Студент

Александра Станковић
Бр. индекса: 398/11
 УВОД
 ЕРИЋЕВА ГРУЖА
 ДЕЛА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА У ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ
 ЗАВИЧАЈНЕ БОЈЕ У ПОЕЗИЈИ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА
 ПОЕЗИЈА ДОБРИЦЕ ЕРИЋ О БИЉКАМА
 ЕРИЋЕВЕ ПЕСМЕ И ДУХОВНИ УЗЛЕТ
 ПОЕЗИЈА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА
 ЗАКЉУЧАК
 ЛИТЕРАТУРА
 У УВОДНОМ ДЕЛУ САМ ОПИСАЛА БИОГРАФИЈУ ПИСЦА
ДОБРИЦЕ ЕРИЋА . РОЂЕН ЈЕ У ДОЊОЈ ЦРНУЋИ У
ГОРЊОЈ ГРУЖИ 1936. ГОДИНЕ. ЗАВРШИО ЈЕ ЧЕТИРИ
РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ И ОПРОБАО СЕ У МНОГИМ
ЗАНАТИМА. НАВОДИМ КОЛИКО ДЕЛА ИМА ИЗА СЕБЕ (
ВИШЕ РОМАНА, ПЕЕТ КЊИГА ЛИРСКЕ ПРОЗЕ, 23 ЗБИРКЕ
ПЕСАМА, ПЕТ ПОЗОРИШНИХ ДРАМА, ПРЕКО 40 КЊИГА ЗА
ДЕЦУ.
 ЊЕГОВА ДЕЛА СУ ПРОДАТА У ТИРАЖУ ОД МИЛИОН
ПРИМЕРАКА. ПЕСМЕ СУ МУ УШЛЕ У ЧИТАНКЕ,
АНТОЛОГИЈЕ И ШКОЛСКЕ ЛЕКТИРЕ. ДОБИТНИК ЈЕ
НИЗА ЗНАЧАЈНИХ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА.
 ЖИВИ И СТВАРА У БЕОГРАДУ И У ГРУЖИ.
 ПРВИ НАСЛОВ ОВОГ РАДА НОСИ НАСЛОВ ЕРИЋЕВА ГРУЖА. У ЊЕМУ СЕ ГОВОРИ О
ЈЕДНОМ МЕСТУ КОЈИ ЧИНИ „ЗЕЛЕНИ ТРОУГАО“ ИЗМЕЂУ КРАГУЈЕВЦА,
МИЛАНОВЦА И КРАЉЕВА . ПОРЕД ЕРИЋА КОЈИ ЈЕ ГРУЂУ ОПИСАО У МНОГИМ
СВОЈИМДЕЛИМА ИСТИЧУ СЕ И ДРУГИ ПИСЦИ МЕЂУ КОЈИМА СУ МИЛУТИН И ПЕТР
БЕЉАКОВИЋ, АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ И МИЛЕНА ЈОВОВИЋ.
 НАВОДИ СЕ ДА ЈЕ ГРУЖА СИНОИМ ЗА ЗАВИЧАЈ: МУЗА КОЈА НАДАХЉУЈЕ, ДАРИВА
И ПОДСТИЧЕ.
 ПОЕЗИЈА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ЈЕ ПОЕЗИЈА КОЈА ПРИЈА И ДЕЦИ И ОДРАСЛИМА.
ЕРИЋ У СВОЈИМ ДЕЛИМА УГЛАВНОМ ИСТИЧЕ ПРИРОДУ И ТО НАЈЧЕШЋЕ О
ПРИРОДИ У СВОМ ЗАВИЧАЈУ. ГРУЖА, ПЕСНИЧКИ И ЉУДСКИ ЗАВИЧАЈ ЕРИЋЕВ,
ПУНА КРОТКИХ УВАЛА, БЛАГИХ ЗАРАВНИ, ГРАДИНА, ЛИВАДА И МАЛИХ ЛЕДЕНИХ
БАШТА УЗ ПОТОКЕ, СТРУЈИ КРОЗ КРВОТОК ОВОГ ПЕСИКА КАО АЛКОХОЛ ОД
КОГА САМО СТИХОВИ МОГУ ДА ОТРЕЗНЕ , ТРАЈЕ У ЊЕМУ КАО УКУС САМОГА
ЖИВОТА, КАО ПРАОСНОВА ГЛЕДАЊА, НАДАЊА И РАДОВАЊА.

 ГРУЖА, ПЛАНЕТА ЗАВИЧАЈНА
 Моје име изгрева из риме
 ко росно лице јутра од пшенице.
 Песма без риме пати и болује
 ко стог за звездом што спа на кремену.
 Што би био летњи пљусак без олује?
 Грмљавина је рима невремену.
 Песмо, обуци се у празничну риму
 па да издржиш и лето и зиму.

 ПРВА ЕРИЋЕВА КЊИГА „СВЕТ У СУНЦОКРЕТУ“ , ОБЈАВЉЕНА
ЈЕ 1959 ГОДИНЕ И У ТО ВРЕМЕ СЕ О ДОБРИЦИ ГОВОРИЛО КАО
СЕЉАКУ – ПЕСНИКУ, ДОК СУ ГОДИНЕ СТВАРАЊА ДО
ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА ДОБРИЦУ ОПИСАЛЕ У ДРУГАЧИЈОЈ
ФОРМИ: НИЈЕ ВИШЕ БИО МЛАД , НИ МЕДИЈСКО ЧУДО, НИ
СЕЉАК – ПЕСНИК, А НИ ЗЕМЉОРАДНИК, САДА СЕ ОЗБИЉНО
ОТИНУО У ПОЕЗИЈУ.
 ПЕВАТИ И ЖИВЕТИ ЈЕ ПОДНАСОВ КОЈИ У СВОМ ДЕЛУ ИСТИЧЕ
ДА ЈЕ ЗА ДОБРИЦУ ЕРИЋА ПЕВАТИ ИСТО ШТО И ЖИВЕТИ.
ПЕВАЈУЋИ ДОСЛЕДНО ПОЕТИЧНО О ГОДИШЊИМ ДОБИМА, О
ПРАСТАРОЈ РАТАРСКОЈ, НАТЕЈСКОЈ, СЛОВЕНСКОЈ ЛИПИ НАД
ГРУЖОМ, КАО НАСЕОБИНОМ СВЕКОЛИКОГ ЖИТА, ГРОЖЂА,
ЦВЕЋА, ФЛОРЕ, ФАУНЕ, ДЕДОВА И УНУКА, СНАША И
СЕЉАНЧИЦА, МОБА, ЖЕТВИ, СВИЊОКОЉА, ДЕЧАЧКОГ
КУПАЊА ПО БЕЗИМЕНИМ ПОТОЦИМА...
 ДРУГО ПОГЛАВЉЕ ГОВОРИ О ДЕЛИМА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА У
ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ. КАЖЕ СЕ ДА ЈЕ УЗ МОМЧИЛА
ТЕШИЋА НАЈИЗРАЗИТИЈИ ПЕСНИК КОЈИ СЛАВИ ПРИРОДУ И
ЛЕПОТУ СЕОСКОГ ДЕТИЊСТВА. ПОМИЊУ СЕ ЊЕГОВА ДЕЛА
ВАШАР У ТОПОЛИ, СЛАВУЈ И СУНЦЕ, ОГРЛИЦО ОД ГРЛИЦА, ОД
РАТАРА ДО ЗЛАТАРА, ПЕСМЕ О СВИЦИМА, БАЈКА ЦАР ПЧЕЛА.
 ПО ЦВИЈТЕИНУ РИСТАНОВИЋУ ПОЕЗИЈА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ЈЕ
СВОЈЕВРСНА ПОЕТСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА УЖЕГ ЗАВИЧАЈА.
ЊЕГОВА ЛИТЕРАТУРА ЈЕ УМЕТНОСТ ВИЂЕНОГА И
ДОЖИВЉЕНОГА, СЛИКА ЈЕ ДЕТИЊСТВА УКРШТЕНОГ С
РОДНИМ ЗАВИЧАЈЕМ. ЕРИЋ ЈЕ АПОСТРОФИРАН КАО ДАРОВИТ
СТВАРАЛАЦ И О ДЕЧИЈИ . КЊИГА ЛИРСКИХ ПРИЧА ИЛИ БАЈКИ
О СЕОСКОМ ДЕТИЊСТВУ ТАКО ЖУБОРИ РЕКА, ШЕШИРИЋ
ЦРВЕН КАО УЛКА, КРУЖИЋИ НА ВОДИ, САН ГРУЖАНСКЕ
ЛЕТЊЕ НОЋИ, ПОЕТСКА ПРОЗА О ТОПЛОМ ЗАВИЧАЈНОМ
ДЕТИЊСТВУ, И ДРУГА ПРОЗА ЛИРСКЕ ФАБУЛЕ, ПРЕПОРУЧУЈУ
ГА КАО НАРАТОРА ЛАКЕ РУКЕ. МЕЂУ ПОЗНАТИМ ДЕЛИМА
ДОБРИЦЕ ЕРИЋА У ИСТОРИЈИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИСТИЧУ
СЕ : СИШЛО БУРЕ У ОБРУЧЕ, ДОЛИНА СУНЦОКРЕТА, ЦАР
ПЧЕЛАР, ЕКОЛОШКА АЗБУКА, ОРФЕЈ МЕЂУ ШЉИВАМА,
ЦВЕТНИК, РАСКОВНИК И ДРУГА ДЕЛА.
 ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ ОВОГ РАДА ОПИСУЈЕ ЗАВИЧАЈНЕ БОЈЕ У ПОЕЗИЈИ ДОБРИЦЕ
ЕРИЋА. ТЕМАТСКА СТРУКТУРА ЕРИЋЕВЕ ПОЕЗИЈЕ УТЕМЕЉЕНА ЈЕ НА
ИДИЛИЧНИМ СЛИКАМА ПАСТОРНОГ ЖИВОТА И РИТМУ КОЈИ ОЖИВЉАВА ДАВНО
ЗАБОРАВЉЕНЕ ЗВУКЕ БУКОЛИЧКИХ МЕЛОДИЈА. У ОВОМ ДЕЛУ СЕ ИСТИЧУЋИ
ДЕЛА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ЗА СВАКО НАВОДИ, СУШТИНА И ЗАМИСАО ПЕСНИКОВОГ
СТВАРАЊА, ДОЧАРАВАЈУЋИ БОЈЕ, СЛИКЕ И ПЕСНИКОВУ ИНСПИРАЦИЈУ.
ЛЕПОТОМ ЗАВИЧАЈНИ БОЈА ЕРИЋ ЈЕ УРАМИО ЛИКОВЕ ДРАГИХ ЉУДИ,
РОДИТЕЉА И НАЈБЛИЖЕ РОДБИНЕ.

 МОЈА МАЈКА
 Ту је и моја мајка
 Радмила, бивша вила.

 Мотри ме из прикрајка
 И склапа уморна крила.

 Тиха, тужна и стара
 Ређа рубље по плоту,

 И с цвећем разговара
 О кући, о животу...
 ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ ОВОГ РАДА ГОВОРИ О
ПОЕЗИЈИ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА О БИЉКАМА. ЦВЕЋЕ
У ПЕСМАМА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ИМА ДУШУ
ЖИВОГ БИЋА. ПОСЕБНО МОЖЕМО
ПОСМАТРАТИ СТИЛ И ЈЕЗИК ПИСАЊА ДОБРИЦЕ
ЕРИЋ. ОН ЗАИСТА ЗАСЛУЖУЈЕ ПАЖЊУ. ЊЕГОВ
ЈЕЗИК ЈЕ ПРИРОДАН, НЕУСИЉЕН, УВЕК СВЕЖ И
ПРИЈАТАН. СВАКА ЊЕГОВА РЕЧ ЈЕ ОДАБРАНА И
ОПЛЕМЕЊЕНА МИШЉУ А ИЗРАЗ ТАНАН И
САДРЖАЈАН, БОГАТ СИМБОЛИКОМ, ТЕЧАН И
СЛИКОВИТ.
 ПЕТО ПОГЛАВЉЕ НОСИ НАСЛОВ „ЕРИЋЕВЕ
ПЕСМЕ И ДУХОВНИ УЗЛЕТ“. У ОВОМ ПОГЛАВЉУ
ОПИСУЈУ СЕ РЕЧИ У ПЕСМИ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА
КОЈЕ ДЕЛУЈУ КАО МАГИЈА У БАЈЦИ. ПЕСНИКУ
ДОНОСЕ РАДОСТ СЕЋАЊА, АЛИ И ТИХУ ТУГУ.
ЊЕГОВА ПЕСМЕ НЕ ЖИВИ САМО ЗА СЕБЕ И
ПЕСНИЧКЕ АНТОЛОГИЈЕ, НИТИ ЗА ПРОСТОРЕ
ПРИРОДЕ КОЈЕ СМЕШТА У ПРОСТОР И ВРЕМЕ,
ВЕЋ ЗА СВЕОПШТИ, УНИВЕРЗАЛНИ ЖИВОТ
КОЈИ ЈЕ У ОВИМ ПОСТУПЦИМА ХУМАНИЗОВАН.
 ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ ОБУХВАТА ПОЕЗИЈУ
ДОБРИЦЕ ЕРИЋА.

 ...Рој свитаца и букет цвећа то је права
земаљска срећа... Д. Ерић
 ПОЕЗИЈА ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ОРИГИНАЛНА ЈЕ,
НЕПОНОВЉИВА, ЧУДЕСНА И БАЈКОВИТА.
ЊЕГОВИ СТИХОВИ СУ ЈЕДНА ПЕСНИЧКА СЛИКА
О ЗЕМЉИ, КОЈА МУ СЕ У СЕЋАЊИМА И
СНОВИМА ЈАВЉА СЛИКОМ И ИГРОМ КАО
БАЈКА. СТИХОВИ СУ САТКАНИ ОД НЕОБИЧНИХ
И НЕСВАКИДАШЊИХ СЛИКА. ПЕСНИК НЕ
ПОРИЧЕ ДА ЈЕ САМ ЖИВОТ ЈЕДНА ВЕЛИКА
ШКОЛА. ПЕНИЦИ УЧЕ, ИЗГРАЂУЈУ СЕ,
СТУДИРАЈУ. ДОБРИЦА ЈЕДНОСТАВНО ПЕВА.
 У ЗАКЉУЧКУ ОВОГ РАДА НАПОМИЊЕМ ЊЕГОВУ БИОГРАФИЈУ,
КОЛИКО ДЕЛА ИМА ИЗА СЕБЕ И КРАТАК РЕЗИМЕ ЊЕГОВИХ
ДЕЛА, ТЈ СЛИКА КОЈЕ ЈЕ КОРИСТИО У САМИМ ДЕЛИМА.
 У ОВОМ РАДУ УЧИЊЕН ЈЕ КОРАК КА МОГУЋЕМ ОТКРИВАЊУ И
АНАЛИЗИРАЊУ ОНИХ ВРЕДНОСТИ КОЈЕ МЛАДОГ ЧИТАОЦА
ВОДЕ КРОЗ ПЕСМУ, БУДЕ ЕМОЦИЈЕ И УЧЕ ЖИВОТУ. ЧИЊЕНО ЈЕ
ТО С НАМЕРОМ ДА СЕ ПОКАЖЕ КАКО У УМЕТНОСТИ НЕМА
ОГРАНИЧЕЊА, СПУТАВАЊА, НИТИ ТАЈНИ. ОТКРИВЕНО ЈЕ,
ЈОШ ЈЕДНОМ, ДА ТАЈНА СТИХА И РЕЧЕНИЦЕ НЕ СМЕ БИТИ
ТАЈНА ЧИТАОЦУ КОМЕ ЈЕ НАМЕЊЕНА. УМЕТНИЧКА РЕЧ ТРЕБА
ДА ПОДСТИЧЕ КРЕАЦИЈУ, НА ОПРЕДЕЉЕЊЕ ДА ФИЗИЧКИМ
РАСТОМ И ДУХОВНО ИЗРАСТА, БОГАТИ И БОЈИ СВОЈЕ
ЕМОЦИОНАЛНЕ СВЕТОВЕ, СХВАТА ДРУГЕ И СЕБЕ У ТОМ СВЕТУ
КОЈИ МОЖЕ И МОРА ИМАТИ БОЉИ И ДРУГАЧИЈИ СМИСАО.