IZMISLITI

U red nik

S tjepan HORVAT

Te hn ički u re d n ik

ing. Franjo FORJAN

V anjska oprem a

Branko MEDAK

Izdavač

ENIGM ATSKO UDRU2ENJE BJELOVAR

43000 B jelovar, Lešnlkova 5

Tisak
NISP »Prosvjeta«, B jelovar — 1972.
 S. PELEH

FISCHERA
NIJE
TREBALO
IZMISLITI

B JELOVAR, 1972.
 PREDGOVOR

0 ve liko m šahovskom ta len tu ili geniju, sadašnjem šahovskom

prvaku svije ta (jedanaestom po redu) napisano je mnogo, je r Robert
James F ischer zvan kraće i popularno Bobby je je d in stve n a šahovska
osoba svih vrem ena. S vojim p ristu p o m i odnosom prem a šahu uopće
(ko ji mu je živo t, kako on sam kaže), svo jim re zu lta tim a , on je postao
sim bo l šahovske igre i njen najveći propagator. On n ije o stao samo
šahovska ve ličin a za koju se zanim a šahovski s v ije t, šahovski s tru č ­
njaci i te o re tič a ri, već je stekao takvu p o p ularno st i među o nim a, koji
o šahu i ne znaju puno, čak ga i ne igraju, ali su kroz Fischera za voljeli
ovu p lem en itu igru.
O njem u su počele p isa ti i one novine, koje to ra n ije nisu č in ile .
O njem u se piše i u onim zem ljam a g dje šah n ije bio ra šire n , masovan,
o b lju b lje n i popularan, ali za hva lju ju ći Fisch e rovo j šahovskoj »revolu­
ciji« to p ostaje.
0 Fischeru su napisane mnoge kn jig e. Nakon R eykjavika se izdaju
nove — popularne i stru čne . Izdaju se k n jig e o njem u sam om , o n je ­
govim uspje sim a i re zu ltatim a , o n jeg o vim p a trijam a.
1 u nas je p u b licira n o n e ko liko šahovskih knjiga. Ova kn jig a je p i­
sana p o p ularnije i nam ijenjena je u prvom redu širo ko m šahovskom
s v ije tu . Pisana je tako , da se la ko čita , skoro kao »krim ić«. U n jo j su
doneseni fa k ti i č in je n ice , o Fischeru, m eču i R eykjaviku, iz šahovskih
o tvo re n ja i in teresa ntn e p o je d in o sti iz šahovske p o v ije s ti. U n jo j su
Fischer i šah, borba na p lo či i z a n im ljiv o s ti izvan nje. U n jo j se izm ije-
njuju p opularni i laki kom e nta ri u ša hovskoj p a rtiji sa s tru č n im p ri­
m jedbam a za to k v a lific ira n ih su vre m en ih šaho vskih v e le m a jsto ra . Onaj
tko ne poznaje šahovska o tvo re n ja , može se u o voj kn jiz i u ve sti u ona
koja su p rim ije n je n a u d voboju. Istin a , Fisch e r je tu o kosnica, o sta lo
je tu samo da ilu s trira , kom parira, n adopunjuje ili objašnjava.

5
 Tu je Fisch e rova b io g ra fija (nešahovska I šahovska). Tu je 20 ilu ­
s tra c ija , fo to s a i 5 ka rika tu ra . N aglasak je Jasno na -D vo b o ju stoljeća«
s ko m e nta rom p a rtija sa 67 d ija gram a I sa svim o nim Inte re san tnim
š to je p ra tilo ovaj je d in s tv e n i m eč, u ko jem je B obbyjeva že lja i san
p osta la konačno i stva rn o st.
Puno tog a od o vd je napisanog se zna, no knjig a je potre b na . Poje­
d in o s ti p rije meča ve ć se za bo ra vlja ju . N ovine s tim p oje d in o stim a
tra ju sam o n e k o liko dana i zbog tog a š to su n ep riklad ne za čuvanje,
o sta je u glavnom ono š to je pre pu šten o pam ćenju. No kad se to sve
s u b lim ira i re zim ira na je dn o m m je s tu i sta vi na p o licu , to je onda
u v ije k na doh vatu ruke.
D voboja je b ilo i ra n ije (d va de set i sedam ) i b it će Ih ubuduće,
a li F isch e r I ovaj dvob oj su nešto što se izdvaja, n ešto posebno, nešto
drugo, d ru g a čije g značenja I te žine . Zbog toga je i ova kn jig a napisana.
 ROBERT JAMES FISCHER - BOBBY

Robert James Fischer kratko i popularno zvan Bobby ro d io se

9. Ill 1943.1 u Chicagu2 kao d rugo d ije te u o b ite lji e vro pskih d o se lje ­
nika. N jegov o tac G erard b io je fiz ič a r1 Iz B erlina, a m ajka Regina
rod. W ender n je g o va te ljica 1 iz š vica rske . O sim njega ro d ite lji su mu
im ali p e t godina s ta riju kći Joan.1
R o d ite lji su mu se ra sta li 1945., kad je B obbyju b ilo sam o d vije
god in e.1 Oca se Fischer ne sjeća, je r se ka snije nikad nisu s re li. Na­
vodno B obbyjev otac ž ivi u č ile u .3 Nakon rastave m ajka se s oboje
djece p re se lila i zapo slila kao u č ite ljic a u N ew Y orku, u stva ri u Brook-
lynu. B rooklyn je d io N ew Y orka na zapadnom d ije lu o toka Long Island.
O snovali su ga N izozem ci 1636., a 1898. p rip o je n je N ew Y orku.
Dok je majka radila, s ta rija Joan se ig ra la s bratom . Među ig ra č­
kama je dnog dana našao se i » je ftin i p la s tič n i šah«.1 Ovaj šah je Joan
ku pila u tra fic i (candy s to re 3) koja se nalazila ispod n jih ova apartm ana.
Tako je se stra Joan uvela Bobbyja u ta jn e ove n e iscrpn e (k ra lje v ­
ske) Igre. Piše se, da je F ischeru b ilo sam o še s t godina, kada je naučio
ig ra ti šah. On sam u članku, k o ji je napisao e kskluzivno za »Sport
ilu stra ted « (nakon 4. m jesta na tu rn iru kandidata 1962. u W ille m sta d u
na o toku Curagao u N izozem skim A n tilim a kod s j. obale Južne A m e ­
rik e ), a k o ji je p re nio I »Life«, kaže, da je počeo ig ra ti šah, kad mu je
b ilo osam 4 godina, dakle 1951. godine.
M ajka je u v id je la ko lika je s in o vlje va lju b a v za ovom ig ro m , stoga
je preko novinskog oglasa za tražila šahovskog u č ite lja (I p a rtn e ra ) za
sina.
Bobby u potra zi za šaho vskim p a rtn e rim a p osje ću je b ro o klyn skl
šahovski klub (B rooklyn C hess C lu b 1).
šah mu posta je sve. On 1959. g odine p re kida ško lu, koju je poha­
đao (Erasm us H all High S cho o l1).

7
 S estra Joan je s ra zu m ije van je m pom agala b ratu, tako da je i
k a snije čak iš la s n jim na neke tu rn ire , pružala mu podršku i b od rila ga.
I m ajka se zalagala za sin a, je r je u o čila ne sam o ljubav nego i
ta le n t Tra žila je fin a n c ijs k u p om oć za Bobbyja I o lim p ijs k u ekipu SAD,
te je je d n o m d e m o n s trira la pred ulazom A m e rič k e šahovske fun d acije
(A m e rica n C hess Fo un d atio n), a d ru g i p u t se prive zala za ogradu p red­
sje d n ičke B ije le ku će.' Kad je B obbyju b ilo 17 godina, 1960. iz njegove
b lizin e o tiš la je i m ajka. S ud je lo vala je u je dn o m m aršu m ira od San
Francisca do M o skve . Tu se upoznala s je d n im e ng le skim lije čn iko m
za koga se i udala. N eki iz ja v lju ju , da sin i m ajka nakon njene udaje
nisu u n a jb o ljim odn osim a , te da zbog toga Bobby čak neće ni su dje ­
lo va ti na tu rn irim a u E ng le skoj.” No, kad mu se m ajka nedavno ja vila
te le fo n s k i iz Londona g dje živi i sa op ćila mu da je posta la lije čn ica ,
on jo j je u lju d n o č e s tita o .' N je g ov šahovski u č ite lj John C o llin s izjavio
je : »N ije is tin a da m rzi svo ju majku«.*
Š ezdesetih godina Bobby se p rid ru ž io je d n o j u K a lifo rm ji osnova­
noj fu n d a m e n ta lls tič k o j s e k ti (W o rld w id e C hurch o f G o d '), koja nalaze
sla v lje n je sabata (su b ote kao dana odm ora). »N ew sw eek«4 doslovce
piše- »lako je rođen kao 2 ido v, njegova re lig ija sada je s trik tn o funda-
m e n ta lls tič k a : . . .« (F u n d a m e n ta lističke ili o rtod o ksne re lig ije i sljedbe
p riznaju sam o B ib liju i n ep rih va ćaju sve š to je d ošlo ka snije; v je r­
ske o brede, ce re m o n ije i si.) O tud se m eđu šaho vskih p riru čn icim a , u vi­
je k na doh vat Fisch e rove ruke nalazi i ova sve ta kn jig a. Zbog ovog
Fisch e r p a rtije i nastavke ne igra su bo tom , a petkom ih igra ra n ije , je r
se p ovla či u svo ju sobu p rije zalaska sunca, da tih o i m irno provede
svoj sabat. U Reykjaviku su p a rtije i nastavci igrani re d o vito u 17 sati
po lokalno m vre m e nu (u 18 po našem ), a je d in o se petko m ig rao na­
stavak u 14 i 30
M n o gi, od o nih , od ko jih je Fisch e r ja či kao ša h ist, pokušavali su
in z is tira ti, da se njem u ne uvažuje sabat, pošto znaju, da bi on te p a rti­
je gubio, je r ih je d n o sta vn o ne bi došao ig ra ti. No, to su potezi i borba
izvan šahovske ploče.
Kao m la d ić bio je poznat po s v o jim ša re nim pulo ve rim a . Danas se
odijeva v rlo eleg a ntn o. Kažu da je n aje le g a n tn iji među ša histim a i ve le ­
m a jsto rim a . Ima v e lik u ko le k c iju o d ije la , koje su izra d ili P™ °ra* redn‘
m a jsto ri iz ra z lič itih zem alja. I u Zagrebu im a svog krojača. ISklono! t ®
d ob rim odje va njem navodno mu p o tje če otu d , što je p ro čitao u nekim
novinam a, da se nekog Engleza sm a tra najodjevenU im (i naJe l® 9 f"tn ':
jlm ) čo vjeko m na s v ije tu , je r im a 240 o d ije la , a Bobby ze li p re stić. ovaj
rekord
tJ K u rur .
U njegovu in ten zivn om šahovskom živo tu nema suviše vrem ena, ni
za b ilo što drugo, pa tako ni za djevo jke . Neki mu p rip isu ju , da je Iz-
 javio da među tri stva ri koje ne v o li, jedno su žene,' te da im a čak I
negativno m išlje n je o vrh u nskim s vje tskim šahlstica m a . Novine čak
pišu, da ga je jednom p o sje tila po nagovoru nekih njeg o vih p rija te lja
jedna djevojka. Kad su ga p ita li, kako se zabavljao, da je on odg ovo rio:
»Ja bih radije igrao šah.«4

U ZNAKU RIBE

Fischer je rođen 9. III, što znači, da je rođen u zodijačkom znaku

— Ribe.
Inte re san tno je , da su d vo jica ša hista slučajno, i ni u kojem
slučaju ne m is le ć i na njeg o v znak u roždaniku, horoskopu n ap ra vili
ipak neke usporedbe s ribo m .
Sam Spaski je rekao nakon one s e rije od sedam re m isa i po za­
vrše tku re ykja vikško g dvoboja, da mu se Fisch e r čin io p op ut ribe .
Upravo kad je m is lio , da ga je u lo vio , on je u spio is k liz n u ti (za Petro-
sjana je rekao, da mu se n a p ro tiv čin io kao jež, je r kad m is li da mu je
zadao udarac, on je u vije k nanovo isp ušta o b o d lje i p ostajao jo š —
o p a s n iji!).
H o ro w itz, m a js to r s ta rije g e n eracije, inače član p rije ra tn e ame­
ričke ekipe, koja je osvajala n e ko liko puta p rvo m je sto na O lim p ija ­
dama, izja vio je za Fischera: »Bobby se osjeća za šahovskom pločom ,
kao riba u vodi!«.®
A da s tv a r bude na koncu jo š z a n im ljiv ija , va lja p rid o d a ti, da dio
njegova prezim ena »Fisch« na n jem ačkom znači ta ko đ e r — riba ! N je­
govo p rezim e doslo vce prevedeno zn ačilo bi u nas: ribar.

Z n am en iti ta lija n s k i n o vin a r i h u m o ris t G iovanni M osca razgovarao

je s Fischerom u p ris u tn o s ti njegova sekundanta Lom bardyja, inače ka­
to lič k o g svećenika. M osca je p ita o Bobbyja, da II se kani že n iti? Fisch e r
je o dg ovo rio: »Oženit ću se, kad se oženi i p a te r Lom bardy9!

9
 N je g ov nekoć šaho vski u č ite lj John C o llin s izja vio je ta lija n sko m
lis tu »Oggi«5: »A koga bi F isch e r tre b a o o žen iti? i odgovara: »Samo
jednu k ra ljic u , k ra ljic u šaha, naravno!«
Za B obbyja n jeg o v a m e rič k i šahovski kolega v e le m a js to r Larry
Evans kaže: »On je n a jin d iv id u a ln iji, n a jb e sko m p ro m isn iji, najzatvorenl-
jl, n a jn e k o o p e ra tiv n iji, n a js a m o tn iji, n ajp o vu če n iji i najsam opouzdaniji
š a h is t s vih vre m e na . U is tin u , n a jjači igra č k o ji je ikad ž ivio .« 1
Kad se kaže, da je za tvoren m is li se, da mnogo ne ko m u nicira s
lju d im a , sa s v ije to m . On s lju d im a razgovara o n o liko ko lik o je to njem u
po tre b n o , je r zbog v e lik e lju b a vi prem a šahu i zbog v rlo te m e ljitih p ri­
prem a (fiz ič k ih , izučavanja n eiscrpn e rizn ice p a rtija s ta rih m ajsto ra)
nem a su više vre m e na . A ko se u ovom ko m u nika tivn om sm islu kaže, da
je zatvo re n , š to se pak tič e s tila I ta kta u ophođenju, on je nap ro tiv
o tvo re n . S voje že lje i nam jere izražava neposredno, izravno, bez nekih
d ip lo m a ts k ih manevara.
Posebno va lja d od ati, da je p rin c ip ije la n , i za svo je p rin c ip e bori se
d osljed n o, bez obzira, što to može im a ti i p ovratn ih p o slje d ica i na nje­
ga sam og (e to, n ap ustio je tu r n ir u Sousse-u, la ko je u v je rljiv o vodio, a
upravo bra ne ći neka svo ja načela i prava).
Bobby je n e vje ro ja tn o , pa čak i pom alo čudno skrom an. Kad je na­
kon 21. p a rtije postao s v je ts k i prvak, on n ije pokazivao nikakvu radost.
M nogi su se za p ita li a š to Bobbyja ve s e li i rad uje . U p rvom redu, Jasno,
on uživa u šahu. Jednom Je zgodom sam to ovako fo rm u lira o : »Igra Je
glavna s tv a r, a ne tu rn irs k i re zu lta t« .1 A Brad Darach je to p ro š irio I
napisao: »Da, že lio je p o sta ti bogat, a li v iš e od tog a ž e li ig ra ti šah,
spavati i s lu š a ti s vo j tra n z is to r.« 12
Uz ovu p rin c ip ije ln o s t i skro m n o st id e dakako i njegova is tin o lju ­
b iv o s t. Još dok n ije bio bogat, kao sada, p o n u d ili su mu, da se u rek­
lam ne svrh e s lik a uz k la v ir, ja sno uz d obru naknadu. U p rvi mah Je
p rista o , a li je onda to odbio, re ka vši: »Kad me v id e za kla viro m lju d i
mogu p o m is liti, da sviram kla v ir. A to n ije istin a , i ne bi b ilo lijep o, da
Im la žem .«8 ’
N eki p roizvođač beza lko ho ln ih pića h tio se »pogoditi« s Flscherom
za 100.000 dolara, da Bobby sam o kaže da za v rije m e p a rtije p ije neku
njegovu »colu«. Iz isto g razloga, n ije ni ovo p rih v a tio .8
O dbio Je 500 d olara za jednu s im u lta n ku , u ko joj je nekim a trebao
p o k lo n iti re m is.
O dbio je 30.000 dolara ako bude davao samo p o tp is na članke koje
će d ru gi p is a ti, a on sam o re d ig ira ti.
John C o llin s je za Bobbyja Izjavio: »Bobby Je, u istin u , obdaren
ve liko du šn ošću , pošte no m I stvarno m .« 5

10
 Fischeru zam jeraju, što tako viso ko c ije n i šah i što stro go i bes­
kom prom isno osta je pri svo jim fin a n c ijs k im zahtjevim a. M anje se go­
v o ri o onoj drugoj stra n i Fischerova odnosa prem a novcu. V alja ilu s tri­
ra ti, da mu je je dan njegov sim p a tize r poslao d vije tis u ć e dolara, a da
ih je Bobby uru čio A m e ričko j šahovskoj fe d e ra c iji za uzdizanje m ladih
talenata. S posebnim naglaskom govo ri se, da je nekoć ig rao p a rtije za
n ekoliko dolara, a ne dodaje se odm ah, da je on tada bio n ezbrinjen,
ali da je ipak u jednom zatvoru ig rao sim ulta nku s n eko liko d esetina
za tvorenika — besplatno. K on statira se, da će on b iti n ajb o lje plaćeni
v e le m a jsto r i šahovski svje tski prvak u p o v ije s ti, a li se prešuću je , da
on uzdržava čita v jedan koledž u kojem se ško luje ped ese toro d je ce 9.

John Collins, iahovskl majstor i Flscherov

iahovskl učitelj I partner. Njihovo
poznanstvo Jo od 1955., kad Ja Bobbyju bilo
dvanaest godina.

N ije to neka neuobičajena čežnja za novcem . To je jedn o sta vn o

Fischerova cije n a — šaha (njegova i uopće). On zna k o liko tre b a s tu d i­
ra ti, u č iti i fiz ič k i v je žb a ti, da bi se bio dobar ša hist. Z ato in z is tira da
jedan ša h is t ne bude plaćen m anje od nekog g o lf igrača, ten isa ča, nogo­
m etaša, boksačkog asa (e to npr. u dvoboju C a šsiu a C lay — Floyd
P atterson o rg an iza to r je p rvom g aran tira o 250.000 dolara, a drugom
100.000 dolara, ia ko se ne radi o fin a ln o m m eču za svje tsko g boksačkog
p rvaka10). K tom u, kriv o mu je , da neki d ru gi k o ji sa šahom nem aju ni­
kakve veze prave na račun šaha i n jeg o v račun — biznis. On je dobro
izu čio p o v ije s t šaha 1 poznato mu je kako su b ije dn o i neslavno nekoć
p ro la zile i najveće šahovske v e lič in e (n p r. za o s ta rje lo g S te in itza je
p riku pljan a po A m e ric i novčana p o m o ći).
Bobby ž ivi v rlo d is c ip lin ira n o i uredno. N je g ov »radni« dan — bav­
lje n je šahom , p ro c ije n ju je se na 8— 12 sa ti dnevno. Za ta ko inten ziva n
p sih ički ž iv o t potre b no je svakodnevno održavanje fiz ič k e ko n d ic ije (od

11
n a jo b ič n ije še tn je do udaranja po boksačkoj v re ć i). Vodi računa o p reh­
rani i p iću. Brad Darach, n o vin a r »Life-a«, ko ji je s F ischerom boravio za
v rije m e jedn o g tu rn ira u Buenos A ire s u , kaže da Bobby je de puno
ham burgera i p ije puno kise le vode i oranžade” (u Reykjaviku je za
v rije m e p a rtije znao p o p iti oko d v ije litr e nekog soka — skyera).
Bobby ne puši.
U pravo taka v d is c ip lin ira n živo t, osigu ra va mu dobar i dugotrajan
san. Dok d ru g i ne m ogu sp ava ti za b ije lih (p o la rn ih ) noći, on je bio u
stan ju u R eykjaviku spava ti d u lje od dvad ese t sa ti. Brad Darach se pita
da li je k o le ričn o g te m p e ra m e n ta ’2, dok njeg o v sekundant g o vo ri, da je
kom otan i sp or, š to bi zn ačilo, da je p rije fle g m a tič n ih reakcija . Bobby
je kasnio o nih n e ko liko m inu ta na p a rtiju , upravo stoga što se i budio,
i usta ja o, i u re điva o , i za log a jio — kom otno, bez h itn je .’3 Bobby je
o zb iljn a držanja, a li to ne znači, da nem a sm isla za hum or.
Kada je su dje lo va o 1959. g odine na Ju bilarno m tu rn iru u Zuerichu
vozio se žiča ro m . Kako n ije im ao jo š ni 17 godina, p ri plaćanju karte
n ašalio se i rekao: »Mogao bih se v o z iti u pola c ije n e !« . Svoj sm isao
za hum or p o tv rd io je i onda, kad je na p ita n je , kad će se o žen iti, odgo­
v o rio kad i p a te r Lom bardy, k o ji je k a to lič k i svećenik.
Bobby im a puno znanaca i p rija te lja . D obar je ja sno sa svo jim u či­
te lje m C o llin so m , za tim Lom bardyjem . Slaže se ta ko đ e r s Islanđaninom
ve le m a js to ro m F rid rik o m O lafsso n om , k o ji ga je dočekao na aerodrom u
pri dolasku na dvob oj, u R eykjaviku.
Dobre odnose im a i s Južnoam eričaninom , m eđunarodnim m a jsto ­
rom Q u in te re so m , k o ji je došao p ri kra ju dvoboja u Reykjavik i često
je bio s Fisch e rom (iš li su zajedno na kuglanje u K efla vik, pedesetak
kilo m e ta ra od R eykjavlka u daljenu am e ričku avionsku i podm orničku
bazu).
Posebno d obre veze im a s Jugoslavenim a. Tu id e dakako u prvom
redu sa ra jevski n o vin a r i p u b lic is t i d u g og o dišnji (od 1958. od Portoro­
ža) p rija te lj D im itrije B je lica , ko ji je va ljd a bio na svim tu rn irim a na ko­
jim a je su dje lo va o Bobby, pa je čak s n jim zajedno napisao i nekoliko
knjiga. Naš v e le m a js to r G lig o rić i Bobby se ta ko đ e r izvrsno slažu. U
R eykjaviku su o d ig ra li i d v ije p a rtije te n isa (č iji re z u lta t je zahvaljujući
»Gliginoj« š u tn ji o stao m ala tajna ). I jedan Zagrepčanin, m a jsto rski
kandidat Ervin S in d ik im a d obre veze s Bobbyjem . S a rg e n tin skim ve le ­
m a jsto rom N a jd orfo m dugo godina nisu b ili odnosi d ob ri, ali nakon
Fisch e rovih uspjeha u ka nd id atskim m ečevim a I Najdorfova posjeta
Reykjaviku, n jih d vojica su se s u s re li. N a jd o rf je u ru čio dva para cipela
izrađenih u A rg e n tin i Fischeru. O ni su se ra s ta li u n ajb o ljim odnosima,
ltd.

12
 Isti Darach” piše također o čemu Bobby n ajrad ije konverzira. Od
tem a koje se tiču Fischerove osobe, tu su (re d o slije d n ije važan): o d je ­
ća, hrana, novac. Od tem a koje se tič u Bobbyjeve p ro fe s ije tu su jasno:
sam šah, so vjetski ve le m a jsto ri i buka za vrije m e odigravanja p a rtije .
Od tem a iz ove atom ske urbane c iv iliz a c ije n ajrad ije govo ri o e le k tro n ­
skim uređajim a i gradskim problem im a.
Fischer je vozač a utom obila iako tu nema ve liko g isku stva.6 Bobby
je također plesač. Nakon završene svečanosti u Palači sportova u
Reykjaviku novine su d o n ije le slike , kako Bobby pleše va lce r s nekom
re ykjaviškom plavokosom lje p o tic o m 15.
O sim njegove B ib lije koja mu je svakodnevno na dohvatu ruke i u
ruci, on im a i neke svoje pisce koje rado čita . Kažu, da se u njeg o vim
rukama može zateći i »Playboy«3. Darach d oslovce kaže: »Ali ih gleda.
On se razum ije u lije p e žene i pom no ih prom atra od glave do p ete.«12

U fizičkim pripremama Bobby je udarao i u boksačku vreću od 300 libri1 — oko 135 kg.

Po svo joj k o n s titu c iji Bobby je p op ut košarkaša ili a tle te . V iso k je

oko š e s t stopa — s to tin u i osam desetak ce n tim e ta ra . Težak je oko
d eve de se t kilo g ra m a (na tu rn irim a zna iz g u b iti1 čak i do d e se t kilo g ra ­
m a).8 Intenzivno i re d o vito se bavi sp o rto vim a , a li is k lju č iv o radi izvrsne
fizičke ko nd icije , koja podržava i potpom aže umnu. Za takve naporne

13
tu rn ire i m ečeve tre b a im a ti i fiz ič k i i p s ih ič k i p rip re m lje n organizam .
To zna i svaki ša h is t, ne sam o vrh u n s k i ve le m a jsto r. Tako se g ovo ri, da
je g la s o v iti le to n s k l v e le m a js to r A ro n N im co vič (1886-1935), kandidat
za prvaka s v ije ta 20-tih g odina XX. s to lje ć a znao čak Između poteza sta ­
ja ti na g la vi, da bi mu b io ž iv lji d o to k živ o tn ih sokova u glavu. D eveti
s v je ts k i prva k u šahu (1966-69), T igran V arta n ovlč P etrosjan (rođ. 1929.)
p rije je dn o g svog fin a ln o g m eča od 24 p a rtije za n aslov prvaka Je rekao:
•š a h o v s k i m eč za p o čin je u is tin u kao u m je tn o s t ili znanost, a li na sv r­
še tku se v id i, da je to ipak jedan a tle ts k i događaj.«1 Zato F isch e r redo­
v ito p liva , roni (čak izvo di jo g i vje žbe pod vodom ), kugla, preskače
konopac, ig ra te n is , ja š i, boksa (zapravo udara u rukavicam a u boksač-
ku vre ću od 300 lb — oko 135 kg ).1
U petak, 1. IX. 1972. pred svo j sabat, Bobby je isp un io Još Jedan
c ilj u svom za n im ljiv o m živo tu, I ne sam o c ilj, nego želju , navje štaj I
plan. Nakon sko ro dvom jese čn og dvoboja (s to lje ć a ) u R eykjaviku, po­
b ije d io je dosadašnjeg prvaka s v ije ta Borisa V a sllje viča Spaskog s
12,5 : 8,5 i posta o sa s v o jih 29 godina je da n ae sti p rvak svije ta .
U o voj n jeg o voj b io g ra fiji sve je rečeno, no Iz rič ito n ije kazano,
što Je njeg o vo zanim anje. On je sam je dn o m rekao: »Zašto bih se ja
m u čio s jo š n ečim ? šah Je m oja p ro fe s ija , zar ne?«1 Kad su ga Jednom
d rugom zgodom z a p ita li, š to mu znači šah, on je nakon dubokog raz­
m iš lja n ja la kon ski o dg ovo rio: »Sve!«1 K asn ije je ove d vije Izjave nado­
p unio tre ć o m , koja g la s i: »šah Je ž iv o t!« 1 — ja sno ovo Je m is lio na sebe
(va lja d od ati, da je Spaski Izja vio: »šah je kao ž iv o t!« ).1
B obbyju p rip is u ju izjave, da će b iti s v je ts k i p rvak do svoje 60. go­
dine (dakle, do 2003. god in e), što bi zn ačilo da bi njegova šahovska vla ­
davina tra ja la 30— 31 godinu, čim e bi nadm ašio i dosadašnji rekord
drugog s vje tsko g pravaka d r Emanuela Laskera (1868— 1941.), ko ji je
nosio šahovsku krunu punih 27 godina — 1894 — 1921 (iako prema
uv je tim a koje sam F isch e r n a ja vlju je ta ko dugo n o s iti krunu zn ačit će
puno ve ći napor; Lasker je u tih 27 godina igrao svega osam dvoboja,
Bobby n a ja vlju je , da je vo lja n ig ra ti svake g o d in e !!, a i danas je znatno
ja ča ko n ku re ncija, pa I šah danas tra ži o sim o sob itog ta le n ta i izvanred­
no v e lik rad. Bez obzira k o liko će tra ja ti Bobbyjeva šahovska vladavina
(d e se t ili trid e s e t godina Ili čak d oživotno, što Je je d in o dosad uspjelo
A lje h in u !), m oram o se s lo ž iti, da Je on najve ći šahovski p rofesionalac,
da je on jedan od n ajvećih (m ožda upravo i n ajve ći) ta le n t šahovske
igre, pa možda čak i g e n ij, a li u svakom slu čaju Jedinstvena pojava I
fenom en u šahovskom s v ije tu . On želi u neku ruku re v o lu c lo n ira tl šah
(d a ti mu na b orbe no sti, Iz lije č iti ga od re m iso m a n lje , Iz m ije n iti staro
ta k tič k o g eslo : S b ije lim a bod, s crn im a re m ls l). On Je Isto tako propa­

14
girao i popularizirao ovu drevnu igru, kao i podigao njen ugled, v rije d ­
n ost i cije n u — njem u, šahu, onim a ko ji ga ig ra ju , kao i svo ju! I
A m e rič k i ve le m a js to r s ta rije generacije Isaac Kashdan je rekao:
»Što je on učinio, dobro je za šah, prem da to ne bija še njegova nam je­
ra.«’

ŠAHOVSKA KARIJERA

F ischer je rano naučio ig ra ti šah, a li se ne može re ći, da je b io

šahovsko »čudo od djete ta« , kao npr. Capablanka. Sam Fisch e r za sebe
kaže :»U jedanaestoj godini sam bio ve ć ja k igrač.«16 S dvanaest godina
je p ris tu p io g la so vito m n ew yorkškom šahovskom d ru štvu M anhattan
Chess Club (to je onaj is ti klub u ko ji je dolazio 1903. p etn ae stog od iš­
n ji Kubanac Capablanka, koji će p o sta ti 1921. tre ć i s v je ts k i prvak u
šahu).
Bobby je postizao zapažene re zu ltate , ali njegova b rilja n tn a ka rije ­
ra započinje s 13 godina, dakle 1956. S trin a e s t on je n acionalni ju n io r­
ski prvak. O svojio je tzv. »U. S. Ju n io r Open Cham pionship« (O tvoren o
ju n io rs k o prve nstvo S AD ), u kojem su d je lu ju ša h isti m lađi od dvadeset
g od in a.1

četrnaestogodišnji Bobby u šarenom

puloveru.

15
 S četrnaest je najmlađi prvak SAD — 1957/58.
S p e tn a e st je p rv i p u t u E vropi na M eđuzonskom tu rn iru u našoj
z e m lji, u P ortorožu, 1958. g dje p osta je najm la đi ve le m a jsto r, što ga je
ikad s v ije t im ao.

1956.

O ve g od in e ig ra na dotad za njega najjačem tu rn iru . S ud je lu je na

III. Lessing J. Rosenw ald tu rn iru u M anhattanu. N ije blje snu o , kako bi
se m o g lo o č e k iv a ti, a li je svrn u o p ozo rn ost na sebe. M eđu dvanaesto­
rico m su d io n ika zauzeo je 8— 9. m je s to s 4,5 boda (p rv i je bio Reshev-
sky s 9 bodova). Posebno v a lja d o d ati, da je u ve liko m s tilu p o b ije d io
međunarodnog šahovskog m a jsto ra Donalda Byrne-a. Ova p a rtija Je p ro ­
glašena za n a jlje p šu , je r je F isch e r kao crn i žrtvovao u 17. potezu
k ra ljic u , da bi u 41. m a tira o p ro tivn ika .

1956., New York III. Turnir Lessing J. Rosenwald

Najljepša partija turnira
Bijeli: Donald Byrne, međunarodni majstor
Crni: Robert James Fischer, 13 godina
Gruenfeldova indijska obrana

1. Sf3 — Sf6
2. c4 — g6
3. Sc3 — Lg7
4. d4 — O—O
5. Lf4 — d5
6. Db3 — d:c4
7. D:c4 — c6
8. e4 — Sbd7
9. Td1 — Sb6
Pozicija nakon 11. . . . — 8a4, kojom
10. Dc5 — Lg4 Flachar nudi žrtvu akakaCa, lio Ja uatvarl
11. Lg5 — Sa4 uvertira u najljepiu partiju tumlra.

16
 12. Da3 — S:c3 19. Kg1 — Se2+
13. b:c3 — S:e4 20. Kfl — S :d4+
21. Kg1 —- Se2 +
22. Kfl —■ Sc3 +
«■ m 23. Kg1 —- a:b6
mm mm* 24. Db4 —- Ta4
mm 25.
26.
D:b6 -- S:d1
h3 — T:a2
ш ш m. ш 27. Kh2 - - S:f2
■ Mil 28. Te1 - - T:e1
m a шш 29. Dd8+ — Lf8
m m m m 30. S:e1 - Ld5
Sf3 - - Se4
SSJJIS 31.
32. Db8 -- b5
Pozicija nakon 13. . . . — S : o4.
nudi žrtvu kvalitete (topa na 18). 33. h4 ■ h5
34. Se5 — Kg7
14. L:e7 — Db6 35. Kg1 — Lc5 +
15. Lc4 — S:c3 36. Kf1 — Sg3 +
16. Lc5 — Tfe8+ 37. Ke1 — Lb4 +
38. Kdl — Lb3 +
39. Kc1 — Se2 +
40. Kb1 — Sc3 +
41. Kc1 — Tc2 mat.

S potezom 18. Lc5 bijeli Je ugrozio crnu

kraljicu. Crni Je neće ukloniti. Nakon 16.
. . . — Tfe8+, 17. КН povući će 17. . . . —
Le6 I ostaviti Je crnom da Je odnese.

17. Kfl — Le6

18. L:b6 — L:c4+ Matna slika nakon 41. . . . — Tc2+.

2 Flschere nije trebalo Izmisliti 17

1957/58.

Na IV. tu rn iru L. J. Rosenw ald, u N ew Y orku, kojeg su tre tira li i

kao p rve n stvo SAD za 1957/58., F isch e r p oštiže svo j n ajve ći dotadašnji
u spjeh. O svaja p rvo m je s to s 10,5 bodova (iz 13), s č ita v im bodom is ­
pred p ro šlo g o d išn je g prvaka Sam uela Reshevskog, kojeg Je u tu rn irs k o j
p a rtiji i p o b ije d io . Kako je o vaj tu r n ir bio i zonski, Fisch e r se k v a lific i­
rao na, za njega novu šahovsku s te p e n icu — M e đuzonskl tu rn ir.
M eđ uzo nski t u r n ir igra o se 1958. godine u Portorožu. Fisch e r je i
ovdje p o stig a o ono š to je že lio . S 12 bodova p o d ije lio je 5— 6. m jesto
s Isla nđ an ln o m F rid rik o m O la fsso n om (Iza Talja 13,5, G lig o rića 13, Petro-
sjana i Benkoe-a 12,5). Na ovom tu rn iru p o stig ao Je t r i c ilja : 1. postao
je sa s v o jih 15 godina n ajm la đi v e le m a js to r u p o v ije s ti šaha, 2. kva li­
fic ira o se m eđu p rvu š e s to ric u i izb orio si ta ko plasm an za nastup na
IV. t u r n ir kandidata, i 3. s v ra tio p ozo rn o st šahovskog sv ije ta na svoj
ta le n t.

1959.

U o voj g od in i su d je lu je na n e ko liko ja k ih tu rn ira u Južnoj A m e rici

i E vropi. U M a r del P lati d ije li 3— 4. m je sto , a u S antiago de C h ile Je
o pe t na d io b i, a li 6— 7. m jesta . U E vropi su d je lu je na dva tu rn ira . Na
Ju bilarno m tu rn iru u Z u e rich u je 3— 4. s 10,5 bodova (s Keresom , a
iza Talja 11,5 i G lig o rić a 11).
IV. tu r n ir kandidata Igra se u našoj ze m lji — na Bledu, Zagrebu i
Beogradu. S u d je lu je osam igrača, k o ji ig ra ju po č e tiri kruga. No ovaj
tu r n ir n ije za vršio uspje šn o, kako se Fisch e r nadao. P o d ije lio Je s G ligo-
riće m 5— 6. m je s to s 12,5 bodova (iza: TalJ 20, K eres 18,5 P etrosjan 15,5
i S m lslo v 15).
T alj je svladao Bobbyja s 4 : 0 ia ko to n ije bio realan odnos pozicija.
TalJ je b io u svom ve liko m zaletu. On će id uće godine, 1960. p o b ije d iti
i B o tvin lka s 12,5 : 8,5 i p o sta ti s v je ts k i prvak na samo — godinu dana.

1960.

U N ew Y orku Fisch e r s u d je lu je o pe t na R osenwald tu rn iru . Osvaja

prvo m je s to — tre ć i p u t za redom s 9 bodova (isp re d : R obert Byrne i
R eshevsky s po 7,5). O pe t igra na dva tu rn ira u Južnoj A m e ric i. U M ar
del Plati d ije li sa S pasklm 1— 2. m je sto s 13,5 bodova. O vdje su se

18
 Fischer i Spaski i prvi p u t s re li za šahovskom pločom . Pobjeda je p ri­
pala Spaskom. U Buenos A lre su prolazi s la b ije . S. W e xle ro m , Ivkovom
i Pachmanom s 8,5 bodova d ije li 13— 16. m jesto . K asnije će Bobby iz­
ja v iti, da je njegov slab plasm an ovdje re zu ltira o otud, što je u tu rn ir ­
skoj dvorani bila bučna atm osfera. O vaj tu r n ir je za oštrio su p a rn ištvo
između Fischera i Reshevskog, je r se Reshevsky ovdje viso ko p lasirao.
P odijelio je s K orčnojem 1— 2. m jesto s 13 bodova.
Ove godine je Bobby i p rvi p u t na Islandu. U R eykjaviku su d je lu je
na kratkom tu rn iru od 4 kola. Osvaja prvo m jesto s tr i boda. D rugi je
Johansson s 2,5 a d alje slije d e O lafsson s 2, te G udm undsson i Torg-
bersson s po 1 bod.
Iste godine su dje lu je Fischer na XIV. o lim p ija d i u Leipzigu. Fisch e r
je postigao n ajb o lji re zu lta t na p rvo j p lo či, iako Je izgubio p a rtiju s ma­
nje poznatim ekvadorskim m a jsto rom Cezarom M unozem i našim G ll-
gorićem . Dugoočekivana p a rtija s Taljem sv rš ila je re m is. Talj Je kao
crn i re m izira o u 22. potezu.
Na VII. Rosenwald tu rn iru o p e t je prvi — č e tv rti p u t za redom —
s 9 bodova (R eshevsky d ije li 4— 6. m jesto s 6 bodova). I ovaj tu r n ir
se tre tira o kao zonski tu rn ir, pa se Bobby k v a lific ira o za id ući tu r n ir
kandidata.

1961.

R iva lstvo između nekadašnjeg a m eričkog prvaka Reshevskog i sa­

dašnjeg m ladog, re klo bi se apsolutnog prvaka (o svo jio Je p rvo m jesto
č e tiri puta redom lce: 1957/58., 1958/59., 1959/60. i 1960/61.) z a o š trilo se.
Pozivajući se na uspješno završen tu r n ir u B uenosA iresu, Reshevsky
je in zis tira o na meču, da se v id i tk o je b o lji. On je osporavao Bobbyju
uspjehe, je r su tobože p o s tig n u ti na m je š o v itim tu rn irim a , g dje Je
Bobby h am etice tukao donju kuću (» sitn e ribe «) i tako p ostizao vis o k
plasm an. Fisch e r je izazov p rih v a tio ia ko je Reshevsky b io poznat kao
ja k ig ra č u m ečevim a, a im ao Je ja sno i znatno v iš e Iskustva. T u rn ir Je
fin a n cira la Jacqueline P iatigo rsky. Nagradni fon d je bio 6000 dolara.
Nakon 11. p a rtije sta n je Je b ilo 5,5 : 5,5. Tada su p om akli v rije m e ig ra ­
nja na p rije podne bez su g la sn osti Fischera, je r Je gospođa fin an c-
cije rk a h tje la p o s je titi I ve č e rn ji ko n ce rt nakon p a rtije . F isch e r je odbio
ig ra ti s novim početkom , nakon čega su ga k o n tu m a clra li. Nakon »kon-
tum aciranja« on je o dbio n a sta viti dvoboj, k o ji Je bio ugovoren na 16

19
p a rtija . R eshevsky je d o b io 4.500 dola ra i p roglašen je za pobjednika.
M e đ u tim , sav o b je k tiv a n šaho vski s v ije t re g is trira ovaj dvob oj kao ne­
rije š e n 5,5 : 5,5.

Kod nas je o d ig ra n 1961. v e le m a js to rs k i tu r n ir na B ledu. Fischer

je d ru gi s 13,5 bodova (p rv i je Talj s 14,5). O no što Je o vdje vrije d n o
s p om en uti je s t, da F isch e r n ije izgubio ni je dn u p a rtiju , a p o b ije d io je
i p ob je dn ika Talja. U opće o vdje je so vje tsku č e tvo rku u m eđusobnim
p a rtija m a p o b ije d io s 3,5 : 0,5 (re m lzlra o sam o K eres), ig ra ju ć i sve
č e tiri p a rtije s b ije lim fig u ra m a .

Nakon 47. Таб, Tali • • predao.

1962.

Kako je p o b ije d io na VII. R osenwald tu rn iru , k o ji je ujedno bio i

zonski tu rn ir, k v a lific ira o se za m eđuzonski tu rn ir. O vdje u S tockholm u
po stig a o je F isch e r nadm oćnu pobjedu. Bio je p rv i s 17,5 bodova iz 22
p a rtije . Na v e lik o m razmaku od 2,5 bodova n ašli su se iza njega G eller
i P etrosjan s 15 bodova. Sa so vje tsko m č e tvo rko m o p e t je postigao po­
zitiv a n re z u lta t od 2 ,5 : 1,5 (re m izlra o s G e llerom , P etrosjanom i Ste-
inom , a p o b ije d io K orčnoja). Na ovom tu rn iru m o ra li su se Igrači Iz iste
ze m lje sa s ta ti u p rv im ko lim a . V rije d ilo je ta ko đ e r načelo, da se Iz iste
ze m lje za tu r n ir kandidata ne može p la s ira ti viš e od p e t predstavnika.
Zbog ovako uspje šn o o svojenog prvog m jesta , šahovski s v ije t Je s ne­
s trp lje n je m očekiva o tu r n ir kandidata, 1962. u W ille m stad u .
U W ille m s ta d u na oto ku Curagao u N izozem skim A n tilim a na sj.
oba li Južne A m e rik e tre b a la je šahovska o sm o rica u 4 kruga s ukupno
28 p a rtija d a ti n ajb o lje g, k o ji će se 1963. sa sta ti sa svje ts k im prvakom

20
— B otvinikom . S udjeluje prema p ra vilim a m aksim alno m oguć b ro j pred­
stavnika iz je dne zem lje (p e t S ovjeta). R edoslijed tu rn ira je bio:
1. Petrosjan 17,5
2-3. Keres i G e lle r 17
3. Fischer 14
5. Koročnoj 13,5
6. Benkoe 12
7-8. Talj i d r F ilip po 7.

V la s titi neo bjavljen i epigram iz 1961/62.

FISCHERIJADA

Nema ni deve tna est lje ta

a već je postala realna
njegova davna m eta
šahovski prvak — svije ta !
U početku ka rije re
im ao je i A h ilo v ih peta,
a li č in i se da će uskoro m oći
i neke v e le m a jsto re ovog svije ta
nazvati šahovski — analfabeta!
A kad to postane (ako ! ?!)
ovaj će A m e rica n th e boys
k u p iti ja h tu i R olls-roys,
a ako se puno dolara dokopa
s a grad it će na H avajim a i v ilu
u o bliku šahovskog topa.
A kad na Z e m lji sve n a j n a j. . .
šahovske titu le pobere,
pred n jim su neodređene
Ideje i sfere.
Tad može ž e lje ti jo š samo
da postane prvak
— M arsa ili V en e re!!

Napomena: O vaj epigram je završio u ure dn ičko m košu je dnog

stud e ntsko g tje dn ika .

Ovaj je tu r n ir Fisch e r sm atrao neuspjehom , a li ne v la s titim , nego

siste m a natjecanja za svje tsko prve nstvo , zato je za časop is »Sport

21
 ilu s tra te d - uz h o n orar od tis u ć u dola ra napisao čla na k pod naslovom
»Zašto sam se o drekao b orbe za titu lu « .17 Navodi da on v iš e neće su dje ­
lo va ti na o va kvim tu rn irim a kandidata, Jer po ovakvom siste m u FIDE,
o sigu ra n o je u v ije k p rvo m je s to je dn o m od s o v je ts k ih predsta vnika .
On d oslo vce kaže: »Oni su brzo re m iz ira li m eđusobne p a rtije . A kada
su ta ko ig ra li, oni su, u s tv a ri, dava li je dan d rugom pol poena. Pobjed­
n ik tu rn ira i sa da šnji p rva k s v ije ta P etrosjan dob io je 5,5 bodova na taj
način od ukupno 17,5 k o lik o je na koncu sku pio . O ni su se, pored toga,
d og ova ra li za v rije m e p a rtije . Kada sam ja Igrao sa s o v je ts k im pred­
sta vn iko m , svi su g le d a li m o ju p a rtiju i nešto k o m e n tira li. Zato sm a t­
ram da su s o v je ts k i v e le m a js to ri n a s tu p ili kao poseban tim .« 1'
On navodi, da je njem u b ilo teže nego s o v je ts k im ig ra čim a . On je
ig ra o p a rtije i u nasta vcim a , d ok su oni m eđusobno ra zm a tra li, brzo,
bez b orbe i zam aranja (n p r. G e lle r i P etrosjan su re m iz ira li sve č e tiri
p a rtije i to u 21., 18., 16. i 18. potezu; K eres I P etrosjan tako đ er prave
sve č e tiri re m isa i to u 17., 21., 22. i 14. potezu — za 4. čak dijagram om
ukazuje, da je re m izira n a u 14 .potezu, kada Je P etrosjan bio o č ito u
d ob ive no j p o z ic iji. Pri kra ju članka kaže: »Ponekad, za v rije m e sklapa­
nja brzih re m isa , s o v je ts k i ig ra či bi a n a liz ira li p a rtije , dok sam Ja Još
ig ra o. To je , naravno, p ro tiv n o p ra v ilim a . Zabranjeno je čak za v rije m e
p a rtije i s d ru g im ig ra čem g o v o riti. Ja sam naučio to lik o ru ski da mogu
č ita ti šahovske kn jig e , i mogao sam lako ra zu m je ti š to oni govore. Oni
su, naravno, g o v o rili k o ji potez u m o jo j p a rtiji va lja , a k o ji ne. lako ne
ra zu m ije m p e rfe k tn o ru ski, v je ru jte da znam da nisu razgovarali o vre ­
m enu. To me o bičn o lju tilo i p ro te s tira o sam kod vođe tu rn ira . Kasnije
nisu d is k u tira li za v rije m e p a rtije , a li n jih o vo Je vo dstvo ve ć b ilo d o vo lj­
no za konačnu pobjedu.
N etko me u p ita o š to sam dosada naučio na tu rn irim a . Ja sam od­
g o vo rio : »Naučio sam da v iš e ne ig ra m na tu rn irim a u o k v iru svje tskog
p rve nstva . To je sam o g u b lje n je vrem ena za sve igrače sa Zapada. Sa­
d ašn ji s is te m n atje can ja za izb or svje tsko g prvaka n ije d obar i može se
la ko d o g o d iti, da se izgubi in te re s za ove tu rn ire , š to se mene tiče , ja
sam ga već izgubio . . . « ”
Na ovaj članak je b ilo ra z lič itih kom entara. Talj je rekao, da je
F isch e r sla bo prošao s prvo m tro jic o m s o v je ts k ih pre dsta vnika (5 bo­
dova iz 12 p a rtija ). B o tvin ik je izja vio , da je Fischerova šansa i bila
upravo u tom e, š to su s o v je ts k i p re d sta vn ici međusobno re m iz ira li. No
bez obzira kako tk o ovo p rim io i tum a čio FIDE je izvukla pouku u do­
n ije la o dluku, da se T u rn ir kandidata p ro m ije n i u kandidatske mečeve
počevši od 1965. g odine (ovo Je jo š ra n ije , 1958. predlagao naš među­
n arodni m a js to r V uković, a što Je I ponovio Iste godine na kongresu
FIDE).

22
XV. olim p ija d a, Varna, 1962.

Fischer je ovdje postigao 5,5 bodova iz 11 p a rtija . Ranije je tra žio

meč s B otvinlkom Izvan siste m a natjecanja, pa se ovdje njih ova p a rtija
očekivala s v e lik im zanim anjem . P artija Je b ila p re kinu ta. Fisch e r kao
crn i ima pješaka v iše i šanse na pobjedu. K u ve rtirao Je dobar potez, no
u nastavku je b ila re m is zamka, koju on n ije izbjegao, tako da je p a rti­
ja ipak svrš ila rem isom .

VIII. Rosenwald, 1962/63.

Peti p u t za redom Fischer je o svojio prvo m je sto s 8 bodova iz 11

p a rtija . I ovaj p ut je to bio zonski tu rn ir, pa se Fisch e r k v a lific ira o za
M eđuzonski k o ji se 1964. o digrao u A m sterda m u . Fisch e r je o stao p ri
svo jo j o dlu ci i n ije o tišao . U m jesto njega su djelovao je Reshevsky. I
ako 1965. n ije igran tu rn ir, nego kandidatski m ečevi, oni su p ro š li bez
njega.

IX. Rosenwald, 1963/64.

Š esti p u t za redom Bobby je postao šam pion SAD. O vaj p u t je to

b ilo a psolutno s feno m e na ln ih 11 bodova iz 11 p a rtija , s prednošću od
3,5 bodova ispred d rugoplasiranog Evansa.

M e m o rija l Capablanke, 1965.

Ovo je o pe t jedna iznim na o k o ln o st koja je vezana uz šahovsko

im e i ka rije ru Bobby Fischera. On že li su dje lo va ti na ovom t u r - 5-u, no
S ta te D e pa rtm e n t mu ne daje vizu , je r on ne pripada ni u je dn o zani­
m anje kojem se viza može d a ti. O vom e je dan i s ta n o v iti p o litič k i ka­
ra kter. Neki a m e rički lis t je p rip isa o kubanskom p re m ije ru Fidelu, da
je on izja vio , da će ovo b iti is k o riš te n o u propagandne svrhe. Na
F ischerovu brzojavku C a stro mu je poslao d em an ti. F isch e r je igrao
d alekopisačem . Potezi su sla ni te le xo m na re la c iji N ew Y o rk — Havana.
Bobby je p o d ije lio 2— 4. m je sto s Ivkovom i G e lle ro m (iza S m islo va ).

23
X. Rosenwald, 1965.

I se dm i p u t za redom F isch e r je o s v o jio s 8,5 bodova Iz 11, p rven­

s tvo SAD . O vaj p u t pobjeda n ije b ila tako u v je rljiv a , je r Je re m izira o s
A d d iso n o m i p re trp io čak dva poraza (od R o be rt Byrne-a I Reshevskog).

II. Turnir Piatigorsky, 1966.

U Santa M o n ik i od 17. VII — 15. V III. 1966. o rg a n iz ira li su supruž­

n ic i G re go r (poznati č e lis t) I Ja cqu elin e P ia tig o rsky d ru gi tu rn ir. Na tu rn i­
ru s u d je lu je d e s e t su d io n ika u dva kruga. Bobby Je igrao neujednačeno.
Prvi krug igra slabo, d ru g i izvrsno. P ob ije d io je Spaskl s 11,5 bodova
isp re d F ischera s 11. O vdje su Spaskl I F isch e r o dig ra li d v ije p a rtije .
Bobby je kao c rn i izgubio, a kao b ije li re m izira o. Inače od 18 p a rtija je
d o živio ukupno t r i poraza (S paski, Larsen, N ajd orf).

XVII. šahovska olim pijada, Havana, 1966.

F isch e r je igra o v rlo dobro. Po p o stig n u to m re zu ltatu na prvo j ploči

je d ru gi (iza P etrosjana — ko ji ga je pre te ka o za 0,23% ). No F ischer Je
im ao teže p ro tiv n ik e i lo š iji raspored boja fig u ra — v iše s crn im a . Na
prvo j p lo či nisu se sa sta li F isch e r i P etrosjan, nego su se sastali
Fisch e r i S paski. Spaski je kao crn i u »španjolskoj p a rtiji« rem izirao.

Prvenstvo SAD, 1966.

O sm i p u t za redom Bobby osvaja šam p ion a t SAD. Postigao je 9,5

bodova iz 11 p a rtija (sam o t r i re m isa ). D rugi je Larry Evans sa 7,5 bo­
dova. R eshevsky je te k na 9. m jestu . O vaj tu r n ir je o p e t zonski. Fischer
se k v a lific ira o za M eđuzonski tu rn ir, k o ji se igra godinu dana kasnije
A fr ic i, u tu n isko m gra diću Sousse.
ša ho vski s v ije t o pe t s n e strp lje n je m I zn a tiže ljo m očekuje Fische-
rovu o dluku. Ne zna se, da II će I ovaj p u t p ro p u s titi M eđuzonski tu rn ir,
kao što je to u čin io 1964. u A m sterda m u . Kako se T u rn ir kandidata I
ovaj p u t (d ru gi p u t re d om lce) igra u m ečevim a, vje ro va lo se, da će on
n a stu p iti.

24
 Monaco, 1967.

Na kratkom tu rn iru sa d ese t sudionika, p o b ije d io je Fisch e r sa 7

bodova ispred Sm islova sa 6,5. Sa S ovjetim a je p ostigao o vdje 0,5 iz
d vije (poraz s G ellerom , re m is sa S m islo vo m ). Uz ovaj tu r n ir vezana Je
i izjava Princa Rainera od Monaca, u ko joj tra ži od A m e ričke šahovske
fed e ra cije za ovaj tu r n ir dva ve lem ajsto ra , ali s tim , da jedan bude
obavezno Bobby Fischer. Zbog nesuglasica na M eđuzonskom tu rn iru u
Sousse-u 1967. s o rganizatorim a i Fischerova istupa s tu rn ira , d v ije
godine kasnije Princ od Monaca tra ž it će od am e ričke šahovske fed e ra ­
c ije o pet dva ve lem ajsto ra , a li da nijedan od n jih ne bude — F isch e r!6

I. Turnir solidarnosti, 1967.

U Skopju je Fisch e r p o b ije d io s 13,5 bodova (iz 18) ispred G ellera

i M a tulovića s po 13 bodova. P re trpio je dva poraza (G e lle r i Janošević).

Međuzonski (nedovršeni) turnir, 1967.

šaho vski s v ije t Je bio zadovoljan. V e lik i m ladi ta le n t Bobby

Fischer odustao je od d a ljn je g bojko ta n atjecanja za svje tsko p rven­
stvo i došao u Tunis, u p rim o rsko m jesto Sousse na M eđuzonski tu r n ir
na kome s u d je lu ju 23 ša hista . Bobby je ig rao v rlo dobro. Nakon d e se t
kola ima sam o t r i re m isa i vo di s 8,5 bodova.
Tražio je da mu m aknu sto l zbog ra svje te . Z a htijeva o je , da se iz­
m jen i i ra svje ta. Ni je dn o ni d rugo n ije učinjen o , pa si je sam m orao
m ica ti s to l. No tada dolazi ono tre će . Traži od o rganizatora slobodan
dan je r m ora č e tiri dana za redom ig ra ti. Dolazi do nesporazum a.
Bobby ne dolazi na p a rtiju u ko jo j ga ko ntu m a cira ju . On tra ži da mu ovu
izgubljenu p a rtiju bez borbe b rišu , što mu obećavaju, te on nasta vlja
tu rn ir. Kad je tu rn irs k i odb or don io d e fin itiv n u odluku da mu se »nula«
iz poraza bez borbe ne b riše , on o d lu ču je n a p u s titi tu rn ir. Tako ne igra
jo š jednu p a rtiju , i gubi je o p e t bez borbe. O tpu tova o je u Tunis. U Tu­
nisu donosi novu odlu ku . N a s ta v it će tu rn ir. P artije p očin ju u 17 sa ti i
on m ora s tić i p rije iste ka šezdesete m inu te, ako ne stig n e , b it će i tre ć i
p u t kontu m a cira n, a po p ra v ilim a šaho vskih tu rn ira , svaki igra č k o ji iz­
gubi na je dn o m tu rn iru t r i p a rtije bez ig re , m ora n a p u s titi tu rn ir. Fisc­
h er je ž e lio s tić i, a li je im ao m alo vrem ena, a razdaljina izm eđu
Sousse-a i Tunisa Je p reko s to tin u kilo m e ta ra . U 17 sa ti počela je ta

25
tre ć a p a rtija . P ro tiv n ik m u je b io Larsen, k o ji je im ao b ije le fig u re . I
upravo zato, š to je im ao b ije le fig u re Larsen mu je m ogao pom oći. Da
je odgađao svo j p rv i pote z za 30, 40 ili 50 m inu ta, F isch e r bi dob io na
vre m e n u , je r n jem u se b ro ji o n ih 60 m in u ta nakon poteza p ro tivn ika .
M e đ u tim Larsen je odm ah, č im je s a t pušte n u p o k re t povukao svoj
p rv i (i je d in i) potez p a rtije , i kako Bobby n ije m ogao s tić i, dob io je ovu
p a rtiju bez borbe. Nakon t r i poraza bez borbe u skladu s tu rn irs k lm
p ra v iln ik o m on je izg ub io p ravo ig ra nja, i za njega Je tu r n ir bio završen.
F isch e r bi se sig u rn o k v a lific ira o i nakon drugog poraza, no on je u stra ­
ja o na s v o jim p rin c ip im a . Da se n ije ovako d og od ilo, kako se dogodilo,
te da je Larsen k o jim s lu ča je m pom ogao F ischeru, v je ro ja tn o bi šahov­
ska p o v ije s t b ila n ešto d ru ga čija .
Tako je pro šao 1964. A m ste rd a m bez Fischera, tako je eto završio
S ousse 1967. Dva n a tje ca n ja za p rve n stvo s v ije ta su pro šla bez njega.
Izgu b ili su i F isch e r, i šaho vski s v ije t, i šah. P reostalo je Još čekati
novi c ik lu s b o rb i. F isch e r je n ajavio, da že li b iti p rvak a to n ije mogao
p o s ta ti izvan sis te m a n a tje can ja . Izvan siste m a n atjecanja može se
b iti sam o — m o ra ln i p o b je dn ik. Znalo se, da će se on kad-tad p o ja v iti.

V in k o v c i, 1968.

Na ovom tu rn iru Fisch e r je bio p rv i. O svo jio je 11 bodova iz 13 par­

tija , bez ije d no g poraza, uz č e tiri rem isa . Na d iob i 2— 3. m jesta su naš
M a tu lo v ić i č e h o s lo v a k H o rt s po 9 bodova.

D vo bo j SSSR — O s ta li s v ije t

U B eogradu je održan na 10 ploča če tve ro kru žno dvoboj između

izabranika SSSR i O stalo g s v ije ta , u ko jem je SSSR p ostigao m in im a l­
nu pobjedu od 20,5 : 19,5. P rije m eča Je d ošlo do spora tk o će za O stali
s v ije t ig ra ti na p rvo j p lo či — Fisch e r ili Larsen. Larsen je Inzlstlra o, da
on Igra na p rvo j p lo či, Jer je Fisch e r neko v rije m e pauzirao. Fischer Je
p rih v a tio , tako da n ije Igrao p ro tiv Spaskog, nego se na dru go j sastao
s P etrosjanom . Iz č e tiri p a rtije Fisch e r je postig ao d v ije pobjede I dva
rem isa (S paski i Larsen ig ra li su 1,5 : 1,5).

26
II. tu rn ir m ira, Rovinj— Zagreb

U IV. i V. mjesecu 1970. sudjelovao je F ischer na ovom tu rn iru .

M edu osam naest sudionika on je zauzeo prvo m je sto s 13 bodova.
D rugoplasirani su zaostali iza njega za puna dva boda. Je din i poraz do­
živio je u p a rtiji sa zagrebačkim m eđunarodnim m a jsto rom inž. V la t­
kom Kovačevićem .

XIX. šahovska o lim p ija d a, 1970.

Na prvo j p lo či Bobby je o svo jio 10 bodova iz 13 p a rtija . N aju spje š­

n iji na prvo j p lo či bio je Spaski s 9,5 bodova iz 12 p a rtija . U izravnom
su sre tu , Inače n jih ovo j 5. p a rtiji Fisch e r je kao crn i o p e t izgubio Igra­
ju ć i G ruenfeldovu obranu.

Buenos A ire s, 1970.

Ovo je jo š jedan tu r n ir s u v je rljiv o m pobjedom B obbyja. N ačinio

je 15 bodova Iz 17 p a rtija (sam o č e tiri rem isa ). D rug op la sira n i Tukma-
kov zaostao je čak 3,5 boda.

M eđuzonski tu rn ir, 1970.

Na V III. M eđuzonskom tu rn iru , ko ji je održan u Palma de M a llo rc i,

Bobby je p rem oćno p o b ije d io s 18,5 bodova — s 3,5 boda ispred d rugo­
p lasira nih . Na tu r n ir kandidata, uz njega, p la s ira li su se: G e lle r, Larsen
(on je Jedini uspio p o b ije d iti Fischera), Huebner, Tajm anov, U hlm ann,
P ortisch i S m islov.

K andidatski m ečevi, 1971.

U p rvom m eču sastao se u V ancouveru Fisch e r sa s o v je ts k im ve le ­

m a jsto rom M a rk Tajm anovom i p o b ije d io ga s fa n ta s tič n ih 6:0. M e č se
tre ba o ig ra ti u 10 p a rtija , a d alje se p la sira onaj k o ji p rvi p o stig n e 5,5
bodova. O vaj re z u lta t je zapanjio šahovski s v ije t.

27
 U d ru go m ko lu sa sta je se Bobby sa s v o jim b iv š im sekundantom
(na IV. tu rn iru kand id ata Bled-Zagreb-Beograd, 1959) I d o b itn iko m pr­
vog šahovskog »Oscara« 1967. god in e, inače je d n im od n ajjačih ve le ­
m a jsto ra Izvan SSSR, d an skim ša h isto m B ent Larsenom . No i ovaj zavr­
šava k a ta s tro fa ln o za Larsena. F isch e r s la vi pobjedu od 6:0. O vaj meč
se ig ra o u C o lo ra du , u S AD . K asn ije je Larsen izja vio , da mu denverska
k lim a n ije o dgovarala, te da je to u tje c a lo na re zu lta t.
Neki su za ove fa n ta s tič n e uspje h e Fischera tra ž ili izvore na d ru ­
goj s tra n i, izvan šahovske p loče, u m a g iji, odnosno ko nkretn o u —
hipn o zi. S v ije t je m e đ u tim o s je tio , da je F isch e r u svom neprestanom
usponu, i da možda on je d in i može iz m ije n iti odnos ša hovskih snaga I
u g ro z iti d o m in a c iju so vje tsko g šaha. S n e s trp lje n je m je o čekivano tre ­
će kolo, u ko jem se F isch e r tre b a o s a sta ti s d ru g im fin a lis to m kandl-
d a tskih m ečeva, s b iv š im s v je ts k im p rvakom , inače d ru g im so vje ts k im
v e le m a js to ro m — Tig ra no m P etrosjanom .
Do tada Je F isch e r p o stig a o n e vje ro ja ta n re zu lta t. On Je dobio 18
p a rtija za redom (š e s t na M eđuzonskom , še s t p ro tiv Tajmanova i še st
p ro tiv Larsena). P osta vlja lo se p ita n je , da li je -a rm e n ski (kavkaski)
orao« ta j k o ji će p re s je ć i s e riju F isch e rovih pobjeda i za usta viti ga u
njegovu pobje do n osn om nale tu, pogotovu stoga što je Petrosjan iza
sebe im ao v e lik o isk u s tv o u dvob ojim a .
N jih o va prva p a rtija . I pobjeda Fischera. On je povećao svoj re­
kord — 19 pobjeda za redom . Druga p a rtija . F isch e r gubi. Treća, č e tv r­
ta i peta su re m is. R e zulta t je 2,5 : 2,5. Izgledalo je da će to b iti neiz­
vje sna borba do zadnje 12 p a rtije . P obijeđuje onaj k o ji p rije postigne
6,5 bodova. M e đ u tim F isch e r dobiva za redom č e tiri p a rtije i tako pob­
je đ u je s 6,5 : 2,5.
Sada Je sve jasno. Pred F ischerom Je sam o jedna zapreka do s v je t­
skog prvaka — n a jb o lji s o v je ts k i v e le m a js to r B oris Spaski. N jih dvojica
će se s a sta ti u dvoboju od 24 p a rtije , k o ji tre ba poče ti negdje koncem
svib n ja 1972. godine. G dje. To se jo š ne zna. M je s to odigravanja ovog
meča, ili kako ga se ka snije p opularno p rozvalo »Dvoboj stoljeća« u t­
v rd it će se kasnije.

28
 SPASKI — FISCHER (prije dvoboja) 4 : 1

Danas s ta tis tič a ri im aju pune ruke posla, u svakoj d je la tn o s ti, u

svakom sp ortu , pa i šahu. Sve tre b a re g is trira ti, s o rtira ti, ra zvrsta ti,
ko n s ta tira ti, k o m p a rira ti, n a č in iti neki sažetak, d o b iti neki uopćen za­
ključak, kojem u se možemo d iv iti ili n a sm ija ti, ali ponajčešće izvući
neku pouku.

šahovska s ta tis tik a ne p o sto ji kao (nauka, m etoda) n ešto izdvoje­

no, zaokruženo, ali zato p o sto ji o b ilje (s ta tis tič k ih ) podataka, ko ji se
(m ogu i) in te rp re tira ju , re k li bi na s to tin u i jedan način, m anje ili više ,
već prem a p o tre b i. Među ta kvim podacim a s to ji, da je Kubanac Jose
Raoul у G raupera Capablanka (1888— 1942.) bio tre ć i s v je ts k i p rvak
u šahu (1921 — 27), te da je za svo je šahovske k a rije re izgubio samo
35 p a rtija , a da punih osam (8) godina n ije o s je tio g orčinu poraza.

U kn jizi R. W ade i K. O ’C onnella pod naslovom »The gam es o f

R obert J. Fischer« (» P artije R oberta J. Fischera«) o b ja vlje n o je 749
Fisch e rovih p a rtija (413 pobjeda, 203 rem isa , 133 poraza). U zadnjih
p e t godina sa so v je ts k im ve le m a jsto rim a odig ra o je 45 p a rtija i p o s ti­
gao re z u lta t od 32:13 (24 pobjede, 16 rem isa , 5 poraza). U zadnje č e ti­
ri godine odig ra o je 120 p a rtija (86 pobjeda, 30 rem isa , 4 poraza).8

Fisch e r je postig ao svo je posebne reko rde (19 pobjeda za redom ,

dva puta u m ečevim a 6:0, i dr.). U zadnje č e tiri godine (do d voboja) iz­
gubio je sam o — č e tiri p a rtije , la ko je Bobby a p stin ira o povrem eno i
rjeđ e nastupao, m alo je o nih k o ji s n jim u m e đ usobnim p a rtija m a im aju
p ozitiva n »scor«.

29
 S Ta lje m im a b ila ncu 4,5 : 6,5 (4 poraza, 5 rem isa , 2 pobjede). No
u zadnje v rije m e n jih d vo jica se g o to vo ne su sre ću na tu rn irim a , tako
da Bobby nem a p rilik e , da pop ra vi ovaj »scor«. V e le m a js to r G e lle r je
ta k o đ e r neugodan p ro tiv n ik za Fischera. I s n jim B obby Ima negativnu
b ila ncu 4,5 : 6.5 (5 poraza. 3 re m isa , 3 pob je de ). Možda je i ovo jedan
od razloga, š to je G e lle r bio određen Spaskom za sekundanta. I s na­
šim G lig o rić e m Bobbyjeva bila nca Je negativn a 7 : 9 (6 poraza, 6 re m i­
sa, 4 p ob je de ). Naš v e le m a js to r Jano šević im a ta ko đ e r p o zitivn u b ila n ­
cu s F isch e rom od 2:1 (pobjeda uz dva re m isa ).

Bori* VaallJevIC Spaski (rod. 1937),

Len|lngrađanln, diplomirani Zumallst, deseti
prvak avlleta u iahu. Titulu |a osvojio u
Moskvi 17. VI. 1969. pobjedom od
12.5: 10,5 nad Petrosjanom. 8 titulom se
rastao nakon 1170 dana u Reykjaviku,
1. IX. 1972.

Jedan od tih ko ji je p rije dvoboja im ao s Fischerom pozitivan

»scor« bio je i — Spaski. U d ese tog od išn jo m razdoblju 1960-70. sastali
su se p et puta. Spaski je sve tr i p a rtije s b ije lim dobio, a obje s crn im
re m izira o . Tako je Spaski im ao bila ncu od 4 : 1, s tim , da F lscher nije
uopće s la vio pobjedu.

30
 Evo tih p et rezu tlata :
1. M ar del Plata, 1960.
Spaski — Fischer, 29 poteza, K ra lje v g am bit, 1 :0

2. Santa M onika, 1966.

Spaski — Fischer, 49, G ruenfeldova obrana, 1 :0
3. Santa M onika, 1966.
Fischer — S paski, 34, šp an jo lska p a rtija re m is

4. Havana, 1966.
Fisch e r — Spaski, 57, šp an jo lska p a rtija , re m is

5. Siegen (SRNJ), 1970.

Spaski — Fischer, 39, G ruenfeldova obrana, 1 :0

S izuzetno dubokom koncentracijom

Bobby Je zamliljen nad
Šahovskom plotom

Fisch e r je d v ije p a rtije izgubio u G ru e n fe ld o vo j obrani, pa je i to

možda razlog, što ovo o tvo re n je , u ko jem je F isch e r vrh u n ski znalac,
n ism o Im a li p rilik e v id je ti u Reykjaviku. S druge strane, Spaski je o bje

31
p a rtije u »Španjolci« re m izira o , pa se s njom stoga bra nio i u d vije
p a rtije re ykja vikško g dvob oja (10. i 16. p a rtija ). Od o vih p e t p a rtija ,
možda je je d in o p eta p a rtija b ila odigrana, kada su o b o jica b ili zre le i
isku sne ša hovske v e lič in e .
Zbog tog a , š to F isch e r p rije dvoboja n ije im ao n iti je dn u pobjedu,
neki su n ag la šava li, da bi on m ogao b iti o pte re će n tzv. »kom pleksom
n ed obivene p a rtije « . U to se m o g lo m alo v je ro v a ti, je r F isch e r i te ka­
ko dob ro poznaje I šahovsku p o v ije s t, pa mu je zasigu rn o poznato, da
ni A lje h in do 1927. g od in e nikad n ije u spio p o b ije d iti v e lik o g Capab-
lanku. To ga n išta n ije sm e ta lo , da u dvoboju izm eđu n jih d o b ije već
prvu p a rtiju i p ob ije d i u n a jd u lje m d voboju ša hovskih prve nsta va s re ­
z u lta to m 18,5 : 15,5. Prvu pobjedu p ro tiv S paskog F isch e r Je postigao
u tre ć o j p a r tiji dvoboja.
N jih o v m e đ uso bn i »scor« izje d na čio je u 10. p a rtiji p ri vo dstvu od
6,5 : 3,5. Tada je n jih ova m eđusobna bilanca b ila 7,5 : 7,5. Nakon zavr­
šenog d voboja, i re zu lta ta od 1 2 ,5 :8 ,5 F isch e r im a p o zitivn u bilancu
od 13,5 : 12,5. M ožda će se oni s a sta ti i p rije naja vlje n og revanša meča
u 1973. S ig urn o je , da će se ova b ilanca m ije n ja ti.

32
 ŠAHOVSKI DVOBOJ STOLJEĆA

Prvi m eč za službenog svje tsko g prvaka u šahu održan je 1886. iz­

među S te in itza I Z u ke rto rta . Nakon u v je rljiv e pobjede od 12,5 : 7,5 S tei-
n itz je postao p rv i službeni p rvak s v ije ta . On je ukupno odigrao pet
dvoboja (dva p ro tiv č lg o rin a , jedan p ro tiv G unzberga). U petom meču
nakon poraza 7 : 1 2 od Laskera, 1894. izgubio Je titu lu . D r Emanuel
Lasker je b io n a jd u lje prvak, punih 27 godina (1894 — 1921). Ukupno
je o digrao osam mečeva, š to je o stao i do danas rekord. Igrao je pro­
t iv S te in itza revanš, za tim p ro tiv M arshala, Tarascha, S chechtera i dva
p u t p ro tiv Janovskog). U osm om m eču s Capablankom , nakon rezultata
5 :9 , o p ro s tio se s titu lo m . Inte re san tno je dod ati, da je to valjd a je ­
d in i dvoboj za p rve n stvo s v ije ta , u kojem b ivši prvak s v ije ta n ije p o s ti­
gao ni je dn u — pobjedu. Kubanac Capablanka, za koga kažu, da je bio
ve liki šahovski ta le n t, a k o ji je radio m alo na te o riji, o digrao je samo
dva meča. U je dn o m je t itu lu o svo jio , 1921., a še s t godina kasnije,
1927., u drugom , o p ro s tio se s njom . A lje h in ga je u najd u lje m meču
u p o v ije s ti šahovskog p rve nstva p o b ije d io s 18,5 : 15,5. A lje h in je bio
p rvi p rvak k o ji je t itu lu izg ub io , i za tim je uspio ponovo o s v o jiti. U jed­
no on je b io Jedini, k o ji je i um ro kao šahovski prvak. U prvom raz­
doblju, 1927— 35. A lje h in p ob je đu je dva puta B ogoljubova, a titu lu gu­
bi od Nizozem ca d r Euwe-a s re zu lta to m 15,5 : 14,5. U revanš meču
1937. nakon u v je rljiv e pobjede od 15,5 : 9,5 on vraća naslov. Nakon II.
svje tskog rata ugovarao se dvob oj izm eđu A lje h in a i B otvinika. Do
dvoboja n ije došlo , je r je A lje h in nenadano um ro 1946. godine.
Za g oto vo sve ove m ečeve značajno je , da nisu ig ra ni po jednom
u tvrđenom službenom siste m u , nego prem a dog ovo rim a u ko jim a su
prvaci p o s ta v lja li posebne u vje te , pa su čak b ili i u m o g ućn osti, da
b ira ju izazivača, o dugovlače, a čak na neki način i da u cje n ju ju . Tako
je p rim je ric e , d r Lasker u p re go vorim a zahtije va o, da Capablanka mora

3 Fischera nije trebalo Izmisliti 33

p o b ije d iti s dva boda ra zlike (pobjeda s bodom ra zlike — p ro g la sila bi
se n e rije š e n o ! !). D ip lo m a t Capablanka mu je d osko čio izjavom da
d r Lasker tre b a ig ra ti pod is tim u vje tim a , kao i kad je o svo jio titu lu .
Za ve ći d io o vih m ečeva v rije d ilo je , da se re m is i nisu b ro ja li, nego
se tre b a lo p o s tić i određ en i b ro j pobjeda. S te in itz je s Z u ke rto rto m
igra o na 10 pobjeda, s Laskerom tako đ er. A lje h in i Capablanka ig ra li
su na š e s t pobjeda. Danas s lič n o predlaže i Fischer.
K ongres šahovske fe d e ra c ije , FIDE (Fe d eratio n In te rn a tio n a le des
Echecs) održan je 1947. godine u Haagu. S o vje tski p re d sta vn ik je pred­
ložio, da se o dig ra 1948. še sto m e č, na kom e će su d je lo va ti B otvin ik,
S m islo v i K eres iz SSSR, te d r Euwe, Reshevsky i Fine. P rije d log je
p rih vaće n . Kako je Fine otkazao, o digran je petom eč, u kojem je pobi-

Sahovski stol Je »dlza|nlrao« G. Magnuseon.” Stol Je Izrađen od mahagonija a Šahovska polja

od zelenog islandskog kamena I bijelog talijanskog mramora

je d io B o tvin ik s 14 bodova ispred S m islo va 11. Od ovog petom eča po­

čin je era so v je ts k ih prvaka. U vrem enu 1948— 72. šam pionsko žezlo
b it će u rukam a p e to rice so vje tskih ve lem ajsto ra .

34
 S druge strane, od ovog meča počin je organizirano natjecanje za
svje tskog prvaka i to u ciklu sim a, koji se odvijaju u jedn a kim vre m e n ­
skim razmacima, po unaprijed zacrtanom kalendaru. Igraju se zonski
tu rn iri, pa međuzonski, te T u rn ir kandidata, č iji pobjednik postaje iza­
zivač svjetskog prvaka. S vje tski prvak, im ao je neko vrije m e pravo, da
godinu dana nakon što je izgubio titu lu , igra revanš meč. B o tvin ik je
s prekidim a bio prvak u razdoblju 1948— 63. On je su stigao Laskerov
rekord, je r je igrao također osam mečeva. Za njega je značajno tako ­
đer, da je uspio čak dva puta v ra titi — u revanš meču — izgubljenu
titu lu . On je 1951. igrao 12 : 12 s B ronsteinom , a is ti je re zu lta t bio I
1954. sa Sm islovom . U drugom dvom eču sa S m islovom , 1957. gubi
n aslov s 12,5 : 9,5, ali k o ris ti pravo revanša i 1958. pobjeđuje S m islova
s 12,5 : 8,5. Talj će mu oduzeti naslov 1960. s pobjedom od 12,5 : 8,5.
No u revanšu će B otvin ik v ra titi titu lu s pobjedom od 1 3 :8 . B o tvin ik se
d e fin itiv n o oprašta s titu lo m 1963. kad ga je p o b ije d io Petrosjan s
12,5 : 9,5. Ovaj p ut B o tvin ik n ije im ao pravo na revanš meč, je r su pra­
v ila izm ijenjena.

Sučelice nad Šahovnicom, Borja I Bobby,

najjači šahisti današnjice

U idućem ciklu su P etrosjanov izazivač b it će S paski, no b it će

poražen s 1 2 ,5 :1 1 ,5 . Tek u drugom naletu, Spaski će kao izazivač
1969. savladati P etrosjana s 1 2,5 :1 0 ,5 .

35
 U 28. m eču za n a slo v prvaka, p unih 86 godina (1886— 1972) nakon
p rvog dvob oja u p o v ije s ti ša h o vskih p rve nsta va, sa s ta t će se u
R eykja viku d e s e ti ša ho vski p rva k S paski i n jeg o v Izazivač — Bobby
F isch e r. F isch e r je v e ć su d je lo va o u c ik lu s im a s vje tsko g prvenstva,
a li n ije s tig a o do prvaka s v ije ta . Na IV. tu rn iru kandidata, 1959., u
B ledu— Zagrebu— B eogradu p o b ije d io Je T a lj. F isch e r Je na d io b i 5— 6.
m je sta . Na V. tu rn iru kand id ata u W ille m s tra d u , 1962., p ob je dn ik je
P etro sja n. F isch e r je č e tv r ti. Nakon ovog tu rn ira napisao je onaj članak
i n aja vio , da neće v iš e s u d je lo v a ti p ri o va kvim sis te m im a natjecanja.
VI. t u r n ir kandidata se ig ra u d ru g o j fo rm i. P ravila su izm ije nje n a,
i sad su to — ka n d id a tski m e če vi. F isch e r ipak n ije sudjelovao.
VII. n a tje ca n je kandidata održano je 1968. F isch e r n ije igrao, je r je
is tu p io s M eđuzonskog tu rn ira u Sousse-u.
V III. n a tje ca n je kandidata za sv je ts k o g prvaka, ka nd id atski m ečevi,
k o ji su o d ig ra n i 1971. konačno će d a ti F ischera kao izazivača svje tskog
prvaka.

Predsjednik FIDE dr Machglelis (kraće:

Max) Euwe, Nizozemac (rod. 1901.), peti
svjetski šahovski prvak (1935—37) I glavni
sudac dvoboja Lothar Schmld, Nijemac,
velemajator od 1959., a koji Ja bio i
vlceprvak svijeta u dopisnom šahu.’1

36
 ORGANIZACIJA »DVOBOJA STOLJEĆA«
S vjetska šahovska fed e ra cija s predsje d niko m d r Euwe-om na čelu,
raspisala je natječaj za org an izira n je dvoboja. N a jp o v o ljn iji ponuđač
d o b it će organizaciju ovog meča. B ilo je govora, da će se iz naše ze­
m lje ka nd id ira ti Beograd, Zagreb, Sarajevo, Bled i jo š neki d ru g i. Kad je
natječaj završio, u sta n ovilo se, da su n a jo z b iljn iji kandidati Beograd
s ponuđenih 152.000 dolara nagradnog fonda, Buenos A ire s sa 150.000
I R eykjavik sa 125.000 dolara. D r Euwe je pokušao naći sre d nje rje ­
šenje i naći organizatora, kojeg će suglasno p rih v a titi i Spaski i Fischer.
Koncem sije čn ja 1972. u a m sterdam skom h ote lu »Hilton« pozvani
su na d ogovor p re dsta vnici o biju strana. Fisch e r je p risu tan . S o vjetski
p re dsta vnici sa Spaskim nisu p ris u tn i, a li su dali njegove že lje . Ž e lje
Spaskog su izvučene iz ku verte i one glase: R eykjavik, A m sterda m ,
D ortm und i Paris. Uz Bobbyja Je ovdje p risu tan d ire k to r izvršnog od­
bora A m e ričke šahovske fe d e ra cije Edmund B. Edmondson. Iz ku verte
koju je dala am erička strana pro čitan a su ova m jesta : Beograd, Sara­
je vo, Chicago, Buenos A ire s , M o n tre a l. K om prom isnog rješe nja nema.
ž e lje se nisu podudarale ni u je dn o m od ovih d e ve t m jesta .
M i sm o o če kiva li, da će organ iza ciju dvoboja d o b iti Beograd, no
u im e Spaskog su iz ja v ljiv a li, da je za njega sje vernjaka o vdje p re to p la
klim a, a i da Fisch e r u našoj z e m lji im a viš e navijača. S d ruge stra ne
ko n sta tira lo se, da se a m erička stra na p rik lo n ila onim m je s tim a koja
su osigu ra la ve ći nagradni fond.
Dr Euwe pokušao je konzu ltacija m a naći sre d n je rje še n je , a li je
u vidjeo da su gla sn ost ne može p o s tić i, nego da će se m o ra ti p rik lo ­
n iti kakvoj so lom un sko j o d lu ci. On vuče fo rm a ln o logičan I pravedan
potez. Uzim a s oba popisa po Jedno m je sto , i to prvo, i kaže, u svakom
m jestu po pola dvoboja. Dakle, Beograd I R eykjavik. O pe t Je b ilo p ri­
govora, da n ije zgodno s e liti m eč (kao da I ra n ije d vob oji nisu Igrani

37
u n e ko liko m je sta ; S te in itz i Z u k e rto rt su ig ra li čak u t r i m jesta : New
Y ork, S a in t Louis i N e w O rle a ns). No ipak se o s ta je p ri to m , da se dvo­
boj ig ra u ova dva grada, s tim da tre b a p o če ti 22. V. 1972.

lako je ovo nad m e tan je b ilo u vjeto van o i g a ra n tira n o p olozim a, sve
ipak n ije b ilo p re cizira n o i p ism e no o v je ro v lje n o . O rg a n iza to ri su ra­
ču na li na p rih o d e od TV. K asn ije će a m e rička stra na tra ž iti, da se ide
u diob u prih od a od TV (č e tv rtin a svakom ig ra ču, č e tv rtin a FIDI, i če­
tv rtin a o rg a n iza to ru ). Beogradski o rg a n iza to r tra ži od FIDE i a m eričke
s tra n e g a ra n cije u određenom roku, je r on računa na p rih od od TV i
u laznica. Kako g a ra n cije nisu s tig le , B eograd otka zu je o rganizaciju.

P re osta lo je u p re o sta lo m kra tko m roku naći novog organizatora.

Navodno je b ila i A u s tra lija kand id at i netko iz A m e rik e . No sve svršava
tako , da se o rg a n iza cija daje Isla nd skom šahovskom savezu (Skaksam-
band Islands) u Reykjaviku (R eykja vik na isla n dsko m znači: Z a lje v
para) koju vo di p re d sje d n ik G udm undur T h o rarrin sson . O dređen je da­
tu m poče tka: 1. VII. sve ča n o st o tvo re n ja , a 4. V II. prva p a rtija . P artije
će se ig ra ti u re ykja v ik š k o j Palači sp orto va , u Izložbenoj dvorani (Exhi­
b itio n H a li), koja može p rim iti oko 3 tis u ć e gledalaca. Sudac dvoboja je
njem ački v e le m a js to r Lothar S chm id iz Bam berga, ko ji je bio sudac i
dvoboja F isch e r — P etrosjan u Buenos A ire s u . N je g ov p om oćnik je
Islanđanin G udm undur A rn lau g sson (G udm un du r je je dn o od najčešćih
isla n d skih m u ških im ena).

I s l a n d 15 kr
, H E IM S M E IS T A R *
E IN V iG I
i skAk

• REYKJAVIK

Islandska prigodna poitanaka marka.

1972
P a rtije se ig ra ju na za tu svrh u posebno naručenom sto lu , od ma­
hagonija i m ram ora k o ji sa svake desne stra ne im a poseban p ro sto r
u ko jem svaki igra č može s ta v iti svo je posude I om o te s napitcim a, a
da ih se iz p u b like ne v id i. Polja su izrađena od m ram ora. S tol je sm je ­
šten na p ozornicu. Iza sto la na p ozo rn ici je jo š sudački sto l i še st
cvje tn ja ka s palm am a. Na platnu, koje je sm ješte no na zidu pozornice,

38
e m itira se nepom ični TV snim ak šahovskog stola s fig uram a iz p tič je
p erspektive. Iza pozornice svaki igrač im a svoju p ro s to riju , gdje se
može o dm oriti.
P artije se igraju 3 dana u tjednu (utorak, če tv rta k i n ed je lja ) u vre ­
menu 17— 22 sata (po islandskom vrem enu) Nastavci se ig ra ju u isto
doba sutradan, s izuzetkom da u petak zbog Fischerova sabata počin ju
ranije, u 14 i 30. Tempo igre je 40 poteza za dva i pol sata. Svaki ig rač
ima pravo »zbog bolesti« odg od iti t r i p a rtije u dvoboju. U tu svrhu
p o sto ji i posebno im enovan lije č n ik . Nakon tre će odgode — ako do tog
dođe — p ravila kažu, igrač je dužan ig ra ti bolestan ili predati meč.
C ijena ulaznica je 5 dolara (s tim da se mogu uvesti i djeca) a za na­
stavak 2,5 dolara. Nem irnu p ubliku sudac opom inje s posebnim s v je t­
lo snim signalim a, na kojim a piše na islandskom i engleskom : »M olim o
tišin u !« .
O sim osiguranih d obrih u vjeta sam im igračim a, org an iza to r se po­
brinuo, da svaki igrač na n jih ov tro ša k povede i t r i svoja p ratioca.
N jim a su plaćeni svi tro ško vi boravka i naknada od 1400 dolara.
Uz Fischera su tu Fred C ram er, e le k tro n ič k i inženjer, koji se b rine
da rasvjeta bude u skladu s B obbyjevim željam a i potrebam a. C ram er
je u isto doba a d m in is tra to r s a m eričke strane, je r je vo dio p repisku
sa sucem , s o rganizatorim a, onda kad su im ali kakve zahtjeve i p ri­
m jedbe. Tu su i naizm jence n ew yo rkški advokat Paul M a rsh all i A n d re w
Davis (D avis je navodno zaslužan, da je odigrana tre ća p a rtija . Nakon
druge p a rtije , koju je F ischer izgubio bez borbe, F ischer je već rezer­
virao m jesto u avionu za povratak u SAD, je r n ije bio siguran da će
kam ere b iti uklonjene. D aviš je p redložio, da se samo tre ća p a rtija igra
u m aloj p ro s to riji iza pozornice, bez p ublike, samo da se d o b ije na
vrem enu, dok se nađe pravo i konačno rješe n je ). Tu je i a m e rički v e le ­
m a jsto r W illia m Lom bardy, koji je Fischeru obavljao sekundantsku duž­
nost i na prvom Bobbyjevom M eđuzonskom tu rn iru u Portorožu, 1958.
godine. Lom bardy je bio ra n ije član re p reze n ta tivn e e kipe SAD, a nekoć
je bio i apso lu tn i o m la dinski prvak svije ta , je r je iz 11 p a rtija p ostigao
— jeda n ae st pobjeda. Danas je on ka to lič k i svećen ik. N jegov posao
ovdje n ije težak, je r se F ischer sam i prip re m a o, te je r Bobby i ana­
lizira p a rtije sam. On je ipak pom ogao Fischeru u nizu svakodnevnih
poslova (b rin u o o njegovu dnevnu rasporedu, vozio ga u »Landroveru«
na p a rtiju i d r.). Uz Fischera je i n jegov nekadašnji viš e g o d iš n ji šahov­
ski u č ite lj, sparing p a rtn e r i p rija te lj m a js to r John C o llin s , lako je pa­
ra liziran , ovaj pedese tog o dišnja k če sto id e s B obbyjem na tu rn ire . N ji­
hovo poznanstvo d a tira od p rije 17 godina, dakle, kad je B obbyju b ilo
12 godina. »Conservatory« je m je sto g dje su F isch e r i C o llin s ig ra li

39
šah. Tamo je B obby d osp io 1955. godine p re ko godinu dana sta rije g
Lom bardyja.9

Fischer I njegov eekundent američki

velemajstor Lombardy (Inače katolički
svećenik) kreću na partiju.

Sa S paskim su t r i njegova sekundanta. To su ja k i v e le m a js to ri i

a n a liza to ri, o fe n zivn i E fim G e lle r, inače F ischeru neugodan p ro tiv n ik
(s ko jim Bobby im a čak i negativan m eđusobni »scor* — p e t poraza,
t r i p objede uz t r i re m isa ), za tim tu Je NikolaJ K ro g iju s, Inače v rsn i p si­
holog (sp e cija ln o za šah), te m eđunarodni m a js to r Ivo N ej, po s tru c i
šahovski u č ite lj i in s tru k to r, k o ji vo di u SSSR-u posebnu ško lu, a ovdje
se u R eykjaviku b rin uo za održavanje ko n d ic ije Spaskom , uglavnom
ig ra ju ć i s n jim te n is.

40
 POČETAK DVOBOJA

»Meč stoljeća « , kako su popularno nazvali ovaj šahovski dvoboj,

tre ba o je p očeti 1. odnosno 2. srp n ja 1972. (1. VII. je tre ba la b iti sveča­
n ost o tvorenja, a 2. izvlačenje boja fig u ra ).
F ischer m eđutim n ije došao na svečanost o tvo re n ja, što je ko liko
se zna, p rvi slučaj u borbama za naslov svje tskog prvaka u šahu. N ije
došao, je r s o rganizatorim a n ije p ostigao su gla sn ost u fin a n c ijs k im p ita ­
njim a. On je tra žio i trid e s e t p osto od ulaznica. O rg an iza tor to n ije
mogao p rih v a titi, je r je već dotad za o rganizaciju p o tro šio preko 50.000
dolara, a u organiza to ro vo j ka lku la ciji glavni prih od je bio upravo od
ulaznica.
Kako su gla sn ost n ije postig nu ta, Fisch e r se n ije p oja vio u Reykja­
viku na p rvo j p a rtiji. Počelo se g o v o riti, što se sve može d o g o d iti.
Jedni su b ili za to, da Fisch e r izgubi p a rtiju bez borbe. No b ilo je nekih
lo g ičkih zapreka. Kako da izgubi bez borbe, kad p a rtija n ije ni započeta,
je r ni boje nisu čak izvučene. Počelo se d is k u tira ti, da li dvoboj de
fa cto započinje sa svečanošću o tvo re n ja ili s početkom p rve p a rtije ,
šaho vski savez SSSR tra žio je d is k v a lifik a c iju Fischera. N eki su govo­
r ili o m og ućn osti, da se dvoboj odgodi, u skladu s p ra viln iko m , za 6
m jese ci, a li uz u v je t da Fisch e r im a lije č n ič k u p otvrd u . Sudac Schm id
je na za htje v A m e ričke šahovske fe d e ra c ije bio za to , da se Fischeru
da zadnja i u ltim a tiv n a p rilik a , da se Izjasni za dva dana — do utorka,
4. VII. u podne (p e t sa ti p rije redovnog početka p a rtija ). Za ovaj p ri­
je d lo g b ili su I o s ta li čla no vi K o m ite ta FIDE d r Euwe, C ram er, H a rry
G olom bek. S paski, k o ji Je kao p rvak s v ije ta a u to m a tski član ovog Ko­
m ite ta , n ije se izjašnjavao. F isch e rov se kundant Lom bardy Je Izjavio,
da Je Fisch e r d o ista bolestan. Neki su ovo nazvali Jednostavno »psiho­
lo škim ratom «.
Trećeg srp n ja dolazi do neočekivane v ije s ti, koja će r ije š iti ovaj
spor. Londonski bankar i p re d sje d n ik Udruženja lju b ite lja šaha Jim

41
S la te r nazvao je te le fo n s k i d r Euwe-a oko 16 i 30 i ponudio svo tu od
50.000 fu n ti (oko 125.000 d ola ra ) za pom oć o rg a n iza to rim a, što je ustva ­
ri naknada za o nih 30 posto od ulaznica (to je izračunano od prihoda,
k o ji bi se d o b ili od ulaznica od 24 p a rtije uz u v je t da je dvorana punal).

Englez Jim Slater, bankar i predsjednik

Jednog dniitva ljubitelja šaha dao Je za
dvoboj financijski prilog od 50.000 funti
(blizu 205 milijuna st. d).

Fisch e r je tra žio pism e ne g aran cije , kao i da mu se ipak u dvoboju

p rizn aju t r i odgode. S tiga o je u R eykja vik 4. VII. 1972. Upravo u zaka­
zano v rije m e . Na aerodrom u ga je dočekao Islandski v e le m a js to r Frl-
d rik O lafsson.

Na ž d rije b u boja fig u ra za prvu p a rtiju popodne poja vio se Spaski,

a li je odb io da izvla či boju fig u ra i n ap ustio p ro s to riju , iz razloga što
su kršena p ra vila dvoboja u n e d je lju . S ovjetska d ele g acija posta vlja i
određene u vje te , među ko jim a je i da se F isch e r pism eno isp riča
svje ts k o m prvaku. Fisch e r je napisao isp riku , kojom se ujedno isp riča o

42
Spaskom, Islanđanima, organizatoru i dr Euwe-u. Nije još jasno, kako
je ova ispričnica stigla u sobu Spaskog (neki se pozivaju na izjavu ho­
telskog osoblja i izjavljuju, da ju je osobno donio Bobby i ostavio u
sobi, dok je Spaski spavao).

Sa svečanosti otvaranja dvoboja u zgradi Narodnog kazališta u Reykjaviku. U prvom redu su i

Lothar Schmid (posve u prvom planu) I Boris Spaski (peti po redu).

Kad je svemu bilo udovoljeno, pristupilo se u četvrtak, 6. VII.

izvlačenju boja figura. Spaski će igrati prvu partiju s bijelim a. No zbog
svega ovog što se događalo Spaski traži, da dvoboj ne počne u nedjelju,
nego u utorak 11. VII. 1972.

Fischer je ranije već pregledao dvoranu i stavio primjedbu da mu

osvjetljenje treba podići za desetak centim etara (zbog njegova nat­
prosječnog rasta!), no ipak još jednom trebaju Spaski i Fischer izvršiti
inspekciju dvorane. Za Fischerom je stigla i njegova stolica na okre­
tanje. Sve je riješeno. Dva najveća šahista današnjice započet će svoj
dvoboj stoljeća u utorak, 11. VII 1972. u 17 sati po lokalnom vremenu.

43
 Pogled na pozornicu. Na ploči je napisano Šahovsko geslo »Gen« ima sumua« (Rod smo jedan),
te »SkAksamband Islands« (Šahovski savez Islanda) I kratica FIDE (Međunarodna Šahovska
federacija). Uejvo je Fischerova okretna stolica. Desnu je stolicu pribavio organizator I u njoj
će Spaski odigrati samo prvih nekoliko partija.

44
 Utorak, 11. VII. 1972.

Prva partija: SPASKI — FISCHER 1 : 0

Nimcovičeva indijska obrana

■Dvoboj stoljeća« ili kako ga neki

nazvaše »Supermeč« je započeo.
Spaski povlači prvi potez prve par­
tije, pa tako i ovog meča, dvadeset
i osmog u povijesti službenog na­
tjecanja za svjetskog prvaka u šahu.

1. d4

Prije dvoboja, Spaski je protiv Fi­

schera imao tri put bijele figure, i
dva puta se odlučio da partiju otvo­
ri ovim (kraljičinim) pješakom. Fi­
scher se oba puta odlučio na Gruen-
feldovu Indijsku obranu, no obje
partije je izgubio.
1. . . . — Sf6
2. c4 — еб
3. Sf3 — d5
4. Sc3 — Lb4
Ovaj put se Fischer odlučio na
drugu indijsku obranu, na — Nlm-
covičevu. Potez 4. . . . — Lb4 uveo
je u praksu velemajstor Aron Nim-
covič (1886— 1935), istaknuti šahov­
ski teoretičar i pisac, koji Je izme-
Pozlclja nakon 4. . . . — Lb4, koji Je karak­
terističan za Nimcovlčevu Indijsku obranu.
đu ostalog napisao i o svojoj obrani
djelo »Mein System«. Nimcovič Je
bio kandidat za naslov svjetskog
prvaka u šahu tamo negdje dvade­
setih godina. Za njega se priča, da
ga je smetala buka publike, pa da je
znao glasno protestirati.
5. еЗ — 0 —0
6. Ld3 — c5
7. 0 —0 — Sc6
8. аЗ

45
 Ovu varijantu teorija naziva Mo­ »zaoštriti«, te zato svojim odgovo­
derna ili Normalna varijanta. rom u ovom potezu neočekivano
Ista ova postava, nastala Izmije­ žrtvuje lovca.
njenim redoslijedom poteza, pojavi­
la se na XII. šahovskoj olimpijadi
1956. u Moskvi u partiji između Nor­
vežanina Barde i Švicarca D. Kellera.
U toj poziciji crni se odlučio na
drugi nastavak, te je ušao u izmje­
nu s 8. . . . — L:c3. Slijedilo Je da­
lje: 9. b:c3 — d:c4, 10. L:c4 — Dc7
(inače se Igra i De7), 11. Ld3 — e5,
itd. Ovu partiju bijeli je izgubio u
28. potezu.20

8. . . . — La5
9. Se2 — d:c4
Totalna remla pozicija u kojoj će Flachar
10. L:c4 — Lb6 na opće Iznenađenje žrtvovati lovca s 29.
11. d:c5 — D:d1 . . . — L : h2.
12. T:d1 — L:c5
13. b4 — Le7 29. . . . — L:h2 I ?
14. Lb2 — Ld7
Mislilo se u prvi mah, da Je ovo
15. Taci — Tfd8
previd, no malo Je vjerojatno, da
16. Sed4 — S:d4
Jedan Fischer ne bi vidio, da ne
17. S:d4 — La4
može nakon 30. g3 Izvući lovca pre­
18. Lb3 — L:b3
ko g1 ili da ga ne može spašavati
19. S:b3 — T:d1
s h pješakom.
20. T:d1 — Tc8
21. Kf1 — Kf8 30. дЗ — h5
22. Ke2 — Se4 31. Ke2 — h4
23. Tc1 — T:c1
32. Kf3 — Ke7
24. L:c1 — f6
25. Sa5 — Sd6 33. Kg2 h:g3
26. Kd3 — Ld8 34. f :дЗ — L:g3
27. Sc4 — Lc7 35. К:дЗ — Kd6
28. S:d6 — L:d6 36. a4 — Kd5
29. b5
37. La3 — Ke4
Ova pozicija je još nakon izmjena 38. Lc5 — аб
u 18. do 20. potezu bila remis. Ka­
39. b6 — f5
ko Fischer uvijek Igra »na sve III
ništa«, želio je i ovu mirnu poziciju 40. Kh4 — f4 ?

46
 Sa žrtvom lovca u 29. potezu crni
nije bio izgubljen. Tek s ovim zad­
njim potezom pred prekid, on pravi
grešku. Da Je umjesto ovog poteza
povukao 40. . . . — Kd5 imao bi bez
obzira na tu žrtvu — remis. Talijan­
ski šahovski majstor Giovanni Fer-
rantes,2’ kaže da bi nakon 40. . . .
— Kd5 dalje slijedilo: 41. Ld4 — e5,
42. Lc3 — f4, 43. e:f4 — e:f4, 44.
^
Lel — Kc5, 45. Lf2 + — Kb4, 46.
Kg4 — K:a4, 47. K:f4 — Kb5, 48. Pozicija u prekidu nakon 40 poteza. U 40.
Ke5 — a5 itd. potezu crni Je načinio grešku Igrajući 14.
Spaski je kuvertirao svoj 41. po­ Da Je odigrao Kd5, I pored one žrtve lovca,
tez. bio bi remis.

Srijeda, 12. VII. 1972.

Prvi nastavak u ovom dvoboju te­ dosad je Fischer odigrao sa Spas-

kao je ovako: kim četiri partije i sve četiri ih je
izgubio. Ova partija je upravo četvr­
41. e:f4 — K:f4 ta u toj »crnoj« tradiciji.
42. Kh5 — Kf5
43. Le3 — Ke4 Dvoboj je, dakle počeo dobro za
44. Lf2 — Kf5 Spaskog, koji je poveo s 1 : 0.
45. Lh4 — e5
46. Lg5 — e4
47. Le3 — Kf6
48. Kg4 — Ke5
49. Kg5 — Kd5
50. Kf5 — a5 ^
51. Lf2 — g5
52. K:g5 — Kc4
53. Kf4 — Kb4
54. K:e4 — K:a4
55. Kd5 — Kb5
56. Kd6. Crni predaje.

Za ovu partiju Spaski je utrošio Pozicija nakon 56. Kd6 u kojoj ae cml pro-
187 minuta, a Fischer 175. Kao crni

47
 Uz dvoboj — izvan šahovnice (1)

Flscher Je došao na partiju sa 6—7 minuta zakainjenja. Traži od organizatora, da ukloni

prvih deset redova. Sudac Schmld primjećuje, da Je ovdje razmak do prvog rada u dvorani
15,5 metara, te da Je veći za preko 5 metara, nego u Buenos Alresu, kad Je Igrao a Petrosja-
nom, ali da tamo nije stavljao nikakve primjedbe. Nedoumicu prekida Flscher, koji odlazi na
pozornicu i sjeda za Šahovski stol.

в
Fischer Je doiao na nastavak partije, povukao nekoliko poteza I zatražio, da se uklone
kamere I uređaji Iznad pozornice, koji snimaju. Povukao se u sobu za odmor, u kojoj će se
zadržati dulje od pol sata. Sudac dvoboja Schmld kaže, da u ćlanu 21 Pravilnika dvoboja
stoji, da Igraće za vrijeme Igre doista ne smije n lita ometati, all da TV snimanje nije Izrlćlto
niti zabranjeno, a niti spomenuto. Flscher će reći, da na tom Pravilniku nema njegova potpisa.

Četvrtak. 13. VII. 1972.

2. partija: FISCHER — SPASKI 0 : 1 (bez borbe)

Glavni sudac dvoboja Lothar Schmld (44 godine) I njegov pomoćnik Islandanln Gudmundur
Amlaugsson stavljaju Flscherov sat u pokret u drugoj partiji.

48
 Možda je ovdje bila neka Šansa To je prvi put u povijesti natjeca­
za Fischera, jer on Je bio bijeli. Sa nja za svjetsko prvenstvo da Je do­
Spaskim je dosad odigrao 6 partija bivena partija — Izvan ploče.
(rezultat 5 :1 za Spaskog) od kojih
je samo u dvije Imao bijele figure,
i obje partije je remizirao.

Na pozornici su se našli Spaski

i suci. Flscherov sat je pušten u rad.
Ako ne dođe, 60 minuta kasnije bit
će kontumaciran — izgubit će bez
borbe. Kako se nije uspio sporazu­
mjeti, nije došao, tako da ova par­
tija nije odigrana I ima samo rezul­
tat.
Figure su ostale netaknute, u početnom
Bobby je kontumaciran. Spaski vo­ položaju. Nijedan potez nije povučen.
Spaski Je dobio, a Flscher Izgubio bod —
di s 2 : 0. bez borbe.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (2)

Šahovski svijet Je s velikom znatiželjom I nestrpljenjem očekivao ovaj dvoboj I pod svaku
cijenu Je želio, da se on odigra. No ono Sto se zbivalo Izvan ploče potajno Je navJeStalo, da
bi se čak moglo ! dogoditi, da se meč ne odigra, Jer Flscher može odustati zbog nekih razloga
Izvan Šahovske ploče (financijski, TV kamere, nemir I buka publike u dvoboju). Činilo se, da
su organizator, I dr Euwe kao predsjednik Međunarodne Šahovske federacije a I šahovski svijet
pripravni sve podnijeti, samo ne, da se ovaj dvoboj ne odigra.
Druga partija se trebala Igrati dva dana nakon prve, u četvrtak, po rasporedu u 17 sati po
lokalnom vremenu (Sto Je po naSem vremenu 18).
No ova partija nije odigrana na Šahovnici. Organizator Je sklopio ugovor za snimanja
dvoboja s američkom tvrtkom »Chester Fox« za 125.000 dolara. Joi prije meča, Flscher Je na­
vodno I samo usmeno, potvrdio da ga ne smeta što će kamere snimati svaku partiju od prvog
do zadnjeg poteza. I prva partija Je snimana, no Bobby Je rekao, da ga smeta (Jedva čujno)
zujanje kamera, čak Štoviše, rekao Je, da ga smeta I sama pomisao, da ga >očl« kamere za
cijelo vrijeme partije prate I snimaju. Stoga Je on postavio uvjet; ako se kamere ne uklone,
neće Igrati. No to se nije tako kategorično primilo na znanje, pa kamere nisu uklonjene.
I doista, principijelni Flscher ostaje pri svojoj Izjavi. Partija treba početi, all Bobby ne
dolazi. Njegov sat otkucava minute. Deset. Dvadeset. Trideset. Organizator Je shvetlo, da Je
Flscher kategoričan. Konzultacije I zaključak: važniji Je Flscher. Kemere treba ukloniti. Bit će
Još partija, možda će se neSto nekako I snimiti. Izvješćuju Fischera. On pristaje Igrati, no
traži da glavni sudac vrati njegov sat u početni položaj, Jer s toliko manje vremena ne može

4 Fischera nije trebalo Izmisliti

49
Igrati partiju. Sudac Lothar Schmld odbija njegov zahtjev. To bi bio nečuveni I Jedinstveni
presedan u iahovsko] povijesti. 1 Flscher nije doiao. Propisanih 60 minuta Je prolio. 8paskl
Je dobio partiju bez povučenog poteza. To nije željno ni 8paskl, a ni Flscher. Pogotovu ne
Flscher, Jer Je već 2:0 za Spaskog. Bobby Izjavljuje, da će otputovati kući, u SAD. No nije
otputovao. Nastavio Je meč ne svoju sreću, na sreću iahovske Javnosti I iaha uopće.

■ ■
Flscher će tražiti od tumlrakog (bolja reći »dvobojskog«) odbora, da se ova kontumadja
poništi, što ovaj neće prihvatiti.

Nedjelja, 16. VII. 1972.

3. partija: SPASKI — FISCHER 0 : 1 2 :1

Benonljeva obrana
1. d4
X B A B X R d r fl
Spaski I svoju drugu partiju kao ■А И И В А В А
bijeli otvara daminim pješakom. a u mm
М Јш лш т
1. . . . — Sf6
т и ш и
2. c4 — еб
3. Sf3 — c5 m ш шгт
&ВШ53Ш&В
Ovo Je nešto izmijenjen redoslijed
poteza u Benonljevoj obrani, tako
ш т тш
da su neki rekli, da Je to prije neka Pozicija nakon 11. poteza crnog (8h5), koji
Je riješio 3. partiju.
vrst Indijske obrane.

Naoko ovaj potez crnog je mač

4. d5 — e:d5 s dvije oštrice, Jer Izaziva protivni­
5. c:d5 — d6 ka, da mu razbije rokadnu stranu,
6. Sc3 — g6 udvoji pješake na h-llnljl, lako je Is­
7. Sd2 — Sbd7 tina dobio otvorenu g-llnlju. Za ova­
kve poteze duhovito se kaže, ako
8. e4 — Lg7 se partija izgubi, da su slabi, a ako
9. Le2 — 0 —0 se dobije, da su — teorijska novost.
10. 0 —0 — Te8 Međunarodni majstor Ozren
11. Dc2 — Sh5 I ? Nedeljković kaže, da Je nekadašnji
 svjetski prvak Lasker rekao: »Slabe Ovim potezom bijeli samo privre­
točke I slaba polja predstavljaju sla- meno sprlječava crnog da s Таеб
boće samo onda ako ih protivnik udvostruči topove na e-llnljl s vrlo
može Iskoristitll«. Ovdje nema bi­ opasnim pritiskom na pješaka e4.
jeli lovca bjelopoljca, te rokadnl po­
ložaj crnog ovim potezom nije oslab­ 24. . . . — Tab8
ljen. 25. a:b5 — a:b5
Nedeljković dalje piše, da su 1970. 26. b4 — c4
igrali partiju Gligorić — Flscher, ali 27. Dd2 — Tbe8
crni nije odigrao u sličnoj situaciji
potez kao u ovoj partiji. U analizi 28. ТеЗ — h5
te partije naš velemajstor Draško 29. T3e2 — Kh7
Velimlrović Je upravo preporučio
potez koji Je Fischer odigrao u ovoj 30. ТеЗ — Kg8
partiji.” 31. T3e2 — L:c3
12. L:h5 — g:h5 32. D:c3 — T:e4

13. Sc4 — Se5 Naoko zamršena pozicija se ras-

14. Se3 pliće.

Za ovaj potez se Spaski zamislio. 33. T:e4 — T:e4

Povukao ga je nakon četrdesetak 34. T:e4 — D:e4
minuta razmišljanja.
35. Lh6
14. . . . — Dh4
Matna prijetnja bijeloga, koja ne
15. Ld2 — Sg4 donosi sa sobom I neku Ideju o sta­
16. S:g4 bilizaciji pozicije. Čak nije donijela
niti tempo, Jer se lovac mora neka­
Bijeli je prisiljen vratiti crnom u- mo vratiti, pa Je opet Inicijativa na
dvojenog h-pješaka na njegovu po- crnoj dami.
stavnu g-llniju I dovesti ga na če­
tvrti red. 35. . . . — Dg6
16. . . . — h:g4 36. Lc1 — Db1
17. Lf4 — Df6 37. Kf1
18. g3 — Ld7 Sada se uviđa značenje i uloga
19. a4 — b6 onog snažnog g-pješaka.
20. Tfe1 — аб 37. . . . — Lf5
21. Te2 — b5 38. Ke2 — De4+
22. Tael — Dg6 39. De3 — Dc2 +
23. b3 — Te7 40. Dd2 — Db3
24. Dd3 41. Dd4

51
 Spaski Je povukao potez i pustio Ponedjeljak, 17. VII. 1972.
da Flscher Izvrši kuvertiranje.
U nastavku Je povučen samo Je­
dan (kuvertirani) potez crnog.
41. . . . — Ld3+

Pozicija nakon 41. poteza. U nastavku Je
odigrana samo potez Iz kuverte 41. . . . —
Ld3+, nakon kojeg se bijeli prodao.
Bljeli se predao.
Time Je Flscher smanjio rezultat
u dvoboju na 1 :2 . No ova pobjeda
znači nešto i više. U njihovih dosa­
dašnjih osam susreta ovo Je prvi po­
raz Spaskog, odnosno prva Fische­
rova pobjeda. Možda Je ovo prije­
lomna partija dvoboja, pogotovu što
Je Flscher Izvojevao bod s crnim
figurama.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (3)

Raspravlja se, da II će Flacher nastaviti dvoboj III ne. lako postoji »tumlrskl« pravilnik
na tridesetak stranica, u njemu nije sve precizirano. Eto primjerice, u njemu ne stoji, kako
okonćatl dvoboj, ako kojim slučajem koji od protivnika odustane. Ne zna se, da II tada treba
čekati, da odustanlk Izgubi tri partije kontumacijom (kao na turniru) III se more načiniti toliko
kontumadja, dok protivnik ne skupi toliko bodova koliko mu Je potrebno za očuvanje (12) III
osvajanje titule (12,5 bodova).

шв
Pred partiju Je Flachem stiglo nekoliko stotina brzojavki od njegovih najvjernijih navijača,
koji ga mole da nastavi dvoboj. Navodno Je I Kissinger, specljslnl savjetnik američkog pred­
sjednika nazvao Bobbyja telefonom i razgovarao a njim o nastavku dvoboja (»za dobro domo­
vine«').

■ ■
Treća partija nije odigrana na pozornici. Američki advokat Andrew Davls predloUo Je kao
privremeno rjeienje, da se ova partija odigra u maloj no bal za to prikladnoj (ping pong)
prostoriji bez publike. Ovim privremenim rjeienjem trebalo ae dobiti na vremenu. Nakon par­
tije sovjetska strana Inzlstlrat će, da se dvoboj nastavi na pozornici III će Inače biti prekinut.

■ E
Nakon ovog poraza, prvog od Fischera, Spaski Je Izjavio, da p ile knjigu avojlh poraza. S
porazima u ovom dvoboju počet će novo poglavlje. Inače novine javljaju, da se Spaski ovdje

52
 počeo baviti I — udlčaranjem. Kako Flachor dok Igra olodl u avojoj posebno a tu »vrbu Izrađe­
no] okretnoj atollcl, a Spaskog Je od Istog američkog proizvođača naručena također takva
stolica.

■ m
Flscherov aekundant velemajator Lombardy Je pred traču partiju Izjavio, da će Flacher
pobijediti u ovom dvoboju I pored toga, ito Je več 0 : 2.

Utorak, 18. VII. 1972.

4. partija: FISCHER — SPASKI remis 1,5: 2,5

Sicilijanka

1. e4

Fischeru je ovo prva partija s bi­

jelim figurama u dvoboju. I one dvi­
je prije dvoboja, koje Je Igrao sa
Spaskim s bijelim figurama, otvorio
je također s — e4. Oba puta se
Spaski odlučio za španjolsku partiju,
i oba puta je remizirao.

1. . . . — c5

Ovo Je već malo iznenađenje. Spa­

ski se brani Sicilijanskom obranom
u kojoj je Flscher jedan od najboljih 4. S:d4 — Sf6
znalaca u svijetu. Dapače, statisti­ 5. Sc3 — Sc6
čari su konstatirali da je Flscher s 6. Lc4
bijelim figurama upravo najviše I o-
Flscher se odlučio na oštru So-
dlgrao »SiclliJanki«, i to 119 patrlja, zinovu varijantu.
od kojihJe bilo 79 pobjeda, 30 re­
misa Isvega 10 poraza.8 °. • • • — eo
7. Lb3 — Le7
2. Sf3 — d6 8. Le3 — 0 —0
3. d4 — c:d4 9. 0 —0 — аб

53
 Ovaj potez аб vuče se i kao 5. 26. D:h4 — g5
potez u tzv. NaJdorfovoJ varijanti 27. Dg4 — Lc5
iste Sicilijanske obrane. 28. Sb5 — Kg7

10. f4 — S:d4
Kralj otvara prolaz kuli na polje
11. L:d4 — b5 h8.
12. аЗ — Lb7
13. Dd3 — a5 I ? 29. Sd4 — Th8

Interesantna žrtvica pješaka b5 za

razmah igre.

14. e5 — d:e5
15. f:e5 — Sd7 ^
16. S:b5 — Sc5
17. L:c5 — Lc5 +
18. Khl — Dg5

Da je crni izmijenio kraljice nje­

gova prednost bi se posve raspllnu-
la i izgubio bi inicijativu. Ovako lo­
vački par ima otvorene dijagonale
prema kutu, u kojem se nalazi bijeli
kralj. S Dg5 je i momentalna matna
prijetnja na g2.
19. De2 — Tad8
20. Tadl — T:d1
21. T:d1 — h5
Pozicija nakon 29. Sd4. Cml će povući
29. . . . — The. No, amatra a« da Ja dobit­
ku vodilo 29. . . . — Tđ8.
Ovdje se mislilo, da crni dobiva
s 29. . . . — Ld6, pa bi slijedilo 30.
Kg1 — D e3+, I onda > I 'i
I. 31. Khl — Th8, 32. Sf3 — Lf4
i postavlja se pitanje kako se obra­
niti od prijetnje 33. . . . — f5, ili

Tko će prije? Napad ili obrana? II. 31. Kf1 — Lg3, 32. De2 —
D f4+ , 33. Sf3 — g4, 34. h:g4 — Th8,
35. Dd3 — L:f3, 36. g:f3 — Th1 + .
22. Sd6 — La8 37. Ke2 — Th2+ I prijeti 38. . . . —
23. Lc4 — h4 Dh6 do neobranjivog mata.
24. h3 No sve ovo se ruši već nakon
29. . . . — Ld6, ako bijeli vuče 30.
Nije izgleda dobro, ali ni boljeg S f5 + .”
nema.
Među prvima Je naš velemajstor
Gligorlć rekao, da Je za crnog bilo
24. . . . — Le3 najbolje 29. . . . — Td8, ler bijeli mo­
25. Dg4 — D:e5 ra vući 30. сЗ čime se dovodi u sltu-

54
aciju, da kasnije nakon 30------- — 40. . . . — Ke7
Th8 ne može preko f3 Izvršiti Izmje­ 41. Ke2 — f5
nu kraljica na сЗ!
42. Kd3 — Le5
30. Sf3 — L:f3 43. c4 — Kd6
31. D:f3 — Ld6 44. Lf7 — Lg3
32. Dc3 — D:c3 45. c5 + . Remis.

Izmjenom dama potpuno se izgu­

bio napad i splasnula je svaka pred­
nost crnog.

33. b:c3 — Le5

34. Td7 — Kf6
35. Kg1 — L:c3
36. Le2 — Le5
37. Kf1 — Tc8
38. Lh5 — Tc7
39. T:c7 — L:c7

Nastaje konačnica raznobojnih lo­ Pozicija nakon 45. c5+ u kojoj Ja sklopljen
vaca u tipičnoj remis poziciji. (prvi) remis.

40. a4
lako je miroljubivo okončala, ova
Treba staviti sve pješake na bije­ partija je bila puna neizvjesnosti.
la polja, jer crni ima lovca crno- Nakon prvog remisa u ovom dvo­
poljca. boju, rezultat je 2,5 :1,5 za Spaskog.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (4)

Partija se Igra u velikoj dvorani (Exhibition Hali) na pozornici. Kamere su uklonjene, a
prva tri reda u gledalištu Ispražnjena. Flscher Je stigao desetak minuta nakon početka partije.

■Chester Fox«, koji je sklopio ekskluzivni ugovor в organizatorom za snimanja u dvorani,

se nada, da će Ipak moći snimati Iduće partije dvoboja. Navodi da je već dosad u vezi s
snimanjem ovog dvoboja Imao trofikova za oko dvadest I pet tisuća dolara.

Netko je pronašao, da se prema engleskim zakonima nekome u inozemstvo može isplatiti

nagrade najviše do 300 funti godišnje, što znači da Flscher I Spaski mogu onih 50.000 funti
Jlma Slatera dobiti tek tijekom petnaestak godina. Kasnije će Flscher izjaviti, da se on zbog
toga nimalo ne uzbuđuje, Jer Je uvjeren da Mr. J. Slater Ima novaca I u bankama u Inozemstvu.

55
 Četvrtak, 20. VII. 1972.

5. partija: SPASKI — FISCHER 0 : 1 2,5 : 2,5

Nlmcovlčeva indijska obrana

1. d4 Gllgorlć kaže za ovaj potez, da Je

vrlo aktivan, I prihvatiti ga značilo
I treću svoju partiju s bijelima bi Izložiti se strahovitom napadu.
otvorio Je Spaski s daminim pješa­
kom. To znači da Je bio pripravan 11. . . . — Sg6
da ponovo zaigra Benonljevo otvo­
renje, kao I u trećoj partiji, lako Ju Za ovaj potez Gllgorlć kaže, da
je izgubio. je naoko vrlo Jednostavan, ali da Je
to Jedan od onih prijelomnih poteza
1. . . . — Sf6 u partiji:
2. c4 — еб
3. Sc3 — Lb4 12. S:g6 — f:g6
13. f:e5 — d:e5
Fischer se odlučio ponovo na Nlm- 14. Le3 — b6
covičevu, kao i u prvoj partiji, koju 15. O—O — 0 —0
je izgubio. Uostalom, on prvu partiju
nije Izgubio zbog otvorenja. 16. a4 — a5
Interesantno Je, da je Flscher vr­ 17. Tb1 — Ld7
sni poznavalac Kraljeve Indijske o- 18. Tb2 — Tb8
brane, da Je on I Gllgorlć sigurno 19. Tbf2 — De7
najbolje poznaju u svijetu, čak Ju
20. Lc2 — g5
je kao crni Flscher najčešće I pri­
mjenjivao — u 105 partija I polučio 21. Ld2 — De8
39 pobjeda, 47 remisa, 19 poraza,8 22. Le1
ali se njom neće braniti u ovom
meču, vjerojatno Iz taktičkih razlo­ Bijeli vrši prestrojavanje figura,
ga, što vjeruje, da se I Spaski za ali ustvari to Je samo čekanje, Jer
nju dobro pripremio. crni Ima inicijativu.

4. Sf3 — c5 22. . . . — Dg6

5. еЗ — Sc6 23. Dd3 — Sh5
6. Ld3 — L:c3
24. T:f8+ — T:f8
7. b:c3 — d6
8. e4 — e5 25. T:f8+ — K:f8
9. d5 26. Ldl

Nastala je tipična pješačka forma­ Dopušta uskok konju na f4, a mož­

cija zvana »Stonewall« (engl.: Ka­ da Je to upravo trebalo zaprijetiti,
meni zid). npr. s 26. еЗ,24 Jer da cml I ostavi
9. . . . — Se7 konja na Izmjenu za bijelog lovca
10. Sh4 — h6 bjelopoljca, za njega Je to nepovolj­
11. f4 no, Jer su mu ključni pješaci (a4,

56
c4, d5, e4) upravo na — bijelim
poljima.
26. . . . — Sf4

Spaski je u vremenskom škripcu,

jer mu je za preostalih 14 poteza os­
talo nešto više od dvadesetak mi­
nuta.24
Pozicija bijelog je slabija. Trenu­
tačno je dama napadnuta konjem i
treba Je skloniti na prikladno mje­
sto. Vrijeme u škripcu promiče ne­
vjerojatno brzo.
Pozicija nakon 27. . . . — La4, u kojoj aa
27. Dc2 ? bijeli predao.
Kao što to biva u šahu češće, da­
ma Je došla na najgore mjesto. Za
Ovo je najkraća partija u meču.
ovakve pogreške upotrebljavaju se
nazivi: previd ili sljepilo. Bez obzira I drugu partiju s crnim figurama
kako ga nazvali on Je uzrok brzom
Flscher Je dobio. Rezultat je izjed­
slomu bijele pozicije.
27. . . . — La4 I načen 2,5 : 2,5. Slično je bilo i u

Logična I očekivana žrtva! Zlo je ranijem dvoboju Flscher — Petros­

uzeti tog lovca s 28. D:a4, Jer slijedi
ubojito 28. . . . — D:e4, a nije do­
bro ni izmaknuti damu, jer nakon
28. Db1 — L:d1 I 29. D:d1 opet Ide
potez 29. . . . — D:e4.
Bijeli predaje.
jan u Buenos Airesu, u kojem Je na­
kon pet partija rezultat bio također
isti a onda su zaredale četiri Fische-
rove pobjede uzastopce. Neki su
pomišljali, da je repriza na vidiku.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (5)

AmerlCka strana Je sastavila stanoviti popis e nekoliko zahtjeva, medu kojima Je promjena
iahovske ploče, automobila kao I da se redovito dostavlja na engleskom rezime pisanja Island­
skih Časopisa o dvoboju. Senzaclonallstlčkl novinari pokuiall su I ovo dovesti u pitanje s odi­
gravanje dvoboja. Flscher Je Jednom naglasio da će popustiti samo u uvjetima financijske
naravi, ali u uvjetima Igre — nel (Ipak se čini, da Je pri kraju dvoboja tolerirao I buku publike
koja bi smetala ne samo njemu, nego I znatno manje osjetljivim ljudima povrSnIJe koncentra­
cije).

I ovaj put Je Flscher doSao na partiju nekoliko minuta nakon početka. Jedni eu govorili, da
Je to sredstvo palholoikog pritiska, dok Lombardy nije saopćio, da Je to samo posljedica

57
Fischerova dobra ena I komocije, Jer se on budi, ureduje I doručkuje bez ikakve 2mbe, I uopće
ga ne smeta ito minute na njegovu satu (razumljivo na njegov ultrbl) prolaze. A zaito bi ga
to uopće I zabrinjavalo, kad vrlo brzo raćuna poteze I varijante, kao nitko prije njega, pa tako
neće doći u »cajtnot ((vremenski škripac).

Nedjelja, 23. VII. 1972.

6. partija: FISCHER — SPASKI 1 : 0 3,5 : 2,5

Damin gambit

1. c4 jem jedan je od utemeljitelja šahov­

ske škole »hipermodernlsta«.
Dok je Spaski sve tri partije kao
bijeli otvorio daminim pješakom,
dotle Flscher ne ponavlja prvi potez
(e4) Iz svoje jedine (četvrte) partije
s bijelim figurama u ovom dvoboju.

1. . . . — еб
2. Sf3 — d5
3. d4 — Sf6
4. Sc3 — Le7

Ovo je postava klasičnog dami­

nog gamblta s izmijenjenim redosli­
jedom poteza. Interesantno je napo­
menuti, da je damin gambit kao Pozicija nakon 6 poteza t
otvorenje primijenjen od 34 partije (ortodoksni) damin gambit.
dvoboja Capablanca — Aljehin,
1927. godine čak — 33 puta. 7. Lh4 — b6
8. c : d5 — S : d5
9. L : e7 — D : e7
5. Lg5 — 0—0
10. S :d5 — e ::d5
6. еЗ — h6 11. Tcl — Le6
12. Da4 — c5
Ovo je tzv. Tartakoverova varijan­ 13. Da3 — Tc8
ta nazvana po francuskom velemaj­ 14. Lb5 — аб
storu. Savielly Xavier Tartakower 15. d : c5 — b : c5
(1887 — 1954) bio Je ne samo Jak 16. 0—0 — Ta7
šahovski velemajstor, nego I teore­ 17. Le2 — Sd7
tičar i pisac. S Nlmcovlčem I Retl- 18. Sd4

58
 lako Je Spaski na potezu, obojica razmišljaju.

Vidljivo je, da se ovu »žrtvu« ne

smije uzeti, jer dolaze pod udar i
kraljica i kula. Crni se kralj uklanja, ali f5 ne
može zapriječiti.
18. . . . — Df8
19. S : еб — f : еб 24. Dn3
20. e4 — d4
21. f4
Napad na pješaka еб i s druge
Spriječava 21 . . . — e5
strane.
21. .. . — De7
22. e5
24. . . . — Sf8
I spriječen je potez crnog e5! Trio 25. b3 — a5
središnjih crnih pješaka je oslabljen 26. f5 — e : f5
uklinjavanjem bijelih pješaka f4 i 27. T : f5 — Sh7
e5. 28. Tcf1 — Dd8
29. Dg3 — Te7
22. . . . — Tb8 30. h4
23. Lc4
Skakaču h7 je blokiran uskok I na
Pješak crnog na еб dolazi pod f6 i sada na g5.
udar. Prijeti 24. f5 30. . . . — Tbb7

59
 Udvostručenim topovima postav­ Žrtva kvalitete, koja to uistinu
ljena Je obrana po sedmom redu, no nije.
time Je oslabljen osmi red. 39. T : f6 — Kg8
31. еб — Tec7 40. Lc4 — Kh8
32. De5 — De8 41. Df4. Crni predaje.
33. a4?

Intencija ovog poteza nije Jasna.

Crni ne može ugroziti ovo krilo s
33. ... — a5. Bolje bi ovdje bilo 33.
De4 s dvostrukim mogućnostima.
Može birati Između 34. Ld3 III 34.
T : c5. . j,.

33. . . . — Dd8
34. T1f2 — De8
35. T2f3 — Dd8
36. Ld3 — De8
Bijeli Je povukeo 41. DM I cml ee
Crni čeka i vuče pet poteza da­
mom s e8 na d8 I natrag. Nije me­
đutim Jasno, što čeka bijeli, koji Prva pobjeda Fischera s bijelim
stoji dobro i s vremenom. figurama, a treća u ovom dvoboju.
Flscher Je Iz zadnje četiri partije,
37. De4 načinio čak tri I pol boda. Nakon
vodstva Spaskog od 2:0 došlo Je do
Sada Je plan Jasan.
preokreta, tako da nakon prve
37......... — Sf6 četvrtine meča, Flscher vodi s
38. T : f6 — g : f6 3,5 : 2.5.

Uz dvoboj — Izvan šahovnice (6)

Vjerovalo ee, da će Spaakl uzeti prvu odgodu (od tri koliko Ih prema pravilniku Ima pravo
uzeti tokom dvoboja), Jer Je Iz zadnje ćetlrl partije polućlo eamo Jedan remle. Sve novine eu
zabilježile, da Je nakon Izgubljene partije I aam Spaakl uetao I pljeakom pozdravio Flecherovu
pobjedu. To Je Jedlnetveno lijepa geata Jedlnatvenog aportala. Inaće najavljuje ae dolazak
(druge)11 eupruge Spaakog Larlae u Reykjavik.

Flecheru Je urućen prijevod na ruakl njegove knjige »Mojih 00 pertlja«. Kako Je knjiga pre­
vedena bez njegova znanja, on Je Izjavio da će nakon dvoboja konzultirati advokata.**

60
 ■Cheater Fox« koji ja snimao prvu partiju podvostničuje dolarski dio svakom Igraču, samo
da mu sa odobri snimanja. Javlja aa I novi ponuđač — TV tvrtka »ABC« koja nudi Joi vlio.
Bobby na prihvaća njihova ponuda, lako odbijanja snimanja (flnancljakl) itatl I Spasitom, on
sa uopće na Izjainjava.

Bto sa pak tiče snimanja, mnogi su mislili, da sa ovim odbijanjem fell postići Joi povolj­
nija ponuda. Kasnija će sa vidjeti, da to Flscher odbija kao Isključivo nepovoljan uvjet Igro za
njega, Jar ga to Jednostavno I doista — smetal

Utorak, 25. VII. 1972.

7. partija: SPASKI — FISCHER remis 3 :4

Sicilijanska obrana

1. e4 Ovo je Najdorfova varijanta, jer ju

Prvi put u meču Spaski otvara
partiju kraljevim pješakom.
1. . . . — c5
je on pedesetih godina XX. st. uveo
šire u praksu. Kako ju je rado pri­
mjenjivao I češki međunarodni maj­
stor Opočenski, neki Je nazivaju i
varijanta Najdorf-Opočenskog.25

Ovo otvorenje spominje još 1594. 6. Lg5 — еб

u jednom šahovskom djelu Polerlje. 7. f4 — Db6
Već u XVII. st. nosi naziv »Sicilijan­
ska igra« (talijanski: »II gluoco slcl- Ovu varijantu s Izletom dame,
llano«)20
Fischer Je rado igrao.
2. Sf3 — d6
8. Dd2
3. d4
Bijeli žrtvuje pješaka na b2, a kao
Fischer se gotovo redovito na 1. kompenzaciju Ima Inicijativu. Rich-
e4 odlučuje za »Slcilijanku« I u njoj ter-Teschner20 predlažu 8. Sb3, što
je vrhunski znalac. Statističari kažu, novija teorija smatra pasivlzacijom
da Ju je primjenio 105 puta (kao cr­ pozicije.
ni) I polučio 61 pobjedu, 29 remisa
i 13 poraza.' 8. . . . — D : b2
9. Sb3
3. . . . — c : d4
4. S : d4 — Sf6 Ranije se češće igrala 9. Tbl —
5. Sc3 — аб Da3.

61
 9. . . . — Da3 28. Sa5 — b6
10. Ld3 — Le7 29. Sc4 — Sd5
11. 0—0 — h6 30. Scd6 — Lc5
31. Sb7 — Tc8
12. Lh4 — S : e4 32. c4 — Se3
33. Tf3 — S : c4
Poznata »žrtva« ili jednostavnije 34. g : f4 — g4l
rečeno — manevar. 35. Td3 — h5
36. h3 — Sa5
13. S : e4 — L : h4 37. S7d6 — L : d6
14. f5 — e : f5 38. S : d6 — Tc1 +
15. Lb5+ — a : b5 39. Kg2 — Sc4
16. S : d 6 + — Kf8 40. Se8+ — Кдб
17. S : c8 — Sc6
18. Sd6
Crni ima istina dva pješaka više,
ali su oba udvojena. Ostao je I bez
i mm m
rokade, ali upravo u takvim pozici­ a n i
jama Fischer je kao riba u vodi, I on
uživa igrati, jer mu pružaju moguć­
nosti kombiniranja i pronalaženja w s i
novog, dotad nepoznatog, neviđe­
nog. čak štoviše, bez obzira da li
m m om
u njima naizgled stoji bolje Ili slabi­ ■&
je. Važno Je, da je nepoznato, da ~
pruža mogućnosti . . .. a I on se tu
lakše snalazi. I■ Г
Pozicija u prekidu, nakon 40. .
18. . . . — Td8
19. S : b5 — De7
Ovdje Je partija prekinuta. Spaski
20. Df4 — g6
je kuvertirao 41. potez.
21. a4 — Lg5

Započinje interesantan manevar

lovca, zato Je I odigrano 19. . . . — Srijeda, 26. VII. 1972.
— De7
22. Dc4 — Le3 + 41. h4
23. Khl — f4
Prilikom kuvertiranja Spaski je za
24. дЗ — g5 ovaj potez utrošio 40 minuta. Ko­
25. Tae1 — Db4 mentatori tvrde, da Je to najbolji
26. D : b4 — S : b4 nastavak.
27. Te2 — Kg7 41. . . . — f6
Nadomješćuje nepovučenu roka­ 42. Теб — Tc2 +
du. 43. Kg1 — Kf5

62
 Crni Je mogao, po mišljenju Naj-
dorfa i Gligorića žrtvovati topa za
skakača na e8 i imati šanse na do­
bitak.24

44. Sg7+ — K : f4
45. Td4+ — Kg3
46. Sf5+ — Kf3
47. T6e4 — Tc1 +
48. Kh2 — Tc2+
49. Kg1. Remis.

Crni mora držati vječiti šah, Jer
mu Je ugrožen skakač na c4, a pri­
jeti I: 50. Tf4+ — Ke2, 51.Sg3+ —
КеЗ (na 51. . . . — Ke1 ne valja
zbog mata s 52. Tf1), 52. S f1+ —
Ke2, 53. Tf2+ i pada »čisti «top na
c2.24
Završna pozicija nakon 49. Kgl u ko]o| crni
Ima remla »vječitim šahom«.
Nakon drugog remisa i sedme
partije, stanje u dvoboju je 4:3 za
izazivača.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (7)

U Reykjaviku Ja I naturalizirani argentlnekl velemajstor Miguel Najdorf (poljsko Ime mu

Je bilo: MJaceslav). Na V III. olimpijadi koja Je 1939. održana u Buenos Alresu trebale su se u
odlučujućem susretu sastati ekipe Poljske I Njemačke (koja Je I zapisana kao službeni pobjed­
nik ove Olimpijade). Kako Je tih dana Njemačka objavila rat Poljskoj, poljski šahisti odbili su
Igrati dvoboj, te Je on proglašen neodlučnim. Tada Je MJaceslav I ostao u Argentini.

Najdorf Je vrlo poslovan čovjek. Vodi Jedno (osiguravajuće) poduzeće. Zasigurno Je najbo­
gatiji velemajstor, samo Jasno to bogatstvo nije prlslužlo šahom. Za avoj račun Je I došao
u Reykjavik. Inače Je poliglot (govori nekih 5—6 Jezika) i veliki veseljak.

Do Reykjavika se Flscher I Najdorf nisu najbolje gledali. Na Jednom turniru u J. Americi

Flscher I Najdorf su prekinuli partiju. Flscher Je rekao, da Najdorf nema što tražiti u nastavku.
Kad Je Najdorf Izvukao remis, Flscher Je odgurnuo kralja I otišao, a Najdorf Je rekao: »Nećeš
ti više Igrati u Južnoj Americi«.'

Ovaj put Je Najdorf donio Bobbyju dva para argentinskih cipela, Jer Je čuo da Je on Izjavio,
da su argentinske cipele najbolje (Bobby Je Izjavio novinaru Brad Darachu: »Gledaj ove cipele
koje su kupljene u Argentini. Pogledaj kako su Jaki donovi. Noalm Ih već godinu dana I Još su
uvijek nove.«)11

Kako se u dvoboju u to doba Igrala I Najdorfova varijanta, neki su duhovito primijetili:

■Flscher će osvojiti naslov Igrajući Najdorfove varijante u Najdorfovlm cipelama«. Najdorf
komentira partije dvoboja publici, koja se oko njega masovno okuplja Jar Je veseo I duhovit.

63
 Četvrtak, 27. VII. 1972.

8. partija: FISCHER — SPASKI 1 : 0 5 :3

Engleska partija

1. c4 7. d4 — c : d4
8. S : d4 — S : d4
Istim potezom Flscher Je otvorio
9. D : d4 — d6
I šestu partiju, koju je dobio.
10. Lg5 — Le6
1. ... - c5 11. Df4 — Da5

Spaski mijenja obranu. Odlučio se Za ovaj potez Spaski je razmišljao

za Englesko otvorenje, koje se prvi pune 63 minute, što će biti rekord-
no vrijeme razmišljanja za Jedan po­
put javlja i u ovom dvoboju, a I
tez u ovom dvoboju.
uopće Između Fischera I Spaskog.
12. Taci — Tab8
2. Sc3 — Sc6
13. b3 — Tfc8
3. Sf3 — Sf6 14. Dd2 — аб
4. g3 — дб
15. Le3 — b5
5. Lg2 — Lg7
6. 0—0 — 0—0

Pozicija nakon 15. . . . — b5, U kojol će

bijeli oavojltl kvalitetu (topa za lovca) aa
16. La7.
Simetrična poatava nakon
tipična za Englesko otvorenja. Ovo otvora*
nje datira od 1851. Iz Londona, gdje Ja t ‘
Igran privi sluZbenl iahovskl tumlr.
Ovo su neki ocijenili za crnog kao
Potpuno simetrični potezi, III up- žrtvu kvalitete, a drugi kao previd
rošteno rečeno, što vuče bijeli Igra — vjerojatno samo Spaski zna Istl-
i crni.

64
 16. . . . — b : c4 Ne valja 33. K : f5 zbog 34.
17. L:b 8 — T: b8 T : c5H L : c5, 35. Ld3+ I pada
18. b : c4 — L : c4 i drugi top.
Crni ima otvorenu b-linlju, lovački
par, pješaka više, kvalitetu manje 34. Tcd4 — K : f5
i ne neku naglašenu inicijativu. 35. Td5+ — Кеб
36. Td6+ — Ke7
19. Tfd1 — Sd7? 37. Тсб. Crni predaje.

Ovo gubi, jer omogućuje malu

kombinaciju bijelom, u kojoj će Iz­
vršiti izmjenu kraljica, dati konja za
lovca i dobiti »čistog« e pješaka.
Trebalo Je igrati 19. . . . — Kf8.

20. Sd5 — D : d2
21. S : e 7+ — Kf8
22. T : d2 — K : e7
23. T : c4 — Tb1 +
24. Lf 1 — Sc5
25. Kg2 — a5
26. e4 — La1
Završna pozicija nakon 36. Тсб u kojoj sa
Interesantan potez, ali ovako jedi­ crni predao.
no može Izbjeći, da ne bude odre­
zan pješačkom formacijom f4 — e5 Ovom partijom završila je prva
i vlastitim f-pješakom. trećina dvoboja. Izazivač vodi uv­
jerljivo s dva boda prednosti —
27. f4 — f6 5 : 3. Ako se izuzme druga neodig-
28. Te2 — Кеб rana partija, rezultat je još uvjerlji­
29. Tec2 — Lb2 viji: 4 pobjede Fischera, jedna pob­
30. Le2 — h5
31. Td2 — La3 jeda Spaskog i dva remisa. K tomu
32. f5 + — g : f5 u zadnjih šest partija, Spaski je po­
33. e : f5 + — Ke5 stigao samo dva remisa.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (8)

Osma partija Je također snimljena. Ovaj put Je snimanje izvršila tvrtka »ABC«. Kamere je
u rad pustio osobno sudac dvoboja Schmld bez Fischerova znanja. Flscher Je slučajno saznao
(preko razglase), da Je ova partija snimana. Flschar Je najavio, da neće Igrati devetu partiju,
ako se bude snimalo.

5 Fischera nije trebalo Izmisliti

65
 Dvoboj Je započeo na mramornoj ploči specijalno projektiranoj I Izrađenoj za ovaj dvoboj.
Kako Je Flscher tražio, ona Je zamijenjena drvenom. Bobby traži ead ponovo ovu mramornu.
Sudac Schmld kaže da nema n lita protiv, ali da mora tražiti euglasnost 8paškog. 8paakl Je ovu
zamjenu odbio . . .

Iz SAD javljaju da velemajstor Reshevsky Izaziva Fischera na dvoboj. Ovi dugogodlinjl

rivali započeli su 1961. dvoboj u 16 partija, ali Je bio prekinut pri rezultatu od 5 .5:5,5.

Utorak, 1. VIII. 1972.

9. partija: SPASKI — FISCHER remis 3,5 : 5,5

Naknadna Tarrascheva obrana Damina gambita

1. d4

I četvrti put u ovom dvoboju

Spaski otvara partiju kraljičinim
pješakom. Da li to zato što se mož­
da bolje pripremio za zatvorene sis­
teme ili jednostavno zbog toga, što
Je u 7. partiji, koju Je otvorio kra­
ljevim pješakom, polučio samo re­
mis.

1. . . . — Sf6
2. c4 — еб
3. Sc3 Pozicije nekon 4. . . . — c5, kojim Je eml
uieo u Naknadnu Tarraschevu obranu Dami­
Sada o crnom ovisi, da li će s na gambita.
3 ____ — c5 prijeći u Tarraschevu
obranu Damina gambita, ili će ovaj
potez odgoditi za kasnije I zaigrati 5. c : d5 — S : d5
tzv. Naknadnu Tarraschevu obranu. 6. e4 — S :c 3
7. b : сЗ — c : d4
3. . . . - - d5
8. c : d4
4. Sf3 - c5

Neki teoretičari ovu varijantu na­ Dovde Ide sve »knjiški« — po te­
kon 4. . . . — c5 nazivaju I Polu- oriji.
-Tarrascheva obrana III Rabelalsova
obrana.

66
 Ovo bi se već moglo nazvati no­ 20. . . . — Dd7
vinom, jer u šahovskim priručnici­ 21. De3 — Tfd8
ma se preporuča 8. . . . — Lb4+, 22. Tfb1 — D : d3
pa 9. Ld2 — L :d 2 + , 10. D : d2 — 23. D : d3 — T : d3
0—0, 11. Lc4 — Sd7.25 24. T : b7

9. Lc4 — b5l Obojica vide da se ovdje ne može

izvući više od remisa. Izmjenama Je
Ovim potezom crni dobiva tempo,
pozicija sve uproštenlja.
razvija svog b-pješaka a prisiljava
netom razvijenog lovca bjelopoljca
24. . . . — g5
na uzmak.
25. Tb8+ — T : b8
10. Ld3 — Lb4+ 26. T : b8+ — Kg7
27. f3 — Td7
11. Ld2 — L: d2+
12. D : d2 — аб 28. h4 — h6
13. a4 — 0—0 29. h : g5 — h : g5.
14. Dc3 — Lb7 Remis.
15. a : b5 — a : b5

Flscher samo naoko žrtvuje b-pje-

šaka.
»Na 16. L:b5 — T :a 1 ,1 7 .D :a 1
— Db6, 18. L : c6 — D b4+,19.S d2
— L : c6 bi dobio natrag d III e pješa­
ka s boljom Igrom.«27

16. 0—0 — Db6

17. Tabl — b4
18. Dd2

Gllgorlć I Larsen kažu, da se

ovdje moglo Igrati na pobjedu s 18.
d5.27 ZavrSna pozicija nakon 29 poteza u kojoj |e
sklopljen remis.

18. . . . — S : d4
19. S : d4 — D : d4 Treći remis u ovom dvoboju
20. T : b4 sklopljen u najmanjem broju pote­
za.
Izmjene koje uprošćuju poziciju. Rezultat je 5,5:3,5 za Izazivača.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (9)

Spaski Je uzeo prvu odgodu. Partija se trebala Igrati u nedjelju 30. V II. U skladu a Pravil­
nikom dvoboja obavijest o odgodi mora se dostaviti pet sati prije početka partije, tj. točno do
u podne. Ovaj »time out« bio Je potreban stoga, Jer Je Spaski Iz zadnjih Sest partija polučio

67
 Četvrtak, 3. VIII. 1972.

10. partija: FISCHER — SPASKI 1 : 0 6,5 : 3,5

Španjolska partija

1. e4 — e5 Prva španjolska partija u ovom

2. Sf3 — Sc6 dvoboju.
3. Lb5 — аб
4. La4 — Sf6
5. 0—0 — Le7
6. Te1 — b5
7. Lb3 — d6
8. сЗ — 0—0
9. h3

Ovu postavu nazivaju Cigorinova

obrana. Crni može sad nastaviti s
9. . . . — h6 III Sb8 III Sd7 III Sa5.35

9. . . . — Sb8

Ovim potezom pofilnje Breyerova

varijanta, a koju neki prema sovjet­
Španjolsku partiju Flscher Izvanredno poz­ skom šahistu Furmanu nazivaju I
naje i rado je igra kao bijeli. — Furmanova.31
 10. d4 — Sbd7 31. D : f 7 + — D :f7
11. Sbd2 — Lb7 32. S : f7 — L : e4
12. Lc2 - —Te8 33. T : e4
13. b4 — Lf8 Uz dva vezana slobodnjaka ne tre­
14. a4 — Sb6
ba crnom ostaviti Još I lovački par.
15. a5 — Sbd7
16. Lb2 - —Db8 33. . . . — K : f7
17. Tb1 - —c5 34. Td7+
18. b : c5 — d : c5 Dolazi pješacima »Iza leđa«.
19. d : e5 — S : e5
20. S : e5 — D : 65 34. . . . — Kf6
21. c4 — Df4 35. Tb7 — Ta1+
22. L : f6 — D :f6 36. Kh2 — Ld6 +
23. c : b5 — Ted8 37. дЗ — b4
38. Kg2 — h5
Crni momentalno Ima pješaka ma­ 39. Tb6 — Td1
nje. all slobodniju poziciju. 40. Kf3 — Kf7

24. Del — Dc3

25. Sf3 — D : a5
26. Lb3l

Neki komentatori su rekli, da Je

ovo Jedan od najljepših poteza u
dvoboju. Tako misli I sudac dvoboja
velemajstor Lothar Schmld.28

26. . . . — a : b5
27. Df4 — Td7

Crni Je mogao parirati s 27.... —

c4, na što slijedi 28. L : c4 — b : c4,
29. T : b7 s vraćanjem pješaka, Iz­
mjenom lovaca all I dalje s ugro­
ženom točkom f7, koju se opet mo­
ra nekako braniti (preostaje jedino
29. . . . — f6)
Pozicija u prekidu, nakon poteza 4 0 . . . . —
Kf7.
Ovdje Je partija prekinuta. Flsc­
her Je kuvertirao 41. potez.

28. Se5 — Dc7 Petak, 4. VIII. 1972.

29. Tbdl — Te7 41. Ke2!
*30. L : f7 + — T : f7 Fischerov potez iz kuverte.

Da Je crni umjesto ovog poteza 41. . . . — Td5

odigrao 30. . . . — Kh8 nastavilo bi Crnom druge nema. Mora ostati
se Još samo 31. Sg6H h : g6 I na d liniji I čuvati lovca na d6, a to
32. Dh4+ mat. je Jedino polje gdje nije ugrožen.

69
 42. f4!
Nedopušta crnom postaviti lovca
na d4 preko e5, čime bi i lovac I
oba pješaka bili utvrđeni kao be­
dem. Možda Je upravo ovaj potez
ključ pobjede.
42. . . . — g6
43. g4 — h : g4
44. h : g4 — g5
Pokušaj da se lovcu odškrine pri­
laz polju e5.
45. f5 — Le5
46. Tb5l!
Teška prijetnja. U idućem potezu
pasti će pješak na b4 s 47. Te: b4
Ne valja ga braniti s Ld4, jer
I. Tb7+ — Kf6 I 48. Теб mat, ili
II. Tb7+ — Kf8 (jedino), te 49.
Tee7 do matlranja. Ovaj potez Tb5
uz onaj 42. f4 odlučuju partiju.
46. . . . — Kf6
47. Te : b4 — Ld4
Lovac je stigao na željeno polje,
ali — prekasno, pozicija se izmije­
nila. Kralj Je ogoljen, nezaštićen, je­
dan pješak Je izgubljen, a bijeli Ima
jakog f-slobodnjaka.
48. Tb6+ — Ke5
Boljeg nema. Odstup na sedmi
red Je opasan zbog matnlh škara s
kulama.
49. Kf3!
Ne dopušta upad crnog kralja na
f4, a prijeti I mat s 50. Te6+.
49. . . . — Td8
50. Tb8 — Td7
51. T4b7 — Td6
70
Crni ne smije Izmijeniti kule.
52. Tb6 — Td7
Bijeli je s tempima Idealno posta­
vio oba topa.
53. Тдб — Kd5
54. T : g5 — Le5
55. f6 — Kd4
56. Tb1. Crni predaje.
Zavrina slika nakon 56. Tbl, nakon kojag
crnom nama valjano obrano.
Idući potez 57. Td1+ Ima toliko
prijetnji, da više nema nikakvih Iz­
gleda na valjanu obranu. Moglo se
nastaviti ovako: 56. . . . — L : f6,
57. Td1+ — Kc4, 58. T :c 5 + —
K : c5, 59. T : d7 I bijeli dobiva.21
Dosad su Flscher I Spaski odigra­
li tri »Španjolke«. Sve tri puta je
Flscher bio bijeli. Prva dva puta su
remizirali. Tek treći put, u ovoj par­
tiji, Flscher je slavio pobjedu. Na­
kon ove, pete pobjede u dvoboju,
Flscher vodi s tri boda razlike, s
6,5 : 3,5.
Ujedno time Je njihov međusobni
»scor« Izjednačen. Prije dvoboja
Spaski Je vodio s 4 :1 . Sada Je
ukupno 7,5 : 7,5.
 Uz dvoboj — izvan šahovnice (10)
Flscher vodi ■ tri boda razlike, no mnogi Izjavljuju, da I to nije nedostIZno. I veliki Aljehin
je 1935. vodio protiv Euwe-a sa 6 : 3 , da bi na koncu Ipak Izgubio a 14,5:15,5. SlISno Je bilo
I 1954., kad Je u dvoboju a Botvlnlkom, Smlslov vodio a 11,5 : 8,5, a dvoboj Je Ipak okončan s
12 : 12, ito Je značilo, da Botvinik I dalje zadržava naslov.

m
Nakon tjedan dana boravka, Reykjavik Je napustio »El grande Mlguel« (Španjolski: Veliki
Mlguel), kako u Argentini od milja zovu Najdorfa. Najdorf Je otISao, no doSao Je drugi komen­
tator partija publici. To Je Larsen. Komentatorskl »show« temperamentnog velemajstora Larsena
prati nekoliko stotina ljudi, pogotovu stoga Sto Je njegov danski sličan I srodan Islandskom
jeziku. Larsen Je ovdje Izjavio da Je za njegov visoki poraz u Denveru od Fischera kriva užasna
klima.

Dr Euwe Je Izjavio da sadaSnJI Pravilnik o natjecanjima za svjetskog Šahovskog prvaka

obaslže tridesetak stranica, ali da nije obuhvatio sve mogućnosti koje se javljaju u praksi.
Dodao Je, da bi trebalo I plafonlratl nagradni fond Između 25—100 tisuća dolara. Lombardy će
Izjaviti da Je ovo upereno protiv Igrača.

Ne baS posve nepoznati engleski hlpnotlzer Romarck koji živi I radi u Durbanu u Južnoj
Africi pozvao Je Fischera I Spaskog uz ulog na dvoboj.'

Nedjelja, 6. VIII. 1972.

11. partija: SPASKI — FISCHER 1 : 0 4,5 : 6,5

Sicilijanska obrana

1. e4 — c5 Ranije se često ovdje igralo

2. Sf3 — d6 7. . . . — b5, pa 8. e5 — d : e5, 9.
3. d4 — c : d4 fI e: e5
O J na
и а što
дШ jje
o Talj
ičJlj povukao
jJUVUKdU 9.
9« .•••
..
4. S : d4 — Sf6 — Dc7, а kasnije se nastavilo s 10.
5. Sc3 — аб e : f6 — D e5+, s Olafssonovim 11.
Se4, što se držalo za približno Istu
Opet Najdorfov sistem. igru.20
S potezom Db6 Flscher se kao i
6. Lg5 — еб u 7. partiji odlučuje na znatno oš­
7. f4 — Db6 triji nastavak.

71
 8. Dd2 — D : b2 jet bilo bi Interesantno saznati, da
9. Sb3 — Da3 II Je ovaj potez nastao u kućnim
10. L : f6 analizama III ga Je Spaski našao za
šahovnicom razmišljajući tih tride­
Od ovog poteza počinje se razli­
setak minuta.
kovati ova partija od sedme, u ko­
joj Je Spaski vukao 10. Ld3. U ko­
mentaru sedme partije naš vele­
majstor Janoševlć Je rekao, da Je IH Ш+Ш U
Ld3 slabo, I da je upravo dobar na­
stavak odigrani potez 10. L : f6. Do
JililiB
istog zaključka i poteza Spaski Je ш
vjerojatno došao u kućnim (bolje
reći: hotelskim) analizama nakon
i Bi
sedme partije. в шш в
10. . . . — g :f 6
№ ■ Ш Ш
11. Le2 — h5

Bijeli je želio upasti lovcem na

h5 i ugroziti slabu točku f7, a ovim Pozicija nakon 14. 8b1, kojag aa amatra zna-
čajnom teorijskom novoiću, koja Ja Imala
potezom blokiran je u toj nakani. bitnog značenja na rezultat partija.

12. 0—0 — Sc6 14. .. . — Db4

13. Kh1 — Ld7
Velemajstor Trifunovlć kaže, da
Crni ima nekoliko slaboća. Mala 14. . . . — Db2 nije dobro, Jer na­
rokada ne dolazi u obzir. NI velika
kon 15. a4 prijeti hvatanje kraljice
nije valjano rješenje, Jer Je otvorena
b-linija. čini se, da Je najveća sla­ uz 16. Sc3 Ili Sa3.
bost neaktivna kraljica na аЗ, a ne­
ma niti jasnog plana kako je uvući 15. De3
u efikasnu Igru.
Plan bijelog je jasan. Treba uhva­
14. Sbl! titi crnu damul
Spaski se zamislio oko pola sata
i povukao ovaj potez, koji su neki 15. . . . — d5
nazvali čudnim, neki paradoksalnim,
jer kako se s nekom figurom može Flscher ostaje Flscher; on i dalje
poboljšati pozicija, ako Je vraćamo napada.
na njeno postavno polje. Najprik­
ladnije ime za ovaj potez dao Je 16. e : d5 — Se7
međunarodni majstor Rabar u TV
komentaru, kad ga Je nazvao »antl- 17. c4 — Sf5
strategljski«. Za široki šahovski svl- 18. Dd3 — h4

72
 Smisao ovog poteza je očit. Žrt­ 23. — f : g4
vom skakača na g3 prijeći u napad, 24. a4 — h3
npr.: 19. . . . — Sg3+, 20‘ h : дЗ —
h : дЗ + , 21. Kg1 — Lc5+ ltd. No po­ Crni ostavlja kraljicu. Jer uviđa
znata je izreka: Što Je kombinacija da Je situacija Izgubljena. Jedino što
očitija I vidljivija, to Je manje opas­ mu preostaje Jest pokušaj, da Izvrši
na, je r se lakše uoči I pravodobno napad. Istina ni taj napad ne obeća-
spriječi. je puno.

19. Lg4 25. a : b5 — h : g 2+

26. K : g2 — Th3
Potez koji sprlječava lijepu nami- 27. Df6 — Sf5
sao crnog. 28. c6 — Lc8
29. d : еб — f : еб
19. . . . — Sd6 30. Tfe1 — Le7
20. S1d2 — f5 31. T : еб. Crni predaje.
21. аЗ — Db6
22. c5 — Db5
23. Dc3l!

m mm
Uiiiil
т ш т
m n m n
ii.!
к л ‘ i Ш
ta ■&ES
1Ш Ф Zavrina pozicija nakon 30. T : еб u kojoj ee
cml predao.
Pozicija nakon 23. poteza bijelog Dc3. Cml
mora Imati velike materijalne gubitke.
Vodstvo Fischera je smanjeno. Sa­
Ovo rješava partiju. Napadnuta je da Je 6,5 :4,5. Mnogi su se zapitali,
kula na h8 I konj na d6, a kraljica da II Je obrat na vidiku. Nije II to
će biti ulovljena s a4. Nešto mora onaj poznati početak drugog dijela
pasti, što znači da će bijeli doći u dvoboja u kojem Spaski Igra uspješ­
nadmoćan materijalni položaj. nije.

73
 Mnogi su se zapitali zbog čega
je Fischer izgubio ovu partiju. Da li
Je tomu razlog njegova slaba igra
uopće tokom čitave partije III mu
je promakao u računici onaj 23. Dc3
ili je tomu uzrok onaj »antlstrate-
gijski« 14. Sb1! Kad se kaže za ovaj
potez, da je »antistrategljski« to
znači, da nakon njega ne vrijedi u
u strategiji, koncepciji sve ono što
je izgrađeno u poziciji prije njega.
Nakon njega treba krenuti drugim
putevima. Fischer je morao izmijeni­
ti koncepciju. Možda Je trebalo ne
više napadati, nego najprije konsoli­
dirati vlastitu poziciju. Ne tražiti za
kraljicu aktivno polje, nego — sl-
gurnol To čak možda znači, da Je
»antlstrategičnost« ovog poteza
možda I zahtijevala, da se iz napada
prijeđe u — obranu. Paradoksalnost
ovog poteza to nije sugerirala na
prvi pogled, I možda Je tu donošena
jedna kriva prosudba.

Uz dvoboj — Izvan šahovnice (11)

Organizator Ja izradio zlatnike a likom Flachara I Spaakog I prodajo Ih po atotlnu dolara.

Kako au Izrađeni u ograničenoj količini, već au raaprodanl, te Im cijena kotira na »cmoj burzi«
u troatrukoj vrijednosti.

■ Ш
Na početku dvoboja bilo Je oko stotinjak novinara. Sada Je broj pao na četrdesetak. Jugo­
slaveni su poprlllćno brojni. Netko Je rekao, da Ih Je u Jednom Času bilo — aedmoro.

■ U
U Jednom IJetovallitu kraj Reykjavlka velemajstor Larsen I Olafsson Igrali au pred neko­
liko stotina gledalaca partiju (za petnaest minuta) sa živim figurama. Larsen Je Izgubio, Jer |e
u »vremenskom ikrlpcu« previdio kulu.

ш ш
Predstavnik Bijele kuće Mr. Gerald Warren nije demantirao Izjavu »Ufa-a«, da Je Flacher
pozvan da bude goat Bijele kuće.

■ ш
Nakon pobjede Spaakog u 11. partiji Gudmundur Thorarrlnason Je Izjavio, da Je dvoboj po­
stao IntereaantlnlJI, pa ae nada da će se to odraziti I na (punljoj) blagajni.

74
 Utorak, 8. VIII. 1972.

12. partija: FISCHER — SPASKI remis 7 :5

Damin gambit i'
Nije bila loša Izmjena s 24. . . . —
Se5, pa 25. T :c 8 — S :f 3 + , 26.
Fischer mijenja prvi potez. D : f3 — T : c8

25. Тсб — T : c6
1. . . . — еб 26. L : c6 — Tc8
2. Sf3 — d5 27. Lf3 — Da6
3. d4 — Sf6 28. h3 — Db5
4. Sc3 — Le7 29. Le2 — Dc6
5. Lg5 — h6 30. Lf3 — Db5
6. Lh4 — 0—0
7. еЗ Ponavljanje poteza. Šahovska
praksa govori, da onaj koji odustaje
Ovakva je postava nastala u 6. od ponavljanja poteza želi u partiji
partiji dvoboja, no tamo je Spaski nešto više od remisa.
odgovorio sa 7. . . . — b6.
31. b3 — Le7
32. Le2 — Db4
7. . . . — Sbd7 33. La6 — Тсб
8. Tc1 — c6 34. Ld3 — Sc5
9. Ld3 — d : c4
35. Df3 — Tc8
10. L : c4 — b5
36. S : c5 — L : c5
11. Ld3 — аб 37. Tc1
Bijeli je izgubio tempo, ali druge Ideja ovog poteza sa »žrtvom«
nema, ako želi na vrijeme roklrati. pješaka na b3 je providna kombina­
cija, je r na 37. . . . — D : b3 slijedi
12. a4 — b : a4 38. T : c5 — T : c5 i 39. Da8+ s
13. S : a4 — Da5+ matlranjem.
14. Sd2 — Lb4
15. Sc3 — c5 37. . . . — Td8
16. Sb3 — Dd8 38. Lc4 — Dd2
17. 0—0 — c : d4 39. Tf1 — Lb4
18. S : d4 — Lb7 40. Lc7 — Td7
19. Le4 — Db8 Ovdje je partija prekinuta. Fisc­
20. Lg3 — Da7 her je kuvertirao svoj 41 potez. Na­
21. Sc6 — L : c6 zire se remis, je r je pozicija uproš-
22. L : c6 — Tac8 tena i nema mogućnosti, da bilo
23. Sa4 — Tfd8 koja strana nekim komplikacijama
24. Lf3 — a5 ostvari neku prednost.

75
 Potez koji će omogućiti crnom da
izvede taktički udar »žrtvom« kule,
nakon čega slijedi izmjena kraljica
i kula, osvajanje pješaka I prijelazu
totalnu remis konačnlcu raznoboj­
nih lovaca.

52. . . . — T : f 2 +
53. K : f2 — Lh4+
Pozicija u prekidu, nakon 40 54. Ke2 — D : f3 +
55. K : f 3 — L :e 1 .
Srijeda, 9. VIII. 1972.

U nastavku je slijedilo:
41. Dc6 — Dc2
42. Le5 — Td2
43. D a8+ — Kh7 ■ Ш
44. L : f6 — g : f6
45. Df3 — f5 I
46.
47.
48.
g4 — De4
Kg2 — Kg6
Tcl — La3
mm
i 0 ш
49. Ta1 — Lb4 Ц Ф 0 &
50. Tc1 — Le7
51. g : f 5 — e :f5
52. Te1

U SS. potezu |e sklopljen ramla.

Ovim (četvrtim ) remlsom svršila

Je (aritm etička) sredina dvoboja s
rezultatom 7:5 za Fischera.

W S P --
A | ш в д U tvrditi se može, da su I prvih 1
□ Ф В drugih šest partija dvoboja svršile
rezultatom od 3,5 : 2,5 za Izazivača,
no valja dodati da Je Spaski Igrao
bolje u drugoj četvrtini.
 Uz dvoboj — izvan šahovnice (12)
Gllgorlć I Flscher Igrali su poslije pola noći tonls. Rezultat je ostao tajna. Kako tenis Igra
rado I Spaski, neki su govorili o mogućnosti da dođe I do teniskog dvoboja Bobby — Borja.

Za održavanje fizičke kondicije Fischer

često igra i tenis.

Novinari su Intervjuirali Bobbyja I pitali ga što najviše voli. On Je odgovorio: »Mrakl:. A

na pitanje, što voli na drugom mjestu. On Je Izjavio: »Pobjedu!«*

Prvom svjetskom prvaku u šahu Wllllamu Stelnltzu (1888—94) pripisuju Izjavu, da je rekao
da Je voljan Igrati partiju šaha a Gospodom Bogom I Još će mu dati »pješaka fore«. Jednom
ranije Bobby Je Izjavio da bi rado odigrao dvoboj sa svjetskom šahovskom prvakinjom Nonom
Gaprindašvill s tim da joj da skakača »fore« i uz polog od tisuću dolara.40

Četvrtak, 10. VIII. 1972.

13. partija: SPASKI — FISCHER 0 : 1 5 :8

Aljehinova obrana

pa zašto Spaski ne bi vukao ovaj

potez, kad je one partije u kojima
Ovaj potez se mogao očekivati, ga je vukao (osmu i jedanaestu)
jer ona sportska izreka kaže: »Mom­ uspješno završio (jednu remizirao,
čad koja pobjeđuje ne mijenja se!, drugu dobio!).

77
 Zbog fljanketlranja ovog lovca
ovu varijantu I nazivaju — fljanket-

m m +m ш
IlllUli 7.
8.
Sbd2 — 0—0
h3 — a5
9. a4 — d : e5
10. d : e5 — Sa6
11. 0—0 — Sc5
12. De2 — De8
13. Se4 — Sb : a4

Prva dva poteza Aljehlnove obrane, koju ee

u suvremenoj teoriji ne drži posve korekt-

Ovo Je veliko iznenađenje. To Je

Aljehlnova obrana (ili kraće: »Alje-
hinka«). Nosi ime po Aljehlnu, čet­
vrtom prvaku svijeta u šahu 1927-35.
I 1937-46.), koji ju Je prvi put prlm-
jenlo 1921. godine u Budimpešti
protiv Stelnera i pobijedio ga. Su­
U 13. potezu • Sb : a4 crni Je osvojio pje-
vremena praksa ga ne drži korekt­
nim za crnog, Jer u njemu teško
održava ravnotežu. Fischer je doista
već igrao ovo otvorenje, I to prvi U 13. potezu 13. partije crni Je Ja­
put 1970. godine u Zagrebu protiv či za pješaka.
australskog majstora Browna, a dru­
gi put protiv Rumunja Ciocaltee, no 14. L : a4 — S : a4
malo se moglo vjerovati da bi ga 15. Te1 — Sb6
zaigrao protiv igrača kalibra Spas­ 16. Ld2 — a4
kog.
17. Lg5 — h6
2. e5 — Sd5
18. Lh4 — Lf5
3. d4 — d6
4. Sf3 — g6 19. g4 — Le6
Neki teoretičari stavljaju uz ovaj 20. Sd4 — Lc4
potez upitnik, Jer slijedi 5. Sg5l — 21. Dd2 — Dd7
d : e5, 6. d : e5 pa ako h6? Ide 7. 22. Tad1 — Tfe8
S : f7 — K : f7, 8. c4l — Sc6, I bije­
23. f4
li stoji bolje.
Spaski poduzima pješački napad
5. Lc4 — Sb6 na kraljevu krilu, koji potpomognut
6. Lb3 — Lg7 s tri (lake) figure na četvrtom redu

78
izgleda dostatna protuteža za Iz­
gubljenog pješaka prije 10 poteza.

23. . . . — Ld5

Ovim potezom crni prijeti Izmije­

niti kraljicu s 24. . . . — L : e4, 25,
T : e4 — c5.

24. Sc5 — Dc8

25. Dc3 — еб
26. Kh2

Intencija ovog poteza Je nejasna. I ovdje se Spaski odlučio na ku-

U sred napada potez neugroženlm vertiranje. Za svoj 42. potez utrošio
kraljeml je punih 25 minuta.
26. . . . — Sd7 Mnogi su proglasili ovu poziciju
27. Sd3 — c5 dobivenom za Fischera.
28. Sb5 — Dc6
29. Sd6 — D : d6

Privremena »žrtva« koja rezultira

izmjenom kraljica, što je za crnog Petak, 11. VIII. 1972.
povoljno.
42. Kg3
30. e : d6 — L : сЗ
31. b : сЗ — f6 To Je potez Iz kuverte. Svi su mi­
32. g5 — h : g5 slili, da je za bijelog možda najbolje
33. f : g5 — f5 42. L : h8 — T : h8, 43. Th4 — Td8,
34. Lg3 — Kf7 44. Th7+ I tu nekakav remis ponav­
35. Se5+ — S : e5 ljanjem poteza III vječitim šahom.
36. L : e5 — b5
42. . . . — ТаЗ+
37. Tf 1 — Th8
Na ovaj potez Je Flscher došao
Laički rečeno crni »podmeće«
sa zakašnjenjem od skoro pol sata.
kulu pod lovca, pa ako bi je bijeli
Zaključilo se, da Je ono rezultat
uzeo, crni bi uistinu bio slabiji za
dugotrajnih analiza u prekidu.
kvalitetu, ali bi ušao u konačnlcu,
koja mu navješćuje više od materi­
43. сЗ — Tha8
jalne ravnoteže.
44. Th4 — e5
38. Lf6 — аЗ 45. Th7+ — Кеб
39. Tf4 — a2 46. Te7+ — Kd6
40. c4 — L : c4 47. T : e5 — T : сЗ+
41. d7 — Ld5 48. Kf2 — Tc2 +

79
 49. Ke1 — K : d7 66. Kb2 — f4
50. Te : d 5 + — Ксб 67. Td1 + — Ke4
51. Td6 + — Kb7
52. Td7+ — Каб 68. Tc1 — Kd3
53. T7d2 — T : d2
54. K : d2 — b4
55. h4 — Kb5
56. h5 — c4
57. Tal — g : h5
58. g6 — h4
59. g7 — h3
60. Le7 — Tg8
61. Lf8 — h2

Za ovaj potez Je Fischer razmiš­

ljao punih 36 minuta, što Je njegov
rekord razmišljanja za Jedan potez
u dvoboju. Nakon 68 poteza pozlcl|a Ja ranila. Nata
69. Td1+ bijeli će biti Izgubljen.
62. Kc2 — Ксб
63. Td1 — b3 +
64. КсЗ — h1D
65. T : h1 — Kd5 69. Td 1+ ?

Komentatori su držali da Je pozi­ velemajstor Robert Burne, kaže, da

cija sve do ovog poteza bila defini­ se moglo remlzlratl s 69. ТсЗ+.
tivno — remis. Bijeli Je mogao re- Ako bi crni nastavio s 69. . . . —
mizirati na dva načina. Američki Ke2 slijedilo bi 70. T : c4 — f3, 71.

60
Te4+ — K fl, 72. Tg4 — f2. 73.Lc5
s jednakom Igrom. Na potez 69. . . .
— Kd4 slijedilo bi 70. Tf3 — Ke4,
71. ТсЗ s jednakom Igrom. Naš vele­
majstor dr Trifunovlć pokazao je
drugi put do remisa, i to: 69. T fl —
КеЗ, 70. Tc1 — f3. 71. T : c4 — f2,
72. Tc1 — Ke2, 73. K : b3 — fID , 74.
T : f 1 — K :f1 . 75. K : a2.
69. . . . — Ke2
70. Tc1 — f3
71. Lc5 — T : g7
72. T : c4 — Td7
73. Te4+ — K fl
74. Ld4 — f2.
401336
Završne pozicija nakon 74. poteza u kojo] se
bijeli predao.
Bijeli predaje
Nastavak bi slijedio ovako: 75.
Le3 — Ke2, 76. Ld4+ — Kf3 I bijeli
Je Izgubljen, HI75.Tf4 — T : d4, 76.
T : d4 — Kg2, 77. Tg4+ — Kf3, 78.
Tg8 — f 1D, 79. T f8+ — Ke2. 80.
T : f1 — K : f l , 81. Ka1 — Ke2, 82.
Kb2 — Kd2, 83. Ka1 — Kd3, 84. Kb2
— a1D, 85. K : a1 — КсЗ, 86. Kb1 —
b2 i crni će nakon 87. Ka2 — Kc2
Izvući u Idućem potezu — damu. Na­
stavak Je bio ljepši dio partije. On
Je pokazao, da su analize tabora
Spaskog bile Iscrpne, Izvrsne. Po­
greška u 69. potezu, pri reducira­
nom materijalu, bila je zbog osku­
dice vremena. Fischeru Je ovo na­
grada za upornost i hrabrost, Jer se
pokazalo da ova pobjeda nije bila
tako blizu, kako se to najavilo u
prekidu.
Neki su ovu partiju nazvali —
historijskom. Sada je ponovo tri bo­
da razlika, 8 : 5 za izazivača. Spaski
je nakon dvoboja Izjavio, da mu Je
najteže bilo nakon poraza u ovoj
partiji, je r se nakon uspjeha u 11.
partiji I izgleda u 12. partiji, pojavi­
la nada u mogućnost preokreta.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (13)

Samoposluživanje-restaurant u hotelu »Loftieldlr* u kojem Je u apartmanu 470 stanovao
Flscher Ime Inače redno vrijeme do 11 sati. Kako Flscher.zna doći kasnije, zatražio Je da
samoposluživanje radi cijelu noć — §to Je I prihvaćeno.

■ Ш
Flscherov tjelohranitelj Je 8elmundur Palsson. On ga It lt l od znatiželjnika na šetnji, I op­
skrbljuje sa svim onim što Bobbyju treba. Kad su Jednom kesnlje Fischeru dodijelili drugog

6 Fischera nije trebalo Izmisliti

81
■gorilu«, Flscher Je Insistirao, da mu se ponovo dodijeli Palsson. Jedne nedjelje bio |e Bobby
gost na ručku kod Palssonovih. Tom prilikom Je pohvalio kulinarska vjeitlne Palssonovo su-
pruge.

■
Da Je na snazi Flscherov prijedlog, da sa dvoboj za naslov svjetskog prvaka u iahu Igra
u Best dobivenih partija tj. kad Jedan od sudionika dvoboja (prvak III Izazivač) postigne Best
pobjeda, nakon ova 13. partije dvoboj bi bio okončan, Jer Je u 13. partiji Flscher postigao Bestu
pobjedu. Rezultat bi dakle bio: 8 : S (Šest pobjeda, četiri remisa, 3 poraza).

Prema evidenciji specijalnog »VJesnlkova« Izvjestitelja h Reykjavlka Dlmltrlja Bjelice,

Inače poznatog aflscherologa«, partneri su potroBIII za 13 partija ovoliko vremena: Flscher —
77 sati I 22 minute, a Spaski — 31 sst I 39 minuta.1'

Utorak, 15. VIII. 1972.

14. partija: FISCHER — SPASKI remis 8,5 : 5,5

Damin gambit
1. c4 — еб 20. Lf4
2. Sf3 — d5 20. Sd4 vodi Izmjenama i remlsu.
3. d4 — Sf6 20. . . . — Df6
4. Sc3 — Le7 21. Lb5?
Damin gambit ide u klasična
ortodoksna šahovska otvorenja.
5. Lf4 — 0—0
6. еЗ — c5
7. d : c5 — Sc6
8. c : d5 — e : d5
9. Le2 — L : c5
10. 0—0 — Le6
11. Tc1 — Tc8
12. аЗ — h6
13. Lg3 — Lb6
14. Se5 — Se7
15. Sa4 — Se4
16. T : c8 — L : c8
17. Sf3 — Ld7
18. Le5 — L : a4 Pozicija nakon 21. U>5, nakon čega ča pasti
19. D : a4 — Sc6 ■čletl* bijeli pJeSak na b2.

82
 21. potez bijelog drži se čistim 32. T : c6 — T : d4
previdom. Bijeli će Izgubiti pješaka, 33. Таб — Kf7
koji ga uz preciznu igru crnog može 34. T : a7+ — Kf6
stajati partije.
35. Td7 — h5
21. . . . — D :b 2 36. Ke2 — g5
22. L : c6 — Sc3 37. КеЗ — Te4 +
38. Kd3 — Кеб
Važan međupotez. 39. Tg7 — Kf6
23. Db4 — D : b4 40. Td7 — Кеб.
24. a : b4 — b : сб
25. Le5 — Sb5 Remis.
26. Tc1 — Tc8
27. Sd4 — f6?

Zavrina pozicija nakon 40. poteza crnog

(Кеб) u kojoj |e sklopljen remis.

Nakon 27. . . . — 16, pada i »ČIstU cml pje-

Sak. U ovom školskom primjeru to­
povske konačnice uz kulu s tri pje­
I crni se odužuje bijelom. Ovim šaka, nema više tko što tražiti, po­
potezom i on previđa pješaka. gotovu što su se počeli i ponavljati
potezi.
28. L : f6 — L : d4 Ova partija nije bila osobito bor­
29. L : d4 — S : d4 bena, a ni lijepa. Ispala Je blijeda i
zato, što je igrana poslije one lije­
30. e : d4 — Tb8 pe 1 burne trinaeste partije. Fischer
31. Kf1 — T :b 4 se i s remislma približava titu li.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (14)

Supruge Spaskog, Gellera, Krogljusa I Neja au napokon doputovale. Spaski nije mogao Ići
na doček. Jer Je nakon velikih analiza 13. partije morao Ići apavatl.

83
 Na prijedlog liječnika, koji Je konetatlrao, da 8paakl Ima povišen tlak I da mu Je organizam
u atanju nervne lecrpljenoatl, 8paakl Ja uzeo drugu odgodu.

Thorarrlnaaon opat primjećuje, da Je odgoda I ovaj put pala u nedjelju, kad Je poajet naj

•Cheater Fox« Izjavljuje, da će Izgubiti poalova u vrljadnoatl od Četvrt milijuna dolara, I

nije obavio ugovoreno snimanje. Navješćuje da će po avemu sudeći podići tu b u pm
Fischera.

Flscher Je ponovo zatrailo Izmjenu iahovake ploče. Predajeć

clje Gudmundur Thorarrlnaaon dao Je Fischeru na Izbor tucet ploča. Flscher Je Izabrao <
na kojoj Je Igrao petu partiju.41

Za vrijeme 14. partije publika Je sjedila I u prvim rodovima gledališta I bila Je neobične

Četvrtak, 17. VIII. 1972

15. partija: SPASKI — FISCHER remis 6 :9

Sicilijanska obrana

Od ove partije šahovski svije t Je Spaski Je bio pripravan zaigrati

očekivao nekoliko odgovora. Jedan
od njih je bio, da II se Spaski pomi­
rio da ostaje svjetski prvak samo
još koji tjedan, te da će koristeći
prednost prvog poteza Igrati na sve
ili ništa. Psihološki gledano njemu
bi trebalo b iti lakše, on bi morao Ig­
rati s manje opterećenja, Jer sada
su uloge Izmijenjene, sada je Flsc­
her onaj koji može nešto Izgubiti I
možda mora Igrati opreznije.
ponovo Aljehlnovu obranu III neko
drugo otvaranje koje Je Flscher pri
premio, a koje se rjeđe susreće t
turnlrskoj praksi. Flscher naprotiv
ne odustaje od •Slcilljanke«, koju
tako dobro poznaje, bez obzira što
je u njoj Izgubio 11. partiju.
2. Sf3 — d6

1. e4 — c5 3. d4 — c : d4

84
 4. S : d4 — Sf6 17. Df2 — Sd7
5. Sc3 — аб 18. Kb1 — Kb8
19. сЗ — Sc5
Opet Najdorfova varijanta.
20. Lc2 — b:c3
6. Lg5 — еб 21. S:c3 — Lf6
7. f4 — Le7 22. g3 — h5
23. e5 — d:e5
Fischer se odlučio za mirniji na­
stavak; nije htio odigrati ponovo 24. f:e5 — Lh8
7. . . . — Db6.
Ne bi bilo dobro 24. . . . — L:e5
8. Df3 — Dc7 zbog žrtve obiju bijelih konja (25.
9. O—O—O — Sbd7 Sdb5 — a:b5, 26. S:b5 — Db6. 27.
10. Ld3 — b5 T:e5 I ako 27. . . . — D:b5, past će
11. The1 — Lb7 I konj na c5, a zatim prijeti D f4 + ,
12. Dg3 — 0 —0 —0 pa Td7 s eventualnom žrtvom
13. L:f6 — S:f6 topa na b7; nije dobro 26. . . . —
L:g3)

25. Sf3 — Td8

26. T:d8 — T:d8
27. Sg5 — L:e5
28. D;f7 — Td7
29. D:h5 — L:c3
30. b:c3 — Db6 +
31. Kc1 — Da5
32. Dh8+ — Ka7
33. a4 — Sd3+
34. L:d3 — T:d3
35. Kc2 — Td5

Crni Je žrtvovao рЈебака na g7, radi otvara-

n|a linije.

Flscher žrtvuje pješaka na g7, Jer

želi imati otvorenu g-linlju.

14. D:g7 — Tdf8

15. Dg3 — b4
16. Sa4 — Thg8
Flscher je mogao vra titi pješaka
nastavkom 16. . . . — Da5, 17. b3 —
Sh5, 18. Df2 — S:f4, I bijeli ne smi­
je uzeti skakača s 19. D:f4, je r bi Pozicija nakon 35. Kc2. Cml Ja odigrao
mu pala kraljica s 19. . . . — Lg5. 35. . . . — TdS a dobivalo Ja Td8.

85
 Rabar kaže,30 da je crni ovdje mo­ Ovdje je partija prekinuta. Spaski
gao dobiti partiju s 35. . . . — Td8 je kuvertirao svoj 41. potez. No mo­
i nakon 36. Dh4 dobiva 36. . . . — že igrati samo Jedan od ova tri po­
Lc6! teza: Tb2 Ili s kraljem na a2 III b3.

36. Te4 — Td8

37. Dg7 — Df5
38. Kb3 — Dd5-i-
39. КаЗ — Dd2
40. Tb4 — Del + Petak, 18. VIII 1972.

Nastavak je trajao samo pol mi­

nute. Spaski Je kuvertirao potez ko­
ji Fischeru ne pruža više od remisa.

41. Tb2 — Da1 +

42. Ta2 — Del +
43. Tb2 — Da1 + .

Remis.

Pozicija u prekidu nakon 40 poteza. Nakon Remis zbog ponavljanja pozicije.

kuvertiranog 41. Tb2 u poziciji nema nlita Nakon 15. partija stanje Je 9:6
više od remisa. za izazivača.

Uz dvoboj — izvan šahovnice (15)

Novinari nagađaju, da će Flscher možda osobno (za dobre para) pisati o dvoboju u Reyk­
javiku.

Iz New Yorka javljaju, da je »Chester Fox« tužio Fischera i traži odštetu od preko mili|un
dolara. Tužbu su htjeli uručiti Fischeru za vrijeme partije, ali Je Thorarrlnsson blokirao ovaj
naum tako. da Je na oboja prilazna vrata stavio po četiri policajca. Neki su čak išli dotle, da .
su si postavljali pitanje, ako se za vrijeme partije bude uručivala tužba, da II će sudac za to
vrileme zaustaviti sati? Kasnije će biti pokušaja, da se Fischerov novac u Londonu I Reyk|avlku
blokira dok je tužba no snazi i dok sud ne donese odluku o eventualnoj odšteti.

бб
 Ponovo sa Jovlo Romarck iz Južno Afrike. Ovoj put jo malo precizniji. Kalo da će s
Flechorom I Spaškim Igrati bez upotrebe hipnoze i to naslijepo i Joi da ne obje ploče on Ima
cme figure.

■ ■
Šibenski hotel »Solaris« Je obavijestio oba sudionika dvoboja, da pobjedniku meča, daje
besplatno polmjesečno ljetovanje.

Nedjelja, 20. VIII. 1972.

16. partija: FISCHER — SPASKI remis 9,5 : 6,5

Španjolska partija

Nakon 4. i 10. partije Flscher i

treći put otvara kraljevim pješakom.

1. . . . — e5

Spaski je voljan igrati »Španjol­

ku«, iako je onu u 10. partiji Izgubio,
a ne »Sicilijanku«, iako je opet onu
u 4. partiji remizirao.

2. Sf3 — Sc6 Pozicija nakon 4. L : сб, kojom se t . . „ __

3. Lb5 — аб lučio za varijantu Izmjeno, koju se u teoriji
drži za remis varijantu.

Opet Španjolska partija, ili kako

ju se naziva »kraljica šahovskih o-
tvorenja«. Prije više od 4. stoljeća
(1570) spomenuo ju je Ruy Lopez de
Segura, zbog čega Je nekoć ovo o-
tvorenje i zvano — Lopezovo otvo­
renje ili Lopezova igra.20 Danas se
ona vrlo često Igra, premda Je ona
jedno od najbolje Izučenih i istraže­
nih otvorenja.
4. L:c6
Bijeli se odlučio na novu varijan­
tu, u teoriji zvanu varijantu izmjene,
koja prema dosadašnjim istraživanji­
ma slovi kao remis varijanta, no jas­
no kad je Fischer igra, da je on ne
igra zbog remisa, nego što je vje­
rojatno pronašao neka poboljšanja i
pojačanja. Ovu varijantu u praksu Je
uveo Lasker, a u posljednje doba
oživio Ju je upravo Fischer origi­
nalnim zamislima.25

87
 4. . . . — d:c6
5. 0 - 0

Ovo nije novost, all teorija Je do­

sad preferirala nastavake 5. d4 III
5. Sc3.
5. . . . — f6
6. d4 — Lg4
7. d:e5 — D:d1
8. T:d1 — f:e5
9. Td3 — Ld6
10. Sbd2

Namisao ovog poteza Jest s 11.

Sc4 dvostruki udar skakača na pje­
šaka na e5.
Taktički udar. Bijeli ne smije uze­
10. . . . — Sf6 ti s 23. T:b2 je r crni s potezom pje­
šaka 23. . . . — сЗ s tzv. »rašljama«
Velemajstor Trlfunovlć već ovu osvaja Jednog od topava.
poziciju ocjenjuje kao remis.31
23. Kf3 — сЗ
11. Sc4 — S:e4 24. K:e4 I
12. Sc:e5 — L:f3
13. S:f3 — 0 —0 Pogrešno bi bilo uletjeti u provid­
14. Le3 — b5 nu zamku s 24. T:b2 — c:b2, 25.
15. c4 — Tab8 T:b2 Jer crni Ima međušah s 25.
16. Tc1 — b:c4 . . . — ТеЗ+ I nakon 26. . . . — L:b2
ostaje s figurom više.
Crni Je utrojlo pješake na c-llnljl.

17. Td4 — Tfe8 24. . . . — c:d2

18. Sd2 — S:d2 25. T:d2 — Tb5
19. T:d2 — Te4 26. Tc2 — Ld6
20. g3 — Le5 27. T:c6 — Ta5
28. Lf4 — Ta4+
Crni Ima Inicijativu I pješaka više. 29. Kf3 — ТаЗ +
Bijeli mora čuvati b-pješaka. 30. Ke4 — T:a2
21. Tcc2 — Kf7 31. L:d6 — c:d6
32. T:d6 — T:f2
22. Kg2
33. T:a6 — T:h2
Bijeli želi ugroziti s 23. Kf3 crnu
kulu, koja nema kamo odstupiti. Sad Je već vid ljivo, da je tu remis
topovska konačnlca, u kojoj pješak
22. . . . — T:b2 više crnome ništa ne može donijeti.

88
 34. Kf3 — Td2 53. Kh3 — Te7
35. Ta7+ — Kf6 54. Kh4 — Te5
36. Ta6 + — Ke7 55. Tb6 — Kg7
37. Ta7+ — Td7
38. Ta2 — Ke6 56. Tb4 — Kh6
39. Kg2 — Te7 57. Tb6 — Te1
40. Kh3 — Kf6 58. Kh3 — Th1 +
59. Kg2 — Ta1
60. Kh3 — Ta4. Remis.

Pozicija Je I nakon 40 poteza već bila re­

mis, no Igrat će se Joi 20 poteza.

Zavri na pozicija nakon 60 poteza. U zadnjih

Partija nije prekidana, Jer Je preo­
20 poteza nije sa iahovnlce nestala ni Jed­
stalo dovoljno vremena za Igru.
na figura.
41. Ta6+ — Теб
42. Ta5 — h6 I ovdje Je sklopljen remis treći
43. Ta2 — Kf5 redomice, a sedmi u ovom dvoboju.
44. T f2+ — Kg5 Za njega se može reći, da je remis
45. Tf7 — g6 koji je sklopljen u najvećem broju
46. Tf4 — h5 poteza (među remislma).
47. Tf3 — Tf6 Rezultat Je 9,5: 6.5 za Fischera.
48. ТаЗ — Теб
lako je razlika ostala I dalje tri
Ovo se može dobiti samo ako koji boda, mora se ustvrditi da Je rezul-
od partnera načini kardinalnu greš­ tatskl dvoboj postao ujednačenlji.
ku III previd. Flscher Je stavio kralja Rezultat u zadnjih 6 partija Je 3 :3 ,
na sigurno I vuče poteze samo ku­ I to uz Jednu pobjedu, jedan poraz
lom. i četiri remisa. Zadnje tri partije
su svršile neriješeno, ali to ne zna­
49. Tf3 — Te4 či, da Je to rezultat miroljubivosti I
50. ТаЗ — Kh6 neborbenosti, nego dobre Igre obiju
51. Таб — Te5 strana. Ovom partijom završile su
52. Kh4 — Te4+ dvije trećine dvoboja.

89
 Uz dvoboj — izvan šahovnico (16)

9 Je ubacio u eter vljoat, da ве Bobby od 1958. sna a I

vlćem — Rokom, koji Sivi u Titovu USIcu I v lia aa na bavi hlpnoaom. Ovo
pokušavaju povezati a uspjesima Fischera u Reykjaviku.

Spaski Jo došao na vrijeme na početak partija, ali Ja i

Ja uočio zabunu, premjestio sa uz osmijeh.

Nedjelja Je I posjet Je rekordan. Prije početka partije Flscher Je rekao sucu, da će biti
vrlo bučno, te da bi se partija trebala igrati u maloj sobi. Kako tog časa buka nije bila velika,
Schmld Je rekao da nema potrebe.

Organizator izjavljuje, da Ima trenutni gubitak od oko četrdeset tisuća dolara.

Utorak. 22. VIII. 1972.

17. partija: SPASKI — FISCHER remis 7:10

PIrčeva obrana

Ušlo se u zadnju, treću trećinu 2. d4 — g6

dvoboja. Spaski igra sve sigurnije. 3. Sc3 — Sf6
Fischer održava i dalje prednost od
tri boda.
1.' e4
Spaski je uvidio, da jedino u o-
tvorenim igrama može ići na ono
»sve ili ništa-, stoga već četvrtu
partiju za redom otvara kraljevim
pješakom (ranije 11., 13. i 15.).
1 . . . . — d6

Fischer ponovo mijenja otvorenje.

I takav taktički stav ima stanovitu
psihološku snagu.

90
 Izmijenjenim redoslijedom poteza 9. Le3 — Da5
nastala je Pirčeva obrana, osmo o- 10. 0 —0 — Lg4
tvorenje koje se pojavilo u ovom 11. Tad1 — Sc6
dvoboju. Nakon »Aljehlnke«, i »Pir-
čevka« je određeno iznenađenje. Ko­ 12. Lc4 — Sh5
liko je poznato, Flscher dosad nikad 13. Lb3 — L:c3
nije igrao Plrčevu obranu kao crni. 14. b:c3 — D:c3
Kao bijeli, zna se, da ju je igrao
vrlo uspješno, jer je iz 11 partija po­ Crni je prihvatio danog pješaka
lučio 9 pobjeda, jedan remis i Jedan pod cijenu komplikacija na rokad-
poraz.32 noj strani.
Na drugom turniru mira 1970. u
Zagrebu pobijedio je našeg vele­ 15. f5 !
majstora Udovčlća.
Uz sam naziv ove obrane vezana Napad je počeo.
je zanimljivost, da on nije svuda Je­
dinstven. U svijetu je rašireniji na­ 15. . . . — Sf6
ziv Pirčeva obrana (ili kraće »Plrčev-
ka«j. Ovaj naziv je potekao od lju­ 16. h3 — L:f3
bljanskog velemajstora Pirea, koji Ju 17. D:f3 — Sa5
je primljenjivao tokom svoje dugo­ 18. Td3 — Dc7
godišnje šahovske karijere i dao 19. Lh6 — S:b3
veliki obol njenom razvitku i vrijed­
nosti. U SSSR se susreće za ovo 20. c:b3
otvorenje naziv »Obrana Ufimceva«.
Richter-Teschner20 Je nazivaju i »Ju­ Lošije bi bilo 20. L:f8 zbog odgo­
goslavenska obrana«. vora 20. . . . — Sc5.
4. f4 — Lg7 20. . . . — Dc5+
5. Sf3 — c5 ! ?
21. Kh1 — De5
Sam Pire33 stavio je uz ovaj potez
crnog iste znakove i rekao, da Je
uobičajeno 5. . . . — O—O. Pire do­
daje, da su Gligorić— Keene 1971.
u Berlinu igrali dalje 6. Ld3 — Sc6,
7. e5 — d:e5, 8. f:e5 — Sh5l. Ovaj
potez 5. . . . — c5 igrao je prije ne­
koliko godina i naturalizirani američ­
ki velemajstor Benkoe.

6. d:c5 — Da5

Prijeti 7. . . . — S:e4

7. Ld3 — D:c5 Pozicija nakon 21 . . . . — Da5, kojim je cml

8. De2 — 0 —0 žrtvovao kvalitetu (kulu na (8 za lovca).

91
 Maknuti kulu e f8 na c8 znači Iz­ Crni se na neki način osigurava.
ložiti se prijetnji f:g6 i žrtvi kule na Ako bi bijeli vratio kvalitetu na св
d6 što donosi sa sobom opasan na­ I uz to osvojio pješaka, past će I
pad. Velemajstor dr Trlfunović ka­ bijelom pješak na a2.
že34 da bi nakon 21. . . . — Tfc8 s li­
jedilo 22. Td5! — Dc2, 23. T:d6l — 40. Tf2 — Te1
D:e4. 24. T:f6 ltd.
Flscher se radije odlučio dati kva­
litetu.

22.
23.
L:f8 — T:f8
ТеЗ — Tc8
mm
24. f:g6 — h:g6 im *m и ц
25. Df4 т т и в
Napad je okončan. Može se Jedi­ ШЗ.В&Ш Ш
no Igrati na konačnicu, u kojoj bijeli
Ima kulu za konja i pješaka, s tim
и&и в га&
da je raspored crnih figura skoro pa &И i п&в
Idealan.
25. . . . — D:f4 Policija u prekidu nakon 40 poteza.
26. T:f4 — Sd7

Crni Ima Jasan plan — svojim to ­ Zadnjih 10. poteza ništa se nije
pom doći na prvi III drugi red, a bitno izmijenilo. Ovdje Je partija pre­
skakačem zatvoriti c-linlju. kinuta i u analizi treba se pokušati
naći ključ kako materijalnu (I samo
materijalnu) prednost pretvoriti u
27. Tf2 — Se5
dobitak.
28. Kh2 — Tc1
29. Tee2 — Sc6 čita v svijet Je komentirao I ana­
lizirao. I analizatori u Centralnom
Crni Je proveo svoj naum. šahovskom klubu u Moskvi* poku­
šali su naći put dobitku. Novine su
30. Tc2 — Te1 najavljivale pobjedu Spaskog, ali či­
31. Tfe2 — Ta1 ni se, da puta do dobitka nije bilo.

Izmjena kula Je nepovoljna za cr­

nog.
32. Kg3 — Kg7 Srijeda, 23. VIII 1972.
33. Tcd2 — Tf1
34. Tf2 — Te1 I ' kuverte Je Izvučen ovaj potez.
35. Tfe2 — Tf1
36. ТеЗ — аб 41. Tfc2
37. ТсЗ — Te1
38. Tc4 — T fl Nakon ovog poteza I udvajanja to­
39. Tdc2 — Ta1 pova na c-linljl moglo se pomisliti,

92
da se bijeli odlučio na žrtvu kva­ Ostat će tajna, da li se Spaskom
litete na c6. omaklo ponavljanje poteza I tako
izmakla Jedna dulja borba I neizvjes­
41. . . . — g 5 l? na konačnlca. Raspletu Je vodilo da­
vanje kvalitete, ali ne samo ras­
Neočekivani potez. Crni ne ponav­ pletu nego I komplikacijama pa I
riziku, ali skoro podjednako za obo­
lja više poteze kulom. jicu.
42. Tc1 — Te2 Nakon ovog osmog remisa u dvo­
43. T1c2 — Te1 boju, I četvrtog redomlce, stanje je
44. Tc1 — Te2 1 0 :7 za Izazivača. Flscherov sekun-
45. T1c2. Remis. dant Lombardy je kazao, da su sada
remlsl skoro kao i pobjede, Jer i s
Nakon ovog poteza Flscher Je pri­ jednima kao I s drugima Izazivač se
šao sucu Schmidu I reklamirao po­ primiče onim, njemu potrebnim 12,5
tez ponavljanjem pozicije. bodova.

93
 Uz dvoboj — izvan šahovnice (17)
Gsllar Jo izabran za sekundama Spaakomo, vjerojatno atoga ito Ja vrlo ofenzivan Igrat I
ito Je vrlo neugodan protivnik Flocheni, pa čak a njim Ima I pozitivan međusoban »scor«.

■ Ш
Geller Je Izjavio novinarima, da Flscher svojim postupcima »slabi borbeni duh« Spaskog
Također |e konstatirano, da neki navijati Izvjeićuju, da amerltka strana koristi neke kemijske
supstance I elektronske uređaje (navodno u rasvjeti prema FlscherovoJ želji). Neki zamjećuju,
da amerltkl predstavnici dolaze I notu u prostoriju gdje se Igraju partije (pa te Im to ubuduće
biti zabranjeno).

■ б
Uvelike se razgovara, da će nagrade Fischera I Spaskog morati biti oporezovane, kao I sve
druge. Jer tu barem za sada nema Izuzetaka (tak niti za Nobelovu nagradu).

шш
Registrira se, da Je Flscher doiao točno na potetak nastavka.

Četvrtak, 24. VIII .1972.

18. partija: FISCHER — SPASKI remis 10,5:7,5

Sicilijanska obrana
1. e4
Kao i u 16. partiji Fischer opet o-
tvara kraljevim pješakom, što de­
mantira mišljenje, da se zamorio I
da mu više nije do oštre borbe.
Spaski je u mogućnosti, da se od­
luči da li će se braniti »Španjol­
kom«, »Sicllljankom« Ili možda ne­
kim trećim otvorenjem, nelgranim u
ovom dvoboju.
1. . . . — c5
Drugi put u ovom dvoboju Spaski
se odlučuje na »Sicllljanku« (prvi
put Je to bilo u 4. partiji, koju Je
remizirao).
2. Sf3 — d6
3. Sc3 — Sc6
4. d4 — c:d4
5. S:d4 — Sf6
6. Lg5
S ovim potezom ulazi se u Rlchte-
rovu varijantu, u kojoj Je onemogu­
ćena Zmajeva postava (slabo Je 6.
. . . — g6, 7. L:f6 — e:f6).M
6. . . . — еб
7. Dd2
Ovaj potez Je uveo u šahovsku
praksu Rauser20 (čitaj Rauzer) pa
zato ovaj napad nazivaju Rauzerov
napad, a neki ga zato što se Igra u
RlchterovoJ varijanti nazivaju I Rlch-
ter-Rauserov napad.
7. . . . — аб
8. O—O—O — Ld7
9. f4 — Le7

94
 Zbog napredovanja a-pješaka crni
je i maknuo kraljicu na c5.

16. Sf4 — a4
17. Tc1 — Tb8
шшшш 18. сЗ — b3

' u mm ш Crni omogućuje bijelom da bloki­

ra poziciju pred svojim kraljem, či­

mm. mm
■ Ј Ј А me njegov napad iščezava.

т идш дд
Blokada je sprovedena. Bijeli kralj
je na sigurnom.

19. . . . — Se5
10. Sf3 — b5
11. L:f6 — g:f6 Rokada crnog ne dolazi u obzir,
12. Ld3 je r bijeli s Sh5 i Dh6 odmah dobiva.

Pire kaže, da se ovdje prije igralo 20. Thf 1 — Sc4

12. f5, npr. u Havani 1966. Talj i 21. L:c4
R. Byrne su nastavili 12. . . . — Da5
13. Kb1 — O—O—O, I bijeli je u Druge nema, je r bi crni žrtvovao
nastavku dobio partiju. Ovaj potez konja na аЗ. Velemajstor dr Trlfu-
je Igrao I Ciocaltea 1956. protiv so­ nović kaže, da nije dobro 21. De2
vjetskog velemajstora Averbacha u je r slijedi 21. . . . — S :a3+, 22.
Dresdenu.35 b:a3 — D:a3, 23. Db2 — Dc5 i pri­
je ti dobitak s 24. . . . — аЗ.
12. . . . — Da5
13. Kb1 21. . . . — D:c4
22. Tce1 — Kd8
Brani pješaka na a2, u slučaju
Put za aktiviranje topa na f8.
da crni s pješakom b4 natjera konja
s сЗ na odstup. 23. Kal — Tb5
13. . . . — b4 24. Sd4 — Ta5
14. Se2 — Dc5 25. Sd3 — Kc7
15. f5 26. Sb4 — h5

Bijeli se nije odrekao ovog pote­ Ovaj potez crnoga pokazuje, da je

za, samo ga Je odgodio za drugačiju teško naći dobar plan igre.
konstelaciju figura.
27. g3 — Te5
28. Sd3 — Tb8

95
 ш т т
т mm '

■ ■ т&
т т ш ш

Crni je povukao 28. U ovo| poziciji Je bijeli odigrao 35. 8b4, e

žrtvu kule na e5. mogao Je dobiti e 35. S«4I

Crni nudi žrtvu kvalitete (topa na
e5 za skakača).
29. De2
Flscher ne prihvaća žrtvu, Jer na­
kon prihvaćanja žrtve s 29. S:e5 —
d:e5 crni dvostruko prijeti, ugroža­
va konja na d4 a sa žrtvom lovca na
аЗ pred njegovim kraljem otvara se
poprište opasne borbe. Nakon odi­
granog 29. De2 bijeli može prihva­
titi žrtvu, Jer Je crna kraljica na c4
nezaštićena.
Uzimanje topom ne Ide zbog dvo­
strukog udara s Sf4 od kojeg Je Jed­
no sa šahom, što bijelom osigurava
dobitak. NI žrtva lovca na аЗ više
nije opasna (npr.: 34. . . . — L:a3,
35. b : аЗ — b 2 + , 36. S : b2 —
b : сЗ 1 37. D c4+ s izmjenom kra­
ljica).
35. Sb4
Naš međunarodni majstor Rabar
kaže, da Je bijeli ovdje Imao šanse
na dobitak s 35. Sf4l — Dd7, pa on­
da 36. T:h5 I 37. c4 s prijetnjom
S d5+ (žrtva lovca na аЗ više nije
korektna).30
35. . . . — Dd7
36. T:h5

29. . . . — Ta5 Bijeli osvaja pješaka.

30. f:e6 — f:e6
36. . . . — L:b4
31. Tf2 — e5 37. c:b4 — Td5
38. Tcl + — Kb7
32. Sf5 — L:f5 39. De4 — Tc8
40. Tbl
33. T:f5 — d5
34. e:d5 — D:d5 Pasivno, ali sve drugo Je slabije.

96
 Petak, 25. VIII. 1972.

42. . . . — Dc6
43. Tf7 — Td6
44. Dh6 — Df3
45. Dh7 — Dc6
46. Dh6 — Df3
47. Dh7 — Dc6. Remis

Ovdje je partija prekinuta. Spaski

je kuvertirao 42. potez. Flscher Je
izbjegao izmjenu kraljica I pokušao
pronaći dobar nastavak u analizama.
Neki su komentatori najavili mo­
gućnost pobjede bijeloga. Istina bi­
jeli ima pješaka više I kralja na si­
gurnom, no Jedan mu Je top Izvan
igre, pa nije jasno kako bi uspio
razbiti poziciju crnog s dvije teške
figure protiv tri. Slična Je prosudba
bila I sa 17. partijom. Svi vide pred­
nost, ali nitko ne kazuje konkretno,
kako doista realizirati tu prednost.
Peti remis za redom Je tu. Izazi­
vač vodi s 10,5: 7,5. Tri četvrtine
dvoboja su okončane, i treću je Fl­
scher (kao i prethodne dvije) dobio
s 3,5 : 2,5.
Ova, treća četvrtina Je najmlrolju-
bivija, čak pet remisa od šest par­
tija, no to je samo m iroljubivost u
rezultatima, Jer se na šahovnici I-
gralo Ipak oštro I zanimljivo.

Uz dvoboj — Izvan šahovnice (18)

Još uvijek postoje (teoretske) nade za Spaskog, ako može provesti onu: s bijelima pobjeda
(još Ima tri puta bijele, u 19., 21. I 23. partiji) a s crnima remis.

Zaključilo se, da nastavak ove partije neće dugo trajati, jer se Spaski nije pojavio s oba­
vezne svoje dvije ■termoslce« s kavom.

7 Fischera nije trebalo Izmisliti

97
 Sovjetska etrana Je prigovorila, da se uvjeti igre v ile ne smiju mijenjati, misleći pri tom,
da se v lie ne Izbacuju prvi redovi Iz dvorane. Nađeno Je originalno rjeienje. Prvi redovi nisu
izbačeni Iz dvorane, ali se ulaznice za njih — nisu prodavale.

в a
Velemajstor Krogljus Je nekoliko puta na pitanje o poziciji u toku partije, skromno odgo­
vorio, da ne zna. Otud su ga prozvali »Mlster Ne Znam« (negleakl: Mister, l'dont know)4*

■ ■
Posebno za to plaćeni specijalisti snimali su rentgenskl stolica na kojima sjede Spaski I
Fischer, te stol I ostali Inventar. Vršena su također I Ispitivanja detektorima. Jedan Inienjer
specijalist za elektroniku pregledao Je I uređaje za rasvjetu.

Nedjelja, 27. VIII. 1972.

19. partija: SPASKI — FISCHER remis 8:11

Aljehlnova obrana

1. e4 lako je 13. partiju dobio, Fischer

mijenja varijantu. Prvi put Je igrao
Od pobjede u 11. partiji Spaski 4. ... — g6, s kasnijim 6. . . . — Lg7
svaku partiju otvara kraljevim pje­ fijanketlrao Je lovca na kraljevoj
šakom. strani.
1. . . . — Sf6
5. Le2 — еб
Opet, drugi put u ovom dvoboju 6. O—O — Le7
Flscher se odlučio za Aljehinovu o- 7. h3 — Lh5
branu. Kad je to učinio u 13. partiji, 8. c4 — Sb6
rekli su, da se Flscher odlučio za 9. Sc3 — 0 —0
ovu polukorektnu obranu zbog fak­ 10. Le3 —d5
tora Iznenađenja. No, često puta
Fischer Je teorija Ili čak iznad nje, Do Iste pozicije je došlo u dvobo­
te kad se on odlučuje za neko otvo­ ju za žensko prvenstvo svijeta u ša­
renje Ili varijantu, to je znak da je hu Između None Gaprlndašvlll I
I u njoj našao mogućnosti za neke Ale Kušnlr, 1969.
šanse, za borbu I za više od remisa
(an passant rečeno, da je Aljehin Iz­ Otud bi se moglo pretpostaviti,
javio: »Teorija, to sam Jal). da Flscher prati sve, čak i partije
sa ženskih turnira I dvoboja (što je
2. e5 — Sd5 pomalo nevjerojatno, Jer mu pripi­
3. d4 — d6 suju Izjavu: »šah nije za žene. Sva­
4. Sf3 — Lg4 koj bih dao skakača I potez fore.«)34

98
 11. C5 — L:f3 Međunarodni majstor Messing
12. L:f3 — Sc4 smatra ovaj potez preoštrim I mi­
sli da je za Spaskog bilo bolje 19.
13. b3 — S:e3 h4 — L:h4 (19____— Lh6 nije dobro
14. f:e3 — b6 zbog 20. S e7+). S ovim nastavkom
15. e4 — c6 ne bi crni mogao izm ijeniti kraljice.
16. b4 — b:c5
17. b:c5 — Da5 19. . . . — c:d5
18. S:d5
Fischer sada prihvaća žrtvu ko­
nja, Jer je konstelacija figura izmi­
jenjena.

20. L:f7 +

Spaski ponovo žrtvuje, ovaj put

lovca.
20. . . . — T:f7
21. T:f7 — Dd2 !

S 18. S : «15 bijeli nudi žrtvu konj«. Međupotez kraljicom, koji odjed­
nom stlšava napad, je r Je b ijeli pri­
Spaski nudi žrtvu konja za dva siljen prihvatiti izmjenu. Ako b ijeli
središnja pješaka. ne prihvati izmjenu dama, crni će
suzbiti napad i zadržati materijalnu
prednost. Pogibeljno je bilo igrati
18. . . . — Lg5 21. . . . — K:f7 zbog matnlh prijetnji
s 22. Dh5+ i 23. Tf1.
Bilo bi opasno uzeti skakača s
18. . . . — c:d5, 19. e:d5 pa crni ne 22. D:d2 — L:d2
bi smio uzeti s 19. . . . — e:d5, Jer 23. Taf1 — Sc6
nakon toga mora dati kvalitetu ili 24. e:d5 — e:d5
skakača, te ostaje I s dva pješaka 25. Td7 — Le3+
manje. Potez u partiji ima namjeru “ 26. Kh1 — L:d4
omogućiti izmjenu kraljica, čime na­ 27. еб — Le5
pad bijelog gubi na intenzitetu. 28. T:d5 — Te8
29. Te1 — Т.еб
19. Lh5 30. Td6

99
Pozicija nakon 30. Td6. Završna pozicija nakon 40. Kf2 u kojoj Ja
aklopljen remla. Za ovu partiju kala sa, da
Je najljepša u dvoboju.
30. - Kf7
31. T:c6 — T:c6 ljepša I najkvalitetnija partija, je r
32. T:e5 — Kf6 su obojica Igrali dobro.
33. Td5 — Кеб Ljepota ove partije bila Je u tomu,
34. Th5 — h6 što je Igrana u žrtvenom I napada-
35. Kh2 — Таб lačkom stilu bijelog I točnoj obrani
36. Сб - - T:c6 crnog.
37. Ta5 ■— аб
Prvi dio dvoboja bio je zanim ljiv
38. Kg3 — Kf6
po Izmjenama u vodstvu I pobjeda­
39. Kf3 -- ТсЗ +
ma, ovaj drugi dio ima manje po­
40. Kf2. Remis
bjeda (u zadnjih sedam partija šest
Ova partija, lako je kao prethod­ remlsal), ali zato Ima vrlo uzbudlji­
nih pet svršila remlsom, bila Je bur­ ve partije.
na I uzbudljiva. Nakon dvoboja za Izazivač 1 dalje vodi s tri boda
nju Je Spaski Izjavio, da je bila naj- prednosti uz rezultat od 11 :8.

Uz dvoboj — Izvan šahovnico (19)

lako os pobjednik dvoboja mogao samo naslućivati, revni organizatori au već narućlll lovo­
rov vijenac za pobjednika. U povijesti natjecanja za avjetskog prvaka u šahu već ae nekoliko
puta zbilo, da Je naručen lovorov vijenac za Jednog šahista, a da Je (neočekivano) pobijedio —
drugi. U dvoboju 1927. poveo Je Capablance a 2 :1 , pa Je revni orgenlzator za njega I naručio
lovorov vijenac, ali Je na koncu pobijedio Aljehin. lito se ponovilo I 1951. godine. Nakon
vodstva pred kraj dvobo)a od 11,5 :10,5 naručen |e lovorov vijenac za Bronstelna, no kako Je
Botvinik Izjednećlo na 1 2 :1 2 vijenac Je pripao njemu. Otud se onda I događalo, da lovorov
vijenac nije bio prave vellćlne, Jer |e tjelesna konstrukcija spomenutih šahista bila razllćlta.

100
 Već ee raspravlja o Olimpijadi u Skoplju. Vjeruje se, da će tamo biti prisutno avlh sedam
živih svjetskih prvaka: dr Euwe (Jedini prljeratnl) I (poslijeratni) Botvinik, Smlalov, Talj, Pet­
rosjan, Spaski I Flscher.

HI ■
U Beogradu Je održan meč na 50 ploča Između navijača .Bobbyjevaea. I »Borlsovaca«, Sudio­
nici pobjedničke strane dobili su Štedne knjižice a prvim novčanim uloSkom.

U Islandskoj Štampi ova Je karikatura objavljena pod Imenom »Danse macabre* (francuski:
mrtvački ples). Alegorlčnost I slmbollčnost ovog srednjovjekovnog motto-a Jest da I pored
žestokog okršaja na šahovnici, kao I sve u ovom našem životu, tako I ovaj veliki dvoboj mora
Imati, bezuvjetno — kraj.

Utorak, 29. VIII. 1972.

20. partija: FISCHER — SPASKI remis 11,5:8,5

Sicilijanska obrana

1. e4
Od devet partija, koliko Ih Je u
ovom dvoboju Igrao Fischer s bije­
lim figurama, ovo Je peta (treća za
redom), koju otvara kraljevim pje­
šakom.
1. . . . — c5
Spaski se odlučio na »Sicilljanku«.
U dosadašnjih pet »Sicllijankl« Spa­
ski ima »scor« od 3 : 2 (11. partiju
je dobio, a ostale 4 remizirao). To
Je Jedino otvorenje u kojem on do­

101
sad u ovom dvoboju ima pozitivan 13. S:e4 — L:h4, 15. S:d6, koje je
»scor«. nešto slabije, je r crni zadržava lo­
2. Sf3 — Sc6 vački par.
3. d4 — c:d4
4. S:d4 — Sf6 13. . . . — S:d2
5. Sc3 — d6 14. L:d8 — S:f3
6. Lg5 — еб 15. S:f3 — Tf:d8
7. Dd2 — аб 16. T:d6
8. O—O— O — Ld7
9. f4 — Le7 Međunarodni majstor Rabar je re­
kao da ova partija ustvari nema sre­
Ista ovakva pozicija je nastala u dišnjice, nego nakon ove izmjene
18. partiji. prelazi izravno iz otvorenja u konač-
nicu.
10. Le2 — 0 —0 16. . . . — Kf8

U 18. partiji Fischer je igrao 10. I ovaj potez kraljem kazuje, da je

Sf3 što se smatra aktivnijim nastav­
kom.
11. Lf3 — h6
12. Lh4
Interesantan i oštar nastavak, bila
bi ponuda žrtve lovca na g5 a s po­
tezom 12. h4, što je dao u svom ko­
mentaru međunarodni majstor Mes­
sing.37
12. . . . — S:e4
konačnica počela. U konačnlci kralj
ne bježi od poprišta borbe, nego je
važna i aktivna figura.
17. Thd1 — Ke7
18. Sa4 — Le8
19. T:d8 — T:d8
20. Sc5 — Tb8
21. Td3 — a5
22. Tb3 — b5
Da Je crni umjesto poteza u par­
tiji, povukao 22. . . . — b6, bijeli bi
imao na raspolaganju remis ponav­
ljanjem poteza (23. Sa6 — Tb7, 24.
Sc5 — Tb8, 25. Sa6 — Tb7 itd ).

23. аЗ — a4
24. ТсЗ — Td8
25. Sd3 — f6
26. Tc5 — Tb8
27. ТсЗ

Flscher čeka, što će poduzeti

Spaski.
27. . . . — g5
28. g3 — Kd6
29. Sc5 — g4
30. Se4+ — Ke7
Nije dobro 30. . . . — Kd5 zbog
13. L:e7 31. Sfd2 8 opasnim šahom na 32.
Bijeli je mogao Igrati i nastavak Tc5+ i matnlm prijetnjama.

102
 31. Sel — Td8 Srijeda. 30. VIII. 1972.
32. Sd3 — Td4
33. Sef2 — h5 Sudac Schmld je Izvadio Iz kuver­
34. Tc5 — Td5 te ovaj potez:
35. Tc3 — Sd4
36. Tc7+ — Td7 41. . . . — Kd6

Lošije bi bilo za crnog Kd6 (bijela Dalje je slijedilo:

kula ostaje na 7. redu, a crni kralj 42. Se3 — Le6
dolazi pod udar bijelih skakača) ili 43. Kd3 — Lf7
Kd8 (opet bi kula po sedmom redu 44. КсЗ — Ксб
dezaktlvirala crnog kralja). 45. Kd3 — Kc5
46. Ke4 — Kd6
37. T:d7+ — L:d7 47. Kd3 — Lg6 +
38. Se1 48. КсЗ — Kc5
49. Sd3+ — Kd6
Bijeli spriječava uskok crnog ska­
kača na f3. 50. Se1 — Ксб
51. Kd2 — Kc5
38. . . . — e5 52. Sd3+ — Kd6
39. f:e5 — f:e5
53. Se1 — Se6
Crni ima slobodnjaka na e-linlji, 54. КсЗ — Sd4. Remis.
što neće ipak imati bitnijeg znače­
nja na svršetak partije.

40. Kd2 — Lf5

41. Sd1

Završna pozicija u kojoj Je nakon trokratnog

ponavljanja pozicije proglašen remis.

Pri ovoj poziciji Fischer je rekla­

Pozicija u prekidu nakon 41. Sdl, koja Je
oc|en|ena kao aktivnija za crnog.
Flscher je ovdje prepustio Spas-
kom, da on kuvertira 41. potez.
mirao trokratno ponavljanje poteza.
Nakon provjere, sudac Schmid i Spa­
ski su prihvatili i proglasili remis.
U ovih 14 poteza nastavka nijedna
figura nije maknuta s ploče, niti se
pozicija bitno izmijenila. Crni kralj

103
je došao do petog reda, ali nije mo­
gao prijeći na polovicu bijelog. Bi­
je li Je svojim skakačima blokirao
prilaz crnom kralju, a nije htio sla­
biti svoju pješačku formaciju a3-b2-
c2, tako da crni nije ništa drugo ni
mogao postići.
Nakon ovog sedmog remisa za re­
dom (11-og u dvoboju) stanje je
11,5 : 8,5 za Izazivača. Ovim završa­
va jedna serija remisa, kakvu ša­
hovski svijet nije upamtio u Fische-
rovoj karijeri.

Uz dvoboj — Izvan šahovnice (20)

Islandski parlament donio |e odluku, da se Flscher I Spaski oslobađaju plaćanja pristojbi
i poreza na svoje nagrade.

Stigao Je dr Euwe. Izjavio Je da nema nISta protiv Fischerova prijedloga, da se dvoboji Ig­
raju svake godine, ali samo u okviru regularnog sistema natjecanja. Saopćeno Je, da navodno
već postoji Jedan evropski orgenizator, koji Je za dvoboj Flachera I Spaskog 1973. godine pri­
pravan osigurati nagradni fond od 300.000 dolara, a Jedan američki organizator (u Laa Vegasu)
bi čak l$ao na nagradni fond od — milijun dolara!!44

Grupa novinara načinila Je duhoviti »protest« zapravo travestiju u Ime gledalaca sucu dvo­
boja. U tome protestu gledaoci traže, da svjetlo za upozoravanje publike na tlllnu bude (ugod­
ne) zelene boje, a ne bijelo. Dalje, da za vrijeme partije Flscher I Spaski ne kailju. Zahtijeva
se I promjena mjesta Igrača I publike. Publika na pozornicu, a Igrači u gtedallite, I Joi neito
slično.41

Organizatori priželjkuju da dvoboj traje pune 24 partije, Jer bi se tako dobio veći prihod od

Četvrtak, 31. V ili. 1972.

21. partija: SPASKI — FISCHER 0 : 1 8,5 : 12,5

Sicilijanska obrana

1. e4 — c5 tlvnl »scor«, koji u ovom dvoboju

Ima u ovom otvorenju. Ovo Je sed-
Pic<-har no ciniiiion ma ■Slcllljanka« u ovom dvoboju. Iz
Flscher se odlučio na »Slcllljan- dosadašnjih šest Spaski je polučio
ku>, kao da Je htio Ispraviti nega- rezultat 3,5:2,5.

104
 2. Sf3 — еб
Četvrti put se ovom obranom Bob­
by brani u ovom meču, ali ovu va­
rijantu nije igrao.
3. d4 — c:d4
4. S:d4 — аб
5. Sc3
Nastala Je tipična postava Paulse-
nove varijante Sicilijanske obrane.
5. . . . — Sc6
Flscher se odlučio za nastavak
koji nije registriran u teoriji. Obič­ Pozicija nakon 15 poteza. Crni ]e udvojio
no se Igra 5. . . . — Dc7 (ili b5). pJeSake na f-liniji poslije Izmjene kraljica
na f6.
6. Le3 — Sf6
7. Ld3 — d5
8. e:d5 — e:d5 16. Tad1 — Tfd8
9. 0 —0 — Ld6 17. Le2 — Tab8
10. S:c6 — b:c6
11. Ld4 — 0 —0 Fischer napada po otvorenoj b-ll-
12. Df3 — Le6 niji.
Komentatori kažu, da se ovakva
postava figura rijetko susreće u »Sl- 18. b3 — c4 !
cilijanki«, a da je slična nekim po­
zicijama u francuskoj obrani ili Igri Ovo je možda ključni potez. Pri­
četiri konja. Sam Fischer Je kasnije je ti napad na konja na сЗ s 19___ —
izjavio, da se za ovu varijatnu odlu­ Lb4 s Isto tako neugodnim 20. . . .
čio proučavajući partije starog nje­ — d4.
mačkog šahovskog majstora Adolfa
19. S:d5
Anderssena (1818— 1879). Anders-
sen Je bio veliki komblnatorlk I pro­
blemist. Poznat Je po tomu, što je
pobijedio 1851. godine na prvom
(službenom) međunarodnom šahov­
skom turniru u Londonu. Njegova
partija, koju su on 1 francuski ša­
hovski majstor poljskog porijekla
Lionel Kieseritzky (1806— 1853) odi­
grali, proglašena Je — besmrtnom.
13. Tfe1 — c5
14. L:f6 — D:f6
15. D:f6 — g:f6
Flscher ima lovački par, Jako sre­
dište, razvijeno kraljevo krilo s u-
dvojenlm pješacima na f-llnijl.

105
 Bijeli se odlučio na žrtvu kvali­ 28. Kg3 — Kf8
tete. 29. Kf3 — Ke7
30. g4
19. . . . — L:d5
20. T:d5 — L:h2+ Neki ocjenjuju da ovaj potez omo­
21. K:h2 — T:d5 gućuje crnome brže stvaranje slo­
22. L:c4 — Td2 bodnjaka na kraljevu krilu, koji će
23. L:a6 ! ? odlučiti partiju. Nije dobro 30. КеЗ
(ili КдЗ) je r slijedi 30. . . . — f5,
Ovo je vjerojatno greška. Dopušta 31. дЗ (Ili Kf3) — f4, pa ako na
crnom da mu razbije pješačku for­ 32. K:f4 ide T :f2 + i crni će s dva
maciju na kraljičinom krilu I čak sili razdvojena pješaka (f i h) stvoriti
na izmjenu kula. Da Je bijeli odigrao prije ili kasnije slobodnjaka. Bije­
23. Ld3 Izgubio bi f-pješaka, ali bi lom preostaje jedino vući lovca I
imao čvrstu lijevu stranu i kulu (uz blokirati kraljevu stranu.
lovca) za izglednu konačnicu.
30. . . . — f5 !
23. . . . — T:c2
24. Te2 — T:e2 Potez koji konačno stvara
25. L:e2 — Td8 njaka.
26. a4 ! ?
31. g:f5 — f6
Vjerojatno je jače braniti f-pje- 32. Lg8 — h6
šaka. 33. КдЗ — Kd6
26. . . . — Td2 34. Kf3 — Ta1
27. Lc4 — Ta2! 35. Kg2 — Ke5
36. Le6 — Kf4
Ne bi valjalo, da je crni uzeo 27. 37. Ld7 — Tbl
. . . — T:f2, je r bi slijedilo vrlo opa­
38. Le6 — Tb2
sno 28. a5 — Ta2, 29. аб s kasnijim
b4 — b5, a lovac bi samo držao di­ 39. Lc4 — Ta2
jagonalu f1 — c4. 40. Le6 — h5

Uz dvoboj — izvan šahovnice (21)

Exhibition Hali Je prirodan za zavrinu svečanost. Moći ćo primiti preko tlauću gostiju. Veći
dio ulaznica prodavat će ae po cijeni od oko 400 novih dinara. Kako lalanđanl vole lutriju, Je­
dan dio ulaznica raapaćat će ae lutrljaklm putem.
»Chester Fox« Inzlatlra, da aamo on Ima pravo anlmanja u dvorani (tako tumaCI svoj ugo­
vor a organizatorom), nafto Je Flscher rekao, ako bude tako, da on neće doći. Predsjednik
Islandske šahovske federacije Gudmundur Thorarrlnsson Je Izjavio, da Ja organizator blizu da
ostvarenim prihodima podmiri troškove. Ako u tome ne uspije vlada Je obećala pomoć.
Predstavnik Ministarstva vanjaklh poslova SAD Charael Bray Ja čestitao Fischeru pobjedu
u Ime State Departments. U subotu Je stigla I brzojavna čestitka od američkog predsjednika
Nlxona.

106

Pozicija u prekidu. Bijeli je kuvertirao 41.
potez (Ld7) i predao bez naetavfca.
U ovoj poziciji partija je preki­
nuta. Spaski je kuvertirao 41. potez.
Dolazila su u obzir dva poteza 41.
Kh3 jači I 41. Ld7 slabiji. Nakon 41.
Ld7 talijanski majstor Giovanni Fer-
rantes kaže da je bio moguć jedan
ovakav nastavak: 41. . . . — Kg4,
42. b4 — h4. 43. a5 — h3 + t 44.Kg1
— Ta1+, 45. Kh2 — Tf 1. 46. аб —
T:f2 + . 47. Kg1 — h 2+ , 48. Kh1 —
Kg3, 49. Lb5 — Ta2 s matom u dva
poteza. Sam Flscher je izjavio da bi
jači otpor dao nastavak s potezom
41. Kh3. Nakon niega moguć je je­
dan ovakav nastavak: 41. . . . — T:f2,
42. b4 — Tb2, 43. b5 — Tb4, 44. Lc8
— T:a4, 45. b6 — Tb4. 46. b7 —
Tb2! i mora pasti b pješak. Bijeli je
prisiljen, da bira između ovih poteza
b8D, Ld7 ili Le6 (kralj ne smije ići
na h4 zbog mata na h2).
Petak, 1. IX. 1972.
Partija nije ni nastavljena. Spaski
je kuvertirao 41. Ld7 I uvidio da va­
ljane obrane nema, te Je telefonski
izvijestio suca Lothara Schmlda, da
predaje bez nastavka. U dvorani su
se pojavili sudac i Fischer. Sudac
je proglasio (sedmu) pobjedu. Publi­
ka je zapljeskala novom svjetskom
prvaku — jedanaestom po redu.
Bobby je pobijedio s 12,5: 8,5 u-
pravo s onoliko koliko je prognozi­
rao elektronski mozak.38
Spaski se nije pojavio, je r je že­
lio izbjeći novinare. Šteta što nije
uskliknuo: »Tri puta hura na novog
prvaka!«, jer to su uzvikivali nakon
izgubljenog dvoboja svi bivši prvaci.
Ovu tradiciju Je uveo Steinltz, prvi
svjetski prvak, godine 1894. nakon
poraza i gubitka titule od Laskera,
novog (drugog) svjetskog prvaka.
Tako je titula nakon pune 24 go­
dine (1948— 1972) napustila SSSR,
koji je u tom razdoblju dao pet pr­
vaka (Botvinik, Smislov, Talj, Petro­
sjan, Spaski). a nakon 45 godina po­
novo se vraća na američki kontinent
(1927. je treći svjetski prvak Kuba-
nac Raoul Hose Capablanca nakon
6-godišnje vladavine (1921— 27) iz­
gubio dvoboj s Aljehinom (15,5:18,5)
koji je titulu vratio u Evropu.
Spaski je bio (jubilarni) deseti
prvak nešto dulje od 3 godine. On
je u dvoboju lipnja 1969. pobijedio
dotadašnjeg prvaka Tigrana Petro-
sjana s 12,5 : 10,5.
Spaski je igrao tri puta za titulu
svjetskog prvaka, i to u sva tri zad­
nja natjecanja. Prvi put, 1966. izgu­
bio je od Petrosjana s 11,5:12,5.
Ovo mu je bio treći put.
Pobjeda Fischera je uvjerljiva.
Razlika je 4 boda, a valja znati da je
Fischer jednu (drugu) partiju izgu­
bio bez borbe (Igre).
107
 Nakon d voboja izvan šahovnice

Na svečanom prijemu u Reykjaviku bilo Je prisutno preko tisuću gostiju. Novi Šahovski
prvak stigao Je na prijem pedeset I nekoliko minuta nakon početka.
Predsjednik FIDE dr Max Euwe predao Je novom svjetskom prvaku zlatnu medalju, a nakon
toga odsvirana Je američka himna. Bivšem prvaku, a sada vlceprvaku Spaskom uručena Je sre­
brna medalja.
Dr Euwe Je pozvao novog svjetskog prvaka da dođe u Skopje i prisustvuje radu Kongresa
FIDE jer Je on osvajanjem ove titule automatski postao član Izvršnog komiteta Svjetske šahov­
ske organizacije. Očekivalo se, da će na ovaj kongres Flscher svakako doći, Jer on Ima svoje
prijedloge za Izmjenu natjecanja za naslov svjetskog prvaka u šahu. Ako se ove Izmjene prihva­
te, 1973. mogao bi se održati revanš-meč Između Fischera I Spaskog.
Kasnije su Flscher I Spaski, koji su sjedili svaki s Jedne strane dr Euwe-u, analizirali na
Flscherovu džepnu šahu poziciju u prekidu 21. partije. Ustanovili su, da bi ova partija, bez ob­
zira što Je bijeli kuvertirao, bila za njega Izgubljena, lako Kh3 daje dulji otpor nego kuvertira­
ni potez Ld7.
Flscher Je davao autograme, odgovarao na pitanja. Zaplesao Je i valcer s Jednom plavoko­
som Islanđankom što su mnogi fotografi svojim kamerama registrirali.”
Spaski Je otišao s prijema ranije.
Negdje oko ponoći otišao Je I Flscher sa svojim (prvim) lovorovim vijencem.

108
 MALO STATISTIKE OKO DVOBOJA

M eč je započeo 11. VII., a završio je 1. IX. 1972. Trajao je 50 dana

ne računajući svečanosti otvo re n ja i zatvaranja. Spaski je b io d ese ti
prvak, a Fischer je postao — jeda n ae sti. Spaski je im ao 32 godine, kad
je postao prvak, a Fischer je ovu n ajvišu šahovsku titu lu o svo jio s 29
(m lađi pri osvajanju ove titu le b ili su Talj s 24 i Lasker з 26 godina).
Spaski je izgubio titu lu u 35. g od in i. Kad će je iz g u b iti Fischer, to
će se v id je ti. Ima prognoza, da će je d rža ti 10 ili 20 godina, odnosno
30— 31 godinu® — što znači do 2002— 3. ili pak doživo tno . A ko se u svo ji,
da se m ečevi za naslov šahovskog prvaka ig ra ju svake godine, dugo
držati titu lu b it će posebno naporno (za usporedbu tre b a d od ati, da je
Lasker u svo jih 27. godina odigrao samo osam mečeva — ako bi
Fischer uspio d rža ti tako dugo titu lu , to znači, da bi on m orao ig ra ti
tr i i pol puta v iše mečeva — čak 27! I).
S te in itz je izgubio titu lu s 58 godina, Lasker ju je n osio 27 godina,
a A lje h in je bio je d in i ko ji je um ro kao prvak.
Prosječna životna dob č e tiri u m rla svje tska prvaka u šahu je —
61 godina (Lasker 73, S te in itz 64, A lje h in 54, Capablanka 53). V alja do­
dati da su ovu prosječnu dob već d o živje li d r Euwe sa s v o jih 71 godinu
i B o tvin ik sa 61.
M eč je po p ra vilu tre b a lo ig ra ti u 24 p a rtije , no o digrano je samo
— 21 p a rtija (druga im a sam o re zu lta t, n ije o digrana za p ločom ).
Spaski je vo dio jeda n ae st puta b ije le fig u re , a F isch e r m anje —
d eve t puta. Remisom je za vršilo je da n ae st p a rtija , a pobjedom d ese t
(Fische r je p ostigao sedam pobjeda). F isch e r im a p o zitivn u bila ncu i s
crn im figuram a. S b ije lim a je p o b ije d io sa 6 : 3 (tr i pobjede, š e s t re ­
m isa, bez poraza), a s c rn im 6,5 :4 ,5 (č e tiri pobjede, p e t rem isa , dva
poraza). Fisch e r je postig ao viš e pobjeda s crn im a — č e tiri, nego s
b ije lim a — tr i. Spaski n ije p ostig ao ni je dn u pobjedu s crn im , ako se
takvom ne računa ona bez borbe.

109
 U to rko m je o dig ra n o 8 p a rtija , č e tv rtk o m is to to lik o , a n ed je ljo m
najm an je — p e t (zbog d v iju odgoda). Za Spaskog je b io n a ju šp je šn iji
u to ra k. U to rko m je p o stig a o p o zitivn u b ila ncu od 4,5 :3 ,5 (jedna po­
bjeda I 7 re m isa ). N e d je ljo m je F isch e r n e što u s p je š n iji, je r je p olu čio
re z u lta t od 3 : 2 (d v ije p objede, 2 re m isa i jedan poraz). D voboj su
u stv a ri rije š ile p a rtije ig ra ne — č e tv rtk o m . U p a rtija m a č e tvrtko m
F isch e r je p o stig a o 6 : 2 (p e t pobjeda, dva re m isa i onaj poraz bez
borbe ). Rabar tv rd i I pokazuje, da je Bobby I u one d v ije p a rtije —
15-oj i 18-oj — ko je je re m izira o , im ao ta k o đ e r d o b itak. Da II je to puka
s lu č a jn o s t ili to im a nekih svo jih lo g ič n ih razloga, pokazat će re zu lta ti
u b u d ućn o sti.
Svaka od t r i č e tv rtin e meča od po š e s t p a rtija s v rš ila je Istim
re zu lta to m — p ob je do m F ischera od 3,5 : 2,5, a zadnje t r i p a rtije b ile
su okončane re zu lta to m 2 : 1 za Fischera.
P rim ije n je n o je svega osam o tvo re n ja ali s ra z lič itim varija n ta m a .

O tvo re n je Igrano puta R ezultat

S ic ilija n k a 7 3,5 : 3,5
D am in g a m b it 4 2.5 : 1,5 za Fischera
š p a n jo lska p a rtija 2 1.5 : 0,5 za Fischera
N im covičeva in d ijska obrana 2 1:1
A lje h in o v a obrana 2 1 ,5 : 0,5 za Fischera
Ben - O ni 1 1 :0 za Fischera
P irčeva obrana 1 0,5 :0 ,5
Engleska p a rtija 1 1 :0 za Fischera

Ukupno je povučeno 910 poteza, š to znači da Je svaka p a rtija u

pro sjeku tra ja la 45 poteza.
N a jd ulja je b ila 13. p a rtija . F lsch e r ju je dob io u 74. potezu kao
c rn i. Najkraća je b ila 5. p a rtija . I u n jo j je p o b ije d io Fisch e r kao crn i
u 27 poteza.
R e zulta t izm eđu F ischera i Spaskog b io je p rije dvoboja 4 : 1 za
Spaskog ( tr i pobjede, dva re m isa ). Nakon dvoboja n jih o v m eđusobni
»scor« je 13,5 : 12,5 za Fischera (7 pobjeda, 13 rem isa , 6 poraza —
je dan bez borbe).
S ta tis tik a kaže, da je Spaski za svo j 11. potez u 8-oj p a triji raz­
m iš lja o d u lje od jedn o g sata, pune — 63 m inu te. F lsch e r je za svoj
61. potez u 13-oj p a rtiji m is lio d u lje od pola sata — 36 m inuta. Neki
su v o d ili e v id e n ciju o tom e, ko liko je k o ji od n jih d vo jice m is lio u
k o joj p a rtiji, te k o lik o Je Flsch e r zakašnjavao na p a rtiju , odnosno na
nastavak.

110
 O sim odgode početka meča, tokom dvoboja odgodu je k o ris tio sa­
mo Spaski I to dva puta — pred 9. i 14, p a rtiju . Poznato je , da F lsch e r
ne k o risti odgode. I u ra n ijim dvobojim a odgode su k o ris tili Fisch e rovi
p ro tivn ici.
U razdoblju od 86 godina o dig ra lo je 28 m ečeva ukupno 22 šahista.
Spaski je dosad Igrao t r i dvoboja (1966. s P etrosjanom — izgubio;
1969. s P etrosjanom — pob ije d io, i ovaj 1972.). Fischeru je ovo zasad
prvi i je d in i dvoboj za n ajviši naslov u pojedinačnom šahovskom prve n ­
stvu svije ta. Fischer se zalaže, što će vje ro ja tn o i kao član K om iteta
FIDE p re dlo žiti, da se mečevi ig ra ju svake godine, te se tako već oče­
kuje 1973. drugi dvoboj sa — Spasklm .

111
 FISCHERA NIJE TREBALO IZMISLITI
OLI
KAKO SE STVARAO FISCHER
F isch e r je naučio šah sa 6 godina, a li n ije pokazivao odm ah sen-
z a c io n a lis tič k e re zu lta te »čuda od d je te ta « , kao npr. Capablanca, ko ji
je naučio šah sam o g led a ju ći kako ga d ru gi ig ra ju , i to s č e tiri godine
i već u p rv im p a rtija m a p o b je đu je v la s tita oca.
A li zato je Bobby šah v o lio kao rije tk o tk o i p ris tu p io mu v rlo
o zb iljn o , o p e t kao rije tk o tko .
S d van ae st godina on je počeo s a m o in ic ija tiv n o u č iti ru ski, da bi m o­
gao p ra titi s o v je ts k i šahovski m je s e č n ik »šah m a ti«.1 Sam Flsch e r ovaj
s vo j potez objašnjava ovako: »Ja sam čuo da su Rusi n a jb o lji, a Ja sam
h tio b iti n a jb o lji« .1
S trin a e s t p ri je d n o j brzo po tezn oj p a r tiji o p o m in je bučne »kibice«
k o ji g lasno pored njega ko m e n tira ju , s rije č im a : » M o lim ! Ta ovo Je
šahovska p a rtija !« 1
N a pu stio je ško lu, Jer je tre b a lo b ira ti izm eđu p ro sječnog školarca
i ta le n tira n o g šahista , la ko m lad, pokazalo se da je ova njegova odluka
im ala lo gike i razloga.
Kad je s č e trn a e s t godina postao n ajm la đi prvak SAD, a I 1958.
kad Je postao najm la đi šahovski v e le m a js to r s vih vrem ena, s v ije t Je
spoznao da je barem v e lik i šahovski ta le n t na vid iku . N jegovu daro­
v ito s t p o tv rd ili su ubrzo re z u lta ti na n e ko liko tu rn ira .
Kad mu 1965. S ta te D e p a rtm e n t n ije mogao dati vizu da o tp u tu je
u Havanu i igra na m e m o rija ln o m tu rn iru Capablanke, pa kad su neke
novine poče le ovom davati 1 p o litič k e a trib u te , našto je I sam kuban­
ski p re d sje d n ik C a stro dao d em an ti u b rzo javci Bobbyju, a Bobby Je na
koncu o dig ra o č ita v tu r n ir te le xo m s u d a lje n o sti od oko 2.000 kilo m e ­
tara, za njega se ču lo na sve stra ne I u svim krugovim a, I ne samo u
šahovskim . S v ije t mu Je počeo davati Izuzetni tre tm a n , I to neki zbog

112
 Četrnaestogodišnji Fischer Igra Jednu
■imultanku.

njegove šahovske snage, a drugi zbog svega što se zbivalo izvan ša­
hovske ploče a u vezi s njim. Tu idu dakako i one dvije izjave^Princa
Rainera od Monaca s naglaskom na Fischeru: prvi put poziva nai turmr
u Monaco dva američka velemajstora i naglašava da jedan svakako
bude Fischer, a drugi put — nakon njegova istupa s turnira u Sousse-u,
da ni jedan od njih ne bude Fischer. .
Kad je na Međuzonskom turniru u Stockholmu 1962. uvjerljivo po­
bijedio s 2 i poi boda prednosti, vidjelo se da je na pomolu šahovska
sila, koja će se moći nositi s renomiranim sovjetskim šahistima, koji
su dominirali svjetskom šahovskom arenom. Nakon neuspjeha na
V. turniru kandidata 1962. u Willemstadu, njegovo pismo o »kolektivnoj
igri« sovjetskih igrača, objavljeno u »Sport ilustrated«-u, a koje je pre­
nio i »Life«, odjeknulo je u javnosti — ne samo šahovskoj — kao bom­
ba. Nakon njega će Bobby neko vrijeme bojkotirati turnire.
Po povratku na šahovska natjecanja dolazi 1967. do istupa s Među-
zonskog turnira u tuniskom gradu Sousse-u. Bobby je postavio nekoliko
zahtjeva organizatoru, da mu se zbog svjetla premakne stol (kasnije
si je to sam učinio!], te i da se sama rasvjeta u prostoriji izmijeni.
Nitko međutim nije ništa poduzeo. Nije jasno zašto nije ništa poduzeto,
jer je to posve normalan i ni po čemu neuobičajen zahtjev. I bivši
svjetski prvak Botvinik si je dao podešavati svjetlo uz stol. Kod trećeg
zahtjeva, kad je zamolio da ne igra četiri teške partije redomice, došlo
je do nesporazuma. Fischer nakon tri izgubljene partije bez igre napu-

8 Fischera nije trebalo izmisliti 113

 Karikaturist beogradskih »Večernjih novosti« Ranko Guzina osvojio je G. nagradu na
međunarodnom salonu karikature 1972. u Montrealu. Nagradu Je dobio u kategoriji novinske
karikature za »politiziranje« šahovskog dvoboja stoljeća Fischer-Spaski. Tu su dva šahovska
sovjetsko-američka para: Spaskl-Fischer I Brcžnjev-Nixon. Razlikuju Im se figure na šahovskoj

šta tu rn ir, od čega neki p očin ju p ra v iti n e o b je ktivn e senzacije vezane

uz njegovo im e.
No. i neke d ruge o ko ln o sti pom agale su fenom enu Fischer. U
p rvom redu, tu su neki davali a kcen t i tom u, što je so vjetska šahovska
ško la već n eko liko d e se tlje ća d o m in ira la s v je ts k im šahom (p o jed in ač­
n im m u škim i ženskim , te m om čadskim — izuzev om la dinsko g), a sada
se p oja vio jedan Zapadnjak, koji je konačno n a ja vljiva o m ogućnost, da
ra zb ije m o n oto niju izm jene so v je ts k ih šahovskih prvaka i da se um iješa
u tu »kućnu stvar« so vjetsko g šaha. Neki su o pe t tu tra ž ili i neku
p o litič k u boju, je r se u so vjetsku s tv a r um ije ša o jedan A m erikanac, te
tom u davali veće i d ru ga čije značenje, nego da je to bio re cim o Jugo­
slaven, B razilac ili Nizozemac.
Z a tim ponovo dolaze njegovi šahovski u spje si. O svaja prva m jesta
na nizu tu rn ira , i to v rlo u v je rljiv o . U dvoboju SSSR — O stali s v ije t
svladava ex-šam piona svije ta P etrosjana s 3 : 1. Na Međuzonskom tu r­
n iru u Palma de M a llo rc i 1970. nadm oćno osvaja prvo m jesto s 3,5 boda
isp re d d ru go plasiran ih . Z a tim dolaze onih dva puta po 6 : 0 p ro tiv Taj-
manova i Larsena u kand id atskim m ečevim a, s čim ujedno postiže I
onaj je d in s tv e n i rekord — 18 pobjeda za redom . Pa o pe t pobjeda nad
d ru gim s o v je ts k im šahisto m P etrosjanom od 6,5 : 2,5.
Izvan šahovske ploče tu su sad na redu one p e rip e tije ako orga­
nizira n ja i poče tka »Dvoboja stoljeća « . R a zličite fin a n c ijs k e va rija n te
p osta ju kamen sm u tnje. Beogradski o rg an iza to r Ima svoju računicu.

114
Fischer također svoju. V rije m e , traženje garancija i n ^ o re C e n o s t č in i
svoje, tako da će n a jp o vo ljn iji kandidat među organ iza to rim a o tkazati.
Pa iz istih fin a n cijskih razloga F ischer ne dolazi na v rije m e na početak
dvoboja u Reykjavik. Tu se bez njega obavlja I ce re m on ija svečanog
otvorenja (što je presedan u šahovskoj p o v ije s ti). . . .
Već i na samom početku meča ponovo nap eto st i neizvjesn o st.
Ovaj put su na dnevnom redu u v je ti ig re i TV snim anje p a rtija dvoboja.
Fischer rigorozno p ro te s tira i gubi jednu p a rtiju bez borbe. Sprem an
je čak da o tp u tu je kući. U o voj n e izvjesn o sti dolazi do te le fo n s k e in te r­
vencije (»Time« kaže: »za dobro zem lje«) K issingera, posebnog s a vje t­
nika predsjednika Nixona, te navodna izjava pre dsje d nika Nixona, da
će Fischer »kao v e lik i borac« bez obzira na p o s tig n u ti re z u lta t u dvo­
boju b iti g ost B ije le kuće. Sve je to u tje ca lo da to v iš e n ije osta la
samo stvar šahovskih rubrika , već jedna opća stvar, koju su sve novine
s izuzetnom ažurnošću, opširno šću , pažnjom i načinom tre tira le . F ischer
i šah su d op rli na naslovne stra ne gotovo svih (i n ajve ćih ) svje ts k ih
novina. Nakon osvajanja titu le prvaka, fenom en Fisch e r je dosegao
kulm inaciju. M oglo bi se re ći, č ita v s v ije t je saznao za jedanaestog
šahovskog šampiona.
Tako je stvoren jedan fenom en, tako je Fisch e r postao Fischer. On
nije samo najveći š a h ist ovog doba (i možda ne sam o ovog doba) i
službeni prvak s vije ta , ve ć je postao o tje lo v lje n je i propaganda šaha,
njegov o m a sovite lj, uzdizač njegova ugleda i cijene.
Nekoć su šahovske v e lič in e ig ra le po kavanama i re stau ra cija m a
uz nagradni fond od možda m aksim alno neko liko tis u ć a d olara (»Tim e«1
piše, da je ra n ije rekordni nagradni fond iznosio svega dvanaest tisu ća
dolara). Danas ee u v je ti ig re p rib liža vaju idealnim a, a nagrade su znat­
no veće, pa su eto d o s tig le i neko liko sto tin a tisu ća dolara, a najav­
lju je se m ogućnost da budu čak i — m iliju n dolara.
Upravo u tom u i je s t Fischerova uloga i značenje. On je om asovio
šah, što znači da ga je ujedno fin a n c ijs k i potpom ogao.
Istina, niz o ko ln o sti stvaralo je ovaj fenom en, od šahovske snage
je dne šahovske ve lič in e do p ro te sta (is te te v e lič in e ) zbog tog a što
su oni koji su na neki način samo p osred nici p ri ovoj ig ri i nadm etanju
pokušali izvući n e vje ro ja tno v e lik i »business«, pa sve do nekih p ro ­
pagandnih ili p o litič k ih boja i novinarskog senzacionalizm a.
Sve to skupa, s tv o rilo je ovaj bez usporedbe i n e p o n o vljivi fe n o ­
men, koji je bio potreban ovom s v ije tu , ovom s v ije tu kojeg p otre sa ju
svem oguće kataklizm e, pa se sam o posebne, izuzetne i izrazite fig u re ,
osobe i v e lič in e koje nose n ešto svo je, novo, o rig in a ln o , obje ru čke
prihvaćaju, uvažavaju, uzdižu, slave i v o le ili p ro tiv n o toga, a li u sva­
kom slučaju — ne mogu m im o ići i re sp e ktira ju .

115
 KAKO IGRA FISCHER

U A m e ric i je č e s t slu čaj, da se R oberta zove od m ilja kraće —

Bobby. O tud je F isch e rov p rid je v a k Bobby p ostao sa stavni d io njego­
va im ena.
N o vin ari i k o m e n ta to ri su ga dosad svakojako nazivali od »momak
iz B rooklyna« i »šahovski B eethoven ( ili M ozart)« do »Einsteln šaha«
i »šahovski s tro j ( ili rob ot)« . S ig urn o je , da se o njem u piše I — ne­
o b je k tiv n o . Jedni zato što ga vo le , a d ru g i n a p ro tiv, što im n ije s im ­
patičan. Teško je naći one sre d nje , je r on je takav, da prem a njegovoj
o sob i, p ostu pcim a i šaho vskim u spje sim a nem a in d ife re n tn ih . Prema
njem u se može b iti sam o »ili — ili« .
Za njega kao ša histu n ajčešće se u po tre b lja va ju Izrazi »talent«,
» supertalent«, »genij« pa čak I u ltra m o d e rn a kovanica — »supergenij«
(na dočeku u N ew Y orku po povratku nakon dvoboja u R eykjaviku, pred­
sje d n ik predgrađa B rooklyn d o d ije lio je F ischeru službeni naslov: »Au­
te n tič n i g e n ij Brooklyna«.'46
S ig urn o je , da je je dan od tih naziva p ra vi. S vejedno je sada u
svem u tom u, kako ćem o ga im e n o va ti, je r on Je tu sa svim svo jim
osobinam a I re zu lta tim a .
Naš v e le m a js to r M a tan o vić u »Ninu«30 piše za njega: »S Fische­
rom kao prvakom s v ije ta završava se dugo razd ob lje u kom u Je šam ­
pion bio p rvi među jedn a kim a . Na p rije s to l dolazi vla da r za ko plje v iš i
od o s ta lih , ...«
In te re san tno bi b ilo poku šati n a č in iti analizu elem enata, ko ji su
Fischera iz d v o jili iznad o s ta lih , i ko ji se m ogu p ro g la s iti »fischerov-
skim « — tip ič n im za njega. V e le m a jsto r M a tan o vić piše: » čim e Je Fi­
sch er n a tk rilio svo je su vrem enike? S vojim bogom danim ta len tom , kako
kaže B o tvin ik, te ško da nadm ašuje Talja III Keresa, ili S m lslova. č im e

116
onda7 Radom? Borbenošću? Privrženošću šahu, njegovu uvažavanju?
I jednim , i d rugim , i tre ć im ! I zato su njegovi uspje si zakonom jerno

On posjeduje bez dvojbe neosporni ta le n t, je dinstve nu nadarenost.

I to d a rovito st č iji doseg je te ško o m e đ iti preciznom crto m u današ­
njem šahu, je r to je osobina s kojom se sam om danas ne moze p o s tić i
isključivo sve, ali koju se o pe t ne može za m ije n iti nekim d ru gim
komponentama (radom , borbenošću), već sam o n adopuniti.

j - ЏШВШ

Bobby se odmara. Tu su osvježujući napitak, neodvojiva Šahovnica a figurama I uvijek prisutni

tranzistor.

Uz to dolazi, v je ro ja tn o — rad na šahu; b eskrajne, svakodnevne

analize novih ili starih (zabora vlje n ih ) poteza u s ta rim (a d a ktira n im ) ili
suvrem enim (sto tin u puta pon avlja nim ) va rija n ta m a svih m ogućih o tvo ­
renja. Fischer stud ira sve.
On im a pri ruci časopise i kn jig e na osam je zika : e n g le ski (m ate ­
rin ski), ruski (ko ji je počeo n ajran ije u č iti — s 12 godina), n izozem ski,
ta lija n s k i, njem ački, h rva tsko srp ski (izraču n ali su, da je F isch e r pro bo ­
ra vio, uglavnom na tu rn irim a , u J u g o sla viji oko godinu i pol dana8), te
španjolski i fra n c u s k i.’
I tako on upoznaje te o riju , njenu p o v ije s t. Svladava je , da bi je
p rim je n jiva o , ko rig ira o ili nadopunio. I Jednostavnije rečeno, da je —
m ijenja. On ig ra re m is va rija n te i dobiva p a rtije . V a rija n te koje d ru gi

117
gube, on re m izira . On je čas te o rija , čas je iznad nje, a čas je stvara.
On ne b ira sam o pote ze k o ji su n a jb o lji. On tra ž i o rig in a ln e puteve,
pa č e sto Igra poteze k o ji zb un ju ju p ro tiv n ik a , d je lu ju p sih o lo š k i, izne­
n ađuju, p ris ilja v a ju da se m is li, is c rp lju ju . No on ne tra ž i sam o poteze,
nego i id e je . I tu n asta ju onda nove sp re ge i k o m b in a cije izm eđu sta ­
rih id eja i n ovih poteza i n ovih Ideja i s ta rih poteza.

V e le m a js to r M a ta n o vić kaže za F ischera: -Zna sve. I o tvo re n ja

koja ig ra i koja ne igra. Ne tra g a sam o za o b je k tiv n o n a jja čim potezim a,
v e ć i za ta k v im ko ji n a jviše sm e ta ju . Za to ig ra i one n a jo š trije v a ri­
ja n te , č ija je re p u ta c ija sum njiva.«

I je d in s tv e n a b o rb e n o s t je njegova v rlin a . Za njega je p re živje lo

g e slo : — S b ije lim a na pob je du , s crn im a na re m is! On ig ra u vije k
n e u stra šivo na pob je du , bez uste za nja (s je tim o se sam o nastavka 13.
p a rtije u d v o b o ju !). Iz p o z ic ije ž e li izvu ći u v ije k m aksim um . On ris k ira ,
i kad napada, i kad se b ra ni. R iskira , a li ne a v a n tu ris tič k i. N jem ački
v e le m a js to r i sudac re ykja v lk š k o g d voboja L othar S chm id kaže: »On
ris k ira tam o g dje se d ru g i ne bi u s u d ili.« 47 NI boja fig u ra njega ne op­
te re ć u je . G oto vo mu je sve jed n o, da li ig ra s b ije lim a ili crn im a . Eto
n pr. p ro tiv S paskog je p rvu pob je du iz b o rio s c rn im fig u ra m a . U dvo­
boju je ta k o đ e r p o stig a o v iš e pobjeda s crn im (4), nego s b ije lim (3)
fig uram a .

F isch e r i re m izira , a li ne u tzv. » ve le m a jsto rskim rem isim a« do

20 poteza, bez borbe. Kad on re m izira , znači, da u p o z ic iji viš e nema
m o g ućn osti, da se p o stig n e n ešto v iš e od pola boda. S tim u vezi
m ože se an p assant d od ati, da sam nerado i predlaže re m is, iako će
na p lo či i p o n a v lja ti p oteze i p o zic iju , dava ti » v je č iti šah«, a katkad i
re k la m ira ti kod suca tro k ra tn o p o n a vlja n je poteza ili p ozicije, što se
z b ilo I u R eykjaviku. On je u dvob oju re m izira o Jedanaest p a rtija , ali
sve su one b ile b orbene, a neke od n jih su upravo b ile i uopće najbur­
n ije p a rtije u d voboju (npr. 17. i 19.).
Ono što je posebno tip ič n o za njega je s t — osjeća j za poziciju.
A m e rič k i v e le m a js to r Larry Evans u »Tim e«1 kaže: »Njegova prosudba
i o s je ća j za p o ziciju su bez premca.« Ima se o sjeća j, da on u p o ziciji
bez ve ćeg ra zm išlja n ja i računanja kao nekom m etodom se le kcije zna
ko jim p ute m tre b a k re n u ti. Zato se može č u ti, da se kaže da Je prvi
s v je ts k i p rvak S te in itz bio »šahovski filo z o f« , da je d ru gi prvak d r Las­
ke r bio »šahovski p siholog«, a da je F lsch e r nenadm ašivi šahovski —
stra te g . On može i p o g rije š iti u ko jo j s tra te š k o j o cjen i, ali to se događa

118
 tako rije tk o (npr. jedanaesta p a rtija dvoboja). Zato što rije tk o gubi
i igra u vije k na je dnom viso kom fisch e ro vsko m nivou, p ro g la s ili su ga
za nepogrešivog i nazvali »šahovski s tro j (rob ot)«. Istina je . M a lo g ri­
ješi. Istina je . I rije tk o g rije š i zadnji, a li zato nem ilo srdn o , obavezno,
odmah i u najkraćem broju poteza kažnjava p ro tivn iko ve pogreške.
On njeguje p ozicioni šah. U je dn a koj s itu a c iji pronalazi o rig in ala n
potez, ideju, va rija n tu , nastavak, i iz poteza u potez pojavača svoju
prednost, koja p rerasta u nadmoć, tako da se p ro tivn iko va p o zicija
mora odjednom s lo m iti ili će on tu svoju pozicionu p re d n o st p re tv o riti
u m aterijalnu.
Talj je zadivljavao i dizao p ub liku na noge a tra k tiv n im žrtvam a i
bravuroznim kom binacijam a (e fe ktn im , k o re ktn im ili ne — ovdje n ije
bitno). Fischer za d ivlju je hra brim i o rig in a ln im tre tira n je m p o zicije ,
njenim cvjetanjem do konačnog udara.
V elem a jsto r M a tanović piše: »Jer dok je Talj s vo jim načinom ig re
predstavljao posljed n ju pobunu p ro tiv » in d u strijsko g šaha«, Fisch e r je
dosad njegov n a je m in e n tn iji p redstavnik«.
Fischer ne va rira u fo rm i. On u vije k jednako dobro igra, dapače
čak mu se šahovska snaga povećava i ra ste, tako da se im a dojam da
će mu i dalje b iti u uzlaznoj lin iji. Je din stven je i u b rzin i računanja.
Prije se držalo, da je najbrže m is lio i računao Lasker, ali Fisch e r m is li
i računa jo š brže. On ne pati od vrem enskog škripca . G otovo u v ije k
ima više vrem ena od p ro tivn ika za ra zm išljan je . I sam im tim je ote-
rećen sve te psihoze, koju nosi sa sobom ta j za m noge ša histe n e sre tn i
vrem enski »tjesiiac«. Zato si Fisch e r može d o p u s titi I da zakasni na
p artiju, što ja sno može ta ko đ e r im a ti odraza i na ig ru njegova pro­
tivn ika.

Fischer se jednako dobro i hladnokrvno brani, kao i što napada.

On ruši šahovske (te o rijs k e ) te o re m e . On ne ro b uje k liš ira n im posta v­
kama, da je lovački par nešto što u vije k tre ba re s p e k tira ti, te da su
udvojeni pješaci sla b o st ili da je obavezna borba za s re d iš te i s re d išn ja
polja na šahovnici. On p a rtiju spašava i tako, da ž rtv u je k v a lite tu , i
d oista rem izira. A ko se pak njem u ž rtvu je kva lite ta , te ško je izvući
rem is.

V e le m a jsto r S chm id je za njega rekao: »Fischer Je kom p leta n

ig rač . . . Fisch e r je g en ij, sa svim p re dn ostim a i nedosta cim a ; čo vjek,
ali ne ovoga svije ta.« 47 Poznato je , da se za b ivšeg šahovskog prvaka
svije ta B otvinika g o vo rilo , da je od šaha n ačin io nauku. S chm ld je re ­
kao: »S Fischerom je šah postao um jetnost.«

119
 Ni o cjen e F ischera nisu jedn a ke, je r je on tu pa nem a one p otrebne
vre m e n ske d ista n ce . N ije sve d ru go a p stra h ira n o — od o nih sitn o lju d -
sk ih za v is ti do trije z n ih o cjen a n je g o vih p a rtija — da bi se je dnoznačno
i sugla sn o o d re d ilo njeg o vo m je s to u ša hovskoj p o v ije s ti, posebno
p o v ije s ti ša ho vskih prvaka i ve lika na , lako je ono ve ć n e izb risivo i za
sva vre m e na u pisano na je da n ae stom m je s tu na lis ti šaho vskih prvaka
s v ije ta .

Desnica Jedanaestog Šahovskog prvaka

avljeta vuCe potez.

120
 KAKAV JE FISCHER

Nakon svega što se događalo oko Fischera, posebno na njegovu

pobjedonosnom putu zadnjeg c iklu sa za p rve nstvo s v ije ta u šahu
( 19 69 — 72), te nesporazuma oko m jesta o digravanja dvoboja, otka ziva ­
nja Beograda, pa se n za cio na lističko g početka dvoboja, izgub lje n e 2.
p a rtije bez borbe, zahtjeva i p ro te sta njegove stra ne organ iza to ru , te
prigovora sucu, novinarska pera su m anje ili v iš e p riš la njem u senza-
cio n a listički, i g otovo svaki njeg o v potez pro gla ša vali, u najm anju ruku
— neuobičajenim .

A ko se proan alizira ju B obbyjevi potezi v id je t će se, da u najužoj

sferi šaha, za šahovnicom (u »čistom « šahu) i u odnosu prem a p a rt­
neru nema ništa neuobičajenog. Lasker se je id ući na p a rtije h o tim ice
i sm išlje no trlja o lukom , da za pločo m ir itira p ro tiv n ik a . Iz isto g razloga,
on je pušeći lu lu p ra vio oblake dim a, k o ji su jasno, d o la zili i kam o su
b ili nam ijenjeni, do p ro tivn iko va nosa i o čiju . A lje h in si je je dn o raz­
doblje utvarao, da ne može ig ra ti bez p ris u tn o s ti sija m ske m ačke (zbog
koje je b ilo i s trke , kad je igrao d voboj s d r Euwe-om, je r je o d ju rila
za donesenim mačkom ).

Bobby kad igra, on je savršeno m iran , tih . Tada že li sam o ko m otno

s je d iti (u ra z lič itim pozama) u s v o jo j o kre tn o j s to lic i I ig ra ti bez buke.
Od vrem ena do vrem ena posegne za kise lo m vodom , oranžadom ili
sokom . Nikoga ne že li p o v rije d iti, ni ir itir a ti. Ni p ro tiv n ik a , ni p ub liku .
Druga je stvar, što mu je s ta v jasan, kad se radi o fin a c ijs k im p ita ­
n jim a, Ili kategoričan, kad se radi o u v je tim a igre.

121
 FISCHER REVOLUCIONIRA ŠAH
F isch e r je neke s tv a ri u šahu re vo lu cio n ira o , a za neke re vo lu cio ­
n ir a l e n a ja vlju je . N je g ovo je re v o lu c io n ira n je d vojako. Prvo se odnosi
na č is tu šahovsku Igru. On že li da se šah ig ra b o rb e n ije I u vije k na
pobjedu, sve dok io le p o sto je ikakve m o g ućn osti u p o z ic iji. On je pro ­
t iv » rem isom anije« (i re m ize rstva ), posebno p ro tiv o nih m in ija tu rn ih
re m isa u p etn ae stak poteza, bez borbe, kad na šaho vnici Ima jo š
m n o štvo fig u ra i b ezbroj m o g u ćn o sti. On je p ro tiv ta k tiz ira n ja i svije s-
nog Igran ja na re m is (re m is je n jem u sam o nužno zlo bez kojega se
ne može Ig ra ti šah, a li ko ji n jem u nikad ne m ože b iti c ilj i svrha). I on
re m izira , a li nakon kreševa i e ksp lo zije na p lo či, kad u p o z ic iji više
n išta dru go i nem a (u re y kja vikško m dvob oju Je v iš e od p olo vice par-
tila o končalo re m iso m — je d a n a e st od d vad ese t i Jedne, a li samo Je
je dan sk lo p lje n p rije 40-og p o te za!).

Kao član Izvršnog ko m ite ta S vje tske šahovske org an iza cije on Je
n ajavio da će tra ž iti taka v s is te m n atje can ja , k o ji će b iti uperen p ro tiv
re m isa Izravno. M e če vi bi se tre b a li ig ra ti (kao nekoć, ra n ije ) na d ob i­
vene p a rtije (re m ls i se ne bi uopće z b ra ja li i ne bi u tje c a li na re zu lta t).
U Fisch e rovo re v o lu c io n ira n je šaha ide I n jeg o v p rije d lo g da se dvo­
b o ji za n aslov s vje tsko g šahovskog prvaka ig ra ju ne kao dosad svake
t r i godine, nego češće — svake godine.
N jegovu re v o lu c iju p ra ti dakako i sve ono što je on izb orio za
sebe, šah 1 ša h iste , a to su id ea ln i u v je ti Igre, v e lik i nagradni fon d ovi,
veća p op u la rn o st 1 v iš i d ru štve n i ugled o vih pregalaca nad 32 fig u re ,
64 polja, b ezbroj o tvo re n ja , v a rija n a ta 1 n e iscrp n ih ko m b ina cija I mo­
g u ćn o sti.

122
 SPASKI O FISCHERU
O Bobby Fischeru svo je su m iš lje n je d a li n a je m in e n tn iji ve lika ni
crno-bijelih polja, od svje tskog prvaka B otvin ika do N ajdorfa. N jegov
zemljak I nekoć dom aći riva l Sam uel Reshevsky uzdržavao se od Izjava.
0 Fischeru je n a vje ro ja tn ije n ajviše g o vo rio rje č iti i d u h o viti ex-šam-
pion svije ta M ih a il Talj. Poznata je i ona, u ko jo j je Talj izja vio , da će
on I Spaski b iti »carinici« ko ji neće d o p u s titi »krijum čarenje« svje tske
titu le iz SSSR. Kad je njegovo zd ravstveno stan je u tje ca lo na njegovu
slabiju igru, Talj je o p e t d u h ovito , tip ič n o ta lje v s k i rekao: »Jedan od
carinika o tišao je u m iro vin u !« (p rito m je , dakako, m is lio na sebe).
No u ovom času n a jm je ro d a vn ije je m iš lje n je , što je o Bobbyju
kazao b ivši, a sada vice p rva k S paski, d ru gi ša h is t d anašnjice. Još
davno p rije dvoboja, dok F isch e r n ije bio, ovo što je s t sada, Spaski
je za njega rekao:
•Bobby je v rlo ta le n tira n , v e lik i š a h is t.. . Fisch e rov s til mnogo
podsjeća na Capablancu. On je svakako in teresa ntn a fig u ra , i sada se
još ne može re ći što mu sve n e d o s ta je .. .
On puno radi, d obro poznaje š a h .. .
Držim da puno o vis i o tom u k o liko će on m oći s je d in iti p ra ktične
interese s n e p ra ktičnim a . No šahovski s v ije t m ora b iti zadovoljan što
postoji takav v e le m a js to r kao što je Bobby F ischer. ž e lim mu puno
sreće, ali ako bih ja bio n jeg o v p ro tiv n ik u čin io bih sve, da je sa mnom
nema!«48
Koncem lip n ja o. g. u onih d ese tak dana pred m eč, kada se Spaski
akomodirao na Island, R e ykjavik, v rije m e , klim u 1 » vje č iti (p o la rn i) dan«
na otoku gejzira, z a p ita li su n ovinara Spaskog, m is li li on, da je Fisch e r
doista n ajb o lji š a h is t XX. s to lje ća ?
Spaski je rekao, da će na to p ita n je m o ći o d g o v o riti, kad dvoboj
bude okončan, no dodao je jo š : » M islim , da je F isch e r v rlo p ra ktičan
igrač!«49
Nakon meča in te rv ju ira o je Fischera i Spaskog m eđu p rvim a naš
velem ajstor G lig o rlć . Na G lig o rić e v o p ita n je : »Kakvi su V aši d ojm ovi
o igri Fischera?«, S paski je rekao: »Fischer je u te h n ičko m pogledu,
naime u te h n ic i ig re , a ne u te h n ic i o s tva riva n ja p re d n o sti, izuzetno
praktičan. A to je u borbi v rlo važna o d lika. Ima v rlo razvije n p ra k tic i-
zam. On Je p ra gm a tiča r. Da, da. Ja nisam p rim ije tio kod njega k re a tiv ­
nost u šahu. 1, eto, jo š je dn o m pon avlja m te h n ika ig re , p ra k tič n o s t,

123
p ra gm a tiza m , e n e rg ija I ž e lja za borbo m — to se m eni kod njega s v i­
d je lo . Ja sam sh v a tio da je on izvanredan š a h is t.. .
P osto ji n e ko liko š a h ista k o ji su iznad njega u ra zu m ije van ju Igre,
shvaćanju p o zicije .« 50
U razgovoru s našim n ovin a ro m i p u b lic is to m D. B je lico m , Spaski
je za Fisch e ra rekao: — »Da budem iskre n , ja p om alo i suosjećam s
F isch e rom . On je p o b je d n ik d vob oja, on je prekrasa n ša h ist, a li naslov
prvaka će i na njega d je lo v a ti« .51
U hodajućem in te rv ju u , rekao je 4. IX. 1972. izm eđu osta lo g, trld e -
se tku novin a ra u R eykja viku, S paski o Fisch e ru ovo:
»To je , p rije svega; d obra te h n ik a za p ra ktičn u Igru, brzo snala­
ženje, d on oše n je n a jp ra k tič n ijih I n a je ko n o m ičn ijih odluka. On se ne
m u či n ekim fa n ta s tič n im zanosim a, ve ć se o d lu ču je za p ra ktičn o rje ­
šavanje p ro ble m a . Uz to p o sje d u je izvanredan o sje ća j za d 'ž a n je in i­
c ija tiv e . Druga njegova p o zitivn a stra na je o grom na e n e rg ija I želja
za borbom , čak i onda kada p o zicija o b je k tiv n o ne dopušta da se Igra
na p objedu.«52
Bez o bzira što S paski n ije g o vo rio o F ischeru sveobuhvatno i s i­
s te m a ts k i, a n a liz ira ju ć i svaku n jegovu osob in u — o d liku Ili nedostatak
(ako ih im a!? ) — i što je davao s vo je o cjen e i zapažanja na brzinu,
no vin a rim a u in te rv ju im a , p om alo o p te re će n dojm om ko nkretnog tre ­
nutka, n jegove izjave n ad op u njuju našu s lik u Fischera.

124
 DO KADA I KAKO FENOMEN FISCHER
Biti šahovski prvak s v ije ta , barem i sam o najkraći »mandat« (od
godinu dana), to je že lja m nogih ša hista i v e le m a jsto ra , koju si uspije
ostva riti samo izabrana n eko licin a n a jb o ljih . A je dn o m kad se to po­
stigne, to p rerasta u svo ju p ro tiv š tin u . O vaj zam am ni naslov, ko ji je u
86-godišnjem razdoblju (1886— 1972) n o silo sam o je da n ae st šahista,
postaje, kako to reče sam Spaski — pravo brem e. Spaski je čak v rlo
interesantno i fo rm u lira o tu b re m e n ito s t, kad je izja vio , da će b iti sre ­
tan, kad se oslob o di tog brem ena.
I u istinu , to je te r e t do kojeg se te ško i trn o v itim putem dolazi,
ali se valjda jo š b re m e n itije nosi. To je te re t, kojeg je d in o možeš —
izgubiti (i n išta d rugo ili v iš e !!) . To je n eo p isivo p siho lo ško o p te re će ­
nje, je r se p oja vlju je o sjeća j, da si sam (na je d n o j s tra n i), a da su svi
drugi p ro tiv teb e . Treba im a ti n e izm je rnu snagu, da se to d u lje izdrži.
U šahovskom prvaku se ja v lja odje d no m d vo jstvo . Dotad su šah i prvak
b ili jedno. Sada odjednom tre b a ig ra ti nekako d ru ga čije , »prvački«, bo­
lje (neki m isle o p re z n ije !) i odje d no m n is i v iš e slobodan nego sputan
šahist. Spaski je rekao, da šaho vski n aslo v sputava šahovsko stvara ­
laštvo svakog prvaka, č in i se, da to p o tv rđ u je i p o v ije s t, je r su g otovo
svi prvaci d ali v iš e šahu p rije nego su p o s ta li p rva ci.
Nameće se p ita n je , da ii će se F isch e r k o ji je nizu pro ble m a p ris tu ­
pio o riginalno, na svo j i je d in s tv e n način, je dnako o sje ća ti i ponašati
dok se nalazi na to m šahovskom »O lim pu«.
S tim u vezi je i p ita n je , k o lik o će dugo F isch e r p rv a č iti? N o siti
to prvačko šahovsko žezlo?
P ripisuju F ischeru izjave, u k o jim a se navodi, da će b iti šahovski
prvak deset, dvadeset, trid e s e t godina ili d oživo tno . U zm im o da je ne­
važno u ovom slu čaju, k o lik o će godina on b iti n e p riko sn ove ni n o s ite lj
ovog ve liko g naslova, č in je n ic e govo re , da F isch e r im a svo j je d in s tv e n
i n eponovljiv p u t do šahovske krune. On je uzgibao ša hovski, i ne sam o

125
šaho vski s v ije t, šah je d o živio jedan novi pre po ro d. Počelo ga se
ig ra ti na step e nica m a , pred kućom , u v rtu . Počele su se kupovati I izu­
ča vati n a ve liko šahovske kn jig e . Na to p -lis ta m a kn jiža rskih novina izb i­
ja ju o dje d no m kao b e s ts e le ri — šahovski p riru č n ic i. Proizvođači ša­
h ovskih g a rn itu ra skla pa ju o grom n e p oslo ve i p ro d u cira ju ih u v e lik im
s e rija m a . Na Islandu, z a h va lju ju ći d voboju u R eykjaviku, p ris tu p ilo se
izradi šahovskog udžbenika, je r će tam o šah p o sta ti — ško lski p red­
m et, k o le g ij.
U s v ije tu je oko š e s t m iliju n a o rg a n izira n ih ša hista , od čega ih
je v iš e od p o lo vice u SSSR-u. U S AD je b ilo re g is trira n o svega pede­
se ta k tis u ć a š a hista . Nakon Fischera i d voboja u Reykjaviku ove se
b ro jke m ije n ja ju .
F isch e r je s v o jim p o stu pcim a, osobom i re z u lta tim a pom ogao sebi,
šahu uopće i š a h istim a , postao je n a jb o lji šaho vski re kla m n i agent. On
je podigao cije n u i ugled šahu. A li tu p rip o v ije s t ne p re sta je .
Danas je on prvak, i ne sam o to , on je u neku ruku Idol i junak.
A re k li sm o, da prva ci m ogu sam o — g u b iti (n ije važno š to : titu lu ,
s im p a tije , p o p u la rn o st). Svi žele č u ti o njem u. Svi žele č u ti nešto novo.
Svi že le saznati o n jem u, n je g o vim p oth va tim a , potezim a. N ovim . I
u godnim . On ne s m ije viš e ra zo čara ti. On viš e n ije sam o prvak, on je
viš e nego film s k i s ta r ili neka u m je tn ič k a zvijezda. On v iš e n ije u po­
z ic iji, da sam o tra ž i (od organ iza to ra , FIDE, svo je fe d e ra cije ili nekog
č e tv rto g ). On je sad u p o z ic iji, da se i od njega tra ži.
O b je k tiv n o je s itu a c ija takva, da ga je čak te ško s lik a ti (u Rey­
kja viku je u d voran i im ala pravo, is k lju č iv o , sam o jedna kom p an ija !).
Teško je , č u ti od njega rije č , d aje m a lo in te rv ju e i nerado saobraća s
n o vin a rim a .6 K am ere ga sm e taju (š to je ra zu m ljivo je r Ima izuzetno
d uboku k o n ce n tra ciju ), pa o njem u neće b iti ni puno film s k im m ate­
rija la . On g o vo ri m alo o se bi, a kao id ol m o ra t će s vrem ena na v r i­
je m e o b ja s n iti s v o jim » fischerovcim a« ili »antifische ro vcim a« neke
svo je poteze I postu pke . A ko tako ne bude čin io , č in i se razočarat će
ja vno m iš lje n je , koje si je s tv o rio , ne sam o se bi, nego I šahu.
M ora se im a ti na umu, da on p ripada Jednom dobu I nizu genera­
c ija tog a doba. Nova vrem ena im a t će nove g en e ra cije , koje će dono­
s iti svo je Junake. U buduće će F ischeru b iti znatno teže, je r će svi
n a s to ja ti p re d u h itriti sva n esuglasja i nesporazum e (FIDE n aja vlju je
p re c iz n ije I sve ob uh va tn ije p ro p ise I p ra v iln ik e ).
ža lo sn o bi b ilo , da F isch e r izgubi n aslo v bez borbe (dosad Je tako
izg ub io jedan tu r n ir i Jednu p a rtiju ), a jo š ža losn lje , da u to m sudaru
že lja , Inte re sa i s itn ih n esporazum ijevanja iz b lije d i fenom en možda naj­
ve ćeg ša hista , što ga je s v ije t ikad Imao.

126
 IZVORI
1.
TIME tjednik na engleskom, Amsterdam, broj od 31. V II. 1972.
2. Dr P. Trifunovlć — D. Bjelica: Bobl Flier ante portas. Beograd,1966.
3. ARENA, zagrebački tjednik br. 610 od 1. IX . 1972.
4. vidi 2, str. 41
5. OGGI, tjednik na talijanskom, Milano, br. 35 od 29. V III. 72.
6. NEWSWEEK, tjednik na engleskom, London, broj od 31. V II. 72.
7. vidi 2, str. 25
8. N. Unuklć: »Put do šahovske slave«, »Večernji list«, kolovoza 1972., — napis u 13 nastavaka.
9. GLAS KONCILA, Zagreb, dvotjednlk, br. 17 od 27. V III. 1972.
10. VJESNIK, zagrebački dnevnik od 22. IX . 1972.
11. START, Zagreb, br. 94 od 30. V III. 1972.
12. NOVI LIST, Rijeka od 28. V III. 1972. u prevedenomčlanku»Fischer — kolerik III materija-
list« autora Brad Daracha.
13. STUDIO, Zagreb, br. 439 od 2. IX . 1972.
14. vidi 2, str. 15
15. ILUSTROVANA POLITIKA br. 723 od 12. IX. 1972.
16. vidi 2, str. B
17. vidi 2, str. 41
18. vidi 2, str. 42
19. vidi 2, str. 44
20. K. Richter — R. Teschner: »Schacheroeffnungen« (njem.: Šahovska otvorenja), Berlin, 1970.
- TEMPO, talijanski časopis, br. 37 od 17. IX . 1972.
3SKKBBS:

BORBA, dnevnik od 23. V II. 1972.

SPORTSKE NOVOSTI, zagrebački dnevnik od 20. V II. 1972.
VEČERNJI LIST, zagrebački dnevnik od 21. V II. 1972.
D. Marovlć — I. Suilć: »Modema teorija otvorenja, I — Zagreb, 1967., II — Zagreb, 1971.
VEČERNJI LIST od 28. V II. 1972.
SPORTSKE NOVOSTI od 3. V III. 1972.
L'EUROPEO, talijanski tjednik, Milano br. 38 od 21. IX. 72.
838

VEČERNJI LIST od 9. V III. 1972.

NIN, beogradski tjednik br. 1131 od 10. IX . 1972.
31. POLITIKA, beogradski dnevnik od 22. V III. 1972.
32. VEČERNJI LIST od 23. V III. 1972. (u šahovskom komentaru N. Unuklća).
33. DELO, ljubljanski dnevnik od 24. V III. 1972.

127
 POLITIKA od 24. V III. 1972.
VEČERNJI LIST od 25. V III. 1972.
SVIJET, zagrebaEkl časopla
POLITIKA od 31. V III. 1972.
BORBA od 21. VI. 1972.
VEČERNJI LIST od 25. V II. 1972.
vidi 2. str. 50
VJESNIK od 15. V III. 1972.
VEČERNJI LIST od 16. V III. 1972.
BORBA od 25. V III. 1972.
VJESNIK od 26. IX . 1972.
BORBA od 29. V III. 1972., prema B. Kail ču
VJESNIK od 24. IX . 1972.
ILUSTROVANA POLITIKA br. 724 od 19. IX . 1972.
vidi 2. str. 55
VJESNIK od 27. VI. 1972.
VEČERNJI LIST od 4. IX. 1972.
51. VJESNIK od 5. IX. 1972.
52. BORBA od 5. IX. 1972., u članku B. Kailća: »Flier ne atvara čuda«.
■JUGOSLAVENSKI 6AHOVSKI GLASNIK« I »ŠAHOVSKI GLASNIK«, Zagreb korlatlo aam za
neke tumirske rezultate.

128
 S A D R Ž A J

Predgovor ............................................... 5
Robert James Fisch e r — Bobby . 7
šahovska k a r i j e r a . 15
Spaski — F ischer (p rije d voboja) 4:1 . 29
šahovski dvoboj sto lje ć a . . . 33
Organizacija dvoboja s to lje ć a 37
Početak dvoboja ............................... 41
1. partija 45
2. partija 48
3. partija 50
4. partija 53
5. partija 56
6. partija 58
7. partija ............................... 61
8. partija 64
9. partija 66
10. partija 68
11. partija 71
12. partija 75
13. partija 77
14. partija 82
15. partija 84
16. partija 87
17. partija 90
18. p artija 94
19. partija 98
20. p a rtija . . . .101
21. p a rtija . . . . .104
M a lo s ta tis tik e oko dvob oja .109
Fisch e ra n ije tre b a lo Iz m is liti 112
K ako Igra F isch e r . . . .116
Kakav je F isch e r . . . . .121
F isch e r re v o lu c io n lra šah .122
S paski o Fisch e ru . . . .123
Do kada i kako fen o m e n Fisch e r . .125
Izvori .127
S adržaj . . . . .129

Na n aslovnoj s tra n ic i korica je završna p o zicija 21. p a rtije nakon koje

je R. J. Fisch e r postao sv je ts k i šahovski prvak.