Nova serija tampaa HP DeskJet 690 sa PhotoRet tehnologijom,

To e biti pravi doivljaj za itavu porodicu.

P o s t o j i m i t o t o m e d a se t a m p a e m ne

glave do pete. M o e t e t a m p a t i na

m o e dobiti potpuno verna slika.

razliitim materijalima, od o b i n o g i

Z a h v a l j u j u i spoju n o v i h tehnologija,

r e c i k l i r a n o g papira do r a z g l e d n i c a i

H P D e s k J e t 6 9 0 z a u v e k r u i taj mit.

koverata, a m o g u n o s t t a m p a n j a banera

H P P h o t o R e t - Photo

je j e d i n s t v e n a u ovoj k l a s i . S a 5 c r n o -

Enhancement

Resolution

Technology,

omoguava

b e l i h i 2 k o l o r strane u m i n u t u , b r i j e

t a m p u na n i v o u fotografije. R e a l L i f e

od udarca z m a j e v o g repa. D a b i s l i k e

I m a g i n g S v s t e m obezbeduje

b i l e o t r i j e o d z m a j e v i h z u b a , najbolje

najivlje

boje i n a j o t r i j e crne otiske u svetu

je k o r i s t i t i H P p o t r o n i materijal: papir,

inkjet t a m p a a . C o l o r S m a r t t e h n i k a

foto-papir, folije i m a s t i l a .

a u t o m a t s k i p o d e a v a o d n o s e boja.

Zato, zaboravimo mitove.

N a j v e r n i j e boje dobijate

H P D e s k J e t 6 9 0 e zaista p a p i r u

jednostavno

u b a c i v a n j e m n a e g f o t o - k e r t r i d a sa tri

udahnuti n o v i v o t .

k o m o r e . F o t o - k e r t r i d , k o j i radi u sprezi

Z a detaljnija o b a v e t e n j a p o z o v i t e

sa s t a n d a r d n i m k o l o r k e r t r i d o m , s a d r i

autorizovane distributere H P :

c r n o m a s t i l o na b a z i boje, svetlu

OnLine Computers,

nijansu m a g e n t a i
cijan mastila.

B u l e v a r N i k o l e Tesle 42a,
^

N o v i Beograd,

R e z u l t a t su t a m p a n e

tel/fax: 692 4 9 3 ,

s l i k e sjajnih p r e l i v a ,

694 4 9 8 , 696 417.

n a n i v o u fotografije.

C H S , Vladimira

A l i to nije sve!

P o p o v i a 6,

S e r i j a H P D e s k J e t 6 9 0 m o e se

Genex Apartmani, N o v i Beograd,

pohvaliti listom dodatnih pogodnosti

tel/fax 2222 060.

d u o m o d brontocefaloihtiosaurusa

od

HP TAMPAI. DA PAPIR RADI Z A VAS.

V R E M E

fNo328

Politika
Tema Vremena: Oficirska beda

Protesti: Prelaz preko Albanije

10

Leviari: Manevri u mijoj rupi

12

Diplomatija: Korupcija u fraku

16

Rat peacima: Dodavanje gasa 20

D o p u n a : Prepoznavanje batinaa 21
Kragujevac: Peat pendreka

22

Kraljevo: Jablan pred optinom

24

Univerzitet: Beanje iz geta

27

Ekonomija
Postizborna groznica: Prelazak preko Albanije
M i l o e v i p o s t a j e s v e v i e p r e d s e d n i k n e e g a t o je p r a z n i n a . Nje

Reforme: Ponuda Grupe 17

28

Ljubljana: Vazduna teta

31

gov o v e k p r e z r e n rektoruje n a p r a z n o m univerzitetu, njegovi direk

Svet

tori u p r a v l j a j u k o l a m a u k o j i m a p o i n j e g e n e r a l n i t r a j k , n j e g o v i ljudi

Albanija: Eksplozija energije

34

upravljaju p r e d u z e i m a koja j e d n o p o j e d n o najavljuju t r a j k , t r a e i

eka: Nova prva dama

35

zaostale plate

Alir: Dihad i ramazan

36

Italija: Konture nove drave

37

strana

10

Tema Vremena:
Oficirska beda
Kako
bojnik

to

da

ima

generaletiri

v e u platu od
majora?

Kultura

Kada

kojim s l u a j e m

puta

generalbi

se
beo

41

R o m a n : Pobaena provokacija

42

F i l m : Fest '97

g r a d s k o m buvljaku i komandovao

40

Premijere: Hamlet

Podlistak

general

Perii pojavio na

Pozorita: Savest na ispitu

45 - 55

ivot

"mirno",

p o l o v i n a I j u d i z a t e z g a m a u k i p i l a bi s e u t r e n u . K o l i k e s u p l a t e hr

Z d r a v s t v o : Haos u Kovinu

56
58

Diplomatija: Korupcija u fraku

G l u m a c : Telal beogradski

61'

G d e s u pare o d grkih v i z a ? K o o t i m a vile po D e d i -

Intervju: Pele

62

vatskih, s l o v e n a k i h i bonjakih

Makedonija: Drava na promaji

oficira?
strana 6

nju? Privatizacija k r e n u l a o d diplomatije. t a se

sve

r u i , p r e g r a u j e i s u a v a d a bi m i n i s t a r M i l a n M i l u t i n o v i d i r e k t n o iz g a r a e , liftom, s t i z a o u k a n c e l a r
iju. K o s e s v e u s e l i o , a k o t e k n a m e r a v a d a s e
u luksuzne objekte

useli

SMIP-a?
strana

16

Podlistak: Fest na 12 strana

I n t e r v j u i : ' F o n Trir, P i t e r D e k s o n , G o r a n P a s k a l j e v i , P i t e r G r i n evej... S e a n j a : Milutin oli L i n i s t a v : N e n a d Duki V o d i : R e
cenzije 36

filmova
strana 45 - 55

4 Nedelja
14 Duh Vremena
26 Zona sumraka
32 Ljudi i vreme
39 Meridijani
43 Stanje stvari
43 Scena
64 Peta
66 Vreme uivanja
Naslovna strana:
Terazije, 27. januar 1997.
Fotografija: Drako Gagovi

N E D E L J A

25* j a n u a r - 1. f e b r u a r

1997.

Kako saznaj emo

Miloevi postaje papa,

Bulatovi trener

Obavetenje
itaocima
Zbog
neuobiajeno
velikog poveanja
rabata, na ak 40
od sto, koji je
nametnula "Politi
ka", itaoci maga
zina NIN, Vreme,
Nedeljni telegraf,
Intervju, Profil moi e ubudue
da kupuju ove no
vine samo u prodavnicama ostalih
prodajnih mrea.
Pozivamo zainteresovane iz mesta
gde ovi listovi ne
stiu da se jave
pomenutim re
dakcijama radi
dogovora o organizovanju prodaje
novina.

"Lejkersa"...

...Milo ukanovi direktor "Benetona", Dragan Tomi gitarista "Nir

vane", a u drugom meanju kadrovskog pila i ostali e doi na prava
mesta. alu na stranu, to god oni da postanu, srpsko demokratsko pitanje ni
vie u domenu kadrovske slube
U p o r n o s t s k o j o m neko s v a k o d n e v n o potu
ra spasonosna k a d r o v s k a r e e n j a za najdublju
k r i z u n o v o j u g o s l o v e n s k o g d r u t v a postaje fas
c i n a n t n a . Z a b a v a z a n a r o d traje n e p r e k i d n o .
P o m o m e d i j a a l a v i h na tu vrstu vesti p r e l a z i
granicu profesionalnog obavetavanja. Slo
bodan V u e t i , sudija U s t a v n o g suda Srbije,
demantovao je vest da e na p o l o a j u predsednika Srbije zameniti Slobodana M i l o e v i a ,
k o j i e u s k o r o da postane p r e d s e d n i k J u g o
slavije, dok e , po i s t i m v e s t i m a , M o m i r B u l a
t o v i obrijati b r k o v e da bi postao R a d o j e K o n t i . S v e a k o M i l o e v i i p u s t i b r k o v e da b i
p o s t a o L i l i , pitanje j e e l e m e n t a r n e l o g i k e
k a k o b i sudija V u e t i m o g a o postati predsed
nik Srbije, o s i m ako je ta funkcija nasledna, pa
m u je M i l o e v i testamentarno p o d a r i .
U s t a v r e g u l i e t a b i se d o g o d i l o u k o l i k o

VREME 1. FEBRUAR 1997.

M i l o e v i ne b i v i e o b a v l j a o f u n k c i j u k o j u
sada o b a v l j a : z a m e n i o b i ga, do n o v i h i z b o r a ,
predsednik S k u p t i n e Srbije, dakle Dragan
T o m i . N o s p e k u l a t i v n o j p a m e t i , k a d se j e d n
o m otme s lanca, t e k o je na kraj stati. T a k o se
p o j a v i l a i b r e - b o l j e plasirana vest d a j e M i l o rad J a k i o d l u k o m s r p s k e v l a d e sipenjen sa
p o l o a j a d i r e k t o r a P T T Srbije, k a k o b i postao
- predsednik rekonstruisane srpske vlade.
S v e t o z a r K r s t i , potpredsednik u j o nerekonstruisanoj v l a d i , k a e da to n e m a l o g i k e . N i
M i r k o M a r j a n o v i , u o s t a l o m , nije b i o najuren
s mesta d i r e k t o r a " P r o g r e s a " da b i posle post
ao premijer.
N e k o m o r a da se o v i h dana d o b r o zabavlja
p o s t a v l j a j u i a s P a v l a B u l a t o v i a na L i l i e v o
mesto, a s L i l i a na K o n t i e v o , .da ne g o v o r i
mo o " H a v e l s i n d r o m u " , pod ijim uticajem

jedni predsednika vide u Matiji

B e k o v i u , drugi u D u a n u K o v a e v i u , a V u k D r a k o v i u samome
sebi.
N o v r a t i m o se n a j n o v i j o j s e n z a
c i j i o M i l o e v i u i B u l a t o v i u , koja,
gle u d a , i ne m o r a biti t o l i k o nere
alna. U o s t a l o m S l u b a p l a s m a n a ta
k v i h vesti u v e k se trudi da bude na
g r a n i n o j crti i z m e u realnog sveta i
" z o n e s u m r a k a " . N e k i put o n i j e d
nostavno ispituju k o l i k o je " v r u a
v o d a " , d r u g i put t e n d e n c i o z n o p o meraju t e i t e i n t e r e s o v a n j a p o l i
t i k e j a v n o s t i . T o b o n j i i z v o r i takve
vesti u o v o m k o n k r e t n o m s l u a j u
l o c i r a n i su na d v a terena: k r u g o v e
b l i s k e partiji c r n o g o r s k i h socijalista
i "nae izvore iz svetskih metropo
la". V e l i z a r u B r a j o v i u , dopisniku
"Vremena" iz Podgorice, M o m i l o
S t o j a n o v i , portparol predsednika
C r n e Gore, doslovno je rekao slec ^ e : " O v l a e n sam od predsjed
n i k a M o m i r a B u l a t o v i a da s a o p t i m
da su to apsolutne n e i s t i n e " . B i o j e
to o d g o v o r na pitanje o t a n o s t i p e
k u l a c i j a d a su se M i l o e v i i B u l a t o v i d o g o v o r i l i , na poslednjem beo
g r a d s k o m s a s t a n k u , d a p r v i bude
p r e d s e d n i k , a drugi p r e m i j e r savez
ne d r a v e . Iz k a b i n e t a M i l a u k a n o v i a , na m o l b u n o v i n a r a " V r e m e
na" z a izjavu p o v o d o m p e k u l a c i j a o
novoj kadrovskoj kombinatorici i
n a v o d n o m u n o m sastanku c r n o g o r
s k o g p r e m i j e r a sa M i l o e v i e m , sti
gao j e ovaj o d g o v o r : " N e k a pitaju
one koji su to o b j a v i l i " . K o l e g a B r a j o v i kao pouzdano javlja sledee:
" S i g u r n o j e da B u l a t o v i i M i l o e v i
v o d e i n t e n z i v n e r a z g o v o r e i d a de
talje t i h r a z g o v o r a ne znaju ni m n o g i
iz vrha crnogorske vlasti. N a izvor
t v r d i da B u l a t o v i nije dao p o d r k u
M i l o e v i u t o se tie aktuelne situ
acije u S r b i j i , te da razmena miljenja
o i z b o r u e l n i h ljudi federacije j o
nije na d n e v n o m redu, odnosno da e
do toga d o i tek kada se r a z r i j e i
situacija u S r b i j i . "
I z a kraj, j o j e d n a senzacija. R i a r d H o l b r u k j e na r a d n o m r u k u sa
u r e d n i t v o m j e d n o g o d v o d e i h ame
r i k i h n e d e l j n i k a r e k a o : "S M i l o
e v i e m je gotovo do juna". Ja v a m
garantujem j e d i n o da j e to H o l b r u k
r e k a o , a z a s v a ostala pitanja u v e z i
sa t i m morate se obratiti R i a r d u .

i). / .

Izdava : NP VREME" d.o.o. Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkovi
V. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi
N E D E L J N I K V R E M E " Beograd, Miarska 12-14
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkovi
ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Simonovi
KOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav Miloevi
SEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije)
REDAKCIJA: Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar iri, onja iri, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Koraksi, Slobodan Kosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Roksanda Nini,
Teofil Pani, Duan Relji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet), Nenad Stefanovi, Hari tajner,
Filip varm, Dragan Todorovi, Milo Vasi, Svetlana Vasovi - Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkov
DOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mrda (foto)
DESK Grafiki centar: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi,
Vladimir Stankovski, Daktilografi: Nada ordevi, Vera Mirkovi; Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana
Simi; Korektori: Dragica Joki, Ivana Milanovi
VREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Vanda Kuera, Milena Zdravkovi
NEWS DIGEST AGENCY: Duka Anastasijevi PRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Saa Janevski, Tatjana Jovanovi RAUNOVODSTVO: Mirjana Jankovi; Rukopisi se ne vraaju.
Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662
E-mail: redakcija@vreme.opennet.org WWW: http://wvvw.beograd.com/vreme
" V R E M E INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22,
11080 Wien, Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi;
| Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: vremeint@ping.at (Be)
ABV Media Group: Dobrila Borojevi, Ivan Mren (direktor), (Njegoeva 7/1, Telefon: 3237-173)
"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik), Milan Pajevi, Milka Vukmirica
(Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889),
PRIPREMA: Grafiki centar "VREME"; TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd,
Marala Birjuzova 3 OBRADA TIRAA: Data Press
YU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. god
ine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.

Vanevropske zemlje
Evropske zemlje
Beograd
Jugoslavija
(avionska pota)
(povrinska pota)
(kurirom)
(pota)
185 DEM
105 DEM
16 meseci
200 din
190 din
370 DEM
210 DEM
i 12 meseci
400 din
380 din
| Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme' Beograd, iro raun:
} 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miarska 12-14,
fp.fah 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplauje se
1 u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvriti na raun broj: 611
1378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama
jpreraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a
| godinja 52 broja. Ukoliko je uplaen vei ili mafiji iznos od navedenog, obraunae se duiI na trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati
jza vanevropske zemlje. Cenovnik vai od 16.11.1996. U sluaju poskupljenja lista u toku
| pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u
jvezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774 / Be 43 1 408 96 52.
m W WF% Wf Jfjjfc

M''

wl m mum

fl

II "li: mm

'%m M %,M

d o k

n e

> -, " . I I

11 Wmm.

tik 1 t i

II II MM"m% 1

!,

p r o i t a t e . . .

Ras banka pratilac vae

budunosti

.
IHiLcl
Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.l 11

. FEBRUAR 1 W .

VREME

5I

NA KRAJU LISTE PRIORITETA: Novi oficiri Vojske Jugoslavije

Vojska, politika i pare

Oficirska beda
M

Kad bi sluajno general Perii zaao na beogradski bu vijak, onako u

uniformi, i komandovao 'mirno', bar pola njih za tezgama bi se ukoilo
esnaestogodinja Marija stanuje u jednoj kasarni u Beogradu.
Njen otac oficir je Vojske Jugo; slavije ( V J ) koji je u Ljubljani
ostavio trosoban stan.
M a r i j a ivi u sobi sa roditeljima i
sestrom. U istom vojnom objektu smje
teno je j o tridesetak slinih porodica.
ajna kuhinja sa lavaboima i dva
poreta su zajedniki. Zajednika je i ve
maina. U kupatilu i W C , takoer zajed
n i k i m , na sve njih dolazi etiri kabine
za kupanje, dvije W C koljke i (Jva uavca.
"Svakodnevno se u kupatilu mogu v i
djeti m u k a r c i kako se briju, djevojke
koje se m i n k a j u , mame kako umivaju
djecu", kae Marija.

VREME

1. FEBRUAR 1997

Z a ovakav smjetaj plaa se oko dvije

do tri stotine dinara.
P O V J E R E N J E : Marija e j o rei i
da je dobro p r o l a : ula je da ima i po
rodica zajedniki smjetenih u spavaoni
cama i sa po etrnaest kreveta.
Nareeni primjer je iz "najugroenije
kategorije" aktivnih vojnih lica, to jest
onih kojima nije rijeeno stambeno p i
tanje. S l u b e n i podatak je da je takvih
oko 15.000 u V J . Ostali dijele nain i
vota veine graanstva. Plae i m kasne,
a i kad stignu - male su.
U p o r n i m demonstracijama, ako n i
im drugim, graanstvo je u cijeloj Srbiji
pokazalo da je nezadovoljno r e i m o m
koji gaje doveo u tu poziciju. K a k o V J
stalno ponavlja daje dio drutva, trebalo

bi zakljuiti da ni njeni pripadnici ne

mogu biti zadovoljni.
"Posle ukidanja sankcija meunarod
ne zajednice, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma", pie list "Vojska",
"oekivalo se da e se S R Jugoslavija br
e integrisati u m e u n a r o d n e politike, a
pre svega ekonomske i finansijske tok
ove i , na toj osnovi, oiveti proizvodnju,
uveati drutveni proizvod i obezbediti
bolje i sigurnije finansiranje Vbjske. M e
u t i m , o e k i v a n j a se, bar za sada, nisu
ostvarila".
"Nekada sam verovao u M i l o e v i a
kao Bata i v o j i n o v i u Tita", k a e vii
oficir sa N o v o g Beograda, "a sada sam
prvi poeo sa lupom u svom soliteru. Oi
mi nije otvorila ni Slovenija, ni Krajina,

mm
"Neki kau daje M U P super plaen",
ni Bosna, nego to to detetu ne mogu ku
k a e njegov kolega. "Imam neke poz
piti patike".
nanike inspektore, sad su valjda kapet
List "Vojska" otkriva kako stvari ko
ani. Plate, ako ne lau, nisu im nita po
nkretno ^toje. O d 4215 miliona dinara
sebno: oko 1800 dinara."
koliko je V J odobreno 1996, nije upla
e n o 700 miliona. Vojska je 9. januara
Po rijeima pukovnika D o r e v i a ,
1997. dugovala ukupno 876 miliona di
Ministarstvo za odbranu i G e n e r a l t a b
nara: 401 m i l i o n za plate, penzije i na
predlagali su mjere da se na neki nain
knade, te 475 miliona dobavljaima.
doe do kakvog-takvog novca. Konkret
no: da 160 miliona dolara koliko su bila
to treba oekivati u 1997? Prema
potraivanja Namenske industrije 1994.
predvianjima savezne vlade, cijene i di
preuzmu od drave i preko N B J isplate u
nar bie stabilni, drutveni proizvod po
dinarima; da se proda oruje i oprema u
rasti e za 13 posto, standard stanovnit
skladu sa Dejtonskim sporazumom; da
va za 12, a izvoz za 48 posto. "Vojska"
se ono oruje koje se ne m o e prodati,
navodi d a j e na tim pretpostavkama iz
pokloni, jer je odravanje skuplje od nje
glasan savezni budet (6500 miliona di
gove vrednosti; da se prodaju i l i iznajme
nara otpada na oruane snage) i poziva
jui se na "prognoze ve
eg broja eminentih
ekonomista" i z r a a v a
skepsu u realnost takvih
predvianja. U tom ko
ntekstu, n a g l a a v a se
vanjskotrgovinski dug
od preko dvije milijarde
dolara na kraju 1996,
opa nelikvidnost i bes
parica, iskoritenost ka
paciteta privrede ispod
40 posto itd. "Navedene
injenice ukazuju na
m o g u e daljnje pogor
anje uslova finansiranja V J " , pie "Vojska".
STREPNJA: Uko
liko priliv sredstava iz.
saveznog b u d e t a bude
isti kao u minula tri meseca, V J e krajem ove
godine doi u apsurdnu
situaciju da unapred du
guje vei deo iznosa ko ZA MORALNI PREPOROD: Pukovnik Simovi sa studentima
j i je namenjen za budet
nepotrebni vojni objekti itd. Pukovnik
za 1998", izjavio je u "Veernjim novos
o r e v i priznaje da se na svim o v i m
tima" pukovnik Radia orevi, nael
prijedlozima radilo sasvim malo.
nik Odeljenja za budet Ministarstva od
Na pitanje zato, nude se dva odgo
brane. "To znai da e u 1998. biti vrlo
vara. Prema prvom, r e i m je o d l u i o
malo para za vojsku i po tome vojna or
maksimalno da ojaa M U P Srbije, da ga
ganizacija, sama po sebi, mogla bi da se
p r a k t i n o dovede u poziciju oruanih
ugasi", nastavlja on.
snaga. Kao potvrda, osim obuke polica
T k o uzima pare namijenjene vojsci,
pukovnik orevi ne zna. Zna da umje jaca za vonju tenkova i l i upotrebu pro
tuavionske artiljerije, navodi se i da se za
sto izmeu 20 i 25 miliona dinara koliko
potrebe M U P - a izrauje V B R "orkan",
je dnevno (tonije, tokom 21 i l i 22 dana
te da knjige vojnih lica, npr. o taktici, ko
koliko radi Zavod za obraun i plaanje
Narodne banke Jugoslavije) namijenjeno je zbog besparice V J nije u stanju tam
pati, bez problema i za svoje potrebe iz
za V J , ona dobiva polovinu te svote.
daje Policijska akademija. Svoenje
"Kad pogleda miliciju, jasno je zato
vojske na prosjaki tap u kontekstu je
ne dobijamo plate", k a e jedan oficir.
razjurivanja njenih pripadnika: najbolji
"Dok se nai pitomci u Artiljerijskoj ak
kadar i najvrednije objekte p r e u z e e
ademiji u Kragujevcu guraju i po sed
policija, a ono to ostane, glumice voj
morica u sobi, a pitomci Policijske aka
sku. Recimo, uvijek e postojati poasni
demije ive ko bubreg u loju".

bataljon koji e obilaziti predsjednik Z o

ran Lili kad bude kretao na svoje daleke
dravnike puteve.
Drugo t u m a e n j e aktuelne situacije
sa financiranjem vojske polazi od o p e
situacije u ekonomiji. Para nema ni za
koga i dok se aktuelni reim bude pona
ao kako se ponaa, nee ga ni biti. Vlast
grebe po dnu kazana i ono to zahvati,
koristi da zakrpi ono to smatra da joj je
najpotrebije, a kako stvari stoje, reim se
ne sprema u nove ratne pohode, pa se V J
nalazi na kraju liste prioriteta.
"Jasno je daje vojska preglomazna i
da je p r e v i e vojnih lica svih profila",
kae aktivni oficir. "Nje.no smanjenje je,
uostalom, p r e d v i e n o i Dejtonom. M e -

utim, umjesto da se donesu racionalne

odluke ko se skida, a ko ostaje, izglad
njivanjem se samo tjeraju najbolji i na
jkompetentniji, a zadrava 'kart'".
Z a t o se takve odluke ne donose,
sugovornik odgovara protupitanjem:
"Zato je bio postavljen kordon u Kolarevoj?" Smatra, inae, daje rije o vrlo
nepopularnoj mjeri u izbornoj godini, pa
se zato zatakava i odlae.
"Osim toga, kada se zna da mora biti
otputanja i penzionisanja, a ne zna ko
e biti otputen i penzionisan, to je na
jbolji nain da se aktivnim vojnim licima
zapue usta i da se dre u pokornosti".
Kako malo ta u sadanjoj Srbiji mo
e raditi demobilizirani artiljerijski i l i
pjeadijski oficir sa etrdesetak godina,
strepnja i nepovjerenje su opi. Iz toga
razloga, sugovornici "Vremena" iz V J

FEBRUAR 1997.

VREME

Plate

Penzije

u VJ

P r o s e n e plate i z decembra 1996, iji

je deo aktivnim vojnim l i c i m a is
plaen u januaru 1997. u dinarima:

u VJ

P r o s e n e decembarske penzije, koje

nisu isplaene, u dinarima.

General-pukovnik:
General-potpukovnik:
General-major:

3218,06
2976,99
2662,74

General-armije:
General-pukovnik:
General-potpukovnik:
General-major:

3015,75
2921,47
2564,28
2329,64

Pukovnik:
Potpukovnik:
Major:
Kapetan I klase:
Kapetan:
Porunik:
Potporunik:

2204,98
1863,50
1634,10
1473,83
1346,03
1264,33
1226,62

Pukovnik:
Potpukovnik:
Major:
Kapetan I klase:
Kapetan:
Porunik:
Potporunik:
.

1902,26
1573,34
1344,99
1228,71
1133,39
1087,30
1068,08

Zastavnik I klase:
Zastavnik:
Stariji vodnik I klase:
Stariji vodnik:
Vodnik I klase:
Vodnik:

1278,99
1188,91
1121,87
1083,11
1039,12
997,22

Zastavnik I klase:
Zastavnik
Stariji vodnik I klase:
Stariji vodnik:
Vodnik I klase:
Vodnik:

1109,30
986,74
929,13
898,75
902,94
.897,00

M l a d i vodnik:
Desetar:
Razvodnik:

913,42
863,14
823,33

(Izvor: "Veernje novosti" od 29. j a

nuara 1997)

C i v i l n a lica na slubi u V J :
Doktor nauka:
Magistar:
VSS:
VS:
SSS:
Ostali:

1656,09
1557,63
1385,84
1182,62
927,03
782,40

N a navedene iznose plata aktivnih

vojnih lica treba dodati razliite na
knade. Naknada za odvojeni ivot,
koja u proeku iznosi 760 dinara, nije
isplaena.

su insistirali na potpunoj anonimnosti.

Plae su im male, kasne, ali bolje je ita
nego nita.
Marija sa p o e t k a teksta misli da je
velika veina njenih susjeda u kasarni na
strani studenata, ali k a e da nitko ne
zvidi u pola osam, niti ide na demon
stracije. Takoer, na hodniku i kuhinji,
pria se o svakodnevnim stvarima, poli
tika se ne pominje. N i k a d se ne zna,
zbog neopreznosti, m o e se ostati i bez
takvog smjetaja.
O P A S A : V J sukcesivno uvodi plat
nene opasae. Z a kone, za koje se ranije
tvrdilo da su meu najboljima na svijetu,
vie nema para. Prema pukovniku oreviu, opasa se ne stee samo kada je u
pitanju hrana, odjea, o b u a i ogrjev

VREME

1. FEBRUAR 1997.

vojnika i o d r a v a n j e borbene tehnike.

Saznaje se, m e u t i m , da vojnici imaju
dva jela na izboru "na liniji" - grah, gu
la, kupus, a nerijetko se jedu i konzervi
rane sardine i z rezervi. Voni sokovi u
tetrapaku i sline stvari predstavljaju j o
samo mutno sjeanje na J N A s kojim se
i u tom pogledu raskrstilo. arenilo uni
formi, po kasarnama - maskirne i S M B -

najbolje ilustrira oskudicu. Tvrdi se daje

slino i sa tehnikom, tj. da se opravlja
p o m o u tapa i kanapa, te da postoje
skladita i hangari u koje ve godinama
nitko nije uao.
T e k o je vjerovati da je bolje i sa
obukom. M n o g i strunjaci odavno su na
pustili V J , a navodi se i da se uslijed be
sparice maksimalno tedi sa izvoenjem
vjebi i bojevih gaanja. Uslijed toga.
dogaa se da su rezervni artiljerijski ofi
ciri neuporedivo bolji strijelci od mlaih
aktivnih kolega. Takoer, poveanju interesovanja za profesiju sigurno ne dop
rinosi ni omoguavanje aktivnim vojnim
licima da, poslije slube, obavljaju djela
tnosti "koje se ne kose sa interesima
V J " . Javna je tajna da mnogi oficiri i
podoficiri ive, zapravo, od sitnog ver
ca na buvljacima i S T R registriranim na
supruge.
" K a d bi sluajno general Perii za
ao na beogradski buvljak, onako u uni
formi, i komandovao 'mirno', bar pola
njih za tezgama bi se ukoilo", kae je
dan oficir.
List "Vojska" pie da se "u prvom
kvartalu tekue godine" m o e oekivati
daljnje p o g o r a
nje
financiranja
V J . Nakon kon
statacije da "sve
to ini sloenijim
stanje politikih i
socijalnih tenzija
u Srbiji posle i z
bora", pomalo dr
amatino
zvui
upozorenje
na
"brojne negativne
posledice, poseb
no u oblasti obu
ke, morala i uku
pne borbene go
tovosti V J " .
OEKIVA
NJA: Oigledno
je da je vojni vrh
zapoeo da se op
rezno distancira
od reima, odnos
no, od uloge jed
nog od njegovih
stubova. Bespari
ca u V J vladala je i prethodnih godina.
Sem u nemutim saopenjima, o tome se
uglavnom utalo. Trenutak u kojem je iz
abrano da se progovori svjedoi da na
dosadanji nain mogu ivjeti samo oni
koji znaju gdje zavrava 10 od 20 miliona
dinara koliko je dnevno odobreno za V J .
K o l i k o je vojnom vrhu stalo da se
ogradi od vlasti, pokazuje i demanti

REPUBLIKA SRPSKA

SLOVENIJA

FEDERACIJA BIH

odoficiri i oficiri Vojske Ju

goslavije i Vojske Republi
ke Srpske najsiromanija su
n a o r u a n a sila na Balkanu. V o j
nike plate najvee su (u d r a v a
ma nastalim od S F R J ) u Hrvat
skoj, nato manje su u Sloveniji i
upola manje u b o n j a k o - h r v a t skom delu Bosne i Hercegovine.
U R e p u b l i c i Srpskoj vojniki
posao je, ipak, najunosniji, p o t o
ono malo uposlenih g r a a n a zarauje u p r o e k u 70 D E M .
Rukovodstvo R S odluilo je nedavno da celokupni oficirski
kadar plaa iz svog budeta, ali taj proces finansijskog osa
mostaljivanja od Vojske Jugoslavije j o nije d o v r e n . Tako
p o t p o r u n i k sa paljanskog platnog spiska prima 1100, a sa
spiska V J , sa svim dodacima, 1226 dinara. Plate vodnika su u
prvom sluaju 860, a u drugom 997 dinara, dok je plata puk
ovnika V R S 1800 dinara.
U drugom delu B i H vlada veliko interesovanje za profe
sionalnu vojnu slubu. D a bi spreili socijalne nemire, vlasti
Bonjako-hrvatske federacije dozvolile su da u A r m i j i ostanu,
iako ih Dejtonski sporazum obavezuje da zadre svega 24 hilj
ade vojnika, svi koji to ele. Viak je verovatno 20 hiljada ljudi.
Uzrok ovakoj ljubavi prema uniformi lei i u startnoj vojnikoj

HRVATSKA
plati od 300 D E M . Vodnik A r m
ije B i H prima m e s e n o 360,
porunik 570, pukovnik 720
D E M . . . General Armije (najvii
in) plaen je 870 D E M . U Hr
vatskom vijeu odbrane plate su
neto vee.
Najbolji status, u svakom
pogledu, imaju oficiri u Hr
vatskoj. Ministarstvo odbrane
je zapravo van zakona, a unutar
ovog ministarstva i vojske postoje i formacije koje su pot
puno izvan sistema. N a primer, unutar vojske postoji i jedin
ica koja se zove Prvi hrvatski gardijski zbor koji je pod nep
osrednom komandom ministra odbrane G o j k a uka i nad
kojom Glavni stoer nema nikakve ingerencije. Na pitanje ko
tu koga i koliko plaa nije lako odgovoriti.
Jedno je sigurno - hrvatski vojnici su najbolje p l a e n i :
plata profesionalnog (gardijskog) vojnika je oko 1100 D E M ,
p o r u n i k a 1600, satnik (kapetan) ima 1800 D E M , bojnik
(major) 2000, pukovnik 2200, brigadir 2600, general bojnik
2800 D E M . . .
Iznad proeka u svojoj dravi plaeni su i slovenaki pod
oficiri i oficiri: vodnik ima od 880 do 1010 D E M , porunik
oko 1300, pukovnik 1870 D E M . . .

Poredenja

Rado Hrvat ide

u vojnike

S l u b e za informisanje V J da su u re
dovima M U P - a na beogradskim ulicama
p r e o b u e n i vojnici. Ista s l u b a nije
pokazala aurnost kada se u javnost po
j a v i l o anonimno pismo nekoliko garni
zona iz N i a i okolice u kome se vlast
upozorava da ne pribjegava nasilju pre
ma demonstrantima. u k a se i da je
istjerano iz slube izvjesno vojno lice
koje je bilo izabrano za o p i n s k o g
odbornika u junoj Srbiji.
Ipak, ne treba oekivati neke p u i s

tike namjere vojske. Po svoj prilici, ona

kao veoma zainteresirani posmatra ko
risti aktuelnu politiku krizu da ugrabi
k o l i k o m o e . Prosto r e e n o : ako r e i m
hoe da bude siguran da se nee u slua
ju nasilja na ulicama - bez obzira na na
reenja Generaltaba - pojedine jedinice
p r e d v o e n e nezadovoljnim oficirima
okrenuti protiv njega, neka stvori pare.
Potpuno je drugo pitanje to sadanja
vlast to nije u stanju. U k o l i k o bude sm
ijenjen, general Perii m o e postati

samo miljenik javnosti i vojnih lica, a

prijetnje daljnjom budetskom restrikci
jom potpuno su besmislene.
"Tano je da kad v i d i m M i r u M a r k
ovi, pobjesnim", kae jedan nii oficir.
" M u k a mi je i od Ilica, Tomia i drugih.
Dravnoj T V ne vjerujem odavno. M e
utim, sve to ne znai da sam za Drakovia i inia. Znam samo da se dalje
ne m o e ivjeti ovako."

FILIP V A R M u saradnji sa B. B r a t i e m , S.
Mekinom, P. V u i n i e m i R. U d o v i i e m

FEBRUAR 1997

VREME

 i
>i
CL I

KORDON PONOVO PROBIJEN: Svetosavska litija

Postizborna groznica

Prelazak preko
Albanije
Do Uskrsa crkva nee imati tako sveane prilike da poalje
tako jaku poruku, a za one vanredne ne znamo

vadesetsedmog januara, u rano jut

ro, vie od sto hiljada Beograana
ponovo je bilo na ulicama. Tog
dana, neto pre etiri ujutro, policijski kor
don koji je stajao ispred studenata jed
nostavno se povukao i studenti su posle
sedam dana ili 178 sati stajanja na ulici
mogli da zabelee 7:0 protiv policije. I opet
su krenuli u "etnju" u koloni koja se iz
minuta u minut uveavala dinamikom uo
biajenom za ove sedamdesetodnevne de
monstracije - relativno maloj grupi, po
nekom zakbnu uveanja mase, oas se pri
drui hiljade ljudi. Studenti i oni koji ih
vie zbog sebe nego zbog njih podravaju
bukvalno su protrali navie prema Slaviji,
gde su, uz dilemu da li ii na Dedinje,
krenuli ka Kaleniu, pa, to kae stara
anegdota, u ulicu velikog ruskog pisca
Maksima Gorkog, pa na Bulevar revolu
cije, pa u Ruzveltovu, pa iz nekih razloga
pored Novog groblja, pa radi podseanja
na neke obaveze pored policije u 29. no

10 VREME

l. FEBRUAR 1997.

vembra, pa, u drugom krugu, pored fabrike

falsifikovane stvarnosti zvane T V Bastilja,
pa nazad u Kolarevu ulicu u podnoje palate Albanija. Tih sto sedamdeset osam sati
stajanja, koji su tog jutra istekli, zaista su
liili na neku vrstu simbolikog "prelaska
preko Albanije", po naporu uloenom u
traenje izlaza iz okruenja koje pred
stavljaju politika blokada, licemerje i
bezakonje u kome se nala zemlja u kojoj
oni investiraju u vlastitu budunost. Moda
je to mesto postalo i svojevrsni ured za sticanje graanske legitimacije i prilika da
razne profesionalne asocijacije, inae
slabe, neorganizovane, neefikasne i u os
novi bez unutranje solidarnosti, pokau da
postoje. Jedan studentski gest, sluajan ili
ne, ironino seni taj trend. Ti mladi man
gupi dosetili su se da obeaju da e izdavati
potvrde onima koji im daju podrku.
LITIJE: ansu da se nekako zavri ta
naporna studentska akcija simbolikog
samortvovanja za graanska prava for-

malno je dao patrijarh srpski gospodin

Pavle, zatraivi od vlasti dozvolu za pro
lazak litije na Svetoga Savu kada je.
izmeu ostalog, kolska slava. Na Svetoga
Savu litije se u Beogradu obino ne nose i
taj gest je zapravo predstavljao ponovljenu
jaku politiku poruku iz Srpske pravo
slavne crkve, nakon najave njenog vrha da
e u sluaju upotrebe sile stati na stranu
graanstva, posle decembarskog saoptenja Svetog sinoda S P C , Patrijarhove
boine poslanice i novogodinje estitke.
Bila je to ogromna tiha procesija u kojoj su
se u sunano jutro uli samo liturgijsko pojanje i zvona u crkvi na Vraaru. Patrijarh
je, posebno se obraajui studentima,
naao posebne rei za njihovo "staranje za
istinu, pravdu i potovanje dostojanstva
ljudske linosti i njihovog demokratskog
slobodnog izraavanja ljudske volje". Do
Uskrsa crkva nee imati tako sveane pril
ike da poalje tako jaku poruku, a za one
vanredne ne znamo.
Sredstva kojima Crkva raspolae u Sr
biji su samo indirektna, ona ne kontrolie
nikakve "demohrianske partije" i nema
instrumente za direktnu politiku akciju.
Litije su jo od predratnih borbi oko tzv.
Konkordata, zapamenih kao "krvave
litije", jedan od, kako se veruje, njenih jak
ih instrumenata. Povodi za direktne izlaske
Crkve na politiku scenu su retki, a ti izlas
ci, mada obino slede ve pokrenute mas
ovne pokrete, uglavnom prate i ubrzavaju
glavni tok narodnog raspoloenja. Godine
1989. Crkva se ukljuila u tadanje "do
gaanje naroda" noenjem motiju Cara
Lazara po svim krajevima gde su tada ive
li Srbi; godine 1991. u martovskim
zbivanjima patrijarh Pavle se, najpre nesh
vaen a zatim pozdravljen skandiranjem
"Pajo majstore", angaovao da se izbegne
sukob pobunjene dece na Terazijama i nji
hovih roditelja okupljenih na proreimskom skupu na Uu; godine 1992. Crkva
je jednim otrim saoptenjem zauzela antireimski i antikomunistiki stav, to nije
bilo od presudne vanosti za tadanji poli
tiki proces, i bezuspeno je pokuavala da
ujedini opozicione lidere u duhu tadanje
vladajue ideoloke sintagme o sabornosti
Srba. Godine 1995. Crkva organizuje niz
manjih skupova uz svakodnevnu zvonjavu
svih crkvenih zvona povodom kraha i izg
ona krajikih Srba. Od tada praktino nije
bilo tako jakog politikog nastupa Crkve.
Protest studenata na ulicama pokazao
se i za Crkvu, kao uostalom i za mnoga
profesionalna udruenja, pogodnim za
izraavanje
politikog
protesta
bez
partijskog izjanjavanja s kojim vrh Crkve
u bliskoj prolosti nije bio najsrenije ruke.
Poto se sve u Srbiji polako menja, menja

se i karakter nastupa Crkve. Ona ponovo

naglaava da ova politika kriza ima karak
ter dravne krize, ali sada ne zastupa nacio
nalni kolektiv nego zatitu dostojanstva
graanina.
S T R A H : Reim se nije obazirao na
simboliku svetosavsku ansu (sveti Sava
je, kao to se zna, mirio zavaenu brau
Stevana i Vukana) i nije se odluio da de
finitivnim povlaenjem policije sa ulica
uini jasan gest u pravcu sporazumevanja,
nego su istoga dana popodne, da bi se opet
pokazalo ko ima golu vlast - policijski ko
rdoni vraeni na Terazije. B i o je to j o
jedan bezuspeni pokuaj da se ogranii i
razbije dvomesena graanska pobuna
protiv politike koju, po prilino raspros
tranjenom uverenju, mada je ona imala i
dosta sauesnika, u Srbiji personalizuje
predsednik Srbije. Zahvaen takozvanim
"groznim strahom diktatora", ovek koji
obavlja tu funkciju izgleda kao da ne vidi
razmere dogaaja i jakim dozama sve
somnabulnije propagande, koju definie
njegova ena, pokuava da dokae da je to
rezultat neke svetske zavere plaenika.
Njegovo okruenje moe biti zainteresovano da on nastavi ovako, poto to omo
guuje mnogima da se od sauesnitva
operu i raun ostave samo njemu, po istoj
"pravdi" po kojoj je on "bio glavni" u na
jtraginijoj deceniji novije srpske istorije.
Ima neke logike i u tome da reim odugov-

USPELA VEZBA: Studenti na^Slaviji

SVI U CENTAR: Beograd, 28. januar

laenjem
zapravo
radi
malo
na
produavanju protesta kako bi se u tom
kontekstu zavrili unutranji obrauni i
oznaili krivci - na primer bar za "neselek
tivno iskljuenje struje". Predsednik, po
sopstvenim recima, "nije brojao glasove" i ,
mada niko ne veruje da je operacija "gla
saki listi" izvedena bez njegovog znanja,
neko i za to mora ispasti kriv.
On, oito manevriui. "daje
Ni", a "ne da" Smederevsku
Palanku, dok se nastavlja pra
vna arada u Beogradu. On
postaje sve vie predsednik
neega stoje praznina. Njegov
ovek prezren rektoruje na
praznom univerzitetu, dok stu
denti demonstriraju na ulica
ma; njegovi direktori upra
vljaju kolama u kojima po
inje generalni trajk; njegovi
ljudi upravljaju preduzeima
koja jedno po jedno (ove nedelje beogradski metalski ko
mpleks) najavljuju trajk tra
ei zaostale plate... Njegovo
ministarstvo spoljnih poslova
alje depee i trai razjanje
nja dok on rizi kuje da zemlju
ponovo povede ka izolaciji.
G L A S I N E : O njemu ko
laju i , stoje za jednu profesiju
o prilino loe, odmah se i tamg paju najrazliitije glasine (sko9 ro kao o Kaliguli), koje, valjda
| normalno, prate ovakva vre
o mena krupnih intriga i "meanja otrova"- daje bezvoljan.

da je bolestan, da se ali da mu je svega

dosta, naprotiv, daje zdrav ali da samo pije
viski i ni sa kim ne razgovara, da misli ona
ko kako njegova ena pie, da veruje da je
protiv njega skovana plaenika zavera,
samo to i nita drugo, da ne da ni gram
vlasti, daje nekoga oamario, ne, samo isterao napolje, da je neobaveten, da je,
naprotiv, specijalno obaveten, da mu ak
emituju specijalne emisije s kompletnim
izvetajima o demonstracijama pravljenim
samo za njega, da priprema bekstvo u
Grku gde ve ima brod, ne. da e zauzeti
mesto predsednika Jugoslavije, ono koje
dri Lili, i da e se od svega distancirati...
Istoga dana kada je kroz Beograd pro
la svetosavska litija, dola je vest daje Prvi
optinski sud u Beogradu ponitio odluke
Gradske izborne komisije i tako se nastav
io onaj pravniki ping-pong koji vie ni
koga ne fascinira. Toga dana je u Beogradu
boravio ruski ambasador Igor Ivanov, iju
je misiju, kao i boravak delegacije ruske
Dravne dume, reim koristio za jednoveernju propagandu "meunarodne ak
tivnosti" i "podrke stavu da se sporovi
ree u institucijama sistema". Ivanov je
posle susreta s ministrom inostranih poslo
va Milutinoviem jo utao, a onda je, ve
posle prvih susreta s liderima opozicije i sa
studentima, uvodei u igru i takav argu
ment kakav je "stabilnost regiona", dao do
znanja kako i ruska strana, zapravo, od
Miloevia oekuje da ipak poslua savete
O E B S - a . Puke agencije javljaju i o nekoj
maglovitoj Miloevievoj najavi da e "za
dva dana" neto preduzeti. Novi ameriki
dravni sekretar Medlin Olbrajt (posle rata

I. FEBRUAR 1997. VREME

11

nakratko iteljka Beograda) najavljuje

novi pritisak na Miloevia.
JAVNA V E B A : Opozicija zvidi, se
ta i eka. U Smederevskoj Palanci odluuje
da paralelno konstituie svoju skuptinu
kao znak protesta to su socijalisti konstituisali skuptinu sa "svojom veinom". U
Beogradu se termin glavnih demonstracija
pomera na kasno vee, ime se akcija "Uh
vati ritam da bi oni uhvatili maglu" pret
vara u niz rrtareva razliitih kolona iz ra
zliitih delova grada ka centru. U sredu (29
januar) studenti, poto su se malo ispavali,
demonstriraju "javnu vebu organizovanog
kretanja u naseljenom mestu", nosei spe
cijalne "Propusnice za slobodno kretanje u
svim pravcima... duina koraka 4 ina...
Registered walk...". Zauzeli su Slaviju,
Nemanjinu, Beogradsku i Karaordevu ul
icu, Savski plato kod eleznike stanice, da
pi potom opet posetili omiljenu " T V Bastilju" u beskrajnom okretanju tog postizbornog protestnog karusela...
U nedelju (26) u vee, tokom veernjih
demonstracija, u raznim delovima Beogra
da bilo je incidenata, policijskog batinanja
i uletanja automobila u masu, a ve u uto
rak uvee sve je teklo mirnije. Kolone de
monstranata s Vraara, od Vuka, sa Slavije, s Novog Beograda buno stiu na Trg
republike. U kasno vee, po mrazu koji
pomalo tipa za obraze, va reporter - s
prilino vrstim uverenjem da dogaaji de
finitivno idu svojim tokom i da ih malo ko
moe predvideti, da je teko razumeti
ponaanje ovog naroda, a j o manje nje
govih vladalaca i sa oseanjem oveka koji
je hodajui izlizao dva para donova preputa se malom dekadentnom zado
voljstvu (kakvo je valjda moglo da se nae
u salonu "Titanika"): odlazi u restoran ho
tela "Moskva" da, gledajui na "okupirane
Terazije", popije topli rum-pun po kom&
pliva komad limuna. Zato rum-pun?
Zbog j o jedne provale seanja na kalvados. Jednom, kada je va reporter bio mlad,
kao sada ova deca s pitaljkama, on je u
kragujevakoj kafani "Balkan", glasom
koji se kolebao izmeu mecosoprana, bari
tona i basa, gledajui u plafon, glasno
zatraio neto to je smatrao drugaijim i
neobinim: "Kalvados!". Kelnerica, podebela i poolinjala, obrisavi ruke o kecelju i
dobrano ga odmerivi, uzvratila je: "Sa* u
ti donesem!". Pun je dobar. Neki kvartet
svira valcere u polupraznom restoranu
"Moskva". Spolja dopire zvuk protestnih
pitaljki i plastinih navijakih truba. S one
strane stakla, dok se zagrevaju motori di
pova i autobusa, policajci iz Kruevca cup
kaju na mrazu, ekajui, da im istekne
smena.

MILAN MILOEVI

12

VREME

FEBRUAR 1997.

Previranje u SPS-u

Manevri u mijoj rupi

U vladajuoj partiji piu analize i izvetaje i svi strahuju dokle
e na kraju stii nova metla najavljene diferencijacije

"U:

svemu to nam se deava, mi

trpimo pritiske, dobro, trpimo ih,
ali to ne znai da treba da idemo u
miju rupu", izgovorio je, prema nekim
novinskim izvetajima, predsednik Srbije
Slobodan Miloevi na prolonedeljnoj
sednici Glavnog odbora Socijalistike par
tije Srbije. Iz ovih novinskih izvetaja, pra
vljenih oigledno "iz druge ruke" (najverovatnije tako to je neko od socijalista pri
sutnih na ovoj sednici "pozajmio" novinar
ima svoje beleke), teko je ba do kraja
razluiti staje sve Miloevi hteo da porui
svojima. Najverovatnije je nameravao da
ih trgne, razdrma, ohrabri i ubedi kako
stvari i nisu crne koliko izgledaju, i kako
se, posle smandrljavanja lokalnih izbora,
pravi srpski derbi - republiki izbori - igra
pred kraj ove godine.
Pria o "mijoj rupi" mogla bi se, me
utim, itati i neto drugaije. Grki
dnevnik "Elefterotipija" i londonski "Gardijan" "proitali" su je tako to su "otkrili"
kako se predsednik Srbije, navodno, pri
prema da pobegne u Grku (gde su pare
ve sklonjene) ako proceni daje to potreb
no. Miloevi, meutim, svakako zna za
onu teoriju po kojoj mi koji ima samo jed
nu rupu, u stvari nije dobar mi. Kao ovek
koji uvek pokuava da prkosi teoriji i logi
ci, srpski predsednik je, dodue, do sada
mnogo puta dovodio sebe u poziciju mia
sa samo jednom rupom i , zaudo, iz mno
gih klopki uspevao da izae ak i prividno
ojaan. Uvek se naao neko ili neto da mu
poslui kao zaklon. Ovoga puta, ini se,
Miloevi najdue okleva da napusti rupu
u koju je ponovo sam sebe uterao ne
priznavanjem rezultata izbora. U Grku
mu se, osim na letovanje, izgleda ne ide i
morae zato da iskopa neto drugo.
Prema nekim nagovetajima, predsed
nik Srbije e najverovatnije pokuati da
izlaz iz sadanje situacije i najdublje krize
u kojoj se njegov reim ikada naao, po
trai preuzimanjem inicijative. Sa nekoliko
moda i spektakularnih kadrovskih poteza,
rekonstrukcijom vlade i najavom "ozbilj
nih" ekonomskih reformi, pria o lokalnim
izborima, kraama i protestima irom Sr
bije trebalo bi, kako je planirano na zat

vorenim sednicama u vrhovima SPS-a, po

lako da pone da gubi na znaaju. Unutar
same vladajue partije takoe e se menjati
mnogo ta, kako bi ova nekada mona
partija ponovo dola do kakve-takve inici
jative koju oito vie nema. Uskoro se mo
gu oekivati i izbori u svim organizacijama
SPS-a koje su izgubile lokalne izbore, a na
poslednjoj sednici Glavnog odbora stranke
ponovo je pomenuta gotovo ve zaboravlj
ena re "diferencijacija".
R A Z V L A E N J E : to se dogaaja na
ulicama tie, planirano je da se nastavi
uglavnom po starom: "meka represija"
prema demonstrantima kada je to "nuno",
sitni ustupci, diplomatsko razvlaenje i
tave prie to je mogue due i , na kraju,
moda i priznavanje Gonzalesovog izve
taja. A l i tako da se sve to u javnosti protu
mai kao posledica meunarodnog pritiska
i dobre volje socijalista, a nikako kao
popuatanje i uzmicanje pred zahtevima
"petokolonake opozicije".
Po recima naeg sagovornika (prosenog funkcionera SPS-a), konsolidacija par
tijskih redova zamiljena je pre svega pre
ko unutarpartijskih izbora koji e biti odr
ani uglavnom u sredinama gde su lokalni
izbori izgubljeni. Trenutno svi u SPS-u pi
u analize onoga to se zbivalo poslednjih
meseci i , reklo bi se, upiru prstom u nekog
drugog. Oni iz partijskog vrha esto tvrde
da su lokalni izbori izgubljeni u velikim
gradovima zbog greaka lokalnih rukovod
stava. Na nedavnoj sednici Glav-nog odbo
ra SPS-a Gorica Gajevi, gensek ove par
tije, tvrdila je kako je uzrok poraza u
nekim gradovima to to pojedini lanovi
SPS-a i J U L - a nisu shvatili znaaj i sutinu
zajednike liste, ve su jedni drugima bili
opozicija. Istom prilikom, ona se poalila i
na to da "neki kandidati nisu bili pravi", a
nekima je opet zamereno da su u predizobornoj kampanji vie vremena proveli u
kabinetima nego to su ili meu graane.
Istovremeno, iz baze uglavnom upiru
orst u partijski vrh na elu sa Gajevikom i
ainoviem i tvrde kako je upravo njihova
nesposobnost glavni uzrok izbornog neuspeha. U optinskim odborima SPS-a tvrde
kako se izbori dobijaju ili gube zbog onoga

to ini partijski vrh. U svakom sluaju, svi

u vladajuoj partiji piu ovih dana analize i
izvetaje i svi strahuju dokle e na kraju
stii nova metla najavljene diferencijacije.
Za sada su poieni samo oni koji su na
jvie trcali: vodei niski socijalista Mile
Ili, jer je bezono krao na izborima, i gra
donaelnik Beograda Neboja ovi, jer je
0 kradi otvoreno govorio. Oba iskljuenja
stavljena su kasnije u kontekst "stvaranja
jedinstva i vrstine u.partiji". N a sednici
G O SPS-a sam Miloevi je navodno
pominjao "selektivnu diferencijaciju", to
bi trebalo da znai kako nee stradati svi
koji su izgubili izbore. " U nekim sredina
ma izbori se jednostavno ne mogu dobiti,
ma ta socijalisti uradili. Uostalom, nije
isto izgubiti izbore na Starom gradu, ili u
Kragujevcu i Pirotu, i o tome e se verovatno voditi rauna prilikom predstojeih
partijskih rasprava o odgovornosti za neuspeh", kae sagovornik "Vremena".
INSTIKT S A M O O D R A N J A : Da
mnogi u SPS-u imaju razloga da strepe,
pokazuje i primer Milorada Jakia, direk
tora Javnog preduzea PTT. Jaki, koji je
vaio za jakog i pouzdanog oveka SPS-a,
"razreen je dunosti" istoga dana kada je
objavljeno daje u ime PTT-a potpisao ugo
vor o upisu 10 odsto "Politikinih" akcija (u
vrednosti od 5.100.000 D E M ) . Direktor
PTT-a smenjen je, naravno, odlukom
Vlade Srbije, ali izvor "Vremena" tvrdi da
se u partiji moe uti kako je "debelo
zabrljao." Sve to ne znai da Jaki kao
"sposoban kadar" nee koliko sutra "zglajzati" na neku novu funkciju (takvih primera u SPS-u ima podosta). Istovremeno, na
zao glas medu lanstvom SPS-a dospeli su
1 mnogi direktori vanih "espeesovskih
firmi". Pogotovo kada novine objave da su
im lopovi iz kue odneli "150.000 D E M i
prilinu koliinu zlata".
U SPS-u je istovremeno poeo izgleda i
proces "samodiferencijacije". Otpoeo ga

Dnevnik

je Branko Todorovi iz Nia, poznatiji kao

Bata Bane, pekar i jedan od elnika SPS-a
u ovom gradu. Ljut to je njegova partija
"izdala svoje ljude", Bata Bane je ispriao
nekim listovima kako je izgledao mehani
zam izborne krade u Niu: u opticaju je, p o
njegovom priznanju, bilo izmeu 15 i 20
hiljada lanih listia, poznata su i imena
ljudi koji su te lane listie ubacivali u
kutije, a poznata su i imena onih koji su iz
voenje itave akcije pratili iz Beograda pre svih Nikola ainovi i Gorica Gajevi,
ali i neki ljudi iz pravosudnih organa.
Sam Bata Bane mogao bi se uzeti i kao
svojevrsna paradigma onoga to se trenut
no zbiva u SPS-u, i to ne samo zbog
"samodiferencijacije" kojoj je pribegao.
Ovaj bivi loa parnih kotlova u J N A , pa
zatim pekar, meteorski je uzleteo do
funkcije potpredsenika gradske vlade u
Niu i postao jedan od najbogatijih Nilija.
Prolog leta kada su niski radnici trajkovali na ulicama ovoga grada i traili plate
kojima mogu da nahrane svoju decu, mno
gi su podseali kako je Bata Bane
svojevremeno dobio ogromne koliine (ni
kada plaenog) brana iz robnih rezervi,
zahvaljujui emu je kasnije sagradio svo
ju lokalnu imperiju. Niska opozicija je
vlastima nudila dokaze o ovim mukama,
ali to vlasti u ovom gradu (a izgleda i ire u
SPS-u), nisu elele da uju. Moda i zbog
injenice koja se ovih dana pominje - daje
Bata Bane uloio nekoliko miliona D E M u
poslednju predizbornu kampanju partije
kojoj je da jue pripadao.
Nedavno u razgovoru za "Vreme",
Ognjen Pribievi iz Instituta drutvenih
nauka predviao je kako e se veoma brzo
oglasiti mnogi kojima, posle svega to se
dogodilo, SPS i J U L vie nee biti potreb
ni. "Unutar vladajue strukture SPS-a i
J U L - a , u jednom momentu kada se reim
jo vie zaljulja, nastupie situacija u kojoj
e sve vei broj profitera koji su u vrhu

pod

naponom

Na poslednjoj sednici Vlade Srbije smenjen je direktor

Elektroprivrede Srbije, dr Duan Jovanovi. Tako neto se i
moglo oekivati posle poslednjeg "dnevnika" dr Mirjane
Markovi u "Dugi", u kojem je, pod datumom 31. decembar
1996, izmeu ostalog zapisano kako je, navodno, desnica
preuzela kontrolu nad srpskom elektroprivredom, pa dri
levicu u mraku. Povod za razmiljanje o tome ko kontrolie
struju u Srbiji (misli se na elektroprivredu, ne na kuu "Politi
ka"), bila su zapravo iskljuenja u toku novogodinje noi. Dr
KAZNA: D. Jovanovi
Markovi je tvrdila da je u pitanju ista pakost koja je vei
deo Srbije ostavila bez struje, dok su se odgovorni iz Elektrodistribucije pravdali daje
sistem bio preoptereen. Tu i tamo ule su se i glasine kako je u novogodinjoj noi bez
struje bilo i Karadordevo u kome je, navodno, predsednik Srbije sa suprugom ekao Novu
godinu. Elektroprivreda i loe funkcionisanje ovog sistema uli su kasnije i u zakljuke sa
sednice G O SPS-a.

MOBILNI: Milorad Jaki

drave poeti da brane svoju egzistenciju.
Njih tada nee previe zanimati sam
Miloevi, ve lini opstanak i poslovi."
Ve pominjani "prosean funkcioner"
SPS-a teko moe da predvidi ta e se na
kraju dogoditi sa konstituisanjem beograd
ske skuptine i kome e ona na kraju pripas
ti. N a poslednjim sednicama najviih
partijskih organa stvari se nisu previe pomerile od prethodnog stava da se "Beograd
ne srne prepustiti opoziciji". U meuvre
menu, razvoj dogaaja, pre svega pravna
zavrzlama, krenuo je izgleda u pravcu uvo
enja prinudne uprave nad glavnim gra
dom. Poetkom februara (tanije 4. febru
ara), istie i zakonski rok do koga bi nova
Skuptina grada trebalo da bude konstituisana. Neboja ovi uporno ponavlja da
moe sazvati samo onu Skuptinu koja je
izabrana 17. novembra, a to znai sa vei
nom koja pripada koaliciji "Zajedno". Verifikovanje mandata poslanika je posao G1Ka koji, takoe, izgleda ne namerava da
promeni prvobitno miljenje. Vreme sve
bre istie i Beograd je sve blii prinudnoj
upravi koju proglaava republika vlada.
"Takvo reenje je pominjano na naim
poslednjim sastancima, iako ne iskljuu
jem mogunost da se u poslednji as vrh
odlui za neto drugo", kae sagovornik
"Vremena" iz SPS-a. "Ono to sigurno
znam jeste daje sve upropastio ovi koji
nas je izdao oko Beograda. Da je sazvao
Skuptinu poetkom decembra, kada je
mogao i kada je to traeno od njega, ni
koga vie ne bi bilo na ulicama. Sve bi bilo
kao na Novom Beogradu. Tamo su tri dana
posle saziva nove skuptine protestovali i
kasnije ih vie nigde nije bilo."
Rasprava na Glavnom odboru SPS-a

FEBRUAR 1997. VREME

13

pokazala je da po najveem partijskom

problemu odnosima sa J U L - o m nije doz
voljeno eprkati. Pojedinim lanovima
G O , koji su izokola nainjali ovu temu,
odgovorio je Radmilo Bogdanovi reeni
com koja je sugerisala da o odnosima SPSJ U L nema ta da se pria. "Kako nam nije
jasan na odnos sa levicom, kada je to
predsednik rekao, a usvojio G O i IO. Prob
lem je samo u personalnim odnosima", ob
jasnio je prvi srpski policajac "u senci"
Radmilo Bogdanovi.
Pukotine koje su se posle izbornih prevara pojavile na levici izgledaju, ipak, neuporedivo vee nego to se to ini onima
koji su zadueni da preko reimskih medi
ja ire optimizam i ve najavljuju pobedu
na narednim izborima, pre nego to su i oni
prologodinji "izbrojani" i okonani. Up
ueni tvrde da se lanstvo SPS-a prilino
pasivizovalo i da se i ono zavuklo u "miju
rupu" zbunjeno pre svega postupcima sopstvenog rukovodstva. Strategiju levice ob
janjavao je nedavno predsednik J U L - a
Ljubia Risti koji je tvrdio kako levica
ima ansu da pobedi opoziciju i pri tom
predloio: "Treba se skoncentrisati na bre
i zbunjujue poteze, ime se moe dobiti
na inicijativi. Sada je momenat za rai
avanje stvari."
Potezi koji se vuku u poslednje vreme
zaista su zbunjujui za sve, pa i za lanstvo
partija sa levice. Tako, na primer, samo dan
poto Ministarstvo pravde zakljui kako je
Gonzalesova komisija pogreno utvrdila
injenino stanje u nekoliko gradova, pre
dsednik SRJ Zoran Lili na zatvorenoj sed- j
nici G O SPS trai da se Gonzalesov iz-i
vetaj u celini usvoji i ispotuje.
Slinih primera o "zbunjujuim potezi
ma", koje pominje Ljubia Risti, ima in
ae na pretek. Teko je, meutim, poverovati daje re o detaljno razraenoj strate
giji koju levica ima, jer je do sada jedina
prepoznatljiva strategija bila svedena na
"iznurivanje protivnika". Pre e biti da
ovoga puta nikome nije jasno kako se
naputa ona "mija rupa". Kada se izlazilo
iz bosanskog rata, kao zaklon je posluila
meunarodna zajednica. Ovoga puta toga
zaklona nema.
Deo objanjenja mogao bi se pronai i u
onoj pomalo ve zaboravljenoj izjavi espeesovskog mudraca Rake Radovia, koji
je pre nekoliko godina ovako tumaio
"""tajnu uspeha" sopstvene partije: " M i smo
ekipa koja stalno dobija utakmice, jer ima
mo i one koji krljaju i koji organizuju igru".
Gledano sa strane, stvari su se u meuvre
menu prilino promenile. Organizatori igre
se gotovo ne primeuju, a "krljatori" poput
Rake "vie ne postizavaju" ko nekad.

NENAD L J . STEFANOVI

14

VREME

1. FEBRUAR 1997.

Duh Vremena

Postalo je jasno da produavanje konfrontacije s ostatkom

sveta prilino sigurno vodi u unutranje sukobe

va pretposlednja scena drame u Sr

gov reim se, iz dana u dan, sve vie uda
ljava od graana Srbije i razilazi s njima.
biji moda je ispala malo otegnuta,
Svako ide na svoju stranu i to je problem i
barem za ukus svetskih televiz
za jedne i za druge, ali e graani lake us
ijskih ekipa, ali niko od njih ne usuctuje se
peti da sami organizuju nove institucije
da ode odavde, slutei da odlaganjem sa
vlasti, nego to e staroj vlasti poi za
mo rastu izgledi za uzbudljivo finale. Z a
rukom da nae nove podanike.
njih je to, valjda, kao da gledaju akrobatu
koji se polako penje uz beskrajno visoke
Napor ka graanskoj konsolidaciji zemerdevine, dok cirkuski orkestar svira sve \ n l j e izbija iz prirode dananjih protesta.
bre i glasnije, da bi s njihovog vrha skoio
Zahtevajui da se prizna njihova izborna
u plitki bazen.
volja, ljudi se, sjedne strane, odriu reima
koji im je pokrao glasove i , u isti mah.
A l i , za graane ove zemlje smisao
preuzimaju odgovornost za sebe i celu za
scene je drugaiji i , moda, vaniji od sa
mog finala. N a jednoj strani protesti traju, jednicu. Otuda ta disciplina i samokontrola
u pobuni, to svedoi o zrelosti pokreta i
ire se, menjaju forme ili se prosto uporno
ponavljaju, dok se na drugoj jednako upor jasnoj graditeljskoj volji. Ne tei se herojs
kom porazu i sukobu sa silom reima, ne
no neguje privid redovnog stanja. Sve dego se ona zaobilazi i prenebregava. M i
luje blokirano, kao da se predugo nita bit
loeviu se ostavlja da sam vidi ta e sa
no ne dogaa i kao da se reim i opozicija,
sobom, dok pokret brzo i samouvereno us
graani i studenti samo uzalud iscrpljuju.
postavlja republikansko naelo suverenos
Ovde, meutim, vai ono ratno pravilo
ti graanina.
koje kae da regularna vojska gubi kad ne
Iako V u k Drakovi i mnogi drugi go
dobija, dok gerilska dobija kad ne gubi.
vore c* povratku monarhije, to svakako
Dve strane prosto nemaju isti status, pa
stvara izvesnu zbrku, to mi ne izgleda
uzajamna blokada nema za njih isti znaaj
naroito vano. A k o se nekome ini da je
i krije u sebi vanu dinamiku. Tako su, na
kruna zgodan amblem, to je, prosto, stvar
primer, sedmodnevnim stajanjem na Terukusa. Ne verujem, meutim, da danas u
azijama studenti dobili mnogo vie nego
Srbiji ima j o mnogo onih kojima se ini
policija, iako je njihov "dijalog" okonan
da bi kralj mogao da zameni solidne
naoko nereeno posredovanjem Crkve i
demokratske ustanove i da na bilo koji na
partijarha Pavla.
in ogranii prava graana. Ne vidim ni ka
Kao institucija sile i prinude, policija ne
ko bi on mogao pomoi uspostavljanju
postie nita kad stoji i samo odrava
takvih ustanova. O simbolikom znaaju
ravnoteu i l i postavlja besmislenu blo
moglo bi se razgovarati, ali u neto mir
kadu; naprotiv, kao to se videlo, studenti i
nijim vremenima, svakako ne pre nego to
graani su na sve mogue naine poka
se zemlja oslobodi sadanjeg apsolutizma.
zivali da takvu silu nimalo ne uvaavaju.
I na tom simbolikom nivou valjalo bi
Z a pobedu demonstranata, iji glavni argu
raunati na odbijanje Crne Gore, ako neko
ment nije sila, sasvim je dovoljno da usovde jo ozbiljno eli daje zadri u zajed
peno pariraju policiji na njenom terenu.
nikoj dravi. Tu dravu Miloevi je ve
Dakle, u ovom ratu iji je glavni cilj osva
duboko razgradio. Crna Gora okree mu
janje naklonosti stanovnitva, Miloevi je
lea iz istih razloga i jednako odluno kao i
ubeleio jo jedan predvidljiv poraz.
graani Srbije, samo to tamo ve postoji
Kau da oveku koji upadne u ivi pegotova institucionalna struktura. To to se
sak nije pametno da se mnogo koprca, jer
najavljuje aranman prema kojem bi M i l o
tako bre tone, to ne znai da nee poto
evi postao predsednik SR Jugoslavije, a
nuti ni ako miruje. Jedino u tom smislu
M o m i r Bulatovi savezni premijer, ne
Miloevi moda dobro ini to ne ini ni
mora da znai jaanje federalne vlasti.
ta, ali nikakav spas mu ne stie niotkud, a
Ovako izvidan i izbrukan Miloevi
na povrini ga nije ostalo jo mnogo. Nje-

vie ne moe da ojaa nita, a izg

leda daje i njemu lojalni Bulatovi
u Crnoj Gori ostao u manjini. Re
kao bih da na federalnim funk
cijama obojica, zapravo, trae bar
privremeni azil, mada doputam
mogunost da oni sami gaje vee
nade u pogledu svoje budunosti.
Da bi napravio neizbene ustupke i
priznao rezultate lokalnih izbora,
Miloevi je, izgleda, odluio da
najpre osigura sebe, ukloni se s
mesta najeih sukoba i izbegne
rasprave o odgovornosti. Moda
jo nije doneo konanu odluku, ali
svi su izgledi da e iz Srbije pobei
u Jugoslaviju.
Poto, meutim, to mesto nije
dovoljno daleko, verujem da se tu
nee skrasiti i da e, kad-tad, pro
duiti nekud dalje, ali to u ovom
trenutku ne bi trebalo da nas pre
vie zanima. Ovaj pokret za preo
braaj Srbije ima svoj prirodni ritam;
graani pokazuju smisao za strpljenje i
postupnost, pa ako je fotelja Zorana Lilia
Miloeviu trenutno tako privlana, veru
jem da e neko vreme moi da se bavi
dravnim protokolom.
Srbiju tek ekaju mnoga nova iskue
nja, od kojih e se, moda, najpre otvoriti
problem odnosa unutar koalicije "Zajedno"
i rivalstva oko vlasti, ali neka to za sada
ostane njihova stvar. Iako su oni u stanju
da sebi pomrse raune, ini mi se da niko
vie ne moe da upropasti glavne rezultate
ove graanske revolucije u Srbiji. Vano

je, meutim, tano razumeti ta se dogodi

lo, kakva je to pobeda koja se upravo ost
varuje i ta je to to je poraeno.
Ovo je najlake objasniti kroz odnos
Srbije prema spoljnjem svetu, poto se tu
dobro vidi priroda unutranjih snaga i po
to je odnos prema svetu ve dugo jedan od
najteih unutranjih problema ove zemlje.
Politika izopaenost reima videla se po
stavovima i reakcijama drugih zemalja
prema njemu, a onom ko to nije shvatao,
preostajalo je jedino da veruje u teoriju
globalne zavere. Sumanutost je narcisoid
na i dovodi u pitanje ceo svet, pre nego

Stojan Cerovi
dobitnik Nagrade
"Jug Grizelj"
Stojanu Ceroviu, komentatoru "Vre
mena" dodeljena je Nagrada "Jug
Grizelj" ija je namena da podstie is
traivako novinarstvo i toleranciju meu
ljudima. Pored nagraenog Cerovia,
kandidati za ovu nagradu bili su Predrag
Koraksi Corax, karikaturista "Vreme
na", redakcija Radija B92 i redakcija
Agencije "Beta". U najuem izboru bili
su Koraksi i Cerovi. Nagrada je dodelj
ena 27. januara 1997. jednoglasnom od
lukom irija u sastavu Aleksandar Nenadovi, predsednik, Slavoljub uki, Zaharije Trnavevi. Stevan Niki i Milan
Miloevi.
Nagradu dodeljuje Zadubina "Jug
Grizelj" ustanovljena u znak potovanja

prema istaknutom kolegi i velikanu

jugoslovenskog
novinarstva
Jugu
Grizelju. a radi unapreenja novinarstva.
Dosadanji dobitnici nagrade su: L i l a
Radonji, novinar N T V Studio B (1991),
Zeljko Vukovi, dopisnik "Borbe" iz Sa
rajeva (199^), Predrag Koraksi Corax
(1993), Gordana Logar i redakcija "Nae
borbe" (1994), Bojana Leki i Svetlana
Luki, novinarke B92 (1995).

sebe. Ovde je upravo oko toga postignuta

najdublja
komunistiko-nacionalistika
saglasnost i zato je bila mogua saradnja
Miloevia i eelja, kao to se radikali i
J U L uvek mogu lake razumeti meu
sobom, nego s demokratskom opozicijom.
Tim ekstremistima je od svega vanije
da izbegnu stvarno suoavanje s drugima i
prosto umeju da uivaju u oseanju nepri
jateljskog okruenja. E , upravo to je sada u
Srbiji nepovratno poraeno i odbaeno,
zato stoje trajalo predugo, stoje bilo preterano groteskno i kotalo previe, a narod
veoma nerado pristaje da izvri samoubistvo. Ljudi su razumeli i prihvatili otvoren
odnos prema drugima i to je najvaniji i
najdublji uslov i individualne i nacionalne
zrelosti. To je, takoe, jedini put da se unu
tranje stvari u ovoj zemlji dovedu u red na
demokratski nain.
Postalo je, naime, jasno da produava
nje konfrontacije s ostatkom sveta prilino
sigurno vodi u unutranje sukobe. Ideal od
sveta izolovane, a iznutra harmonine za
jednice savreno je nemogu, osim u formi
apsolutne strahovlade. Srbija se bila opas
no pribliila toj ivici, i l i ak j ivela delimino u takvom stanju. Sad kad se otud iz
vlai potrebni su joj hrabri, razloni i odgo
vorni lideri, koji e biti bar na visini onog
zadatka koji sami graani upravo ostvaru
ju. Drakovi, ini i Vesna Pei zatekli
su se u toj velikoj ulozi koja, moda, prevazilazi njihove moi. A l i , sad su u istom
amcu i svako od njih odgovoran je pred
istorijom ove zemlje. I niko ne bi smeo da
ima iluziju daje nezamenljiv. Energija koja
je pokrenuta nee lako dopustiti da se ras
pi ine, preusmeri, ili razori samu sebe.

STOJAN CEROVI

1. FEBRUAR 1997. VREME

15

Diplomatske muke

Korupcija u fraku
Ko otima vile po Dedinju? Gde su pare od grkih viza? Da lije privatizacija
krenula od diplomatije? Istraivanje "Vremena" o aferi koja bi u
normalnim dravama sruila barem ministra, ako ne i celu vladu
Y~ koliko diplomatski odnosi sa
Australijom budu prekinuti u
vreme kad ova zemlja vapi za
obnavljanjem pokidanih veza
sa svetom, to e, po svemu
sudei, biti samo zato to je neka vana
figura ovog reima bacila oko na reziden
ciju australijskog ambasadora na Topiderskom brdu. A ako to zvui neverovatno, ak i za nae prilike, pogledajmo
injenice.
Sredinom prole godine, Preduzee za
poslovanje i gazdovanje diplomatskim
stanovima povealo je ambasadi Aus
tralije, kao i drugim ambasadama, zakup
ninu za rezidenciju za 100 odsto. U
konkretnom sluaju ambasade Australije,
iznos je povean sa 7000 na 14.000 dolara
meseno. Poveanje je bilo ultimativno,
bez prethodne najave i obrazloenja. Nem
ajui drugoga izbora, ambasada je prihvati
la ovo poskupljenje. Odmah zatim, A u s tralijancima je upueno novo pismo u
kojem se obavetavaju da se ambasadi, u
stvari, otkazuje ugovor o zakupu i ostavlja
rok od mesec dana za iseljenje, opet bez
ikakvog obavetenja ili izvinjenja. Poto
ve i takvi postupci predstavljaju krajnje
neuobiajeno ponaanje u diplomatskoj
praksi, ambasada se obratila ministru
spoljnih poslova Milanu Milutinoviu.
Ministru se nije urilo, ali je posle
podueg ekanja i natezanja ipak primio
otpravnika poslova Noela Kembela. M i l u tinovi mir* je tom prilikom ponovio da
moraju da napuste rezidenciju, ali da e
rok za iseljenje biti produen na est mese
ci. Taj rok istie 14. februara. N a primedbu
Australije da su tokom tridesetak godina,
koliko koriste tu rezidenciju, temeljno ren
ovirali kuu (krov, instalacije, sistem
obezbeenja, park...), i da su ih ta ulaganja
kotala oko milion dolara, odgovoreno im
je da e jugoslovenska strana sve to na
doknaditi, samo neka se sele. Otpravnik
poslova, za kojeg nezvanino saznajemo
daje potpuno zgranut onim to se deava,
razgovarao je o tom problemu i sa Bran

16

VREME

f. FEBRUAR 1997

kom Brankoviem, naelnikom Uprave za

meunarodne organizacije.
P O S E T A D O A J E N A : Zbog enormnog poveanja zakupnina, otkaza, skla
panja ugovora na neprihvatljivo kratke
rokove i drugih problema, doajen diplo
matskog kora ambasador Angole je, zajed
no sa ambasadorima Nigerije i Sirije, takoe zatraio prijem kod ministra M i l u t i novia. Oni sami, kao i njihov protest, pri
mljeni su vie nego hladno, a pominje se
da su ispraeni uz dodatne pretnje.
Problem rezidencije bio je i tema sus
reta Milana Milutinovia sa predstavnici
ma Ministarstva spoljnih poslova Aus
tralije za vreme zasedanja Generalne sk
uptine U N prole jeseni u Njujorku. Mada
nije poznato ta je Milutinovi tada
obeao, razgovor nikako nije mogao biti
prijatan, a ta god da je obeao - toga se
oigledno ne dri.
Ponaanje Ministarstva spoljnih poslo
va S R J postaje sve bahatije. Likvidacioni
upravnik diplomatsko-stambenog preduzea Milo Lonar - o njemu i njegovoj fun
kciji bie rei neto kasnije - ak je,
pozivajui se na ministra Milutinovia,
pretio australijskom otpravniku' poslova da
mu se lako moe dogoditi da bude pro
glaen personom non grafa ukoliko bude
mnogo postavljao uslove i insistirao na
nekim pravima prilikom iseljenja. Obe
anja da e ulaganja biti nadoknaena komentarisao je recima da tolike pare nee
dati i daje Australijancima najbolje da na
puste rezidenciju i isele se u hotel.
Prema obino pouzdanim izvorima,
prevashodno zbog razumevanja koje je
pokazivao za probleme otpravnika poslova
Australije sa mesta efa protokola SMIP-a
smenjen je (prebaen u drugu upravu)
Vojislav Vuievi, prema svim svedoenjima vrstan profesionalac, diskretni i nev
idljivi organizator koji je radio u protokolu
predsednika Tita, pa zatim u protokolu
Predsednitva S R J . N o v i ef protokola
nema naroitog iskustva na tim poslovima,
ali se deklarie kao pristalica J U L - a i prvi

posao na novoj dunosti bio mu je da organizuje promociju knjige dr Mire Markovi

u Indiji.
Primenjeno je j o jedno, sa stanovita
diplomatskih obiaja moda i gore sredst
vo pritiska na ambasadu Australije. Ve
skoro tri meseca zadrava se postupak za
davanje agremana Noelu Kembelu, a
samim tim spreava se podizanje diplo
matskih odnosa na nivo ambasadora. Ovu
pojavu bi trebalo poblie objasniti. Agreman u diplomatiji predstavlja saglasnost
zemlje prijema o prihvatanju odreene
linosti za opunomoenog ambasadora
strane drave. On se obino daje pre nego
to novi ambasador stupi na dunost, i tek
kad stigne agreman, nadlena instanca u
zemlji koja upuuje ambasadora donosi
ukaz o imenovanju. U ovom konkretnom
sluaju, ambasador je trebalo da postane
Noel Kembel, diplomata koji je u svojstvu
otpravnika poslova u Beogradu ve oko
dve godine. G . Kembel nije mogao odmah
da doe u svojstvu ambasadora, jer je u
Jugoslaviju stigao u vreme sankcija kada
su diplomatski odnosi sa skoro svim ze
mljama bili svedeni na nivo otpravnika
poslova.
Z a odgovor na pitanje staje sporno sa
davanjem agremana g. Kembelu obratili
smo se Direkciji za Aziju i Australiju
SMIP-a i protokolu te institucije. Zvanian
odgovor nismo dobili, nezvanian jesmo.
Nezvanino, dakle, agreman nije ni dat ni
odbijen, mada nam je potvreno da se
odbijanje agremana ne saoptava, nego se
posle izvesnog vremena ostavlja zemlji
koja upuuje ambasadora da sama izvlai
zakljuke iz injenice da on nije ni dat.
Nije neuobiajeno, rekli su nam, da se
agreman eka i po nekoliko meseci, mada
se nekad moe dati i za jedan dan, to zavi
si od politike procene vlade zemlje
domaina. Uostalom, re je o diskrecion
om pravu svake vlade da odlui kome e
dati agreman, i sve je to u nadlenosti kab
ineta predsednika Republike. Deavalo se i
naim ambasadorima da dugo ekaju na

SPORNA REZIDENCIJA: Kome je maka prela put

agreman - pomenut je primer Budimira
Koutia i njegovog nesuenog ambasadorskog mesta u Izraelu.
Sve to je u S M I P reeno delimino je
tano. Naime, jedan bivi ministar spoljnih
poslova Jugoslavije potanko nam je objas
nio daje, prema zlatnom pravilu klasine
diplomatske prakse, pristojno dati agreman
u roku od mesec dana, a ve posle mesec i
po dana obino se smatra da je agreman
odbijen.
ela pria ima i svoju uobiajeno komplikovanu pravnu stranu. Naime, sredin
om prole godine su Zakonom o imovini
federacije, koji je u saveznoj skuptini us
vojen bez prisustva opozicije, sve zgrade i
stanovi stranih ambasada, odnosno imovi
na kojom je u proteklih tridesetak godina
uspeno upravljalo diplomatsko-stambeno
preduzee, predati na raspolaganje S M I P u, stoje i objavljeno u Slubenom listu. D a
bi se to moglo obaviti, moralo je najpre da
bude likvidirano diplomatsko-stambeno
preduzee i postupak likvidacije je u toku
pred privrednim sudom. Predlog za likvi
daciju podnet je u septembru, a krajem
septembra je za likvidacionog upravnika
postavljen Milo Lonar. Njegov posao je,
izmeu ostalog, da popie imovinu, da
utvrdi ko je koristi i po kom osnovu, da
utvrdi potraivanja i naplati ih, da utvrdi
dugove i isplati ih - da bi zatim bila pro
glaena likvidacija. U vreme postojanja
S F R J , strana diplomatsko-konzularna
predstavnitva donosila su, zvanino preko
rauna u naim bankama, oko 250 miliona
dolara godinje, a dobar deo toga inile su
upravo zakupnine zgrada, poslovnog pros
tora i stanova.
Zanimljivo je da se Milo Lonar i pre
postavljanja za likvidacionog upravnika
bavio diplomatskom imovinom, uglavnom
jugoslovenskim diplomatsko-konzularnim
predstavnitvima u inostranstvu. Naime,
bio je direktor firme "Novograp" dd, registrovane u N o v o m Sadu, kojoj je u vreme

najotrijih sankcija povereno renoviranje

ambasade u A t i n i . Lonaru su na raspola
ganju bila gotovo neograniena finansijska
sredstva, a ambasador u Atini je u to vreme
bio - M i l a n Milutinovi. Oevici tvrde da
je rezultat renoviranja neverovatan luksuz,
da su u potkrovlju u istom stilu napravljeni
i stanovi, da bi neko ko u Atinu doe imao
gde da se smesti, pravo s aerodroma. N a
slian nain renoviran je i konzulat u Sol
unu, a upueni tumae da su pare za te
zahvate dobijene od viza. T i m zgodnim iz
vorom prihoda tumai se i to to jugoslovenska strana nije pokazala interesovanje za
ukidanje viza sa Grkom - mada je jasno
koliko bi naim graanima znailo kad bi
te vize bile ukinute. Lonareva firma je
renovirala i ambasadu u Parizu ("sve bljeti", rekao je jedan posetilac ambasade) neznano od kojih para. Lonar je trenutno
zaduen i za premetanje Milutinovieveg
kabineta u zgradi S M I P - a . Poto je jedan
od ciljeva tog zahvata da MilutinOvi iz
garae direktno, svojim liftom, stigne u
novi kabinet, iz garae u suterenu izbaena
je specijalna oprema slube veze za ratne i
vanredne prilike, a ugroeni su i depoi
politikog arhiva SMIP-a. U toku tih rado
va preseene su i telefonske linije Savezn
om ministarstvu za spoljnu trgovinu - i
ministru irardoviu lino, ali to Ministar
stvo ionako, bez mnogo obzira i dogovora,
treba da bude iseljeno iz zgrade SMIP-a,
gde se nalazi ve decenijama.
P A R E I Z D A K A : Pretpostavlja se
da su o v i i drugi skupi radovi u zemlji i
inostranstvu - koji se inae obavljaju bez
ikakve kontrole i obaveznih inspekcija - finansirani najveim delom, ako ne i
iskljuivo iz prihoda diplomatsko-konzularnih preduzea od konzularnih taksi.
Naime, prihodi od taksi za umrjice, krten
ice, pasoe, overe i sline dokumente koje
su naa D K P u inostranstvu izdavala naim
graanima su u normalna vremena uplai
vana na raun i slivala se u budet fed

eracije. U vreme sankcija i prekinutog

platnog prometa sa zemljom, takse su se
naplaivale u kesu, skupljale se u vree po
kancelarijama ambasada i konzulata i onda
se koristila za pokrivanje trokova istih tih,
ili drugih, D K P - a . Recimo, kad bi se napu
nile vree konzulata u Trstu, koji opsluuje
nekoliko desetina hiljada naih graana iz
okoline, doao bi kurir i odneo te pare u
R i m da se zaposlenima u tamonjoj am
basadi isplate plate. Pominje se daje neto
od tako prikupljenog novca po svetu odla
zilo direktno Lonaru za njegove poslove.
Glavni problem je u tome to je takva
praksa nastavljena i posle ukidanja sankci
ja, to moe znaiti samo da elnicima
S M I P - a odgovara stanje u kojem nema
kontrole tog novcem, pa se moe troiti po
elji, bez ikakvog pisanog traga o tome.
Uostalom, kako se raspolae parama u
SMIP-u najbolje govori injenica da je sve
donedavno - a prema nekim informacija
ma i dan danas - ministar Milutinovi pri
mao platu kao ambasador u Atini, pored
toga to, razume se, dobija i svoju mini
starsku platu.
"Vreme" je pitanje o nadlenostima
Miloa Lonara postavilo i u Slubi za imovinsko-pravne poslove SMIP-a, koja bi
formacijski trebalo da odgovara i za
poslovanje diplomatskog stambenog pre
duzea. Zvanino smo upueni na pismenu
molbu za razgovor generalnom sekretaru
SMIP-a. Nezvanino je reeno: prvo, da ta
Sluba sa ambasadama, rezidencijama i
stanovima u Beogradu nema veze, da to
jo nije prelo u ruke SMIP-a, ve je sve u
nadlenosti diplomatsko-stambenog pre
duzea u likvidaciji; drugo, da je M i l o
Lonar odlukom suda postavljen za likvi
dacionog upravnika, to je jedan od sudija i
izjavio u "Nedeljnom telegrafu", i da
bavljenje "Novograpa" adaptacijama nije
sporno, jer je uredno raspisan javni
konkurs, a u interesu je ove drave da nae
firme rade te poslove, kako iz finansijskih
tako i iz bezbednosnih razloga; tree, pre
thodni direktor diplomatsko-stambenog
preduzea bio je dugo bolesan, pa je u
firmi nastao prilian nered, a sam Lonar
ni po emu nije sporan, ima iskustva, bio je
likvidacioni upravnik kanala Dunav-TisaDunav, te se za detalje treba obratiti lino
g. Lonaru (koji je, meutim, neprestano
bio negde "u Ministarstvu", te "Vremenu"
nije polo za rukom da stupi u kontakt sa
njim); etvrto, Australijancima je jo u avgustu prole godine istekao zakup, dat im
je dug rok da se "nae reenje", naa dra
va j m je u najboljoj nameri, mada to nije
duna, ponudila drugu lokaciju, radi se na
dobrom reenju, samo treba da dou
strunjaci iz Australije da pregledaju, ra-

1. FEBRUAR 1997. VREME 17

zumljivo je da su Australijanci sentimen

talno vezani za rezidenciju koju tako dugo
koriste, ali ta se moe, strane diplomate se
bune kad im se povea kirija sa nekoliko
dolara na neku normalniju sumu, ali posle
prihvate i sve legne.
Kad je re o Australiji, trenutno stanje
je da je Noel Kembel otiao na odmor, sa
kojega se, prema nekim informacijama,
nee ni vratiti u Jugoslaviju.
K O I M A KORISTI: Zadrimo se,
ipak, na diplomatsko-stambenom preduzeu. U intervjuu "Nedeljnom telegrafu" 22.
januara, sudija Privrednog suda u Beo
gradu Milenko Ristivojevi - na koga se u
MIP-u pozivaju - izavio je doslovce:
"Uloga Suda u toj likvidaciji jeste da vrati
imovinu vlasniku. Donet je republiki za
kon da pomenuti stambeni fond pripadne
Srbiji, koja se dela stambenog fonda
odrekla u korist savezne drave. Taj fond
inae postoji samo za potrebe diplo
matskih predstavnika. Kad se usled sankci
ja smanjio broj diplomata u Beogradu, dip
lomatsko-stambeno preduzee je taj stam
beni prostor izdavalo domaim fizikim i
pravnim licima. Zato je otvoren postupak
likvidacije, kako bi se ti objekti ispraznili i
predali saveznom ministru koji je jedini
nadlean da ubudue taj prostor dodeljuje
iskljuivo stranim ambasadama i osoblju
koje se sad, posle skidanja sankcija, vraa
u Beograd. Likvidacioni upravnik Milo
Lonar dobio je nalog da isprazni prostor
da bi njime raspolagao savezni ministar.
Meutim, prilikom izdavanja nainjeni su
neki ugovori na due rokove, te je up
ravnik bio prinuen da ih skrati. Izvesno je,
meutim, da nijedan kvadratni centimetar
tog prostora nije ni prodat ni otuen. To
niko ne moe da uini bez odluke suda. U
toj likvidaciji stvarno nema nikakvih mal
verzacija niti senzacija".
Ova izjava otvara vie pitanja nego to
daje odgovora. Prvo, u Zakonu se pominje
preuzimanje imovine od strane Ministarst
va spoljnih poslova, a sudija govori o
iskljuivoj nadlenosti ministra. Drugo,
zato bi Srbija trebalo da postane vlasnik
imovine koja je pripadala federaciji
(SFRJ), kad i dalje postoji federacija (SRJ)
koja se onoliko pozivala na kontinuitet sa
onom bivom? Zatim, staje sa objektima
koji se vode kao vlasnitvo optine Savski
venac? Optina je pre desetak dana donela
odluku da se zgrade i stanovi kojima ra
spolae diplomatsko-stambeno preduzee
vrate optini. Optina je vlasnik 22 objekta
kojima upravlja pomenuto preduzee (rez
idencija ambasade Australije je, meutim,
vlasnitvo bive federacije). Sudija dalje
pominje da su pojedine objekte, u odsustvu
stranih diplomata, koristila "domaa prav-

18

VREME

1. FEBRUAR 1997.

ta se sve rui da bi Milutinovi iz garae, liftom,

stigao u kancelariju?
na i fizika lica". Medu "licima" su, prema
izvorima "Vremena", i "Beli orlovi" Dragoslava Bokana, koji su oteli stan ambasa
de panije; nekada politiki podobna novi
narka RTS-a Rada oki, koja se uselila u
stan ambasade Slovake i pri tom uzurpira
la nametaj i opremu, zbog ega je navod
no bilo oteano uspostavljanje diplo
matskih odnosa dve zemlje. Kasnije je
poela formalno legalna dodela stanova iz
fonda diplomatsko-stambenog preduzea
raznim lojalnim kadrovima
Tako se
pominje daje o troku diplomatsko-stam
benog preduzea temeljno sreen stan za
Zorana Janakovia. Re je o leskovakom kadru, nekadanjem naelniku
S D B Srbije, sivoj eminenciji i generalnom
sekretaru SMIP-a, koji je sproveo "patri
otsko" i etniko ienje diplomatske
slube, a trenutno je ambasador S R J u
Makedoniji. U poslednjoj raspodeli bive
diplomatske stanove dobili su, prema
nekim informacijama, lojalni inovnici
Miroslav Buljanevi, naelnik kadrovske
uprave, Pera Bokovi, naelnik Slube za
informaciju i dokumentaciju, novi nael
nik finansijske slube. Dnevne novine su
ve objavile da je iz fonda diplomatskostambenog preduzea uzeta nekadanja
rezidencija etiopske ambasade u Bulevaru
mira, koja se preureuje, navodno, za
Zorana Todorovia Kundaka, generalnog
sekretara J U L - a , i Hadi Dragana Antia,
direktora "Politike" (prema nekim infor
macijama, za erku predsednika Srbije).
D a nee svi oni biti izbaeni iz stanova i
vila koje su zaposeli da bi ih ministar M i l u tinovi vratio stranim ambasadama? Mada
zvanini izvori tvrde da to nije tano, Z o
ran Todorovi bi, izgleda, trebalo da post

ane direktor firme koja e naslediti diplo

matsko-stambeno preduzee i ve se uveli
ko priprema za novu dunost. Drugi izvori,
meutim, tvrde da se kao mogui direktor
budue firme pominje Sran Smiljkovi,
takoe visoki funkcioner J U L - a .
V L A S N I C I I "VLASNICI": Najzad,
ta to znai to sudija Ristivojevi naglaa
va da je cilj pranjenja objekata njihovo
predavanje saveznom ministru, kako b i ih
dodeljivao iskljuivo stranim ambasadama
- kad se u sluaju Australijanaca izbacuje
upravo strana ambasada i ini ogromna
diplomatska teta sa ciljem da se vila dodeli - kome? Nekoj drugoj ambasadi? Ili
moda ministru Milutinoviu lino? Vei
na izvora smatra da e se upravo ministar
useliti u objekat u Ulici Banjikih rtava na
Topiderskom brdu, s tim to e najvero
vatnije to u prvoj fazi proglasiti rezidenci
jom ministra spoljnih poslova (skoro nigde
u svetu ministri spoljnih poslova nemaju
zvanine rezidencije). Druga teorija je da
e se u vilu useliti sin predsednika Srbije,
koji je, navodno, ve preskakao ogradu te
rezidencije i u odsustvu otpravnika poslo
va tu igrao tenis. Trea mogunost je da se
ogroman pfac (vei od hektara) podeli,
kako je i predvieno Detaljnim urbanis
tikim planom, na tri dela od kojih je svaki
namenjen za po jednu vilu, pa da se svi
koji treba tu lepo smeste. Bie da je u
placu i glavna dra te rezidencije, jer je
park zaista izvanredan, za razliku od kue
(oko 300 kvadrata) od koje ima i mnogo
lepih na Dedinju. Zanimljivo je, kad je
re o rezidenciji australijske ambasade, da
je ovo drugi put u poslednjih pedeset godi
na da se otima ista kua. V i l u je, naime.
1924. godine sagradio M o m i l o Nini,
ministar u vladi Kraljevine Jugoslavije,
profesor Beogradskog univerziteta i pred
sednik Drutva naroda (prethodnice
Ujedinjenih nacija). G . Niniu je sueno
u okviru procesa Drai Mihajloviu 1946.
godine, zajedno sa elom grupom vienih
predratnih srpskih politiara. Osuen je, u
odsustvu, na est godina zatvora, cela i m
ovina mu j k o n f i s k o v a n a -/mada su kas
nije i M i l o v a n Dilas, koji je u ono vreme
ispred C K bio zaduen za taj proces, i
tuilac Milo Mini izjavili da nikakve os
nove za osudu Niniia nije bilo, ve da je
trebalo "diskreditovati srpske politiare
Meutim, nikad nije bilo revizije ]
u vilu se nakon konfiskacije uselio najpre
ilas, pa kad je on pao u nemilost Petar
Stamboli, da bi onda postala rezidencija
ambasade Australije. Naslednici Momila
Ninia ive i rade u Beogradu, ali se njih
niko ni ovom prilikom nije setio.

DRAGOLJUB ARKOVI
I EKIPA " V R E M E N A
M

KOD KOLPORTERA!
Foto dokument o protestu u Srbiji: na 100 strana, od toga 36 u koloru.
Fotografije dogaaja koji su obeleili Evropu. Autentini dokument o ues
nicima protesta. Dramatino svedoanstvo o 60 dana koji su promenili Srbiju.
Jedinstveni spomenar graanske energije. Najpraktiniji odgovor na pitanje
koje e vam postaviti deca: "Gde si tata bio...?" Specijalno izdanje nedeljnika
"Vreme" u saradnji sa dnevnim listom "Demokratija" i fotoreporterima iz
zemlje i sveta.
Kupcima u zemlji i inostranstvu
knjgu aljemo potom, a u
irem centru Beograda linom
dostavom na kunu adresu.
Cena za Jugoslaviju je 30 dinara.
Za inostranstvo 15 D E M .

Kupujem izdanje
"FotoDokument
Demokratski maraton"

ime i p r e z i m e
(MOLIMO DA POPUNITE TAMPANIM SLOVIMA)

komada
(I SLOVIMA UPISATI BROJ)

adresa telefon

grad, drava
Kupon i potvrdu o uplati poaljite na
adresu NP "Vreme", Miarska 12-14,
p. fah 257,11000 Beograd.
Uplatu u dinarima za Jugoslaviju izvriti u
korist NP "Vreme" - Beograd, iro
raun: 40804-603-7-31530. Uplata u
zemlji za inostranstvo, po odobrenju NB),
naplauje se u redakciji u efektivnom
stranom novcu. Uplatu iz inostranstva iz
vriti na raun broj: 611378 704 Bank
Austria Wien, BLZ 20151.
Informacije u vezi sa nabavkom, radnim
danomod 11 -17 asova: Beograd
011/3234 774. Be 431408 06 52

A u t o -

peaki

rat

Dodavanje gasa
Nasilje u uskim i mranim ulicama lake je prikriti, naroito uz rairen
strah graana da e ih medicinske slube prijaviti policiji

a vreme etnje u zoru 27. januara,

kada su studenti probili policijski
kordon u centru Beograda, dogodi
la su se dva saobraajna "incidenta". N a
jpre je, oko 05:15 ispod Bogoslovskog
fakulteta u kolonu uleteo autobus G S B na
liniji 40 ( B G 358-12), a neto kasnije, na
raskrsnici ulica 29. novembar i Brae Stamenkovi jedan crveni "jugo" (zaprljanih
tablica) proleteo je kroz grupu graana koji
su tu stajali pozdravljajui studente, da se
potom zaustavi u studentskoj koloni. U oba
sluaja studentsko obezbedenje jedva je
spreilo graane da vozae linuju.
Slinih incidenata poslednjih dana ima
sve vie, a bes demonstranata ini se da
srazmerno raste. Na raskrsnici Njegoeve i
Beogradske ulice, dok su etnje jo bile
"dozvoljene", trojicu momaka koji su se
luksuznim "peoom" zaleteli u kolonu jed
va je spasio studentsko obezbedenje. "Ne
samo od studenata i graana na ulici nego i
od nekolicine stanara iz okolnih zgrada
koji su, izazvani oiglednom namerom
vozaa, sili na ulicu naoruani pitolji
ma", kae Mirjan Antoni, ef obezbeenja
studentskog protesta 96/97. "Neto kasnije
pojavila se ekipa O U P Vraar, ali je inspe
ktor odbio da se predstavi, nije potovana
uobiajena procedura premeravanja trago
va koenja i utvrivanja drugih okolnosti.

Umesto toga, ekipa se raspitivala za tetu

na automobilu, far koji je oigledno bio
razbijen znatno ranije i , najzad, auto je
odlepovan za manje od 15 minuta 'uvia
ja'", dodaje sagovornik "Vremena".
S U M N J E : Agresivnost vozaa na iz
gled je tee objasniti od besa demonstrana
ta ili ravnodunosti policije. U nizu sluaje
va moglo bi se govoriti o strahu koji izazi
va pretnja mase, kao kada je voza iz
Resnika u noi 9/10. januara, poto su stu
denti prvi put probili policijski kordon, ule
teo u kolonu. Neto drukije ponaali su se
vozai dva automobila koji su 24. januara
uleteli medu graane okupljene na redovn
om zagluivanju Dnevnika RTS na uglu
Junog bulevara i Maksima Gorkog. Jedan
automobil poarevake registracije zaleteo
se u gomilu, okrenuo i pobegao, dok su iz
drugog izala dvojica momaka naoruana
pitoljima, raspoloenih za obraun sve
dok se nisu suoili sa gnevnom masom.
Loije je proao voza "zastave 101" koji
je 27. januara oko 20:15 na uglu ulica
Maksima Gorkog i Bulevara Crvene arm
ije udario u trojicu demonstranata, potom
izaao iz kola i krenuo da okupljene mlati
drvenom palicom. Posle obrauna pre
vezen je u beogradski Urgentni centar.
Broj automobilsko-peakih incidenata
upadljivo je povean od kako je "u interesu

BEOGRADSKE NOI: Pred tunelom; fotograf leti u nebo

20

VREME

1. FKBRUAR 1 W .

normalizacije saobraaja" reim 26. de

cembra praktino zaveo vanredno stanje
pod kontrolom policijskih
kordona.
"Specijalci" su skloni da ne primeuju bati
nae u civilu i vozae koji se zaleu u
graane, preputajui "saobraajke" re
dovnoj policiji i njenom raspoloenju.
Primetno je da objavljivanje - ili pri
javljivanje - brojeva automobila ne proiz
vodi, bar javno, nikakav odziv nadlenih
organa. S druge strane, saobraajna polici
ja koja obezbeuje lokalne protestne etnje
graana esto ne uspeva da uhvati vozae.
To se dogodilo i 23. januara u Paunovoj
ulici, kod Trnog centra na Banjici, kada je
u kolonu graana oko 20:00 sati uleteo "fijat uno" milanske registracije. Na protest
graana, iz kola je izaao suvoza i napao
enu koja ga je upitala "Kuda si krenuo,
idiote!" Dolo je do guve u kojoj je na
jtee nastradao dokumentarista "Vremena"
Dragoslav Gruji. Pokuavajui da smiri
strasti, nije obratio panju na vozaa kola
koji je naglo krenuo, udario ga i ostavio s
tekim prelomom potkolenice. Suvoza je
uspeo da pobegne policajcu, mada je ovaj
potegao slubeni pitolj. Patrola saobraaj
ne policije graanima je potvrdila da su in
cident izazvala dvojica banjikih krimina
laca.
Studentsko obezbedenje dobro sara-

"KOBRA"

TUTINAC

Prepoznavanje batinaa
Koalicija "Zajedno" objavila je 29. decembra da su Beograane
na Terazijama i u Ulici srpskih vladara dva dana ranije tukli pri
padnici Specijalne antiteroristike jedinice (SAJ) M U P - a Srbije,
koji su taj prljavi posao po receptu junoamerickih diktatura
obavili po nareenju ministra Zorana Sokolovia, njegovog po
monika za javnu bezbednost Radovana Stojiia Bade i gener
ala M U P - a Rodoljuba Dorevia Rode.
Sasvim u duhu manira vladajueg reima, Soa, Bada i
Roda nisu se tim povodom oglaavali u javnosti. Neoekivano,
naroito zbog pravila ponaanja koja vladaju u tako specijalis
tikim jedinicama, ovu informaciju koalicije "Zajedno" demantovaoje komandir S A J Zoran Simovi "Tutinac". Njegova jedin
ica se, navodno, kritinog dana uopte nije nalazila u Beogradu
pa. prema tome, nije ni obavljala odgovorni zadatak prem
laivanja graana. Najzad, sumnjienje pripadnika SAJ-a pred
stavlja udarac celokupnom sistemu bezbednosti. Neobino je,
meutim, kako su u tom sluaju kao batinai (ili njihovi ko
mandiri) identitikovani ivko Trajkovi ("Strelac"), Radovan*
Aleksi ("pegelj"), Aleksandar Kijanovi, Zoran Tomaevi i
Duan Kuljevi, potonja trojica iz Pri jepol ja.
Redakciji "Vremena" javio se graanin koji je na objavljenim
fotografijama prepoznao j o dvojicu pripadnika SAJ-a, ije su
uje sa beogradskom "redovnom" polici
jom, potvruje Mirjan Antoni, dodajui
da se to odnosi samo u stvarima koje se
tiu studentskih protestnih kolona i akcija.
Oni nemaju nikakvog razloga da nas lau.
Ne raunajui stvarne incidente, kada je
\ oza oigledno uplaen i kada je nama
najtee da smirimo demonstrante, u nekim
sluajevima moglo bi se sumnjati ak i na
smiljene provokacije". Na pitanje ko bi
mogao da ih organizuje, Antoni odgovara:
"Provokacija moe da doe iz centrale
J U L - a i Komet-tima". Za manje upuene,
Komet-tim je organizacija za fiziko-tehniko obezbedenje u sastavu Beo-trae
centra ( B T C ) iji je direktor lan najue
uprave J U L - a .
DISPERZIJA: Sumnju daje u nekim
sluajevima re o organizovanoj ili samo
"doputenoj" provokaciji izaziva i kamen
ovanje automobila na izlazu iz Terazijskog
tunela, 25. januara uvee. Prethodno je stu
dentsko obezbedenje uspelo - pozivom

slubene oznake "Alfa" i "Kobra" (koji se i posle 27. decembra

esto via na beogradskim ulicama, sada naoruan fotoapara
tom). Nevolja je to se na jednoj fotografiji pojavljuje i ko
mandir SAJ-a Zoran Zimovi "Tutinac". Njegov demanti tako
poinje opasno da se ljulja, mada formalno j o stoji ("jedinica
nije bila" ne znai da njeni batinai nisu; komandir je ba 27.
decembra bio na odsustvu, obuen u "civilnu uniformu"). Izvor
"Vremena" sasvim je siguran u svoju identifikaciju, jer "Kobru",
"Alfu" i "Tutinca" zna jo iz vremena kada su uvebavali tehni
ku upada u Kikaev "boing" prizemljen na zagrebakom aero
dromu Pleso.
Uee raznih "privatnika" - organizovanih u agencije za
obezbedenje pod patronatom "antifaistikih" stranaka - u ul
inim obraunima nije potvreno identifikacijom pojedinaca.
Zanimljivo je, tvrdi izvor "Vremena", da su na ulicama Beogra
da, od poetka masovnog protesta, i pripadnici specijalne ekipe
za prepade u sastavu 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije.
Njihovi batinai preobueni su u policijske uniforme. Ne zna se
ko je nadlean da odobri ili naredi ovakvu saradnju vojske i
policije, ali formacijski to su oni isti naredbodavci koji su delovali i u sluaju Kikaevog "boinga".

"Svi na kordon u Kolarevoj!" - da povue

vei deo mase ratobornih demonstranata i
ubedi komandira policijskog kordona u
Ulici Moe Pijade da se povuku prema
"Borbi". Manja grupa je ostala kod izlaza
iz tunela, prevrnula je nekoliko kontejnera
i zapalila ubre, da bi potom kamenicama
gaali sve automobile koji su dolazili iz
pravca Zelenog venca. N a ulazu u tunel,
meutim, uopte nije bilo patrolnih
policijskih kola koja su tu parkirana prak
tino ve vie od dva meseca. Nastradali su
automobili dvadesetak vozaa koje nije
imao ko da upozori na ono to ih eka na
izlazu iz tunela. Sutradan uvee je na istom
mestu demoliran jedan "land rover", iji je
voza pokazivao oitu nameru da kroz
demonstrante proe silom.
I bez posebnog aktiviranja teorije zavere - ukljuujui tu incident koji je 26.
januara na raskrsnici Bulevara Revolucije i
Ruzveltove ulice izazvao kandidat leve ko
alicije na novembarskim izborima glumac

R. V.

Milorad Mandi Manda, posle ega gaje

od "prijateljskog" razgovora sa graanima
spasla policija - jasno je da rat ivaca koji
reim vodi sa studentima i graanima
proizvodi (poeljne?) efekte. Otkako su
policijski kordoni onemoguili okupljanje
na Trgu republike, protestne kolone graa
na rairile su se po elom Beogradu.
Policijska upotreba sile naglo je porasla,
kao i uporni pokuaji graana da etaju.
"Disperzivno" nasilje - prema manjim
grupama i pojedincima, u uskim i mranim
ulicama - lake je prikriti, naroito uz
rairen strah graana da e ih medicinske
slube prijaviti policiji ako im se obrate za
pomo. Takva atmosfera odgovara svako
jakim dobrovoljcima da se, uz pomo au
tomobila, samoinicijativno ili organizovano ukljue u ono to su Ljubia Risti,
Mirjana Markovi i Duan Tomi najavili
kao poetak antifaistike tj. antietnike
borbe.

A L E K S A N D A R IRI

I. FEBRUAR 1997. VREME

21

REVOLT: Kragujevani u etnji

Na licu mesta: Kragujevac

Peat pendreka
Kragujevani se ovih dana etaju sa pajserima pod jaknom

"Di

obrodoli u slobodnu peaku zo) nu Kragujevac", pie na tabli uz

put kojim se sa auto-puta stie u
ovaj grad. Kragujevac je jedna od prvih
optina u kojoj je koalicija "Zajedno",
pobedivi nadmono u treem krugu
lokalnih izbora, uspostavila vlast. M e
utim, kada je prole nedelje nova optinska administracija pokuala da preuzme
kontrolu nad lokalnim glasilima koje joj po
zakonu pripadaju, za dlaku je izbegnuto da
"srpski Detroit" postane poprite krvavih
sukoba izmeu graana i policije. K o m
promis, postignut u poslednji as, samo je
odloio trenutak obrauna.
U sreditu problema je pravni spor oko
vlasnitva nad lokalnim radiom, televiz
ijom i novinama koje posluju u sastavu
javnog preduzea "Svetlost". Poslednjom
(i po svemu sudei ilegalnom) odlukom
starog (espeesovskog) optinskog ruko
vodstva, ova glasila su u vreme izmeu
drugog i treeg izbornog kruga bila pri
pojena Radio Televiziji Srbije. Optina se
alila, i na sudu dobila spor, a ministarka
kulture i predsednica upravnog odbora
televizije Nada Popovi - Perii obeala je

22

VREME

1. FEBRUAR 1997.

u ime U O RTS da se nee aliti. Za direk

tora "osloboene" R T K imenovan je pisac
Vidosav Stevanovi i u jednom trenutku je
izgledalo da e se na tome zavriti.
OSVAJANJE T E L E V I Z I J E : Kada
su Stevanovi i njegov zamenik Branislav
Kovaevi u sredu, 22. januara, pokuali
da uu u zgradu televizije i preuzmu
dunost, ustanovili su da je zgrada puna
policajaca, te da im je po neijem nalogu
zabranjen ulaz. Naime, uprkos ministarkinom obeanju, direktor RTS Dragoljub
Milanovi se alio Viem privrednom
sudu i u to ime naloio policijsku blokadu
zgrade (kako je mogue da direktor
televizije nareuje policiji, predstavlja
priu za sebe). Z a kratko vreme, oko
zgrade se skupilo nekoliko hiljada K r a gujevana, sa jasnom namerom da provale
u zgradu i izbace policajce napolje. I dok je
masa skandirala "Idemo unutra" i "Ustae,
ustae", svi pokuaji novog rukovodstva,
kao i gradonaelnika Veroljuba Stevanovia i predsednika gradske vlade B o rivoja Radia da pregovorima sa "plavci
ma" smire situaciju bili su bezuspeni. U
jednom trenutku, Dragutin Stanojlovi

Baja, inae voa sin

dikata "Namenske" i
ovek sa ozbiljnim
ratnim
iskustvom,
pozvao je demon
strante da u roku od
petnaest minuta sk
lone ene i decu i da
se pripreme za juri.
U poslednjem trenut
ku, Borivoje Radi je
uspeo da odvrati nar
od od napada, ukazu
jui na mogunost da
reim iskoristi inci
dent za objavljivanje
vanrednog
stanja.
Smirivanju strasti doprinela je i peticija
grupe od trinaest (od
ukupno 22) novinara
R T K u kojom se og
rauju od svog efa
Dragie
Petrovia
(inae urednika uve
ne emisije "Peat vremena") i mole prisut
ne graane da ih puste da izau iz zgrade.
"Ja sam lino spasao ivot Dragii (Petroviu) tako to sam ga izveo iz zgrade",
kae za "Vreme" Branislav Kovaevi.
"Inae bi ga masa rastrgla." Narod se na
kraju raziao, ali ne pre nego stoje televiz
iji iskljuena struja i voda.
Posle noi provedene u bezuspenim
pregovorima sa predstavnicima RTS unu
tar zgrade, Vidosav i Veroljub Stevanovi
(nisu u srodstvu) najavili su u etvrtak
nove proteste, kao i blokadu glavnih puteva oko grada izmeu dva i pet popodne.
Na izlazu kod sela Batoina, grupa od oko
250
Kragujevana
automobilima je
prepreila drum i tako odsekla grad od
auto-puta. Upravo na tom mestu, dolo je
do incidenta tokom koga je pedesetak
graana pretueno.
D V A D E S E T U D A R A C A : im smo
mi uspostavili blokadu, policija je, na kilometar-dva dalje, postavila svoju i poela da
vraa vozae, pa nismo imali koga da
zaustavljamo", kae za "Vreme" Zoran S i monovi, poslanik SPO u saveznoj skup
tini, koji je kod Batoine "zaradio" tei po
tres mozga. "Meutim, negde oko etiri, iz
pravca Beograda je stigao autobus pun pol
icajaca koji su se vraali sa terena." Simonovi je pokuao da ubedi graane da pro
puste policajce koji su, umorni od viesatnog stajanja u kordonu, urili da se vrate
kuama, ali je narod insistirao da "plavi"
saekaju pet sati. N i apeli Veroljuba Stevanovia (sa kojim je Simonovi bio u
kontaktu mobilnim telefonom) da se auto
bus propusti, nisu pomogli. U taj mah, iz

Kragujevca je dolo policijsko pojaanje u

vidu jednog utovarivaa i nekoliko vozila.
"Kada su se policajci spojili u grupu i
poeli da navlae lemove i pancire, shva
tio sam da emo biti bijeni", kae Simonovi, koji se trenutno oporavlja u kragujevakoj bolnici. "Rekao sam ljudima da
sednu na asfalt i ne pruaju otpor."
Izgleda da je sedenje na asfaltu samo
olakalo posao policajcima, koji nisu tedeli ni pendreke ni donove, a najgore od
svih proao je upravo
Simonovi, na ijoj su glavi lekari kas
nije izbrojali najmanje dvadeset ozleda.
"Tukli su me i po telu, ali me je spasio to
to sam nosio debelu konu jaknu, pa su
mi bubrezi j o na mestu." Onseveenog
poslanika policajci su izvukli malo podalje
od ostalih, da bi, svaki put kad bi doao
svesti, nastavili da ga tuku i utiraju. Onda
su mu stavili lisice i poveli na "informativ
ni razgovor". " U kolima sam povraao, a u
stanici su mi rekli da imaju osnovanu
sumnju da sam vredao i fiziki nasrtao na
policiju". Ipak, Simonovi ne veruje da e
protiv njega biti pokrenut krivini postu
pak. "Oduzeli su kasete nekolicini stranih
televizijskih ekipa koja je snimila dogaaj,
ali izgleda da nisu uspeli da oduzmu sve."
U R T K su nam kasnije potvrdili da snimak
tue zaista postoji, i da e na osnovu njega
biti podnesene prijave protiv policajaca.

MUK: RTV Kragujevac

"Simonovi je kriv to sam dobio ba
tine", kae Radoslav Petrovi Peca iz
sindikata "Namenske", pokazujui lea
prekrivena modricama. "Gde je on to vid
eo da policija nee da bije ljude koji sede?"
Peca se, kao i mnogi njegovi sugraani i
kolege, zarekao da vie nee sebi dozvoliti
da ga zateknu bez prirunog sredstva za
samoodbranu u vidu ovee gvozdene tangle. "Da smo mi iz 'Namenske' organizovali blokadu, sve bi bilo drugaije", ob
janjava Dragoljub Nedeljkovi Meda,
lan rukovodstva "Namenske", dodajui
svoju omiljenu reenicu da se u njegovoj
fabrici "ne pravi jogurt". "VoJeo bih da v i
dim tu policiju koja bi smela da krene na

PERIFERIJSKI ZMAJEVI: Tua na putu za Batoinu

kod Batoine. " A k o bude orke, idemo do
nas." Ipak, po Medinom miljenju, to to
kraja". Penzionisana dispeerka Emilija
se dogodilo kod Batoine ima i svoju dob
(molila je da joj se ne objavi prezime), na
ru stranu jer je mnogima otvorilo oi. "Lju
pitanje hoe li biti guve, odgovara: "Sig
di su bili skloni da misle da su kragujevaurno da hoe. N a to se ide i narod e da se
ki policajci, kao, njihovi sugraani. Sad im
bori". Njena koleginica Sneana dodaje
je jasno s kim imaju posla." Nedeljkovi je
"Nita vie ne verujem miliciji. To nisu
prole nedelje zatraio prijem kod pred
ljudi nego roboti".
sednika Srbije, a u vezi sa nekim obeanji
"Ja sam donedavno govorio da je to
ma koje je Vlada Srbije preuzela na sebe
naa milicija, ali vie tako ne mislim. To je
posle uspeno okonanog trajka "Namen
neto to se zove M U P i to sa K r a ske" prole jeseni, a nije ih ispunila. " A k o
gujevcem i Kragujevanima nema nikakve
Sloba bude odbio da me primi, znaemo
veze", kae za "Vreme" gradonaelnik
na emu smo, pa emo
Stevanovi, i dodaje daje posle batinanja
se u skladu sa tim orgakod Batoine prekinuo svaki kontakt sa
nizovati", kae on.
naelnikom kragujevake policije Dragan
EKAJUI FEB
om Booviem. I na niem nivou, odnosi
R U A R : U meuvre
izmeu Kragujevana i njihovih uniformmenu je, nakon munih
isanih sugraana osetno su zahladili:
pregovora oba
Stepolicija ovih dana izbegava da se pojav
vanovia sa Ministar
ljuje na ulicama, naroito postoje u petak
stvom za informisanje i
grupa graana, ugledavi policijski kombi,
sa Dragoljubom' M i l isukala tangle i pajsere i krenula u juri.
anoviem, direktorom
Kombi je punim gasom pobegao.
JRTS, postignut dogo
Sve to se protekle nedelje dogaalo u
vor da Vidosav Ste
Kragujevcu, i ono to preti da se dogodi,
vanovi ue u zgradu
ukazuje na to da se u Srbiji, pored onog
R T K , ali da se do pre
beogradskog, otvara novi front, i to tamo
sude Vieg privremenog suda obustavi
gde je opozicija uspela da formira vlast.
izlaenje lista "Svetlost" i informativni
Svezi primeri, poput onog iz Bajine Bate
program Radio Kragujevca, a da televizija
(gde je lokalnom radiju posle vie godina
ne emituje nita. Sudska odluka oekuje se
rada zabranjeno emitovanje s obra3. februara, pa je to datum koji se u K r a zloenjem da ometa policijske i vojne ka
gujevcu iekuje sa nestrpljenjem i ze
nale), ili onog iz apca (gde je oprema
bnjom. N i k o od brojnih Kragujevana sa
televizije abac iznenada i kradom
kojima su reporteri "Vremena" razgovara
odvezena u Beograd "radi remonta") po
li ne misli da bi, u sluaju da sud uvai al
bu RTS, to moglo da proe bez krvi. " M a jaava utisak da opoziciji, naporedo sa bor
bom za priznavanje izbornih rezultata, sle-*
ta sud odluio, Vidosav i ja ne izlazimo iz
di moda jo ea borba za kontrolu nad
televizije. Jedino da nas iznesu", tvrdi Stelokalnim medijima. O d ishoda kragujevanoviev zamenik Kovaevi. "Trei feb
vakog sluaja zavisi po kojim e se
ruar je prekretnica", kae Nenad Micovi,
pravilima ta bitka voditi.

dvadesetetvorogodinji auto-mehaniar,
DEJAN ANASTASIJEVI
koji je takoe nedavno iskusio pendrek
v

FEBRUAR 1W?

VREME 23

Na licu mesta: Kraljevo

Jablan pred optinom

Graani su na trgu, a u mraku je konstituisana vlast u optini.
Celoj prii se dogaa i predsednik optine koji je iz druge prie

rostran gradski trg u Kraljevu. U

sredini spomenik poginulima u
oslobodilakim ratovima izmeu
1912-1918. godine. Kraljevani trg zovu
jednostavno " K o d Milutina". Neto iza
podneva, Savindan. U po bela dana pe
tarde lete, 'nako, k'o pikavci. Ljude koji
prolaze pokuavamo da pitamo o prirodi

protesta koji se svako vee odravaju na

ovom mestu. K o d prvog ne uspevamo,
"nije govordija".
Prilazimo
sedom
pedesetogodinjaku. Pitamo. "Kako zbog
ega protesti, pa to je svima jasna stvar.
Zbog malih plata, loih ivota", odgovara.
Razmenjujemo informacije o izvetaju
O E B S - a , po kojem je u gradu pobedila

UVARI OPSTINE: Kraljevo na Savindan

"RINGE, RINGE, RAJA": Majke sa decom pred optinom

24

VREME

1. FEBRUAR 1997.

opozicija, o stavu republike vlade da je

ovde to se izbora i konstituisanja vlasti
socijalista sve bilo regularno. Upoznaje
nas da u Kraljevu 30.000 ljudi ne radi i da
lud vidi da to nije dobro. Ne interesuju ga
ni pozicija, ni opozicija, ve da sa svojom
porodicom pristojno ivi. A to mu ova
vlast, kae, ne omoguava. Radi kao mesar
- nastavlja - plata nikakva, ima dva sina.
oba bila na ratitu, u Vukovaru i Bihau,
nijedan ne radi, a treba da se ene. B i o je.
kae, ponosan otac, obilazio sinove, ali od
svega je samo osedeo. "I ti mene pita, ta
se dogaa", uzbueno zavrava razgovor.
A dogaa se da su graani Kraljeva od
19. novembra svakodnevno na ulicama.
Ne samo zbog izborne krae, ve i zbog
ivota koji nekako prolazi mimo njih. Zato
se dogaalo da protestuje i 30.000 ljudi,
to je pola Kraljeva. Meutim, leve snage
su, valjda zbog one druge polovine Kralje
va, konstituisale vlast. I hoe da je vre, uz
pomo policije koja je svuda. A kakav je
legitimitet te vlasti, konstituisane mandati
ma socijalista iz treeg kruga (bie rei i o
"treepozivnim mandatima"), pcflajpre go
vori sluaj sela ukujevci, koje su metani
posle treeg kruga prozvali Kanovo, jer su
seljaci izglasali socijaliste poto su im be
splatno podeljena po dva daka vetakog
ubriva "kan". Vee uoi Savindana "kod
Milutina" je saopteno da ukujevci ipak
ostaju ukujevci - pri izboru odbora mesne
zajednice kandidati Koalicije uknuli su
socijaliste sa 9:0. Socijalisti su, istina, na
izborima uknuti i u Kraljevu, ali im to ne
smeta da se prave aknuti i da ignoriu re
alnost.
D E V E T G L A S O V A : Posle drugog
izbornog kruga, po zapisnicima koji su
dostavljeni optinskoj izbornoj komisiji i
koja je priznao O E B S , koalicija "Zajedno"
imala je 37, SPS 18, J U L 11, S R S 3 i N D
jednog odbornika. Ukupno 70. Optinska
izborna komisija je dva dana (19. i 20. no
vembra) utvrivala rezultate, ponovo bro
jala glasove i "izbrojala" da se izbori pona
vljaju u 17 izbornih jedinica. Razlog: viak
listia. Videvi u kom se pravcu razvija
dvodnevno brojanje glasova, poslanici K o
alicije M i r k o Petrovi (SPO) i M i l e K o rianac (DS) su u zgradi Optine stupili u
trajk glau, ali ih je policija izbacila. Ra
zlog deliminog ponitavanja izbora bio je
viak listia (od 1 do 12), koji je "zapazila"
tek Optinska izborna komisija. Koaliciji
je ostalo da se ali, a ef izbornog taba
J U L - a za Raki okrug Dragan ii (iz
Petrinje, poslanik Martieve Skuptine u
R S K ) pripremio je trei krug izbora, u
kojima je opozicija apstinirala, tako stoje
za svaki glas dao seljacima dva daka
"kan" ubriva. Nije jasno kako je ii

RADIKALIZACIJA: S. Stanic i M. ljivi

"plastio" dubrivo kad mu se firma zove
"Drvoplast", ali je jasno da su socijalisti,
plus poslanik radikala Baevi, pobedili u
svih 17 izbornih jedinica. I to sa nulom.
Recimo, direktor "Magnohroma" Mihajlo
Kosovac postao je odbornik sa itavih 9
glasova.
Narod je ve bio na ulicama, ali su so
cijalisti, zajedno sa J U L - o m , uzeli da legalizuju veliko narodno poverenje koje su
dobili. Veliko konstituisanje zakazano je
dan po Sv. Nikoli, 20. decembra. Pred op
tinom je bilo vie od 10.000 graana, u
optini svi odbornici koalicije "Zajedno" iz
drugog kruga, koji su, traei re, vrili op
strukciju. Postoje levim snagama bilo pre
vie opstrukcije, predsednik J U L - a Toma
Kujundi izvadio je pitolj, uzeo materijal
za verifikaciju odbornika i zajedno sa os
talim drugovima povukao se iz sale Op
tine u prostorije Rakog okruga. (Tom pri
likom Koalicija je zaplenila materijal o
voenju sednice koja tek treba da se odri,
u kome je pisalo: "otvaram sednicu", ko se
javlja za re, ko se predlae za predsedni
ka, ak su i diskusije bile priloene.) Tu su
se drugovi, u mraku - da ne bi otkrili gra
anima koji su bili naoruani jajima gde su na miru konstituisali, ostavljajui opozi
cione odbornike da uvaju salu Optine.
Za predsednika Optine izabran je Zoran
Jablanovi (SPS), direktor "Autotransporta", a za predsednika vlade Zoran Vukadinovi (JUL), upravnik Carine. Po optinskim "Ibarskim novostima" predsednik Ja
blanovi je, po izboru, izjavio: "Moramo
biti, pre svega, ljudi uvek i svuda". Mnogi
su se pitali kako je ovek takvih nazora pri
hvatio stolicu koja moe da se izmakne, ali
je sve objasnio reizbor za direktora u Jablanovievoj firmi, kao i to stoje pred izbore
uao u novi stan od 100 kvadrata.
Ovakav zaplet, a potorn i Gonzalesov
izvetaj koji ne priznaje raun socijalista

dodatno su motivi sali graane da na razne

naine manifestuju svoje nepristajanje na
oduzimanje nade u budunost. Mitingova
li se, etali, blokirali saobraaj i institucije,
ali su socijalisti i ostali levi drugovi ostali u
institucijama koje su prisvojili, zabarikadi
rani kordonima milicije. Incidenata - ako
se izuzme batinanje prilikom blokade puteva, izmeu ostalih i poslanika Petrovia,
kao i kontrajurenje manjih grupa policije nije bilo, iako su, po recima jednog od or
ganizatora protesta, na trgu popijeni hek
tolitri rakije.
Mada je protest pod kontrolom, ima
onih kojima je dosadio pasivan otpor "jer
pitaljka nita ne reava". Sve bi resili za
24 sata ("jer su policajci obine p..."). Zato
pitamo elnike stranaka koje "vode" narod
da li se razmilja o radikalizaciji protesta?
Svetlana Stani, simpatina predsednica
demokrata, sa bedom "Nema seksa zbog
protesta", kae da su ovo mirni protesti, da
e takvi i ostati te da nema govora o dru
gim metodama. Predsednik S P O M i l o m i r
Sljivi misli isto, dodajui da e se sve ura
diti da se mirnim putem doe do cilja, od
nosno vraanja odbornikih mandata ko
alicije "Zajedno". Pitamo zato Koalicija,
kao u Kragujevcu ili Uzicu, nije ila u trei
krug? Svetlana Stani odgovara daje ovde
bio veliki broj ponitenih mandata, kao i da
bi izlaskom na izbore samo legalizovali tu
krau. A bilo je oigledno, dodaje, da su
oni i pre ponitenja znali koja e mesta biti
ponitena, pa su pre raspisivanja treeg
kruga krenuli u kampanju podmiivanja,
delei vetako ubrivo glasaima i marke
lanovima birakih odbora. ljivi govori
o tome da su besmislene sve glasine kako
e Kraljevo biti ostavljeno socijalistima,
ako se zna da protesti nee prestati dok se
ne prizna i poslednji odborniki mandat, a
razloge glasina vidi u tome to se Kraljevo
ne pojavljuje u medijima.

Poto su i u Kraljevu na ulici pre svega

nezadovoljni graani - a saznali smo daje
opozicija ve podelila funkcije - da li e se
uvaiti ta injenica i kako e uticati na iz
bor kadrova? Po miljenju demokrate
Svetlane Stani, divno je stoje sve preras
lo u graanski otpor, a na pitanje odgovara
recima da se Koalicija u kadrovskom
planiranju dri pravila da na vana mesta
treba da dou sposobni ljudi, a ne oni koji
su "obeleeni" stranakom pripadnou.
Kako su prisutne prie da su se poslanici
opozicije postavili malo "iznad dogaaja",
pitamo ima li nesporazuma na relaciji po
slanici - baza? Svetlana Stani kae da se
"posao gura zajedniki", dok Sljivi
priznaje da ima "tekuih problema koji e
se reavati", dok konkretne odgovore os
tavlja za "kad za to doe vreme". A da li
kraljevaki
direktorski
lobi
"hvata
prikljuak"? ljivi odgovara da ima onih
direktora koji "most saradnje" uslovljavaju
garancijama da e ostati na svojim mestima, poput Kosovca, ali da se to blanko ne
dobija.
J A B L A N N A K L U P I C I : Vee pred
Savindan. Kafana "Pariz" na trgu " K o d
Milutina" dupke puna. Zagrevanje pred
miting - konobari izgiboe, atmosfera stadionska. Na trgu pitaljke, trube, bubnjevi,
daire... Preko 5000 ljudi. Ori se: "Svi, svi,
zajedno, ne damo te Kraljevo". Utisak je
da su dugotrajni protesti sami izreirali
dogaaje " K o d Milutina", pa sve deluje
kao dobra masovka. Skandira se, ne
goduje, te veeri od Miloevia je vei odijum
izazvalo
jedino
pominjanje
eeljevog imena.
Sutradan, nekoliko stotina ena pred
optinom. Trae se deji dodaci koji nisu
isplaeni skoro godinu dana. Na ulazu u
Optinu dvostruki kordon policije. Doz
voljava se ulaz samo delegaciji koja odlazi
kod predsednika Jablanovia. Napolju
mame sa pitaljkama, potpomognute tata
ma, a deca, drei se za ruke, uz pesmicu
"Ringe, ringe, raja", krue oko kordona.
Atmosfera mitingaka. Jedna od mama
udara amar policajcu koji to zbunjeno
podnosi. Prilazimo eni srednjih godina sa
dvoje dece. Da li e protest pomoi? " M a
ne vredi, oni imaju sve, imaju pare, ta ih
briga za nas. Deca su im poslednja briga,
vani su im penzioneri koji glasaju za njih.
Deca ne mogu da glasaju, pa zato ne daju
pare."
Izlazi predsednik optine Jablanovi,
zajedno sa enama koje je primio. Zvidu
ci. Penje se na klupicu. Upuuju mu se
vie krici nego pitanja. Pokazuju raune za
struju, opomene, pitaju kako i ime ih
platiti. Zbunjeno se vrti. Pokuavamo da ga
fotografiemo. Okree lea. Kae da on

FEBRUAR 1997

VREME

Zona sumraka

Lepota poroka
Svakodnevno bubnjanje i zvidanje protivu dravne televizije mnogo bih lake
podnosio da ne pada ba u vreme udarnog dnevnika. I ja, naime, protestu jem, ali me
navika iz vojnikih dana, kada smo ovu emisiju imali gledati i zavoleti u okviru
dnevne zcipovesti, nikad nije napustila, meni i dan-danas dan nije dan i vee nije
vee ako ga ne dovrhunim TV dnevnikom. S druge strane, imam veoma
izraenu
sposobnost da se priklonim i prikljuim
veini, pa na uglu Pop Lukine i Topliinog
venca, a po nalogu vremena, zvidim, ali alim za dnevnikom. Ne lupam ni u ta.
naprotiv, sa nemim negodovanjem budueg penzionera posmatram dve mlade ene
kako ekiem muki udaraju po kontejnerima, vlasnitvu "Gradske istoe" i moda
buduim mojim
friiderima.
nema pare, sve to moe je da kontaktira
nadlene i saopti odgovore. Z a tri dana.
Odgovaraju mu: "Kasno, glad!" Zna daje
teko. Pitaju kako milicija dobija plate re
dovno. Slee ramenima: "Otkud znam".
Nekako ga uvode u optinu. Pitamo da nas
primi. Pristaje, trai da ga pustimo da se
koncentrie. Policajac u civilu nas legitimie, detaljno pregleda, pita za oruje.
Predsednik nas poziva. Trai j o vremena
za koncentraciju, da uje pitanje, pominje
svetog Savu, deluje usporeno, kao da je
pod hipnozom. Pita k o j e pozvao O E B S ?
Sam odgovara: "Miloevi, njegova vlada
odbija izvetaj, on obeava studentima",
pravi pauzu i kae. "Ja sluim narodu".
Poto je zavrio sa autoterapijom, trai
da ponovimo pitanje. Ponavljamo, Kralje
vo, izmeu izvetaja Gonzalesa i stava
Vlade da je ovde sve bilo regularno? Pria
globalno o problemima izbora, pa kae:
"Ja sam predsednik svih graana Kraljeva
i radiu u interesu svih za dobro ovog gra
da. Odgovarau svojim graanima, svom
narodu. Obaveza nas koji se bavimo jav
nim funkcijama je da budemo sluge svog
naroda". Pitamo o legitimnosti vlasti u
Kraljevu, poto opozicija nije izala u trei ,
krug. Odgovara usporeno, kao da "nije'
odavde", pria o sankcijama, meunarod
nim tokovima, da e se preiveti, o
obavezi da se zastupaju ne samo lanovi
partije nego svi graani... Kako, kad je
podeljenost vea nego ikad, pola Kraljeva
je na ulici? " M i s l i m da e Bog dati da se
sve zavri. D a se Srbi sloe, oboe i um
noe." Nije l i to idealizam, bez uporita?
"Svi e m o u interesu Srbije i njene
budunosti morati da budemo racionalni."
ta to znai? "Da se meusobno vie po
tujemo." Kako? D a li zato to ne moe i l i
to nee, Jablanovi je odbio da dalje
odgovara na pitanja.

DRAGAN TODOROVI

26

VREME

KKBRl AK IW7.

Verovatno nisam jedini koji na videu snima dnevnik i gleda ga kao zasluenu na
gradu nakon danka plaenog modi i sve osionijem komiluku ("Gde ste vi, komija,
nema vas jue?...")...
A ima se ta videti. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova, jue, na primer.
posetio naeg Milutinovia. Njihov srdaan, ali mora biti kratak susret nije prikazan,
a mislim da znam i zato: na zaprepaenje
simultanih prevodilaca gost i domain su
simultano, svako na jeziku svojih otaca, izgovorili daje jugoslovenska kr iza zbog
navodnih greica prilikom krae glasova stvar isto unutranja
i da se mora
razreiti u okviru domaih institucija. Zamenik ruskog ministra zauo je tada od
svog prevodioca svoje sopstvene rei, pomislio je da se prevodilac naglas presliava
pre nego to e izjavu prevesti na srpski, a uo je zapravo verni prevod
domainove
izjave. Milutinovi je, takoe, uo svog prevodioca kako od rei do rei, na srpskom,
znai, ponavlja ono to je on (Milutinovi)
rekao... U istom trenu obojici ministara
puca pred oima da su im stavovi identini, da su njihove rei istovetne! Sastanak se
mora biti zavrio pre nego to su poslenici RTS stigli da nateluju kamere. alosno je
samo to nismo videli kako su se mentalni blizanci sreli, ne zna se je li gost iz Mosk
ve poljubio, onako ruski, naeg ministra prjamo u njegova ulna usta, ili je Miluti
novi plasirao tri srpska celova u bratske obraze jo hladne od ruske zime ovekoveene u Pukinovim stihovima i Markovikinojprozi...
Nismo uli ministarske gla
sove, mogli smo samo videti njihove odvojene portrete - Milutinovi
sa vorom na
kravati moda veim nego to se obino vezuje, ali divno usklaenim
sa veliinom
glave; na drugoj fotografiji, nemi gost sa vorom znatno manjim, ali isto tako pro
porcionalnim...
Iako ni susret inia sa Kinkelom nije jue prikazan, jasno je da su bivi nemaki ak i nemaki funkcioner pali jedan drugom u zagrljaj uskliknuvi "Kosovo republjik!" Kinkel je, milutinovi evski reeno, pobrkao lonie i Grcima odao da su
priznavanje rezultata izbora i davanja autonomije Kosovu stvari nerazdvojno pove
zane, ukoliko nisu dva lica jedne iste stvari. Reim je, to sada vidim, za izbornom
pobedom i udeo znajui da samo tako moe spasiti Kosovo od otcepljenja. Nasuprot
tome, birai su u mnogim "manjim i veim gradovima" (D. Tomi) glasali za koalici
ju "Zajedno", nesvesni da odluuju o sudbini kolevke srpstva (moda je "enica ' ipak
prikladnija?), glasovali su ne shvatajui da svakim kruiem oko imena opozicionog
poslanika otcepljuju jedan kosovski srez ili jedan atar... Suoivi se sa, kako bi oni to
rekli, "neprihvatljivim" rezultatima izbora, predstavnici reima dalekovido su, vizio
narski gazili jednu Boiju zapovest, jedan izborni zakon, jedan ustav i poneku kon
venciju o ljudskim pravima, za ta im ja skidam kapu: stavili svoj ugled, legitimitet
pa i budunost na kocku uvereni dale im istorija oprostiti ako savremenici i ne budu
mogli: primili su na sebe greh krivobrojstva, a zato? Sigurno ne zato da bi svoju
vlast produili, niti da bi svoje zasluene privilegije osigurali, nego da bi Kosovo
spasli od otcepljenja i docnijeg (premda verovatno vrlo brzog) prisajedinjenja Al
baniji, ili, ko zna, moda i samoj Ncrnakoj koja se toliko upinje da pomogne inievcima.

L J U B O M I R IVKOV

Glas za autonomiju
V

iz geta

Da li je jedino rektor kriv za stanje na Univerzitetu u Beogradu?

onstatacija dr Nike Stipevia

data u rei na treoj protestnoj
veeri u Udruenju knjievnika
Srbije, objavljena u listu "Demokratija" od
18. januara 1997. godine, da "Univerzitet
nikada nije imao ogranienijeg i beznaajnijeg rektora" ima teinu i slaem se sa
njom. Meutim, ne mogu da se otmem ut
isku da ponaanje sadanjeg rektora u tre
nutnoj situaciji na Univerzitetu nije samo
njegov lini hir. Jedino to mogu da prepoznam kao lini stav jeste njegovo odsus
tvo hrabrosti da pogleda istini u oi i shvati
daje protiv njegovih postupaka i aktivnos
ti veoma veliki broj studenata, pa ak i
nastavnika. Stoga postoji samo jedno ob
janjenje za ovakvo njegovo dosadanje
reagovanje, a to je lino poimanje morala,
odnosno asti. A l i , postavlja se ozbiljno
pitanje da li je jedino rektor kriv za ovakvo
stanje na Univerzitetu? Kakva je uloga
ministra prosvete Dragoslava Mladenovia i kakav je njegov doprinos ovoj situ
aciji? Staje sa stavovima nastavnog kadra
o trenutnom stanju na Univerzitetu?
Ministar Mladenovi, koji je takoe
profesor na Univerzitetu, a bio je i prorek
tor, u svom dosadanjem mandatu odlikuje
se praznim obeanjima. Ne pamtim daje
neko od javnih obeanja odrao. O n ima
probleme sa maturantima i studentima, a
relativno malo problema sa nastavnim
kadrom Univerziteta. A k o se uzme u obzir
da su poslednje podeljene plate na
Univerzitetu za prvi deo novembra i da
materijalni trokovi za izvoenje praktine
nastave ne stiu ve vie od pola godine, a
ministar i njegov rektor javno izjavljuju da
su uslovi za rad na Univerzitetu sasvim
normalni, onda mi nije jasna pasivnost
nastavnog kadra Univerziteta. A k o ve
ministar i rektor nemaju dovoljno linog
respekta prema sebi (svuda u civilizacionom svetu ministar i rektor bi u ovakvim
uslovima dali neopozivu ostavku), zar nije
bilo normalno da profesori trae ostavke
takvih ljudi, ako im je stalo do profesional
nosti Univerziteta, a ne da to ine studenti?
Ne mogu da se oslobodim pitanja: da nije
osnovni razlog stanja na Univerzitetu ba
sam sadanji kadrovski sastav Univerzi
teta?

svaku cenu organizuje rezervat poslunih,

ovde na Balkanu? (Indijanci su se dugo
borili da ih ne stave u rezervat). Neke os
nove rezervata (geta) ve postoje, jer teko
da se moe drugaije objasniti plaanje
takse (kazne) za izlazak iz zemlje. S druge
strane, ako je vlast ve pokazala spremnost
da prizna rezultate lokalnih izbora, emu je
toj vlasti bilo potrebno da uva poziciju
sadanjeg rektora i studenta prorektora.
Cinian pristup je mogao biti da se izaberu
neki novi pioni, kakve je, naalost, mogue
nai u prilinom broju na Univerzitetu.
Takvi pioni su produkt dugogodinje nega
tivne selekcije na Univerzitetu, kao i
injenice daje u periodu 1 9 9 0 - 1996. ze
mlju napustio veliki broj mladih, perspek
tivnih ljudi, kako nastavnika tako i asiste
nata. Rezultat glasanja na Savetu Univerz
iteta (razlika u javnom i tajnom glasanju)
na moju veliku alost govori o trenutnom

M i s l i m da je glavni razlog za sadanje

nezadovoljstvo studenata to to vredni
mladi ljudi, kakvi su nai studenti, na kraju
20. i poetku 21. veka ele da ive u zemlji
u kojoj e se ceniti profesionalnost i
kvalitet obavljanja posla, koji se nee bazi
rati na besprekornoj poslunosti ili pripad
nosti bilo kome, a ponajmanje strankama
bilo koje orijentacije. O n i ele da budu
pravi intelektualci, a ne kopije intelektuala
ca. Stoga oni imaju samo dva
izbora. Svesni su da je njihova
budunost tesno vezana sa pros
peritetom zemlje u kojoj ive,
koja e im omoguiti da svoje
znanje i kvalitete realizuju za do
brobit zemlje u kojoj ive. Sas
vim realno oekuju da e im ta
zemlja uzvrati dajui i m mo
gunost da napreduju u ivotu i
imaju visok ivotni standard, da
mogu slobodno i lako da putuju
po svetu bez viza i da razmenjuju ideje sa svetom, kako je to
mogla moja generacija roena
1946 - 47, da mogu sebi da kupe
auto, stan, a da se to ne smatra
luksuzom. To ja nazivam patri
otizmom 21. veka, jer ako se
zadovoljstvo i
intelektualno
zadovoljenje ne nau u normaln
om svakidanjem ivotu, onda
vredni mladi ljudi
postaju
nestrpljivi, trae promene i l i
NEGATIVNA SELEKCIJA: Prof. Topisirovl
novu sredinu koja e im omo
guiti ispunjavanje ivotnih ciljeva. M i s
lim da ova generacija studenata protestuje
jer eli promene da bi ostala, ivela i radila
u zemlji gde e se potovati osnovna ljuds
ka prava i profesionalnost, a ne da bude
prisiljena na alternativno reenje da se eta
po svetu bez realne mogunosti za norma
lan i stabilan ivot.
Ne mogu da shvatim sadanje ponaa
nje vlasti prema zahtevima studenata.
Zapanjuje me odsustvo sluha za zahteve
studenata, onih koji e u veoma skoroj
budunosti biti osnova razvoja i prosper
iteta ove zemlje. Kada se poalje policija
na studente umesto da budu smenjeni rek
tor i student prorektor, onda vie nije jasno
kuda ova zemlja ide. D a li je cilj da se po

moralnom stanju Univerziteta. Ne srne se

nikako zaboraviti daje veliki broj lanova
sa Univerziteta u delu saveta koji imenuje
vlada (da im ne pominjem imena; oni na
jbolje znaju koje ko meu njima). M i s l i m
daje dananji Univerzitet u Beogradu na
jcrnje njegovo izdanje, bar u poslednjih 20
godina koliko sam na fakultetu, jer je
sadanji rektor strukturu piramide totalno
obrnuo naopake. Egzistencija Univerzite
ta poiva na studentima, koji predstavljaju
temelj te ustanove, piramide. Nastavnici su
srednji deo piramide, dok rektor i prorek
tori treba da predstavljaju vrh. Prema
tome, rektor bi trebalo da bude profesiona
lac i najsvetlija linost Univerziteta, na
koju ne moe uticati nijedna politika

1. FKBRUVR 1997

VREME 2

partija, jer se samo tako moe garantovati

kontinuitet prosperiteta u obrazovanju, a
samim tim i prosperitet zemlje.
Vratio bih se na Studentski protest iz
1992. godine. Te godine je postojalo pril
ino jedinstvo u tome da se pokua izboriti
i dokazati da je autonoman Univerzitet je
dino to garantuje prosperitet. Tada je rek
tor bio prof. Rajko Vraar, ovek visokog
dostojanstva i asti. Kada je trebalo da se
odlui da li e da radi kao samostalni rek
tor Univerziteta u korist sampg Univerzite
ta, a samim tim i za prosperitet zemlje u
njenim najteim trenucima, i l i e da radi
tek kao lan SPS-a, prof. Vraar se javno
odrekao pripadnosti SPS-u. On je time
ispotovao i uveni 4. lan Zakona o
univerzitetu, koji kae daje na univerzitetu
zabranjeno politiko, stranako i versko
delovanje. Rektor Vraar je reagovao na
prvi poziv studenata i izaao pred njih.
Nije ekao da mu studenti dodu na noge,
kako je to oekivao ovaj rektor. Normalno,
odmah nakon ovakvog njegovog profe
sionalnog stava, stupio je u prvi plan uve
ni Savet Univerziteta, kome su predsedavali profesori beogradskog Univerziteta
(Mihailo Markovi i Predrag orevi),
rektor Vraar je smenjen i doveden je dan
anji rektor. Verovatno zbog asnog i pro
fesionalnog stava prema Univerzitetu,
dravi i studentima, slika rektora Vraara
jo se ne nalazi u Sveanoj sali Univerzite
ta u Beogradu, gde se inae odravaju i
sednice Saveta Univerziteta.
Da l i se moe oekivati da e se sada
rektori postavljati i opstajati kako kojoj
vlasti odgovara? To bi svakako bilo pogub
no za ovu zemlju, ako ita vie za nju
moe biti pogubno. N a ta e liiti U n i
verzitet sa rektorima poslunicima. Primera radi, Italija je promenila 57 vlada od II
svetskog rata, ali nikome nije palo na pam
et da svaki put menja rektore Univerziteta.
To je omoguilo Italiji da bude meu prvih
pet ekonomski najjaih zemalja u svetu, jer
je uvek gledala da ono to garantuje pros
peritet zemlje u duem vremenskom peri
odu (profesionalnost i znanje) ne podlee
uticaju trenutne politike. M i s l i m da je je
dan od ciljeva protesta dananjih studenata
da podstaknu na razmiljanje sve strukture
drutva da Univerzitet ne srne da bude pod
direktnim uticajem bilo koje vlasti (aktuelne, neke nove, svejedno). Zapravo, da se
svaka vlast mora ponaati prema univerz
itetu i shvatati univerzitet kao pokretaku
snagu. Osnovna tenja svakoga ko eli
prosperitet sopstvene zemlje, a posebno
vlasti, mora biti formiranje autonomnog
univerziteta.

DR L J U B I A T O P I S I R O V I ,
profesor biohemije,
Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu

28

VREME

1. FEBRUAR 1997.

Ekonomski koreni

Ponuda Grupe 17
Reformu ne moe sprovesti vladajua garnitura, jer je
iskompromitovana i moralno i struno, kae Mlaan Dinki
avezna vlada je 15. januara promovis- finansiranja poljoprivrede, koje do sada jo
ala "Ekonomsku politiku za 1997.
niko nije razradio. I ne samo poljoprivrede
godinu", dokument koji je u osnovi
nego i industrije, a to je mogue samo
optimistika prognoza ekon
radikalnom promenom ekonom
omskih kretanja u SR Jugo
skog ambijenta, stvaranjem tri
slaviji. Ekspertska grupa 17
ta kapitala, berzi i investicionih
ekonomskih strunjaka obekompanija.
lodanila je na Savindan, 27.
Da li oekujete da bi ove
januara, pismo javnosti o
mere mogle imati podrku
merama za izlazak iz ekon
obinog oveka i koja je cena
omske krize. Ovaj program
sprovodenja ovih mera?
radikalnih ekonomskih re
Oekujemo da e imati po
formi polazi od sledee pret
drku. Najvea cena je da sistem
postavke "da bi se zemlja iz
ostane nepromenjen, jer e i po
vukla iz dugorone ekonom
jedinac i drava dalje propadati i
ske krize, moralnog posrnua o
nee imati perspektivu. Ovaj pro
i krajnje nezavidnog poloaja
OEKUJEM PODRKU: gram nudi jasnu viziju izlaska iz
u kome se trenutno nalazi, u
'
ekonomske krize i praktino
Srbiji i SR Jugoslaviji je neophodno hitno
predstavlja jedini preduslov boljeg ivotnog
sprovesti korenitu privrednu reformu. Os
standarda u budunosti. Stanovnitvo moe
novni i jedini preduslov da ona otpone jesu
odmah da oekuje promenu u filozofiji nove
sutinske politike promene...".
vlade i stvaranje kvalitativno novog am
bijenta, koji e inicirati novi polet. Neki
U seriji razgovora o naoj ekonomskoj
efekti e biti vidljivi odmah. Uostalom, nar
realnosti koja je u januaru ve voena u
od e biti sudija. Znai, preduslov je iroka
"Vremenu", tema je sada proirena doku
demokratizacija drutva. Nije ovaj program
mentom grupe nezavisnih eksperata. O tome
neto to treba nametnuti po svaku cenu, ali
za na nedeljnik govori koordinator mr
se nudi mogunost boljeg ivota. Ukoliko
Mlaan Dinki. Njegovim miljenjem o
narod ne eli bolje da ivi, ne mora ni da ga
merama koje valja preduzeti da se izae iz
prihvati. Takoe, moraju da se stvore i adek
krize i zapoelo je prezentiranje ove tema
vatni medijski uslovi za promociju tih prom
tike. Dinki kae: Dosadanji ekonomski
ena, jer je re o potpuno novim obrascima
programi su propadali zbog toga to poli
ivljenja i ponaanja. Nagoveteno je da je
tiari nisu eleli da ih sprovedu. Zato je ovaj
ovaj program u sutini uraen i za spas fed
program namenjen politikim snagama koje
eracije Srbije i Crne Gore...
ele da krenu u proces radikalne reforme,
onima koji to iskreno ele. To ne moe biti
Za sprovoenje ovih mera ak je i uslov
rukovodea garnitura S P S - N D - J U L , jer su
da opstane federacija Srbije i Crne Gore.
potpuno moralno i struno iskompromitovSistemi ove dve republike trenutno su inkoane. Sve ostale politike partije su preten
mpatibilni. Crna Gora eli bre sprovoenje
denti, ukoliko im program odgovara, da ga
privatizacije i ukljuivanje u svet, dok Srbija
realizuju u skorijoj budunosti.
otee i uslovljava to zahtevima koji su zas
novani ne na dravnom, ve na privatnom
Da li predloene mere imaju elemente
interesu ljudi koji su na vlasti. Crna Gora
iz Programa 1 i 2?
preti izdavanjem sopstvenog novca, jer Srbi
U pojedinim detaljima ima slinosti; me
ja upada u njen platni sistem. Crna Gora se
utim, Program 2 je predviao ogranienu
ali da mora od "Jugopetrola", koji ima mo
konvertibilnost dinara, dok smo mi za pot
nopol, da kupuje benzin po ceni znatno veoj
punu konvertibilnost, to znai da svako
od svetske. U tim uslovima oni e iz ekon
moe kupiti devize u neogranienim kolii
omskih razloga da se otcepe, jer ne ele da
nama. Uostalom, to ve postoji u Sloveniji,
propadaju zajedno sa Srbijom. Uostalom,
Hrvatskoj i drugim istonoevropskim ze
smatram da e se sve politike snage u Crnoj
mljama. Drugo, sem promena u monetarnoj
Gori prilagoditi politikim promenama u Sr
politici, predviamo i dalekosene promene
biji, tim pre ako su promene pozitivne.

i u realnom sektoru,
prestruktuiranje
preduzea, privatizacija i potpuni mehanizmi
Z. H E R M A N

M >

D l n k

Sistemi suve gradnje, malteri, estrih sistemi

za renoviranje, novogradnju, pregraivanje
stambene, privredne i javne objekte

kHAUf
M i smo ovde da Vam pomognemo tehnikim savetima, obukom i servisom:

Knauf d.o.o. Beograd,

YU-11000 Beograd, Cara Uroa 31, tel/fax: 011/184-451

F O N D

Z A O T V O R E N O

D R U T V O

R A S P I S U J E

K O N K U R S E

Dokumentacija se podnosi na srpskom jeziku ili sa prevodom.

Konkursi su otvoreni do 1. marta 1997. godine.

PROGRAM Z A D A V A N J E PODRKE REALIZACIJI

NAUNO-1STRAIVAKIH PROJEKATA U OBLASTI
DRUTVENIH I HUMANISTIKIH NAUKA
Od projekata s kojima se konkurie oekuje se da podstaknu istraivanja
znaajna za tranziciju i drutveni, politiki, ekonomski i kulturni razvoj SR
Jugoslavije i/ili zemalja centralne i istone Evrope. Na konkurs se mogu pri
javiti i projekti u vidu organizovanja d o m a i h i meunarodnih konferenci
ja, strunih skupova, okruglih stolova ili seminara koji za temu imaju pita
nja tranzicije u SR Jugoslaviji i zemljama centralne i istone Evrope.

PROGRAM PODRKE RADU NEVLADINIH ORGANIZACIJA

I UDRUENJA GRAANA
Od projekata s kojima se konkurie oekuje se da doprinesu razvoju civil
nog drutva, unapreenju razvoja i potovanju ljudskih prava, unapreenju
poloaja i znaaja ena u drutvu, razvoju m e u s o b n o g potovanja i tole
rancije m e u razliitim kulturnim, nacionalnim, religijskim i etnikim gru
pama i unapreenju razvoja obrazovanja na jezicima manjina.

Projekte analizira struna komisija, kojS zadrava pravo traenja dopunskih

informacija. Odluke o projektu donosi Upravni odbor Fonda u roku od 60
dana od dana zakljuenja konkursa, odnosno podnoenja zahteva.

PROGRAM PODRKE Z A UEE

NA MEUNARODNIM NAUNIM SKUPOVIMA
I KRATKIM STUDIJSKIM BORAVCIMA
Podrka za uee gradjana Jugoslavije na medjunarodnim skupovima se
odnosi na u e e na konferencijama, kongresima, seminarima, radnim sa
stancima i si. na lini poziv organizatora skupa u kome je jasno n a z n a e n o
da je rad kandidata prihvaen za prezentaciju.
Podrka za kratke studijske boravke odnosi se na uee gradjana Jugo
slavije u strunim i profesionalnim programima, kursevima, radnim grupa
ma, istraivanjima, predavanjima u trajanju od 2 do 12 nedelja na lini
poziv ustanove/organizatora, uz prihvaen program boravka.
U okviru ovog programa kandidati mogu konkurisati za

PROGRAM PODRKE RAZVOJU INFORMISANJA

I NOVINARSTVA
U cilju podrke unapreenja razvoja informisanja na teritoriji SR Jugoslavije
Fond za otvoreno drutvo p o m a e medijske projekte u oblasti agencijskog
novinarstva, tampe, radija i televizije, kao i istraivakog novinarstva, raz
vojne projekte i profesionalnu edukaciju i struno usavravanje novinara.
Pravo uea na konkurs imaju pojedinci, novinari i medijske institucije sa
teritorije SR Jugoslavije.

Pravo uea na konkursima imaju organizacije, udruenja graana i poje

dinci iz SR Jugoslavije.
Prijave na konkurse podnose se na obrascima Fonda i treba da sadre:
1. popunjen obrazac
2. predlog projekta (precizan opis sadrine i cilja projekta i specifikaciju
sredstava potrebnih za realizaciju projekta)
3. dve preporuke kompetentnih pojedinaca ili institucija

OFFSHORE PREDUZEA
LTD,

1) Sredstva koja pokrivaju trokove/ili deo trokova boravka,

ILI
2) Sredstva koja pokrivaju putne trokove od mesta prebivalita do mesta
odravanja skupa ili studijskog boravka.
Pravo konkurisanja imaju svi gradjani Jugoslavije koji imaju poziv organi
zatora skupa/institucije u kojoj bi realizovali studijski boravak, a nisu sta
riji od 45 godina i imaju bar fakultetsku spremu.
Konkurs je stalno otvoren. O prijavama se reava u roku od 40 dana od dana
prijema kompletne dokumentacije p r e p o r u e n o m p o t o m .

Dopunske informacije o uslovima konkurisanja

i obrasci za konkurisanje mogu se dobiti na s l e d e i m adresama:
Fond za otvoreno d r u t v o
Beograd, Tolstojeva 5, tel. (011) 660 937, 665 996, fax. 669 683,
Podgorica, Jola Piletia 53, tel: (081) 25 066, Novi Sad, Jevrejska 4/II,
tel: (021) 613 309, Pritina, Banjaluka 38, tel: (038) 28 718).

OSEGAM SE DOBRO

P L C , L L C . . .

MNOGO B O L J E NEGO R A N I J E

O S N I V A N J E
O

(USA'DeIaware,
M A N ,

I
2 0

V I E

Z E M A L J A

UK'NEREzidENTNA,

KIPAR,

B A H A M I ,

IRSKA,

ISLE

O F

M A A R S K A . . . )

OTVARANf bANkoVNih RAUNA pRE(JuZEA

/

OTVARAN^ liNih offshORE RAUNA

/

IoI<a[ne s e I c r e t a r s I c e

usluqE

dRuqE usluqE..

O S N I V A N J E
U

Otklanjam stres
Donosim prave odluke
Postiem ciljeve
Efikasno reavam probleme
Brzo pamtim i lako uim
ivim zdravije

Besplatno UVODNO PREDAVANJE odrae se 4. febru
ara u 19,00 asova u Domu novinara Srbije, ulica
Generala danova 28. Zainteresovani e moi da uplate
seminar i kupe knjige po niim cenama.

ANONJMNA pRECJUZEA
/

R E G I S T R A C I J A

P R E D S T A V N I T A V A
R U S I J I

Stotrinaesti OSNOVNI SEMINAR u Jugoslaviji, poinje

15. februara u 9,00 asova. Nia cena seminara vai za
uplate do 7. februara. Sve informacije moete da dobijete
ako pozovete 34 22 43 i 34 33 18* ili u kancelariji Silva
metoda na treem spratu Doma novinara Srbije.
B O L J I ,

T E L 0 1 1

6 5 4 0 2 5

BranI<ova

2 1

F A X :0 1 1
1 1 0 0 0

6 7 4

BeoqRAd

1.91

* odnosno 32422 43132433 18

B O L J I I B O L J I

Ljubljana - Beograd

Vazduna teta
" Adria" i JAT nikako da ostvare dogovor o letovima. Zato ovi
prvi smanjuju flotu, a i drugi gube dobar, devizni posao

osle pet godina ozbiljne krize slovenaka avio kompanija "Adria Ervejs" je konano prela na "fazu ozbil
jnog prestruktuiranja." Iza ove fraze krije
se nimalo ruiasta slika. Po recima direk
tora Agencije za sanaciju banaka i tedion
ica, Alojza Jamnika, ( agencija je, inae,
stoprocentni vlasnik "Adrie"), pomenuta
kompanija e uskoro morati da proda
veinu aviona. Naime, "Adrini" avionu su
za raspoloivo " trite suvie veliki", po
to se posle osamostaljenja drave njeno
trite "jezivo smanjilo".
PO M E R I DRAVE: Kada su vlasni
ci Kompanije definisali problem, krenulo
se u planiranje izmene cele flote. Sadanje
suvie velike avione (tri moderna "erbusa
320" svaki sa 168 sedita, dva D C - 9 sa po
105 mesta i dva "De Hevilend Daa 7" sa
po 48 mesta, sve kupljeno za ivota SFRJ )
zamenili bi manji avioni, od kojih bi na
jvei imao najvie 100 sedita, stoje " za
'Adriu' najprimerenije", poto rentabilnost
flote i trokovi izdravanja zavise od
veliine aviona. Navedeno priznanje dokosurila je i statistika rentabilnosti letova,
prema kojoj su avioni, u proeku, iskorieni jedva 54 odsto. Ukratko, "Adria" e
elegantne "Erbase" stare oko sedam godi
na, prodati i kupiti jednako stare, ali
mnogo manje avione. Z a skromniji deo
flote, to jest za avione sa 50 do 60 sedita,
u igri su kanadski avioni, dok bi one sa 168
sedita nadomestili avioni tipa "Boing
737". Vlasnici raunaju da e se stezanje
kaia isplatiti, posebno ako se uzme u obzir
da su avioni kojima "Adria" raspolae sku
plji, to znai da bi po izvedenoj operaciji
Kompaniji trebalo da ostane dovoljno nov
ca da otplati nagomilane dugove.
Slovenaka vlada je ve dala saglasnost
za ovaj posao.
Zanimljivo je da do svega ovoga dolazi
ba u trenutku kada se na tritu pojavljuju
nove generacije aviona "Boing 737 - 600,
700 i 800". Oekuje se da e tada veina
svetskih avioprevoznika, najverovatnije,
iskoristiti prinove za obnovu svojih flota,
to znai da je ralno oekivati da e se na
tritu pojaviti vea koliina est do sedam

godina starih manjih aviona, po povoljnoj

ceni. Ta operacija bi trebalo da se odigra,
predviaju strunjaci, tokom naredne god
ine.

NEK' SUSEDU C R K N E AVION: A

da, ipak, nije sve u ekonomiji dokazuje i
primer da ni posle dve godine, od kada se
govorilo o obnovi vazdunog mosta izme
u Beograda i Ljubljane, jo nema ni
kakvog pomaka na tom planu. Smrtnici se
prevoze autobusima preko Maarske. Jedi
ni izuzetak je prologodinja poslovna
poseta M i r e Markovi koja je avionom
jugoslovenskog avio-servisa sletela direkt
no na ljubljanski aerodrom.
Odnosi izmeu "Adrie" i JAT-a, nekada
jedinih konkurentskih avio kompanija u
S F R J , zapravo sasvim dobro odslikavaju
ne ba srdane odnose izmeu Beograda i
Ljubljane. Prema objavljenim procenama
elnika JAT-a, svakodnevni letovi izmeu
Beograda i Ljubljane, i obrnuto, svakom
od partnera mogle bi da donesu barem po
10 miliona amerikih dolara godinje.

Drugim recima, svaki od partnera je za

protekle dve godine pregovaranja o even
tualnim letovima izgubio po jedan avion.
Spisak nesporazuma izmeu "Adrie" i
JAT-a je povei - od otvorenog pitanja ta
je sa nekadanjim zajednikim ulaganjima
do nita manje otvorenih zamerki do kojih
je dolo kada je slovenaki trini inspek
tor u sred sankcija, pod optubom za
kranje embarga ( radilo se o 20 hiljada
D E M ) kaznio rukovodioca predstavnitva
JAT-a u Ljubljani. Tom prilikom su pred
stavnici JAT-a nazonom inspektoru ( zan
imljivog imena - A d o l f Hitlmajer) uzalud
dokazivali da nisu iznosili pare iz Slov
enije, a nudili su i spisak 20 kompanija
koje su zaista krile embargo. Meutim,

inspekcija je, podrana "javnou", tu po

nudu odbila, pravdajui se da ima "uputstva samo za taj sluaj".
Ova pria ostavila je muan utisak zato
to je upravo izvesni Mrvaljevi, JAT- ov
rukovodilac u Ljubljani, presudno uticao
na otvaranje direktnog leta Ljubljana Njujork, ime je omoguio da sa svakim
letom za Ameriku ode do 15 tona slovenake robe. Zajednika deklaracija, koju su
potpisali i J A T i "Adria", jo predstavlja
mrtvo slovo na papiru. I dok tinja obostra
na netrpeljivost, obe kompanije iz godine u
godinu gube na desetine miliona dolara
koje ih, bukvalno, ekaju na vazdunoj tra
si izmeu Slovenije i Jugoslavije, postoje
to uvek bila vie nego profitabilna linija.
"Adria" smanjuje flotu, a JAT zatvara pred
stavnitva i ukida linije.

SVETLANA VASOVI MEKINA

1. FEBRUAR 1997. VREME

31

LJUDI I V R E M E
Izjava

VOJISLAV EELJ,

nedelje

Mira Markovi: Serbian Opposition

Does Not Understand Its Own People
MIRA MARKOVI,
supruga Slobodana M i l o e v i a i
direktorka J U L - a ( r e i misao iz
"Duge, "Gardiana" i "Borbe")

ALEKSANDAR DESPI,
predsednik S A N U , u intervjuu za N I N
objanjava zato
A k a d e m i j a uti i
kakvog se nasleda upravo utanjem ratosiljala:
"Akademija nije nikakvo intelektualno
homogeno telo, niti predstavlja neki
kolektivni um da bi mogla da proizvede
n e t o to b i se nazvalo stanovite A k a
demije. Ona je skup, po pravilu uglednih
linosti, a svako o svemu ima svoj lini
pogled i formira sopstveni stav na osno
vu injenica kojima raspolae nezavisno
od miljenja drugih. M i s l i m da razliiti
pogledi na ista zbivanja predstavljaju
kvalitet, a ne manu, jer omoguavaju da
se ona osvetle sa mnogo vie strana nego
to b i to bilo koji pojedinac mogao da
ostvari.
Akademija, dakle, po prirodi stvari nema
osnova da se 'oglasi', pogotovo ne o p i
tanjima flagrantno politike naravi, gde
stavovi zavise od subjektivnih procena i
sistema vrednosti, to su svojstva pojedi
naca, a ne kolektiva. Oglaavanje kolek
tiva, fabrika, ustanova, organizacija,
slanje pisama, telegrama podrke i slino
naslede je komunistike prolosti i total
itarne svesti."

etniki vojvoda a zemunski gra

d o n a e l n i k , u razgovoru sa ruskim parlamentarcima: "elimo ofanzivniju ulogu
Rusije na B a l k a n u . O n a b i , po n a e m
miljenju, trebalo da krene u sklapanje
sporazuma sa Ukrajinom, Belorusijom, Sr
bijom, Bugarskom, eventualno R u m u n i jom.
Rusija bi morala da poalje svoje
trupe na Balkan, i to ozbiljne jedinice,
posebno u Republiku Srpsku, Slavoniju i
Baranju, kako bi se na tom terenu napravi
la ravnotea za N A T O . "
" L i d e r i K o a l i c i j e " , dodao je grado
naelnik, "slue Zapadu protiv svog naro
da p o n i a v a j u i ga demonstriranjem pod
stranim zastavama. Zbog naih energinih
o p t u b i i zahteva, m i t i n g a i su najzad
odustali od n e m a k i h i drugih zastava zapadnih drava."

PREDRAG GOJKOVI Cl

NE.

peva: "Mladi pevai su mi nalik na leptire koji ive samo jednu no i ija krila
sagore na plamenu prebrze slave. Kada sam poinjao karijeru teko se dolazilo do
ploe, cenile su se prave vrednosti. M o d a zato veliki broj pevaa iz moje gen
eracije traje, nisu u vrhu popularnosti, ali za njih ima posla. Zbog toga me, za ra
zliku od leptira, podseaju na orlove i slonove koji dobro znaju ta je estradnu
dungla i kako da opstanu u njoj."

DRAGOLJUB MICUN0V1C,
predsednik Demokratskog centra i savezni poslanik: "Izlaz je dosta jednostavan, i
ko god misli da to nije najracionalnije i jedino mogue, taj je zbilja
zastranio. Ako je pozvana komisija O E B S - a , i ona dola, utvrdila
neke nalaze, i ako je ministar inostranih poslova M i l u t i n o v i
ocenio u r a v n o t e e n o m , svako izigravanje toga vodi u
produetak drame i vodi u izolaciju zemlje, apsolutno."

ZORAN DASIC,
etnoglazbenik i tekstopisac, prisea se kako
je bend u kojem peva i svira na basprimu
dobio ime: " N i s m o znali kako da se na
zovemo. Tu je 'Svilen konac', Dukat', nis
mo mogli da se setimo nieg originalnog.
Bora o r e v i ( o r b a ) tu je u s k o i o : ' M a
vi ste 'Legende' i tako je i ostalo."

32

V R E M E

l.FKBRUARlw

LJUBOMIR TADIC,
filozof: " U atmosferi opteg
oduevljenja u redove opozi
cije nastoje da se udenu oni
predstavnici
beogradskog
'mondijalizma' koji bi hteli
da nametnu narodnom pok
retu svoju ideologiju, svoje
duhovno i politiko vodstvo.
Oni se gotovo svakog dana
udevaju i na stupce 'Demokratije'. Njihovu ideoloku
'paradigmu' formulisao je
Obrad Savi.
Ona
glasi: individualizam
protiv kolektivizma, klasnog
i nacionalnog. To je ideologija amerikog
melting pota koja se u Evropi preporuuje
(i n a m e e ! ) jedino srpskom narodu. O d
njega se trai ne samo da bude anaciona
lan nego i antinacionalan. To je model
destilisane demokratije koja p r o p o v e a
nespojivost demokratskog i nacionalnog
oseanja (i svesti). Tu vrstu demokratije u
Beogradu ispovedaju 'Vreme' ('Republi
ka') i 'Naa Borba'. Kao to vladina ta
mpa ( ' P o l i t i k a ' , ' B o r b a ' i 'Veernje no
vosti') zajedno sa uzurpiranom televiz
ijom, ispoveda lai i iri idolatriju vladajueg reima, tzv. nezavisna tampa, pro
kazujui r ei m sk u ideologiju, iri drugu
vrstu obmana, iju smo prirodu nastojali
da ovde opiemo".

MOMIR BULATOVI,
predsednik Crne Gore: "Predsjednik Crne Gore
ima jednu svoju d r a v n i k u dunost, a to je da
bude u neposrednim, stalnim radnim kontaktima
sa predsjednikom Srbije. To je uvijek bilo i to e
da bude, bez obzira na istorijske okolnosti. Ja
imam tu s r e n u okolnost to se sa predsjedni
kom M i l o e v i e m odavno znam i saradujem i
rekao bih da postoji i razvijen osjeaj linog pri
jateljstva zbog toga to smo mnogo stvari mora
li da zajedniki rijeimo. Naravno, teret koji on
nosi je teret Srbije i teret srpskog naroda u cjeli
ni. Taj teret je teak i nezahvalan. Naa saradnja
je vie nego korektna. Republika C r n a Gora ima
svoje ustavne mehanizme kojima m o e da zati
ti svoje posebne interese unutar Jugoslavije. A
kada se o tome radi i kada j a treba da i s k a e m
stav i politiki interes Republike Crne Gore un
utar S R Jugoslavije, uvijek nailazim na puno razumijevanje i naklonost svoga kolege i prijatelja
g predsjednika Srbije Slobodana Miloevia."

ZORAN ZIVKOVIC,
g r a d o n a e l n i k Nia, o svojim prvim kontaktima sa politikom
Kao deak pratio sam spoljnu politiku, jer je tada naa un
utranja politika bila dosadna. Z a nju sam se zainteresovao tek od Osme sednice. Pratio sam to vrlo detaljno
i tada sam ocenio da gospodin Slobodan Miloevi
nikako ne m o e da bude spasilac srpskog naroda.
Neko ko se tako o b r a u n a v a o sa svojim ljudi
ma u stilu Sovjetskog Saveza iz 1932. god
ine, ne m o e nikom da donese dobro. K a d
su formirane p o l i t i k e stranke u Srbiji,
1990. godine, bio sam veoma blizu ulasku
u Demokratsku stranku, ali je njena odluka da kandiduje princa Tomislava Karadordevia za predsednika Srbije bila tako s m e n o reenje da sam tu stranku ocenio
neozbiljnom. Ipak sam, od leta 1991. godine, bio sponzor Demokratske stranke u
Niu, a od aprila 1992. godine i njen l a n / '

MOMILO BAJACIC,

kantautor, na pitanje koga bi

odabrao da najavi njegov
eventualni i l i budui koncert
u Zagrebu (u Ljubljani je to
bio Zoran Predin): " B i l a bi
mi ast da neto o meni kae
Arsen Dedi, ije sam pesme
oduvek veoma cenio, o v e k koji je prvi
krenuo s poezijom u muzici i od njegovih
smo legendarnih stvari uili i Balaevi, i
Bregovi, i tuli, i ja, te ostali koji rade
pristojne tekstove. B i o bih poaen kad
bi koju o meni rekao i Oliver Dragojevi,
iako nije iz moje brane, ali tako je brilj
antan muziar da m o e uzeti i kafanski
jelovnik te, itajui ga i improvizujui pevanje, uz jednu harmoniju, od njega na
praviti lager. Nezamislivo je s koliko ar
ma svira i peva. Moda Doni tuli, ako
se vrati u Zagreb iz Holandije, i l i sve uspenija kantautorica A l k a Vuica, koja mi
je prijateljica."

RADMILO ARMENULIC,
MARKO MARKOVI,
veteran sportskog novinarstva, o nainu na koji je
otiao iz R T S - a : "Pozvao me je jednog dana Jovan
Risti, moj d u g o g o d i n j i poznanik sa televizije.
Razgovor je tekao ovako: ' M o r a m da ti s a o p t i m
neto neprijatno. T i si smenjen.' 'Zato?', pitam ga.
Ponudio mi je da biram ta u da radim: od povrat
ka samo u radio, do urednika kontakt programa na
televiziji. Odluio sam da uzmem godinji odmor i
kasnije sam doneo odluku da odem. Najvie me
povredilo to to su onda^ada sam otiao po radnu
knjiicu, nakon tano 38 godina rada u toj kui, re
kli da moram odmah da ostavim i propusnicu, jer je
tako naredio Jovan Risti. I tim ljudima je bilo ne
prijatno, a l i : 'Naredba je naredba'. B i l o mi je nejas
no to se toliko plai toga da j a mogu da udem u tu
kuu. Nakon toga sam se zarekao da dok su te dve
osobe, Dragoljub Milanovi i Jovan Risti, tamo ja neu proi kroz vrata R T S - a . Napisao sam ak i
testament u kome stoji da kad bih sutra umro ne
srne da se odri ni komemorativni skup."

selektor teniske reprezentacije

koji je podneo ostavku zbog
sukoba sa predsednikom Teni
skog saveza Jugoslavije R a domanom B o o v i e m : "Ipak, ne
elim da g o v o r i m negativno o
njemu. M i s l i m daje on pametan
ovek, veoma elokventan, samo
postavljen na p o g r e n o mesto.
Sigurno bi bio fantastian gen
eralni direktor neke velike
firme, kau daje bio dobar i kao
predsednik V l a d e , ali na mesto
predsednika Teniskog saveza
Jugoslavije mora da d o e ovek
koji se time bavi, koji poznaje tenis." O Jugoslaviji kakvu bi eleo:
"Moram da kaem daje to monarhija na elu sa kraljem i Slobodanom Miloeviem kao predsednikom vlade. Kralj je da se dva puta
godinje pojavi na ceremonijama, proeta u koijama Knez-Mihailovom da ga narod vidi." U viziji g. Armenulia zamiljeni predsednik
vlade ne bi morao da seta.

1. FKBRIAR IW7.

VREME

33

Albanija

Eksplozija negativne energije

Rue se i pale arhitektonski atraktivne i stare zgrade sudova, optina,
inostranih predstavnitava, kao i skladita benzina i drugi javni objekti
TIRANA
prkos obeanjima predsjedni
ka drave dr Salija Berie da
e biti obeteeni, kao i od
lunosti albanskih vlasti da se
^tkm**/, stave na stranu stotine hiljada
tedia, koje su prevarili vlasnici i osnivai
raznih banaka i humanitarnih organizacija,
demonstranti i dalje iskazuju ogorenje i
nepovjerenje prema vlasti, optuujui je da
je u svemu sauesnik, trae svoje uloge (i
kamate), ali i ostavke dr Berie i njegove
vlade.
Tokom vikenda izbile su najee de
monstracije u Skadru, koji, inae, i ranije
nije bio naklonjen dr Berii i njegovoj vla
daj uoj partiji. A l i , neredi su se prenijeli i
na jug drave. U gradu Lunju (udaljenom
oko 85 kilometara od Tirane), najprije je u
subotu nekoliko hiljada graana, koji ive
uglavnom od poljoprivrede i siromano,
zapalilo zgradu optine i estoko se sukobi
lo sa policijom. Bilo je na desetine povrije
enih na obje strane. Jo ei neredi u
ovom gradiu nastali su kada su demonst
ranti ultimativno zatraili da se 18 njihovih
drugova koje je prethodno policija uhapsi
la i odvela u Tiranu, oslobodi. Da bi sma
njila napetost, vlast je prihvatila taj zahtjev
i helikopterima kojima su dovedeni uhap
eni, doao je i zamjenik predsjednika al
banske vlade, ministar inostranih poslova i
jedan od elnika vladajue Demokratske
partije Trihtan ehu. On je nastojao da
graanima objasni da su uhapeni neki od
vlasnika "banaka" kod kojih su graani
"ulagali" novac, te da e im novac biti vra
en nakon to vlada donese zakon koji e u
cjelini regulisati nain vraanja novca koji
je dravna banka "zaledila", preuzimajui
ga sa rauna parabanaka.
O T E T I MINISTAR: To isto zvanino
je obeao i premijer Aleksander Meki, ka
zavi da vraanje novca poinje 5. februara.
Takoe, albanski parlament je usvojio za
kon koji predvia o 20 godina zatvora za
albanske "gazda Jezde i Dafine", kao i kon
fiskaciju cjelokupne imovine. Meutim,
ogorena masa nije imala volje da sve to

34 VREME

I. FEBRUAR 1997.

prihvati kao garanciju, pa ni da saslua min

istra ehua, uzvikujui daje vlast "krivac za
sve". Traili su ponovo ostavku predsj
ednika Berie, kako to inae trae i de
monstranti irom zemlje. Kako su na licima
njihovih uhapenih sugraana bili vidljivi
tragovi batinanja, a ministar imao malo
obezbjeenje (s njima su dola svega dva
policajca) okupljena masa gaje napala ka
menicama. Pogoen je u glavu, a krv mu se
slivala niz lea. Neko vrijeme je ak bio i
kidnapovan (taj in je nazvala vandalskim i
opoziciona Socijalistika partija koju vlast
optuuje kao glavnog podstrekaa nereda).
estoki protesti ponovljeni su u jo
desetak gradova i u Tirani. Posebno u ned
jelju, kada je policija na Trgu Skenderbeg
rastjerala oko 40.000 demonstranata i kada
je vie osoba na obje strane povrijeeno.
Albanski parlament je iste veeri predsjed
nika dr Beriu ovlastio da moe upotrijebi
ti i vojsku i ona je odmah, u nedjelju, za
posjela prilaze dravnim objektima, naj
prije zgradama vlade, televizije i nacional
ne banke. Vlada je izjavila da to ne znai i
zavoenje vanrednog stanja, mada ipak iz
gleda da je tako.

Vojska i policija, bar u prvom trenutku,

nijesu smanjile intenzitet nereda. U zatvo
ru kod Kavoje dolo je do pobune
zatvorenika, kojom prilikom su dvojica
ubijena, a vie njih ranjeno. Da bi smanjila
napetost, u sve se ukljuila i vladajua
Demokratska partija. Po Miloevievom
receptu, obratila se svojim pristalicama za
podrku. Njen "Kontramiting" u Tirani je
ipak otkazan ali ni to nije spustilo tenziju.
Stedie i dalje ne odustaju od traenja
svojih para, a opozicija od ruenja vlasti.
Naprotiv - stanje se sve vie komplikuje.
R U I L A K A STRAST: Protesti u
Albaniji imaju, u odnosu na "erpa-pitaljka-jaja" beogradsku i sofijsku "revoluciju",
bitno razliitu odliku. U njima je pokazana
do sada rijetko viena ruilaka strast, za
koju se pretpostavlja da ima dublje motive
od problematinih parabankara, odnosno
da ak. vue korijene iz pola vijeka nagomilavanog gnjeva, pod vlau komunista i
Envera Hode. Mogue da je u pitanju i
jedno i drugo. Rue se i pale arhitektonski
atraktivne i stare zgrade sudova, optina.
inostranih predstavnitava, kao i skladita
benzina i drugi javni objekti. Meutim, jo

je zanimljivije da neki demonstranti nosaju

i pred televizijskim kamerama ljube sliku
Envera Hode, pod kojim je Albanija post
ala najsiromanija zemlja i u kojoj je
carovala najtvra despotija i diktatura. Ne
zna se da li je to vie cinino ili groteskno.
IZVAN K O N T R O L E : Inae, zan
imljive su i druge kontroverze u vezi sa sa
danjom albanskom pobunom. Albanska
tampa iznosi podatke da su svakog treeg
Albanca prevarili "poteni bankari" koji su
obeavali kamate od 20 do vie od 200
posto. Njihov ulog se procjenjuje na oko
milijardu dolara. Ne zna se koliko je tog
novca zateeno u tim (divljim) "bankama".
Preteno je rije o novcu koji svojim po
rodicama alje preko 300.000 albanskih
azilanata, od kojih najvei na crno radi u
Grkoj, Italiji i drugim zemljama. Razot
kriva se i "metod" prevare: vlasnici parabanaka davali su intervjue u medijima
(koje su sami plaali) u kojima su tvrdili
kako su njihove firme osnovane u suvlas
nitvu sa nekim monim stranim, preteno
amerikim poslovnim i bogatim ljudima.
tedie su nasjele, a pogotovu kada su se u
tampi pojavili napisi kako u te banke ul
au i strane diplomate koje ive u Tirani. U
tome je izgleda bilo i istine. Tvrdi se da su
to inile diplomate i osoblje ambasada i
konzulata Grke (njihov konzulat u inokaru privremeno je zatvoren, to se dovodi
u vezu sa ovom aferom), Italije i jo nekih
zemalja. A l i , oni nijesu nita izgubili, jer su
ve nakon prvog mjeseca podizali kamatu
koja je ubrzo za nekoliko puta premaila
njihove osnovne uloge. List "Gazeta iptare" tvrdi da su upravo ti "ugledni stranci"
najvie i zaveli Albance, dodajui da je i
njihov "prljavi novac" uzdrmao Albaniju.
Nije u pitanju samo ovakav nain bo
gaenja stranaca, nego i injenica da su

NA STRAI: Policajci u Skadru

oni, kao vlasnici raznih ulinih aparata, kazina, igara na sreu i drugih naina "brze
(uline) sree" prosto "zarazili" Albaniju.
Oni iz ove siromane zemlje odnose og
romne koliine novca, to je dokazala i
jedna policijska racija, kada je uhapen
jedan stranac u trenutku kada je pokuao
da iz zemlje iznese preko sto miliona dola
ra (albanskim zakonima mogue je iznijeti
oko deset hiljada dolara gotovine).
Uhapeni su potom i jo neki stranci za
koje se pokazalo da su ivjeli na visokoj
nozi u jednoj tiranskoj vili i da su bili do
bro naoruani. Tako se samo potvrdilo ono
to se ranije slutilo: daje Albanija, u kojoj
sirotinja i dalje grca u bijedi i koja je i dalje
najvee ekonomsko "sirotite Evrope",
postala za strance "obeani Zapad". A l i , ne
za one koji nastoje da ulau svoj novac,
ve da ga odavde, sa ovog "evropskog ot

pada" odnesu. Mada, za poznavaoce

novijih kretanja u postkomunistikim ze
mljama sve to ne predstavlja naroito no
vost, jer je sirotinja uvijek bogomdana za
olako namicanje kapitala...
U svemu se jo ne nazire kakav e ui
nak imaii izvoenje vojske na ulice, jer
"negativna energija" i dalje narasta. Uprkos nastojanjima vlade da smiri strasti i da
prui sigurne garancije da e uloeni novac
tedia (ali ne i kamata) biti vraen, ak i iz
njenog budeta (ako ne bude bilo dovoljno
08 zamrznute sume parabanaka), iako u
njemu za ovu godinu nedostaje oko 260
miliona dolara, hroniari procjenjuju da bi
situacija u Albaniji uskoro mogla da iz
makne kontroli. Ukoliko u pomo ne pris
tigne davno obeana zapadna ekonomska
pomo, prije svega ke novac.

BRANKO JOKI

eka

Nova prva dama

ve ene o kojima se poetkom ove go
dine u svetu najvie govori igrom
sluaja su dve ehinje: Medlin Olbrajt,
prva ena ministar inostranih poslova
S A D , i Dagmar Vekrnova, poznata glu
mica kojoj je ivot podario novu ulogu
prve dame eke Republike. Poetkom
januara, nedelju dana po izlasku iz bolnice,
gde su mu operacijom odstranili karcinom
sa plunog krila, svetom je obletela
neoekivana vest da se predsednik Vaclav
Havel bez prethodne najave oenio svojom
dugogodinjom poznanicom i glumicom
Dagmar
Vekrnovom. Ovaj
dogaaj
aj aogj

uzburkao je javnost ne samo eke. N a

jvie zbog toga to nije prolo ni godinu
dana kako je, posle teke bolesti preminula
predsednikova supruga Olga, koja je zbog
svoje skromnosti i nesebinog pomaganja
onima prema kojima ivot nije bio blago
naklon uivala simpatije i respekt u
ekom narodu. Za nju se znalo da je
svome muu Vaclavu Havelu bila velika
podrka u ivotu, pogotovu kada mu je kao
proganjanom disidentu bilo najtee.
Dagmar Vekrnova, od sada Havelova,
jedna od najpoznatijih ekih glumica: ig
rala je u vie od pedeset celoveernjih fil
mova, snimila preko dve stotine TV-drama, a tokom pozorine karijere odigrala je
razliite uloge u nekih pedesetak predsta
va. Za glumu je dobila i mnoge nagrade,
ukljuujui i prestinog Golema. Predsed
nikova supruga diplomirala je na uglednoj

akademiji u Brnu i ima dvadesetogodinju

ker Ninu koja u Pragu studira dizajn. O d
prvog mua razvela se kada joj je ker ima
la samo tri godine.
Ima simbolike u tome daje, posle osa
mnaest sezona koliko je provela u poznatoj
ekoj pozorinoj kui Vinohradi, otila sa
pozorine scene kao Strindbergova kraljica
Kristina, pripremajui se da u stvarnom
ivotu bude jo bolja prva dama.
"Shvatam da mi je ivot dodelio potpu
no novu ulogu, ulogu veoma teku jer ne
mogu unapred da je probam", izjavila je
posle svadbe, dodajui da joj je sada glavni
ivotni cilj podrka muu.
Predsednik Havel je rekao da se nada
da e veina ljudi shvatiti njegovu odluku
da se ponovo oeni, dodajui da mu je i O l
ga na samrti rekla da ne treba i ne srne da
ivi sam, jer na to nije spreman. Za Olgu je
jo rekao da "jeste i zauvek e ostati apso
lutno nezamenljivim delom moje due".
Na kraju krajeva, javnost je njihovo
venanje primila sa velikim simpatijama i
svi smatraju da e Dagmar Havel biti dobar
ivotni saputnik i podrka predsedniku Va
clavu Havelu. Njena uloga prve dame ve
je poela: prvi strani dravnik sa kojim se
srela bio je kancelar Helmut K o l , koji je
predsednika Havela i nju posetio u njiho
voj privatnoj kui za vreme svoje posete
Pragu povodom potpisivanja eko-nemake Deklaracije.

URO MITROVI

1. FEBRUAR 1997. VREME

35

Alir

Dihad i ramazan
U najnovijem talasu islamistikog nasilja broj bombakih
napada i eksplozija iz dana u dan je sve vei, kao i broj rtva

d izbijanja graanskog rata, pre pet

godina, Alir provodi krvave ra
mazane. Sveti muslimanski mesec
ovde je naprosto sledom traginih zbivanja
prestao da bude vreme oprotaja i pomi
renja, milosra i molitvi, kako to nalae is
lamska tradicija, i pretvori se u mesec na
jveih sukoba i najokrutnijih pokolja.
Ovogodinji ramazan koji je poeo 10.
januara, u tom pogledu je viestruko nad
maio sve prethodne ratne ramazane. U pr
ve dve nedelje posta vie od dve stotine
ljudi, gotovo iskljuivo civila, ubijeno je u
masovnim pokoljima i podmetnutim bom
bakim eksplozijama samo u gradovima
Aliru, Blidi, Bufariku i Medeji i njihovoj
okolini.
U ovom podruju, glavnom aritu islamistike pobune, teroristi primenjuju ra
zliite metode u selima i u gradovima. Izolovana sela su najea meta njihovih stra
vinih, obino nonih pokolja itavih po
rodica, mahom onih koje imaju svoje
blinje u vojsci, policiji i u novoformiranim
komunalnim straama "patriota" u dravnoj
slubi. Ubistva dece i silovanja ena pre
nego to e biti zaklane esto su, kako tvrdi
alirska tampa, sastavni deo tih kaznenih
ekspedicija. U gusto naseljenim gradovima,
pogotovu u tromilionskom Aliru, na delu
su drugi metodi ubijanja, uglavnom sa dis
tance. Tu su "u modi" automobili-bombe,
parkirani na prometnim mestima i u nji
hovim razornim eksplozijama strada odjed
nom i po nekoliko desetina ljudi...
U oba sluaja razliita je samo taktika,
a cilj je isti: stvaranje panike u stanovnit
vu i haosa u zemlji u nadi da e to ubrzati
pad reima i islamistima otvoriti toliko
eljeni put ka uspostavljanju "islamske re
publike" u Aliru.
P R E T N J E GIA: Zasad je ipak vidlji
vo da ekstremna gerilska organizacija Is
lamska oruana grupa (GIA) nije pretila
praznom pukom. Obeala je Alircima
pakleni ramazan i to obeanje na dosad
nevieno svirep nain sprovodi u delo.
Njen ef Antar Zuabri poruio je ovih dana
onima koji ne podravaju islamistiki di
had (sveti rat) da im predstoje jo crnji

36 VREME I

FKHRl'AR 1997.

dani. "Rat e se pojaati do kraja ramazana

i u njemu nema neutralnosti", pie u
saoptenju glavnog "emira" G I A upuenog
uglednom alirskom dnevniku " E l Vatan".
" M i imamo i ljude i sredstva da kaznimo
sve koji nisu na naoj strani. Oni su apostati (ljudi koji su po Kuranu poinili najtei
greh) i zasluuju smrtnu kaznu".
U najnovijem talasu islamistikog
nasilja i terora broj bombakih napada i
eksplozija iz dana u danje sve dui, kao i
broj rtva. Najvee zgraanje izazvali su
pokolj etrdesetak osoba u selu Beni S l i man u oblasti Medeje i eksplozija automobila-bombe 19. januara u najprometnijoj
ulici alirskog kvarta Belkur, u kojoj je bilo
pedesetak poginulih i vie od stotinu
ranjenih. Posle ovog masakra u Belkuru, za
veinu neshvatljivog, jer je re o delu gra
da koji je svojevremeno glasao za islamiste, graani u ovom kvartu su poeli da se
sami organizuju kako bi spreili eventual

STRAH I PANIKA: Prizor sa alirskih ulica

ne nove eksplozije. Sa tapovima u ruka

ma, mladii zaustavljaju i kontroliu
sumnjiva vozila i nepoznatim licima ne
doputaju da automobile zaustavljaju i
parkiraju u ovom kvartu.
Prolog petka se, u pokuaju da umiri
stanovnitvo, oglasio i predsednik Liamin
Zerual, priznavi u kraem obraanju pre
ko T V da je zemlja preko mere suoena sa
"talasom zloinakog nasilja i barbarskog
terorizma" bez presedana. On je ocenio da
je re o "zaveri" protiv Alira koju pomau
i pojedine "snage iz inostranstva" (ne precizirajui koje), ali i pojedini alirski poli
tiki krugovi, u emu se po svoj prilici cilja
na potpisnike opozicione platforme iz
Rima pre dve godine koji se zalau za pre
govore vlasti sa zabranjenim Islamskim fr
ontom spasa (FIS). General Zerual je pri
tom izjavio da je vlast "vrsto reena" da
nastavi borbu protiv "teroristikih grupa do
njihovog unitenja".
Nije prvi put da predsdnik Zerual daje
ovakva obeanja, ali je novo da vie ne go
vori o dijalogu sa islamistima kao putu za
okonanje krvavog graanskog rata koji je
uao u estu godinu i Alir stajao dosad
80.000, a moda i svih sto hiljada ljudskih
ivota. N a ovaj zaokret je, desetak dana
ranije u intervjuu parikom "Mondu", ve
upozorio jedan od prvaka alirske
demokratske opozicije, ef Fronta socijal
istikih snaga (FFS) Ait Ahmed, optuivi
generala Zeruala da je po izboru za pred
sednika (novembra 1995)
zaboravio

predizborna mirovna obeanja i "opredelio

se za graanski rat".
PAISVNOSTINOSTRANSTVA: Ait
Ahmed smatra da je Alir u politikom
orsokaku i otvoreno se zalae za odra
vanje meunarodne konferencije koja bi,
kako smatra, pomogla Alircima da rese
svoje dramatine krize. On je ovih dana
ak predloio amerikom predsedniku
Klintonu da odredi "specijalnog izaslani
ka" koji bi posredovao izmeu sukobljenih
strana u Aliru. "Revoltiran sam kad se
setim", kae lider FFS, "kako su eksplozije
dve bombe na pijaci u Sarajevu izazvale na
Zapadu pravu medijsku buru, dok serija
sadanjih atentata u Aliru ne izaziva kod
njih nikakvu reakciju. Jedan graanski rat
se vodi na dva sata avionskog leta od Pari
za, a niko ni prstom da mrdne! To utanje
meunarodne zajednice je blanko ek
reimu generala Zeruala", dodaje A i t
Ahmed, ocenjujui da Francuska pre svega
spreava, u dogovoru sa zvaninim
Alirom, meunarodne inicijative za
okonanje sukoba u toj zemlji.
Na ovako dranje meunarodne zajed
nice utiu, ini se, najvie interesi razvije
nih zapadnih zemalja. Dok Alir redovno
isporuuje naftu i gas svojim zapadnim
klijentima, pa je prole jeseni pustio u rad i
novi gasovod Magreb - Evropa dugaak
preko 1500 kilometara, dok u politiki te
kim uslovima ipak sprovodi ekonomske
reforme po savetima Meunarodnog mon
etarnog fonda i Svetske banke i obezbeuje privredni rast, Zapad nema razloga
da se mea u krajnje opasan, krvavi alirs
ki glib. Ovo posebno vai za praktine
Amerikance koji su na Srednjem istoku i u
nekim drugim delovima sveta ve pokaza
li da znaju da sarauju i sa tamonjim
radikalnim islamistikim reimima. A k o bi
se slina pomeranja vlasti eventualno do
godila i u Aliru, to pojedini ameriki
analitiari na dui rok ne iskljuuju, S A D i
Zapad znae dakle da se tome prilagode.
N i vlast u Aliru, ni veina njegovog
stanovnitva, meutim, uopte ne pomilja
na takav ishod traginog sukoba u ovoj ze
mlji. Zahvaljujui prvenstveno poveanju
cena nafte i gasa, Alir je za poslednjih
godinu dana poveao devizne rezerve sa
dve na etiri milijarde dolara, praktino eliminisao crni kurs dinara, osigurao privred
ni rast od zavidnih pet odsto godinje i in
flaciju sa 29 odsto u 1995. smanjio na 16,5
odsto u proloj godini.
U zemlji suoenoj sa krupnim tekoa
ma, meu njima i socijalnim, to su svakako
vani, mada ne i odluujui aduti vlasti u
njenoj borbi na ivot i smrt sa islamistikom pobunom.

SRBOLJU MANOJLOVI

Italija

Konture nove drave

Na reformiranju talijanskog ustava u posljednjih petnaestak
godina radile su ak tri komisije

alijanski parlament nedavno je os

novao dvodomnu komisiju iji je za
datak reformiranje dijela ustava kojim se
odreuju vana pitanja dravnog ustrojst
va. Rije je o uvoenju krupnih promjena,
kao to su federalizam, prezidencijalizam i
sistem
garancije
za
parlamentarne
manjine. Komisija bi trebalo da ve krajem
juna ponudi parlamentu paket reformi.
Ukoliko ih ovaj usvoji, graani e se o
njima izjasniti na referendumu.
Zavrila se tako duga i komplicirana
procedura donoenja zakona ustavnog ran
ga. Nakon skoro godinu dana rada par
lamenta - prvo od etiri itanja zakona
obavljeno je jo prolog ljeta - hod ka no
voj talijanskoj dravi, zapravo tek poinje.
Ovih dana parlamentarne grupe odre
uju svoje predstavnike - ukupno 70 zas
tupnika i senatora, a tajnim glasanjem bite
izabran i njen predsjednik. Najozbiljniji
kandidat za ovu funkciju je Maimo
d'Alema, pvi ovjek Demokratske partije
ljevice, najjae politike partije lijevog
centra. D'Aleminu kandidaturu podrava i
desni centar.
Ukljuivanje tako utjecajne linosti u
rad komisije predstavlja garanciju da se
ovoga puta misli ozbiljno. Oprez nije na
odmet, jer su na reformiranju talijanskog
ustava u posljednjih petnaestak godina
radile ak dvije komisije. Prva, osnovana u
jesen 1983, imala je neambiciozan zadatak.
Od nje se trailo da samo proui pret
postavke ustavne reforme. Druga, osnova
na u ljeto 1992, za godinu i pol promijenila
je dva predsjednika. Rad je prekinula bez
rezultata, jer je u meuvremenu rasputen
tadanji parlament. Da li e "D'Alemina
komisija" konano skinuti ova pitanja sa
dnevnog reda?
Odluka o osnivanju parlamentarne ko
misije, kako, uostalom, nalae ustav, done
sena je na osnovu veoma irokog poli
tikog konsenzusa. Praktiki za zakon su
glasali svi, osim Lige sjevera. Njen lider
Umberto Bosi nije ak ni prisustvovao gla
sanju, jer je, kako je rekao, on "Padanac, a
ne Talijan".
U A U T O B U S U " : Zaboravljena je i
"bura u ai" iji su protagonisti bili
M

Silvio Berluskoni i anfranko Fini.

Spor je tada nastao na pitanju da lije za re
forme cjelishodnija ustavotvorna skuptina
ili parlamentarna komisija. Za prvu se zal
agao bivi predsjednik drave Franesko
Kosiga, ali i Dankarlo Fini. Silvio Ber
luskoni je optirao za komisiju. Na kraju je
Finijev Nacionalni savez "uao u autobus",
kako je slikovito opisao sadanju situaciju
jedan od Finijevih ljudi, ali je spreman iz
njega izai im
uoi
promjenu
rute. Prevedeno
na jednostavniji
jezik, to znai da
Fini nee odustati
od svog zahtjeva
za direktno izab
ranim premijer
om (jo bolje, di
rektno izabranim
efom drave), te
da e ovo pitanje
biti veliki kamen
spoticanja izmeOZBILJNO: R. Proi
du lijevog i desnog centra. Lijevi centar
zagovara ideju o "indiciranom premijeru".
N a nedavnim izborima birai su znali da
e, ukoliko pobjedi koalicija "Maslinovo
stablo", Romano Proi postati premijer.
Razlika je oita. Bertinotijevi komunisti,
bez ije bi podrke Prodijeva vlada ostala u
manjini, prezidencijalizam, bez obzira o
kojoj je varijanti rije, smatraju gorim od
povratka monarhije!
Reforme nee zaobii ni parlament.
Govori se o njegovom
znaajnom
smanjenju. U opticaju je varijanta po kojoj
bi se Zastupniki dom smanjio sa sadanjih
630 zastupnika na 400, a Senat sa 325 sen
atora na 200. Ove posljednje birale bi
regije, provincije i gradonaelnici.
Izborni zakon (veinski sistem) mogao
bi biti inkorporiran u ustav to znai da se
ne bi mogao mijenjati bez pokretanja kom
pliciranih procedura. I, na kraju, ali nikako
najmanje vano, pitanje decentralizacije
dravne vlasti. I tu su rjeenja raznovrsna

od
blage
decentralizacije,
do
otcjepljenja.

MARIZA KREVATIN-MAJSTOROVI

FEBRUAR 1997.

VREME

37

On,
O n a
I
gQd

cfib

cQp

ch

^ ^ L ^ ^ ^ L

cQp

p o l i t i k a biografija
Slobodana Miloevia i
Mirjane M a r k o v i

mi
ch

dfib

d i b

7^T

7W^

7W\

o2p

<SWrJ LijfcJ
C^J
C^)

'v^t:J

C^feJ
<^>

Tri dana uoi izbora neposredno posle promocije u Sava Centru dvadesetak vodeih
linosti levice, ukljuujui glumca Desimira Stanojevia - Deska i elnike Nove
demokratije, unapred, u restoranu "Jugopetrola" slave pobedu. Ton veselju daje
Miloevi koji u glavi, kao kaseti dri itav popis pesama, a prate ga drugari.
To je irok repertoar zabavnih, gradskih, revolucionarnih melodija; "Bolje biti pijan,
nego star", "Kaua", "Tri tenkista, tri vesela druga", "Sa Ovara i Kablara, obanica
progovara...". Izbore gotovo niko ne pominje. "Idemo dalje" izborni je slogan levice
koja nagovetava da e nastaviti tamo gde je stala.
7

knjiga Slavoljuba u k i a
u izdanju Radija B 9 2
knjiga se moe kupiti
po ceni od 70 dinara u marketingu Radija B92,
Makedonska 34/111
ili pouzeem po ceni od 95 dinara
informacije na telefone:
011/322 8051, 3222 699, 322 2315

c> <^> c

primeraka knjige " O n , O n a i mi"

'Naruujem _
Time i prezime:
fadresa:
Ftelefon:
ispunjen kupon zajedno sa dokazom o uplati
rna iro raun Radija B92: 40806-603-1-29226, poslati na adresu:
^Marketing, Makedonska 34/III, 11000 Beograd

BR1SEL
B u d u n o s t

R\NGUN
T f lICOVI
Tenkovi na ulicama Ranguna jasno
opominju da javnih demonstracija protiv bur
manske vojne vlade nee biti. Vladajui gen
erali moda nemaju gotov plan o upotrebi pet
tenkova koje su parkirali ispred gradske
venice, ali njihovo prisustvo treba da plai
ljude i da ih stalno podsea ko je na vlasti.
Posle decembraskog studentskog ustanka,
"vlast igra psiholoku igru sa narodom", kae
jedan diplomata u Rangunu. "ele da pokau
ljudima da mogu da ih smode kad hoe."
Vladajui burmanski Savet za uspostavljanje
dravnog prava i reda (SLORC) stavio je na
znanje da ne eli ponavljanje prolomesenih
demonstracija hiljada studenata na ulicama
glavnog grada. U cilju da se izbegne meun
arodno zgraanje, vlast se odluila za "mek
i" pristup u odnosu na krvavo guenje de
monstracija 1988. godine. Do sada je zastra
ivanje tenkovima uz pojaano policijsko
prisustvo na ulicama bilo uspeno, bar spolja
gledano. Veina univerziteta je zatvorena,
tako da studenti nemaju gde da planiraju
nove poteze. Meutim, iznenadno izbijanje
demonstracija u decembru i nain na koji su
voene - u talasima i u razliitim delovima
grada - pokazuje da su bile dobro organizovane i da e se po svoj prilici nastaviti. Stu
dentska pobuna je iznenadila mnoge,
ukljuujui S L O R C . "S obzirom na svoje
razgranate pijunske mree, vlast je morala
da zna da se neto sprema. A l i , studenti su ih
uhvatili na spavanju. Toliko su dugo na vlasti
da su verovatno bili previe sigurni u sebe",
kae jedan azijski diplomata. S L O R C je
odmah optuio vou demokratskog pokreta
Aung San Su Kjui da je njena opoziciona
Nacionalna liga za demokratiju ( N D L )
umeana u organizovanje nereda. Su Kju je
opovrgla uee, ali je rekla da podrava stu
dentske zahteve za pravdom. Studenti su
demonstrirali protiv brutalnosti policije i
traili da se dozvoli osnivanje studentskih
saveza. To je bila najvea akcija protiv rei
ma posle masovnog protesta 1988. S L O R C

osvojio vlast iste godine kada je skrio

ustanak uz nekoliko hiljada'mrtvih i uhaps
demonstranata. Od tada se najvei broj
pristalica demokratskog pokreta i simpatizera
plaio da izae na ulcu, da javno progovori
protiv vlasti ili otvoreno prui podrku dobit
nici Nobelove nagrade Su Kjui.
e n i n

BUENOS AJRES
R u p e
Kontrabanda ima dugu tradiciju u Argen
tini, jo otkako su izmeu 1606. i 1625. trgov
ci provercovali 6.000 afrikih robova u Buenos Ajres, liivi tadanje carinske vlasti pri
hoda od 1,4 miliona srebrnih pezosa. Dok je
trgovina robljem pala u zaborav, verc kroz
porozne granice zemlje dosegao je dinovske
razmere. Prema navodima vlade, u luci
glavnog grada je za protekle tri godine ilegal
no iskrcano robe u vrednosti od 10 milijardi
dolara, ime je dravna kasa olakana za 3
milijarde dolara. Istoriari se slau da su Ar
gentinci oduvek bili naklonjeni vercu i izbegavanju poreza, ne samo zbog zarade ve i iz
potrebe da se svete vlastima koje uglavnom
ne vide kao zatitnike svojih interesa. Kakvi
god da su razlozi, luka Buenos Ajresa izbila
je na prvo mesto vercerskog buma, a u stopu
je prati meunarodni aerodrom Ezeiza na
obodu glavnog grada. Prole nedelje uhape
na su estorica krijumara kada je na aerodro
mu provaljen tovar od 40 tona kamera i hirurkih instrumenata prokrijumarenih iz S A D .
Javni tuilac je objavio da je akcija uspela
postoje vlast nedavno otkrila "tuce rupa" du
aerodromske ograde. Fiskalni jaz od 6 mili
jardi dolara u ovogodinjem dravnom
budetu naterao je predsednika Karlosa Menema da krene u akciju. Prva iskra bljesnula je
septembru kada je sudija za privredni krimi
nal objavio da u Argentini postoji "paralelni
carinski servis", preko ijih se korumpiranih
carinika u zemlju uliva roba vredna milijarde
dolara. Dnevnik "Nacion" pie da "u drutvu
u kome svi veruju daje korupcija endemska,
borba protiv verca mora biti strano teka,
zato to svako optuuje svakoga".

Belgijski pisac ak Nerink

predvia da e se Belgija raspasti
poetkom idueg veka, a dogaaji
u poslednje vreme nipoto ne
suzbijaju njegovu raskolniku
tvrdnju. U Nerinkovom romanu
"Opsada Brisela" flamanski faisti
osvajaju deo prestonice, federalna
9
vlada pada, kralj abdicira i Belgija
prestaje da bude drava, 177 godi
na nakon stoje osnovana 1830. Autor, koji
ivi u dobrovoljnom egzilu u vajcarskoj,
kae da je Belgija vetaka tvorevina,
skrpljena posle ratova sa Napoleonom kao
tampon zona izmeu Nemake i Fran
cuske. On kae da nee suzu proliti za ze
mljom u kojoj su, po njegovom vienju,
mnogi ljudi koji govore francuski potlae
ni. "Bilo bi sjajno kada bi se Belgija rastu
rila, ba kao ehoslovaka ili Jugoslavija."
Iz Brisela je otiao jer je, kae, bio pro
ganjan od komija koji govore holandski.
Brisel je zvanino dvojezini grad, mada
85 odsto stanovnitva govori francuski.
Jezika podela i ekonomski jaz izmeu
Flamanaca, sa visoko industrijalizovanog
severa koji govore holandski, i Valonaca,
sa poljoprivrednog juga koji govore fran
cuski, vodi ka konanom sudaru koji e se
odigratu u bici za Brisel. Ervin Boze,
Nerinkov izmiljeni desniarski voa Fla
manaca, marira na Brisel sa svojim trupa
ma i osvaja grad gotovo bez napora. Samo
se u muslimanskom getou Serbek vode ul
ine borbe u strahu od etnikog ienja.
Francuska armija juria da spase frankofonski ivalj, osvaja Valoniju i zauzima poloaj
pred kapijama Brisela, samoproklamovanog
srca Evrope. Evropska unija bespomono
gleda sa strane. Brzi pregovori vode ka
podeli plena. Boze uzima treinu grada, seli
se u kraljevsku platu i proglaava Brisel prestonicom nezavisne Flamanske. Pripadnici
francuskog jezinog podruja zadravaju
drugu treinu grada, dok takozvani Eurodistrikt, u kome su institucije E U , dobija neza
visni status. Ovaj scenario ima potvrdu u
stvarnim zbivanjima. Suoeni sa flaman
skim zahtevom da se prekine transfer kapi
tala na siromaniji jug, frankofonski poli
tiari su oiveli pokret za "ponovno spa
janje" sa Francuskom. Treina Belgijanaca
koji govore holandski, a ima ih gotovo est
miliona, danas podrava nezavisnu flaman
sku dravu. U Briselu kau da stoga moda
nije udno to knjiga ima mnogo uspeha
meu itaocima francuskog govornog po
druja, a da gotovo nijedan primerak nije
prodat meu Flamancima.

PRIPREMA AGENCIJA BETA

1. FEBRUAR 1997.

VREME

39

KULTURA
Da li rade pozorita?

Savest na ispitu
Upravnici pojedinih pozorita pribegavaju trikovima: skidaju izvesne
predstave sa repertoara, kako bi se zamaskirali izostanci glumaca
vadeset i etiri asa nakon ob
javljivanja saoptenja Saveza
1 dramskih umetnika Srbije
kojim se pozorita pozivaju na
obustavu rada (ponedeljak
navee), suprotno svim oekivanjima, vra
ta beogradskih pozorita bila su otvorena.
Izuzetak su bili Narodno pozorite, koje te
veeri nije imalo nita na programu, i
"Zvezdara teatar", gde je predstava otkaza
na zbog bolesti jednog od glumaca. Da l i
od glumaca moe i treba da se oekuje da
razbiju "ogledalo ivota" zarad ivota sa
mog, i l i treba dopustiti da barem iluzija
ivi, svakako je pitanje individualne savesti. S druge strane, minkom i maskama
stvarnost se rie m o e ulepati, te postoji
opasnost da je ispod slike lepog Dorijana
Greja ivot poeo uveliko da se raspada.
Branko Vidakovi, portparol Kriznog
taba Protesta SDUS-a smatra da svaki glu
mac mora sam doi da odlui hoe li igrati
predstavu. "Dragan Nikoli je prvi doneo tu
odluku, ne traei podrku za takav potez",
kae Vidakovi. Pravi problem, kako ob
janjava Vidakovi, jeste u tome to se
mnogi glumci nalaze pod represijom up
ravnika matinih pozorita. U Kruevakom pozoritu upravnik je odluio da zbog
uestvovanja u ulinim protestima dve glu
mice "zameni" istaicama, te sada tamo
"sve funkcionie normalno". Glumci su
"pod prutom" i u Beogradu, apcu, Niu,
Kraljevu... "Da se to ne bi produavalo, a i
da Udruenje vie ne kaska za dogaajima,
Predsednitvo S D U S - a je formiralo Krizni
tab pridodavi sebi jo 7-8 lanova, glu
maca", objanjava Vidakovi. Na ovaj e se
nain, prema njegovim recima, "odgovor
nost podeliti na nekoliko ljudi".
P R E P O R U K E : O d prvog dana stu
dentskog protesta dramski umetnici su
svakodnevno bili uz akademce. Oni su ih
hrabrili, zabavljali i ulivali im nadu. M e
utim, ovakav vid podrke studentima vie
nije potreban. Dramski umetnici su morali
da razmisle ta dalje. "Krizni tab je", nas
tavlja Vidakovi, "reagovao tako stoje po
slao svog delegata, odnosno mene, u glav
:

4 0

VREME

I. FEBRUAR 1997.

ni tab Studentskog protesta. Oni su nam

se zahvalili na naoj dosadanjoj podrci i
rekli da njima govori vie nisu potrebni, a
da bi trenutno jedina podrka bio prestanak
rada svih pozorita". Savez dramskih
umetnika Srbije nema mogunosti da nare
di prestanak rada pozorinih institucija.
Njegove su preporuke moralne prirode, te
samim tim i neobavezujue. K r i z n i tab
S D U S - a "lobirae" ansamble, no uspeh
ovakve akcije opet e zavisiti od hrabrosti
i savesti pojedinaca. O v i m se potezom

ot igra sa ljudima. "Ja sam to uradio zbog

studenata", kae Cvijanovi, "a moje je
neigranje tekovina njihove borbe". Velikan
srpske pozornice Ljuba Tadi ve due
vreme ne igra u predstavama. "Pre petn
aest dana", kae Tadi, "mislio sam da ne
treba igrati. Sada vie nisam siguran. Mis
lim da mi u pozoritima nismo centar sve
ta, te i nije od nekog izuzetnog znaaja da li e pozorita raditi."
GLASNICI: Savez dramskih umetni
ka Srbije delovad je prilino jedinstveno

svakako vlastima u Srbiji izbija iz ruku ar

gument daje sve u redu i da ivot tee nor
malno.
D I L E M E : B i l o kako bilo, u beograd
skim pozoritima ve dva meseca traje
nezvanino vanredno stanje. Predstave se
otkazuju, uglavnom "zbog bolesti glu
maca", ne zna se kada e koja biti odrana,
menjaju se navrat-nanos meseni pro
grami. Pozorita sve vie lie na gradske
ulice, a publika na "etae", koji nikada
nisu sigurni gde ih eka novi "kordon".
Upravnici pojedinih pozorita pribegavaju
trikovima: skidaju izvesne predstave sa
repertoara, kako bi se zamaskirali izostan
ci glumaca. U Ateljeu 212 u februaru se
nee igrati predstave "Sveti Georgije ubiva
adahu" i "Ovde". Pravi razlog jeste odbi
janje glumca Zorana Cvijanovia da "igra
ivot", dok se na beogradskim ulicama iv-

kada je policija pretukla jednog od nje

govih lanova glumca Gojka Baletia.
S D U S je takode jedinstven u osudi glumca
Milorada Mandia Mande, koji je nedavno
pokuao da se kolima probije kroz kolonu
graana. Meutim, po pitanju profesije i
njenog obavljanja, dramski umetnici nisu
tako sloni. Veliki je broj glumaca koji ne
ele da siu sa pozornice i u opte ne mis
le da bi to bio adekvatan nain borbe protiv
represivnog ponaanja vlasti u Srbiji.
A k o je umetnost jedno veliko slavlje slavljenje ivota, slavljenje boga - moda
bi se ipak trebalo, poput Helderlina, upi
tati: "Slavio bih ja, aT emu?" Umetnici, a
posebno dramski umetnici, glasnici su sva
kog drutva, a njihove rei su upozorenje
svim uspavanima, svima koji misle da s e
vatra gasi sama od sebe.

K R S T A POPOVSKI

let pokuao da uzglobi? U evarlievoj i

Krstovievoj predstavi samo slutimo da
su ovde od poetka bili umeani prsti nor
v e k o g kraljevia, ali ko je on zapravo,
nejasno je. Jedno je sigurno: on nije
vesnik j o jednog nepravednog "novog
svetskog poretka", jer intrige i trule su
bili karakteristika Danske i pre no to se
on pojavio da realizuje neka svoja starin
Novi "Hamlet" Teatra Tostae upamen i po zviducima publike ska
na prava. Drugo, kau da odgovor na pi
tanje ko je zapravo Hamlet lei u knjizi
kraju predstave
koju on ita. Tanije, ta to ita danski
princ? Siguran u svoju
sudbinu i njen tragian
klekticizam kao jedan od elemena
ishod, u svakom pogledu
ta na kojima se temelji postmodersamosvestan,
Hamlet
na ne podrazumeva proizvoljnosti.
G o r i n a Stojanovia, na
U "Hamletu" Teatra T na postmodernu su
ukazivali struktura predstave koju je, po
sceni J D P - a pre neku
svoj prilici, zamislio M i l a d i n evarli (u
godinu, itao je, recimo,
programu potpisan kao dramaturg odmah
knjigu na kojoj je pisalo
ispod prevodioca), a zatim i reditelj De"Hamlet". Indikativno je
jan Krstovi (plasiran na treu poziciju),
da u predstavi Teatra T
te injenica da su se autori projekta odno
Hamlet nita ne ita.
sili prema tekstu tragedije samo kao
Z A T O ? Nije sporna
poetnoj asocijaciji za predstavu. U tom
odluka da naslovna uloga
kontekstu najtaniji elementi ovog "Ham
u ovoj predstavi bude
leta" bili su muzika koju je komponovao i
poverena
izvanrednom
priredio Predrag Vraneevi, kao i kosti
dramskom umetniku E n NA NIVOU PLAKATA: "Hamlet"
mi koje je osmislila Bojana Nikitovi.
veru Petrovciju, ali je
Sve ostalo bilo je improvizacija, dosetka i
neophodno bilo opravdati razloge zbog
ponaa kao nimfomanka j o ne objanja
puka proizvoljnost, poigravanje eklekti
kojih dramaturka i rediteljska koncepcija
va incestuozni odnos koji postoji izmeu
cizmom bilo je samo sebi cilj, nikuda nije
ini znatno starijim ovoga Hamleta no to
nje i njenog sina, niti je jasno ta je
vodilo, a asocijacije kojima je ova pred
je u komadu n a z n a e n o . O s i m toga, ni
kraljicu moglo da p r i v u e lakrdijau
stava p o k u a v a l a da se pozove na ovo
sam Petrovci nije nagovestio zbog ega je
kakav je nesumnjivo Klaudije. Nigde,
vreme i aktuelni drutveni i politiki tre
njegov kraljevi bio do te mere opskuran.
naime, nije nagoveteno zato je ona izda
nutak, delovale su banalno. O d pomoi tu
Jer, on ne samo da smilja "miolovku" za
la svog prvog m u a , niti je jasno da l i ti
nije bila ni rediteljsko-dramaturka ironi
kralja i kraljicu nego izmilja i duha
razlozi imaju veze s eventualnim seksu
ja plasirana na kraju predstave kada Ham
starog kralja; u Vitenbergu nije mnogo
alnim m o i m a njenog drugog mua. A u
let umire na rate, niti su istinski duhovito
n a u i o , ali je tamo, po vlastitom
tori beogradskog "Hamleta" ne pokazuju
delovali rediteljevi citati iz Mapet oa i l i ni kakvi su uistinu odnosi izmeu kra
priznanju, stekao stomak koji ukazuje na
filma "Gildenstern i Rozenkranc su
lagodan ivot. Svi ovi podaci, m e u t i m ,
ljevia i njegovih roditelja: da l i on sveti
mrtvi".
ostaju samo naznake s kojima se nikuda
oca, i l i je ljubomoran zbog toga to mu
K O E K O G A ? : Ideja na kojoj su
nije otilo, sve ostaje na povrini, na
majka sada deli postelju s njegovim stri
autori predstave, izgleda, temeljili svoj
nivou plakata, kao to su tako u predstavi
cem. Istini za volju, u ovoj predstavi osta
koncept zasniva se na tezi da i v i m o u
plakatski delovali i prizori demonstracija
je nejasno da l i su Gertruda i Klaudije
vreme optih i nemilosrdnih manipulaci
naroda koji se, t a k o e izmanipulisan, s
uopte ubili starog kralja, jer u sceni
ja. Premda ovakvo osavremenjeno tu
pitaljkama i e r p a m a i loncima u koje
" m i o l o v k e " , kada princ uz p o m o glu
maenje "Hamleta" nije odvie original
neumorno udara, buni protiv vlasti.
maca iskuava majku i ouha, Klaudijevu
no, prave nevolje predstave ispoljile su se
Mnogostruke mogunosti Danice M a k s i i Gertrudinu reakciju m o e m o shvatiti i
na planu dramaturko-rediteljske realiza
movi koja je igrala Gertrudu nisu bile ni
kao njihovu ozlojeenost zbog Hamlecije, posebno kada su evarli i Krstovi
priblino iskoriene, Klaudije i v k a
tovih drskih insinuacija. Nejasno je da l i
propustili da odgovore na pitanja koja ne
Vukojevia je bio obian lakrdija, u igri
Horacio ulazi u sloenu igru dvorskih in
minovno uslovljava svaka naknadna draDragana Vujia, kao Laerta, dominirala je
triga zbog ljubavi prema Gertrudi, ili je
m a t u r k a i l i rediteljska intervencija,
energija besa, Aleksandra Milkovi imala
pohrlio u njenu postelju samo da bi j o
posebno tako sloenog " m a t e m a t i k o g
je lepotu i arm mogue Ofelije, Neboja
bolje razradio spletku.
problema" kakav predstavlja "Hamlet".
Kundaina je uzdranou nagovetavao
Z A G O N E T K A H A M L E T : "Ham
Otuda se dogodilo da gledaoci predstave
Horacijevu dvolinost...
let" je i inae prepun zagonetki. ekTeatar T ne doznaju da l i Ofelija voli
Ovaj "Hamlet" e ostati upamen i po
spirolozi vele da razreenje dve od njih
Hamleta, budui da e ga ona, neposred
z v i d u c i m a publike na kraju predstave,
moe biti klju svake inscenacije i svakog
no poto su vodili ljubav, izdati svom ocu
nainu protesta gledalaca koji je, inilo
tumaenja. Prvo, k o j e momak kojem pri
i Klaudiju kao luaka, pa ni da l i Hamlet
se, definitivno iileo iz p o z o r i n o g
pada poslednja re u komadu? K o je
voli Ofeliju koju ovde tretira kao orue.
iskustva nae sredine.

zapravo Fortinbras? ta se deava posle

To to se Gertruda u ovoj predstavi
ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI
tragedije, ta biva sa svetom koji je Ham

Premijere

Puka proizvoljnost

1. FEBRUAR W 7 . B VREME

4 1

Bjelica/Zlatanovi: "Seksepistolarni roman"

Pobaena provokacija
Pravljenje skandala je ozbiljno umee za ozbiljne ljude i
zahteva mnogo vie znanja i spretnosti od onoga koje u ovoj
knjizi pokazuje trapavi korespondentski par

ok su beskrajno sporo odmicali

minuti (koji su izgledali kao sati) i
sati (koji su liili na dane) itanja
paraliterarnog soinjenija Isidore Dimitrijevne Bjelice Vojvotkinje Pajki i Suzane
Vladislave Zlatanovi Lune L u T A X I
"Seksepistolarni roman" (izdanje "Plavi ja
ha", Beograd 1996), potpisnik ovog teksta
pitao se staje, zaboga, skrivio uredniku da
mu ovaj udeli radni zadatak itanja i recen
ziranja te tvorevine. A k o sam neto zgreio, postoje i manje drastini oblici ka
njavanja: slanje na ratite, folk paradu,
feministiki kruok, intervju s Tonijem
Montanom, konferenciju za tampu "Ne
zavisnog studentskog pokreta" itd.
U redu, ta je - tu je. "Seksepistolarni
roman" dveju znamenitih dama beograd
skog klupskog, odnosno salonskog ivota
predstavlja njihovu prepisku vodenu to
kom pretprole i prole godine. Za one koji
su manje upueni u svet beogradske ikok scene, napomenimo: Suzana Zlata
novi itd. saradnica je Radija B92 i neko
likih asopisa i poznato lice klupskog rejvivota, dok je Isidora Bjelica itd. prozni i
dramski pisac (drama "Ljoti", u koautorstvu s Nebojom Pajkiem), pripadnik raz
nih bizarnih udruenja, kao to su Nova sr
pska desnica, Polit-art i Samo Srpkinja Sr
bina spaava, te vojvotkinja sa duhovnom
adresom u Metafizikoj dravi Monarhiji
Srbskoj, neteritorijalnoj tvorevini koju je
osnovala sa nekolicinom slinomiljenika.
K O R E P O D E N C U A : Privatna pri
jateljska "korepodencija" dveju dama
predstavlja - ako je zamislimo u formi
prave, intimne prepiske - ne preterano zan
imljivu kolekciju traeva, ljubavnih jada,
narcisoidnih izliva na temu "kako smo
nepodnoljivo lepe i pametne", privatnih
anegdota i trivijalija u kojima pratimo "napjte" opise vlastitog buenja, spremanja
doruka, mazanja koe raznim kremama i
si. Ono to ostaje nejasno je zato su ove
simpatine (?) banalnosti stavljene na uvid
publici? Zato bi nekoga zanimalo kako
autorke razreavaju problem nabavke
donjeg vea? Tome su, naime, posveena
42

VREME

1. FEBRUAR 1997.

dva pisma. Vodei rauna o svom istom

(to je za svaku pohvalu) i tuem prljavom
veu, Bjelica i T A X I , izgleda, nisu stigle da
se pozabave, jelte, banalnim poslom lek
ture svojih uradaka, pa knjiga vrvi od primera neobine upotrebe maternjeg jezika
("ne mojte", "ne interesantan", "holtikultura", "roman o Kodreanu" itd.), ili en
gleskog ("San Francisko Cronicle",
"jelous" itd.), i l i , pak, krajnje neobinim

odnosom prema linim imenicama (nemaki filmski reditelj "Ziberber", film

"Deak iz Junkovaca"?!). N i izdava nije
naao za shodno da se potrudi oko toga,
oigledno smatrajui daje dovoljno to to
je prilino raskono opremio izdanje od
kojeg oekuje da postane bestseler jerbo su
autorke "dve najtalentovanije skandal-majstorke koje poznajem" (v. tekst gde Natae
Markovi, vlasnice "Plavog jahaa").
MANIFEST PRAZNINE:
Upravo
glede pitanja pretpostavljene i prieljkiv
ane skandaloznosti, dolazimo do central
nog problema ovog epistolarnog tiva: ono
to su autorke nagraene ovako laskavim
epitetima ponudile itaocu daleko je od
"senzacionalnog, skandaloznog i ultraekskluzivnog". Re je tek o pobaenoj tekstu
alnoj provokaciji, seriji pucnjeva u prazno
spisateljica koje nisu umele ili htele da prevazidu svoj samozadovoljni manirizam.
Skamenjene u nirvani od silnog (zadivlj
enog) gledanja u sopstveni pupak, i j o
nie, one nisu uspele da izazovu, zadive,
uzbude, iritiraju i l i naljute bilo koga, ako
izuzmemo faktor verovatne iznerviranosti
italaca zbog gubitka dragocenog vreme
na. Poletno razglabajui o svemu i svae-

mu bez reda i smisla, autorke su se

ozbiljno kandidovale za uloge enskih B u vara i Pekiea (videti kod Flobera) srpske
paraliterature, za aktuelne tumae uloga
silno pretencioznih "smcnih precioza" iz
novovekovne komike batine. Privatna
prepiska koja postaje javna i samoproglaava se umetnikim delom ("roman"!)
pokazuje se, naalost, tek kao dreavi man
ifest praznine u kojem se tek u tragovima
moe nai ona obeana provokativnost i
intrigantnost. Pravljenje skandala je
ozbiljno umee za ozbiljne ljude i zahteva
mnogo vie znanja i spretnosti od onoga
koje u ovoj knjizi pokazuje trapavi kore
spondentski par. Naravno, prosenog
srpskog filistra nije teko zgroziti: do
voljno je, recimo, neobino se odevati i l i
zastupati bizarne i konfuzne ideje. Bojim
se da mogunosti autorki ove knjige ne
doseu dalje od toga, i to je ono to izaziva
mrzovoljnu ravnodunost kod prevarenog
itaoca. Sipariki prozirno insistirajui na
svom "aristokratskom" statusu blaziranih

belosvetskih snobova, autorke, svaka na

svoj nain, iz stranice u stranicu sve vie
podseaju rezigniranog konzumenta na u
veni enski lik iz Sterije - majku famozne
Evice zvane Evicken...
K N J I U L J A K : Kada je neko toliko
nadobudan da vas gnjavi pitanjima svog
vea ("Gaica jedva da imam 64, ali
grudnjaka zato preko 150 komada". Luna
L u T A X I ) , onda to nije ni provokativno, ni
seksi, ni na bilo koji nain uzbudljivo - to
je samo trivijalno i dosadno. Jedini suvisli
odgovor na to glasi: ba me briga! U z
pratee bacanje predmeta meu ijim kori
cama ima malo ega osim jednog skribomanskog ego-tripa. Da nisam preterano
lepo vaspitani preanin, zavitlao bih, u na
jbezobraznijem
matoevsko
mandievskom maniru, ovaj otuni knjiuljak preko ograde terase na etvrtom spratu, da zalepra nad plonikom Miarske
ulice i moda, ko zna, padne ba na neki
prolazei T A X I , ijem e umornom voza
u pomoi da zadrema dok dredi po vascelu no na nekoj stanici. Kao lek protiv
nesanice, ova gromopucateljna prepiska
nesumnjivo je pun pogodak.

T E O F I L P A N I BUS (BR. 84)

SCENA

Lano predstavljanje

Stanje stvari

S one strane ogledala

Pioni su odluili da napuste partiju koju Crni kralj
ve godinama igra

rna kraljica i Alisa etale su kroz zemlju iza ogledala. Dakle, kroz zemlju u kojoj
vie nikakvih odraza nije bilo, u kojoj niko nije mogao da se pogleda u ogledalo i
tako uporedi bar sa samim sobom. K r o z zemlju koja se ugledala samo na samu
sebe i sebi bila jedini primer. Bez sumnje, piui pripovest o Alisi, Luis Kerol je matao,
zapisivao svoje fantazije, pisao bajku. Naalost, po ko zna koji put se uveravamo da bajke
ne postoje. Zemlja iza ogledala je stvarna, da stvarnija ne moe biti. Ta zemlja postoji i
zove se Srbija. Srbija nije zemlja uda, Srbija je zemlja s one strane zrcala i u njoj sve od
govara onome stoje Alisa iskusila. Pre svega, ta zemlja je ogromno ahovsko polje na ko
me se, ve godinama, igra jedna ista, dinovska partija aha, kojom rukovodi Crni kralj.
Ovaj kralj pomera sve figure i jedini je strateg partije. Sa svoje strane, figure ponekad od
lue da doskoe Crnom kralju, promene svoje kretanje, ponu da se kreu neverovatnom
brzinom, ali poto ive u zemlji iza ogledala, brzina njihovog kretanja ne uspeva nita da
promeni, sve stvari ostaju na istoj udaljenosti, nepomine. Sve ostaje po sta'rom, kao ska
menjeno u venosti.
Ovih dana, meutim, figure u Srbiji su odluile da Crnom kralju doskoe ne tako to
e pokuati da ga pobede u igri koju on smilja, nego tako to e prestati s njim da se ig
raju. Pioni su odluili da napuste partiju koju Crni kralj ve godinama igra. Odluili su da
se, poput Alise, probude iz sna Crnog kralja i da zakorae s ove strane ogledala, ostavlja
jui Kralja (alijas Slobodan Miloevi) usamljenog u njegovoj stvarnosti, bez senki i
odraza.
U Srbiji je sve manje figura. Masovne demonstracije, u svim veim gradovima Srbije,
koje ne samo to potresaju presto gospodina Miloevia nego i najavljuju njegov siguran
odlazak, dogaaju se zbog krae glasova na lokalnim izborima. Prekrajanje rezultata
optinskih izbora svakako nije najvee zlodelo Miloevievog reima, ali e taj reim, sva
je prilika, upravo zato prestati da vlada. U tome ima neke logike. Zar nisu, uostalom, svi
veliki kriminalci uhvaeni zahvaljujui tome to su dokazani njihovi sitni lopovluci?
Miloevi tako nee otii sa vlasti kao veliki zloinac, jo manje kao velika istorijska
linost - nego kao sitni deparo.
Treba se samo nadati da niko u Srbiji nee imati elje da saeka ak ni uas na licu
reima kada se ovaj, konano, bude pogledao u ogledalo.
Trenutna zbivanja u Srbiji ak ni profesionalni analitiari ne mogu lako da objasne.
Stotine hiljada mladih, lepih, radosnih, oputenih, obrazovanih, siromanih i pok-radenih
graana svakodnevno, ve dva meseca, stvara karnevalsku atmosferu na ulicama Beogra
da. Oni pleu, igraju tombolu sa brojevima policijskih znaki, kreu se gradom nosei
zvunike sa kojih se uje najbolji rokenrol, oni ne razmiljaju o sudbini nacije, njih brine
sudbina graana. Otkuda svi oni i otkuda ih toliko mnogo u jednoj zemlji u kojoj, ako je
verovati doskoranjim opisima stranih izvetaa, ive sve sami nacionalistiki monstru
mi, neoprani primitivci, polupismeni fanatici, razularene ubice i degenerisani zloinci?
Demonstracije koje su,Srbiju zahvatile pre ezdeset dana mogle bi se, tako, protu
maiti i kao pruanje otpora ivotu izmeu neimenovanih stvari, kao pokuaj da se us
postavi stvarnost u kojoj e stvarima biti vraena imena - kao napor da se uspostavi stvar
nost u kojoj zloinac nee biti nazvan dobroiniteljem, beda bogatstvom, poraz najveom
pobedom, patnja najprijatnijom sreom, a glupavost vrhunskom mudrou.
Talasi graanskog otpora Roji su zahvatili Srbiju odupiru se, dakle, osnovnom naelu
vladajueg reima, naelu svakog reima s one strane ogledala, naelu koje glasi: za
doruak moete dobiti samo marmeladu-sutra i marmeladu-jue. Po ovom zakonu, ne
postoji marmelada-danas, jer danas nije ni jue ni sutra. Po ovom zakonu, niko nikada ne
dorukuje. A graani Srbije hoe da se probude i sebi uprilie jedan lep doruak. Graani
Srbije hoe marmeladu-danas.
(Na stalni saradnik odazvao se pozivu nedeljnika "Die Zeit" i za nemake itaoce izneo svoje vienje aktuelnih dogaaja u Srbiji.)

DRAGAN VELIKI

Jasna
Manjulov, nekada poznata
kao pevaica i autor
tekstova novosad
JI A >KMO
riPEjK/fAlirbAlh
ske grupe "Bove",
nedavno je objavila
svoju drugu zbirku
pesama, naslovlje
nu sa "Lano preds
tavljanje", u izda
nju "Matice srps
ke". Pesme Jasne
Manju lov odraa
vaju zanimljiv spoj
< > U T K A
rokerske ekspresivnosti i sanjive atmosfere gradskog pred
graa:
"Piem kriom, u krevetu,
na poslu, dok gledam TV, sluam radio.
Ne podnosim inspiraciju, volim pesnikinju
koja ne voli naslove,
pevaicu koja vriti."
S.R.

Podmlaeni traus

Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu poelo je godinu premijerom operete

"Slepi mi" Johana Strausa. Radnja ove
ljubavne zavrzlame premetena je iz 19. veka u dvadesete godine ovog veka. Ovu in
tervenciju reditelj Jovan Risti ovako ob
janjava: "trausova muzika je kosmopolitska, postala je svetsko kulturno dobro i 'Sle
pi mi' odavno nije muzejski primerak. A k tuelan je za svakoga ko ga prvi put uje.
Zato smo odluili daje aktuelizujemo, da
predstavu smestimo u vreme novonastupajue klase, u vreme novokomponovanog
drutva. M u z i k u , naravno, nismo dirali,
samo smo dodali tri trausove polke zbog
boljeg povezivanja radnje." Libreto i dija
loge obradio je Slobodan Novakovi, a diri
gent je Bojan Sui. Svi autori "Slepog
mia" puni su hvale o uslovima i nainu ra
da u Srpskom narodnom pozoritu. Glavne
role tumae Milica Stojadinovi, Slavoljub
Koci, Violeta Srekovi, Branislav Vukasovi, Aleksandar Manojlovi...
s..

FEBRUAR 1997.

V R E M E

43

MORO FILM
INTERNATIONAL
predstavlja
urnebesnu komediju

Dom sindikata
30.januar 1997.

VREME
predstavlja

Pria duga 25 (27) godina

imena nee biti (bez elje da
koja
je
poela
filmom
uvredimo "naeg zeta" Zan
"M.A.S.H." jo uzburkava film
Mark Bara), ali da je prodaja
ske strasti u Beogradu, koji je
ulaznica izuzetno krenula.
trenutno medijski najuzbudljiviji
Jedan slubenik Skuptine
grad na svetu. Uvek bitan za
grada koji se sve manp pojav
publiku, Fest je distributerima donosio novac i ljuje u javnosti, tvrdio je kako e Fest za koju
presti kada su stavljali npgov znak na plakate godinu biti vei od Kana i od Venecije, a da ce
svojih filmova. N i revija ni festival, nakon dvo Maja Odaklijevska oduvati Tinu Tarner. Od
godinja pauze i dvogodinjeg eksperimenta ove olako obeane brzine nema nita, ali Fest
Fest se vratio na proverenu formulu uspeha fes otvaraju i zatvaraju pobednici pomenutih festi
tivala - festivala bar u okvirima glavnog pro vala. ^Fest je skraenica od rei festival, to znai
grama, dok se nakon Belefa i koncepta biveg slavlje, proslavu. Dakle - uivajte jer, prema
selektora, ove godine publici nude i dela malih poslednjm informacijama, uskoro nee biti hlei regionalnih kinematografija, kao to su grka, ba. ast retrospektivnog prikazivan^ ove god
rumunska, austrijska, turska... pod programs ine doiveli su Danac Lars fon Trir, Rumun
kim nazivima: Balkino, Forum mladih i Pad zi Dan Pica i Srbin Goran Paskaljevi, pa e o njda. U trenutku kada se ne zna ko je gradona hovim filmovima biti vie rei u specijalizoelnik koji po Statutu otvara Fest u instituciji vanim tekstovima, a bie izostavljeni iz ovog
sistema Centru "Sava", izvesno je da "velikih" vodia. Kreemo.
d.t.
v

I n t e r v j u i : Lars fon Trir, Piter Grinevej, Piter Dekson, Goran Paskaljevi

K o m p l e t a n v o d i k r o z F e s t : Recenzije 36 filmova
S e a n j a : Milutin oli, predsednik saveta Feta
P o r t r e t : Lars fon Trir
J e d a n m o g u i i z b o r : Nenad Duki
11

FEBRUAR 1 9 9 7 J | VREME 4 5

Intervju: Lars fon Trir

Glavom kroz talase

Prezirem ljude koji ismejavaju, parodiraju anrove. Opera, teatar i film moraju
da potuju kodifkovani anrovski jezik
z majstorske radionice preciznog
filmskog mehaniara Larsa fon Trira pojavio se novi film " K r o z ta
lase", u produkciji njegove sopstven filmske kue "Zentropa"
(naslov sa kojim je njegov film "Evropa"
bio distribuiran u S A D ) . Glavne nagrade u
Kanu '96. zaobile su Fon Trira i njegovu
impresivnu heroinu E m i l i Votson, a sve je
zabaureno Gran-prijem irija, koji pre
thodnih godina nije^ uteio ni Angelopulosa i l i Mihalkova. ta inae misli o festi
valima ovaj potomak V i k i n g a najbolje je
pokazao svojim - nedolaskom. Ovaj
razgovor je objavljen zahvaljujui ljudima
iz njegove producentske kue i udu mod
erne tehnologije - faksu.
" V R E M E " : Nazivaju vas maniristom...

L A R S F O N TRIR: esto mi pripisu

ju jednu vrstu manirizma koja uopte nije
bliska mom dubu i pogledu na film. M i s
l i m da svaka tema, svaka nova ideja,
stavlja pred autora novu obavezu i novi
izazov. A k o je autor zaista autor, onda e
neke konstante njegovog dela biti pre
poznatljive, ma kako se filmovi na prvi
pogled razlikovali.
" K r o z talase" je inspirisan romanom,
tanije romanesknom formom, a ja sam
epski reditelj, koji voli da ispria priu.
V o l i m dobre i jake karaktere, emotivno se
veem za likove i njihove sudbine.
ta je bio va motiv da se posvetite
jednoj strasnoj, ali povrinski gledano,
obinoj ljubavnoj prii?
Zanimalo me dobro, dobro u ljudima
kao pokretaka sila radnje. Ne antago

Retrospektiva: Lars fon Trir

Realno i mistino
U vreme unificiranosti i laganog oduzimanja autoriteta,
aktivnost Larsa fon Trira prua nadu daje potrebno samo
gajiti veru u sopstvenu viziju i ona e se neminovno pojaviti

eiserski geniji, shvaeni prema

r o m a n t i a r s k o m konceptu, na
jee se vezuju za evropski
film. Njihova navodna sposobnost da ot
krivaju nas nama samima stavlja matu
recipijenata u podreen poloaj."Roeni
pesnici" filmske umetnosti poput Felinija, Bergmana, Tarkovskog i , recimo,
Kusturice uvek su bili u prednosti u
odnosu na reisere koji su svoju intu
itivnost podredili sistematinosti. Medu
ove potonje autore spadaju, pre svih:
Breson, M e l v i l , Drejer i njegov "naslednik", takoe Danac - Lars fon Trir.
U M E T N I K I G E N I J : O d nabro
janih reisera, na popritu su ostali samo
Kusturica i Lars fon Trir kao predstavni
ci ta dva usmerenja. I dok se Kusturica

46

VREME

FEBRUAR 1997.

sve vie okree neopaganizmu i nadrealistikom slepstiku, to stvara "buku u

kanalu" i o n e m o g u a v a odgonetanje
prenaglaenog metaforikog jezika, Lars
fon Trir se, sa druge strane, u svom na
jnovijem filmu "Razbijanje talasa" (1996)
opredeljuje za ljubavnu priu o ljudima i
oseanjima.
Z a Larsa fon Trira mogli bismo, dakle,
da k a e m o , bez bojazni da e to zvuati
pretenciozno, da njegov umetniki genij
nije izdignut iznad emocija, ak ni onda
kada se naracija u njegovim filmovima
kree izmeu realnog i mistinog. Takav
je i njegov portret - dok stoji u vodi, nje
gov lik se reflektuje na povrini vode upotrebljen za plakat programa "Izvestan
pogled" u Kanu 1994. godine.

nizam dobrog i loeg, kao pokretaka sila

sveta, nego sam odobro. To je film za pub
liku koja eli da vidi emocije obinih ljud
skih bia, koja nisu samo simboli i l i umetnike apstrakcije. Odavno ve elim da
snimim melodramu... Ponekada sam
plakao na snimanju samog filma. Po
gledao bih u ostatak ekipe i video kako mi
se enski deo podsmehuje. Verovatno oseajnost dolazi sa godinama. Nedavno
sam vodio kerkicu da gleda "Kralja
lavova" i plakao sam sve Vreme.
"Kroz talase" kao daje, nakon pola
veka, emotivni nastavak filmova vaeg
velikog zemljaka Karla Teodora Drejera. S druge strane, radnju filma smestili ste u sedamdesete godine.
Drejer je jedan od razloga to se uopte
bavim filmom. Snimao je filmove u kojiF i l m o m je Fon Trir p o e o da se bavi
j o kao trinaestogodinjak, a panju na
sebe skrenuo je delom u vlastitoj
produkciji "Sadilac orhideja" (1976). To
mu je otvorilo put ka nacionalnoj filmskoj
koli, u kojoj je napravio nekoliko
zapaenih dokumentarnih filmova ("Nok
turno", 1980; "Poslednji detalj", 1981. i
" L i k o v i nade", 1982), svojevremeno pro
davanih brojnim evropskim televizijskim
stanicama. Asocijativni nivo tih filmova
pokazivao je uzorno baratanje filmskim
citatima (ista Bramsova muzika kao u fil
mu "Neka zver krepa" Kloda abrola, sce
na ubistva u umi iz Bertoluijevog filma
"Konformista" i l i fragmenti iz Dovenkovog opusa), ali je novi stilistiki kontekst
donosio sasvim neoekivane rezultate.
A F I R M A C I J A : Njegov dugometra
ni debitantski film "Element zloina"
(1984) dobio je nagradu za tehnike ino
vacije na festivalu u Kanu. U pitanju je
udna mikstura detektivskog siea, halucinantnosti,
groteske
i
metafizike.
Ugradenost trilerskih elemenata u njegov
prvi, ali i u sve potonje filmove, doneli su
Fon Triru nadimak koji je trebalo da bude
podsmeljiv - "Fon Triler". a n r mu je,
meutim, o m o g u i o irok manevarski

kotsko ostrvo, koje ivi

po strogim kanonima,
koji za rezultat imaju
neku vrstu iskljuivosti,
gotovo faistoidnosti.
Sve male zajednice
imaju potrebu da se tite,
ksenofobine su, dakle
plae se stranaca i prome
na. Naroito u malim sre
dinama gde je ivot satkan
od napornog rada, discipli
na mora da se odri na taj
nain to e sve da ubede
Wm
da B o g stalno posmatra i
vidi svaku njihovu greku.
ODAVNO ELIM DA SNIMIM MELODRAMU: Lars fon Trir
Svoje teme sve ee izmetate van
ma su junaci svoje dobro, ma kako to bilo
Danske?
teko i na kakve otpore u sredini u kojoj
ive nalazili, nosili i iznosili. Eto, i u meni
se desila ta promena. A k o sam do sada sa
svojim filmovima govorio " Z l o postoji",
ovim filmom, a ini mi se i od sada, elim
da k a e m : "Dobro postoji". F i l m sam
smestio u sedamdesete, izmeu ostalog i
zbog muzike koju v o l i m i sluam. Po
nekad mislim kako sam zaostao u razvoju,
jer dovoljno dobro ne poznajem novu
muziku, ali mislim da ova koju sam uzeo
za film, najbolje prati emocionalni razvoj
mojih junaka.
Radnja filma je s m e t e n a na malo
prostor za istraivanje tehnikih mogunosti filma (van utilitarnosti speci
jalnih efekata) na planu upotrebe boja i
mizanscenskog rasporeda, koji omogua
va neosetna vremenska i prostorna premetanja radnje. Fon Trir je, uz formalne
inovacije, u film "Epidemija" (1987) uneo
i socijalnu dimenziju, u kojoj dominiraju
bagatelisani mladi ljudi osueni na
gubljenje prave komuni
kacije.

A l i privatno izbegavam putovanja,

naroito avionom. Kada smo snimali
"Evropu" gotovo sve scene sa vozovima
snimali smo u studiju.
Verovatno vam je bilo teko da na
pravite g l u m a k u podelu, u kojoj do
minira Emili Votson, koja igra lik gla
vne junakinje Bes. Ona je pre vaeg fil
ma imala samo malo pozorinog iskus
tva.
Glavna junakinja je morala da bude
mlada Britanka, Engleskinja. E m i l i je
r o e n a u Londonu. N a a o sam je preko
ju" kontinenta. U z izuzetnu akustiku po
drku i poetski tekst sa neskrivenim citati
ma iz opusa Frica Langa i Lukina Viskontija, film "Evropa" jedinstven je model
evroamerikog filmskog proimanja pot
pomognutog hipnotikom vizuelnou.
ODUMIRANJE
AUTORITETA:
Iako nije imao nameru da se od petoasovne televizijske serije "Kraljevstvo"

audicije. Kada radite melodramu, to mora

da bude ljubav na prvi pogled. Njena sce
na koju sam izabrao za probno snimanje
bila je izuzetno teka, ali sam odmah vid
eo daje ba ona prava. Njena prijateljica
ju je ubedila da doe na audiciju.
I j o neto. ini m i se, da nikada ne
moete da se umorite dok je gledate.
Da se vratimo na poetak, nazivaju
vas maniristom, tehnicistom. Da li fil
mom "Kroz talase" razbijate sliku koja
postoji o vama?
A k o pravite melodramu, to morate da
uinite samo pod odreenim pravilima.
Prezirem ljude koji ismejavaju, par
odiraju anrove. Opera, teatar i film mora
ju da potuju kodifikovani anrovski jezik.
anr je majka svih nas. Sa druge strane ose a m potrebu da proirim anr, jer ne
verujem u b e s k o n a n o ponavljanje istih
modela.
Svog direktora fotografije Robija M i l era, poznatog po saradnji sa Vendersom,
ubedio sam da kompletan film radimo sa
kamerom iz ruke, to bi podvuklo ekspresivnost, da pratimo kardiogram glavnih
junaka, da im u e m o pod kou. A k o se setite mojih prethodnih filmova, tako neto
gotovo da bi bilo n e m o g u e . A l i , oseajnost oigledno dolazi sa godinama.

DINKO TUCAKOVI

ezivanje sa skandinavskom tradicijom

"veselih duhova", a da pri tom ne
namee agresivno narkotizovani pogled
na svet koji bi trebalo da eliminie sve
koji nisu posveeni.
Uspeh i reputaciju jednog od
vodeih evropskih reisera Lars fon Trir
je potvrdio dobijanjem Nagrade irija
na festivalu u Kanu za film "Razbijanje
talasa" (1996), koji je
ujedno i najozbiljniji
kandidat za Oskara za
strani film.
O v a melodrama
odvija se m e u kalvinistima s m e t e n i m
u ledene puste pejza
e na se veru Evrope.
"Neumorna" kamera,
iji rukovodilac nije koristio stativ, daje
posebnu toplinu ovoj prii o duhovnoj
ljubavi malih i obinih ljudi ije ivote
retko kada oplemenjuje romansa.

Za Larsa fon Trira mogli bismo, dakle, da kaemo,

bez bojazni da e to zvuati pretenciozno, da njegov
umetniki genij nije izdignut iznad emocija, ak ni
onda kada se naracija u njegovim filmovima kree
izmeu realnog i mistinog

Siru afirmaciju
Lars
fon Trir je postigao f i l
mom "Evropa" (1990).
Ambiciozna produkcija i
konstrukcija oslonjena na
danski, vedski i nemaki
kapital dali su panevropsku studiju koja svedoi o
hladnoratovskim nedoumicama vezanim
za na kontinent. F i l m "Evropa" snimanje
u Poljskoj u vreme cepanja "gvozdene
zavese", ali Fon Trir time ne iskazuje integralistiki optimizam, ve duboku rezervu
zbog naivnosti ujedinitelja i razliitim ko
mpleksima izranjavljenog srca Evrope.
Pompezan i naizgled sveobuhvatan, film
"Evropa" lociran je u vozu (metafori
neprekidnosti), koji poboljava "cirkulaci

(1994) pravi bioskopski film, Lars fon Trir

je bio primoran da materijal snimljen elek
tronikom prebaci na filmsku traku i na taj
nain prezentuje evropski odgovor na
Linovu i Frostovu seriju "Tvin Piks".
F i l m "Kraljevstvo" odigrava se u bolnici,
dakle na popritu idealnom za sintezu
satirinosti, horora i sapunske opere. To
mu je omoguilo da popularni televizijski
anr ("bolnika serija") iskoristi za pov

U vreme unificiranosti i laganog

oduzimanja autoriteta, aktivnost Larsa
fon Trira prua nadu da je potrebno
samo gajiti veru u sopstvenu viziju i ona
e se neminovno pojaviti.

SAA RADOJEVI

FEBRUAR 1997.

V R E M E

47

Intervju: Goran Paskaljevi

Inat na ulici
"Uvek sam pravio filmovi o jednostavnim temama"

da to bude za vreme Feta i ja sam im

naravno zahvalan na tome. A l i , protest jo
traje, pa ja i dalje smatram da nije vreme
za svearske manifestacije. Doi e neko
bolje vreme, moda za vreme Martovskog
festivala, jer bi tada u stvari i bilo tano 25
godina od projekcije mog prvog filma
(kratki igrani film "Legenda o
lapotu"). Naravno, ako se do marta
situacija smiri. Ja mislim da ni Fest
ne bi trebalo odrati. Ne zaboravite
da se Kanski festival nije odrao
1968. godine zbog studentskih
protesta... Koji e to gradonaelnik
otvoriti Fest? Koji e narod ii
tamo? Ja ipak mogu da odluim
samo u svoje ime. I pokuao sam
da time nikog ne otetim. Razgo
varao sam sa Dordem Milojeviem, direktorom 'Centar filma'.
Obezbedili su reprint knjige o
meni, koju je napisao Ron Holovej,
jedan od najboljih
amerikih
kritiara i znalac jugoslovenskog
filma. Objasnio sam Milojeviu da
je bolje da u ovom trenutku budem
na ulici nego na slavlju i on me je
razumeo."
" V R E M E " : Ako je suditi po
vaim filmovima, niste ovek
kome je politika primarna tema.
GORAN
PASKALJEVI:
Uvek sam pravio filmove o jed
nostavnim temama, o obinim lju
NIJE VREME ZA SLAVLJA: Goran Paskaljevi
dima. Otkrivanjem ljudskih intim
nosti dolazi se do velikih tema koje nas
Napisao im je da "u okolnostima u kojima
stavljaju pod jedan imenitelj. Trudio sam
trenutno ivimo, ovakve proslave nemaju
se da moji filmovi ne budu vezani zajedno
nikakve svrhe. O v i m gestom, takode, e
tlo. Neki nai kritiari smatraju da su moji
lim da jo jednom pruim podrku studen
filmovi globalna metafora i da se ne bave
tima do ispunjenja njihovih opravdanih
analizom ovog prostora. A l i to nije tano.
zahteva, a moja retrospektiva i obeleaJa sam samo temu dizao na opti nivo da bi
vanje 25-godinjice stvaralatva moa da
nai problemi bili bliski i svetskoj publici.
saeka neko bolje i srenije vreme.
Verujem da se ljudi ne dele po nacijama.
"Ovo je drugi put da odlaem retrospe
Neverovatno zvui, ali film "Vreme uda",
ktivu i proslavu", objanjava reditelj. Prvi
metaforian film koji govori o ovom pros
put je bila zakazana za 8. decembar,
toru, o komunistima koji 1945. godine uzi
odmah posle festivala u Valjadolidu, gde
maju vlast, o crkvi, o sukobu dve totali
su mi pravili retrospektivu i gde su objavili
tarne ideologije, bio je vrlo popularan u Ja
knjigu o meni. Tada su ve trajali students
panu. M i s l i m da bi ga trebalo ponovo
ki protesti, ja sam im pruio podrku j o
prikazati. Zahvaljui fantastinom Pe29. novembra, pa sam smatrao da nije
kievom scenariju taj film je predskazao
vreme za proslave. Onda je neko predloio

rvobitno je bilo zamiljeno da

razgovaramo o Paskaljevievoj ret
rospektivi na Fetu povodom 25
godina njegovog rada na filmu. A onda je
nekoliko sati pre poetka razgovora, a pet
dana pre poetka Feta, Goran Paskaljevi
obavestio Savet da celu stvar - otkazuje.

48

VREME

1 FEBRUAR 1997.

sve ove dogaaje, leleo sam da se moja ret

rospektiva na Fetu nazove "Vreme uda".
I ovo je neko vreme uda. Da li biste
napravili film o njemu?
Svakako u pokuati. A l i ne sad. Meni
je potreban neki odstup od vremena da bih
napravio film o sutini dogaaja, a ne samo
povrnu sliku o njemu... Ovaj svet nisu iz
vele na ulicu ni partija, ni opozicija - izveo
ih je inat. Ja se tom inatu divim, ali ga se i
pribojavam. A k o uspemo da ga pretvorimo
u svest da nam nije potreban za ono to
hoemo da ostvarimo, onda e rezultat biti
fantastian... udi me da opozicija, koja
ovako srano trai pravdu, ne nudi uverljiv
politiki i pre svega ekonomski program.
Razumljivo je da elim da znam kakvi su ti
programi za koje u sutra najverovatnije
da glasam.
Susret sa politikom, istina druge
vrste, imali ste 1984. godine zbog filma
"Varljivo leto '68".
Te godine je pulski iri od 18 snimlj
enih odbacio tri filma zbog nekomunikativnosti. Jedan od njih bio je i "Varljivo
leto". Sada sam sasvim uveren da je
odbijen iz politikih razloga. F i l m se na
ivno alio sa studentskim pokretom iz
1968, koji se zavrio Kozarakim kolom.
Bila je to kritika malograanskog men
taliteta koji je protiv promena... Desilo se
da je taj film moda najilaviji od svih
mojih filmova. Klinci ga i danas trae po
videotekama, prepriavaju dijaloge, film je
jo i te kako iv. Znai, ne mogu neki iri
ili neija odluka da ubiju film. On, kao i
ovek, ima sudbinu koja se odvija nezavis
no od svih dogaanja.
Prvih pet godina snimali ste doku
mentarne filmove, a zatim ste od "u
vara plae u zimskom periodu" do dan
as imali svake druge godine po jedan ig
rani film.
Po evropskim kriterijumima, to je dos
ta. Voleo bih, naravno, da ih je bilo vie.
Uvek sam imao nekoliko projekata. I sad
imam dva-tri ozbiljna. A l i naalost, kod
nas nema para. Ja nisam od onih koji eka
ju da se sklope svi uslovi pa da onda kren
em u posao. Poinjao bih drugi, jeftiniji,
to naravno nije umanjivalo njegovu vrednost. To su ak i moji najbolji filmovi:
"Tango argentino" i "Zemaljski dani teku",
na primer, jer sam ih radio u oputenoj at
mosferi. Sad ekam na "Pustu zemlju",
verovatno najlepi tekst Gordana Mihia.
To je projekat koji eznem da snimim.
Zahteva veliku produkciju, velike glumce i
ne bih hteo da pravim kompromis. A film
"lepa ulica anela" trebalo bi da ponem
u junu. To je jednostavna pria o fran
cuskim beskunicima.
Kaete da kod nas nema para: vi

odavno ne zavisite od jugoslovenskih finansijera.

Sebe smatram evropskim rediteljem i
za moje filmove sve vie dobijam sredstva
sa tog prostora. I ovaj novi film koji radim
u Francuskoj "lepa ulica anela" bie
francusko-panska koprodukcija. Ja jesam
prvi samostalni producent u Jugoslaviji,
moj "Singidunum" je snimio etiri filma,
pa mi je skoro nelagodno kada vidim da
francuski producent troi pare na besmis
lice. Bogati su pa mogu. Nisam ja navikao
tako. Uspeo sam da ih ubedim da mi pre
puste deo producentskih odluka. Hteo bih
da delom bude i jugoslovenski film, ali u
ovim uslovima teko je doneti takvu od
luku. Meutim, ja sam optimista. V i d i m
sve ove mlade ljude koji spremaju nove
projekte i stvarno pruaju utisak da im tre
ba otvoriti vrata Evrope. To emo, naravno
moi samo onda kad i mi uemo u Evropu.
Studenti mi daju ogromnu nadu da e se to
desiti, zahvaljujui njihovom
mirnom,
preivnom protestu. Retko je kad zabeleen tako pacifistiki protest. Oni su us
peli da promene lice Srbije. Vaili smo za
agresivce, sada moete ponosno u inostranstvu da kaete da ste Srbin.
Status evropskog reditelja omoguio
vam je i etiri filma na Kanskom festi
valu...
... bila su i po dva filma u konkurenciji
u Veneciji i Berlinu. Za malu kine
matografiju veoma je vano da se takmii.
Na festivalu imate svu svetsku tampu, dis

tributere, kritiare. Da mogu da biram, ne

bih se takmiio, kao to se ne takmiim na
domaim festivalima... To to dolazim iz
ovih krajeva skree panju. Uveren sam,
na primer, da e film "Lepa sela lepo gore"
doiveti uspeh, da ima veliku ansu za Oskara. Interesantno je da je bio odbijen na
Veneciji i Kanu. Zbunjen sam time jer
mislim da taj film nosi hrabrost i
nesumnjive kvalitete, leleo sam da mu po
mognem, i sam sam malo u tome
uestvovao. U vreme najstravinijeg em
barga pobedio sam na pet festivala sa
"Tangom", koji je izuzetno jednostavan,
mali i nean film. Pokazivao sam jednu
sliku Srba sasvim drugaiju nego to su je
oni tada imali na svojim T V ekranima. I
mislim da je "Tango" u tom momentu bio
ambasador srpske kulture - na prvim
stranama su nas politiki pljuvali, a na
stranama kulture doivljavali smo hvalospeve.
Mnogi umetnici, mnoge vae kolege
otili su iz zemlje...
Ja nisam otiao. Delim svoje vreme
izmeu Beograda i sveta u kome moram
da ivim ako hou da napravim film. Da
mogu da biram, svakako bih se sutra vratio
i ovde napravio isto domai film. M i s l i m
da e to vreme brzo doi, da emo svi da
se vratimo. Karanovi se ve vratio, tu su i
Sijan, ivko Nikoli... U inostranstvu nika
da ne bih prihvatio da radim bilo ta drugo
osim onoga to radim celog svog ivota...
Nikada nisam bio profesor nijednog

univerziteta, nikad se nisam prihvatio ure

dnikog mesta na T V , a nueno mi je,
jedan sam od retkih jugoslovenskih redit
elja koji nemaju ni sekundu radnog staa
van slobodnog umetnikog statusa...
Tokom poslednjih desetak godina iveo
sam pomalo u Americi, pa godinu dana u
Grkoj, to je vie bilo kao neko malo bekstvo od nacionalistike euforije. Dok sam
snimao "Tuu Ameriku" iveo sam u Njujorku, u Meksiku, Londonu. Sad sam ve
drugu godinu u Parizu. Francuzi najvie od
svih u Evropi ulau u film, otvoreni su pre
ma stranim rediteljima, pa je i to jedan od
razloga to ivim tamo.
ta film moe da uradi?
A k o jednim filmom moete da
promenite emocije ljudi samo u jednoj bioskopskoj sali, onda ste ve dosta uinili...
Svi mi koji zvidimo na ulicama oslobaa
mo se straha nagomilanog jo od vremena
Tita. Danas smo skloni da ga romantizujemo. Iako sam levo orijentisan, nisam
voleo njegovu diktaturu. A ono to su J U L
i SPS, to nema nikakve veze sa levicom.
Kako da verujete u levicu koja dri pod
kontrolom medije, ne komunicira sa naro
dom i izvodi kordone policije. eznem za
pravom demokratijom u kojoj e levo biti
levo u evropskom smislu te rei. Nadam se
da u u Parizu uskoro moi da otvorim
ampanjac u zdravlje demokratske Srbije, i
da u u toj atmosferi proslaviti 25 godina
rada.

ONJA IRI

Tajne i lai
VB1996. Majk Li

Neije majke sin

Irska 1996. Teri or

Pobednik Kana, koji je svoju retrospektivu u Beogradu doiveo na Festivalu autorskog filma 1995. Komedija u koloru o
crno-belim problemima britanske svakodnevice, u kojoj Majk
L i demonstrira kako "teke" teme mogu da budu obraene na
relaksirajui nain. Autor i njegova glavna glumica Brenda Bletin, kanski laureati, mnogo oekuju i od ovogodinje dodele Os-,
kara.

Scenarista eridanovog irsko/patriotskog filma " U ime oca"

Teri Dor odluio je da u slinom kontekstu ovaj put ispria
priu o hrabrosti jedne majke. Analogije sa naom aktuelnom
situacijom pronaite sami.

Milost moga srca

SAD 1996. Alison Anders
Letnji film za tmurne zimske dane. Rediteljka sklona alter
nativi konano je nala sebe u romantinoj prii, u kojoj tonove
nostalgije daje muzika neoekivane kombinacije Bert Bakarak/
Elvis Kostelo. Festovska publika pamti autorku koja je "reira
la" Madonu u jednom segmentu omnibusa "etiri sobe".
FEBRUAR 1997.

V R E M E

49

Milutin Coli, predsednik Saveta Feta

Kriterijum mase
"Smatram da e program biti dobar, bolji nego prole godine"

est je osnovao Milutin oli, tada

filmski kritiar "Politike", a sada
predsednik njegovog Saveta i koor
dinator Umctnikog vea. Od 25 godina
Feta oli petnaest nije bio njegov lan,
ali ga mnogi smatraju njegovim kreatorom
i odgovornim za svaki uspeh i neuspeh.
Kraj 60-ih nije bio dobro vreme za bioskope, to se objanjavalo ekonomskim ra
zlozima, popularnou televizije i pojavom
videa. Milutin oli je tada napisao u nov
inama daje krizi najvie doprineo lo rep
ertoar, to pre toga nije uzimano u obzir.
"Da bih to dokazao, opkladio sam se sa
dvojicom reditelj a u deset veera u 'Klubu
knjievnika' da u napraviti festival repriznih filmova i da e biti prepun", pria
g. oli. "Festival je poeo januara 1970.
godine u Kulturnom centru. Sve tri pred
stave bile su prepune. Nekoliko puta je
razbijano staklo na blagajni, a saobraajci

su i uz pojaanje jedva regulisali saobraaj

u Kolarevoj ulici. Eto, posle toga je nas
tao Fest. Bio je to festival festivala, jer smo
samo najboljim i nagraenim filmovima
koji su nagraeni na svetskim festivalima
mogli da spasemo nae bioskope."
Gospodin oli sa zadovoljstvom pre
priava daje Vitorio de Sika 1972. godine
rekao da "Fest nije festival, ve je filmski
pokret". I usred tog uspeha i slave Feta,
gospodin oli je otiao. "Zamerio sam se
politiarima", kae. Povodom godinjice
"Politike", 1979. godine, ispriao je pred
kamerama T V Beograda da je kralj Petar I
1904. godine traio da mu naprave vezu
izmeu skuptine i dvora, kako bi mogao
da slua ta poslanici priaju. "Smatrali su
daje to aluzija na Tita. Ja nemam potrebe
za tim, politikom se ne bavim, vie mislim
o proitanoj knjizi i odgledanom filmu. Ja
sam informisan, ali me politika ne okupira

BILO JE DOSTA TRZAVICA: M. oli

i ude me ljudi koji se otpereuju neim
efemernim." Druga zamerka Colievoj
podobnosti upuena je njegovom intervjuu
sa Duanom Makavejevim, koji sedam go
dina nije napravio film. Osetili su aluziju
na sedam gladnih godina i Jugoslaviju.
"Predsednik komiteta, neki Saa, mislim
Gligorijevi, zamerio je to sam uopte
razgovarao sa Makavejevim kad on po
inostranstvu loe govori o Titu. Rekao sam
mu da to nije tano, i prepriao scenu kojoj

The pillow book

VB/HOL1996. Piter Grinevej
Nean kao koa glavne junakinje, uzbudljiv kao istonjaki
prirunici o umeu ljubavi, delikatan kao kaligrafski rukopis,
novi film Pitera Grineveja vratie poverenje onih koji su mu
okrenuli lea, a za nove pristalice tu je, izmeu ostalog, i muzika
Dejvida Bouvija.

Kroz talase
DAN 1996. Lars fon Trir
Moralni pobednik Festivala u Kanu Lars fon Trir napravio je
jednu od najpotresnijih ljubavnih pria za kraj drugog milenijuma. Na svoje e doi i ljubitelji Karla Teodora Drejera i Eltona
Dona. Kako? Pogledajte sami.

Portret jedne dame

NZ/VB/SAD 1996.
Dejn Kempion
Dejn Kempion je jo davno,
dok je Nikol Kidman bila samo
kovrdavo devoje, nameravala
daje uzme za heroinu ekraniza
cije romana Henrija Dejmsa.
Iako je film blii onome to ini
kombinacija
Merant/Ajvori,
Kempionova ostaje verna tome
da su glavni protagonisti njenih
filmova - ene.

50

VREME

l . FEBRUAR 1997.

Majki Kolins
VB/Irska/SAD 1996. Nil Dordan
Jo jedna irska pria o slobodi i politici. Heroj pobune koji je
skonao od metka snajpera otelovljen je u Lajamu Nisonu. Intere
santno otkrie: i Irci su bacali jaja na svoje uniformisane protivni
ke. F i l m je trijumfovao u Veneciji, a Nison je, uz Zlatnog lava,
dobio i trovanje kampima. I ovi laureati oekuju predstojeu
dodelu Oskara.

Mikrokosmos
F R A 1996. Klod Nuridsani, Mari Perenu
Zagledani u svet insekata i jednoelijskih organizama, autori
pokuavaju da j o jednom potrae istinu o univerzumu u kapi
vode. Kanska reputacija teko da e motivisati ponone gledae.

sam i sam prisustvovao. N a Berlinskom

festivalu, na konferenciji za tampu, pitali
su Makavejeva, tada lana irija, razne
provokativne stvari o zemlji. Odgovorio
im je: 'Gospodo, budete li od mene traili
da odgovorim na ta pitanja, odmah u na
pustiti ovaj skup. Zar hoete da ja o svojoj
zemlji govorim loe kad nisam u njoj?!'
Objasnio sam tom politiaru da je
pogreno obaveten. Zatim me je pitao zar
Makavejev, ika Pavlovi i Saa P^trovi
nisu 'organizacija'? Odgovorio sam mu da
njih veu samo znanje i talenat, a da oni
meusobno moda ak i ne govore. Eto, te
dve stvari su mi zamerene. A l i , nisu smeli
da me odmah sasvim smene, pa su prvo
ukinuli funkciju umetnikog direktora, a
napravili su selekcionu komisiju u koju su
me postavili za lana. Ja sam im se ubrzo
zahvalio. U to vreme niko nije smeo da mi
se javi na ulici izuzev Bate ivojinovia.
Ja zaista shvatam to vreme, mentalitet sre
dine i jad njihov duhovni i uopte se ne oseam rtvom. Oseao sam se rastereen
im, imao sam vremena za profesiju i poro
dicu."
U vreme sankcija, Fest je imao dve go
dine pauze. Gospodin oli taj prekid kon
tinuiteta smatra velikom grekom . "Go
vorio sam im - nemojte, kau mi da nema
filmova, sankcije su; a zato nema sankcija
za Bitef, za Oktobarske susrete, za sve os

talo? Nije tano da nema filmova. Do

voljno je da nabavite deset, vrtite ih po dva
u pet dana i eto vam Fest!"
Drugi prekid, na sreu znatno krai,
Fest je imao posle ostavke Emira Kusturice na mesto predsednika Saveta. Uskoio
je osniva Milutin oli. "Setili su se
mene. Valjda su razmiljali: ja sam os
novao Fest, pa moi u da budem zamena
Kusturici." Coli pria daje "beao skoro
desetak dana" od onih koji su mu predlaga
li da se vrati na Fest. "Govorio sam im da
je moja pria tu zavrena, da sam ovek
drugog vremena, druge generacije, pogle
da na svet". Ljudi koji su ga ubeivali da se
vrati na Fest bili su ljubazni. "Nisu me
pritiskali, Kaanin je sedam-osam dana
moleivo jurio za mnom, pa mi je na kraju
bilo neprijatno da to vie ini." Tako je
oli opet postao predsenik Saveta Feta.
Meutim, pokajao se odmah posle pr-.
vog Feta kome je predsedavao nakon
povratka. Kako je izjavio u aprilu prole
godine za "Vreme", njemu, oveku koji je
nauio na kosmopolitsku atmosferu, bilo je
veoma teko da sarauje sa lanovima
Saveta i Umetnikog vea zato to su od
luivali po sistemu "ako si ti protiv mog
predloga, biu i ja protiv tvog". "Ove god
ine je bilo dosta trzavica. Proli Fest na
kome je Duki bio selektor bio je vrlo lo niko dobru re nije napisao. Ja sam samo

Uena
SAD 1996. Ron Hauard
M e l Gibson je iskoio iz reiteljskih cipela da bi igrao roditelja
otetog deteta u filmu biveg glumca i hitmejkera Rona Hauarda.
Akcija i Rene Ruso su zagarantovani.

Mona Afrodita
SAD 1995. VudiAlen
Sa dvogodinjim zakanjenjem, stie jo jedna komedija svee
razvedenog Vudija Alena, puna erotskih aluzija. Z a glavu i neto
vie via M i r a Sorvino ve je dobila Oskara za ulogu u ovom fil
mu.

na prvom Fetu, 1971. godine sam birao

filmove. Odmah sam traio da mi postave
repertoarsko vee, smatrao sam da vie
ljudi vie zna. A Duki je hteo da bude
sam. Zato sam sad insistirao da se napravi
selekciona komisija i da sa Dukiem rade
jo etiri oveka. Njemu to nije odgovara
lo.
Inae, ideja da Fest bude takmiarski
festival velika je zabluda. Nijedan svetski
producent nee da poalje film u Beograd
a da ga ne poalje u Kan i l i Veneciju, na
stare i ugledne festivale. Pre e da ga da
M o s k v i nego nama. Zaradu jednog filma
odreuje broj bioskopa, tamo e zaraditi
mnogo vie nego kod nas."
Praktino, posle svih sastanaka o orga
nizacionim pitanjima, i ostavki, program
ovog jubilarnog Feta doao je na dnevni
red u novembru, tri meseca pre njegovog
poetka. Nita to nije smetalo, tvrdi gospo
din oli, jer su poslednja tri meseca do
bro radili.
Gospodin oli insistira na tome da
nije video nijedan od filmova jubilarnog
Feta. O njima je samo itao u tampi.
Ipak, i pored ove ograde, g. oli kae:
"Smatram da e programa biti dobar, znat
no bolji nego prole godine. A k o je neki
film dobio Zlatnu palmu, to nikako ne
moe da bude lo ili beznaajan film".
ONJA IRI

Straijivci
NZ/SAD 1996. Piter Dekson
Boanstvena stvorenja u ovom filmu su duhovi koji su preplaeniji od smrtnika. Majstor oka Dekson alje svoje "Roene
ubice" u prostor izmeu ovog i onog sveta, suprotstavljajui im
Majkla Dej Foksa.

Zabranjena ljubav
VB1996. Majki Vinterbotom
Jo jedan poznanik sa prologodinjeg Feta ("Leptirov
poljubac"), koji trenutno snima za Spilberga novi film u Saraje
vu. "Zabranjena ljubav" je vie nego jasna preporuka i sigurno
pripada samom vrhu ekranizovanih viktorijanskjh romana poslednje dve sezone.

1. FEBRUAR 1997.

V R E M E

51

Intervju: Piter Grinevej

Roman na koi
Film mora da potrai novog saveznika

bioskop uglavnom ne ide jer nema

vremena. Voli modne revije, ali ne
voli da putuje, jer je karijeru
zapoeo montirajui i reirajui putopisne
filmove za ministarstvo informisanja V e
like Britanije. Omiljen ali i kuden od
kritiara, komercijalni uspeh nije mu doneo film "Kuvar, lopov, njegova ena i
njen ljubavnik" (1989).
" V R E M E " : Kako ste doli na ideju
da koa postane medij za umetnost.
Koa ljudskog tela.
P I T E R G R I N E V E J : Nije mi nep
oznat rad umetnika body-arta, ali to nije
bila moja namera. B i o sam oduevljen pri
om o devojci Japanki, i njenoj opsednutosti da pronae ljubavni ka/kal igrafa koji bi
je voleo ali i koristio za pisanje celo njeno

telo. "Stomak arhitekte" je nastao u vreme

moje fascinacije tim potcenjenim delom
ljudskog tela koji na Istoku znai sve, a
Zapad pokuava da ga eliminie. Takode
sam oseao da pria "Prosperovih knjiga"
nije zavrena i da bi film o pisanju romana
na ljudskoj koi bio njen logian kraj.
Imali ste internacionalnu ekipu...
Teko je u vreme masovnih komuni
kacija da snimate film, koji je ekstrovertirana umetnost, a da se zakljuate samo iza
granica zemlje u kojoj ivite. Pria je bila
izuzetno japanska, ali ja nisam Japanac, pa
sam hteo da joj dam univerzalno znaenje.
Nastavili ste sa tehnikom polivizije,
vie manjih slika u okviru glavnog
kadra, koju ste praktikovali u pomenutim "Prosperovim knjigama".

LOGIAN KRAJ "PROSPEROVIH KNJIGA":

Piter Grinevej
Uvek aktivno saradujem u montai
sopstvenih filmova, ipak u "Pillow Book
ideja korienja slike u slici bila je pandan
pisanju na ljudskom telu. Dakle, bo je to
film u filmu.
Nije li to m o d a ideja za novi projekat?
Verovali i l i ne, ono to me u poslednje
vreme najvie optereuje jesu ogranienja
filmske trake. M i s l i m da nakon veka
robovanja, film mora za svoju umetnost da
potrai novog saveznika.

D. T U C A K O V I

Modri u licu
SAD 1995. Vejn Veng/Pol Oster
Nastao od "viaka" materijala filma "Dim". Proiren novim
likovima koje igraju Dim Darmu, Majki Dej Foks, L u R i d i .
naravno, Madona.\

Diskretan heroj
FRA 1995. akOdsjar
Pria o manje vidljivom licu rata, kojoj ubedljivost daje sjaj
na glumaka igra reditelja Matjea Kasovica.

U potrazi za Riardom
SAD 1996. Al Paino
Rediteljski debi A l Paina
koji je u potrazi za Riardom HI
i Sekspirom danas. Drutvo mu
prave Alek Boldvin, Kevin Spejsi, Vinona Rajder...

Dvorske spletke
FRA 1996. Patris Lekont
Film koji je otvorio Festival u Kanu i francuski je kandidat za
Oskara. Kostimirana komedija koja podsea na "Ludilo kralja
Dorda".

Koliba u kronjama
SAD 1996. Stiv Buemi
Stiv Buemi, alternativna zvezda koja to nije (Ulini psi, Far
go, ivei u zaboravu...), spretno ekvilibrira izmeu nezavisnih
filmova i epizoda u spektaklima, kao nekada Don Kasavetis.
Njegov rediteljski debi dokazae da pominjanje njegovog ve
likog prethodnika nije sluajno.

52

VREME

l . FEBRUAR 1997.

Mabrosi
JAP1995. Hirokazu Kore Eda
Nakon nekoliko godina, konano jedan kvalitetan japanski
film, ija e pria zagolicati i one koji nisu fanatici ove kine
matografije.
>\
V

Kapetan Konan
FRA 1996. Bertran Tavernije
Francuzi su se setili kako su nekada njihovi musketarski fil
movi harali Evropom. Filmofil Tavernije odluio se za priu o
"Kapetanu Konanu" i tako je, izgleda, zapoeo novi opus u svo
joj karijeri koji je otvorio filmom "Dartanjanova ker".

Bljesak
Australija/VB 1996. kot Hiks

Vikend sa porodicom
SAD 1996. Dodi Foster

Film o kome e se mnogo govoriti nakon dodele Oskara.

Kandidati su reditelj Hiks i glavni protagonista, a film je neobi
na biografija neobinog pijaniste, koji nakon mnogo ivotnih
brodoloma sreno ivi i svira na sebi svojstven nain.

Dodi Foster se ve odomaila u rediteljskoj ulozi. A k o moe

da se govori o njenom rediteljskom profilu, nakon prvenca "Mali
ovek Tejt", onda su to porodine prie.

Dok oblaci plove

FIN 1996. Aki Kaurismaki

Najimpresivniji kasting sezone: Hofman, De Niro, Bejkon,

Pit... Definitivno dugo i definitivno festivalski. Svoju ansu eka
u bitkama za Oskara.

Osvetnici SAD 1996. Bari Levinson

Nevolje ugostiteljskih radnika u ugostiteljskom objektu "Du

brovnik" u Helsinkiju. U glavnoj ulozi nezaobilazna Kati Outinen, a najdirljiviji momenat filma je scena sa fotografijom rano
preminulog glavnog glumca svih Kaurismakijevih filmova Matija Pelonpe.

Lovac na Sunce
SAD 1996. Majki imino
Nakon sedam godina, novi film legende Feta Majkla imina. Vudi Harelson je psihijatar u potrazi za sutinom problema
svog pacijenta, ali i za samim sobom. Uzbudljivo, ali na mo
mente suvie slino poetici Olivera Stouna.

Hrabrost u borbi
SAD 1996.
Ed Zvik
Post vijetnamski sin
drom amerikih vojnika
iz operacije "Pustinjska
oluja" uverljivost bazira
na glumakom
paru
Denzel Voington i Meg
Rajan.

Senatorovi puevi
RUM 1996. Mira Danijeluk
Jo jedan rumunski film koji previre po mranoj prolosti.
Privilegovano prikazan u glavnom programu festivala u Kanu.

Pukovnik bunker
Albanija/FRA 1996. Agim Kiraki
Potencijalna senzacija festivala. Snana drama bazirana na
dogaajima iz savremene istorije.

Izmeu Marksa i gole ene

Ekvador 1996. Kamili Luzinaga
Ona je ta
SAD 1996. Edvard Barns
Kada su Barnsa pitali po emu se njegov novi film razlikuje
od "Brae Mekmalen", rekao je: "Za prethodni film je sendvie i
hranu pravila moja majka, a sada sam imao profesionalni ketering." Naravno, alio se i nije pomenuo svoj glavni adut, prelepu
Kameron Diaz.

Mukarci, ene: nain upotrebe

FRA 1996. Klod Lelu
Nakon mnogo godina, Lelu u najboljem moguem izdanju kao odlian poznavalac ena ali i mukaraca. Njegova neoeki
vana zvezda je Bernar Tapi koji moe da oekuje briljantnu film
sku karijeru ako ne zaglavi u orci.

Ponovo
FRA 1996. Paskal Bonicer
Mala pria u malom filmu iji su autori mogli mnogo da ue
od Lelua.

Renesansa
VB 1996. Majki Hofman
Jo jedna kostimirana pria o ljubavi i nevoljama na britan
skom dvorcu. Pod perikama su M e g Rajan i Robert Dauni Junior.

Politika ili erotika na junoameriki nain.

Yugofilm
Austrija 1997. Goran Rebi
Na mladi autor snimio je u Beu film o srpsko/hrvatskoj var
ijanti Romea i Julije, na tragovima .rata na prostorima bive
S F R J . Ljubia Samardi i Fazbinderova Eva Mates u ulogama
roditelja.

Umorni saputnici
Nemaka 1996. Zoran Solomun
Jo jedan na reditelj gastarbajter Zoran Solomun u jo jednoj
prii na fonu naeg najnovijeg rata.

Mladi mukarci upoznaju svet

eka 1995. Radim paek
Autor filma proveo je godinu dana rata sa stanovnicima Sara
jeva.

Vesna ide prebrzo

ITA1996. Karlo Macakurati
Mlada Slovakinja puna iluzija dolazi u Italiju da bi zavrila
kao striptizeta.
RECENZIJE: DINKO TUCAKOVI

FEBRUAR 1997.

VREME

53

Intervju: Piter Dekson

efekata u savremenim film

ovima.
Oni su samo
jo jedno izra
ajno sredstvo
koje nam omo
guava da zaro
nimo dublje u
ALA O KOLINU MEKsvet mate, a
ENZIJU: Piter Dekson
eventualna zlo
upotreba pre svega je stvar karaktera i talen
ta tvoraca filma. Moji filmovi ne bi bili tako
dobri i zabavni da nema specijalnih efekata.
Majke su obino monstruozni likovi u
vaim filmovima.
Ja sam imao divno i uzorno detinjstvo i
nikada nisam poeleo da ubijem sopstvenu
majku. Moda samo jednom kada mije uze
la kameru. A l i , s druge strane, ko to nije
poeleo!? To bi ste morali da pitate moju koscenaristkinju Fren Vol, sa kojom sam saraivao i na prethodnom filmu.
U "Straljivcima" postoji niz asoci
jacija na Hikoka. Ko su uopte vai
uzori?
Nijedan konkretan autor. Veoma esto,
poto sam napisao ili ve snimio neku scenu,
shvatim da me je inspirisalo neto iz filmova
koje sam ranije gledao. A gledao sam ih zais
ta mnogo, koliko su to moj deparac i beanje iz kole dozvoljavali.

Inspiracija u filmovima
"Imao sam divno detinjstvo i nikada nisam poeleo da ubijem
sopstvenu majku. Moda samo jednom kada mije uzela kameru"

ilm "Straljivci" (distributerski naziv:

"Ko se boji duha jo") kultnog novo
zelandskog horor autora Pitera Deksona, koji je roen na No vetica 1961. go
dine (ne sluajno), za njega verovatno pred
stavlja korak blie Hol i v udu. Filmom se bavi
od deakih dana, od kako se dokopao 8milimetarske kamere. Sada mu je producent
Robert Zemekis.
V R E M E " : Smatraju vas rediteljem
horor filmova.
PITER DEKSON: To je moj omiljeni
anr. Odrastao sam na filmovima kao to su
"Reanimator" ili "Muva". Ipak, ako u filmu
nema nimalo kominih elemenata, smatram
da nije uspeo.
Kako ste poeli saradnju sa Zemekisom?
Scenario "Straljivaca" bio je isuvie ve
liki zalogaj da bih ga snimio u sopstvenoj

produkciji. Zemekis me je kontaktirao jer

mu se dopao moj prethodni film "Boanstve
na stvorenja". Film "Straljivci" je otkaena
komedija o mrtvima, tanije o tankoj liniji
koja razdvaja ive od tog sveta. Film je
zahtevao veliki budet, ali smo utedeli sni
majui na Novom Zelandu.
Da li je Majki J . Foks bio va izbor,
poto ga poznajemo kao Zemekisovog
glumca.
Znam da, u stvari, elite da me pitate ko
liko se Zemekis meao i kakav je bio njegov
uticaj, ali morate da mi verujete da nema tih
para za koje bih radio film u kome nemam
poslednju re. Majki je roeni glumac,
odrastao je glumei u "Porodinim vezama"
i, kao pravi profesionalac, odlino se snaao
u filmu sa mnogo specijalnih efekata.
Kakav je va stav u raspravi koja se
trenutno vodi o zloupotrebi specijalnih

Posle filma Mrnp

na

Metju Kasovic
kao Diskretan heroj
07.02. 97 - 22.30

FEST-u

97

DINKO TUCAKOVI

Autor kultnog filma

Lovac na jelene
Majki imino
predstavlja

Cannes '96,
Pobednik festivala u Veneciji '96
Majki Kolins
Vudi Harelsona
u filmu
MMMaiM&l
U potrazi za suncem
08.02. 97 - 18.30

VVINNER
GOLDEN LION AWARDBEST FILM
UAM NEESON - BEST ACTOR

VENICE FILM FESTIVAL

1996

VREME

FEBRllR 1W7.

Nil Dordan i Lajam Nison

08.02.97-21.00

B a n d u r

film

p r e d s t a v l j a :

Nenad Duki:

U e n a - Ransom

Jedan mogui izbor

Reija:
Ron Howard

Glumci:
Mel Gibson &
Rene Ruso

S.C.

Po mom miljenju, program optereuje

desetak slabih ili neinteresantnih filmova

l.IIu
23.3Dh

U potrazi za R i a r d o m - Looking for Richard

Reija:
Al Pacino

Glumci:
Al Pacino &
Winona
Rvder

S.C. 2. II
18.30h

Ona je ta - She's the

one

Reija:
Edvard Hurns

Glumci:
Denifer
Eniston &
Kameron
Diaz
S.C. 5. II
18.3Dh

Hrabrost u borbi - Courage under fire

Reija:
Edward
Zwick

Glumci:
Meg Rvan &
Denzel
Washington
S.C. 8.II u
23.3Dh

I;
bandur film

o novembra, kada je dao ostavku, Nenad Duki je bio

predsednik Umetnikog vea. Od tada, filmove za Fest bi
rali su preostali lanovi ovog Vea, njih etvorica. Pre
toga, gospodin Duki je putovao po festivalima i predlagao fil
move za program Feta. O njegovim predlozima koje je selekciona komisija uvrstila u program, o filmovima za koje smatra da im
tu nije mesto, o naslovima koji nedostaju, razgovarali smo sa gos
podinom Dukiem dok je bio na Festivalu u Tromsu, u Norvekoj.
Na programu Feta bie otprilike 60 odsto mojih predloga. Oni
su se nalazili na listama odabranih filmova koje sam posle svakog
od sedam festivala kojima sam
prisustvovao dostavljao direkciji,
a potom i Umetnikom veu.
Praktino, veina najznaajnijih
filmova sa tih lista uvrena je u
program. Od svih filmova koji e
biti prikazani, po mom miljenju,
program
optereuje
desetak
slabih ili neinteresantnih filmova.
Kada bi na Fetu bilo 100 i l i 120
filmova, onda bi bilo opravdano
da se pojavi tih desetak filmova
kao informacija o nekim autor
skim pokuajima ili o filmovima
koje su snimili renomirani reditVEINA MOJIH PREDLOGA:
elji a da od njih nije ispalo bog
Nenad Duki
zna ta. Takvi su, recimo, filmovi:
"Mukarci, ene: nain upotrebe" Lelua, " U potrazi za suncem"
imina, pa donekle i "Kapetan Konan" Tavernijea. Po mom
miljenju, kriterijume kvalitetnog filma ne zadovoljavaju ni fil
movi " K o se boji duha jo" Pitera Deksona, "Vikend sa porodi
com" Dodi Foster, "Ljubavne intrige" Roberta Daunija, "Ona je
ta" Edvarda Brnsa.
Ovo je prva godina nakon rata i definitivnog ukidanja sankcija u
kojoj je Fest, bilo preko distributera bilo samostalno, mogao da
obezbedi optimalan program. S obzirom na tu povoljnu okolnost,
dobar deo znaajnih filmova je tu. Meutim, izostali su neki naslovi
koji bi na dobar nain upotpunili sliku o svetskoj produkciji kvalitet
nog filma. Recimo, nedostaje nekoliko veoma dobrih amerikih
nezavisnih filmova, a znamo daje to u ovom trenutku najbolji seg
ment amerikog filma. To su filmovi "Kutija od meseine" Diila,
"Vreme zloina" lucera, "Lepe devojke" Demca ili "Gaj" Lindzi
Hoga. Onda, nema nekih drugih dobrih, vrlo zanimljivih filmova:
dva britanska "Karlina pesma" Kena Loua i "Idi sada" Vinterbotoma, zatim australijski "Ljubavna serenada", francuski "Moj ovek"
Bertrana Blijea, holandski "Haljina", eki "Lea". A l i , svaki izbor
rezultat je pojedinanih a razliitih kriterijuma, procena i , naravno,
uvida u ponudu svetske produkcije. Sa tog stanovita, ponueni pro
gram Feta jedan je mogui izbor iz vizure lanova etvorolanog
Umetnikog vea. Sa tim izborom neko se moe i ne mora slagati,
ali ga mora potovati.

1. FEBRUAR 1997:

VREME 5 5

IVOT

ivot u Makedoniji

Drava na promaji
Makedonija je poslednjih meseci dobila nekoliko velikih kredita, koji
se mere stotinama miliona zelenih novanica. Bez ove potpore, drava
bi jednostavno mogla "zatvoriti duan"
potrebna je viza za gotovo sve zemlje osim
a prva dva pitanja koja post
nekolicine istonoevropskih i onih koje su
avlja namernik pre negoli se
nastale na prostoru pokojne Jugoslavije. To
uputi prema M a k e d o n i j i : da
se deava upravo u vreme kada se sve vie
l i treba nositi sitnu valutu i
Makedonaca opredeljuje za pealbu, pa su
treba l i mu ulazna v i z a inostrane konzularne kancelarije naprosto
odgovor j e o d r e a n . U M a k e d o n i j i je,
zaposednute. Veinom mladi ljudi primora
naime, trgovina devizama potpuno leni su da krenu trbuhom za knihom, jer je u
galizovana, pa se m e n j a n i c e mogu, u
Makedoniji sve manje posla, a spiskovi na
Skoplju na primer, nai na svakom
Zavodu za zapoljavanje sve su dui. Naoku, a i najvee n o v a n i c e menjaju se
bez muke i p r e v e l i k o g r i z i k a od pre jpre pogoena recesijom posle raspada
ekonomskog sistema, u kome je ionako bila
vare. O v a k v a p o l i t i k a potpuno je e l i minisala u l i n e krpelje koji u
svojim d e p o v i m a uvek imaju
spremne arsenale sitnih i krup
nih podvala. K u r s e v i u privat
nim m c n j a n i c a m a n e t o s u pov
oljniji nego u d r a v n i m , a vlada
se pobrinula da korisnik usluga
ne izgubi a k ni u k o l i k o menja
veliku kolijinu deviza. Stabilan
kurs nacionalne valute - denara
ve etvrtu godinu je temelj eko
nomske p o l i t i k e , pa se, o s i m u
incidentnim situacijama koje
monetarne vlasti uglavnom lako
saniraju, v r s t o dri razmer od
27 prema 1 u odnosu na n e m a ku marku koja, i n a e , ovde ima
status p o v l a e n e valute. Marka
ma se, u najveem broju sluaje
va, m o e platiti i u privatnoj tr
govinskoj m r e i , koja je potpu
no potisnula "drutveni sektor" i , OTVORENO TRITE: Skopska pijaca

mogu anticipirati budui status radnika iz

preduzea koja bi uskoro mogla biti zat
vorena, a takvih, po svoj prilici, nije malo.
P L A T A - 300 M A R A K A : Dobar deo
sada zaposlenih strahuje da bi se mogao
nai na ulici kad se potpuno dovri proces
privatizacije, koji je ovde zapoet pre tri
godine. Makedonska vlast je ovoj akciji
potpuno predana, i do sada je oko 900
preduzea prelo u privatne ruke. Planira
no je da do polovine ove godine taj posap
bude okonan. Zanimljivo je, meutim, da

ovisnik, a kasnije sistematski iscrpljivana

embargom koji je morala provoditi protiv
SRJ, trpei istovrerneno trgovaku blokadu
od strane Grke, Makedonija jo nije dostig
la ni polovinu industrijske proizvodnje sa
poetka desetlea. Zvanini statistiki poda
ci govore kako u dvomilionskoj zemlji ima
bezmalo pa 250.000 nezaposlenih, to je
stavlja na sami vrh negativne evropske
lestvice. NezVanini podaci sliku ine j o
"impresivnijom". Veseli statistiari medu
nezaposlene nisu ubrojali nekoliko desetaka
hiljada takozvanih steajnih radnika, niti

je ukupni utrak od prodaje dravnih pre

duzea neprijatno podbacio i da je posredi
suma koja ne prelazi 200 miliona maraka.
Isto tako, iz nekih krugova dolazi dosta
zamerki na raun takozvanog menader
skog tipa privatizacije, u kojem akcije os
taju uglavnom u rukama ranijih upravlja
kih garnitura, pa se vlast sumnjii za mo
gue manipulacije u vezi sa tim. I pored
svih zamerki, pa bile one zlonamerne i l i
utemeljene, makedonska vlada nema nameru da skrene sa kursa radikalnih dru
tvenih reformi, za ta po svemu sudei ima

naravno, u brojnim kafanama i restor

anima,* opet s veoma malim r i z i k o m od
m o g u e prevare. Pod u s l o v o m da se
konzument sam ne "namesti!'.
P O T P U N A PRIVATIZACIJA: S jddnakom lakooiri putnik e ui u Makedoni
ju, budui da je re o jednoj od najotvo
renijih zemalja u regionu. Osim u sluajevi
ma kad drava prakticira samozatitu, kao u
sluaju nekontrolisanog priliva izbeglica iz
Bosne, granine rampe su do kraja podig
nute. U obrnutom smeru, meutim, praksa
je posve razliita. Z a izlazak iz Makedonije

VREME

1. FEBRUAR 1997.

meu deset i petnaest hiljada, a u veini

prosto preraspodeljen.
i relativno iroku podrku u
sluajeva re je o uivaocima tekih droga,
Ono to je nekada pri
masama.
pre svega vie nego jeftinog heroina, to se
padalo svima, ili barem
Reforma u ovoj fazi poposvuda moe nai po pristupanih tride
donosilo podjednaku
drazumeva pre svega steza
setak maraka za "polovku". Prolog decem
raspodelu siromatva,
nje kaia, a kakav-takav soci
bra, za samo etiri dana u glavnom gradu je
lagano se koncentrie u
jalni mir, koji je posve netip
umrlo troje dece, pretpostavlja se zbog kon
rukama nekolicine, pa
ian za ustalasani Balkan,
zumiranja heroina pomeanog sa cemen
se stvara neka vrsta
svedoi da narod to bespogotom, to je unelo novi nemir u standardni
drutvene elite. Onaj
vorno prihvata. Prosena pla
pakao narko-sveta. Neke indicije sugeriu
ko dugo nije zalazio u
ta ovde iznosi oko trista nemkako je u pitanju diverzija, zapravo smilje
ove krajeve zaprepasakih maraka, a oko 60 odsto
na akcija jednog narko-klana u cilju
tie se nad radikalnom
Makedonaca, prema posled
OTVORENI GRAD: Skoplje
eliminisanja konkurencije. Sama injenica
izmenom makedons
njim statistikim podacima,
da.se mafiozi ovde bore za trite, svedoi
kog "voznog parka". Jektiavi kuni lju
ne prima vie od etristo maraka. Z a utehu,
do koje je mere makedonski pazar razvijen.
bimci istonoevropske i "domae" provini plate ministara u pravilu ne prelaze tri
Mada se o tome nerado govori, veoma je
ijencije gotovo su nestali sa ulica, i zavlad
prosene. Tradiconalno skromni i tedljivi
razganato i trite "belim robljem". Jeftina
ali su "Japanci" svih kategorija, raunajui
Makedonci, naravno ukoliko uopte pri
roba sa istoka, uglavnom "berba" mlaa od
i one najluksuznije. N a tradicionalnim saj
maju platu, zahvaljujui vlastitim pre
osamdesetog godita, nudi se budzato u
movima automobila u Skoplju najbre se
hrambenim navikama i jeftinoj zelenoj pi
seoskim i prigradskim krmama. Uvozna
prodaju ekskluzivni modeli. Trgovina au
jaci ipak nekako uspevaju da sastave kraj s
konkurencija, te iz siromatva regrutovane
tomobilima ovde se smatra veoma prop
krajem. Paralelno sa zvaninim tritem
domae snage, jednako kao drogu, uinile
ulzivnim biznisom, pa gotovo da nema
radne snage funkcionie i ono nezvanino,
su i cenu brze ljubavi veoma pristupanom.
znaajnije evropske i l i azijske firme koja
prema kojem je vlada prilino fleksibilna.
Jedan nestako poodmakle dobi hvalio se
nema svog ovlaenog zastupnika. Mada
U Makedoniji ima oko 80 hiljada malih
piscu ovih redova kako "ono", dodue sa
ogroman broj Makedonaca, barem zvani
privatnih preduzea sa neodreenim bro
poslenicama najstarijeg zanata ija su os
no, nema nikakvih prihoda, a i veina
jem radno angaovanih, to znatno relak
novna sredstva delimino amortizovana, ne
zaposlenih plate prima sa velikim zaka
sira socijalne napetosti. Makedonci, uz
kota vie od deset maraka.
njenjem, to bi se reklo - periodino, veo
naglaenu uvidavnost zvaninih organa,
ma skupi zimski centri uglavnom su ovih
Bez namere da se ovaj socijalni bedeker
svakodnevno prelaze dravnu granicu,
dana popunjeni, a u elitnim skopskim
zloupotrebi u turistiku svrhu, valja ipak
posebno onu prema Bugarskoj, i sa smerestoranima u veernjim satima je teko
podsetiti na injenicu da se ovde posvuda
no jeftinog trita kui donose osnovne po
nai stolicu. Uglavnom - ko ima, ima i
mogu rasitniti marke, a da ulazna viza nije
treptine, i l i tamonju robu prodaju na
previe.
potrebna.

makedonskim pazarima. Pokazalo se da

BORIS V U K O B R A T
Drutvene su promene, kao i u drugim
veina tako zarauje vie nego to bi da
zemljama slinih
"dangube" u preduzeima. M a koliko to
Knez Mihailova 25,
opredeljenja, dozvualo paradoksalno, Makedonija za svoj
11000 Beograd,
nele i nezaobilazne
socijalni mir moe dobrim delom zahvaliti
Jugoslavija
tel/fax(3B1 113
nus-pojave iz sfere
socijalno marginaliziranim grupama.
628 984, 628
767
socijalne patologi
Kao i veina zemalja u tranziciji, M a
je, pa se ovde bekedonija se nala u onom zaaranom krugu
lei veliki porast
u kome mora obezbedivati takozvanu do
kriminala, mita i
datnu akumulaciju, ali veina meunarod
korupcije, a poseb
nih kredita naprosto pada u bezdan starih
no narkomanije i
zaduenja. Makedonija je poslednjih me
Ko su demonstranti, t a t r a e , kako se p o n a a j u ?
prostitucije. Make
seci dobila nekoliko velikih kredita, koji se
Grupa autora sa katedre za sociologiju filozofskog
donija je, kao ze
mere stotinama miliona zelenih novanica.
fakulteta u Beogradu prvi put daje s t r u n a
mlja kroz koju
Bez ove potpore, drava bi jednostavno
o b j a n j e n j a o masovnom okupljanju s t u d e n a t a i
graana.
prelazi jedan od
mogla "zatvoriti duan", ali iz opozicionih
magistralnih pra
i krugova nezavisnih ekonomista upozo
vaca za transfer
ravaju na injenicu da e, i pored veoma
droge sa istoka na
povoljnih uslova pod kojima se ostvaruju
zapad, vremenom
kreditne linije, poverioci kad-tad zakucati
postala veliki po
na vrata. R a u n a se da je ova zemlja za
Vladan R a d o s a v l j e v i daje detaljnu sliku o
troa opojnih sre
poslednje dve-tri godine "usisala" vie od
p r o l o g o d i n j i m zbivanjima u medijima ali i o
dstava, a nadlene
pola milijarde dolara novih dugova i tako
d o g a a n j i m a koja ih o k r u u j u , p r u a j u i
kompletnu informaciju o zabranama,
.
slube pokazale su
dostigla polovinu ukupne sume koja je,
zloupotrebama i manipulacijama, kao i o
se nespremnim za
zajedno sa kamatama, akumulirana u polunaporima novinara da s a u v a j u integritet
profesije.
ovu injenicu. M a
vekovnom zajednikom jugoslovenskom
da ne postoji tana
zaduivanju.
evidencija o broju
N A R K O M A N I J A : Postoje, barem u
Knjige se, uz p o p u s t , m o g u nabaviti kod
ovisnika, procene
naelu, supstanca neunitiva, novac odav
i z d a v a a u K n e z Mihailovoj 2 5 . Najnovija izdanja
govore kako ih je
de nije mogao netragom nestati. K a o i u
M e d i j a c e n t r a m o e t e kupiti i kod k o l p o r t e r a .
samo u Skoplju iz
svim tranzicijskim drutvima, kapital je
1. FEBRUAR 1997.

V R E M E

5 7

mmmmmmmmmm

Sluaj dr Budimira Kotica

Haos u Kovinu
Dr Kosti je javno prozvao rukovodstvo bolnice zbog
zapostavljanja struke. On kae da se u bolnici ne razgovara ak
ni o terapijama, da se pacijenti lece zastarelim metodama

postoji sedamdeset godina, nekad je bila

zdravstvena ustanova za ugled, a danas je
struno i organizaciono zaputena, da i ne
lii na zdravstvenu ustanovu. Lekari od
laze. N a 1100 esto prebukiranih postelja,
poto se bolnica iz ekonomskih razloga
puni mimo kriterijuma, ima 26 lekara.
B i l o ih je duplo vie. U bolnici nema vie
niega: ni dovoljno lekova, ni vozila, ni
dovoljno aparata, ak ni za merenje pritis
ka. O higijenskim uslovima da i ne pria
mo. Svuda smrdi kanalizacija i dosta je
prljavo", kae za V r e m e " dr Kosti.
Postoje to jedina bolnica u gradu, u nju
su ranije dolazili i
graani koji nisu
pacijenti bolnice
na
internistike
preglede. Danas to
ine sve manje.
Borba sa direktor
om je poela kada
0FTWA Rl HARD WARE INENJERU
je dr Kosti, koji tu
radi deset godina,
AUTORIZOVANI DISTRIBUTER
pokuao da uredi i
renovira internisXEROX
tiko odeljenje u
kome bi se leili
svi K o v i n c i , a pa
cijenti bolnice i mali bolju uslugu.

r Budimir Kosti, internista u

Neuropsihijatrijskoj bolnici u
K o v i n u , suspendovan je pre dva
meseca sa posla, samo zato to je javno
upozorio na probleme u poslovanju
bolnice i na, po njegovom miljenju,
neodgovarajui i nehuman odnos prema
bolesnicima. Naredbu o udaljavanju zbog
tee povrede radne obaveze" doneo je
direktor bolnice dr Duan Jagodi, neu
ropsihijatar, posle intervjua koji je dr K o
sti dao 6. novembra Nedeljnom tele
grafu".
Nisam mogao vie da utim. Bolnica

I1ISISTS

drskih ta

mpt

Mlh nudimo

1070 Beograd

>8

V R E M E

1. FEBRUAR 1 W

Parisk

BOLESNICI U
ETNJI:
Kao
predsednik sindi
kata, u nekoliko
navrata sam insis
tirao da u bolnicu
dode struna ko
misija Ministarst
va zdravlja Srbije i
na licu mesta utvr
di kako se nehu
mano lece pacijen
ti u bolnici, kako
ljudi umiru zbog
nehata, kako je
strano
naruen

bolniki standard i standard zaposlenih.

Odgovor nikad nije stigao. A bilo je ra
zloga, i to mnogo. Pomenuu jedan
drastian sluaj: pacijent Slobodan Popovi iz Beograda umro je u dvoritu nae
bolnice, samo zato stoje uprkos dijagnozi
predinfarktnog stanja puten da peke
dode na internistiko odeljenje, jer nema
vozila za prevoz bolesnika u krugu
bolnice. O n ak uopte nije upuen u
drugu bolnicu koja ima koronarnu je
dinicu. I van naeg internog odeljenja dva
dana na svom odeljenju nije ni pregledan.
I ovek je umro u krugu bolnice, u dvori
tu, a m o d a je moglo da mu se pomogne.
Sa odeljenja na odeljenje nepokretni
bolesnici se transportuju u krevetima, jer
nema kolica. Deava se da ih po kii i
snegu ostavljaju napolju dok ne dodu na
red, na primer za snimanje na rendgenu.
Drugi pacijent je umro penjui se uz ste
penice, jer u bolnici nema lifta. Insistirao
sam da ne ide peice ve da moraju da ga
pre vezu. Bez moga znanja pustili su ga da
peai. To je strano", kae na sagovor
nik, podseajui da su u pitanju duevni
bolesnici, prema kojima se u bolnici loe i
nehumano postupa: Pacijente plae i zas
trauju, nisam video da ih fiziki maltreti
raju. A to su ljudi koji imaju oseaj za
nepravdu koja im se ini, i nije tano da
nita ne razumeju".
Sindikat bolnice je reagovao i na zat
varanje prodavnice, kutia" u kome su
pacijenti mogli da kupe cigarete, kafu,
slatkie, sapune:
Poslednjih godina su zbog toga
pacijenti preplavili grad. Izlazili su iz
bolnice neodeveni, bez kontrole i pratnje.
Bilo je strano gledati te bolesne ljude ta
rade po gradu, samo zato to se direktoru
zamerio radnik koji je radio u prodavnici i
to je hteo nekog drugog da dovede na to
mesto, njemu lojalnog, i izgleda oveka za
prljave direktorove poslove. ujem da e
'kune' sada biti ponovo otvoren. Reagova
la je i optina, ali ona direktoru vie ne tre
ba, poto je bolnica sada pod direktnim
nadzorom Ministarstva zdravlja, ustanove
koja danas iskljuivo slui da po
partijskim zaslugama i lojalnosti udeljuje
pare bolnicama."
Dr Kosti je javno prozvao rukovodst
vo bolnice zbog zapostavljanja struke. On
kae da se u bolnici ne razgovara ak ni o
terapijama, da se pacijenti lece zastarelim
metodama i da radna terapija pacijenata
iskljuivo zavisi od entuzijazma lekara.
Ranije su pacijenti radili na bolnikoj
ekonomiji, kbja ima kuhinju, klanicu i
desetak jutara zemlje.
Problem poinje sa pristizanjem prvih

leda bolnice i tetu koja tek treba da nas

tupi..." Koju, kakvu i koliku nisu rekli.
D r Duan Jagodi, direktor kovinske
bolnice (na tom poloaju je punih 27 god
ina), rekao nam je da nema nita da nam
kae, jer su to to pria dotini gospodin
(dr Kosti) sve same izmiljotine". Ipak
nam je rekao da su u bolnici bila dva
policijska inspektora i da nita nisu nala.
Dodao je da se nee tuiti ni sa kim, a na
nau primedbu da e njega lino i bolnicu
tuiti dr Kosti odgovorio je: Tuiemo i
mi njega. Ja sam izdrljiv".

SUSPENZIJA ZBOG JAVNE REI:Dr Kosti

izbeglica koji se smetaju u paviljone
bolnike ekonomije u kojima su do tada
bili pacijenti, koji su silom prilika premeteni u staru neadekvatnu zgradu
bolnice, nekadanju bioskopsku salu.
Ekonomija danas tavori. Bavi se, po ka
zivanju naeg sagovornika, nakupakim
stvarima, izgubila je svrhu kao mesto za
radnu terapiju bolesnika. Danas se ne zna
ko radi na dobru, ali pacijenti tamo vie
nisu.
ZLOUPOTREBE:
Sunovrat
bolnike ekonomije zapravo je dovren
1994", pria na sagovornik, sumnjivom
kupovinom zaraene prasadi zbog koje je
u bolnikom tovilitu moralo da bude un
iteno j o 300 svinja vrednih 60.000 di
nara: Sindikat je ukazivao, i ja lino, na
razne malverzacije od koje su koristi imali
samo direktoru bliski ljudi, a moda i on,
poto je to tolerisao. U vreme
sankcija u bolnicu je pristizalo
dosta humanitarne pomoi.
Utvrdili smo da je deo dospevao potpuno nelegalno, bez evi
dencije i knjienja. Sve je
smetano u jednu prostoriju
koju je, kao jedina koja je imala
klju, 'drala' glavna sestra
bolnice. B i l o je tu svega i svae
ga: hrane, lekova, odee. Jedan
deo, kako smo naknadno sazna
l i , zapravo i nije bio namenjen
naoj bolnici. Ja sam lino pret
prole godine dobio jednu jaknu
za kretanje po paviljonima.
Traio sam da potpiem revers.
Rekli su mi da to nije potrebno
jer su jakne namenjene osoblju.
Insistirao sam i potpisao na

obinom papiru da sam primio jaknu.

Tako sam potpisivao i za lekove za interno
odeljenje, bez ikakvog pravog reversa.
Posle se kolektivom pronela vest daje deo
pomenutih jakni pokraden. Bolesnike su
oblaili u neke stare humanitarne prnje, a
ono to je bilo novo otilo je na neku
drugu stranu. U bolnici se nesumnjivo
pljakala humanitarna p o m o , a direktor
se prikazivao kao veliki patriota koji sve
radi za bolnicu, hvaliui se pri tom da
poznaje gospodina Branu Crnevia. B i l o
je to vreme unovavanja patriotizma i sm
rzavanja bolesnika u naim paviljonima,
dok je direktor, o tome postoji krivina pr
ijava, 'trgovao' naftom dobijenom od
Ministarstva zdravlja za grejanje bolnice".
Direktorovu odluku o suspenziji dr
Kotica s posla potvrdio je i Upravni od
bor bolnice, optuujui ga za povredu ug

Dok traje bolniki proces protiv dr

Kotica, njegove kolege zvanino ute.
Privatno mu govore daje u pravu i esti
taju mu na hrabrosti. O njima dr Kosti
kae: Moralni profil kovinskih doktora
ne iskae mnogo od opteg modela
zdravstvenih radnika u elom drutvu.
Zdravstvo se nije pomerilo od socrcalistikih naela, ali sada izostaje ozbiljnija
materijalna potpora. Meutim, bez obzira
na siromatvo, doktori se ne oglaavaju.
Ovde ne mislim samo na svoj sluaj. Tako
je svuda. A to se kovinske bolnice tie, pa
iz nje su otili svi kojima je njihov poziv
neto znaio. U ovoj bolnici se ne nude ni
doktorati ni specijalizacije. N a kraju e u
njoj ostati samo direktor Jagodi, doktori i
naelnici koji su proizvod njegove nega
tivne selekcije i koje on moe da ucenjuje
premetanjem ili smenjivanjem. Mene ne
moe da ucenjuje. Moje javno oglaavanje
o propadanju kovinske bolnice i strahovla
di jednog oveka samo je upozorenje da
bolnicu i njene pacijente treba spaavati.
Ljudi koji se u njoj lece imaju pravo na
normalan medicinski i ljudski tretman.
Meni je savest mirna".

BRANKA KALJEVI

petak-105.9MHz-18.00 do 19.00

F l y g t n i n g e h j a e l p

subota-98.9MHz-10.30 do 13.00
1.FKBRIAR 1W7.

VREME

o)

Z b o g e g a n a m n a i klijenti
veruju?

Razlog je jednostavan:
Pruamo uslugu koja je brza i pouzdana,
a koja tedi Va novac i osigurava pravovremeno
uruenje Vae posilne

V o d e i

s v e t u

e k s p r e s

p o t e

WOntOWIDE
eXPRESS
011/ 602 326

samo

dinar

B l f C f Pokriva sve - otkriva sve

Nova velika nagradna igra
Svake
Svakog
tree
dana kupon
nedelje
svake
automobil
subote doker
Posle samo dva meseca - trea novina u zemlji
\
Sa Vama bie prva!
60

VREME

1. FEBRUAR 1997.

0-

Ljubivoje Tadi
4 p

*#>

Telal beogradski
B

eograd, Trg slobode, godina 1997,

poslednja nedelja u januaru, oko 17
asova. Beograani trei mesec na
ulicama. Jo jedan miting. Jo jedna pobu
na. Jo jedan karneval. Jo jedno narodno
veselje. Temperatura oko nule.
N a tribini,, s mikrofonom u ruci, stoji
glumac! Najmlai iz loze Tadia. Ljubivoj
Ljuba Tadi, prvak Narodnog pozorita,
graanin, Beograanin. On nije ni politiar,
ni maioniar. Ne govori iz trbuha.
Vika je on smireni! Glasnik odmereni,
vian govornitvu to nam vesti iz sveta i
ove nae etajue Srbije svaki dan saoptava. Telal to ritam naih srca oslukuje, pa
nam ga jasno formulise; u glasni govor
pretvara, pa nam ga kao svoj natrag vraa.
Danas je slava. Svetosavski praznik. U
Kolarevoj ulici nema vie kordona protiv
kordona. Posle vie od sedam dana, stu
denti su slobodno proetali svojim gradom.
Terazije bez lemova, titova i gumenih

palica. Bez policijskih barikada. Daj Boe,

da se ne povrate.
etai kreu Knez-Mihailovom. Poku
avam da phvatim graanina Ljubivoja.
Oko njega gomila ljudi. "Ljubo, Ljubi
voje", obraaju mu se prijateljski, kao svo
me. Sputaju mu ruku na rame. Graanin
sa Zvezdare obavetava ga da demonstrira
ju kod erma. Graanka sa Banovog brda
saoptava mu da na ukarici demonstrante
tuku. Sa razglasa odzvanja pesma "Lipe
cvatu". etai nasmejani, kreu se u ritmu
muzike. Konano dolazim na red:
- Moe li kratak intervju?
- Drugi put.
- Kad to?
- Kad pobedimo.
- U ta to veruje
- Verujem u ovu Srbiju na trgovima
gradskim, bez sukna i opanka, 'bez srpa i
ekia, bez krvi i noa. Srbiju to istoriji
kokardu i petokraku ostavlja.

- Protiv ega*si?
- Nisam protiv, prijatelju, nego Z A !
- Za ta si?
- Za Srbiju u kojoj e popovi decu da
krtavaju. Sudije da sude. Vodonoe vodu
da nose. Vlast da od naroda zazire. D a se
pred narodom povija, klanja. Krotka i pos
luna daje. Za Srbiju u kojoj e vlast glasom
iz kutije da se uspostavlja i rui. Za Srbiju u
kojoj e svako svoj barjak slobodno da nosi
i svoju veru ispoveda. Da nikom ne prkosi.
- Dvadeset etvrtog decembra zamalo
po glavi nisi dobio? Boji l i se?
- Samo se budala ne boji. Bojim se.
Boji se i moja ena Ana. Imoja mati Mira
se boji. Samo se Ruica i Rastkd ne boje.
Ona tri, a on pet godina ima. Moja deca se
ne'boje. Svako vee u pola ojsam uvee
stoje na prozoru i zvide. Udaraju u lonce.
- Hoemo l i se,dogovoriti za" intervju?
- Mani intervju, dri pitaljku.

JOVAN BULAJI

Kralj fudbala Pele ministar

Golovi u politici
"Ne elim rei svi politiari, ali velika veina njih ne potuje
narod. I stoje najgore, ne zna se kada e se to popraviti"
njim probleme najsiromanijih, ali postoje
prkos kratkom vremenu proveden
ljudi koji imaju hrabrosti da upotrebe no
om na mestu ministra za sport, Pele
vac naroda za vlastitu korist. U mom M i n
je ve doao do zakljuka da pos
istarstvu to neu dozvoliti. Upravo sam ot
toji velika razlika izmeu ambijenta u
pustio dvanaest osoba. K o od njih dokae
kojem je iveo u fudbalu i ovoga koji sada
da nije nedozvoljeno prekrio zakon, moi
. upoznaje medu politiarima. " U fudbalu je
e da se vrati. Meutim, od udaljavanja svi
veliki san pobediti i obradovati narod. Garderoberi, maseri, igrai, tren
eri i lanovi uprave ujedinjuju
se oko istog cilja, a to je titula.
U politici, naalost, nije tako.
N i k o se ne optereuje naro
dom. Velika veina politiara
mnogo vie brine o linim in
teresima nego o dravnim.
Oni ive zarobljeni svojom
partijskom pripadnou. To se
ne moe rei za nas koji koris
timo situaciju da p r o n a e m o
reenje. Uvek ima malih i ve
likih koji ele da stignu do
cilja", rezignirano istie Pele.
Takva situacija revoltira
biveg igraa. " U fudbalu nar
od ima prednost pred svime.
Videti Brazil kao pobednika
nema cene. Politiar, veina
njih, vie je zainteresovana za
svoju linu pobedu. Z a takve
malog znaaja ima da l i je
predsednik Fernando Henrique sastavio dobru vladu.
Ono to oni ele je da se oko
riste. Brane iskljuivo svoju
stranu. Sreom, nisam pripad
nik nijedne partije. Moja parti
ja je narod", emotivno nag
laava pedesetestogodinji
ministar Edson Arantes do
Nascimento kralj Pele.
Pele je verovao da iznad
svega postoje interesi da se
pomogne zemlji. "Da l i si
kada razmiljao ta bi se do
godilo ako bi politiari upotre
bi li svoj poloaj i svoju mo
da unaprede Brazil? Radi
pronalaenja boljeg ivota za
siromano stanovnitvo? Nas
tojim da preko sporta uma UVEK SA SVOJIM NARODOM: Ministar Pele

62

VREME

1. FEBRUAR 1997.

su otputeni. Uinio sam to teka srca, ali

moralo je da bude tako. Oni su bili imeno
vani da mi pomognu, a ne da se tako
ponaaju", ali se Pele.
Pele podsea na predsednika Fernanda
Hanrique, kada mu je predoio injenice iz
nalaza komisije: "Znate staje odgovorio?
Da sam postigao novi gol za pamenje i da
drugi ministri treba da urade isto. Greim.
plaam. Dakle, bio sam u funkciji da po
mognem zemlji, a ne da joj tetim. To je
ono to bih voleo da mnogi ljudi u Braziliji rade i predsednik se potpuno slae sa
mnom".
Ministar objanjava daje kada je doao
u Braziliju u sastavu Ministarstva zatekao i
roaka predsednika Fernanda Henriqea
Joaquima Cardosoa. I on je udaljen sa
poloaja. Nije bio spreman za vrstu posla
koji je radio. "Poloaj predsednika (Institu
ta za sport unutar Ministar
stva, op. pre.) dao sam Asfilofiju de Oliveiri Filhu.
Sada je i on izgubio moje
poverenje i otpustio sam
ga. A l i nije bio Pele taj koji
ga je izbacio van. B i o je to
ministar Edson Arantes do
Nascimento, koji ne doz
voljava drugaije ponaa
nje u Ministarstvu. Ne
e m o ponavljati greke
drugih politiara. Ovako e
biti do kraja", garantuje.
Proteklih meseci Pele je
u Braziliji doiveo mnoga
razoaranja sa odreenim
ljudima. "Ne elim rei svi
politiari, ali velika veina
njih ne potuje narod. I to
je najgore, ne zna se kada
e se to popraviti. Kada
sam prihvatio ovaj poloaj,
eleo sam iskljuivo da
uradim neku dobru stvar za
zemlju. O s e a m se frustr
irano kada vidim da mnogi
ljudi ne misle tako. Zar je
mogue da se ti ljudi ne
stide? Verujem da bih, kad
bi to bilo mogue, ceo dan
proveo otkrivajui one koji
su izabrani, a ne ispunjava
ju ono to su obeali.
Takvi, pre nego to donesu
bilo kakvu odluku, idu da
uju svoje partije da bi
videli na kojoj strani e da
budu. A jedino je ispravno
da se uvek bude na strani
Brazila. V o l i m svoju ze
mlju. Mogao bih da sedim
kod kue. Meutim, dajem

prednost radu u Ministarstvu, pokuava

jui da napravim neki boljitak."
Kada je re o reizboru Joao Havelangea za predsednika FIFA, Pele objanjava
da bi za kandidaturu na to mesto trebalo da
ga predloe predstavnici Afrike i U E F A ,
ukljuujui i Bekenbauerov poziv. " M e
utim, mogu unapred da kaem daje moja
preokupacija u ovom momentu Ministarst
vo. Osim toga, ne mogu da budem su
parnik Havelangeu, koga cenim kao oca.
Sve to znam o fudbalu nauio sam od
nje^a. Kao Brazilac, ostajem uz njega."
Govorei sa potovanjem o Ronaldin-

hu, Pele je oduevljen fudbalom napadaa

Barcelone i kae daje njegov stil igre isti
kao Eusebiov, Gerd Milerov, Romarijev i
drugih strelaca. "Ja sam igrao drugaije,
dolazio sam iz pozadine i stizao napred da
postignem golove, kao Maradona, Rivelino, Tostao i drugi. Ronaldinho je ovek esnaesterca. O n se nalazi ispred radi za
vretka pica napada. Koristim priliku da
uputim jednu poruku za njega. Poruka je
da nikada ne misli da je najbolji i da je
vano umeti podneti pobede i poraze sa is
tim raspoloenjem."
Bivi igra komentarie da je 1996.

Poslovne vesti

Povratak Kemvooda
Poslednjih pet godina Euronimax je poznat po u s p e n o m poslovanju i zastu
panju nekoliko svetskih firmi ( E l v o x , Philips lighting itd.) na prostorima Jugo
slavije i Makedonije. Zahvaljujui preduzimljivosti Euronimaxa, na jugoslovensko
trite vraa se i Kenvvood - poznati japanski proizvoa hi-fi audio opreme i ko
munikacionih sistema.
Kenwood korporacija osnovana je 1946. godine u gradu Nagan u Japanu, pod
imenom Trio, i iste godine na trite su izbacili prvi F M tjuner na svetu. D a bi nas
tavili u s p e n o zapoeto
osvajanje
amerikog
trita 60-ih godina,
trojica o s n i v a a k o
mpanije bila su prinue
na da na licu mesta, bo
ravei poslovno u K a l i forniji, promene ime
Trio (zbog toga to je u
A m e r i c i v e postojala
firma sa tim imenom) u
Kenvvood - po kalifornijskoj dolini i vinu koje su te veeri pili. O d tada do danas
ovo ime je postalo poznato irom sveta (firma trenutno ima svoja predstavnitva u
140 zemalja) po proizvodnji izuzetno kvalitetne hi-fi kune audio opreme i opreme
za kola.
Spektar proizvoda je zaista irok, a sastoji se od komponenti k u n e audio
opreme i mini-linija kao i kompletne audio opreme za kola (posebno prilagoeni
C D plejeri sa devet diskova po C D areru i zvunici za sve vrste automobila).
Posebnu panju zasluuje ponuda visokokvalitetne amaterske i profesionalne radio
opreme kojom se prilino jednostavno i sigurno rukuje. U sluaju kvara, bie omo
g u e n e usluge servisa Kenvvood. Sve ove ureaje karakteriu kvalitetna tehnika
izrada i izuzetan dizajn, a marketinka kampanja p r e d v i e n a za ovu godinu bie
zasnovana na tehnikim novinama koje uvodi Kenvvood.

\<ENWOOP

M.V.

Engleski
*-X:>:v-::

za decu i odrasle

IELTS T O E F L B U S I N E S S
kola Jugoslovensko-britanskog drutva
upis i obavetenja od 11 do 16 sati
Simina 19/11, tel/fax 622-872

godina bila teka za podneti, ali da e

pobediti sve probleme koje ima. "Moji bli
zanci morali su biti dva meseca u inkuba
toru jer su prerano roeni. Nisam sa svo
jom suprugom Assirijom izlazio iz bolnice
Sao Luis. Danas su Celesta i Joshua (Selesta i dua) odlino. M o j sin Edinho je
bio operisao meniskuse i est meseci je
mirovao. Umro je moj voljeni otac Dondinho i , kao kruna svega, dogodila se ta
zloupotreba propisa od strane ljudi iz M i n - ,
istarstva. Suoio sam se sa svim tim. Kako
sam ovek sa mnogo sree i kurai opti
mista sam za 1997. godinu. Mnogo u se
boriti za to da Olimpijske igre 2004. god
ine budu u Riju i nastaviu sa radom u
nameri da pomognem siromanim slojevi
ma drutva. Naalost, neu moi da
promenim glave neodgovornih politiara,
koje elim da vidim to dalje od mene".
( " J O R N A L D O BRASIL")
LJUBOMIR MILI
f

Pres liga 97
B o r b e n i

d u e l i

U nastavku Petog novinarskog pr

venstva u malom fudbalu, koje se igra u
sali Jugoslovenskog zavoda za fiziku
kulturu i medicinu sporta u Koutnjaku,
postignuti su sledei rezultati: Vreme Politika 6:2 (golove za nau ekipu
postigli su Stefanovi 2, ijaki, P i l i povi, Sretenovi i Dimitrov), B K Telekom - Vesti 5:1, Sportski urnal Veernje novosti 2:2, B l i c - Dnevnik
2:4, SOS kanal - Radio Beograd 3:2,
Vesti - Radio Novosti 3:2, Tanjug - Ra
dio Jugoslavija 7:1, Dnevnik - Politika
3:2, Vreme - Veernje novosti 2:3
(strelci za Vreme - Stefanovi i Pilipovi).
Jedna od najzanimljivijih utakmica
odigrana je u meusobnom susretu dve
"Borbe". Ekipa "Brinke" savladala je
tim "Nae Borbe" sa 4:1 i ta pobeda je
proslavljena kao da je osvojeno prvo
mesto na itavom turniru. Jedini gol za
"Nau Borbu" postigla je koleginica
Gordana Lazi, a kuriozitet je da su na
padai ove ekipe ak devet puta pogodili
stativu.
Utakmica na granici incidenta i nep
otrebno povienih strasti izmeu Sports
kog urnala i Dnevnika zavrena je
nereeno - 2:2, ali je opti utisak da bi
prologodinji ampioni (urnal) mogli
za oktavu da snize temperaturu svojih
nastupa i odnosa prema kolegama.

j..

1. FEBRUAR 1997.

V R E M E

63

POSTA
Buket precvalih
dama
"ekajui Evitu", "Vreme" br. 327
U 327. broju lista " V r e m e " od 25.
januara 1997. godine objavljenje tekst (u
bloku " R e kritike") koji pod zajed
nikim naslovom "ekajui Evitu" sadri
prikaz tri filma. B e l e k a o filmu " K l u b
prvih e n a " reditelja Hjua V i l s o n a ilustrovan je slikom iz istoimenog filma uz
potpis "Buket precvalih dama". F i l m
ocenjuje izvesni D i n k o T u c a k o v i . N e
znam u kom svojstvu on pie za va list
(spoljni saradnik, filmski kritiar, slobod
ni novinar, a ime mu nije na impresumu),
zato se o b r a a m glavnom uredniku,
odnosno redakciji.
Va list itam od prvog broja. A i uob r a a v a m da se n e t o malo razumem u
novinarski zanat: u dnevni list "Politika"
stupila sam 1948. godine. Danas sam
novinar sa "isteklim rokom trajanja" (da
upotrebim prigodan izraz D . Tucako v i a ) ; odnosno novinar sam problem
atinog penzionerskog, to podrazumeva
prezrenog drutvenog statusa.
Va pisac T u c a k o v i o a r a o me je i
divno zabavio. M l a d a l a k i je dao i rasc v a l i zamah i o d u k u izrazima koje
nama, nekada P o l i t i k i n i m poletarcima,

nisu p r e p o r u i v a l i , da ne k a e m nisu
dozvoljavali. A to je z n a i l o da piui
kritike tekstove ne treba da "idemo don
om" na fiziki izgled i nedostatke linos
ti o kojima piemo. U z obrazloenje: sve
se m o e kritikovati i ocenjivati, ali se
ovek ne srne povrediti. D . T. kvalifikuje
tri glumice: Dajanu K i t o n , Bet M i d l e r i
G o l d i Hon kao - klimakterine; problem
atine kilae; kao predstavnice krize en
ske s r e d o v e n o s t i ; ocvale ( i l i precvale),
isteklog roka trajanja bele (?) (podvukla
O. B.) A m e r i k a n k e . U z pobedonosni
zakljuak: neke zene stare kao vino, a
neke kao sirce (podvukla O. B . ) .
Poto sam s r e n o prebrodila sred o v e n o doba i sada ve duboko starim,
najljubaznije molim da ako je ikako mo
g u n o " V r e m e " uvrsti ovo moje pismo
na stranice svoje Pote. I u k o l i k o se to
obistini, da D . T. meni odgovori: starim li
j a kao vino ili kao sirce. Upuujem ga pri
tom za uvid na koleginicu Goranku Mati koja me je fotografisala prolog leta, a
slika je objavljena u "Vremenu" br. 305
(od 24. avgusta 1996. godine). U k o l i k o
D. T. proceni da starim kao sirce, sa
zadovoljstvom bih se pridruila "buketu
njegovih precvalih dama". Autoritet jed
nog filmskog znalca m o r a u da u v a i m .
Kvalifikaciju u podneti sa lakoom.
Olga Boikovi, Beograd

PRETPLATITE SE ODMAH.'

Kupone aljite na adresu:

FININVESTd.o.o.
Bulevar osloboenja 92/V,

21000 Novi Sad Fax: 021/27-073

Da, elim d a se bolje upoznam s a listom NAA B O R B A .

Moj besplatan primerak dostavljajte mi narednih
7 dana, bez obaveze da se kasnije pretplatim.
Da, elim odmah d a se pretplatim na N A S U B O R B U :
12 meseci po ceni od 730,00 din.
6 meseci po ceni od 390,00 din.
3 meseca po ceni od 200,00 din.
iznos pretplate uplatiu odmah po prijemu V a e fakture
na iro raun FININVEST d.o.o. - Novi Sad, kod NOJ Z O P
Novi Sad: 45700 601-5-47163

>
<
CL

<
O
<
C/D

<
>
I

<
<

Naziv firme:
Ime i prezime:

"Gluma po savesti", "Vreme" br. 322

U v a e m broju od 21. decembra
proitao sam veoma zanimljiv stenogram
sa sastanka dramskih umetnika o smislu
igranja i neigranja pozorinih predstava u
k r i t i n i m trenucima za zemlju. Isprva
sam smatrao da je odluka o neigranju
ispravna, ali zagolicala me je i z r e e n a
misao L j u b i e R i s t i a o tome da je u
nekim ranijim slinim situacijama nakon
takve odluke "zavladao muk", koji su na
jbolje iskoristili upravo oni protiv kojih
se "utalo". ,
D a to ima smisla, uverio sam se i
poseujui svakodnevne demonstracije u
Beogradu koje, poput o b i n i h g r a a n a ,
poseuje veliki broj dramskih umetnika.
U m e a n i u masu, oni e s t o gube svoj
identitet i postaju obini g r a a n i , to je
normalno, ali kao obini g r a a n i vie
nemaju onaj potrebni uticaj na svoju
o k o l i n u . Opet, p o z o r i t e se ne sastoji
samo od glumaca, reditelja i pisaca koji
ma je p r e d o d r e e n a popularnost, ve i od
scenskih radnika, administracije, blaga
jnika, razvodnika... Neigranje predstava
njih pretvara u o b i n e .slubenike, neza
poslene pri tom. Sve i da se svi steknu na
ulici u etnji, njihov zbir nee dramatino
uveati broj etaa. Omanja fabrika, iji
su radnici pri tom na prinudnom odmoru,
bila bi delotvornija u tu svrhu. N o , to je
druga pria.
M i s l i m , stoga, da glumci u o v a k v i m
vremenima treba da igraju. U k o l i k o oseaju grizu savesti to su u toplim pozoritima dok se mladost Srbije mrzne na
ulici, neka izvedu svoje predstave i svoju
publiku na ulice. Ne samo u etnju posle
predstave, kako to neka p o z o r i t a sada
rade. Poznajui nae dramske umetnike,
verujem da je ovo izazov kome b i malo
ko od njih odoleo. Igranje predstava svih
beogradskih (ili srpskih) pozorita na uli
cama i trgovima, makar i samo za jedno
v e e , i to usred zime, n a d m a i l o bi sve
d o s a d a n j e megaprojekte L j u b i e R i s
tia, koji bi to, opet, kao pravi zaljublj
enik svoje profesije, sigurno propratio sa
divljenjem.
Dejan Petrovi, Beograd

nai u inostranstvu
rado sluaju

Ulica i broj:
Mesto:
Telefon: (

<

Izmetanje pozorita

Potpis:

Fax:(

)_

infotelefon BE

4431-15-10
normalna tarifa

64

VREME

FEBRUAR 1997.

privatnici,
Policijsko pitanje
"Kundak bez cevi", "Vreme" br. 327
Tek
ste
naeli
ozbiljnu
temu
policijskog rada, rutine i ponaanja. V o leo bih da nastavite o tome da piete, jer
verujem da je demokratsko reavanje
srpskog pitanja duboko povezano sa kri
stalno jasnom slikom o radu javnih slu
bi, prvenstveno policije i vojske. Va
tekst nudi dosta povoda da se o policiji
razmilja kao o sili koja ima samo dva
interesa: jedan je p o d r k a r e i m u line
vlasti, a drugi je napor da se sauvaju
tajne, politiki i drugi profiti ljudi u
policijskim uniformama. Dok policija ne
bude javno kontrolisana sluba, onako
kako se to radi u demokratskim zemlja
ma, male su anse i da Srbija iskorai na
tu crtu. To je razlog zato ovoj temi treba
posveivati punu panju i kad povodi
nisu oigledni, kao to su bili ovoga puta.
Mili Petrovi, Kragujevac

Pretplatite se
da biste zaradili
Mi teimo da vas informiemo onako kako svog itaoca informiu njujorki "Tajm"
(Time, Vreme), hamburki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... 0
naoj reputaciji govori i podatak da smo prole godine bili citirani u oko 4 0 0
svetskih listova. Ime naeg lista je dobro prihvaeno u svetskoj novinarskoj, poli
tikoj i privrednoj eliti. Cilj nam je da odrimo i unapredimo profesionalni standard
i da vam pruimo informacije koje e vam pomoi da se orijentiete, da se up
oznate sa uzrocima zbivanja i da se, usput, i zabavite.
Svesni smo da je u dananje vreme t a m p a skupa i za\o e m o od ovog broja nu
diti itaocima da se pridrue klubu naih pretplatnika. U ovom broju o b r a a m o se
privatnicima, vlasnicima p r e d u z e a i radnji, i nudimo im da uz punu cenu
polugodinje ili godinje pretplate dobiju sledee:
- Besplatan oglas na etvrtini crno-bele strane (polugodinja pretplata),
ili polovini strane (godinja pretplata);
- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;
- N e o g r a n i e n broj potpuno besplatnog o g l a a v a n j a potreba za
novim radnim mestima

AVTbF^rOZ
TURIST

Sta je potrebno da uradite? Da ispunite o p t e uslove pretplate koji se nalaze na

dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poajjete nam ga p o t o m ili faksom na
adresu "Vreme", M i a r s k a 12, Beograd, p.fah 2 5 7
,' amv: mm

/m

m.^

vi;?--

u:vx

i-s*.- ,

vi

'

11

g o d i n u d a n a (52 broja)

I
Ime i prezime (molimo da popunite tampanim slovima)
Naziv vaeg preduzea
telefon

Adresa

OPING TURE

KOLOVANJE U AMERICI
Informacije i rezervacije
036/61-036, 334-754
011/44482-82, 44482-84,
021/57-751.-

r,*^

pola godine (26 brojeva)

PREVOZ-NAJPOVOLJNIJE

LJUBLJANA
ZAGREB, KOPAR

v\;-:

Pretplaujem se na

VRNJAKA BANJA
KOPAONIK
BREZOVICA
DURMITOR

REDOVNE UNIJE

>.;-y;m

Privatnici, lanovi marketing kluba "Vremena

ZIMOVANJE-NOVA GODINA

SOLUN
BUDIMPETA
TRST-PADOVA

'

Grad

drava

Kada nam ovaj kupon stigne, naa marketing sluba kontaktirae

vama i dogovoriti se oko saradnje. Dobro doli u klub!
PRETPLATA...

PRETPLATA..

PRETPLATA

Beograd
Jugoslavija
Evropske zemlje
Vanevropske zemlje
(kurirom)
(pota)
(povrinska pota)
(avionska pota)
6 meseci
200 din
190 din
105 DEM
185 DEM
12 meseci
400 din
380 din
210 DEM
370 DEM
Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" Beograd, iro raun:
40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. " V R E M E " , Miarska 12-14,
p.fah 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplauje se
u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvriti na raun broj: 611
378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama
preraunava se po Dnevnom kursu.estomesena pretplat3 podrazumeva 26 brojeva, a
godinja 52 broja. Ukoliko je uplaen vei ili manji iznos od navedenog, obraunae se dui
na trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati
za vanevropske zemlje. Cenovnik vai od 16.11.1996. U sluaju poskupljenja lista u toku
pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u
vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 334-774 / Be 43 1 408 96 52.

1. FEBRUAR 1997.

VREME 65

sa

Opaska "ko gubi ima pravo i

da se ljuti" nikada mi nije bila
potpuno jasna. Pravo da se
ljuti ima onaj ko je na neki
nain oteen ili povreden, a to
ne mora da znai da je taj
Ne pobeuje uvek bolji. Ili za ovu pri
obavezno i izgubio. Ljutiti seliku bolje reeno, nekada gorinu poraza
oseti i neko ko moda ne bi trebao. T i po
rnoze i pobednik, ukoliko
smatra da je njegov protivnikrazi su i najbolniji. Seam se utakmice polu
(ili protivnici) pokuavao da finala Svetskog prvenstva u koarci 1986.
pobedi na nedolian nain. A l i ta izreka je
kod nas tako lepo zaivela zbog uvreenog
miljenja da pobednik treba sve da prata,
dok poraeni mora za sve da nade dostojno
opravdanje. Nije izgubio zato to se naao
bolji od njega, ve zato to mu okolnosti
nisu ile na ruku, zato to su mu iz bitke izo
stali najbolji ljudi, zato to se protivnik slu
io neasnim sredstvima i l i , u najboljem
sluaju, zato to jednostavno nije imao dan.
A to su sasvim valjani razlozi da neko bude
ljut.
Do pre nekoliko godina u ovoj zemlji
porazi su bili ili lini ili sportski. Padalo se
na ispitima, dobijale se slabe ocene u ko
li, raskidale se ljubavi i prijateljstva, poneko
je gubio na kocki. A to su stvari kojih se
ljudi nerado seaju. Zato kada evociramo
uspomene na poraze, uglavnom se nameu
ovi drugi, sportski. Svetska prvenstva u
fudbalu za koja se nismo kvalifikovali (za
ta smo krivili protivnike igrae do te mere
da smo znali i da ih ispratimo sa flaom u
glavu), ili ona druga za koja smo se kvali
fikovali pa se tamo obrukali. V e l i k a tak
mienja na kojima su nai sportisti tako
esto znali da podbace u odnosu na ono to
smo mi od njih oekivali, a oekivali smo
da pobeduju uvek i svuda. Evropski kupovi
u fudbalu gde smo stradali voljom sudija
(Partizan 1966), ili gde su nas T V komenta
tori proglaavali "moralnim pobednicima"
(Zvezda-Borusija, finale Kupa U E F A ) , tom
neobinom kategorijom skovanom da bi se
izbeglo priznanje da je neko na prosto i
jednostavno poraen.
Nedavno sam odgovarao na anketu u
kojoj je jedno pitanje bilo: "Kojeg se do
gaaja iz daleke prolosti svog naroda najpre setite?". Iako sam eleo da budem kreativniji, Kosovska bitka nametnula se sama
od sebe, toliko jasno da nije imalo smisla
ak ni pretvarati se da to nije tako. T o me
je navelo da se zamislim nad time zato je
moj narod od svih moguih dogaaja iz
sopstvene istorije za svoju najveu svetinju
izabrao jedan potpuni poraz od koga se ni
dan danji, kako se ini, nije oporavio.

66

VREME

1. FEBRUAR *997.

godine u Madridu, igrali smo protiv SSSRa (navodim ove podatke zbog mladih itala
ca, starijima se ve okree stomak) i minut
i dvadeset sekundi pre kraja vodili smo sa
osam poena razlike uz nadmonu igru na
terenu. Onda se dogodilo. Sovjeti su bili
potpuno razbijeni, ali se nisu predavali i na
pravdi boga, na nain koji j o uvek nije
jasan nikome od nas, za tako kratko vreme
ubacili su tri puta "trojku" (barem jedna je
bila neregularna, jer je Valders stao na lin
iju) i otili u finale, dok je cela naa tadanja
nacija utala u oku, oekujui da neka via
sila ispravi ovu nepravdu.
Nita ne trezni tako kao poraz. Nikada
se ne uje toliko
razboritog i smis
lenog kao posle
poraza. Analize
svega to se do
godilo toliko su
realne i logi-ne
da se ovek pros
to zapita kako
smo uopte mog
li da oekujemo
da e ishod biti
drugaiji. Oni ko
j i su bili nadvikivani kada su eleli da ukazu na sla
bosti dobijaju ta
da mogunost da
iznesu svoje mi
ljenje bez da im
se iko suprotstavi.
Neki to ine, zadovoljni to e konano biti
sasluani, a neki opet smatraju daje to tada
besmisleno i ekaju neku novu priliku, neku
novu bitku, do kada je prethodni poraz ve
zaboravljen i niko ne eli ni da ga se sea,
a kamoli da iz njega izvlai pouke.
Englezi kau da je pravi sportista onaj
ko mirno gubi ne traei izgovor za neuspeh, ali mirno i dobija, odnosno ne razmee
se pred poraenim. Ili, kako mi to kaemo:
"u pobedi se ne zanesi, u porazu ne poklekni". A l i , to je samo teorija, legenda, pravilo
koje moda neto vredi na nekom maglo
vitom ostrvu, ali ne i na vrelom jugu gde je

najvea nagrada za pobednika to to e

moi da poniava poraenog, a uteha za po
raenog da e i on jednom pobediti.
Da poraz ne boli toliko nikada ne bismo
uivali u slasti pobede. Poraz dobro poslui
da se vidi ko je stvarno verovao u nas, a ko
je bio tu samo da bi grlio pobednika i ukrao
za sebe malo njegove slave i radosti. Zato
se uvek bolje pamte oni koji su sa nama bili
u porazu, mada im se esto ne oduimo u
pobedi. Jer, uivati u porazu moe se tek
kada ga uzidamo u neku pobedu, kada ga
predstavimo samo kao zaletite za budui
veliki trijumf. Nikada uspeh nije tako opi
jajui kao kada mu prethodi niz neuspeha.
Za staje, naravno, pored elje za pobedom
i verom u nju potrebna i ogromna upornost.
Ili, kako to kau bokseri, nije vano koliko
puta padne, vano je koliko puta se digne.
Postoje naravno i oni koji smatraju da su
u sportskoj borbi (i ne samo sportskoj)
drastino oteeni i trae da se utakmica
ponovi odmah, u drugim uslovima, pov
oljnijim za njih. Jer da su znali da mogu da
izgube, nikada ne bi ni igrali. Takvi obino
dokazuju da su ponitavanja i odigravanja

novih utakmica predviena propisima i

onda se na njih pozivaju. U sportu se to
retko kada dogodi, a i kada se dogodi tak
va pobeda je gora od prethodno pretrplj
enog poraza. N a primer, finale jugoslovenskog plej-ofa u koarci 1983: ponovljena
utakmica ibenka - Bosna...
Pre i l i kasnije, rauni se ipak raiste
tamo gde je to jedino i mogue, na sports
kom terenu. U z poklik navijaa boljeg tima
kojeg vie nita, pa ni nerazumna odluka
arbitra, ne moe da zaustavi: evo vam i
sudije!

ZO KAN

STANOJIVK

mali
veliki

H
U
H
C

C O N D E

lep

fd
>

fd a)
-p -p
w o

N S E D

fd
Q)

a) ^
w o
a
o i
td fd
u 1

lepi

U
M
W
H

bogat

-H
-P
Ul
0)
6

*
oe

Cp-h
CP
3

bogatiji

pokretom raunara

s
ro

r
o

as?
pokretom

e fd
o c

N
O -H
>
H
fd rH
^
fd
OJ
rH
*
rd
TJ
rH
n rd
H T3

mate

nae

-H
tn
O
C

TOMATO

<D
C/l
d)

<D
U

a) ^

I
(U
t->
P

GRAPHIC COMMUNICATION

\VWARH0L
bOl.Nikoie Tesle i2a
699-217 695-291

H -H

^ c ro
N I
Q) fd

H
rH
(U
>
I

BLACK BEAN

VEGETABLE
M a s l v/irn b e e f

S!0O

rH U
Q) -H
>N C

Q U)
OS (U h
rt! ^
O S w
0 CD fd
iJ N M ,
m o fd