Добрица Ерић

ПРКОСНА ПЕСМА
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам шо сам неко
а не нико и неко
Крив сам шо у доба опшег србобрса
идем у православну цркву
додуше пореко
и шо се крсим овако
с ри прса!
Крив сам шо јесам
а реба да нисам
Крив сам одавно
шо сојим усправно
и гледам у небо, умесо у раву
Крив сам шо се дрзну! проив кривде,
крив сам
шо опе славим своју крсну славу!
Крив сам шо пишем и "иам #ирилицом
Крив сам шо певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам шо знам и да знам шо не знам
Крив сам, и да завршим
с најве#ом кривицом
$пре него шо се заценем од сме!а%,
крив сам врдоглавац
шо сам &равославац
и Свеосавац, и шо не верујем
у свеи зло"ин и опрошај гре!а!
Крив сам и грешан
дакле
шо посојим,
и кад ве# посојим, и још дрско сојим,
шо бар не признам да не посојим!
'ко о признам
да са"увам главу
изгуби#у "асни крс и крсну славу
'ко не признам
црно ми се пише
цео све #е на моју (емљу да кидише
)уље бивши! људи
лопова и гоља
"опори робоа и други! монсрума
кидиса#е на моје во#*аке и поља
и на моју белу ку#у поред друма
око које као најлепше одиве
цвеају реш*е, јабуке и шљиве+
&а ево
признајем и о
за спас рода
Ја више не посојим,
скиние ме с лисе
Ја сам од сад само
вазду!, свелос и вода,
ри елемена која вам корисе
' ово шо пред вама говори и !ода
о је оно шо ви од мене сворисе!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавае у ве"ери и јура
о је слика ваше свеси и подсвеси
о нисам ја, споља,
о се ви , изнура!
Мој душманине са !иљаду руку,
с !иљаду слуга и слушки*а лажи,
убрао си ми сунце ко јабуку
и радос "ису ко булка у ражи
Моји #е поомци пии јед и "емер
а воји ве# пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш #емер
распродају#и моју -едовину
.суд #е и луда"ку кошуљу обу#и
и ада #е се мало раздании,
или #е планеа од срамое пу#и
и све нас у иси амбис са!рании!
Много се важне
(емљо моја мила
/и и /воје сесре
0сина и &равда
"им се на вас дигла оволика сила
"им су на вас зинуле
кривда и неправда+
)уље бивши! људи
убица и гоља
"опори робоа и други! монсрума
палацају на воје во#*аке и поља
и на моју белу ку#у поред друма
око које као најлепше одиве
цвеају реш*е, јабуке и шљиве+
1а #е овде 2и!адлије,
крсаши, 3армери,
који и "ере"е синове и к#ери
Мора да су "уле белосвеске банде
да имају злана срца
па и! ваде
да и! пресаде у сопсвене груди,
не би ли и они ако били људи
4осподо ужиоци
суци и 2елаи
исписали се ми своје заповеси,
по зеницама
нај3инијем саклу
1о еже живим, лакше #у умреи
(ашли се много у но# поодмаклу
али узалуд #ее лин"оваи
најгосољубивији народ на планеи
$због "ега #ее гореи у паклу%
јер 5удско Срце
"удо над "удима
не#е да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смри
црне вуге
ве# ропског живоа и болеси дуге
Смр је "еса појава ме- нама Србима
као шо су проле#е, лео, јесен, зима
0 није срашнија,
погоово да*у,
од суше, поплаве, земљореса, мраза
кад је "овек срене на своме има*у
ока-ене душе и свела образа+
(лонамерници
сии и мании
све ми забранисе у ро-еној ку#и
ал не може ми нико забрании
да певам и да се смејем умиру#и,
а о се вама више не дога-а
ни кад свадбујее,
ни кад вам се ра-а!
&ошедие ме коца и конопца
и разапние ме на вр!у планина,
ко ваши праиоци шо су мог &раоца
0суса 6риса Назаре#анина+
Ја #у да гледам
а ви зажмурие
ина"е #е вам се о"и распрснуи
од сјаја мог лица
Само, пожурие,
шо пре ме разапнее
пре #у васкрснуи!