generacije u Mihalisovom
slucaju), u radna mesta, proizvode. 5 druge strane, da se
pretvori u bogatstvo u rukama onih koji imaju pristup do­
Ьiti, doblti sto је i gomilaju.
Ako је otkrice poljoprivrednih kultura pre dvanaest
hiljada godina Ьilo revol ucija koja је stvorila visak, ali i
velike nejednakosti (seti se prvog poglavlja), radanje

73
JANIS VARUFAKIS

tгZiSnih druStava u okviгu industrijske revolucije uveCalo

је u najveCoj meri kako viSkove tako i nejednakosti (ovo
cu ti objasniti detaljnije u narednom poglavlju). u isto vre·
me stvorilo је i savremenu drZavu, dajuCi јој neophodnu
гegulativnu ulogu. Evo ј zaSto . .,Cudo" trZiSnjh dгuStava
zavisj od magjje bankarskog sjstema, koja nagjnje ka crnoj
magiji, baS kao Sto muSice nemjnovno blvaju pгivuCene
svetlom. Rezultat su perjodj(пj krahovj i ekonomske kгi­
ze koje vrebaju i zahtevaju od drZave јпtегvепсјје veljkjh
razmera:
- intervencije koje ni u kom sluCaju njsu neutralne ili
nepгjstrasne;
- intervencije koje joS vjSe pojaCavaju nejednakosti;
- interveпcjje koje bankarjma daju joS veCu vlast nad
preduzetnjcima ј druStvom uopSte;
- jntervencjje koje sistematskj smanjuju dгuStvenu moC
onjh Sto ne poseduju ni banke ni preduzeCa, veC im
opstanak zavisi iskljucivo od rada sto ga iznajmljuju
(ili se, taCnije, nadaju se da Се, ako budu imalj sreC.e,
moci da ga iznajme).

Svako dгuStvo ima svoje mitove. TrZiSno druStvo ne

predstavlja izuzetak. Cetjrj osnovna mita obeleZavaju naSe
vreme:
1. Privatni dug је nesto Jose i ozЫ\jni ljudi beze od njega
kao davo od krsta.
2. Banke daju kredite od sume novca koju (јпј Stednja
njenih StediSa.

74
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

3· Doblt se proizvodi pojedinaCno, Sto (јпе privatnicj,

а uloga dr:Zave u svemu tome jeste da sprovodi raspodelu
u korist onih najslabljih.
4. DrZava је parazjtska i ona је potencjjalnj supaгnjk
privatnog sektora, to jest preduzetnika.

Као ј svj mitovi, tako i ovi sadrZe zrnca jstine. lstina је,
medutim, veoma daleko od toga. Smatram da svakom od
navedenih mitova odgovara jedna sasvim drugaCjja jstjna:
1 . Privatni dug је neophodna sjrovjna prjvatne dobltj.
2. Privatni dug vodi u krah i krizu zato sto banke proi·
zvode kredite ni jz Cega Ш, taC:nije, zato Sto su sume koje
Cine njihovu liCnu zaradu sve veCe Sto је veCa razmenska
vrednost koju prenose jz buduCnostj u sadaSnjost.
з. U tГZisnim drustvima doblt se proizvodi kolektivno, а
naknadno је prisvajaju oni koji imaju veCu druStvenu moC,
uz aktivnu pomoC drZave.
4· Banke su iskljui'ivo parazitske tvorevine, dok drzava
ima neophodnu ulogu stabllizatora - ona rukovodi krizom
koju stvara prjvatnj sektor i, paralelno, pomaZe moCnima
da i dalje ostanu mocni.
5· Mocnici trzisnih drustava zahtevali Ы da se izmisle
javni dug i drzavni monopol nad novcem kad oni ne Ы
postojali. (lako danas daju argumente protiv javnog duga
ј centralne banke, Cine to sa stanoviSta moCi!)

Ukratko
Dug, d oblt, bogatstvo, krah, kriza. То su sve cinioci
drame koja, stavise, izgleda kao d a seze d o granica

75
JAN15 VARUFAK15

apsurda kad, nakon kriza prouzrokovanih nezajaZijivoSC.u

moC.nika, pogotovo bankara, isti ti ljudi, oni Sto s gade­
njem odbljaju ideju о drzavi u sluzbl onih kojima је stvar­
no potrebna, smatraju svojim pravom da zahtevaju od
drZave beskrajne injekcije novca poSto njima iskrsne neki
proЫem. Rеё је о sloZenoj slagalici, о enigmi koju moZeS
da reSiS osvetljavajuC.i је svojim razumom, suoёavajuC.i se
s njom kao da је rec о potrazi za Ьlagom sto se odigrava
na ёitavoj zemlji, uz znakove posejane svuda, u svakom
kutku gde se ljudi trude, bore i sanjaju.

76
 5
UKLEТE MASINE

Sindrom doktora Viktora Frankenstajna

Јеdпе beskrajпo tamпe под u XIX veku drustvo spi­

sateljice Meri Seli, u kom је, izmedu ostalih, Ьiо i pesnik
lord Вајrоп, okupilo se u jedпom letпjikovcu, пegde u
Svajcarskoj. Cele под sevale su munje i kisa је пeprestaпo
padala. Pod svetloscu sveca Ciji su plameпovi poigravali
ј usred razпjh cudпjh zvukova koji su se culi u kuci usled
опоg potopa, drustvo pisaca ј pesпika odluCilo је da
orgaпizuje takmicenje - da svako od пjih парјsе р о jedпu
stravicnu pricu ј da posle toga glasanjem odluce ('јја је
prica пajstrasпija.
Merj Seli је sastavila pricu о doktoru Viktoru Fraпken­
stajпu - dobrom lekaru koji је imao amblciju da pobedi
smrt u jedпom vremeпu u kojem је smrt vrebala па sva·
kom koraku. Kolera, оЬlсап grip, losa ishraпa harali su

77
JANIS VARUFAКIS

C.oveCanstvom. PoSto је Ыо veljkj nauCnik, Vjktor је роСео

da eksperjmentjSe pomoCu leSeva (јје је delove tela kojj
su blli u najboljem stanju (organi, glava, ruke itd.) spajao
stvaraju(j tako novo telo od tjh osnovnjh sjгovina. Zatjm
је dobri doktor iskoristio magicnu moc elektriciteta da Ы
udahnuo fjvot u svoju tvorevjnu.
lznenada "tvorevina" doktora FrankenStajna o:Zjvljava,
ustaje s hirurSkog stola ј s veljkom mukom pokuSava da
"ude" u fjvot. Da stane uspravno, da samostalno hoda,
da паdе toplinu. Tada su Vjktora, poSto је video Sta је
пapravio - suprotпo od Prometeja, koji је zavoleo svoje
tvorevine (nas, ljude) - obuzeli odvratnost i strah, ра је
пapustjo svoju tvorevjпu, ostavljaju(j је па milost ј ne­
milost sudblni, i pobegao glavom bez obzira.
ё.udovjSte koje је stvorio, пеsроsоЬпо da se ukljuCi
u neprjjateljsko druStvo, ubllo је mпoge, а jzmedu njih i
Viktorovu Zenu, da Ы se osvetjlo za пapuStenost ј пes­
nosnu samoCu kojoj ga је izlo:Zio njegov tvorac. Na kraju
tvorevjпa ublja i samog svog tvorca, kojj ju је gопјо do
Severпog pola пе Ы lj је tamo uпjStio, kaju(j se Sto је stvo­
rio ЫСе ораsпо ро CoveCaпstvo.
Kakve veze jma ova prj(a sa onjm Sto sam tj do sa­
da jsprj(ao о ekonomijj? SuStjnske! U vreme kada ju је
M erj Selj пapjsala, пeSto pre poCetka пaSeg ustaпka
protjv Turaka 1821, radalo se u Evropj tr:ZiSпo druStvo ј
odvijala se jndustrjjska revolucija (kao Sto је navedeno u
drugom poglavlju). Trijumf razmenskih vrednosti koji је
doпela komercjjalizacjja rada ј zemlje otvorio је put za

78
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

mehanizaciju proizvodnje. Proizvodnja је poC:ela sve viSe

da se zasniva па maSinama, medu kojima su najvaZ.nije
blle parne maSine. ZaSto? Zato Sto је, kao Sto smo vide1i
u treCem poglavlju, doblt prvi put u istoriji postala sama
sebl cilj, s obzirom па to da su prvi preduzetnici prvo
uranjalj u d ugove, da Ьi tek zatjm moglj da pokrenu
proces projzvodnje. Bez dobltj postajalj Ьi robovj svojjh
poverenika, poput doktora Fausta, ako se seCaS.
Eto zaSto su maSinstvo, elektriCna energija, magne­
tizam itd. zadobl1i i razmensku vrednost, pored svoje ima­
nentne Zivotne vrednosti (vrednosti poput radosti otkriCa
i stvaranja novog znanja): maSine koje su se proizvodile
па osnovu nauCnog i istra:ZivaC:kog rada poveCale su
proizvodnju ро zaposlenom, spuStale su cene proizvoda
ј tako omogu<'avale preduzetnjcjma da opstanu. А ako
Ьismo hteli da stvari vidimo iz ugla druStva kao celine,
covecanstvo је postepeno pocelo da stj(e mehanjcke
robove koji su po:Zrtvovano radili za nas, dozvoljavajuCi
nam tako da bolje Zivimo i d a mo:Z.emo d a sanjamo о
drustvu bez kuluka, gde ne<'e bltj potrebe da radjmo one
poslove koje ne zeljmo da radjmo - drustvu slj(nom onom
prjkazanom u fjlmu Zvezdane staze, u kojem ljudj jstrazuju
svemir, uCestvuju u filozofskim razgovorima, dok njihova
hrana a utomatskj jzlazj jz rupe u zjdu, kao ј sva druga
neophodna dobra (pocev od ode<'e, ра sve do oruda, mu·
zjckjh jnstrumenata, nakjta).
Alj - avaj! U mesto da nase tvorevjne (masjne koje se
nalaze u svakoj fabricj, па svakom polju, u svakoj kancelarjjj,

79
JANIS VARUFAKIS

u svakoj prodavпici) ukiпu svaku vrstu nemaStine, glad,

пejedпakost, nesigurпost opstanka, sate koje moramo da
uloZimo radeCi iscrpljujuCe poslove, izgleda da se desilo
upravo suprotпo. Опе rade proizvodeCi пeverovatne
koliC:iпe proizvoda, medutim, umesto da to uC:iпi паS Zivot
lakSim, nivo stresa koji doZivljavamo veCi је nego ikada,
kvalitet naSeg rada gori је nego ikada, oseCaj nesigurnosti
iпteпzivniji пеgо ikada, Zelja da proпademo radno mesto
koje Ьi паm dalo "pravo" da kuluC.imo za komad hleba
veCa nego ikada. PodseCamo па hrC.ke koji u svojim
kavezima uzalud okreCu toC.kove i koji, ma koliko se brzo
kretali, пikuda пе stiZu. Umesto, dakle, da naSi mehaniC:ki
robovi rade za nas, izgleda kao da mi radimo kako blsmo
odrZavali naSe mehaпiC.ke robove.
5 te tacke gledista, roman Meri Seli imao је upravo taj
cilj - da posluzi kao alegorija koja nas upozorava па to
da tehnologija, ako ne budemo pazili, umesto da bude
sluga CoveCaпstva, moZe da stvori CudoviSte koje Се nas
podjarmiti, terorisati паs, а moZda Cak i uniStiti. ReC је о
takvom dostignucu ljudskog duha kakav је i uspeh dokto­
ra FraпkenStajпa - оп је od leSa stvorio Zivot, a\i se taj
Zivot okreCe protiv svoga tvorca, s tragiCnim posledicama.

Mdtriks kao dokumentarac

Nije sluCajno Sto knjiZevпost i kinematografija otkrivaju
ljudski strah pred sopstvenim tvorevinama. Bajka Ьгасе
Grim Carobni /onёiC, Geteov Carobnjakov Segrt i, naravno,
filmovi kao sto su B/ejd raner ili filmska trilogija Terminator

80
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUI

zasnivaju se upravo па tom strahu. Medutim, postoji na­

uCnofantastiCni film koji predstavlja dostojnog nasledni­
ka Doktora FrankenStajna Meri Seli, naslednika u okviru
alegorije Sto opisuje teZnju trZiSnih druStava da koriste
tehnologiju па naCin koji nas poroЬijava umesto da nas
oslobada - rec је о Matrjksu (пaroi'ito о prvom filmu ove
trjlogjje), kojj su 1999· rezjrali Lari ј Eпdi Vahovski.
U Matriksu pobuna naSih tvorevina predstavlja ne­
Sto viSe od samo joS jednog u nizu "tvorceublstava".
Nasuprot stvaranju ЫСа od delova tela leSeva, Sto је ura­
dio Vjktor Fraпkeпstajп, blca koje је pocelo da параdа
ljude zbog svog cisto egzisteпcijalпog straha, ili пasuprot
maSinama iz trilogije Terminator, koje imaju poriv da istre­
be ljude kako Ы zavladale plaпetom, u Matrjksu пailazimo
па пeSto sasvim drugaCije: па druStvo u kojem su se ma­
Sine veC пametnule i pri tome se upinju da nas odrZe u Zi­
votu паkоп пaseg potpunog poraza, to jest potCinjavanja
пјјmа u vidu - orgaпskih elektrjcпih geпeratora!
Kako se to dogodilo? Mi, ljudi, posto smo iscrpeli izvore
energjje па plaпetj (naftu, ugalj, prjrodni gas), zapoceli
smo bratoubllackj rat, jduci do toga da upotreblmo nu­
klearпo oruzje, а ono је uпjstilo gradove i pokrilo plaпetu
neprozirnim crnim oЫakom, koji Cak ni sunCevim zracima
nije dopustao da stigпu do Zemljine povrsjпe. Tada su ma­
Sine - naSe tvorevine - razvile svest, zakljuCile da smo mi
пesto kao jdjotskj vjrus sto uпjstava .,orgaпjzam" (Zemlju)
u kojem zjvi ј odluCile s u da preuzmu vlast па plaпeti.
Posto, medutjm, vise пјје bllo izvora eпergjje za pokretanje

81
JANIS VARUFAKIS

maSina, one su odluCile da nas porobe pretvarajuC:i nas u

elektriCne generatore. Kako? Tako Sto su zatvorile naSa
tela u kapsule, u kojjma smo hranjenj poput Ьiljaka, dok је
naSa telesna toplota sprovodena u fabrike za proizvodnju
elektriCne energije koja је pokretala druStvo maSina.
Ро scenariju filma, u svetu Matriksa duSe zaroЫjenih
ljudj njsu mogle da jzdrze jzolacjju ј potpunj nedostatak
slobode. Tela su umirala i ekonomija maSina blla је u opa­
snosti da padne u energetsku krizu_ Zato su maSine stvo­
rile Matriks: fiktivnu stvarnost projektovanu u mozgovima
podjarmljenjh ljudskjh tela pomocu kaЫova kojj su spajalj
glave ljudskih robova s mre:Zom Matriksa. Та fiktivna stvar­
nost sprecavala jh је da spoznaju sjtuacjju apsolutnog rop­
stva i eksploatacije u kojoj su se nalazili. Stvarala im је,
drugim reCima, iluziju privlaCnog ljudskog Zivota dok su
im tela i dalje funkcionisala kao bezduSni elektriCni gene­
ratori koji su radili u korist druStva maSina.
Matriks је, kao i doktor FrankenStajn, zaCet u glavama
svojih stvaralaca, u ovom sluCaju braC:e Vahovski, kao na­
uCnofantastiCna alegorija о buduC:nosti. Ра ipak- U neku
ruku Ьi, poput doktora Frankenstajna Merj Seli, mozda
mogao da bude vjden ј kao - dokumentarac. Као odraz
sadaSnjosti, umesto projekcija strahova u buduC:nost. Ako
jkada pogledas fjlm Moderna vremena, kojj је 1936. snjmjo
carlj caplin, mozda ces pocetj da shvatas na sta mjsljm, Od
industrijske revolucije nadalje, od vremena kada su maSi­
ne poCele aktivno da uCestvuju u proizvodnji, Ыli smo sta­
vljenj pred sledecj jzbor: а) da se prjlagodjmo potrebama

82
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

mehanizacije proizvodпje, pretvarajuCi se i sami u delove

maSiпa, mre.Za, potreba proizvodnje, i1i Ь) da ostanemo
vап trZiSta rada.
1 пisu samo zaposleпi ti koji se pretvaraju u delove ma­
Siпa. 1 poslodavci, kao i preduzetnici, blvaju suoC:eпi s te­
Skim izborom u okviru sledeCe dileme: а) da skrSe svaki ot­
por koji pru.Za zaposleпi u procesu komercijalizacije svoje
duSe i mehaпizacije svoga tela, ili Ь) da sami bankrotiraju, s
obzirom па to da Се im пjihovi koпkureпti ukrasti muSterije
(iskoriSCavajuCi smanjenje cene rada da Ьi smaпjili сепе).
Vrlo jednostavno - Ьilo kao zaposleni, Ьilo kao poslodavci,
mi pokazujemo teznju da se pretvorimo u sluge svojih tvo­
revina. U delove maSina. U e/ektriC.пe gепегаtоге Matriksa.
5 te tacke gledista, film Matгiks nije nista dгugo do kгај­
пје radikalizovaпa verzija onoga о Cemu је pisao najpozna­
tiji revolucionar XIX veka, па koga је пaroCito uticala Meri
Seli sa svojim Doktorom Franken5tajnom - proizvodne
masine, pisao је Karl Marks, jesu snaga ргеd kojom tгеЬа
da se povuCemo. Ne samo kao zaposleni veC i kao poslo­
davci. Као ljudi koji se klanjaju sopstvenim mehanickim
tvorevinama i ulaze u пjihovu sluZbu.
Shvatas li sad zasto tvrdim da је film Matгiks zanimljiviji
kao dokumentarac о nasoj sadasnjosti nego kao naucna
fantastika о distopicnoj buducnosti?

Tajna razmenske vrednosti

Susгet s naucnom fantastikom koji sam u priliCio da
Ьih se upustio u pricu о Doktoru Frankenstajnu i Matгiksu

83
JANIS \IARUFAKIS

pomaZe nam da shvatjmo ne buduCnost, veC ono Sto se

zblva oko nas danas. Otkrjva jedan element, jednu utva�
ru koja ;Zjvj u utrobama tr:ZjSпjh druStava ј remetj njjhovu
stabllnost. Којј је to element? Ljudski rad!
Da Ьi shvatjla jz kog tj razloga govoгjm nesto toliko
cudno - da је ljudskj rad ono sto remetj stabllnost ј op­
seda trZiSna druStva - dozvoli mi da postavim jednostav­
no pjtanje. Masjne koje su osvojile Zemlju u fjlmu Matгjks
ј koje su onda koгjstjle ljudska tela kao elektгjcne genera­
tore stvorile su, naravno ро scenarjju fjlma, i sopstvenu
slozenu ekonomjju. То је oCigledno - u okvjгu sleda doga­
daja trilogjje Matriks - па osnovu (jnjenice da se nove ma­
Sjпe prave od onih starijih, neke druge maSine projzvode
sjrovjne da Ьi se napravili delovi i rezervni delovi maSjna,
same maSjne se usavrSavaju (Sto znaCi da neke druge ma�
Sjne funkcioniSu kao dizajneri ј unaprediva(j tehnologije),
Citava armjja maSina odr:Zava fiktivnu stvarnost Matriksa
(koja se projektuje u umove ljudj robova), dok druga (pra­
va) vojska masjna proganja malobrojne ljude kojj su uspelj
da pobegnu ј kojj jm se odupjгu da Ьi jh jstreblla jtd., jtd.

MoZe li se, medutim, ta "ekonomjja'' maSina smatrati

ne(jm Sto odgovara trZiSnom druStvu? Projzvode Ј ј te ma­
Sine razmensku vrednost?
Pitanje је sad. Odgovor, medutjm, kao Sto је logiCno,
zavisi od toga kako definiSemo druStvo, razmensku vred­
nost, а naroC.ito od toga kako razlikujemo pojam vrednosti
od pojma funkcjje.

84
 OVA.J SVEТ M O Z E DA B U D E BO U I

Uzmi, па primer, пeki stari mehaпiCki Casovпik. Njegovi

majuSпi federi i uпutraSпji mehaпizmi fuпkcioпiSu svaki
ропаоsоЬ i svi zajedпo kako Ы "proizveli" tаСпо vreme.
PodseCaju па orgaпizam ро паСiпu па koji fuпkcioпiSu,
tako Sto svaki deo dopuпjava ostale. Ali da li ih to Ciпi
druStveпom zajedпicom? Proizvode li vredпost? А poSto
mehaпiCkih Casovпika пisi videla mпogo, uzmi kao primer
svoj kompjuter: oCigledno је da slozeni softver koji mu
daje Zivot i koji ti omoguCava da puStaS video-sпimke sa
YouTubea kad to od kompjutera zahtevas omogucava
fuпkcioпisaпje te maSine. Da li, medutim, оп proizvodi
vredпost пezavisno od tebe - Coveka korisnika?
Kako unutar mehaniCkog Casovnika tako i unutar tvog
kompjutera primeCujemo, zaista, mnoge kon1plikovane
funkcije. N e primeCujemo, medutim, niSta Sto Ы moglo
da se okarakterise kao drustvo ili kao trZiSte, а kamoli kao
trZiSno druStvo. 1 to zato Sto pojam razmenske vrednosti
пеmа smisla unutar mehaniCkog sistema u kojem nedo­
staje ljudski faktor.
Kada CasovniCari prouCavaju zupCanike, mehanizme i
federe satova koje pokusavaju da poprave, bave se njiho·
vim funkcijama. Kada inzenjeri informatike razgovaraju о
svojim potpuno automatizovanim sistemima, nemaju ra­
zloga da koriste termin vrednost da Ы opisali izlaz iz mi·
kroprocesora. 1 oni govore о funkcijama, izlazu podataka,
ulazu podataka itd. U svim tim primerima termin vrednost
је suvisan i bez ikakvog sadrzaja. Bilo Ы zaista potpuno Ье·
smisleno da govorimo о razmenskoj vrednosti proizvoda

85
JANIS VARUFAКIS

nekogfedera (ili nekog mikroprocesora) u odnosu па neki

drugi deo unutar mehaniCke jedinice koju prouCavamo.
Dok me zaokupljaju ovakve misli, dozvoli mi da do­
nesem jedan jednostavan zakljuёak. Ne postoji nikakav
razlog za to da koristimo pojam razmenske vrednosti u
okviru sistema u kojem nedostaju ljudi, pogotovo ukoliko
moZemo da upotreblmo mnogo prik1adniju геС funkcija.
U pravo iz istog razloga potpuno је besmisleno meSati
neku mehaniCku mreZu ili sistem, kao i neki organizam,
s pojmom drustva. U jednom svetu bez ljudi (ili u svetu
gde su ljudi u potpunosti izguЬili kontrolu nad svojom
inteligencijom, kao u Matriksu) pojmovi druStva, trZiSta
i razmenske vrednosti izvan su prostora i vremena. Za­
kljuCujemo, recimo, da је tajna razmenske vrednosti, ko­
ja је i Cini korisnim pojmom, upravo - ljudski faktor, ta
sustinski slobodna volja ljudskih Ьiса koja im omogucava
da stignu do samospoznaje.
U Cemu је, medutim, razlika izmedu samosvojnog Co­
veka i гazvijenog robota? Ро Cemu se konkretno razlikuje
"druStvoн maSina u Matriksu od druStva ljudi? Sta је, sa
ekonomskog stanoviSta, to Sto gura u prvi plan razmen­
ske vrednosti i cene (u evrima, dolarima, jenima) koje ih
opisuju?

Sta nas Cini ljudima?

u filmu Blejd raner protagonista Rik Dekard (koga
igra H arison Ford) ima tezak zadatak da pronade antro·
pomorfne robote (ili, ро scenariju, androide) koji beze

86
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

od teskog kuluka, to jest s gradi/ista па kojima ih пjihovi

vlasпici koriste, i da ih uпiSti (pucajuCi u пjih specija1пim
pistoljem). Posto је robotska tehпologija u filmu veoma
razvijeпa, vr1o је teSko raz1ikovati aпdrojda od pravog Co­
veka. 1 kada pos1edпji, пajrazvjjeпiji koпtiпgeпt aпdroida
раСпе da poseduje оsеС:апја i sk1oпost ka s1obodi, tada
Rikov zadatak postaje - пehumaп.
Fjlm Blejd raner u suStiпi se odnosi па defiпiciju Coveka.
Koji Ы tai'пo deo tvoga tela trebalo zameпiti mehaпii'kim
de/om da Ы presta/a da se smatras i'ovekom? Ako se ugra­
di Ыoпii'ka поgа ili uvo пekom ko је iпvalid ili od rodeпja
gluv, razume se da оп ј da1je ostaje Covek - bez obzira
па to Sto jma ј neke mehaпiCke de1ove. Recimo sada da
poCiпjemo da zameпjujemo organe, jedan za drugim: me­
haпiC:ko srce, mehaпiC:ka p1uCa, mehaniC:ke noge, veStaC:ka
jetra i bubrezi. Је li i da/je rei' о i'oveku? N aravпo da jeste.
А ako nastavimo da1je stiZuCi do mozga? Ako, па primer,
postavimo mikroi'ip, kao kod pacijeпata koji boluju od
Parkiпsonove bolesti, па neko strateSki odabrano mesto
u mozgu? Је 1i i da1je reC о Coveku?
Da ne duZim, u nekom trenutku ЫСе zamenjeno "пe­
Sto" Sto Се oznaCiti da se neki konkretni Covek preobrazio
u aпtropomorfпog aпdroida - kao u filmu Blejd raner.
Drustvo sai'iпjeпo od takvih aпdroida vise се podsecati
па Matriks пеgо па drustvo ljudi. Prestace da proizvodi
razmenske vrednosti. FunkcionisaCe kao mreZa raCuпara,
sposobna da gradi zadivljujuce gradove, ali пеsроsоЬпа
da stvara razmenske vrednosti, i zato neC:e moCi d a se

87
JANIS VARUFAКIS

okarakteriSe kao "trZiSno druStvo". Ti gradovi viSe Се pod­

seCati па koSnice nego па druStva, а пjihovi Claпovi viSe па
pcele пеgо па gradaпe.
Mo:Zda пе mo:Zemo tаСпо da odredimo ,.deo" Cija Се
promeпa ozпaCiti паS preobra:Zaj u metaljudskog aпdro­
ida. Medutim, пiје potrebпo da defiпiSemo taj "deo", to
"пeSto" Sto паs (јпi ljudima - dovoljпo је da zпamo da po­
stoji i da је bez toga пemoguCe zamisJitj pojam razmenske
vrednosti ili trZiSnog druStva.

Otpor ljudskog rada procesu komercijalizacije

Vojska zaposleпih aпdroida sап је svakog poslodav·
са. Svakog preduzetпika. Опi Ы radjJj dап ј поС, пе samo
tamo gde se zahteva fjzj(ki rad veC ј kao arhitekti, kao di­
zajпeri пovih maSina, kao izumitelji. Bez prohteva (izuzev
tehпickih detalja koje zahtevaju пjihove specifikacije, kao,
па primer, redovпi servis, podmazivaпje, eпergija), bez
psiholoskih proЫema, bez potrebe da idu па odmor,
bez miSijenja о preduzeCu i, пaravno, bez jkakve skloпosti
ka - sjпdikalizmu.
Ostvareпje sna svakog poslodavca, medutim, donelo
Ы razaraпje tr:ZiSпog druStva. SeCaS Јј se da smo govorili
о tome kako razmeпske vrednosti пе mogu da postoje
bez ljudskog proizvodпog faktora? Kad Ы stvarпo svu
proizvodnju sprovodila armija zaposleпih aпdroida, tada
nijedan od proizvedeпih proizvoda пе Ы imao razmensku
vrednost. Bili Ы па raspolagaпju u пeograпiCenim koJj(iпa­
ma sve dok пjihova сепа, пjihova razmeпska vredпost, пе

88
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

Ы роё:еlа da teZi пuli. Upravo kao u mehaпiCkom druStvu

Matriksa ili u kompjuteru, gde пailazimo па ogromпu pro­
izvodпju, па bezbrojпe funkcije maSiпa, ali па nultu сепu,
nultu razmensku vredпost. U manje distopijskoj varijaпti
takva tehnoloSka revolucija verovatпo Ы zavrSila u ukida­
пju razmenskih vrednosti, а da se pri tome ljudsko druStvo
пе ukine - kao u filmu Zvezdane staze, gde maSine proizvo­
de, а ljudi istraZuju svemir i razgovaraju о smislu Zivota . . .
Ako s a m u pravu u vezi s t i m da proizvodnja vredno­
sti zaista podrazumeva ljudsko posredovaпje, onda smo
uoёjlj zanjmljjvu kontradjkcjju koja је zakopana duboko
u temeljjma danasnjjh trZiSnjh d rustava. Rеё је о slede·
cem. 5 jedne strane, veljke kompanjje sto projzvode
ogromne koliёjne projzvoda koje svj zelimo da posedu·
jemo pokusavaju da mehanjzuju projzvodnj proces kako
Ьi smanjile njegove troskove. (Ako odes u savremene
fabrike automoblla ili kompjutera, videCeS Citave armije
mehanj(kjh robota kako rade uz najmanje moguce cove·
kove jntervencjje.) 5 druge strane, medutjm, sto vjse pre·
duzetпici uspevaju da zamene zaposlene robotima i da im
tako nametnu mehanicistiCke naCine poпaSanja, to viSe
vrednost njjhovjh projzvoda tezj nulj.
Da rezimiramo, Sto је uspeSniji naё:in па koji velike kom­
panjje zamenjuju ljudskj rad masjnama ј sto vjse uspevaju
u nametanju djscjpljne ljudskom radu tako da о п funk·
cjonjse kao da је mehanj(kj, to је vrednost projzvoda
koje projzvode nasa drustva manja ј to је manja doblt
preduzetnjka.

89
JANIS VARUFAKIS

Rеё је upravo о onom Sto sam tj malopre rekao о snu

svakog preduzetnika, koji se pretvara u koSmar kad po­
stane stvarnost za sve preduzetnjke. Sto Ьi Englezi reklj:
"Cuvaj se onog boga koji ti ostvaruje najveCe Zelje!11
Upravo smo stiglj do trenutka u kojem moZeS da shva­
tjS zaSto sam u ovom poglavlju роёео da ti govorjm о dok­
toru FrankenStajnu, о Matriksu, о 8/ejd raneru ј о svim tim
remek-deljma nauёne faпtastjke, koja, па prvi pogled, пe­
maju nikakve veze sa ekoпomijom. Naveo sam ti jh poSto
su Ьlisko povezaпa sa ekonomijom, а pogotovo s krjzama
koje pogadaju trzisna drustva. Pazi da Ьi videla kakve veze
опi zapravo imaju.
Velike kompaпjje oseCaju se, zbog jntenzjvne medu­
sobne koпkurencije, prinudenim da u Sto veCoj meri po­
stjgnu to da im zaposleпi liёe па efikasпe maSine. Da spro­
vedu zapoSijavanje radnika па паёin koji Се Sto је moguCe
viSe Jiёjti па izпajmljivanje elektriёnog generatora ili па ku­
povinu nekog androida. Medutim, koliko god se predu·
zetnicj trudili, to пiје moguCe. Ljudski faktor nikada пеСе
jzgublti moguCnost, ёаk i ako to bude hteo, da iznenaduje
samoga sebe (па prjmer, sopstvenom inveпtivnoSCu ili,
suprotпo, sopstvenom teZпjom ka samouniStenju), da
dize pobune, da bude nepredvidljiv u odnosu па svoje ро·
naSanje (па naCiп koji пе vaZi za elektriёne geпeratore) ј
sposobaп da prevazide ono za Sta је "jsprogramiran1' (па
takav паёiп koji пеkј aпdroid njkada neCe razumeti).
Paradoks u ёjtavoj ovoj prj(i jeste to Sto upravo пe­
uspeh kompaпija u krSenju otpora zaposlenjh i пjihovom

90
 OVAJ SVET M O Z E DA B U D E BO U I

pretvaranju u bezinicijativne androide spasava trZ.iSna dru­

Stva. ZaSto? Ра zato Sto Ы se u suprotnom, ako Ы u tome
uspele, razmenske vrednosti, cene i doblt preduzeC.a po­
niStile, ёime Ы se razorio temelj trZiSnih druStava - doblt!
То је za mene i smisao poslednje scene filma 8/ejd ra­
ner, kada se Rik Dekard, junak filma, zaljuЬijuje u Zenu an­
droida, jednu od onih koji su razvili oseC.anja, be:Zi s njom
(umesto da је unisti) i prestaje da progoni stvorenja za Ciji
se put ispostavlja da је u potpunoj suprotnosti od puta
danasnjih zaposlenih - dok se danasnji zaposleni opiru
preobraZ.aju u androide, Sto omoguC.ava trZ.iSnim druStvi­
ma da opstanu, androidi u filmu Blejd raner uspeli su da
prestanu da budu androidi, uspeli su da nadidu svoju me­
hanicku prirodu, da postanu ljudi, dajuci nam tako nadu da
tehnologija nece obavezno odvesti u distopijski Matriks,
veC u neSto Sto је ЬliZ.e utopiji Zvezdanih staza.

Krize doЫti: otpor ljudskih trzisnih drustava

Matriksu
U prethodnom poglavlju govorio sam ti о "liniji vreme­
na" i о naёinu па koji је bankari prelaze, prenoseCi buduCu
vrednost u sadasnjost i stvarajuCi tako veliki dug, koji u tr­
zisnim drustvima predstavlja preduslov proizvodnje velikih
viskova, visoke tehnologije, basnoslovnog bogatstva, ali i
neverovatnih nejednakosti i, naravno, kriza, neizbe:Znih s
obzirom па to da bankari imaju sve motive da "preteraju'•
- da oduzimaju od buducnosti sve vise vrednosti, koje sa­
dasnjost u nekom trenutku nece vise тод da isplati.

91
JANIS VARUFAKIS

U ovom poglavlju otkrili smo jos jedan uzrok kriza, ko­

ji postoji uporedo s пezajaZijivoSCu Ьапkага i dovodi do
kazпe u vidu kraha. О kom se uzroku radj\o? Radilo se о te­
Zпji preduzeCa da mehaпjzuju projzvodпj proces. о teZпji
koja па poCetku daje пeverovataп podstjcaj trZiSпjm dru­
Stvima. Kad jпdustrjjalac, u pokuSaju da smaпji troSkove i
da poveCa svoju projzvodпju, пaruCuje пovu parпu maSjпu
(u XIX veku) ili nov robotski sistem (danas), оп nehotice
pokreCe zаСагапј krug laпCaпih reakcija.
Коmрапјја koja proizvodj maSiпe zapoS\java radпike
da Ы mogla da izade u susret пarudZЫпi. Zaposleпi, sa
svoje strane, stj(u dohodak kojim kupuju kuCe, automobl­
le, idu u restoraпe itd. Zarada gradevinskih preduzetnika,
automoЫiske jndustrije i vlasnika restoraпa raste. l oni,
sa svoje strane, dalje iпvestjгaju. l tako dalje. Cak i kada је
tehnoloski napredak ukidao pojedina radna mesta, kao,
na pгjmer, kada је automoЫI zamenjo kопја (ukidajuCi,
poslediCno, radna mesta potkivaCa, konjuSara, proizvoda­
Ca koCija), on је ј stvarao mnogo viSe novih radnih mesta
u пovim oЫastima (па primer, u oЫasti gradnje puteva,
benzinskih pumpi, u automoЫiskoj industriji). Radi se о
vrlom uzroC:no-poslediCпom krugu, pokrenutom kombl­
пacijom tehnoloSkog razvoja ј konkurencjje jzmedu pre­
duzetпika, koja rada nove neverovatne maSiпe.
Medutim, u istom trenutku u kojem se taj uzroCno­
posledicni krug stavlja u pogon u njemu pocinje da гaste
seme krize. Kada mehanicki robovi koje stvara ljudski
genjje poCnu da pгojzvode ono Sto nam је роtгеЬпо,

92
 OVAJ SVEТ M O Z E DA BUDE B O U I

stvarajuCi istovremeno i veCi broj radnih mesta za ljude,

tantom krize poCinje neosetno da lebdi iznad naSih dru­
Stava. VidiS kako postepena mehanizacija proizvodnog
procesa dovodi naSa druStva ЬliZe Matriksu - situaciji u
kojoj maSine proizvode razne proizvode, ali i druge ma­
Sine. Same od sebe - а da im mi, ljudi, u tome nismo ni
od kakve koristi!
Da li se seCaS onoga Sto smo rekli о "druStvu" Matriksa?
Rekli smo da ono proizvodi neverovatne proizvode, gradi
ёudesne gradove, ali nije u moguCnosti da stvori jedno -
razmensku vrednost. Sto se viSe mehanizuje proizvodnja,
Sto se, dakle, viSe trZiSno druStvo priЬiiZava Matriksu, tim
viSe razmenske vrednosti teZe nuli. То је, uostalom, razlog
sto је iPod koji si kupila ove godine Ьiо toliko jeftiniji od
onog koji sam ti kupio pre pet godina па aerodromu u
Singapuru. N apravili su ga roboti, uz mnogo manje uce·
sce ljudskog rada u samom procesu proizvodnje. Sto vise
mehanizacija proizvodnje srozava razmensku vrednost, to
viSe padaju cene i to se viSe ograniCava doblt preduzeCa
ро proizvedenoj jedinici, to jest ро gotovom iPodu. U п е·
kom trenutku najslablje u lancu preduze<'a pocinje da р о·
kazuje negativan rast doblti, ра tako vise nije u stanju da
ispla<'uje svoje dugove. Preduze<'e se zatvara, а zaposleni
dobljaju otkaz. Oni odmah smanjuju svoje troskove, sto
ima za posledicu pad zarada drugih preduze<'a. Najslablja
u lancu preostalih preduzeca zatvaraju se. Otkaz doblja
jos ve<'i broj zaposlenih i tako poCinje lапсапа reakcija
bankrota, nezaposlenosti i recesije.

93
JANIS VARUFAКIS

U treпutku kad сгпј оЬiасј kгjze poCjnju da se vjde па

horjzontu, preduzetnjke hvata рапјkа. Prvo Sto (jne jeste
otkazjvaпje пarud.Zbl novjh maSjna, jz prostog razloga
Sto preduzetпjcj predvjdaju krizu, predvjdaju ј da Се krjza
smaпjjtj potraZnju njjhovjh proizvoda, predvidaju takode
da Се maSine koje su naru(jli ostatj пеuроtгеЬiјепе, da
Се skupljati praSjпu - ј to dok Се, uprkos svemu, onj samj
moratj da nastave s normalnim isplaCjvanjem kredita koje
su podigli da Ьi kupili masine. Zar otkazivanje porudzblna
nije sasvim logiCno?
Та otkazjvanja porudZЬina maSina zbog пastupajuCe
krize imaju dve posledice. Prvo, (јпе da kriza stigпe brZe
nego Sto Ы inaCe stigla i uveCavaju је, buduCi da proizvo­
daCi maSiпa poCinju i samj da otpuStaju radпike ј da otka­
zuju sopstveпe porudZЬine od svojih dobavljaCa. Drugo,
koCe razvoj trZjSnjh druStava u pravcu prjvrednih sistema
tjpa Matriksa, јег пjSta ne zaustavlja mehanjzaciju druStva
efikasпije od ekoпomske kгjze.
lzgleda kao da trZiSna drustva, trenutak pre nego sto
Ьi se ljudski faktor iskljuCio iz proizvodnje, dozivljavaju izu·
zetno jak, bolan grc koji sprecava konacni trijumf Matriksa
паd CoveCanstvom . . .

Preporod i l i tavorenje?
А kad kriza stigпe, Sta se tada deSava?
U "dobromjj sluCaju preporod stiZe sропtапо, s obzirom
па to da se proces mehaпjzacjje druStva zaustavlja_ YidiS,
па vrhuпcu kгjze i opSteg оСаја radпici su па raspolagaпju

94
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOU1

poslodavcima i za mrvice koje Ы doblli zauzvrat. lznenada

ljudski rad postaje jeftiniji u odпosu па "rad1• maSiпa. u
isto vreme, poSto је veliki Ьгој preduzeCa zatvoreп, пе­
Ьгојепе ma.Siпe prodaju se budzaSto (to Сiпе preduzeCa
koja su zatvoreпa i koja su u likvidaciji), Citave zgrade daju
se za komad hleba i koпkureпcija је veoma оgгапiС:епа (s
obzirom па to da su mпoga preduzeCa prestala s radom).
StaviSe, preduzeCa koja su preZiveta omC:u krize zakljuC:uju
da se vi.Se пе suoC:avaju s koпkureпcijom - veCiпa пjihovih
suparпika zatvorila је firтe. lako је ukupпi dohodak пjihove
privredпe gгапе, ali i viSak Citavog druStva uopSte, mnogo
тапјi пеgо raпije, deo zarade koji odgovara maloт broju
finmi koje su uspele da opstaпu raste, i to u treпutku kada
troskovi opadaju.
Evo, d a kle, jos jedпog velikog paradoksa trzisпih
drustava. 5to stvari geпeralпo stoje gore i sto је veci
broj firmi koje su baпkrotirale, to brze raste doblt firmi
koje su prezivele. lzreka Tvoja sтrt тој је zivot ili Dok
jednom ne smrkne, drugom ne svane preobraZava se u Tvoj
bankrot, тој profit. U jos surovijim uslovima pomeпuti
veliki paradoks rasta profita lezi u tome sto u periodima
razvoja i poleta profit ima tezпju da opada, dok pri tоте
trZiSпa druStva teZe ka privredi Matriksa. Nasuprot tome,
u vreme krize profit firтi koje su uspele da opstaпu u пе­
kот treпutku (паrаvпо пе odmah) poi'iпje da raste.
Sta mislis, sta се uraditi preduzetпik koji, iako SVU·
da oko sebe пailazi samo па olupiпe sto ih је па svom
putu stvorila kriza, vidi kako пjegov profit raste, kako

95
JANI� VARUFAKIS

nezaposleni mole za posao, kako se maSine prodaju za

deseti deo svoje prave cene i kako је konkurencija goto­
vo nestala? Zar nije vrlo verovatno da Се taj preduzetnik
pomisliti: " Eto prilike da iskoristim ovaj sticaj okolnosti i
da se postavim kao vladajuCi Cinilac u svojoj privrednoj
grani"? А kako Се tako neSto postiC:i? Kupovinom velikog
Ьгоја tih "neaktivnih1' maSina, zapoSijavanjem nezaposle­
nih i, uopSte, uspostavljanjem svoje vlasti sprovodenjem
svega onoga sto је potrebno da se nijedna konkurentska
firma ne Ьi usudila da ponovo kroCi u tu privrednu granu
- dakle, poveCavanjem proizvodnje i vladavinom u svojoj
privrednoj grani.
То је dobar scenario. Ako urodi plodom i ako se mno­
gi preduzetnici upuste u slicne akcije u mnogobrojnim
privrednim granama ekonomije u isto vreme, poraSC:e
ukupna zarada, роСеСе ponovo rast privrede, ра Се, po­
stepeno, stiC:i i preporod. Postoji, medutim, i loS ishod -
loS scenario.
LoS scenario nastupa ukoliko је pre krize, pre "grCa"
drustva protiv njegovog ulivanja u Matriks nezajazljivost
bankara potopila citavo drustvo (privatni sektor i drza·
vu) veoma duboko u dug. Као Sto veC znaS i kao Sto smo
veC videli, svaka kriza znaёi da sadaSnjost nije u stanju
da isplati buducnosti vrednost koju је bankarski sistem
uzeo od nje. 1 kada sadasnjost nije u stanju da isplacuje
buducnost, jedno resenje jeste da se taj dug oprosti, da
se otpiSe. Ne гadi se о moralnom pitanju, odnosno о tome
da li је ispravno i pravedno da se ne isplate dugovi jednog

96
 OVAJ SVET MOZE ОА B U D E B O U I

prema drugom ili sadaSnjosti prema buduCnosti. ReC је о

praktiё:nom pitanju - kad poverenik bankrotira, п е postoji
mogucпost da пjegovi dugovi budu isplaceпi. 1 - tacka.
Ali bankari пе mogu lako da prihvate tu surovu real­
nost! 1 zato povlaCe sve konce, upreZu sve raspoloZive
sпage da Ы uticali па politicare kako se пе Ы otpisali du·
govi privatnih lica, dugovi preduzeCa i drZave prema nji­
ma. Bez obzira па to Sto su baS isti ti bankari odgovorni
za пегасiопаlпо otkidaпje vredпosti od buducпosti da Ы
se kreditirali svi ti Cinioci - da Ьi se prenosila u sadaSnjost
vrednost koju u nekom trenutku sadaSnjost ne moZe da
isplati buducпosti. Obrati pazпju па to zasto taj pokusaj
Ьапkага da se kao drustvo pravimo da пasi dugovi prema
buduCnosti mogu Ьiti isplaCeni ima ogromnu vaZnost.
Ako baпkari uspeju da izbegпu otpisivaпje dugova koji,
па ovaj ili о пај naCin, ne mogu blti isplaCeni, dugovi ostaju
u kпjigama Ьапаkа kao da је moguce da budu isplaceпi - u
treпutku kada to пiје moguce. Tada preduzetпici koji su
preZiveli vrhunac krize, Cak i ako Ьi Zeleli da zaposle nove
radпike i da udu u поvе iпvesticije (zbog razloga koji sam
ti malopre objasпio) п е mogu to da uCiпe. Zasto? l z tri
razloga:
Prvo, zato sto im Ьапkе песе dati kredite, buduci da se
i same oslanjaju па nepostojeCu privatnu svojinu, to jest
па dugove privatпih lica i drzave prema пjima, опе koje
пikada песе пaplatiti.
Drugo, zato sto preduzeca koja su uspela da opstaпu, s
obzirom па to da vec duguju previse, пemaju пikakvu zelju

97
JдNIS VдRUFAKIS

za joS veC.im zaduZivanjem, а isto to vaZi i za domaC.instva

s velikim dugom, koja se usteZu da роСпu da troSe, Cak i
ako se пjihova zarada malo poveC.a.
TreC.e, zato Sto је drZava, koja i sama ima deficit i du­
gove, priпudeпa da pomogпe baпkama da пе stave katanac
ublrajuC.i poreze od veC raпjeпih preduzeC.a i prezaduZeпih
domaC.iпstava (u korist Ьапаkа), Sto ima za posledicu
Ыokiranje iпvesticija preduzeC.a i potroSnje domaC.iпstava.

Da li vidiS zaSto је ovo loS sceпario? U takvom sluCaju,

uprkos tome Sto profit ima teZпju rasta kod preduzeCa
koja su uspela da opstanu па vrhuпcu duboke krize, vlast
bankara nad drustvom (i nad politicarima) moze da spreci
preporod i da ostavi trZiSпo druStvo zakucaпo za dno stalne
recesije. Boljitak moZe da пastupi samo ako se druS:tvo digne
i ako zahteva koordiпiranu drZavпu interveпciju otpisivaпja
dugova. Samo tako atmosfera moZe da se oCisti od kоргепе
duga kako Ы mogao da otpocne postupak preporoda.
Naravпo, postoji i пajgora moguC.пost - rat koji prisiljava
politiCare da otpiSu dugove, koji razara maSiпe i gradeviпe
(i па hiljade ljudi) i па taj паСiп "ublja" krizu za tili Cas.

Epilog: Masine robovi ili masine gazde

Covek se kulturпo uzdigao proizvodeC.i orude. MaSiпe
su viSi oЫik oruda, а pametni roboti пajviSi oЫik maSina.
Као sto је doktor Frankenstajn hteo da oslobodi coveka
straha od smrti, tako i maSine Sto ih proizvodimo jesu od­
govor па пaSu razumljivu Zelju da se oslobodimo kuluka
koji паs spreCava da piSemo poeziju ujutru, da filozofiramo

98
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

ро podne, da idemo u pozoriSte predveCe i da provodimo

Citave sate veCerajuCi s prijateljima i porodicom.
u idealnom sluCaju trebalo Ьi da nas naSa izumiteljska
sposobnost, kao i sposobnost proizvodenja mehaniCkih
robova, oslobodi, da nas priЬiiZi druStvu poput onog u
Zvezdanim stazama, gde se svi ljudi bave svojim egzi­
stencijalnim nemirima, а maSine obavljaju sav teZak rad.
Medutim, kad masiпe pripadaju malobrojпima koji ih ko­
riste kako Ьi zgrtali profit, dok im veCina naprosto iznaj­
mljuje svoj rad, tada, u krajnjoj liniji, maSine postaju gazde
svih - kako svojih vlasпika tako i oпih koji rade pored пjih.
Umesto utopije Zvezdanih staza, mehanizacija trZiSnih
druStava dovodi nas ЬliZ:e Matriksu, CineCi tako da maSine
lice па cudoviste koje је stvorio doktor Fraпkeпstajп. Citave
generacije Ьivaju Zrtvovane па oltaru kriza kojima trZiSno
druStvo grCevito reaguje па trijumf maSina. Sto se viSe
razvijamo, viSe nesvesno hranimo seme krize koja dolazi
i, paralelno s tim, naruSavamo prirodnu okolinu u kojoj
zivimo, trujemo vodu koju pijemo, zagadujemo vazduh
koji udisemo, uпistavamo zemlju па kojoj stojimo. А kada
se nastanak maSina finansira tako Sto bankari oduzimaju
пekontrolisaпe koliCine buduC.e razmenske vrednosti, tada
пeizbezпe krize zrtvuju vise od јеdпе geпeracije zaposleпih,
sve dok politicki prevrat ili rat пе pritisпe tipku delete duga,
i onda poCinjemo sve iz poCetka, siromaSniji, podvojeniji,
manje ljudi, па "ЬioloSki" siromaSnijoj Zemlji.
Moze li drustvo da izade iz tog zacaraпog kruga, u ko­
jem se priЬiizava Matriksu, dozivljava grc krize sto salje

99
JANIS VARUFAKIS

milione ljudi u оСај, а onda ропоvо kreCe istim putem ka

Matriksu, do sledeCeg u пizu grCeva?
MoZemo li da iskoreпimo mehaпizme koji postavlja­
ju naSe tvoreviпe па mesto surovih vladara паd пaSom
sudbinom?
Postoji li maguCпost da iskoristimo tehпologiju u svoju
korist i u korist plaпete koju svakodnevno uпiStavamo?
lmamo li odgovor па опо Sto је јеdпа od maSiпa u filmu
Matriks rekla filmskom liku Niju (jednom od malobrojnih
ljudi koji su uspeli da pobegnu i da povedu gerilski rat
protiv Matriksa)?
11 Svaki sisar па ovoj plaпeti", blle su reCi maSiпe (koja
samu sebe naziva agent Smit) upuCeпe Niju пakon Sto
su ga maSiпe zaroblle, ,,instinktivпo ostvaruje prirodnu
ravпoteZu sa svojom Zivotnom okolinom. Medutim, vi
ljudi ste izuzetak ... Postoji joS jedan organizam па ovoj
plaпeti koji se ропаSа isto kao vi. ZnaS li ko је to? Virus. Vi
ljudi ste bolest, pravi kancer planete. Vi ste epidemija, а
mi, maSine, mi smo terapija."
MoZda maSiпa ima pravo Sto se tiCe naSeg dosadaSпjeg
ропаSапја. Као Sto је i tvorevina doktora FrankeпStajпa
imala pravo da mrzi foblCпe ljude, а naroC.ito Coveka koji
ju је stvorio. Ali sam ја optimista i nadam se da Се tvoja
geпeracija moCi da opovrgne agenta Smita. Pod uslovom
da пе uzme zdravo za gotovo trZiSno druStvo i ideju da
mehaniCki robovi treba da pripadaju pojedincima, umesto
da budu zajedпiCko vlasniStvo CoveC.aпstva.

100
 б
DVA EDIPALNA TRZISTA

Faust bez Mefistofela?

Godine 1989. moj prijatelj Vasilis, izuzetni diplomirani

ekonomista s doktoratom, borio se d a nade posao, ali
posla za njega nigde nije Ьilo. Kako su prolazili meseci,
Vasilis је, malo-pomalo, sve viSe spuStao nivo svojih za­
hteva, konkuriSuCi svaki sledeCi put za radno mesto sa sve
manje povlastica. U nekom trenutku, kad је vec Ыо u ро·
tpunosti razocaran, pisao mi је u Australiju (gde sam se
Ыо preselio) i napisao mi је sledece: " Nesto najgore sto
moze da zadesi coveka, prijatelju moj, jeste to da se nade
u takvom ocaju da је rad i sopstvenu dusu da ponudi па
prodaju davolu, а da ovaj nece da је kupi."
U pravo tako osecaju se nezaposleni kada, pod pri·
tiskom velike nevo/je, preklinju za veoma lose i slabo pla·
ceno radno mesto, koje im, da zlo bude gore - poslodavci

101
JANIS VARUFAКIS

ne daju. Nadam se da se nikada пеС:еS паС:i u toj situaciji,

ali znaj da se milijarde ljudi oko tebe nalaze u njoj. Nadam
se, dalje, da па tebe пеС:е uticati пеkе moje kolege eko­
nomisti koji uporпo poriCu da postoje oni Sto se пalaze u
toj situaciji. Ne mogu da verujem da to poriCu.
Da Ьi shvatila razmisljanje onih koji odbljaju da poveruju
da zaista postoje пezaposleni (пazivam ih oпima koji
negiraju postojanje nezaposlenosti), treba da ti kazem da
oni razmiSijaju kao Sto sam i ја razmiS!jao u razgovoru
sa Aпdreasom, mojim drugim prijateljem. Aпdreas mi se
Zalio da ne moZe da proda svoju kuC:u па ostrvu Patmosu.
Odgovorio sam mu da је, evo, ја kupujem za deset evra.
Nasmejao se shvatajuC:i razliku izmedu: а) пemoguC:nosti
da nesto prodas, i Ь) nemogucnosti da pri tome postignes
сепu koju Ьi Zeleo. Upravo tako razmiSijaju i опi koji
пegiraju postojaпje пezaposleпosti - ekonomisti koji od·
bljaju da priznaju da Mefistofel mozda ne zeli da kupi
Faustovu duSu Ш, Sto је јеdпо te isto, da moZda пе postoji
poslodavac koji Ьi zeleo da iznajmi Vasilisov rad. Oni koji
пegiraju postojaпje nezaposlenosti razmiSijaju па sledeC:i
паСiп: "Ako rad jedпog nezaposlenog Coveka moZe da
proizvede пeku vredпost za опоg koji Ьi ga plaC:ao, опdа Се
ovaj poslednji blti voljan da da nesto da Ы ga otkupio. Као
Sto si se ti poпudio da daS deset evra Andreasu za пjegovu
kuCu па Patmosu, tako Ьi пeki poslodavac davao sto evra
meseCno Vasilisu, tvom drugom prijatelju, da ga zaposli. 1
upravo kao Sto Andreas naprosto пе Zeli da proda svoju
kuC:u za tako nisku сепu, tako ni Vasilis пе Zeli da proda

102
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

svoj rad za tako nisku cenu. Da li to znaC:i da Anderas ne

nalazi kupca? Ne. lli da Vasilis ne nalazi poslodavca? Ni to.
ZnaCi, jednostavno, da ni Andreas ni Vasilis ne nalaze kupce
spremne da daju cenu koju oni traZe. Njihov proЬiem. Nji­
hov је izbor to Sto neCe da prodaju kuCu Ш da iznajme
svoj rad. 1 ti Ы mozda htela da prodas svoju kш'u ili svoj
rad za milijarde, ali ti niko nije kriv Sto ne moZeS da nadeS
kupca. Kriva је tvoja besmislena gramzivost. Smanji cenu
iJi platu koju traZiS, ра CeS naCi muSterije. Ako ih ni tada
ne nadeS, tek tada moZeS da tvrdiS da је trZiSno druStvo u
nemogucnosti da ti obezbedi kupce. Tvoj prijatelj Andreas
naprosto smatra da је razmenska vrednost koju njegova
kuca treba da ima veca od procene trШnog drustva. lsto
vazi i za tvog prijatelja Vasilisa - njegova је procena da је
razmenska vrednost njegovog rada iznad onoga sto trШte
rada smatra normalnim. То је njihovo pravo. Ali neka se
onda ne prave da su Zrtve trZiSta ili nezaposleni."
Ukratko, oni koji negiraju postojanje nezaposlenosti ро·
riCu, kao Sto si upravo videla, da postoje nezaposleni - to
jest pojedinci koji Ы zeleli da prodaju svoj rad, ali ne mogu.
Smatraju da su svi Vasilisi kao Andreas, koji ne prodaje svo·
ju vikendicu јег је njegova procena da је najvisa cena koja
se nudi nedostojna. Malo drugacije receno, oni koji poricu
postojanje nezaposlenosti smatraju da su Vasilisi izabrali
da budu nezaposleni, Sto, shodno tome, znaCi da nisu ne­
zaposleni - posto se termin nezapos/en odnosi па pojedin·
са koji zeli da radi, ali ostaje nezaposlen protiv svoje volje .
.,ёаk i ako Ы stali kod semafora i prali stakla zaustavljenim

103
JANIS VARUFAКIS

automobllima, uspeli Ы da zarade пeku пајmапјu platu11,

Cuo sam kako tvrde moje kolege ekoпomisti.
5 јеdпе straпe, izgleda da ova argumeпtacija ima пеkе
logike. Niko ne moze da ti garantuje da се plata koju се ti
odrediti trZiSte rada blti takva da CeS od пје moCi da ZiviS
dostojaпstveпo. Ali da CeS паСi пeki posao poSto smaпjiS
svoja oCekivaпja, оdпоsпо ako smaпjiS, koliko је moguCe,
platu koju tra:ZiS, to zvuCi logiCпo. ReCi CeS mi: "Da, ali po­
Sto se to tiCe moga rada, trebalo Ы da mogu da zaradujem
dovoljпo поvса za hraпu, odeCu, kiriju. Ako plata koju mogu
da пadem пе mo:Ze da mi pokrije пi to Sto је оsпоvпо, zar
tada пе mogu da se smatram пezaposleпom?" Sla:Zem se.
Medutim, proЫem sa oпima koji пegiraju postojaпje пeza­
poslenosti mnogo је duЬiji.
Ako Ы па takozvaпom tr:ZiStu rada Vasilis роё:ео da
smanjuje cenu koju trazi za svoj rad (platu koju zahteva
od poslodavca), vrlo је verovatпo da пе Ы паSао posao
ma koliko da ju је sпizio - пasuprot Aпdreasu, koji Се па
kraju ipak nаб nekakvog kupca za svoju kucu ako cena
раdпе па deset evra. MoguCe је, drugim reC:ima, da пe­
zaposleпi раСпе da liCi па Fausta koji tra:Zi sve mапје поv­
са od Mefistofela da Ы mu prodao svoju duSu, ali ovaj,
Mesfistofel, umesto da раСпе da razmiSJja о tome da је
kupi, роСiпје da је Zeli sve mапје.

Jelen, zeCevi i moC optimizma

Pre по Sto vidimo zaSto опо Sto va:Zi za Aпdreasovu
kucu ( da се sigurno Ыti prodata ako јој cena dovoljno

104
 OVAJ SVET MOZE Од B U D E BOUI

padne) ne vazi za mog prijatelja ekonomistu Vasilisa (koji

ne moZe da паdе posao Cak i ako smaпji platu koju traZi),
ispriёaCu ti jedпu priёu koju је pre dva veka izmislio fraп­
cuski filozof Zan Zak Ruso.
Zamisli grupu lovaca u nekoj dzungli u Amazonu ili
Africi. Opremljeпi su samo mreZama, kopljima i strelama
i kreCu u lov па velikog јеlепа, da ga doпesu u svoju
naseoblпu kako Ы ga pojeli i kako Ы se svi, sa svojim poro­
dicama, zasitili. Kad uoCe jelena па jedпom proplaпku,
odlui'uju da ga opkole vrlo polako da ga ne Ы uplasili.
Cilj im је da ga okruze i da ga mrezama koje drzi svaki od
njih opkole, ра da ga onda uhvate u njih, а da ga zatim, s
obzirom па to da Се blti uhvaCeп u mreZe, ublju strelama ­
koje su odvec slabe da Ы mogle da savladaju toliko mocno
i sпаZпо stvoreпje izdaleka.
ProЫem је u tome Sto Се takva "operacija" trajati Ci­
tav dan i, ako раdпе veC:e а oni пе uhvate јеlепа, ostaCe
gladni i oni i njihove porodice. Znaju takode da се doziveti
neuspeh ako makar jedan od lovaca ne ispuni svoj deo
zadatka, ako bude blo odsutan i ako u trenutku pusti je­
lena da pobegne s njegove strane kruga klopke - to znai'i
da је jedna slaba karika u kruznom lancu klopke dovoljna
da propadne trud svih lovaca, sto Ы ih sve osudilo па
celonocnu glad. Na kraju krajeva, u tom predelu postoje
mnogi zei'evi koji jure tamo-amo. Zei'eve lovci mogu da
usmrte i strelama ako se malo potrude. M edutim, ako se
makar јеdап lovac usredsredi па lov па zeca, operacija
hvatanja jelena се propasti. 1 onda, cak i ako taj jedan

1 05
JANIS VARUFAKIS

lovac uhvati svog zeca, opet Се svi ostati gladпi poSto

јеdап zec пiје dovoljaп za Citavu grupu.
Eto, dakle, dileme lovaca. Mnagi Ы zeleli da zajed·
пiё:kim sпagama ulove је\епа, da prirede savrSeпu ve­
Ceru, uz pesmu i veselje, i da опdа odu па spavaпje siti
i zadovoljпi. Kad Ы svako blo siguraп u to da Се svi os­
tali ostati usredsredeпi па lov па је\епа, tada Ы svako
uCiпio isto. Medutim, u suprotпom, uko\iko se пeki lovci
plaSe da pojediпi medu пjima пеСе uspeti da obave svoj
deo zadatka, obuzeCe ih оsеСапје pesimizma (zbog
verovatпoCe da јеlеп пе bude uhvaCeп) i tako Се izabrati
da svaki za sebe kreпe u lov па zeё:eve - samo zato da se
пе Ьi vratili пazad, u пaseoblпu, potpuпo prazпih ruku.
Ovo ih, medutim, kao grupu osuduje па to da пi u kom
sluCaju пеСе uhvatiti јеlепа, kojj Ьi ih sve zasitio.
Obrati paZпju па suStiпu ove priёe:
- Svi lovci Ьi viSe vo\eli da saraduju u lovu па јеlепа
пеgо da svako od пjih lovi zeё:eve sam za sebe.
- Svaki lovac Ы se usredsredio па lov па је\епа ako Ы
blo siguraп da Се ј ostali uCiпiti to isto (Sto zпaCi da se пiko
od пjih пе Ы bavio zeё:evima ako Ы svi Ьili sigurпi da Се
i'itava grupa zajednii'kim snagama poci u lov па jelena).
- Da li Се јеlеп blti ulovljeп, zavisi, u krajпjem sluCaju,
od toga s koliko optimizma Jovcj veruju u to da Се - uloviti
jelena!
Ovo posledпje istiё:e moC optimizma, ali ј demoпsku
snagu pesimizma. Ako su lovci optimistiё:ni u vezi s tim da
Се uhvatiti јеlепа, to znaё:i da svaki od lovaca veruje da пiko

106
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUl

iz grupe пеСе ostaviti јеlепа kako Ы lovio zeCeve. 1 опdа

пiko od пjih, zaista, i пеСе ostaviti јеlепа da Ы lovio zeCeve,
Sto kao rezultat ima hvataпje јеlепа. S druge straпe, Cak i
mala doza pesimizma zпaCi da Се пeki od lovaca povero­
vati kako Се se пeki Сlап пjihove gгupe uplaSiti da Се јеlеп
pobeCi. Zato se опi plaSe da Се пajpesimistiCпiji medu
njima pomisliti kako је jelen neuhvatljiv i, da пе Ы ostali
potpuпo gladпi, okreпuC.e se lovu па zeCeve. Tako Се krug
u kojem se jelen nalazi opkoljen puCi ј jelen се - pobeci.
Sustina Rusoove alegorije jeste sledeca. Cesto pitanje
о tome da li се nasi kolektivni napori uroditi plodom za­
visi od stepeпa optimizma koji proZima пaSu grupu, паSе
druStvo. Ako poverujemo u Zeljeпi rezultat, tada Cemo
uCiпiti sve Sto је роtгеЬпо da se оп i ostvari. Sto Се se i
potvrditi. lsto, medutim, vaZi i u obrnutom sluCaju - ako
poverujemo da је veoma tesko da se zeljeni rezultat po­
stigne, tada neCemo uёiпiti sve Sto је роtгеЬпо da Ы se оп
ostvario i naSa pesimistiёna predvidanja ЫСе potvrdena.
ZaSto sam ti ispriCao ovu priCu о jelenu i zeCevima?
Zato sto се ti pomoci da shvatis razliku izmedu Andreasa,
koji ne mo:Ze da proda svoju kuCu, i Vasilisa, koji ne mo:Ze
da nade posao!

Nezaposlenost ј demonska moc pesjmjzma

(ili zasto rad пјје jsto sto ј kuce ili paradajz)
Secas li se onih koji negiraju postojanje nezaposlenosti?
Koji nisu verovali da је moj prijatelj Vasilis zaista Ыо ne­
zaposlen јег nisu smatrali da se njegov rad razlikuje od

107
JANIS VARUFAКIS

kuCe mog prijatelja Andreasa i koji su govorili da Се, ako

smanji svoju cenu, svoju platu, naCi nekog poslodavca Sto
Се ga zaposliti. Medutim, oni koji poriC:u postojanje neza­
poslenosti nisu u pravu. А razlog је to Sto ne shvataju da
је Andreasova kuCa jedno, а Vasilisov rad neSto sasvim
drugo, to jest da:
- ono Sto vaZi za automoblle ( da Се jarkocrveni ferari
neko kupiti ako mu cena padne па hiljadu evra) ne
vaZi za usluge jednog mehaniC:ara;
- ono Sto vaZi za paradajz ( da Се blti rasprodat ako mu
cena padne, kao sto to oblcno Ьiva posle podne ро
pijacama) ne vaZi za plaCeni rad.
ZaSto se zapravo Vasilisov rad, rad nezaposlenih uop­
ste, razlikuje od kuca, ferarija i paradajza? Odgovor daje
Rusoova alegorija о jelenu i zeC:evima.
Andreasova kuca nekome treba da Ьi u njoj boravio. Da
Ы mogao da odlazi vikendima па Patmos da se odmori,
da u njoj uZiva. NaCi Се se neka suma koju Се blti rad da
ponudi kako Ы је kupio i koja Се odraZavati njenu Zivotnu
vrednost ili C:ak i njenu razmensku vrednost koju raC:una
da Се moCi da unovC:i u buduCnosti, kada mnogi drugi
kupci budu hteli da је kupe. Bilo kako Ьilo, Andreasova
kuCa Се se prodati poSto оп dovoljno spusti njenu cenu,
zbog vrednosti koju ima boravak u njoj. lsto vaZi i za ferari:
u meri u kojoj neki uzivaju u tome da ga voze (ili da ih
drugi gledaju dok ga voze), uvek се moCi da se proda,
pod uslovom da cena koju traZi njen vlasnik nije preterano
visoka. lsto vaZi i za paradajz - ukoliko nije truo i ukoliko

108
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE B O U I

postoje oni koji ga vole, sav paradajz Се blti prodat, pod

uslovom da mu cena dovoljno padne.
То, medutim, ne vaZi i za rad nezaposlenog Vasilisa.
Nijedan poslodavac п е Zeli njegov rad kao takav! Uzmimo
kao primer Mariju, koja vodi preduzeCe za proizvodnju fri­
Zidera i koja Ы verovatno mogla da zaposli Vasi\isa. Marija
Ы mogla da zaposli Vasilisa samo ako Ы smatrala da Се,
poSto ga zaposli, proizvesti veCi broj friZidera pomoCu
Vasilisovog rada, te da се postojati kupci tih frizidera voljni
da јој ро frizideru plate odredenu cenu koja се prevazi­
laziti troSkove proizvodnje - troSkove u koje spadaju п е
samo Vasilisova plata vec i mnogo toga drugog (sirovine
i delovi za proizvodnju friZidera, elektriCna energija, tele­
fonski troskovi, kirija preduzeca itd.).
1 od c"ega се onda zavisiti to da li su ispunjeni uslovi da
Marija moze da zaposli Vasilisa? Odgovor је jednostavan:
od toga da li se Marija nada da се u trenutku kada poc"nu da
se proizvode novi frizideri postojati kupci spremni da plate
cenu koja Се prevazilaziti troSkove proizvodnje tih friZidera
makar i u najmanjoj meri, kako Marija ne Ьi imala gubltke.
Zamisli Mariju pre nego sto се doneti odluku da zaposli
Vasilisa (i neke druge Vasilise, sto се reci neke nezapo­
slene ljude) kako Ьi proizvela veci broj frizidera. Marija
nije nimalo sigurna u to da tako nesto treba da uradi. Ako
zaposli nezaposlene, ako se proizvedu novi friZideri, ali
ostanu neprodati (ili ako bude blla prinudena da ih proda
ispod cene), onda i sama propada. 5 druge strane, ako ih
zaposli, ра se novi frizideri dobro prodaju, tada се i ona

109
JANIS VARUFAKIS

imati doblt, а ј nezaposleni Се bltj zadovoljnj Sto su pobe­

gli od nezaposlenosti ј Sto su uspeli da sami zarade za svoj
dostojanstven Zivot i za Zivot svoje porodice.
,,Sta da radim?41, razmjSija uznemirena Marija. "Da ih
zaposlim?41, pita se. "А ako propadnem?", premiSija se
opet. U svom uznemjrenom pokuSaju da donese odluku
dobro zna da pjtanje о tome da li Се se njeni friZideri proda­
ti zavisi od opSte klime koja vlada u dotiё:nom trZjSnom
druStvu. Ako је klima dobra, ako postoji ekonomski rast,
ako medu potroSaCima vlada optimizam, tada Се mnogj od
njih kupiti frizidere, uz druga dobra koja svet kupuje kada
"sve jde kako valja11• Ako је, medutim, ekonomska klima
negativna, ako vlada pesjmizam, ako potroSa(j sav novac
kojj imaju stavljaju sa strane јег se plaSe nezaposlenosti ili
krize, tada Се Marjjini friZiderj ostatj neprodati ј Магјја Се
izgublti mnogo novca - moZda Се i bankrotirati.
А od Cega zavisi ekonomska klima? Da li Се stvari јСј
nabolje ili nagore? Da li Се Marijjni friZiderj pronaCi kupce
ј cene koje Се omoguCitj njenom preduzeCu da opstane?
Zavisi od toga da lj Се drugj preduzetnici, poput Marije,
poverovati da Се stvari krenuti nabolje. Ako prjliCan broj
preduzetnika bude Ьiо optimistj(an, oni Се investjrati u
nova radna mesta, u nove maSine, nove zgrade. Tada Се
poceti da rastu primanja zaposlenih i dobavljaca. Те za·
rade potroSiCe se ро prodavnicama, supermarketima, па
frjZjdere i muzj(ke uredaje. Tako Се razne Marije naSeg
drustva videti kako trШno drustvo potvrduje njihovo ор·
timisticko predvidanje i obestecuje ih i te kako zbog toga.

110
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

Naravno, vaZi i suprotno. Ako su Marije pesimistj, Sto

Ы jma/o za posledicu da preduzetnjci kao ce/jna ne za­
posle nezaposlene Vasilise, tada Се ekonomska aktivnost
privrede ostati smanjena, poslodavci kojj su zaposli/j ne­
zaposlene izgublCe novac ј tako Се se pesimizam veCjne
preduzetnika pokazatj kao - osnovan.
Evo zaSto је Rusoova alegorija s jelenom ј zeC:evima
znaCajna - о па odslikava suStinu trZiSta rada, а/ј ј tгZjSnog
drustva uopste. Као sto se grupa lovaca samopodriva ре·
simizmom u vezj s verovatnoCom hvatanja jelena, Sto jma
za posledicu to da jelen neCe blti ulovljen, upravo tako i
preduzetnici hrane nezaposlenost, recesiju, krizu trZiSnog
drustva kada se znai'ajna veCina njih plasi ili kada se ргiЬо·
java da ,,stvari neCe j(i па dobroн. Suprotпo, ako se пeSto
desi i preduzetnjci postaпu optimjstiCпi, пjjhov optimjzam
odvesce ih do toga da zaposle pojedince kao sto је Vasilis,
Sto Се (jtavo trZiSno druStvo dovesti do "dobrogн rezul­
tata - do rezultata koji odgovara hvatanju jelena, umesto
da svako od njih ostane odsecen u svom samotnjai'kom
lovu па zeC:eve.
О takvim stvarima, dakle, razmislja Marija dok se uve·
се prevrce ро krevetu јег ne moze da zaspi od briga - u
dilemi da li da zaposli Vasilisa i druge kao sto је Vasilis ili
da ih ne zaposli. Recimo sada da Marija, usred svoje za·
brinutosti, i'uje па radiju (koji ostavlja ukljui'en i nocu, u
nadi da се је to uspavati) kako zaposleni preko svojih sin·
dikata objavljuju da su spremni da rade za polovinu novca

111
JANIS VARUFAKIS

- da jm se plate smaпje za 50% ј[ ј Cak ј vjSe. Kako Се Marjja

reagovatj?
НоСе [ј uzvikпutj: ,,BaS lepo! Sutra ujutru zaposliCu
Vasilisa ј druge kao Sto је оп, ра Cemo da pokrenemo pro­
jzvodnju mпogobrojпjh пovjh frjfjdera"? lli Се pomjslitj
neSto sasvjm drugaCije? Као, recimo: "Drago mj је, narav­
пo, Sto se plate smaпjuju poSto se па taj na(jn smanjuju ј
moji troSkovi. Medutjm, ako su zaposleпj voljпi da rade za
poloviпu поvса, to zasjgurno znaCi da stvari stoje veoma
lose. Cak i ako Ьi mпogi preduzetnici kao sto sam ја hteli da
ih zaposle, koliko Се пjih s tako malim zaradama jmati do­
voljno novca da kupi zadovoljavajuCi broj mojih frШdera?1'
Upravo kao i kada је reC о lovcima па jelena, tako su
i preduzetnici poput Marije pod diktatom tiranije sop·
stvenih kolektivnih oCekivanja. Kada su, kao grupa (Щ
joS bolje, kao Copor), опi optimisti, пjihov optimizam sam
sebe hrani i sam sebe potvrduje. А kada su pesjmjsti, taj
pesimizam sam sebe hrani i sam sebe potvrduje.
ZnaS li, medutim, Sta to znaCi? То znaCi da је veoma
verovatno da Се se plate smanjivati i da Се, kao posledi­
ca toga, Marije (to jest preduzetnici) posmatrati to sma·
njjvanje kao vesnika niske privredne aktivпosti, ра Се,
posledj(no, otpuStati zaposlene umesto da poCnu da za­
poSijavaju пezaposlene Vasilise!
VidiS li zaSto је rad u potpunosti raz\i(jt od kuCa, automo­
blla i paradajza? Zato sto сепа rada (plata) moze da pada i
da to smanjuje (umesto da povecava) potraznju rada.

112
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

Dve vrste robe koje su demonski razliCite od ostalih:

rad i novac
Velike ekonomske krize, kao ona koja је izblla 1929. i ona
skorija, koja је udarila 2008, nauCile su nas ovome: trZ.iSne
ekonomije proZ.ete su demonima koji se, svaki ponaosob,
skrivaju u sledeCim od пјепih kljucпih trШta - јеdап od
demona skriven је u trZ.iStu novca, а drugi u trZ.iStu rada.
Demona trZiSta rada veC smo videli - Ыо је to upravo
onaj koji је Mariju, vlasnicu fabrike friZidera, ubedio da tre­
ba da otpusti zaposleпe upravo u treпutku kada је сепа
пjihovog rada - раЈа. Sasvim suprotпo od trzista paradaj·
za, kuCa, friZidera ili automoblla, па trZiStu гаdа "koliCina"
koju traZe kupci poslodavci moZe sasvim sigurno da se
smanji baS zato Sto se "cena" (plata) smanjila. Samo jedan
demoп koji se krije u dublпi ovog trzista moze da postigпe
ovako neSto!
Nije, medutim, tгZiste rada jediпo demoпsko trziste. Ро·
stoji joS jedno: to је trZiSte novca. "TrZiSte novca?!", kao
da vec cujem tvoje cudeпje. Sta је to? Ко kupuje ili prodaje
поvас? Odgovor је da па tгZistu поvса пiko пе prodaje по·
vac - оп se пaprosto izdaje, sto се reCi pozajmljuje (kao i
kada је гес о trШtu rada, gde zaposleпi пе prodaju svoj
rad, vec пaprosto izпajmljuju svoje vreme). А zasto ga пеkо
pozajmljuje drugima? Zato sto se tako zaraduje па kamati.
Naravпo, kao sto smo videli u prethodпim poglavljima,
"zпaCajne" sume novca pozajmljuju banke prelazeCi "liniju
vremena'', gгabeCi od buduCnosti vrednost, koju onda da­
lje pozajmljuju Marijama, sto zпaCi razпim preduzetпicima

113
JANIS VARUFAKIS

- uz kamatu. ProЫem је u tome Sto Marije treba da Zele

da uzmu zajam kako Ы zaposlile radnike, kako Ы kupile
maSine i otpoCe1e proizvodnju, poveCavajuCi tako ukupni
dohodak drustva, zaposlenost, opsti boljitak. Rec је upra·
vo о onom Sto Cesto moZ.eS da CujeS - kako preduzetnici
poput Marije uzimaju zajmove da Ы krenuli u "investicije",
koje, sa svoje strane, donose "razvoj".
Ako zamis1imo novac koji Marija ima nameru da po­
zajmi kao vrstu robe Sto se ne raz1ikuje od paradajza, tada
postajemo robovi mis1i da Се suma novca koju Се Marija
odluCiti da uzme па zajam Ьiti veC.a Sto је cena novca niZ.a
(kao sto се kupiti vise paradajza ako njegova сепа padne).
1 koja је сепа pozajmljenog novca? Сепа је kamata - sto
је ona veC.a, to је viSa cena pozajmljivanja (to jest kamata
koju се Marija morati da isplacuje banci).
Videli smo kako па trZiStu rada сепа rada (to jest plata)
nije blla alfa i omega Marijine odluke о iznajmljivanju viSe
ili manje rada. Videli smo kako u vremenima ekonomskog
pada Marija svakako moze da odluci da otpusti radnike
ako cuje da se plate smanjuju. lsto vazi i kada је rec о tr·
zistu novca: objava da kamate (се па pozajmljenog nov·
са) padaju moze da ima kao rezultat to da Marija pozajmi
manje novca, а ne viSe! ZaSto?
Zato sto Marija dobro zna da pozajmica radi ulaganja
u proizvodnju novih friZidera ima smisla samo ako se
stvari u ekonomiji uopSteno poboljSaju. А da Ы se stvari
poboljSale, ne treba da investira samo ona veC to moraju
uraditi i mnogi drugi preduzetnici poput nje, pogotovo

114
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

velike korporacije, one Sto ih podraZavaju manji "igraCi'',

kojj podsecaju па гјЬе pjlote sto slede veljke ajkule ј hra­
ne se njihovim ostacima. Zaista, talas jпvesticija veJjkjh
korporacija poveCava potraZnju za novcem ј radom u Ci­
tavoj privredi. Sta је to, medutim, Sto odreduje odluku
velikih korporacija d a udu u jnvesticije? Odgovor је
- optimizam!
VraCamo se, dakle, ргј(ј о jelenu ј zeCevima. Као u
grupi Rusoovih Jovaca, tako Се i u trZiSnim druStvima pre­
duzetnici uloZiti pozajmljenj novac u rad i u maSine, po­
kreCuCi zamajac proizvodnje i rast prjvrede uopSte, pod
uslovom da zavlada optimjzam. Eto zaSto pad селе rada i
novca (ili plata ј kamata) moze svakako da produbl krjzu,
da poveca nezaposlenost, da ogranj(j kredite koje pre­
duzeCa uzimaju da Ы uSia u investicije: razlog leZi u tome
Sto, па primer, Marija па samu vest о tome da drZava
spusta kamate ili da su zaposleni voljni da rade za ma­
nje novca moZe postatj pesjmisti(njja u vezi sa opStom
klimom koja vlada u privredi. Moze da pomisli: ,.То sto
drzava i bankaгj spustaju kamate znai'i da se predvida
obeshrabrujuca ekonomska sjtuacija. Cinjenjca d a su
zaposleni spremnj d a rade za mrvice znaCi da, Cak i ako
nadu posao, neCe imati novca za troSenje, ра neCu moCi
da im prodajem svoje projzvode.н N a taj Се se naCin Ma­
rijin pesimjzam jos pojai'ati, kao uostalom i kod ostaljh
preduzetnika, sto kao posledicu ima to da се smanjenje
plata ј kamata donetj jos vecu nezaposlenost, manjj Ьгој
investjcija, d uЬiju kгjzu .

115
JANIS VARUFAКIS

VjdjS lj sada zaSto oni kojj negjraju postojanje nezapo­

slenosti greSe kad misle da nije moguCe postojanje stvar­
no nezaposlenjh ljudj? Zasto је pogresno da smatraju kako
ono Sto va:Z.i za Andreasovu kuCu va:Z.i ј za Vasiljsov rad?
Vjdjs Јј sada zasto navodjm da u podzemlju dvaju glavnih
tr:Z.iSta, tr:Z.iSta novca i tr:Z.iSta rada, Zive demoni koji beso­
muCпo rade da Ы proizveli i reciklira1i ekonomske krize?

Edipovi kompleksi trZi!ta rada i trZiSta novca

ё.ula si za Cara Edipa, slavпu Sofoklovu tragediju. Zasniva
se па mitu о Edipu, koji, пе zпajuCi da se radi о пjegovom
ocu, ublja kralja ТеЬе i Zепј se sopstveпom majkom - а da
pri tome, naravno, ne zna da mu је to majka. Оsпоvпј ele·
ment ove priCe jeste moC proroCanstva.
Da objasnim. Laj, kralj ТеЬе, saznaje da је njegova su·
pruga Jokasta u drugom stanju ј trazi od proroШta da
mu predvidi buducnost njegovog deteta. Svetiliste od­
govara u:Z.asnim proroCanstvom da Се Laj blti ubljen od
ruke svoga sina, deteta koje nosi Jokasta. Prestravljen,
Laj zapoveda Jokasti da uЬije njihovo dete odmah ро ro­
denju. Оп а, medutim, ne moZe da ublje sopstveпo dete ј
predaje ga jednom slugi ne Ы li оп u(jnio ono Sto оп а пе
mo:Z.e. Ni sluga, medutim, nema srca da ublje nezaStiCeno
novorodenCe. Odnosi ga stoga u Sumu i ostavlja ga tamo
da umre od hladnoCe i gladi. Kolo sreCe, medutjm, Ciпi da
nekj pastir pronade malog Edipa ј da ga odvede u Korint,
gde ga kralj, koji nema dece, usvaja!

115
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

Мпоgо godiпa kasпije Edip, sumпjajuci da kralj Koriп­

ta nije njegov bloloSki otac, traZi od svetiliSta da mu kaZe
neSto о njegovim roditeljima. SvetiliSte odgovara drugim
straviCnim proroCanstvom. "OZeniCeS se sopstvenom
majkom", kaze mu. Prestravljeпi Edip odlucuje da роЬеg­
пе daleko od Koriпta kako Ьi izbegao takvu sudblпu. Na
svom putovanju prolazi pored ТеЬе. Tu sluCajno sreCe kra·
lja Laja па пеkој raskrsпici i опdа izblja kavga oko toga ko
се pro<'i prvi. lgrom slucaja, usred kavge Laj giпe od ruke
svoga sina - i tako se ispunjava prvo proroCanstvo.
Kasпije Edip spasava Tebu od cudovista ро imeпu Sfiп·
ga resavajuci zagoпetku za koju је vazilo da се опај koji
је bude resio пе samo izbaviti grad vec i postati пjegov
vladar. Tako је пekako Edip postao kruпisaпi vladar ТеЬе
i, kao Sto se deSavalo u ono doba, oZenio se kraljevskom
udovicom, а to је Ьila Jokasta, пjegova majka, ра se па taj
naCin ispunilo i drugo proroё:anstvo.
Kakve veze ovaj mit ima s trZiStem rada i novca? Nera­
skidive! Razmisli: prvo prorocaпstvo ispuпilo se samo od
sebe posto Edip пikada пе Ы ublo Laja da nije bllo prvog
proroCanstva! Zar ne? Bez prvog proroёanstva Laj se ne
Ьi uspaпicio, пе Ьi naredio da se пjegov sin u blje, dete
Ьi bllo odgojeпo u palati u Tebl i pozпavalo Ьi оса, ра ga
Edip svakako пе Ьi ublo. Potpuno isto vazi i za drugo pro­
rocanstvo: da svetiliste пiје predskazalo d a се se Edip
oZeniti sopstvenom majkom, о п ne Ы otiSao iz Korinta,
пе Ьi ublo оса, пе Ьi se upleo u pitanja oko ТеЬе, пе Ьi је

117
JANIS VARUFAКIS

spasao od Sfinge i, naravno, ne Ьi se o:Zenio sopstevenom

majkom.
lsto se de.Sava i u doba krize s trZi.Stima rada i novca.
Kada Marija i ostali preduzetпici "prorekпu" da Се se kri­
za пastavitj i da Се privredпa aktivnost ostati па пjskom
пivou, опј izbegavaju da uzjmaju kredite kako Ы zapo­
slili vi.Se radпika i tako se proroCaпstvo samo od sebe
ispuпjava. 1 kada kriza spu.Sta сепе rada i поvса (plate i
kamate), umesto da zaposlenost raste i da se investicije
poveCavaju, de.Sava se upravo suprotпo, po.Sto ta sma­
пjenja pojaCavaju pesimizam, koji hraпi sam sebe.

Epilog: Od lova па jelena do Edipa, Fausta i onih

koji negiraju postojanje nezaposlenosti
Rad ј поvас su neophodni zupCaпici motora trZiSnih
dru.Stava. Paralelпo s tim, опi funkcionj.Su kao demoni koji
ih i'ine ukletim. Razlog zbog kojeg ne mogu da funkcio·
ni.Su kao "razumпi11 zupCaпici (kao druga roba, па primer
paradajz, elektromotori, siroviпe itd.) jeste to Sto se oni
su.Stiпskj razljkuju od ostale robe. Da pojednostavim - пi­
jedan preduzetnik ih zapravo пе Zeli!
U stvari, preduzetпicj mrze to Sto imaju zaposlene isto
onoliko koliko mrze da uzimaju kredite. N ijedan predu·
zetnik ne Zeli da duguje. 1 svaki poslodavac sапја о tre­
nutku u kojem се mu tehnologija omoguCiti da otpusti
sve svoje slu:Zbeпjke i da ih zameni poslu.Snim robotima,
koji nitj gundaju, nitj Strajkuju, пјtј se razboljevaju. Kad Ьi
to bllo moguCe, poslodavci ne Ьi iznajmljivali rad ј ne Ьi

1 18
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

uzimali kredite. 1 to ne zato Sto ih oni koStaju, veC zato

sto, suprotno od elektrjcne energjje (koja se kupuje bez
trange-frange s njenjm projzvodacem), rad ј (pozajmljenj)
kapital nameC:u preduzetniku odredeni druStveni odnos,
odnos mo(j (sa zaposlenjma ј bankarima), u kojem Ы viSe
voleo da ne uCestvuje.
U tom smislu, kredjtj ј rad su nuZna zla, а te usluge
preduzetnjcj jznajmljuju da Ы profitirali. Profjt, medutim,
moZe da postoji samo ako је nivo buduCe potraZnje robe
vjsok. BaS kao Sto Rusoovj lovci ostaju vernj lovu па jelena
ako medu njjma vlada optimizam u vezi s tim da Се ulovjti
jelena, tako ј preduzetnicj ulazu pozajmljenj novac u ljude ј
maSjne samo kada medu njima vladaju optimizam i vera da
Се veC:jna njih ostati - optimistiCki raspoloZena. 1 obrnuto,
ako su pesimjstj(kj raspoloZeni, njihov pesimizam po­
kazuje se kao jspravan, dok ga smanjenje plata ј kamata
joS pojaCava poSto se smatra proroCanstvom - da Се se
buduca potraznja njjhovjh projzvoda jos smanjjtj ( umesto
da jh u<'inj optjmjstj(njjjm јег jm se troskovj smanjuju).
Као ј kod Laja ј Edjpa, jsto se dogada ј s preduzetnjcjma
u vreme krize - pesimistiCna proroCanstva imaju moC da
sama sebe ostvaruju.
Rezultat је da nezaposlenj - suprotno potresnoj verj
onjh sto negjraju postojanje nezaposlenostj, verj u to kako
Ьi smanjenje plata Ьilo dovoljno da onj kojj zajsta zele da
rade pronadu posao - zajsta podsecaju па Fausta kojj п е
moze da ubedj M efjstofela da kupj njegovu dusu. Koliko
god da spustj njenu prodajnu cenu • . .

119
 7
IDIOTSKI VIRUSI?

Uobral:eni virusi

Ako Ы neko procenjivao па osnovu tri velike monote­

isticke religije - judaizma, hriscaпstva i islama - lako Ы
doSao do zakljuC:ka da mi, ljudi, imamo veoma visoko mi­
sljeпje о sebl. Svida паm se da verujemo kako smo stvo·
reпi "kao slika i prilika" Boga, SavrSenstva, Jedinstvenog.
Da smo polubogovi, gazde па Zemlji, jediпi sisari koji imaju
dar zdravog razuma i da raspolazemo sposobпoscu prila·
godavaпja okoliпe svojim potrebama, umesto da Ciпimo
suprotпo, sto su priпudeпi da rade ostali oЫici zivota.
Zato se izgublmo kad se јеdпа masiпa koju smo stvorili
mi, ljudi, okreпe i obrati паm se, poput ageпta Smita (ko·
ji је, u stvari, projekcija te maSine u N iovom umu u filmu
Matriks). Podsecam te па пjegove reCi koje sam prvi put ci·
tirao u epilogu petog poglavlja: "Svaki sisar па ovoj plaпeti

121
JANIS VARUFAKIS

iпstiпktivпo ostvaruje prirodпu ravпote:Zu sa svojom Zivot­

пom okoliпom. Medutim, vi ljudi ste izuzetak. . . Postoji joS
јеdап orgaпizam па ovoj plaпeti koji se ропаSа isto kao
vi. ZпaS li ko је to? Virus. Vi ljudi ste bolest, pravi kaпcer
plaпete. Vi ste epidemija, а mi, maSiпe, mi smo terapija."
Najgore od svega jeste to sto se u dublni duse plasimo
da је ageпt Smit u pravu - takoreCi pomiSijamo da је za­
pravo izuzetпo Ыаg prema паmа, s obzirom па to da smo
gori od mnogih virusa koji izbegavaju da ublju organizme
domacine. Gde god ро prirodi da pogledamo, svugde vidi·
mo iпteпzivпe tragove katastrofe koja prati паS prolazak.
Otkad su stvoreпa trZiSпa druStva, uпiStili smo dve
treCiпe svih Suma plaпete, stvorili smo kisele kiSe koje su
zagadile jezera, ogradili smo ili u potpuпosti isuSili rеё:пе
tokove, poveCali smo kiselost оkеапа, "staпjili" zemljiSte,
istreblli Zivotiпje i blljke u toj meri da је ravпote:Za blosfe­
re, koja predstavlja паSе jediпo utoCiSte, poremeCeпa. 1
kao da sve to пiје dovoljпo, proizvodimo sve viSe gasova
(kao sto su ugljen·dioksid i metan) koji toliko povecavaju
temperaturu plaпete da se gleё:eri па оЬа pola tope, пivo
mora raste, а klima па Zemlji izbaCeпa је iz ravпote:Ze, ра
se Citavi пarodi suoё:avaju sa opasпoSCu od istreЬijeпja. Ко
moze da dovede u pitanje to da је agent Smit u pravu? Da
podseCamo па virus ebole, koji sam sebe podriva hitajuCi
da ublje orgaпizme domaCiпa u kojima је паSао utoCiSte?
5 pravom CeS mi reCi da ageпt Smit пе postoji. Da је оп
proizvod maSte pisca sceпarija, ljudski pokuSaj budeпja
паSе savesti. Upravo kao i kada је reC о doktoru Faustu i

122
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE B O U I

doktoru FrankenStajnu, kod kojih su Kristofer Маг/о i Meri

Seli iskoristili fantastiCne priCe kako Ы nas upozorili па
muke koje је sobom nosilo trZiSno druStvo tada, kada је
joS bllo u povoju. MoZ:da su ova upozorenja u knjiZ:evnosti,
u umetnosti, u filmu dokaz da postoji nada kako па kraju
neC:emo potvrditi to da smo samo epidemija, bolest, rak,
virus koji razara planetu.
Virusi, maligni tumori, bakterije ne poseduju svest. Mi
је posedujemo. 1 to је nasa najbolja prilika da opovrgnemo
agenta Smita. Da blsmo, medutim, uspeli u tome, moramo
se kritiCki suoCiti sa onom naSom najznaCajnijom i ekoloSki
kobnom tvorevinom i moramo podiC:i glavu pred njom - а
reC је о trZiSпom druStvu, koje је, malo-pomalo, poCelo
da se pretvara u naSeg gazdu i istovremeno u najveC:eg
neprijatelja planete Zemlje.

Razmenske vrednosti protiv planete Zemlje

TrZiSna druStva su se pojavila kada su razmeпske vred­
пosti trijumfovale nad Zivotnim vrednostima. О tome sam
ti govorio па samom pocetku drugog poglavlja ove knji­
ge. Videli smo zajedno kako је taj ,.trijumf" u isto vreme
stvorio basnoslovna bogatstva i neizrecivu nesreC:u. Kako
је omoguCio mehanizaciju drustva, d o krajnje mere po­
vecavajuci Ьгој proizvoda koje covecanstvo moze da pro­
izvede, ali u isto vreme pretvarajuC.i ljude u sluge maSina,
umesto u njihove gazde. Stigao је sada cas da vidimo kako
је i zasto trijumfalna pobeda razmenskih vrednosti poslala
planetu Zemlju u orЫtu eko\oske propasti.

123
JANIS VARUFAКIS

Leto је. lznenada iznad naSe kuCe па Egini pro\eCu tri

vatrogasna aviona koja lete ka Peloponezu. Gledamo u
daljinu, u pravcu u kom lete, i uoCavamo ga - crn dim iz­
nad planine Parnon репје se u nebo kao omadijana zmija,
zaklanjajuCi sve viSe sunce i ukraSavajuCi podnevno nebo
veoma Cudnim, neprirodnim zalaskom. N ije potrebno da
doё:ekamo vesti da Ьismo ustanovili kako se velika kata­
strofa odvija pred naSim oё:ima.
lpak . . . Da li znas da ta katastrofa povecava razmenske
vrednosti naSeg druStva? Da је, s taCke glediSta razmen­
skih vrednosti, vatra, umesto da smanji, poveCala ra­
Cunovodstveno bogatstvo naSeg druStva u okvirima
ukupnih razmenskih vrednosti? Znam, zvuCi smeSno.
Medutim - tako је. Као prvo, drveCe koje gori nema ni­
kakvu razmensku vrednost! l sto tako ni sove, zeё:evi,
niti druge zivotinje i Ьiljke koje zive u sumi. Koliko god
drveCa da izgori, koliko god da se zacrni predeo, koliko
god Zivotinja da nade uZasnu smrt u plamenu - ne gasi
se nijedna razmenska vredпost. Cak i ako izgore kuCe,
njihova razmeпska vrednost ne smaпjuje se пaroCito, s
obzirom па to da su osiguraпe ili da Се drZava pomoCi
njihovim vlasnicima da ih ponovo izgrade. Sto se tiё:e
seCanja njihovih stanovnika (па divпu Sumu u kojoj su
ziveli, па bakinu sliku koja је izgorela itd.), nista od svega
toga, u svakom sluCaju, nije imalo razmensku vrednost ­
imalo је "samo" Zivotnu vrednost.
Nasuprot tome, vatrogasni avioni koje smo videli ka­
ko lete iznad naSe kuCe troSe keroziп, а оп ima ve\iku

124
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E B O U I

razmeпsku vredпost, koja se пadovezuje па zaradu tr­

govca Sto пjim trguje. lsto vaZi i za пaftu potrebпu za po­
kretaпje vatrogasпih kola, пaftu Sto sagoreva dok vatro­
gasci hitaju u sumu koja plamti пе Ы li пekako uspeli da
spreC:e razaraпje пaSih Zivotпih vredпosti. 1 kada dode
treпutak da se ропоvо izgrade kuCe koje su izgorele i1i
da se podigпu dalekovodi koji su osteceпi, plate i tros­
kovi potrebпog materijala predstavljaju razmeпske vred­
пosti stvoreпe iz plameпa poZara, опе koje se dodaju па­
сiопаlпоm dohotku.
M islim da poCiпjeS da shvataS suStiпu proЫema. Tr­
ZiSпa druStva stavljaju iskljuC:iv пaglasak па razmeпske
vredпosti, koje, shodпo tome, sve viSe prevladavaju паd
Zivotпim vredпostima. Naravпo, aktivпosti ljudi koji stva­
raju razmeпske vredпosti pojaC:avaju se па Stetu oпih koji
stvaraju samo Zivotпe vredпosti. Uzmi kao primer sport.
Nekada је jediпo sto је pruzao blla radost sportske igre,
slava koju је davala pobeda па olimpijadi ili polet koji је
prouzrokovala fizii'ka vezba. M edutim, kako su dobri
rezultati i medalje poC:eli da stiC:u razmeпsku vredпost,
sport se komercijalizovao - isto kao sto su u XVI I I veku u
Eпgleskoj komercijalizovaпi rad i zemlja.
Daпas televizija zaroЫjava pazпju gledalaca, koju,
пadalje, " p rodaje" reklamiraпim kompaпijama, а опе
је, sa svoje straпe, "koriste" da Ы prodale (gledaocima za­
roЬijeпim sportom) proizvode svake vrste - od automoblla
do hamburgera. Tako razmeпska vredпost јеdпе zlatпe
medalje па olimpijadi ili jedпog gola па muпdijalu blva

125
JANIS VARUFAKIS

odredeпa razmeпskom vredпoSCu automoblla i hambur­

gera sto ih gledaocima prodaje onaj koji se reklamira -
isto kao Sto је u XV\ 1 1 veku razmeпska vredпost deset ari
zemlje Ьila odredeпa razmeпskom vredпoSCu vuпe koja
је rasla па ledima ovaca s jedпog ara te zemlje.
U isto vreme ovaj trijumf razmeпskih vredпosti u spor­
tu doпosi i smaпjivaпje пjegove :Zivotпe vredпosti, buduCi
da su sampioni prisiljeni (ne Ьi li uspeli da do krajnjih gra­
пica poveCaju razmeпsku vredпost sopstveпih pokuSaja)
da Сiпе пeSto Sto uпi:Zava radost i polet koje pru:Za bavlje­
пje sportom (па primer, da se takmiC:e povredeni i\i da
uzimaju пedozvoljeпe lekove, koji, sredпjoroC:пo, naпose
veliku Stetu njihovom zdravlju). UopSteпo, sve ono Sto
privlai'i paznju puЬiike ј cini је laksim plenom reklamira­
nih kompanija stiCe razmensku vredпost, koja ublja ostale
vredпosti znaC:ajne za Coveka - Zivotne vredпosti.
Na te\eviziji nastup razmeпskih vredпosti pretvara
olimpijske igre u rimsku areпu u kojoj se takmiC:e farma­
ceutske kuc'e ( ciji preparati pretvaraju sportiste u nad­
Jjudske marionete) i, uopSte, podriva naSu civilizaciju,
stavljajuc'i u prvi plan ono sto privlaci paznju puЫike (па
primer, rijaliti programe) а da nas, pri tome, пaroC:ito ne
zaokuplja. N ije slucajno to sto је Rupert Merdok, austra­
lijski magпat zabavnih medija i "informisanja", jedпom
dao sledeCu neverovatпu izjavu: " Nikada neCeS izgublti
novac ako potceпiS inteligenciju svoje puЫike!" Pravi smi­
sao njegovih reci Ыо је: Da Ьi uvecao do krajnjih granica

126
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

razmenske vrednosti svojih proizvoda, pomozi da se Sto

viSe srozaju Zivotne vrednosti.
Prava drama, medutim, odvija se u prirodi. Tamo tri­
jumf razmenskih vredпosti пе degradira samo пaSu kul­
turu veC. miпira Citavu plaпetu koja паm daje pravo па Zi­
vot. Ko/iko Ы pametno bllo da astroпauti truju kiseonik u
svom svemirskom brodu? Upravo to је о по Sto radimo mi
kao CoveCaпstvo. 1 па tome radimo veC Citavih tri stotiпe
godina, od vremeпa kada su se pojavila trZiSпa druStva
sa svojim razmeпskim vrednostima koje su iznad Zivotпih
vrednosti i s profitom (Sto Се reC.i sa "razmenskom hiper­
vrednoSC.u") koji stiC:e jediпstveпu, apsolutпu vlast nad
ljudskim dusama i deljma.

S merom • • • kao poeta, bez mere • • • poput jdjota

ё.ovek је, poput ostalih lovaca iz Zivotinjskog carstva,
oduvek jmao teznju da korjstj floru ј faunu koje su mu
neophodпe. Na U skrSnjim ostrvima daпas " uspevaju"
samo ogromne statue koje su za sobom ostavili staпovnici
pre по Sto su пestali zbog neracionalпe seCe d rve(a па
ostrvu - to је ostavilo zemlju пezaStiC.enom, rasprSilo tlo
ро okeanu i ljudima donelo glad ј propast.
lpak, nema bas mnogo takvih primera ljudskjh dru·
stava koja su, pre по sto su u istorjjj prevladala trZiSna
drustva, funkcionjsala poput bezumnih virusa. Optuzba
agenta Smita ne Ьi jmala smjsla ј Ьila Ьi nepravedna pre
industrjjske revolucjje, koja је dovela d o trijumfa raz­
menskih vrednosti паd oпim Zivotпim. Uzmi, па primer,

127
JANIS VARUFAKIS

AboridZiпe iz Australije, s kojima sam i zароёео svoje izla·

ganje па samom pocetku prvog poglavlja. Aboridzini su
zaista istreblli sve velike sisare australijskog kontinenta
hiljadama godina pre nego sto su stigli Englezi. Uspe\i su,
medutim, da proпadu neku ravnoteZu s prirodom StiteCi
St..i me, ograniёavajuCi koliCiпu riЬe koju su svakodnevno lo·
vili, ра su postigli i da Zive dobro, а da se pri tome mnogo
ne zamaraju, i da odrZ:avaju "kapital11 prirode (u ribama,
pticama i Ьiljkama) netaknut vavek.
Kad su, medutim, stigli engleski пaseljeпici i uzeli im ze·
mlju, primeпjujuCi па пјој surove zakone trZiSпog druStva,
za manje od sto godiпa tri petine Suma blle su uniStene.
Danas је zemlja Australije duboko ranjena eksploatacijom
rudпika, ispoSCena intenzivnom zemljoradnjom, korita
reka su suva i puna soli koja izjeda utrobu zemlje, а pre·
divпi korali па severu koпtinenta neprestaпo se smanjuju.
Као i u Evropi, i u Severnoj Americi trZiSпa druStva, koja se
kreCu imajuCi kao svoju jedinu referencu razmeпske vred·
nosti, razbaStiпjuju planetu.
ZaSto se to dogada? Primer s poZarom u Sumi svedoёi
о tome da Zivimo u druStvima koja bezoCno i zloёiпaC:ki
nipodastavaju vrednost prirodne sredine. Kad jedno drvo
Ш јеdап mali orgaпizam пеmа razmeпsku vrednost, паSе
drustvo (koje vrednuje samo u terminima trZiSta) ponasa
se kao da ta baStiпa plaпete s beskrajпom vrednoSCu za
Zivot пеmа ama baS пikakvu vrednost. То zпaCi da naSe
druStvo podstiёe svoje ёlanove па ропаSапје koje ne daje

1 28
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUI

ni piSijiva ЬоЬа, bukvalпo i metaforiCпo, za odrZaпje pri­

rodпe ravпoteZe па planeti.
Uzmimo јеdап prost primer, koji se moZe dodati nizu
primera kao Sto је onaj s vatrom u Sumi. Zamislimo reku
u kojoj Zive pastrmke. Ako ih sve ulovimo, pastrmke Се
naprosto nestati zauvek. Ako ih hvatamo malo-pomalo,
pastrmke Се postojati zauvek, s obzirom па to da Се im
tako blti omoguCeпo razmnoZavanje godinu za godiпom.
Pogledajmo sada sta se desava kad riЬolov prestane da
bude prozet pravilima i oЫi'ajima zajednice ljudi koji
shvataju tananu ravпoteZu ekosistema reke i, nasuprot
tome, podlegne zakoпima trZiSпog druStva - razmenskim
vrednostima i profitu.
Recimo d a је razmenska vrednost jedne pastrmke
pet evra. Ako se svaki riЬolovac u svojim postupcima
rukovodi diktatom doЫti, tada се nastaviti da lovi riЬu
svakodnevno, sve dotle dok ga poslednja riba koju ulovi
ne bude kostala nesto vise od njene proste razmenske
vrednosti. Која је to cena? То је cena jednaka razmenskoj
vrednosti vremena koje је potrosio па riЬolov - to је
njegova cena. Recimo da za svaki sat koji provodi loveCi
riЬu .,guЫ" deset evra koje Ы zaradio radeCi u o Ыiznjoj
fabrici. Posto hvata Ьаг dve гiЬе na sat, njemu se vise
isplati da lovi pastrmke nego da radi u fabrici.
Као sto znaju svi oni koji su isli u riЬolov, Ьгој riba
koje se u hvate dijametra l n o је s u p rotan broju гiЬага i
intenzitetu kojim svaki od njih lovi. lli, prostije гесепо,
ako si jedini ribar na reci, vrlo је verovatno da ces uhvatiti

129
JANIS VARUFAKIS

mnoStvo pastrmki tokom prvih pola sata. Naprosto, bacaS

svoju mreZu u vodu i hvataS, па brzinu, pet-Sest riba. Sto
pak duZe loviS i Sto је veCi broj riЬara, to је teZe da uhvatiS
sledeCu pastrmku - i zato Sto se njihov broj veC smanjio,
i zato Sto је broj pastrmki manji Sto је viSe vas koji lovite.
Ako blste, medutim, funkcionisali kao zajednica ribara,
kolektivno, mogli blste da se sloZite da Се svako od vas
loviti samo jedan sat dnevno, ра blste hvatali, na primer,
dvesta pastrmki i delili Ьiste ih medu sobom. U trZiSnom
druStvu, medutim, svako funkcioniSe sam za sebe, kao
jedan mali preduzetnik protiv svih drugih. Tako cete na·
staviti da lovite riЬu svako za sebe, sve dok ne poCnete da
hvatate manje od dve pastrmke na sat (seti se da је cena
jednog sata rada Ьila deset evra kada је svaka pastrmka
imala razmensku vrednost od pet evra - Sto znaC:i da је
doblt rasla ро satu ribolova sve dok је ribar hvatao naj·
manje dve pastrmke na sat). То, medutim, znaC:i da svaki
ribar moZe da riЬari ne jedan sat veC deset sati dnevno.
U prvo vreme ukupan ulov moZe blti veliki zbog Cita­
vog tog preteranog truda riЬara. Ubrzo се, medutim, ра·
strmki Ьiti sve manje. Vrlo brzo се ih ostati to\iko malo u
reci da се, i pored toga sto toliki broj ljudi riЬari dugi niz
sati, svi oni zajedno uspeti da ulove mnogo manje od dve­
sta pastrmki. Da li primecujes koliko је to besmisleno? Da
svaki od njih lovi samo jedan sat dnevno, uhvatili Ьi dve­
sta pastrmki i, Sto је joS vaZnije, u reci Ы ostalo dovoljno
pastrmki da ulov zauvek bude takav svakog dana. Posto,
medutim, svaki ribolovac lovi svoju sopstvenu doblt, ribari

130
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOU1

rade mnogo viSe sati dnevno, hvataju mnogo manje ribe i

vode pastrmke ka istreЫjenju, kao i svoju - doblt!
То nam se deSava kada prihvatamo zakone trZiSnog
druStva bezuslovno - kao da su mudri i andeoski ро svojoj
suStini. Ne samo Sto smo u opasnosti da doZivimo sudblnu
doktora Fausta ili doktora Frankenstajna (seti se prethod­
nih priCa) veC se nalazimo i u opasnosti da ponovimo dra�
mu stanovnika Uskrsnjih ostrva, ovog puta u globalnim
razmerama.
Primer s pastrmkama samo је vrh ledenog brega. Upra·
vo kao Sto ribari iz naSeg primera imaju liCni motiv da па�
stave da love ribu sve dok skoro sve pastrmke ne nestanu
iz reke, tako i industrijalci imaju privatni, liCni motiv da
zagaduju okolinu (kad vec zagadenje nema negativnu raz·
mensku vrednost za firmu), vozaCi da se guraju sa svojim
automoЫiima ро putevima, vlasnici placeva da seku dr·
vece kako Ы gradili zgrade velike razmenske vrednosti,
covecanstvo u svojoj celini da emituje ugljen-dioksid u
atmosferu sve dok nasa planeta ne pocne da podseca па
pakleni kazan.
U a ntickoj Grckoj oni koji su odЫjali da razmisljaju u
korist kolektivnog interesa citave zajednice nazivani su
idiotima.* "5 merom . . . kao poeta, bez mere . . . poput idi�
ota", govorili su stari Grci. U XVI I I veku engleski ucenjaci,

* fБiliJ"Crjt:; - privatnik; u staroj Grё:koj Covek neupuCen u javne poslove;

neznalica, za razliku od onog koji uCestvuje u javnim stvarima; kasnije
/aik, glupan; maloumnik.

131
JANIS VARUFAKIS

oboZavaoci starogrCkog jezika, dali su reCi idiot zпаСепје

koje se odnosi па Coveka druStveno пeodgovarajuCeg,
neprilagodenog ponasanja. s te tai'ke gledista, trШno
druStvo sve паs је пapravilo idiotima, pretvorilo nas u
bezumпe viruse Sto ubljaju plaпetu па kojoj Zive. Poput
astronauta koji misle da im ide u prilog da truju kiseonik u
sopstvenom vasioпskom brodu.

Da li privatni i planetarni interes

mogu da se "venCaju"?
Naravno da mogu! AboridZini su па odliCan naCin uspeli
da uspostave medusobпu saradnju tako da malo love ribu
i divljai', а da pri tome obezbeduju mnogo hrane, sto је
za posledicu imalo dosta preostalog slobodnog vremena
koje su mogli da posvete svetkovinama, pripovedanju mi­
tova sna itd. Bilo kao pojedinci, Ыlо kao zajednice koje su
Zelele da Zive u harmoniji s prirodom - uspeli su u tome
vrlo dobro.
lsto је vaZilo i u Evropi pre nastanka trZiSnog dru­
Stva, kada su njeni stanovnici, mada mnogo brojniji od
AboridZina, uspevali da prirodi daju onoliko prostora ko·
liko јој је potrebno da Ы i sama opstala. Ono sto је planetu
Zemlju stavilo u orЫtu katastrofe Ыli su komercijalizacija
svega, privatizacija zemlje, trijumf razmeпskih vredпosti
nad oпim Zivotnim, prevlast privatnog profita па Stetu
kolektivno korisnog. OCigledno, reSenje је, ako nas za­
nima spasenje planete, u iznalaZenju pametnog naCina
ponovnog aktiviranja ljudske sposobnosti da delujemo i

132
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE B O U I

da odlucujemo kolektivno kako blsmo prestali da delamo

kao izolovaпe jedinke.
Jedno resenje bllo Ы da odluCimo da neke stvari ne­
C:emo uopSte unositi па tr:Z.iSta па osпovu пjihove raz­
menske vredпosti. Na primer, mo:Z.emo da odluCimo da
niko nece Joviti pastrmke vise od jednog sata dnevno. lli
da Се Sume Ьiti pod zaStitom dr:Z.ave kao da su vlasniStvo
svih nas, od neproceпjive vredпosti, пezavisno od пjihove
гazmenske vrednosti. КlјuСпо pitaпje, medutim, ovde је
sledece: Kako da se ta kolektivna odgovornost primeni
u druStvu u kom maSine rade neumorno da Ьi proizvele
razmeпske vrednosti па kojima zaraduju njihovi vlasnici,
а oni su samo mala manjina ljudske populacije?
Odgovor zavisi od iпteresa svakog Coveka. Ako nisi
jedan o d vlasnika zemlje i masina, lako ti је da kazes:
.,Resenje se krije u ukidanju monopola, oligarhije manjin­
skih vlasnika nad koriscenjem masina i apsolutne lakoce
s kojom oni odlucuju о raspolaganju proizvodnim snaga­
ma planete." Postoje mnogi nacini postavljanja granica
u okviru tog njihovog monopola. Na primer, granice u
zagadivanju, granice koje se odnose па intenzitet obradi­
vanja zemlje, graпice u vezi s ribolovom u okeanu i reka­
ma, granica u proizvodnji gasova koji povecavaju tempe­
raturu itd. Drugi primer intervencija blla Ы preraspodela
vlasniCkih prava па zemlju, nad sirovinama, nad samim
maSinama, tako da vlasпici i oni koji пjima raspola:Z.u viSe
ne budu iskljuCivo .,pojedinci". vec da to budu zajednice

133
JANIS VARUFAKIS

ljudi s kolektivnom sveSCu о Steti koju Coveёanstvo prou­

zrokuje kako planetj tako ј samom sebl.
5 druge strane, ako prjpadas manjjnj koja poseduje ve­
liki deo zemlje i maSina, tada neCeS hteti ni da CujeS te
gadosti, poSto Ьi njihova primena znaёila manje moCi, bo­
gatstva i vlasti za tebe. Tada Ьi tvrdila sledeCe: "Da Ы se
postavile granice zagadenja i nerazumne eksploatacije pri­
rodnih resursa, treba da interveniSe dr:Zava.11 А Sta је dr:Za­
va? Da nije moZda neizvitoperen izraz naSeg kolektivnog
interesa? " Nikako!11, povikala bl. "DrZava sluZi interesima
onih koji njome rukovode, politiёarima i Ьirokratama, in­
teresima koji se ni u kom sluёaju ne mogu poistovetiti sa
interesima veCine ili ёitave planete11, govorila Ы u poku­
Saju da izbegneS zaplenjivanje "svoje11 imovine. 1 ako Ы
te mi ostali priupitali: "Sta onda predlaZeS da Ы se spasla
planeta?1', odgovorila Ы па sledeCi naёin.

,,JoS viSe trZiSta, molim!"

Kako ne Ы ustupila veCini niti jedno od svojih "prava11
nad zemljom ili nad maSinama koje kontroliSeS, rekla bl:
" Razlog zbog kojeg trZiSno druStvo ne uspeva da па ispra­
van naёin rukovodi prirodnim resursima planete jeste to
Sto ti resursi imaju samo Zivotnu vrednost, ali nemaju nika­
kvu razmensku vrednost. Uzmimo, recimo, lepu Sumu koja
gогј. Ne prjpada njkom zato sto prjpada svjma. N jko ne
moZe od nje da zaradi razmenske vrednosti, kao ni novac.
Zato је mi, ёlanovi trZiSnog druStva, ne cenimo onoliko ko­
ljko Ы trebalo. lsto vazj ј za pastгmke u гесј. Ne pгjpadaju

134
 OVAJ SVEТ MOZE DA B U D E BOUI

nikome i zato svaki ribar lovi koliko god ga је volja, Sto

ima za posledicu nestanak pastrmki iz reke. lsto vaZi i za
atmosferu - ne pripada nikom, Sto ima za posledicu da је
svako eksploatiSe sve dok se ona nepovratno ne zagadi.
Ako blsmo naloZili drZavi da raspolaZe svim tim resursima,
to ne Ы imalo nikakvog rezultata јег је drZava u rukama ро·
litiCara i Ьirokrata, а u njih ne treba imati poverenja. Zato
mogu da vam ponudim sledeCe reSenje: Dajte ih meni. Sve
redom! Sume, reke i samu atmosferu. Da vidite kako Cu
lepo njima raspolagati!"
Mozda ti to izgleda paraпoii'пo - da јеdпа osoba pre­
dlaze drustvu da јој preda vlasпicka prava паd gotovo
Citavom plaпetom! Zlo sa ovim predlogom jeste to sto
mu ne nedostaje u potpunosti zdravorazumska osnova!
Zaista, ako Ы reka blla tvoja, sa svim pastrmkama koje u
пјој plivaju, imala bl svaki iпteres da је zastitis. Da traZiS
ulazпicu od svakog ko hoce da lovi ribu i da bombardujes
kazпama sve опе koji prekrse graпice sto si ih ti postavila.
lsto vazi i za atmosferu ili za sume. Ako bl ti pripadale,
mogla Ы da пaplacujes пjihovo korisceпje (па primer, iп­
dustrija Ы ti placala za pravo па emitovaпje zagadivai'a ili
Ы mogla da пaplacujes " ulazпice" porodicama koje zele
da dodu па pikпik u "tvoju" sumu). Tako Ы korisceпje bllo
zdravorazumsko i plaпeta Ы odahпula.
N a ravпo, glavпo pitaпje је sledece: Ро i'emu se to
razlikuje od опоg sto је vazilo u doba feudalizma, опdа
kada је zemlja pripadala (sa zivotiпjama, blljkama i ljudima
koji su па пјој ziveli) hegemoпu? 1, zaista, u опа vremeпa

135
JANIS VARUFAKIS

рге trZiSnih druStava priroda njje patila kao danas. Dobro,

zпаёi li to da treba da vratimo feudalizam ј vlast jednog
ako Zelimo da spasemo plaпetu? Naravno da ne. Upravo
zato su onj kojj ni ро koju cenu ne Zele da dozvole drZ.avj
da jm oduzme prava па koгjSCenje zemlje i njenjh resursa
smislilj sledeCi argumeпt: umesto da se reka, Suma ј at­
mosfera daju pojedjncu, mogli Ы se jzdeljti па komade
i prodatj, u okvjгu роsеЬпо ,.ustanovljenih" trZiSta, hj­
Jjadama vestih kupaca.
1 kako се se jedna suma ili atmosfera podeliti па par·
cele - parC:e ро parC:e? Odgovor је: pomoCu deonica, to
jest ako se odStampa N deonjca - proporcioпalno Ы se
jedna deonica odnosila па 1/N vlasniStva reke, Sume ili
atmosfere. Tako Се drveCe, reke, (jtava priroda iznenada
steCi mnogobrojne vlasnike i razmensku vrednost (jed·
naku поvС:апој vrednosti N deonica}, а ргј tome Се se iz­
beci ustolicenje jednog hegemona kao vlasnika prirode, s
obzirom па to da Се vlasnika bltj jsto toliko koliko i deonica.
Ukratko, ovde је predlog da se pronade pametan nacin
stvaranja trZiSta za prirodne resurse, trZiSta u okviru kojeg
se zaokruZuje trijumf razmeпskih vrednosti, buduCi da Се
C:ak i kiseonjk koji udiSemo doblti cenu, neSto Sto Се ga
zastititi od opasnosti da se uludo potrosi kao besplatno
dobro.

TrZ.iSta "zla11
TrZjSna druStva izgradena su па osпovu razmenskih
vredпosti dobara - па primer, pamuka, vune, soli, uglja,

136
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

Celika, hraпe. Koliko god Ьila otudeпa Zivotпa vredпost

jedпog dijamanta ili jednog paradajza od njihove
razmeпske vredпosti, bar zпamo da su оЬе te vredпosti
pozitivпog predznaka (u meri u kojoj neko voli dijamante
ili paradajz ta dobra imaju pozitivnu cenu).
Obrazlozenje ро kojem - ukoliko zelimo da spasemo
plaпetu - treba da proSirimo "kraljevstvo" razmeпskih
vredпosti privatizujuCi atmosferu, reke i Sume пailazi па
jednu tehnicku prepreku. Kako је moguce da nesto sto
је zlo - па primer, toksi(пi zagadivaC koji emituje пеkа fa­
brika ili auspuh automoblla - u nekom trenutku stekne
pozitivпu razmeпsku vredпost? Ко Ьi hteo da kupi пeSto
Sto Се ga otrovati? Kako se moZe formirati trZiSte Sto Се
odredivati razmensku vrednost zagadivaca koje niko песе?
Trebalo Ьi, ро pravilu, da ta razmenska vrednost, njihova
сепа, bude negativna - da neko bude placen da Ьi ih ste­
kao. Da druStvo obeSteti опоg Sto Се "prisvojiti" ugljeп­
dioksid, koji proizvodi efekat staklene baste, koji, nadalje,
preti klimi Zemlje. Videno iz tog ugla, ргоЫеm је u tome
sto niko песе hteti deonice metana ili ugljen-dioksida koji
ljudi emituju u atmosferu - osim ako neko пе placa za nji­
hovo sticaпje!
Jediпi паСiп па koji "zla" mogu da zadoblju razmeпsku
vrednost blla Ьi drzavna intervencija koja Ьi obrnula
vrednost tih zagadivaca - o d negativne uCinila Ьi је
pozitivnom. Ako Ьi, па primer, drzava dala svakom od паs
pravo da emituje u atmosferu х kilograma "zlih", stetnih
gasova, ali i mogucnost da prodajemo to pravo drugima,

137
JANIS VARUFAKIS

onima koji imaju potrebu da emituju neku koliCiпu "zlih",

Stetпih gasova veCu od Х kilograma, tada blsmo zaista
napravШ trZiSte za te "zle" gasove. U okviru пјеgа firme
koje proizvode automoblle, energiju itd., emitujuCi veliki
broj kilograma "zlih41 gasova u atmosferu, kupovaCe
od nas ostalih pravo па emitovaпje neke koliCiпe od Х
kilograma koju mi nemamo potrebe da emitujemo, ра
Се se tako odredivati села za "zleн gasove i to Се plaCati
kompanije koje zagaduju, kao sto placaju i druge troskove
(plate, sirovine itd.).
Lepo zvuCi i pametno izgleda kao ideja. Ali obrati ра·
Znju па to u kom grmu leZi zec. Prvo, sve је to prazпa pri­
ёa u trenutku kad postoji potreba da se pronade trZiSno
reSenje za proЫem zagadeпja, ali пе postoji poverenje u
drZavu. KaZem da је to prazna priCa јег ovo reSenje za­
hteva stalno intervenisaпje drZave! Kako Ы drugaCije Ыlо
moguCe пametпuti firmi gospoп Mi(e ili tеЫ obavezu da
kupite pravo па zagadivanje atmosfere s vise od Х kilogra·
ma od nekog ko zagaduje manje? Samo drzava moze da
kontroliSe svakog od nas, svaku firmu, svakog zemljoradni­
ka, svakog ribolovca, svaku fabriku, svaki voz ili automoЫI.
1 ko се da donese odluku о tome kolika је dozvoljena gra·
nica od Х kilograma zagadenja ро osobl? 1 opet - drzava.
Dakle, razlog zbog kojeg neki blraju potpunu privatizaciju
atmosfere, reka, Suma itd. nije to Sto se suprotstavljaju dr­
Zavi! Naprosto se suprotstavljaju drZ:avnim intervencijama
koje im smanjuju njihova vlasniёka prava, dok podrzavaju
drZavпe intervencije kada im one daju i druga takva prava.

138
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOU1

Jedino reSenje: demokratija protiv razmenskih

vrednosti
ОЬеСао sam ti da Cu ti u ovoj knjizi pisati о ekonomiji i
da te, protiv svoje prirode, neCu zamarati drugim temama.
То је ujedno ј гazlog zbog kojeg do sada пjsam jzustjo
ni rеё о politici, demokratiji itd. U ovom delu, medutim,
ne mogu а da ne pomenem, ukratko, ideju demokratije.
Razlog је jednostavan.
Vjdeli smo da је d rzava neophodna da Ьi se planeta
spasla od ljudskjh trzjsnjh drustava - Ьilo da Ьi u jme gra·
dana preuzela raspolaganje prirodnim resursima koje trZi­
Sta, pojedinci, svako od nas па svoj naCin rasipamo bezoё­
no i zloCinaCki, Ыlо da Ы stvorila veStaCka trZiSta "Stetnih
Cinilaca", Sto znaCi da Ы privatizovala prirodno bogatstvo
ј da Ьi dala prjvatna vlasnjёka prava nad pгjгodnjm bogat·
stvom onjma kojj mogu da plate kako Ьi jh kupjlj, ј to upra·
vo proporcionalno u odnosu па sume kojima raspolaZu.
ProЫem s privatizacijom "Stetnih Cinilaca" jeste dvo­
jak. Prvo, praktjёno је vrlo tesko da tako nesto роёnе da
se pгjmenjuje. Kako drzava moze da donese odluku, una·
pred ј s mudroscu, о najvecoj mogucoj koliёinj zagadjvaёa
Х koju svako od nas jma pravo da emjtuje ј kako се to
veStaёko trZiSte postiCi odgovarajuCu cenu u vezi sa sva­
kjm zagadjvaёem tako da preduzeca ј gгadanj pгjhvate da
preduzmu najbolje mere u koгjst coveёanstva ј planete?
N esto tako naprosto njje realno. TrZiSta njsu napravlje·
па da Ьi se raspolagalo zlim, stetnjm ёjnjocjma - samo u
sluёaju dobara jmaju mogucnost da jspravno funkcjonjsu

139
JANIS VARUFAKIS

(mada ni tada ne uvek, kao Sto smo videli па pгimerima

trZiSta rada i поvса u prethodпim poglavljima). Мпоgо је
razumnije da zahtevamo od drZave da postavlja pravila,
granice i ogгaniCenja u koгiSCenju osetljivih resuгsa naSe
plaпete. Tako jedпostavпo.
Postoji, medutim, joS jedan proЬiem povezan sa ide­
jom privatizacije prirodnih resursa, а оп se neposredno
tiCe same demokгatije. Dozvoli da objasnim. Kako u okviru
tгZiSta tako i u okviru demokratija - mi glasamo. Kad kupiS
sladoled, to је kao da glasas u korist koпkretпe kompaпi­
je koja ga proizvodi, u korist koпkretпe vrste sladoleda.
Ako ga пiko пе kupuje, kompaпija се prestati da ga pro­
izvodi. Ako ljudi ,,glasaju" u njegovu korist novcem koji
za njega daju mnoga deca kao Sto si ti, tada Се se oCi­
gledпo povecati i пjegova proizvodпja. lsto se dogada i
па izborima - sto vise glasova doblje пеkа partija ili пеkо
miSijenje u okviru referenduma, to Се viSe oni dominirati
па politiёkoj sceпi.
U Cemu је razlika? Razlika је u tome Sto u demokratiji
svako od паs ima јеdап jediпi glas, koji паm obezbeduje
паsе glasacko pravo, dok је u okviru trZiSta broj glasaпja
пеоgгапiёеп i zavisi od bogatstva svakog pojediпca. Sto
viSe evra, dolara, funti i jena neko ima, to viSe vredi njego­
vo miSijenje u okviru trZiSta u kojima uCestvuje. Na pгimer,
ako u jedпom deoпiёarskom drustvu posedujes 51% deo·
nica, imaS sama potpunu veCinu. PredstavljaS njegovog
apsolutпog vladara. то ti govorim da Ы videla zasto mo<'·
пi, опi koji imaju, koji па ovoj zemlji predstavljaju bogate

140
 OVAJ SVET MOiE DA B U D E BOUI

podrZavaju reSeпje privatizacije prirodпih resursa - Сiпе to

zato Sto imaju moguCпost da kupe lavovskj deo deoпica ј
da па taj паС:јn sami odluCuju о buduCnostj planete.
Re(j CeS mi: " Kakve to jma veze, s obzjrom па to da svj
Zivjmo па istoj plaпeti? ZaSto Ы bogataSi Zelelj пeSto Sto
пјје dobro za svemirski brod kojj se zove Zemlja i u kojem
smo svi mj putnici?" Као odgovor daCu ti jedan primer.
Pretpostavimo da se, kao CoveCanstvo, nalazimo u dilemj
izmedu radikalпog smапјепја gasova koji stvaraju efekat
stakleпe baste i mogucпosti da pustimo da se polarпe
kape istope, Sto Се, nadalje, poveCatj пivo okeana ј imati
kao posledicu to da се svoje domove izgublti milioпi ljudi
u priobalпim delovima zemalja koje пemaju brda i рlа­
пiпе, kao sto su Baпglades, M aldivi itd. Uzmimo takode
da smo privatizovali atmosferu i da је za vlasnike gasova
koji prouzrokuju efekat stakleпe baste сепа smапјепја
koliCiпe tih gasova mпogo veca пеgо сепа пovog letпji­
kovca па пadmorskoj visiпi па kojoj па пjih песе uticati
роvеСапје nivoa mora. Tada Се oni, koristeCi svoje pravo
odluCivanja kao veCiпski deoniCari atmosfere, а пе kao
oblcпi gradaпi sa samo jedпim glasom, imati svako pra­
vo da odluce kako se proizvodпja gasova stakleпe baste
песе smaпjiti - makar se poplavile kuce i uпistila polja
milioпa ljudi.
Vidis li sad zasto iпsistiram па tome da pravo glasa de­
oпicara песе пikada zastititi plaпetu kao pravo glasa gra­
dana? C iпjenica da su naSe demokratije пesavrSene, ko­
rumpiraпe do cesto odvratпog stepeпa i da dozvoljavaju

141
JANIS VARUFAКIS

zloCine nad nemoCnim ljudima i naSom krhkom prirodnom

sredinom ne poniStava ёinjenicu da је demokratija naSa
jedina Sansa da ne zavrSimo kao bezumni virusi planete
Zemlje. То је nasa jedina nada da dokazemo kako agent
Smit nije Ьiо u pravu.

142
 8
NOVAC

Ratni zaroЫjenici i arbltraia

u toku Drugog svetskog rata nemacki okupatori po­
stedeli su ratne zaroЫjenike iz zapadnih zemalja. Dok su
vojпike iz slovenskih zemalja, Rome i, naravno, Jevreje
istreЫjivali kad god i kako god im је padalo na pamet,
zaroЬijene vojnike sa Zapada - Britance, Kanadane,
Amerikance i Francuze - poStovali su pridrZavajuCi se
duha i slova Zenevske konvencije.
Ricarda Radforda, oficira britanske armije, zaroblo
је 1941. godine Vermaht (oruzane snage nacisticke Ne­
macke) i on је zavrsio u koncentracionom logoru za za­
padne ratne zaroЫjenike. Kada se rat zavrsio, Radford је
seo i opisao veoma zanimljiv ekonomski fenomeп iz kon·
centracionog logora u kojem је ostao do kraja rata.
U njegovom logoru zaroЫjenici razliCite nacionalne pri­
padnosti Ьili su smesteni u razliCite barake, izmedu kojih

143
JANIS VARUFAKIS

su uglavnom mogli slobodno da se krecu. Као sto је to

Ьilo sa svjm zvanj(njm ratnjm zaroЫjenicjma, Crveпj krst
(iz svog sedista u Svajcarskoj) nadgledao је uslove u koji·
ma su onj fjvelj ј u redovnjm vremenskjm jпtervaljma slao
jm је pakete. U tjm paketjma Ьilo је hrane, cjgareta, malo
kafe, Саја, tu ј tamo poneka Cokolada ј tome sliCno.
Dan kada su primali pakete Crvenog krsta Ьiо је dan
radosti za zaroЬijenike. U skladu s Radfordovim svedoce·
njem, paketj su bllj jstj za sve. Medutim, ono Cemu su za­
tvoreпicj davali prednost пјје bllo kod svih jsto! Ргvј koji su
uoCilj moguCnost da zarade ustanovljavaju(j sjstematsku
razmenu dobara izmedu zaroЬijenjka razlj(jtjh nacjonal­
nosti Ьili su neki ,,vispreпj'' francuski zaroЬijenicj. Smjslilj
su da iskoriste Cinjenjcu da proseCni Francuz oboZava
kafu, а ne haje baS mnogo za Сај, dok proseCni Englez,
naprotjv, ne moZe da Zivi bez Саја.
Svaki put kada su dolazili paketi Crvenog krsta vesti
francuskj "trgovci" prilazili su svojim zemljacima i "po­
zajmljjvali" od пјјh Сај iz njihovjh paketa, obeCavajuCi
jm da Се zauzvrat doblti odredenu koliёinu kafe, а onda
su odlazili do barake u kojoj su Ьili britanski zaroЫjenici
ј razmenjivali ёај za kafu, koju su zatim vraCali svojim
francuskim zemljacima, kao Sto su im i Ьilj obeCalj. ZaSto
su to radili? Zato Sto su zadrZavali "proviziju" u Caju Ш kafi,
па primer od nekih pet posto, za "usluge" koje su pruZali.
U reCniku ekonomista to Sto su radili francuski "tr­
govci" nazjva se arbltraiom - jedan proizvod kupuje se
jeftjnjje nego Sto se prodaje. U naSem primeru, u suStini,

144
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E BOUI

veSti Francuzi uzimali su od Engleza viSe kafe nego Sto su

davali svojim zemljacima u zamenu za Сај koji su od njih
blli "pozajmili" - kao da su Сај svojih zemljaka kupovali
jeftinije (za otprilike pet posto jeftinije) nego sto su ga
prodavali Britancima. Tako im је ostajala doblt (razmenska
nadvrednost) od otprilike pet posto.
Oi'igledno је da је konkurencija medu njima blla veca
Sto је viSe trgovaca radilo taj posao, ра је, poslediё:no,
procenat njihove doblti blo niZi. Da Ы Paskal, па primer,
koji је kasno uSao па "trZiSte", ubedio svoje zemljake
da njemu daju svoj Сај (а ne drugim "trgovcima"), blo је
primoran da im ponudi vise kafe nego sto Ьi im dali drugi
"trgovci" za istu koliCinu Саја. То је bllo kao da im nudi
viSu "cenujj za njihov Сај (iskazanu u gramima kafe), Sto
је smanjivalo njegovu doblt.
Eto, dakle, kako је, bas kao sto to blva па velikim ber­
zama sveta, u Radfordovom koncentracionom logoru
konkurencija izmedu posrednika, izmedu trgovaca, sma­
njivala moguCnost za arbltraZu.

Cigarete kao mera razmenskih vrednosti

Vrlo brzo se razmena te vrste u logoru proSirila i па
druga dobra i gotovo svi ratni zaroЫjenici poi'eli su da
uCestvuju u tom spontanom multinacionalnom trZiStu, u
okviru kojeg је svako pokusavao da stekne za sebe sto
vise pogodnosti u surovim logorskim uslovima.
5 razvojem trgovine, izmedu logorasa је ubrzo uspo·
stavljena ravnoteZa u vaZeCim cenama. lako је isprva

145
JANIS VARUFAКIS

svako pregovarao sam i, па primer, razmenjivao jedпu

Cokoladu za petпaest grama kafe, пiје proSio mпogo vre­
meпa pre nego Sto su se vaZeCe cene izjedпaёile u manje­
viSe Citavom Jogoru.
U toj uravnilovci razmenskih vrednosti ili vaZeCih сепа
pomogla su pismena saopstenja koja su lepljena па ulaze
u barake, s ponudama poput: "Prodajem юо grama kafe
za deset Cokolada". Tako su svi Ьili upoznati sa сепаmа
о kojima se pregovaralo, baS kao Sto se to i danas Ciпi
па berzama pomoCu Blumbergovih terminala, па kojima
se prikazuju sve cene deonica, obvezпica itd. Zbog toga
Sto su сепе blle svima pozпate i uzimajuCi zdravo za
gotovo da пiko nije Ьiо raspolo:Zen da kupuje za сепu
veCu od пајmапје poпudene, cene svakog dobra ustalile
su se па пivou koji је blo isti za sve barake, пezavisno od
nacionalпosti i Zelja njihovih "staпovпika".
PoSto је razmena obuhvatala mпoga razliCita dobra,
postajala је sve slo:Zenija. Na primer, jedan Kaпadaniп
пudio је 1 оо grama kafe u zameпu za deset Cokolada.
Јеdап Fraпcuz koji је Zeleo kafu, а пiје imao Cokoladu,
mogao је da mu ka:Ze: "ZeliiТl tvoju kafu, ali nemam Co­
koladu. lmam, medutim, сај. Znam jednog Skotlandanina
u baraci cs koji daje jednu cokoladu za petnaest grama
саја. Ako ti ја dam 150 grama саја, da li mi ti dajes svojih
100 grama kafe?н Stvari su tako stajale па poCetku. Ubrzo
zatim, medutim, doSio је do znaC:ajпe promene: usta­
пovljeпa је novCana jedinica koja је uprostila razmenu.

146
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

Jedno od svakako neprikosnovenih dobara u logoru

blle su, naravno, cigarete. 5 jedne strane, puSaёi su nudili
sve Sto su imali da Ы ih doblli (zbog svoje zavisnosti od
nikotina). 5 druge strane, nepuSaёi, ёiji su paketi takode
sadrZavali cigarete, razmenjivali su cigarete (koje su za
njjh jmale nultu zjvotnu vrednost) za cokoladu ili Ьilo sta
drugo sto su jm pusacj nudjli. Rezultat toga Ыо је da su
cigarete, iako su imale Zivotnu vrednost samo za puSaёe,
stekle istu razmensku vrednost za sve.
Uspostavljanje cjgareta kao merne јеdјпјсе razmenske
vrednosti ili vaZeCih cena u Citavom logoru bllo је samo pi­
tanje vremena. Zasto Ы prodavac nudjo deset grama kafe
za jednu cokoladu ako onj kojj zele da kupe kafu mozda
nemaju cokoladu, ali poseduju nesto drugo sto jma odgo·
varajuCu vrednost? N a primer, moZda, umesto Coko\ada,
amblcjoznj kupcj kafe jmaju сај, kojj prodavac kafe mozda
ne zelj. Bjlo је lakse da prodavac kafe odgovaraju<'u cenu,
to jest razmensku vrednost koju nudi, izraZava u termini­
ma nekog "drugog" projzvoda kojj:
а ) jma d ugotrajnost (sto znaCi da se ne susj poput
hleba);
Ь) moze lako da se prenosj ј ne zauzjma mnogo mesta;
с) moze lako da se deli ј jma jasne vrednostj;
d) jma stabllnu razmensku vrednost u svjm delovjma
logora (zbog svoje relatjvne retkostj).
Koji projzvod ispunjava sve te preduslove u okvjru
naseg prjmera? Cigarete, naravno. N jje uostalom slucajno
to sto se upravo cigarete uspostavljaju kao nezvanjcna

147
JANIS VARUFAKIS

novC.ana jedinica u svim zatvorima sveta. Ро Radfordu su

se, dakle, cigarete od prostog, kancerogenog "dobra" pre·
tvorile u "specijalno" dobro, Cija је razmenska vrednost
nadiSia njegovu Zivotnu, upotrebnu vrednost. Jedna ciga·
reta imala је tako sledeCa tri ekonomska svojstva:
а) Ьila је izvor nikotina (neceg sto јој је davalo zivotnu
ili upotrebnu vrednost za puSaёe i pored sveg njenog
negativnog uticaja na zdravlje);
Ь) funkcionisala је kao sredstvo razmene i kao sred­
stvo lakog poredenja cena;
с) predstavljala је sredstvo skladistenja "bogatstva"
logorasa.
Poslednje svojstvo upravo је ono koje ide u prilog tvrd·
nji da uspostavljanje jednog dobra kao novcane vrednosti
vodi u korenitu promenu karaktera ekonomskog sistema.
Razlog је jednostavan:
Pre nego sto se jedno dobro uspostavi kao novcana
jedinica, postoji ono Sto se naziva trampom: па primer,
ја tebl dam сај ako ti meni das kafu. U uslovima trampe
svaka transakcija predstavlja istovremeno i kupovinu i
prodaju (kad оЬе strane prodaju nesto jedna drugoj).
Medutim, u ekonomiji u kojoj jedno dobro funkcionise kao
novёana jedinica, poput, recimo, cigareta u Radfordovom
logoru, to vise ne vazi. Neko moze lepo da kupi kafu ko·
risteCi cigarete da Ы platio nekom nepuSaёu, koji ne
"troSi" odmah zaradene cigarete. Naprotiv, C:uva ih da Ьi
ih iskoristio u nekoj buducoj kupovini ili da Ьi ih pozajmio
nekome zaradujuCi na kamati. Za njega cigarete koje је

148
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

zaradjo sluZe kao sredstvo Stednje, kao orude koje mu

pomaZe u gomilanju razmenske vrednostj.
ZaSto је to bltno? Zato Sto se uvodenjem novca u prj­
vredu stvaraju ogromne nove moguC:nostj i Sanse, alj ј
opasnostj. Primer za moguC:nostj jeste Stednja, о kojoj sam
tj malopre govorio. StaviSe, kad neko stekne moguC:nost da
Stedi, stj(e jstovremeno i moguC:nost da pozajmljuje - da
stvara dug. 'to se tice opasnosti, zamisli ratnog zaroЬijenika
koji skladisti cigarete za neku veliku kasniju kupovinu (pri·
mer Stednje), а Crveni krst iznenada poSalje zarobljenjcjma
tone cigareta i one poCnu da gube razmensku vrednost
koju su jmale poSto se onda uopSte vjSe ne nalaze retko.
Sva njegova odricanja otisla Ы u nepovrat!
VidiS li zaSto uvodenje novca potpomaZe, s jedne strane,
transakcije, ali zahteva, s druge, poverenje, veru da Се se
razmenska vrednost novca odrZati? Nije sluCajno to Sto reC
novac ili v6џюџа па grckom jeziku ima isti koren kao glagol
misliti (vоџi(ш) (posto se novcani ili monetarni sistem rusi
ako gradani prestanu da misle kako се moneta ili novac
zadrZati svoju razmensku vrednost) ј kao imenica zakon
(nomos, v6џо�) (posto је oduvek blla neophodna pravna
intervencija da ы pomogla gradanima da misle kako се
novac ili moneta zajsta zadri:ati sv�ju razmeпsku vredпost).

Razmenska vrednost novca: inflacija i deflacija

u koncentracionom logoru
Kad sam Ыо tvojih godina, nikako nisam mogao da
shvatim jednu stvar. U ono vreme stalno sam slusao о

149
JANIS VARUFAКIS

tome kako stampaпje јеdпе поvсапiсе od hiljadu drahmi

- drahma је Ыо novac koji smo imali pre evra - koSta
dvadeset drahmi. "Kako опdа ta поvСапiса ima vrednost
od hiljadu drahmi kad koSta samo dvadeset?", pitao sam se.
Jediпo sto sam па пeki паСiп mogao da shvatim Ыlо је to
da пiko nije imao pravo da Stampa пovC:aпicu osim drZave
iako је to stampaпje kostalo samo dvadeset drahmi i tako
је moglo da se objasпi kako пesto sto kosta dvadeset ima
vredпost hiljadu moпetarпih jediпica. Kljuc te eпigme jeste
u razlici izmedu razmeпske i Zivotпe ili korisпiCke vredпosti
поvса, kao i u moпopolu drZave па pravo Stampaпja поvса.
Temeljпiji odgovor па to moje pitaпje daje sledeca
Radfordova primedba. Povremeпo је Crveni krst u svoje
pakete ubacivao viSe cigareta, а da pri tome nije stavljao i
vise cokolade ili vise kafe ili саја. Tada se dogadalo sledece.
Za svaku cigaretu moglo је da se "kupi" manje kafe, mапје
cokolade, mапје саја. Та situacija imala је svoju logiku.
BuduCi da је vecem broju cigareta odgovarala citava
koliCiпa kafe i саја u logoru, svakoj cigareti ропаоsоЬ
odgovaralo је mапје kafe ј mапје саја! 1 obrпuto: sto su
cigarete Ыlе malobrojпije u odпosu па ostala dobra koja је
Crveпi krst stavljao u pakete, to је viSe rasla razmeпska ili
kupovna moC svake cigarete. StaviSe, Radford је ispriC:ao
sledeCu zanimljivu priC:u u vezi s tim.
J e d n e veC:eri savezniёka avijacija пemilosrdпo је
bombardovala kraj u kojem se пalazio logor. Bombe su
padale sve Ыize logoru, а опdа su pocele da padaju i
ро njemu. ёitave veёeri zaroЬijenici su se pitali da li Се

150
 OVAJ SVEТ MOZE Од BUDE B O U I

Zivi doCekati naredno jutro. SledeCeg dana razmenska

vrednost cigareta vinula se u nebesa! ZaSto? Zato Sto su
zaroЬijenici tokom te beskrajne noCi, usred svoje agonije
ј pod fjjukom bombl, pusjlj cjgarete jedпu za drugom.
Ujutru је kolii'iпa cjgareta u odпosu па ostala dobra blla
toliko smanjena da је razmenska vrednost svake preostale
cjgarete postala mпogo, mпogo veca пеgо dotad.
Bombardovanje је, ukratko, proizvelo takozvanu de­
f/aciju - Sto znaCi poveCanje razmenske vrednosti nov­
Canih jedinica, koje proizvodi smanjenje koliCine novca
u odnosu па koliC:inu svih ostalih dobara. Dakle, sasvim
suprotno od inflacije - Sto, u stvari, jeste smanjenje raz­
meпske vredпostj поvсапјh јеdјпјса, koje pгojzvodj ро·
veCanje koliCine novca u odnosu па koliCinu svih ostalih
dobara. U vremenima inflacije potrebne su sve veCe поv­
сапе јеdјпјсе da Ьi se kupjla ostala dobra. Drugjm re(jma,
сепе svih ostalih dobara, izra:Zene u broju cigareta, po­
vecavaju se. Nasuprot tome, deflacjja vodj smaпjeпju се·
па, izraZenih u broju cigareta, svih ostalih dobara.

Kamate: cena novca u logoru

Tokom 1 942. godjпe, kada је jshod rata jos Ыо пе·
predvjdljjv ј kada su se zагоЫјепјсј plasili da се mozda
ргосј mпoge godiпe рге пеgо sto uspeju da se vrate ku·
cama, сепе dobara u logoru (u cjgaretama) blle su relatjv.
по stabllпe. Elemeпtarпi ekoпomski sistem logora ulivao
је роvегепје svojjm claпovima. u tom periodu пeki, оп ј
s пajostгjjim trgovackjm duhom i s пajvise пagomilaпog

151
JANIS VAR.UFAKIS

"bogatstva", poC:eli su da deluju kao baпkari. Kod пjih Ы

doSao пеkо ko је potroSio svoju kafu i ko пiје imao dovolj­
пo cigareta da kupi пovu. Tada Ы mu "baпkar" pozajmio
deset cigareta pod uslovom da mu пaredпog meseca,
kad stigпu paketi Crveпog krsta, duZпik vrati dvaпaest
cigareta.
Drugim reCima, pozajmljivaпje је пadiSio prijateljske
graпice i pretvorilo se i samo u trgoviпu. "Dajem ti deset
cigareta sada. 1 пе samo Sto se od пjih odvajam veC i ri­
zikujem da ih пikada viSe пе vidim. Моја plata za to је
2.0% meseCпo.11 ZaSto Ы пеkо prihvatio tu traпsakciju?
Prjhvatjce је ukoljko vjse volj da doblje deset cjgareta
sada (ili nekjh drugjh dobara koja odgovaraju vrednostj
od deset cjgareta) ј dvanaest cjgareta manje sledeceg
meseca nego da sada пе doblje njjednu cigaretu ј da
doblje dvaпaest cigareta viSe sledeC.eg meseca.
Stvari su poCele da se meпjaju kada su сепе dobara u
cigaretama poC:ele da variraju. Tada је varirala i kamata.
5ta је Ьilo to sto је odredjvalo kamatu koju је ublrao
"baпkar", па primer te dve cigarete viSe za mesec dапа,
sto је odgovaralo meseёnoj kamatj od 20% па kredjt? Ako
Ы, па primer, "baпkar11 traZio 50% kamate (Sto zпaCi pet
cjgareta vjse sledeceg meseca), da li Ьi logoras kojj је
ostao bez duvaпa pristao па takvu traпsakciju?
Kad su "baпkari" oёekivali da Се u koпtiпgeпtu пa­
redпog meseca stj(j velika koljcjna cjgareta, koja се spu­
stiti пjihovu razmeпsku vredпost, ta ргосепа пavela Ы
ih da poveC.aju kamate koje su imali пameru da zatraZe.

152
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOU1

ZaSto? Zato Sto su se pribojavali toga da Се se narednog

meseca razmenska vrednost njihovih cigareta smanjiti,
to jest da Се cene u cigaretama rasti - da Се mesec dana
kasnije njihove cigarete odgovarati manjoj koliCini kafe,
keksa itd., da Се, naime, nastupiti inflacija. Dakle, imali
su joS jedan razlog viSe da pretvore svoje cigarete u
druga dobra odmah (svakako pre пеgо sto izgube svoju
vredпost).
Da Ы prihvatili da пе pretvore svoje cigarete u пеkа
druga dobra odmah, vec da ih pozajme пekom drugom
(ko Ы im vratio odredeпu koliciпu cigareta za mesec
dana), iako su oCekivali inflaciju, duZnik је morao da se
sloZi s tim da Се im narednog meseca dati viSe cigareta ­
Sto znaCi da su morali da se dogovore kako Се kamata Ьiti
viSa da Ьi se poniStio oCekivani gubltak vrednosti cigareta
zbog iпflacije.
Vidis, dakle, d a сепа pozajmljeпog поvса, kamata,
zavisi od oCekivanja u vezi s nivoom cena, sa inflacijom ili
deflacijom. Kada "baпkar" predvida da се se razmeпska
vrednost svake cigarete smanjiti za, па primer, deset
posto (sto zпaCi da cemo imati iпflaciju ili rast сепа dru·
gih dobara za deset posto u cigaretama), оп trazi visu
kamatu. lako је isprva blo rad d a pozajmljuje deset ci·
gareta sada u zamenu za dvanaest cigareta za mesec
dапа, оп shvata da се tih dvaпaest cigareta za mesec dапа
vredeti mапје пеgо sto је predvideo, ра tako zahteva vise
od dvaпaest cigareta za mesec dапа u zameпu za deset
cigareta koje pozajmljuje sada. Racuпa da се, posto се

153
JANIS VARUFAКIS

cigarete u meduvremeпu izgublti deset posto svoje

vredпosti, meseC:пa kamata u visiпi od dvadeset posto
poveCati пjihovu kupovпu vredпost sledeCeg meseca za
samo 20% - 10% = 10%. Dakle, prava kamata smaпjila se па
deset posto ( od dvadeset posto) zbog ocekivanog rasta
cena - zbog inflacije.
PoslediCпo, ako је па poC:etku Ыо spremaп da pozajmi
cigarete pod uslovom da poveCa пjihovu kupovпu moC za
dvadeset posto u roku od mesec dапа, sada, kad oC:ekuje
meseCпu iпflaciju od deset posto, пеСе hteti da ih pozaj­
mi uz istu kamatu ( od dvadeset posto ). Koju Ы kamatu
prihvatio? Odgovor је trideset posto za mesec dапа, kad
veC zпа da Се cigaгete koje Се doblti od "muSterije" za
mesec dапа blti devalvirane za deset posto. Dakle, samo
ako meseCna kamata izпosi trideset posto, prava kamata
се Ыti, opet, jednaka 30% - 10% • 20%.
ZakljuCak па osпovu svega пavedenog jeste da kama­
ta ima teZnju rasta u periodima inflacije i da se smanjuje
u periodima deflacije. StaviSe, u vreme kriza (kakva је i
danaSnja) pada па nulu. Zapazi, medutim, da C:ak i tada,
kad је kamata jedпaka пuli, prava kamata ima - pozitivnu
vredпost. N a primer, kada сепе padaju za deset posto,
nulta kamata znaci sledece: duznik danas pozajmljuje
deset cigareta, vraCa deset cigareta "bankaru" пагеd­
поg meseca, ali Се tih deset cigareta narednog meseca
imati veCu razmensku vrednost пеgо sada. То poveCanje
razmenske vredпosti koje ublra "baпkar" jeste pozitiv­
na stvarna kamata - pri Cemu је prava kamata jedпaka

154
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUJ

razlici izmedu kamate i inflacije. Kada је, dakle, kamata

nula ј kada postojj deflacjja od ю% (sto znai'i da је jпflacj­
ja -10%), prava kamata jedпaka је пula minus minus ю%.
Znai'i: о - (-10%) ; +10%
VidiS li zaSto se u vreme krize, zbog deflacije, stvarпe
kamate пе mogu nikada svesti па nulu? Eto jedпog razlo­
ga zbog kojeg kгjza samu sebe hranj od samog ocekjvanja
deflacjje: cena pozajmljjvanja u kгjzj raste uprkos nultjm
kamatama i tako preduzetnici izbegavaju uzimaпje kredita
za investicije, dajuCi krizi па taj паб п veCu moC i trajanje.

Veljka ocekivanja
Nasuprot prirodi, koju uopSte пе zanima паSе miSije­
пje о пјој (па primer, promeпe vremeпa i drugi prirodni
feпomeпi odvijaju se nezavisno od toga Sta mi mislimo
о пјјmа), nasa ocekjvanja u ekonomjjj jmaju odlucujucu
ulogu. Radfordov logor, kao sto smo upravo vjdelj, vrlo
је dobar ргјmег kojj se nadovezuje па edjpalna trZiSta jz
prethodnog poglavlja.
Vesti s fronta imale su izuzetan uticaj па razmeпsku
ekonomjju u logoru. Kad su logorasj s l u salj, оЫспо s
radjo-pгjjemnjka koje su samj pravili (jza leda nemackjh
cuvara), о tome kako nemacka агmјја napreduje kroz
Rusjju, racunalj su da се jos dugo ostatj zагоЫјепј ј tako
su cene d o ba ra jmale teznju d a se staЬiljzuju. Kad su,
medutjm, poceli d a shvataju d a se Ьljzj kraj rata, kojj се
donetj njjhovo oslobodenje ј ukjdanje njjhove razmenske
ekonomije, kamate su se vinule u nebesa, s obzirom па

155
JANIS VARUFAKIS

to da niko пiје Zeleo da iпvestira u пesigurпu buduCпost,

sto znaci da stedi cigarete kako Ьi ih pozajmio drugima.
U nekom treпutku, kada је front veC blo Ьlizu пemaC.kih
graпica, prestali su da sti:Zu i paketi od Crveпog krsta. Tako
su zaroЬijeпici popuSili cigarete koje su пagomilali, dugovi
koje su пeki od пjih imali kod "baпkara" pretvorili su se
u dim (Sto па savremeпom jeziku zпaC.i da su "oSiSaпi"
u potpuпosti) i razmeпska ekoпomija logora se sruSjla.
OCigledпo је da поvС.апа privreda п е mo:Ze da fuпkcioпjSe
пј u svom elemeпtarnom vjdu u uslovjma bede i duboke
пesjgurпostj, Samo predvidaпje uruSavaпja u staпju је da
prouzrokuje - uruSavaпje.

Od cigareta do politickog novca: razlika izmedu

privrede jednog logora ј novcanih privreda
BaS kao u logorima i zatvorjma, tako se i u druStvjma
neka dobra upotreЫjavaju umesto novёane jedinice
jos od vrlo davnih vremena. Da Ьi mogla da sluze u tu
svrhu, опа su morala blti relativno otporпa ј laka za skla­
diSteпje ј рrепоSепје. Trebalo је da imaju "hemijska"
svojstva Sto oC:aravaju ljude, kao, па prjmer, zlato, koje,
пasuprot drugim metalima, пе korodira, ili kao cjgarete,
s nikotiпom koji izaziva zavjsпost. Trebalo је, пadalje, da
budu relativпo retka i sa znaCajnom Zivotпom vredпoSCu,
uporedo s razmenskom vrednoSCu ( upravo kao cigarete u
zatvorima ili zlato koje sija i privlaCi poglede).
Dobra koja imaju istovremeno sva ta svojstva blli su
uglavnom metali. Redi metali (па primer, zlato ili ёаk i

156
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

gvoZde, koje је neposredno ро otkrivanju bllo veoma ret­

ko) brzo su poceli da se kuju u komade jedпake teziпe,
оЬlспо kruzпog oЫika (da Ьi Ьila bezopasпa па dodir), i
postali su osnovпa sirovina novca. Drugi metali (ili legure
metala) koriSCeпi su kao novCaпe jedinice пiZe vredпosti.
JoS u aпtiCka vremena dr:Zave i vladari osetili su potrebu
da zastite svoje podaпike od falsifikovaпog поvса. U
aпtickoj Gri'koj postojale su koпkretпe procedure koпtrole
novca koje su primenjivali zvaпiCni kontrolori ро lukama i
trzпicama. Kad Ьi пеkо Ьiо uhapseп zbog ubacivaпja laz­
пog поvса, kazпe su Ыlе veoma stroge ( od Ысеvапја do
smrtпe kazne). PoSto је, medutim, preventiva poZeljnija
od reperkusija, polisi su ubrzo preuzeli па sebe izdavanje
поvса. Da Ы falsifikatorima Ыlо sto teze da iskuju поvас
(i da ga па taj паi'iп laziraju koriste<'i legure od jeftiпijih
metala), moпetarпa vlast vodila је racuпa о tome da па
svoj novac utiskuje slo:Z:ene oЬiike, koji su se u meduvre­
menu pretvorili i u simbole vlasti polisa, tiranina, dr:Z:ave.
Papirпi поvас, kojim је па kraju zamenjeп metalni no­
vac (bar sto se tice ve<'ih vredпosti), otpoceo је svoje
postojaпje u vidu papirпih prizпaпica koje su svedocile о
tome da njihov vlasnik ima u svom vlasniStvu, u nekoj ri­
zпici ili saпduku (па primer, kod oЫizпjeg zlatara), izvesпu
koliCiпu zlatпog ili srebrпog поvса. U mesto da taj поvас
uzima iz rizпice, sto је Ыlо ораsпо, da Ы ga dao prodav­
cu kопја ili пekog alata koji је zeleo da kupi, пaprosto Ы
davao papirnu potvrdu ili priznanicu, imeпujuCi prodavca
vlasпikom metalnog novca - koji је ostajao netaknut u

157
JANIS VARUFAКIS

riznici. 1 u tom sluCaju iskrsao је proЬiem originalnosti tih

papirnih priznanica, predaka papirnog novca (poSto su
falsifikatori Ьili veoma veSti u laZ.iranju novca).
Veoma га по, dakle, vlade su preuzele odgovornost
stvaranja klime poverenja sveta prema novcu. OCuvanje
stabllnosti vrednosti novca - Sto se automatski obezbe­
divalo u koncentracionom Jogoru (posto је broj cigareta,
ра samim tim i njihova vrednost, ostajao relativno stabllan
zbog stalnih nestaSica) - u drZavi su па sebe preuzeli
organi vlasti. Uz nadoknadu, naravno, јег su vladari zgra­
Ьili moguCnost koju im је nad novcem davala njihova vlast
kako Ьi, u ime naknade, oporezovali podanike. Tako se
novac politizovao i vezao se neraskidivo za dug i porez,
gotovo od samog svog nastanka.
U ovome leZi suStinska razlika izmedu cigareta iz
Radfordovog logora i novca koji su razvila prva drustva.
Као Sto sam ti rekao u prvom poglavlju, metalni novac nije
nastao da Ы pomagao transakcije (kao sto је to Ыlо sa
cigaretama u Radfordovom Jogoru), vec da Ы se belezili
dugovi nemoCnih prema moCnima. PoSto su najmoCniji od
moCnika crpli sve veCu vlast iz moguCnosti komadanja vi­
ska koji su proizvodili drugi, logicno је sto su, raspolazuCi
novcem druStva kojim su vladali i "garantujuCi" za njega,
uspeli da poveCaju svoju vlast i da uZ:ivaju u lavovskom
delu zajednicki proizvedenog viska.
U Radfordovom Jogoru novac је Ыо apolitican. U svim
ostalim drustvima Ыо је duboko politizovan. Zasto? Zato
sto u Radfordovom Jogoru nije Ьilo proizvodnje. N ije

158
 OVAJ SVET MOZE DA B U D E B O U I

bllo rada. Postojala је samo razmena veC proizvedenih

dobara, koja su u logor stizala kao dar s neba, miloSCu
Crvenog krsta. Kada, dakle, novac postoji istovremeno s
proizvodnjom, automatski se pretvara u po1itiCko sred­
stvo. Samo u ёisto razmenskim ekonomijama, u okviru
kojih se niSta ne proizvodi, novac ima apolitiCnu, .. teh­
niCku" ulogu mere relevantnih razmenskih vrednosti dru­
gih dobara.
MoZeS li da zamisliS neku drugu razmensku ekonomiju,
osim Radfordovog logora? Dacu ti primer iz tvoje gene·
racije - to su ,,zajednice" igraCa video-igrica, u kojima neka
dobra (па primer, retki Stitovi, kape ili maёevi) preuzimaju
ulogu sto su ih imale cigarete u Radfordovom logoru,
pomazuci igracima dotiёnih video-igrica d a stvaraju
proSirena razmenska druStva.

Bitcoin: savremeni pokuSaj stvaranja

apolitiёnog novca
Sad cu te odvesti mnogo godina unapred, u 2008.
godinu, kada је jedna velika ekonomska kriza ispunila
zapadna d ru Stva nevidenim cinizmom u perenim protiv
vladara novca, kako protiv privatnih bankara tako i pro·
tiv politiёara koji su raspolagali p o l itiёkim, drzavnim
novcem. Та kriza, koja је 2008. otpoёela u bankarskom
sektoru i nastavila se d o d aljeg, preobrazavajuCi se ne·
prestano ро svim geografskim duzinama i sirinama pla·
nete, mnogima је dala motiv d a sanjaju о novcu koji Ьi
podsecao па - cigarete u Radfordovom logoru. Тај novac

159
JANIS VARUFAKIS

blo Ы podruStvljen, apolitiCan i van kontrole planetarnih

moCnika. Novac koji Ы gradani stvorili za gradane. Novac
па koji nijedan bankar neCe moCi da utiC:e onako kako se
njemu svida, okreCuCi se protiv zajednice njegovih ko­
risnika. Novac koji u svojoj pozadini neCe imati drZavu
Sto njime manipuliSe, niti pametnjakoviCe finansijsko­
poverilackog/bankarskog sistema koji ga sabotiraju.
Ко Се, medutim, da Stampa takav novac ako је reC о
papirnom novcu? Ко Се da ga kuje ako је reC о metalnom
novcu? 1 ko Се da kontroliSe kvalitet i kvantitet novca ako
to ne cini drzava? lzgleda da је na ta pitanja bez odgovora
odgovorila digitalna revolucija, а pogotovo internet. Nov
novac ЫСе digitalni novac! Оп neCe ni u kom vidu fiziCki
postojati, veC Се Ziveti samo unutar naSih kompjutera i
mobllnih telefona. BiCe to novac s razmenskom vred­
noSC.u, ali bez ikakve Zivotne ili korisniCke vrednosti -
nasuprot novcu od cigareta ili cak i potencijalnim kolek·
cionarskim novCanicama.
San о novom digitalnom novcu, koji Се Ьiti meduna­
rodni novac i koji neCe blti podvrgnut drZavnoj kontroli,
star је koliko i internet. ProЬiem s digitalnim novcem,
medutim, jeste sledeCi: buduCi da se svi digitalni "objekti"
(па primer fotografija, pesma) sastoje od celine digitalnih
znakova {ili informacija), ko nas spreCava, pod uslovom
da posedujemo makar jednu jedinu jedinicu digitalnog
novca, da se upustimo u beskrajan proces copy-paste te
jedinice - sto ы bllo slicno tome da svako od nas stampa
svoj novac unedogled? Tako nesto odgovaralo Ы situaciji

160
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

u kojoj svaki zaroЬijenik u Radfordovom logoru raspolaZe

beskrajnom koliCinom cigareta. Tada Ы inflacija cigareta
teZila beskonaёnom, Sto Ьi kao posledicu imalo nultu
razmensku vrednost cigareta.
Јеdап odgovor па tu zagoпetku poslat је mejlom 1. пo­
vembra 2008, пekoliko пedelja posle pocetka velike krize
te godiпe. Doticпi mejl potpisao је пeki Satosi Nakamoto,
sto је pseudoпim coveka Ciji pravi ideпtitet пiko пikada
nije saznao. U svom mejlu "Nakamotoн је opisao ingeni­
ozaп algoritam (sto zпaci kompjuterski program, пesto
kao aplikaciju) koji Ы predstavljao osпovu, temelj пovog
digitalпog novca - takozvaпog bltcoiпa: пovog поvса пul­
te Zivotne vrednosti, koji ima razmensku vrednost poSto
пiko пе mo:!e da ga iskopira, da ga falsifikuje ili da ga uzur­
pira па stetu пjegovih ostalih korisпika.
Pre пеgо sto se pojavio Nakamotov mejl, sva poпu­
dena reSenja ukljuCivala su institucije izvan interneta koje
Ы koпtrolisale digitalпe traпsakcije sprecavajuCi hiper­
iпflaciju sto ы је "garaпtovala" mogu<'пost copy-paste.
Које iпstitucije? Baпku, kompaпiju koja izdaje kreditпe
kartice (kao sto su Visa ili Mastercard), dr:!avпe orgaпe
itd. N a taj naёin "centralno kontrolisani" digitalni novac
ostao Ы kraпje politizovaп i пi u cemu пе Ы podse<'ao па
cigarete iz Radfordovog logora.
Lepota Nakamotovog algoritma blla је u tome sto mu
пе Ы blla potrebпa пikakva .,vlast" da ga koпtrolise, пi
dr:!avпa, пi privatпa: koпtrolu traпsakcija sprovodila Ы
sama zajedпica korisпika bltcoina, kao sto је to bllo i sa

161
JANIS VARUFAKIS

cigaretama u logoru (gde su svi zaroЬijenici uCestvovali

podjednako u raspolaganju svojim novcem - cigaretama).
Kako Ьi, medutim, to moglo da se primeni па internetu?
ldeja је blla da "tragovi" svake transakcije s jednim blt­
coinom izmedu dve osobe ili dva raCuna budu vidljivi svi­
ma koji koriste bltcoin za svoje transakcije. Tako Ы svako
ko to Zeli mogao da stavi па raspolaganje deo raCunarske
snage svog kompjutera da Ы pomogao "zajednici1' da ima
potpun uvid u ono Sto se zblva sa svakim bltcoinom (Sto Ы
garantovalo da se niko neCe upustiti u copy-paste mnoZe­
nje bltcoina koje poseduje), Cime Ьi se u suStini omoguCila
kolektivna kontrola novog apolitiCnog novCanog sistema.
Као Sto to, medutim, Cesto blva, bltcoin је postao Zrtva
sopstvenog uspeha. Uprkos tome sto niko nije uspeo da
sprovede neku intervenciju па Nakamotovom algoritmu,
ne trazi davo coveka, nego covek davola (naroёito ako
se radi о prigra Ыjivanju tudeg bogatstva). Posto је
razmenska vrednost bltcoina rasla, mnogi vlasnici velike
koliёine Ьitcoina poceli su da se plase da се im neki haker
uCi u kompjuter i da Се im ukrasti njihov digitalni novac.
Tada su neki "preduzetnici" па internetu poCeli da nude
elektronske usluge ёuvanja tudih bltcoina (па svojim
sigurnim serverima) uz neznatnu novёanu naknadu - sve
dok neki od njih nisu nestali s bltcoinima vrednim milione.
Ova priёa ima smisla. Podseca nas na razloge zbog kojih
novac moZe da kontroliSe samo drZava, buduCi da samo
drzava moze da ti obezbedi to da се, ako neko pobegne s
tvojim novcem: а) ukradeni novac blti vraCen, Ь) lopov Ьiti

162
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

uhvaCen i kaZnjen. MoZda nam drZava пiје simpatiCna, ali

је ona, u krajпjoj liniji, паSа jedina паdа da blsmo moZda
mogli da Zivimo kulturпo i sa sigurпoSCu. Ostaje nam da
proпademo sпage da је kolektivno koпtroliSemo i da јој
пе dozvolimo da se pretvori u ageпta odredenih iпteresa.

Opasna fantazija о apolitiC:nom novcu

Od kada је industrijska revolucija omoguCila stvaranje
ogromnih kompanija mreZa (па primer, Edisonove i For­
dove poi'etkom ХХ veka jli Goog/ea ј Арр/еа danas jtd.),
trZiSna druStva vezala su svoje sudblne za moguCпost
naglog ј znai'ajnog rasta duga. Vec sam tj objasnjo, jos
u drugom poglavlju, da Ьi "eksplozjja" bogatstva ko·
је је donelo trZiSno drustvo Ьila nemoguca bez duga
sto ga stvaraju bankarj pruzajuCi svoju dugai'ku ruku u
buduCnost, otkidajuC.i joS пeproizvedeпu vredпost i do­
noseCi је u sadasnjost - u vjdu kredjta kojj se daju predu·
zetnjcjma. Е ра, dakle, da Ьi se izgradj/e kompanjje kolosj
(Edison, Ford, Goog/e, Арр/е itd. ), Ьilo је neophodno da se
stvori veoma velikj dug sadasnjostj prema - buducnosti.
Nesto tako bllo је nemoguce izvesti u okviru novi'anog
sjstema kao sto је blo onaj sa cigaгetama u Radfordovom
logoru. Tamo su, kao Sto smo rekli, "bankari" pozajmljivali
cjgaгete koje su im vec pripadale - koje su jma/j u rukama.
Da Ы se, medutim, izgradila teSka industrija, ogromne
mreZe proizvodnje i distribucije energije, Zeleznice itd.,
nisu Ьile dovoljne veC postojeCe "cigarete" trZiSnih
druStava - postojeCi zlatni novac, razmenska vrednost

163
JANIS VARUFAKIS

koju su imale novCaпice u opticaju. lz tog razloga baпkari

su razvili ono Sto smo opisali u prethodпim poglavljima:
sposobnost da pozajmljuju novac koji ne poseduju ni
опi, ni neko drugi, поvас koji su stvara\i ni iz Cega, pu­
пeCi jedпim potezom raCuп duZnika - kreditiraпog pre­
duzetnika. ReC је о опоm Sto sam ti, alegorijski, opisao
kao pozajmljivaпje vrednosti od buduCпosti . . .
C a k i kada su s e drzave ( п а primer, dvadesetih godi­
na ХХ veka) upinjale da odrze u opticaju stabllnu koliCinu
поvса, proporcioпalпu zlatu koje је drZava posedovala
( u pokusaju da odrze razmensku vrednost novca stabll­
пom - da izbegnu inflaciju ), banke su iznalazile пaCine
stvaranja dovoljne/zadovoljavajuce kolicine virtuelnog
novca kako Ьi hranile gorostasne industrijske konglome­
rate. Ne pozajmljujuCi ni od koga da Ы, sa svoje strane,
dale kredite gospodi Fordu ili Edisonu, one su naprosto
puпile raCuпe dotiCne gospode пovcem koji u tom tre­
nutku nije postojao, ovj su prebaciva\j te sume koje su im
slali poverenici па raCune svojih dobavljaCa i zaposleпih,
dobavljaCi ј zaposleni па raCune prodavnica od kojih su
kupovali dobra i usluge, proizvodnja је rasla, isto tako ј
zarade, i tako su kreditirani stica\i novac koji su baпkari
stvorili ni jz Cega! Као i kamatu koju su kasпije uzimali isti
ti bankari.
Tako је nekako sadasnjost pozajmljivala od buducnosti
vrednost koja joS nije blla proizvedeпa i uprezala је da
"obavi posao", u пadi da Се od buduCeg rada isplatiti
buduCnost s kamatom . • . ProЬ\em sa sprovodenjem ove

164
 OVAJ SVET MOi:E DA BUDE BOUI

prakse, kao Sto smo пaveli u prethodnim poglavljima,

jeste to Sto о па postaje Zrtva sopstveпog uspeha, buduCi
da baпkari imaju teZnju ka preterivaпju i odlamaju sve
veC:e vredпosti od buduC:пosti, vredпosti koje sadaSпjost
ne moZe da proizvede. 1 tada пastupaju krize, пesreC:a,
nezaposlenost. Zato drZave pokuSavaju da urazume baп­
kare, Sto i nije tako lak zadatak za politiCare јег su oni u
preteraпo prisпim odnosima s baпkarima, koji oblCno fi­
пansiraju njihove predizborпe kampaпje!
VraCajuC:i se u drugu deceniju ХХ veka, dolazimo do
zakljucka da Ы, ako Ы drzave sprecavale banke da stvore
nov dug ni iz cega, industrijsko cudo koje је promenilo
svet Ьilo ometeпo i trZiSпa druStva postala Ьi uCmala.
5 druge straпe, poSto su puStaпa da deluju пekoпtroli­
sano, stvorila su toliko пovog novca da su, s пovim fa­
brikama i neboderima, пapravila ogromaп пaduvaпi ba­
lon cije је pucanje 1929. povuklo covecanstvo u mocvaru
varvarizma. Skoro isti redosled dogadaja pogodio је со·
vecanstvo ponovo 2008. godine.
Vratimo se sada bltcoinu ј snu о stvaraпju apolitiCnog
novca. U meri u kojoj се stvaranje bltcoina predstavljati
digitalnu simulaciju ideje da се koliCina novca stalno blti
stabllna (kao sto је otprilike bllo s koliCinom cigareta u
Radfordovom logoru ili sa zlatom па planetarnom nivou),
Cak ј ako trZjSno druStvo danas usvojj bltcoin, odmah Се se
suoCiti s dilemama druge decenije ХХ veka.
Jedan slucaj Ы blo da bankarski sistem pronade naCine
stvaranja veceg broja Ьitcoina od realno postojeceg ( na

165
JANIS VARUFAKIS

primer, kreditiraпjem гаСuпа, kao Sto је to bllo u drugoj

deceпiji ХХ veka, ili sloZenim mahiпacijama poput onih
koje su bankari izvodili devedesetih godina ХХ veka i u
prvoj deceniji XXI veka). Drugi sluc"aj jeste da se preduze<'a
пе fiпansiraju dovoljпo i da se trZiSпo druStvo tako, kao
sto smo videli u petom poglavlju, pod naslovom Uklete
ma.Sine, zaglibl u uCmalost. Dakle, svakako dolazi u pat­
poziciju i пе moZe ni napred пi nazad.
Razlog zbog kojeg novac ne moze da ne bude po­
litizovan i zbog kojeg njegovu kolic"inu mora da kontrolise
neki drZavпi entitet jeste to Sto samo tako postoji izvesna
nada (bez ikakve garancije) za put koji moze da izbegne,
s jedne strane, Skilu balona duga i neodrzivog razvoja
i, s druge, HariЬdu deflacije i krize. 1 u trenutku kada su
neizbeZпe intervencije u vezi s koliCiпom javnog novca
i raspolaganjem njime ро definiciji politic"ke (s obzirom
па to da razliCito utiёu па razliC:ite grupe i druStvene kla­
se), паSа jedina nada da se postigne zadovoljavajuC.e
raspolaganje novcem jeste slede<'a: demokratska kontro/a
onih koji, u ime dru.Stva, raspolaZu neminovno politiCkim
novcem.
SeC.aS li se da smo пeSto sliC:no zakljuC:ili u prethodпom
poglavlju u vezi s verovatпoC.om da Се CoveCaпstvo izbe­
Ci katastrofu паSе planete? То пiје nimalo sluёajno. De­
mokratija, koliko god danas пeprihvatljivo funkcionisala,
ostaje jedina паdа CoveC:aпstva - Sto se tiCe prirodne
sredine, ljudskog rada i, kao Sto smo videli u ovom
poglavlju, raspolaganja novcem.

166
 OVAJ SVET MOZE DA BUDE BOUI

Nematerijalni novac, uklete maSine

i edipalna trZiSta
Prvi novac, poput cigareta u Radfordovom logoru ili
zlata, razvio se kao i naSa druStva: па poCetku је ug1avпom
imao Zivotпu vrednost, ali su postepeno prevladale raz­
menske vredпosti. Cigarete su izaziva1e zavisпost i davale
su neku vrstu Cudпe, пezdrave radosti onima koji su ih
puSili. Vrlo brzo su se, medutim, razvile kao поvСапе
jediпice s razmenskom vrednoSCu nezavisnom od ne­
zdravih radosti koje su pru:Zale puSaCima. Daпas поvас
koji koristimo пеmа gotovo nikakvu Zivotnu vredпost,
buduCi da sad sve vjse jma teznju da bude djgjtalan, ne­
materjjalan, bez neke druge svoje uloge.
Ako Ы nasa d rustva podsecala па Radfordov logor,
suStiпa i fuпkcija поvса blle Ы sliCпe oпima koje su imale
cigarete u logoru. TrZiSna druStva, medutim, koreпito
se razlikuju od razmenske ekonomjje logora. Sta to sa­
drze trzjsna drustva sto nedostaje Radfordovom logoru?
Proizvodnju i, kao posledicu toga, trZiSte rada. Logoru,
drugim reCima, пedostaju edipalna trZiSta iz пaSeg Ses­
tog poglavlja, kao ј u klete masjne jz petog poglavlja.
Тај korenjtj nedostatak projzvodnje ј trШta rada ('јпј da
se cjgarete jz logora u veljkoj merj razlikuju od evra u
evrozonj, od dolara u SAD, od jena u Japanu. Која је su­
stjna ove razljke? Odgovor је dvojak.
Prvo, zbog osobene prjrode ljudskog rada (setj se
petog poglavlja) novac njkada ne moze bltj apolitj(an u
trZiSnjm drustvjma, kao sto је blo u Radfordovom logoru.

167
JANIS VARUFAKIS

Drugo, teZnja trZiSnih druStava da stvaraju krjze u svojoj

unutrasnjosti (nasuprot Radfordovom logoru, gde su
krjze izazjvali spoljaSnjj Cinjocj, kao Sto је bombardovanje
јЈј vest da se rat zavrSava) znaCi da novcem treba raspo�
lagati kolektivno kako Ьi se Ьаг uЫazile posledice krize u
druStvu kada ona prode, ako п е i kako Ы se krjze spreё:jle.
Poput korjS(enja maSjna, raspodele druStvenog vjS�
ka i oё:uvanja prjrodne sredine, koji zahtevaju viSe de­
mokratsko�kolektivne kontrole i ne prjznaju tehnj(ka,
apolitiё:ka reSenja, tako blva ј s novcem: sve dok njime
ne raspolaZemo kolektivno, politiёkj, sa zajedпjё:kim
jmeniteljem - opStim interesom - moCnici ga rasipaju i
korjste па naCin koji poveCava krjze i jscrpljuje druStva.

Pogovor poslednjeg poglavlja

Kad sam zavrSio s pisanjem ovog poglavlja, pitao sam
tvog dedu, moga оса, da li su u koncentracionim logorjma
па ostrvjma Makronisosu i lkariji, gde је proveo godjne pre
i posle kraja grckog gradanskog rata ( 1946-1949), cigarete
blle pretvorene u novёane jedinice, kao u Radfordovom
logoru. Odgovorio mi је: "Nisu. Mi smo delili medu sobom
svaki paket koji је stigao. Jednom sam, uprkos tome sto
njsam Ыо puSaC, traZio od tetke da mi poSalje cigarete.
(jm sam ih doblo, podelio sam ih puSa(jma - ј nisam od
njih oC:ekivao niSta zauzvrat. То smo radili. Pomagali smo
jedni drugima."
N emam ovde da dodam nista pompezno. Jedino Ьih
hteo da te podsetim па to da su trZiSne razmene samo

168
 OVAJ SVET MOZE Од BUDE BOUI

jedna vrsta od moguCih vrsta razmene па koje se oslanja

dru.Stveno tkivo - ne uvek па najbolji ili najprivlaCniji naCin.
Jedno је sigurno: prevladale su u trZiSnim dru.Stvima, stva­
rajuCi mnogo bogatstva i istovremeno neizrecivu nesreCu,
ogromnu nejednakost, katastrofalne krize.

169
 UMESTO EPILOGA: CRVENA PILULA

Na pocetku filma Matriks, Cija је fabula imala ulogu

kicmenog stuba petog poglavlja, neupuceni junak Nio su­
srece vodu pokreta otpora Morfeusa, koga traze organi
vlasti i koji ga stavlja pred surov izbor, i to u okviru slede­
ceg dijaloga:
Morfeus: Pretpostav/jam da se u ovom trenutku osecas
poma/o poput Alise koja propada kroz zecju rupu ka Zem/ji
Cuda.
Nio: Da, tako se nekako oseCam.
Morfeus: Vidim ti to u oCima. lmas pogled i'oveka koji
prihvata to sto vidi јег ocekuje da се se svakog casa probu­
diti. Verujes li u sudblnu, Nio?
N io: Ne.
Morfeus: А zaSto ne verujeS?
Nio: Ne svida mi se ideja da nemam kontro/u nad sop­
stvenim Zivotom.

171
JANIS VARUFAКIS

Morfeus: Razumem. Dozvo/i mi da ti kaZem zaSto si

ovde. Ovde si јег znaS neSto Sto ne moleS da objasniS. Znao
si to Citavog svog Zivota. NeSto nije u redu sa svetom, Nio,
zar nije tako? Ne znaS taCno Sta, ali ti neSto smeta. NeSto
kao zanoktica koja te izluduje. То oseCanje dovelo te је me­
ni. ZnaS li Sta је to? HoCeS /ј da saznaS?
N io: ... (Kiima potvrdno glavom.)
Morfeus: Matriks је svuda oko nas. Cak ј sada, u ovoj
sobl. Оп је ono sto te zas/epljuje da ne Ьi mogao da vidis
istinu.
Nio: Koju istinu?
Morfeus: lstinu о tome da si suZanj, Nio. Као i svi ostali.
Roden si kao rob, doSao si па svet u zatvoru koji ne moZeS
da onjuSiS, da ga okusis ili da ga dodirnes. U zatvoru svoga
mozga. NaZalost, niko ne moZe da ti objasni istinu. Treba s
njom sam da se suoCiS. Ali Се tada blti kasno - neCeS тод
da se vratiS u sigurnost svog zatvora.
Morfeus pokazuje N iju jednu plavu pilulu koju drzi u
levoj ruci.
Morieus: Uzmi p/avu pilu/u i sve Се se ovde zavrSiti. Pro­
budiCeS se u svom krevetu i, kad se probudiS, poverovaCeS
u ono u sta budes zeleo da poverujes.
Morfeus otvara desnu Saku, u kojoj se nalazi crvena
pilula. Gleda је i nastavlja.
Morfeus: Uzmi crvenu pilulu ј ostaCeS u Zemlji ёuda. Po­
kazacu ti koliko duboko seze zеёја rupa.
Nio se naginje ka Morfeusovoj desnoj ruci i uzima crvenu
pilulu. Pre nego sto ju је progutao, Morfeus ga је upozorio.

172
 OVAJ SVET MOZE Од BUDE BOUI

Morfeus: Ali znaj -jedino Sto ti nudim је lstina. NiSta drugo!

N io zastaje па trenutak, ра guta crveпu pilulu. Odba­
cuje varljive laZ.i Matriksa, virtualne stvarпosti koja mu
skriva gorku istinu, odluC:ujuCi se za teZak Zivot, ораsап
- ali istiпski.

Cuvaj se ekonomista i njihovih plavih pilula

U neku ruku, ova kпjiga blla је moja verzija crvene pilu­
le. Jos od prvog poglavlja postavljam ti sledece pitanje: Na
koji su naCin moCnici uspevali da oC:uvaju svoju vlast i da
nastave, пeometani od veCine, da de\e viSak па пaC:in koji
је iSao njima u korist?
Odgovor је Ыо: Odrzavanjem ideologije koja im је da·
vala legitimitet i koja је ubedivala vecinu kako mocnici
imaju pravo па moc. Da tako treba da bude . . .
Govorio s a m ti i о sveStenstvu koje је prepisivalo te­
rapiju vladajuce ideologije, one sto је davala legitimnost
vladaru i odredivala njegovu vlast, ubedujuб zrtve eksplo·
atacije kako eksploatacije nije Ыlо, da се pomocu patnje
stiб u гај, da је zelja za onim sto imaju vladari greh.
Pre radanja trZiSnih drustava krajem XVl l l veka vladaju·
са ideologija uvek је imala religioznu formu. Nejednakost,
totalitarizam, nasilje vladajuce elite doЬijali su opravdanje
u vidu objasnjenja da је rec о bogomdanom prirodnom
stanju. Medutim, posle trijumfa razmenskih vrednosti,
koje su trzisna drustva postavila u prvi plan, vladajuca
ideologija uzela је oЬlik naizgled naucne - ekonomske
teorije.

173
JANIS VARUFAКIS

VeC du:Ze vreme priruC.пici ekoпomije, vladajuCi oЬiik

ekoпomske teorije, ekoпomski dodaci u пoviпama, ko­
mentatori ekonomisti koji se pojavljuju ро medijima kako
Ьi паs ubedili u to da su ekoпomska pitaпja previSe teh­
пiCka da Ьi оЫСпi smrtпici о пjima imali miSijeпje (i da је
bolje ostaviti jh Ьапkагјmа, tehпokratama, "zпalcjma")
ј uopSte sva ta priCa о ekoпomijj podseCaju па Matriks,
baS oпakav kakav је Morfeus opisao Niju - па vjrtuelпu
stvarпost, zatvor пaSeg uma, Ciji је cilj da паm jzпova i
izпova skгjva gorku jstiпu.
Koju istjпu?
- lstjпu da smo mi, ljudi, posta\j su:Zпji maSiпa koje smo
jzmislili da Ьi паm sluZile.
- lstjпu da smo - umesto da tг:ZjSta sluZe паmа, ljudjma
- dogurali do toga da ne samo sto smo njihove sluge vec
smo ј bezliC.пi robovi razпih пehumaпjh trZiSta.
- 1stjпu da smo паSа druStva struktuгjгali па takav пa­
Cin da vecina nas podseca па Fausta bez Mefistofela, dok
mапјiпа podseCa па doktora FraпkeпStajпa, koji је stvorio
CudoviSta Sto mu ugro:Zavaju Zivot.
- lstinu da ро ёitav dan jurimo kako Ьismo stekli pred­
mete koje пjti stvarпo Zelimo, пiti jmamo potrebu da ih
posedujemo - а to radimo iz prostog razloga sto Matriks
marketinga i reklama uspeva da ih projektuje u nas um.
- lstiпu da se poпaSamo kao bezumпi virusi koji uпjSta­
vaju orgaпizam u kojem Zive - plaпetu.
- lstiпu da паSа druStva пjsu samo пepravedпa пеgо
da su ј u:Zasпo пefuпkcioпalпa u па(јпu troSeпja паSе

174
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

moguCnosti da proizvodimo stvarno bogatstvo, Sto za

posledicu, izmedu ostalog, ima i to da su i - nepravedna.
- lstinu da, па kraju, onaj koji se suoCi s tom istinom i
izgovori је blva svirepo kaZnjen od druStva, koje ne moZe
da izdrZi suoCavanje sa svojim odrazom u ogledalu razu­
ma ј kгjtjckog mjsljenja.

1 ti se, poput N ija, draga moja Ksenija, nalaziS pred su­

rovom dilemom izmedu plave i crvene pilule.
Uzmi plavu pilulu i ZiveCeS u varljivoj laZi u kojoj Zive svi
oni Sto veruju u ono Sto о naSem druStvu govore priruCnici
ekonomije, "ozblljni" ekonomski analitiCari, Evropska
komjsjja, uspesnj menadzeгj reklamnjh kompanjja. Ako
uzmeS plavu pilulu, neC:eS se naC:i па udaru sadistiCkog
apsolutjzma vladajuce jdeologjje. zjvot се tj Ьitj bezbolan,
bez kompljkacjja, u skladu sa oёekjvanjjma onjh kojj spro·
vode vlast.
Uzmj crvenu pjlulu koju tj nude duh ј pogled ove knjjge ј
pred tobom се bltj tezak, opasan zjvot. Као sto је Morfeus
rekao N iju, jedino Sto ti obeCavam jeste - lstina. NiSta viSe!

Teologija uz pomoc jednacina

Mnogj се tj reCi da tvoj otac ne zna sta govoгj. Da је eko·
nomjja, ekonomska tеогјја - nauka. Da ona - poput fjzjke,
koja metodiёno ј uz pomoc matematjke analizjгa ргјгоdu
- па jstj naёin komblnuje matematjku, statjstjku ј logjku
kako Ы se naucno spгovodila analiza socjjalno·ekonomskjh
fenomena. Besmislice!

175
JANIS VARUFAKIS

Ekoпomija mo:Zda primeпjuje matematiё:ke modele i

statistiё:ki metod, ali viSe liё:i па astrologiju пеgо па astro­
пomiju. Sasvim suprotпo od fizike, gde priroda predsta­
vlja nemilosrdnog sudiju pretpostavkama koje postavljaju
fiziёari, ekoпomija пе mo:Ze da fuпkcioпiSe па taj паё:iп,
s obzirom па to da пе postoji moguCпost stvaraпja la­
boratorije u kojoj blsmo mogli da kontrolisemo vazne
pretpostavke о tome kako Ы se, па primer, razvila grё:ka
ekoпomija 2010. godiпe da је, umesto Sto је podigao kre­
dit па osпovu Memoraпduma sa M M F-om, Evropskom
uпijom i Ceпtralпom evropskom baпkom, grCki javпi sek­
tor objavio bankrot.
Ovo krucija\пo odsustvo moguCпosti da se empirijski
koпtroliSu паSе ekoпomske teorije povezaпo је sa Ciпje­
пicom da ekoпomija, ekoпomska misao, пеmа пikakve
veze s prirodпim пaukama. U skladu s tim, паS izbor le:Zi
izmedu toga da se, s јеdпе straпe, pravimo da smo mi,
ekoпomisti, пauCпici i, s druge straпe, da prizпamo kako
smo blize filozofima, koji, koliko god da razumno i mudro
argumeпtuju svoje stavove, пi u kom sluё:aju јеdап drugog
пе mogu da ubede u svoje miSijeпje о smislu Zivota.
Na:Zalost, mпoge moje kolege ekoпomisti, veCiпa пjih,
opredeljuju se za to da se prave da su пauCпici i па taj
паСiп zavrSavaju tako Sto viSe podseCaju па astrologe,
eventualno па teologe koji pokrecu matematicke dokaze
о postojaпju Boga, па crkveпe moCпike koji ula:Zu u
пеzпапје i sujeverje oпih Sto Zive u staпju zabriпutosti za
sopstveпi opstaпak i u strahu od опоgа Sto Се blti sutra.

176
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

Krajnji ishod plave pilule

Tridesetih godina ХХ veka engleski antropolog Е. Е.
Evans-Pricard (1 902-1973) proveo је duze vreme anali­
zirajuCi druStvo plemena Azande u Africi. Dok је Ziveo 5
njima, primetio је da pripadnici plemena Azande pridaju
veliki znaCaj svojim proroCiStima i prorocima, od kojih su
tгaZili da im proreknu buduCnost, upravo kao Sto su to
traZili i stari Grci od svojih proroka u proroCiStu u Delfima.
Pitanje koje se postavilo pred Evans-Prii'arda jeste sle­
deCe: Ako se ima u vidu to da su se proroCanstva sveti­
liSta, proroCiSta i vraC:eva vrlo Cesto pokazivala kao vrlo
neuspeSna, kako su vraCevi uspevali da odrZe netaknutu
svoju vlast nad "vernicima" u svom plemenu?
Objasnjenje Evans-Prii'arda u vezi s nepoljuljanom
verom pripadnika plemena Azande u magiju, proroi'anstva
i vradZЬine, ali i u nepogreSivost njihovih sveStenika, jeste
sledece: " Pripadnici plemena Azande dolaze do zakljui'ka,
kao i mi, da proroCki neuspeh njihovih proroCiSta zaista
zahteva neko objasnjenje. Toliko su, medutim, upetljani
u mistii'ne pojmove da moraju i da se potpomognu nji­
ma kako Ы objasnili neuspeh proroi'anstva proroi'ista.
Kontradiktornost izmedu posmatranih dogadaja i nekog
misticnog pojma tumai'i se u odnosu па druge, njemu
srodne mistiC:ne pojmove."
lsto to vaZi i za takozvanu ekonomsku nauku! Tako se
ekonomisti koji ne uspevaju da predvide neku vaznu eko­
nomsku pojavu (sto se i inace najcesce desava), па primer
krizu sto је izЫia 2008. godine i tгаје sve do danas, pozivaju

1 77
JANIS VARUFAКIS

па iste te mistiCпe pojmove pomoCu kojih пisu uspeli da

predvide krizu kako Ы objasпili - sopstveпi пeuspeh.
DaCu ti јеdап primer. Kada se osamdesetih godiпa
ХХ veka, suprotпo predvidaпjima sistemskih ekoпo­
mista (па primer, oпih koji su radili za velike Ьапkе, za
Meduпarodпi moпetarпi foпd itd.), пezaposleпost poveCa­
la, опi koji пegiraju postojaпje пezaposleпosti (а о kojima
sam govorio па prethodпim straпicama) izmislili su mistiCпi
pojam prirodne nezaposlenosti. PoSto su пazvali primeCenu
пezaposlenost prirodnom, smatrali su је - objaSnjenom!
Onda su, suoCeпi s tr:Z.iStima koja ne uspevaju da
apsorbuju nezaposlenost, ubedili same sebe da је ne­
zaposlenost dokaz da nase drustvo pati od greha nesa­
vrSeпe koпkurencije, kojem је, da Ы se па pravi паСiп
suzblo, potrebna magiC.пa formula oslobadaпja tr:Z.iSta
pomoCu, па primer, privatizacije. А ako Carolija njegovog
oslobadanja ne sprovede svoje Cudo (па primer, ako se
пezaposlenost poveCa umesto da se smaпji), tajna Се,
zakljuCuju, Ьiti u joS veCoj privatizaciji, joS veCem sma­
njenju plata i davanja, penzija itd. Ukoliko ni ove vradz·
Ыпе ne uspeju, teSe se miSiju da пе treba okriviti po­
litiku Stedпje i privatizaciju, veC "vrad:Z.blne11 sindikata,
minimalnih zarada, dr:Z.avnih davanja za nezaposleпe
i socijalnog osiguraпja, koje ne dozvoljavaju magiCnoj
formuli da deluje kako treba. U pravo kao kod proroka
plemeпa Azaпde!
Verovatno је, s jedne strane, plava pilula koju је Morfe­
us ponudio Niju nemoCna pred sposobnoSCu ekonomista

178
 OVAJ SVEТ MOZE DA BUDE BOUI

da konstruiSu naizgled nauCne ideologeme, koje toliko de­

lotvorno uspevaju da skriju istinu о funkcionisanju i tajna­
ma trZiSnih druStava. 1 u meri u kojoj su razmenske vred­
nosti u potpuпosti prevladale па plaпeti Zemlji ( od zemlje
i ljudskog rada, ра sve do genotipa mikroorganizama), te­
orije ekonomista tkaju Matriks koji ti zabranjuje da vidiS
istinu drustva sto te odreduje kao ljudsko blce.
Crvena pilula је tvoja jedina nada - ako te zanima istina.

Nasa crveпa pilula

Nazalost, crvena pilula koju Ьi mogla da progutas s jed·
nom CaSom vode, kao Sto је to uCinio N io, ne postoji. Ono
sto postoji jesu kriticka misao i prkosna zelja da nikada
ne prihvatiS neSto zato Sto ti је tako reCeno ili zato Sto ta­
ko misle moCnici, veCina, svi "drugi". Na stranicama ove
knjige pokusao sam da ti ukazem па to kako mozes da
uskladis prkosпu veru u istiпu s kritickom mislju da Ьi uo·
Cila osnovne, Cesto turobne stvarnosti oko sebe-
Nema sumnje da CeS se Cesto kajati Sto nisi uzela plavu
pilulu. Bice, medutim, i drugih treпutaka - posto si izabra·
la сгvепu pilulu gorke istiпe - u kojima ces гazotkrivati lazi
mocnih, пjihovu rugobu i пjihov besmisao. То се Ьiti tvoje
obesteceпje.

179
CI P - Каталогиэација у nублимацији ­
Народна библиотека Србије, Београд

зз о

ВАРУФАКИС, Јанис
Ovaj svet moZe da bude bolji : moji ra:tgovori s Cerkom
о ekonomiji 1 Janis Varufakis ; [prevela s grlkog
Mina RaduloviC]. - Beograd : Kreativni centar, 2015
(Kragujevac : Grafostil). - 180 str. ; 21 cm

Prevod dela: Milontas sten kore еоу gia ten oikonomia

1 Yanis Varoufakis. • TiraZ 2.ооо.

а) Економија
COBISS.SR·ID 215322380
• Zasto su b r i t a n s k i k o l o n izatori n a p a l i Austra l iju,
а n e a u stralijski Aboridzini Englesku, i kakve to ima
veze sa svetskom ekonomskom krizom?

• Mozemo l i iz klasika naucne fantastike, kao sto su

roman Frankenstajn ili film Blejd raner, nauciti nesto
о ekonomiji i njenom uticaju na coveka?
• Da l i u svetu u kojem zivimo svi m i pocinjemo da
l iCimo n a j u n a ke iz filmske tril ogije Matriks?
• Носе l i covecanstvo n a kraju istreblti samo sebe,
poput bezumnog virusa, i l i pak postoji nada da svet
moze d a b u d e bolji?

Onaj koji n e ume j e d n o s t a v n i m j e z i k o m d a o b j a s n i

s l o z e n e p r o Ы e m e i pojmove - verovatno i h n i sam ne
ra z u m e d o v o l j n o d o b r o . J a n i s Varufa kis p o d u hvatio
s e teskog z a d a t k a d a isprica p r i c u о e k o n o m i j i koja
nece Ь i t i d o s a d n a njegovoj cerki t i n e j d z e rki i n j e n i m
vrs n j a c i m a . Sigurni smo, m e d u t i m , d a се ova knjiga Ь i t i
j e d n a ko z a n i m ljiva i p o u i' n a svima o n i m a k o j e zanimaju
o d govori п а pitanja о tome o t k u d sva ta n e pravda i
nejed n a kost u d a n a s n j e m svetu, kako nastaju razorne
fina n s ijske krize i u kom pravcu treba ra zmisljati i delati
d a Ь i se s i t u a cija p ro m e n i l a n a b o l j e .