ХРОНИКА СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА 1976 -2006

ПРИМ.
ДР БРАНИСЛАВ ДАНИЛОВИЋ
ХРОНИКА СОМБОРСКИХ
МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
1976 -2006
СОМБОР, 2007. ГОДИНЕ
1
ЧЛАНОВИМА ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА БЕЗ ЧИЈЕ АКТИВНОСТИ НЕ БИ МОГЛИ
ДА СЕ ОРГАНИЗУЈУ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
АУТОР
2
Ми смо наследници мртвих,
сарадници живих, а судбина оних који ће после нас доћи.
По проф. др Велисављеву
ПРЕДГОВОР
Када сам се прихватио обавезе да напишем Хронику сомборских медицинских

дана поводом 30 година њиховог постојања, једно од првих питања које ми се наметнуло
било је: Коме да наменим ову Хронику? Да ли млађим лекарима и грађанима Сомборског
округа, данас тридесетогодишњацима, који незнају да су пре тридест година, када су се
они родили, 1976. године почели у Сомбору да се одржавају Сомборски медицински дани?
Или лекарима тада највећим познаваоцима медицинске мисли у Југославији, познатим
именима и у светским медицинским круговима, који су својим излагањима желели да
допринесу напредку медицинске мисли у Југославији и на просторима подунавских
земаља, да се сете лепих дана проведених у малом али топлом граду? Новим Друштвено
политичким организацијама да би виделe: како и на који начин су некад за добробит
града радили одговорни људи у политици који су волели свој град? Или свима помало, али
понајпре новој генерацији лекара, да би на темељима прошлости градила своју садашњост
и припремила терен за будуће генерације. Kао путоказ за њихов стваралачки рад одлучио
сам да им понудим ову Хронику о сомборским медицинским данима, верујући да ће, после
осеке љубави и жеља која је данас владајуће понашање, доћи нови дани када ће људима
бити част, као што је била и нашој генерацији, да нешто учине за свој град
Идеју да се у Сомбору организују Медицински дан први су, током 1975. године, на
једном од састанака подружнице Српског лекарског друштва Сомбор – Апатин, изложили
др Стеван Чичовачки и др Панта Лазић. Идеја је била прихваћена, и договорено је да Дани
у основи буду мултидисциплинарни, да се сваке године обрађује друго подручје медицине,
да имају Општејугословенски карактер и после сваког састанка да се изда Зборник радова.
Одређено је да стручни консултант буде Медицински факултет у Новом Саду
Ове и друге идеје, које су биле прихваћене на председништву подружнице Српског
лекарског друштва, уткане су у Статут сомборских медицинских дана.
Током 1975. године после консултација и организационих припрема договорено је
да се Први сомборски медицински дани одрже јуна месеца 1976. године и да тема буде из
Хематологије и трансфузиологије. Одређен је и наслов теме „Актуелни проблеми савремене
хематологије и трансфузиологије“ Формиран је организациони одбор и за председника је
изабрана прим. др Маташ Клара, трансфузиолог.
Упериоду од 1976 до 2006 године одржано је XIX Сомборских медицинских дана. До
1985 године Дани су се одражавали сваке године, а од тада до 1990. због недостатка
новчаних средстава сваке друге. Септембра месеца 1986. Подружница лекара у Сомбору
била је домаћин XII психијатријском симпозијуму подунавских земаља. До почетка рата
1990 одржано је XIII медицинских дана
Због ратних дешавања Сомборски медицински дани су стали неколико година, али
дух сомборских лекара и тада није мировао и када се указала прва прилика посебно
активношћу прим. др сци. Стојана Бербера поново су обновљени 1997. у нешто измењеном
облику због распада Југославије, као XIV. Тражећи нове путеве, иако су умногоме
отступили од статута, чиме су у изгубили на квалитету, они су до 2006. године доживели
XIX одржавања.
На данима је активно учествовало: 12 академика са свих Jугословенских академија
наука, велики број са струковне Медицинскх академија; преко 200 професора, доцената и
примаријуса и преко 300 искусних специјалиста са свих медицинских факултета у земљи и
3
један мали број и ван наше земље. На психијатријском симпозијуму подунавских земаља
учествовало је око 150 судионика из тих земаља.
На XIX Сомборских медицинских дана прочитано је преко 1.200 реферата, уз
велики број постер излагања, округлих столова и панел дискусија.
И поред бројних новчаних проблема издато је 10 Зборника радова и једна видео
касета.
Овако велики посао изнели су на својим плећима, чланови организационог одбора и
секретаријата који нису бирани по некаквом кључу, већ према томе колико су воље,
ентузијазма, способности и упорности имали за један овакав надасве неизвестан посао.
Језгро Секретаријата од првих дана сачињавали су: др Ставан Чичовачки, др Панта
Лазић, др Јосип Рил, др Љиљана Рил, др Бранислав Васиљевић, др Јосип Лукачеић, др
Драгослав Пеурача, др Владимир Панић, др Милован Машуловић, др Ладислав Хорват, др
Бранислав Даниловић, Гизела Жужић и председник Организационог одбора, који је биран
сваке године у зависности од теме која је обрађивана на Данима.
Од њихове организационе способности зависио је непосредан успех Дана и осећај
заједништва учесника на симпозијуму. Њихов рад није остао не запажен, те је о раду
Органзационог одбора и Секретаријата један од учесника изјавио: „ Иза оваквих
Сомборских дана стајала је група људи, истих и нових, и не увек само медицинара, са
нарочитим заједничким и личним особинама: беспримерно предузетна, ефикасна,
брижљива за Дане и за сваког учесника подједнако, прецизна, без хитрења, кашње,
превиђања, остављена случају“.
Истовремено и град Сомбор ангажујући Друштвене – политичке организације и
привреду својски се трудио да да свој прилог, остварењу овакве замисли, организујући
бројне програме са пратећим садржајима – културним, забавним, туристичким, за што ова
средина има довољно и услова и могућности. Овим је град допринео да Дани не буду само
брига здравствених радника и назову се „Медицински дани у Сомбору“ него свих грађана
Сомбора и постану „ Сомборски медицински дани“.
Зхваљујући овако тимском раду учесници на Сомборским медицинским данима:
„доживљавали су привлачну интимност једне особене стварности у којој су складно стајали
медицина, људски сусрети и угодне вечери“.који су оставила неизбрисиве утиске на бројне
учеснике на Данима.
Како сам дошао до података о Данима?
Желим прво да дам савет и упозорење будућим истраживачима овог медицинског

периода. Сва документа, писма, коресподенција и други матријали о Сомборским
медицинским данима, непажњом и неодговорношћу особа задужене за чување архивске
грађа, у неповрат су изгубљена у високим подземним водама у подруму Болнице и са
осталом пропалом архивском грађом бачане на сметлиште. Сачувана је једна фасцикла са
нешто докумената о десетим и једанаестим Данима коју сам депоновао у Историјски архив
Сомбора.
Документовану грађу коју овде износим делимично је из моје архиве, а остатак
успео сам да сакупим код појединаца који су били организационо везани за Дане од
њиховог почетка. Навешћу неке од њих: др Бранислава Васиљевића, др Владимира
Панића, др Стевана Чичовачкиог, Жужић Гизелу, секретарицу свих Дана, од сваког од њих
добио сам неки докуменат или фотографију.
Посебно желим да истакнем несебичну помоћ коју ми је пружила Драгица Мандић,
бивши одговорни уредник „ Медицинског весника“, која је сачувала све бројеве и бројне
фотографије и ставила ми их на располагање.
Велику помоћ прижиле су ми: Уредништво „ Сомборских новина“ које ми је уступило
скениране написе о Данима и Стручна служба друштва лекара Војводине у Новом Саду,
које ми је дозволила да прегледам бројеве „ Медицинског прегледа“ од 1976 до 1990.
године у којима сам нашао неколико осврта на Сомборске медицинске дане.
Сада када је Хроника пред вама, верујем да сам оставио записан траг о једном
успешном времену Сомборских лекара и Друштвено политичких радника и њиховој
4
сарадњи да Сомбор бар једном годишње није „ мало место“ него центар медицинске мисли
бившег југословенског простора и подунавских земаља. Истовремено верујем да сам
млађим колегама, нашим наследницима, оставио довољно доказа о љубави и раду једне
генерације лекара на свом стручном усавршавању, да би на њиховом примеру, где су они
због године живота стали, наставили са стручним усавршавањем.
Аутор
СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ ОД

ИДЕЈЕ ДО РЕAЛИЗАЦИЈЕ
Идејни творци и родоначелници Сомборских медицинских дана били су др Стеван
Чичовачки и др Панта Лазић, који су своју идеју понудили Подружници друштву лекара
Сомбор – Апатин током 1975. године.
Прим. др Стеван Чичовачки Маг. сци. др Панта Лазић
Уз консултацију професора и познатих лекара са Медицинских факултета у Новом

Саду и Београду и ВМА стварале су се контуре будућих дана, да би при крају 1975. године
било договорана правила по којима ће се организовати Сомборски медицински дани.
Највећи допринос у организацији Сомборских медицинских дана дали су следећи
професори са Медицинских факултета и ВМА :
5
Проф. др Н.Вурдеља Проф др С. Вучковић
Нови Сад Нови Сад
Проф.др Д.Стануловић Проф.дрЛ.Лепшановић

Нови Сад Нови Сад
6
ј
Акад. Проф. др С. Стефановић Проф др Р. Кушић Проф др Р. Игић

Београд Београд Тузла
Друштвено политичке организације: ССРНВ- Сомбор, Скупштина општине Сомбор,

СИЗ за здравствено и пензионо осигурање и бројне радне организације, које су материјално
и на бројне друге начине помогле организаторима Друштву лекара да Дани постану брига
свих грађана Сомбора и не буду Медицински дани у Сомбор већ Сомборски медицински
дани
Да би ова идеја могла да заживи иза ње су стали и радни људи Медицинског центра
„ Др Радивој Симоновић“, који су током ових година водили следећи директори:
др Никола Мереи др Душан Поповић др Бранислав Бојић
Др Никола Мереи, рођен је у Купусини 1935. године. Гимназију је завршио у Сомбору

1954. године. Медицински факултет у Београду 1954. године. Специјализацију из Кожно -
венеричних болести 1968. године, а субспецијализацију из алергологије исте године.
Директор Опште болнице а потом Медицинског центра „ др Радивој Симоновић“ био је у
периоду од 1973 до 1.02. 1979. године.
Др Душан Поповић, рођен је у Сомбору 1938. године. Гимназију је завршио у

Сомбору. Стоматолошки факултет у Београду 1966. године. Директор медицинског
центра био је у периоду од 1979. године до 13. новембра 2000 године.
7
Др Бранислав Бојић, рођен је у Гакову 1959. године. Гимназију је завршио у Сомбору
1978. године. Медицински факултет у Београду 1985. године. Спацијализацију из интерне
медицине 1992. године, а посдипломску субспецијализацију из кардиологије 2001. године.
Директор је Здравтвеног центра „ др Раидивој Симоновић“ од августа 2002. године.
И чланови Српског лекарског друштва Подружница Сомбор - Апатин на чијем су

челу свих ових година били председници:
прим. др Стеван Чичовачки
прим. др Мирољуб Вуковић
др Бранислав Васиљевић
маг. сци. др Панта Лазић
прим. др Љубомир Цветић
др Јосип Рил
др Милован Машуловић
др Љиљана Рил
др Владимир Панић
др Драгомир Цимеша
др Милан Божина
др Јован Славковић
др Слободан Цветић
др Јасмина Петровић
СТАТУТ СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ

ДАНА
Иако правила договорена на састанцима нису била уобличена као Статут, по њима
су организовани сви Сомборски медицински дани. Да је био написан, Статут би на основу
изјава др Панте Лазића за „ Медицински весник“, сећања колега из првих организационих
одбора и сачуваних записа маг. др Владимира Панића, имао следеће чланове:
- Подружница Српског лекарског друштва Сомбор – Апатин уз

Подршку Медицинског центра „ Др Радивој Симоновић“ и стручну подршку Медицинског
факултета у Новом Саду одлучили су да се у Сомбору организују Сомборски медицински
дани,
- Дани ће се одржавати редовно сваке године,
- Сваке године обрађиваће се друго подручје медицине, што ће
представљати југословенску посебност. Ова посебност гарантоваће њихово трајање,
немогућност исцрпљивања теме и њихово понављање,
- Дани ће имати карактер позивних састанака са
општејугословенским учешћем,
- Позвани учесници морају бити врхунски стручњаци из свих
водећих медицинских центара, што ће осигурати врхунски квалитет излагања. Учеснике за
Дане одабраће саме клинике на основу позива са темом овлашћене Клинике консултанта
за одабрану тему,
8
- Предавачи у позиву морају да добију јасно дефинисане
пропозиције којих се морају придржавати: да се на трибини СМД не очекује од предавача
да изнесу превасходно лична искуства већ пресек савремених светских сазнања обрађена
на начин који ће теми осигурава и теоријски и практични значај, а са подацима који до
сада нису обрађени у југословенској литератури,
- Дани морају бити мултидисциплинарни и због тога ће бити
јединствени на плану медицинских збивања сличног типа у нашој земљи. Представљаће
трибину на којој ће се кристалисати мишљења кроз излагања и дискусије врхунских
стручњака најразличитијих профила и по томе ће се разликовати од других конгреса и
симпозијума гда се размењују мишљења између стручњака једне те исте гране,
- Медицински дани биће намењени лекарима специјалистима
одређене гране специјалности, али ће садржајно бити тако конципирани да допринесу
едукацији и лекарима опште медицине као и свих стручњака који се баве и проблематиком
која се обрађује,
- Након сваког састанка објавиће се Зборник радова СМД који ће
представљати трајну вредност и помоћ лекару практичару и теоретичару у његовом
свакодневном раду,
- Сви Зборници биће дистрибуирани нашим лекарима,
заинтересованим стручњацима и свим медицинским библиотекама код нас и водећим
библиотекама у свету,
- Сваки Зборник представљаће уџбеничку тематску целину, која ће
бити верификована од надлежних структура Савеза лекарских друштава Југославије.
Овако концепирани зборници представљаће материјал за спремање специјалистичких
испита, а нека поглавља користиће студентима медицине код спремања испита на
факултетима.
- Сви предавачи у знак сећања на Сомборске медицинске дане
добиће на крају симпозијума Плакету од стране организатора,
- Покровитељи манифестације биће друштвено политичке
организације ОК ССРНВ- Сомбор и Скупштина општине Сомбор,
- Организатори Дана блиско ће сарађивати са културним
институцијама у граду како би се на најбољи начин учесницима симпозијума приказало
богатство културног живота града.
- Учесницима симпозијума неће се исплаћивати дневнице и путни
трошкови, осим што ће предавачима бити обезбеђен бесплатан пансион
9
ПРОГРАМИ СОМБОРСКИХ
ПРВИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
10
АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНЕ
ХЕМАТОЛОГИЈЕ И
ТРАНСФУЗИОЛОГИЈЕ
Ораганизатор: ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ – ПОДРУЖНИЦА СОМБОР
У САРАДЊИ СA МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ СОМБОР
11
председник:
др Стеван ЧИЧОВАЧКИ
секретар:
др Панта ЛАЗИЋ
Директор Медицинског центра:
др Никола МЕРЕИ
Покровитељ манифестације:ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ
САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ВОЈВОДИНЕ – СОМБОР
Време одржавања:
10,11,12 јуни 1976. године
Место одржавања:
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ СОМБОР
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР:
Председник:
Прим. др Клари МАТАШ
Чланови:
др Љубомир ЦВЕТИЋ
др Ставан ЧИЧОВАЧКИ
др Ирена ХЕНГЛ – ХОЛПЕРТ
др Ладислав ХОРВАТ
др Јосип ЛУКАЧЕВИЋ
др Јанош ПЕТЕР
др Јосип РИЛ
др Бранислав ВАСИЉЕВИЋ
др Александар ТАНИЋ – благајник
Филип ТОМИЋ – финансијски стручњак
Боривој ЖИВКОВИЋ – правник
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
проф.др Димитрије СТАНУЛОВИЋ
Чланови:
прим. др Марија РАДИЧЕВ
12
доц. др сци. мед. Коста ПОПОВИЋ
прим. др Клари МАТАШ
асс. др Дражен ФЕЛЕ
језички коректор: Дејан ЛАЗИЋ
дизајн: Душан МАШИЋ, графичар
ПОЧАСНИ ОДБОР
инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ, председник ОК ССРНВ Сомбор
Чланови:
Божидар БУРСАЋ, Секретар СИЗ за здравство – Апатин
проф. др Петар ДРАЧА, председник Друштва лекара Војводине
прим. др Јосип ДУЛИЋ, секретар за здравље и социјалну политику САП Војводине
Лука ЈАКШИЋ, секретар СИЗ за здравство - Оџаци
Андраш МЕСАРОШ, секретар СИЗ за здравство – Сомбор
Љубиша МИЉЕВИЋ, секретар ОК СКВ Сомбор
проф. др Јонче НЕДЕЛКОВСКИ, председник Удружења хематолога и
трансфузиолога Југославије
Јован ОЛБИНА, председник Општинског одбора синдиката радника друштвених
делатности Општине Сомбор
доц. др Милисав РИСТИЋ, председник Секције за хематологију и трансфузиологију
Српског лекарског друштва
др Соња СОВДАТ – БАНИЋ,председник Заједнице установа за трансфузију крви
СФРЈ
проф. др сци. мeд Петар СТЕФАНОВИЋ, председник Српског лекарског друштва
Божа СУЗИЋ, председник Скупштине општине Сомбор
Стеван ВАРГА, Председника Већа савеза синдиката Општине Сомбор
Зоран ВЛАШКАЛИЋ, секретар СИЗ за здравство Кула
прим. др Бранко ЗОГОВИЋ, председник Савеза лекарских друштава Југославије
Четвртак 10 јуни
9 часова. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
Реферати:
С Стефановић- Р. Баклаја:
ПОРЕМЕЋАЈИ ХЕМОСТАЗЕ У АТЕРОСКЛЕРОЗИ
Е. Хауптман:
ДИЈАГНОСТИЧКО – ТЕРПИЈСКИ ПРОБЛЕМИ КОД МАЛИГНИХ ЛИМФОМА
Ј. Бохињец:
ДАНАШЊА СХВАТАЊА ЕТИОЛОГИЈЕ И ПАТОГЕНЕЗЕ АКУТНИХ ЛЕУКЕМИЈА
Дискусијa
Пауза са закуском коју организују председника ОК ССРНВ- Сомбор инг. Станоје

Гајдобрански и председника СО Сомбор Божа Сузић
Н. Милић, Н. Годец, М. Латал- Дуанчић, К. Кнежевић -Томић, А. Полак:

ЛЕУКОАГЛУТИНИНИ У СЕРУМИМА БОЛЕСНИКА С ХЕМАТОЛОШКИМ
БОЛЕСТИМА
Р. Рувидић:
АКУТНА АГРАНУЛОЦИТОЗА ИЗАЗВАНА ЛЕКОВИМА
Р. Баклаја:
13
ДИСЕМИНОВАНА ИНТРАВАСКУЛАРНА КОАГУЛАЦИЈА У РАЗЛИЧИТИМ
ПАТОЛОШКИМ СТАЊИМА
Дискусија
16. часова:
Д. Стануловић, К. Поповић, М. Стануловић, В. Вуковић:
ХЕМАТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У МЕТСУЛФОХЕМОГЛОБУЛИНЕМИЈИ
Г. Ефремов:
ДАНАШЊЕ ПОЗНАВАЊЕ ХЕМОГЛОБИНОПАТИЈЕ
З. Роловић:
ГЕНЕТИКА УРОЂЕНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КОАГУЛАЦИЈЕ КРВИ
Дискусија по рефератима
Р. Игић:
ВАЗОАКТИВНИ ПЕПТИДИ У КРВИ
М. Ристић:
ДАНАШЊИ СТАВ И МОГУЋНОСТИ ЛЕЧЕЊА АКУТНИХ ЛЕУКЕМИЈА
Р. Борота:
МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ РАДИОИЗОТОПА У САВРЕМЕНОЈ
ХЕМАТОЛОГИЈИ И ТРАНСФУЗИОЛОГИЈИ
Дискусија
19. 30 часова: Концерт Душана Трбојевића у галерији Милана

Коњовића
Петак 11. јуни
9.00 часова
С. Совдат- Банић:
САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ ТРАНСФУЗИЈЕ КРВИ
С. Бошковић:
ИМУНОЛОШКИ АСПЕКТИ ТРАНСПЛАТАЦИЈЕ ОРГАНА
Н. Шушаковић- В. Глигоровић, И. Веселиновић, М. Рајић:
АНТИ Бг ( ХЛ-А) АНТИТЕЛА У НАШИМ СЛУЧАЈЕВИМА
М. Бохињец:
ИМУНОГЛОБУЛИНИ
М. Дукић- С. Груден:
ИМУНА rh АНТИТЕЛА У ПЛОДОВОЈ ВОДИ
Дискусија
В. Махер:
САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ И ДЕЗИНФЕКЦИЈЕ У БОЛНИЦАМА
Б. Динић:
СУДСКО – МЕДИЦИНСКИ АПСЕКТИ НАСЛЕЂА КРВНИХ ГРУПА И
ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ
М. Радовић:
НЕПОСРЕДНЕ ТРАНСФУЗИСКЕ РЕАКЦИЈЕ
М. Радовић и сарад:
ХБСАГ (HbsAg) И И ПРОФИЛАКСА ПОЛИТРАНСФУЗИСКОГ
ХЕПАТИТИСА
Дискусија
16. часова
14
К. Поповић:
НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СИДЕРО - ДЕФИЦИТАРНИХ
СТАЊА У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ
М. Стануловић, В. Јеремић:
МЕТХЕМОГЛОБИНЕМИЈЕ- ГЕНЕТСКИ И РАЗВОЈНИ АСПЕКТИ
Р. Кушић:
АКУТНЕ ТОКСИЧНЕ МЕТХЕМОГЛОБИНЕМИЈЕ
А. Дујић:
ТРАНСФЕР ФАКТОР: МОГУЋНОСТИ ТЕРАПИЈЕ
ИМУНОДЕФЦИЈЕНЦИЈЕ И НЕКИ Х МАЛИГНОМА
Н. Рончевић:
ТКИВНА ОКСИГЕНАЦИЈА И АФИНИТЕТ ХЕМОГЛОБИНА ПРЕМА КИСЕОНИКУ
Дискусија
20,30 часова- аперитив у свечаној сали СО Сомбор

21.00 час – банкет за учеснике СМД у „ Старом фијакеру“
Субота, 12 јуни
9.00 часова – обилазак знаменитости Сомбора

11.00 часова- целодневни излет до Штрбца са посетом споменику бораца Црвене
армије на Батини
ДРУГИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
15
16
САВРЕМЕНА ЗНАЊА О
ВЕГЕТАТИВНОМ НЕРВНОМ СИСТЕМУ
И ЊЕГОВОЈ УЛОЗИ У КЛИНИЧКОЈ
ПАТОЛОГИЈИ
Организатор: ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ – ПОДРУЖНИЦА СОМБОР
У САРАДЊИ СA МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ –
СОМБОР
Секретар:
Директор медицинског центра:
Покровитељ манифестације: ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ
САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ВОЈВОДИНЕ – СОМБОР
9,10,11. јуни 1977. године
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ - СОМБОР
ОРАГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР:
Чланови:
прим. др Фрањо АМБРОШИЋ
прим. др Рене БАЛЕЈ
др Стојан БЕРБЕР
прим. др Љубомир ЦВЕТИЋ
др Видоје КУЛИЋ
прим. др Бранко МИЛОШЕВ
прим.др Душан МЕШТЕРОВИЋ
Андраш МЕСAРОШ
17
мр. фар. Светислав НИКОЛИЋ
др Амалија РАИЧ
др Тихомир ШИЈАЧИЋ
прим. др Ваљко ТИНТОР
СЕКРЕТАРИЈАРТ:
др Бранко ВАСИЉЕВИЋ
Чланови:
др Слободан ДЕДИЋ
др Иванка ЛАЛОШЕВИЋ
др Милован МАШУЛОВИЋ
др Владимир ПАНИЋ
др Јосиф СУБОТИЋ
др Велимир СУБИЋ
др Војислав СМИЉАНИЋ
др Милан ЗОБЕНИЦА
Драгутин ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, правник
Технички секретар: Гизела ЖУЖИЋ
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ
Дизајн: Душан МАШИЋ графичар
инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ, председник ОК ССРНВ Сомбор
Чланови:
Божидар БУРСАЋ, Секретар СИЗ за здравство – Апатин
проф. др Петар ДРАЧА, председник Друштва лекара Војводине
прим. др Јосип ДУЛИЋ, секретар за здравље и социјалну политику САП Војводине
проф. др Чедомир ИЛИЋ, председник Савеза лекарских друштава Југославије
доц. Др Милан ИГЊАТОВИЋ, председник Неуропсихијатриске секције Српског
лекарског друштва
др сци. Светозар КОЛАРИЋ, секретар Ок СКВ Сомбор
доц. др Слободан ЛОГА, председник Удружења неуролога и психијатра Југославије
Анадраш МЕСАРОШ, секретар СИЗ за здравство – Сомбор
проф. др Борислав НАЈДАНОВИЋ, председник Српског лекарског друштва
Јован ОЛБИНА, председник Општинског синдиката радника друштвених
делатности Општине Сомбор
Миодраг РАДОЈЧИЋ, председник Удружења здравствених радника Сомбор
проф. др Немања ВУРДЕЉА, председник Неуропсихијатриске секције Друштва
лекара САП Војводине
Стеван ВАРГА, председник Већа Савеза синдиката Општине Сомбор
Часлав ВУЧКОВИЋ, председник Координационог одбора за активност друштва и
удружења грађана - Сомбор
18
ПРОГРАМ
Четвртак 9. јуни
9.00 часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
Немања ВУРДЕЉА: УВОДНА РЕЧ
Пауза са закуском коју организују председника ОК ССРНВ- СОМБОР инг. Станоје

Гајдобрански и председник СО Божо Сузић, дипл ецц.
Рефрати:
Ј. Ристић:
ВЕГЕТАТИВНА ЕПИЛЕПСИЈА
С. Стефановић:
ПОРТОКАВНА ЕНЦЕФАЛОПАТИЈА
И. Падован:
ЗНАЧЕЊЕ ВЕГЕТАТИВНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА У ФИЗИОЛОГИЈИ И
ПАТОФИЗИОЛОГИЈИ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГИЈЕ И
ЦЕРВИКОФАЦИЈАЛНЕ ХИРУРГИЈЕ
Дискусија
Б. Божовић:
ЕНДОКРИНОЛОГИЈА И ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
А. Јагодиц:
ПРОБЛЕМИ НЕУРОЦИРКУЛАТОРНЕ ДИСТОНИЈЕ У ПРАКСИ
Д. Атанацковић:
УТИЦАЈ ЛЕКОВА НА ПРОЦЕС СИНАПТИЧКЕ ТРАНСМИСИЈЕ У ВЕГЕТАТИВНОМ
НЕРВНОМ СИСТЕМУ
Дискусија
В. Адамовић:
ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ПСИХОСОМАТСКЕ БОЛЕСТИ
С. Радоњић:
АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И УЧЕЊЕ БИОФИДБЕК
П. Симић- Љ. Пандеј:
ПОРЕМЕЋЕЈ КОЛОНА – ДИЈАГНОСТИЧКО ТЕРАПИСКИ ПРОБЛЕМ У САВРЕМЕНОЈ
ГАСТРОЕНТЕРОЛОШКОЈ ПРАКСИ
Дискусија
Ђ. Поштић:
ТЗВ.НЕРОВЕГЕТАТИВНА ДИСТОНИЈА ОКА
Б. Берић, Б. Банић, М. Купрешанин:
КЛИНИЧКА И ФАРМАКОДИНАМСКА ЗАПАЖАЊА О ЕФИКАСНОСТИ
СПАЗМОЛИТИКА У ПЕРИЦЕРВИКАЛНОМ БЛОКУ СА ПОСЕБНИМ
ОСВРТОМ НА ПЕЛВИЧНИ НЕУРОВЕГЕТАТИВНИ СИСТЕМ ЖЕНЕ.
Ј. Лалошевић, В. Есаповић
ДЕРМАТОЛОГИЈА И ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
Дискусија
20.00 часова: Концерт или позоришна представа
Петак 10. јуни
19
С. Вучковић:
ВЕГЕТАТИВНИ РИТМОВИ И ДУШЕВНИ ПОРЕМЕЋАЈИ
С. Стефановски:
ОДНОСИ ВЕГЕТАТИВНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА И ПСИХОТИЧНА СТАЊА
Е. Тил, Р. Лисулов:
ВЕГЕТАТИВНА ДЕПРЕСИЈА
Дискусија
Ј. Крампотић – Неманић:
ФУНКЦИОНАЛНА АНАТОМИЈА ВЕГЕТАТИВНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА
К. Оровчанец:
ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И КЛИНИЧКА НЕУРОЛОГИЈА
Љ. Ракић, Н. Росић:
ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА БИОХЕМИЈЕ ВЕГЕТАТИВНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА
Д. Ерцеговац:
ПСИХОФИЗИОЛОШКА ИСПИТИВАЊА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА
В. Јеремић:
ПОРЕМЕЋАЈИ СПАВАЊА: НЕУРОХЕМИСКА И НЕУРОФАРМАКОЛОШКА
ИСПИТИВАЊА
Дискусија
И. Попов:
УЛОГА ВЕГЕТАТИВНОГ СИСТЕМА У СМЕТЊАМА РАЗВИЈНОГ ДОБА
Ј. Милин, М. Хаџић:
УДЕО МОНОАМИНА У ХИСТОФИЗИОЛОГИЈИ ПИНЕАЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
М. Јовин:
КОМОЦИЈА МОЗГА И ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
А. Шкокљев:
НЕКА НОВА САЗНАЊА О ПАТОФИЗИОЛОГИЈИ АКУПУНКТУРЕ
Дискусија
М. Милошевић:
АДРЕНЕРГИЧКИ ( СИМПАТОМИМЕТИЧКИ) ЛЕКОВИ
Р. Кушић, М. Стануловић:
ФАРМАКОЛОГИЈА И ТОКСИКОЛОГИЈА АНТИХОЛОНЕРГИЧКИХ ЛЕКОВА
Д. Миловановић, Ј. Полексић:
ПСИХОФАРМАЦИ И ВЕГЕТАТИВНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
Д. Вучковић, Д. Јовановић, Д. Јефтић:
ВЕГЕТАТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈИ КОД ДАВАЊА ПСИХОТРОПНИХ ЛЕКОВА
Р. Игић:
ИНТЕРАКЦИЈЕ ВАЗОАКТИВНИХ ПЕПТИДА И АУТОНОМНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА
Дискусије
20,30 часова – аперитив у свечаној Сали СО Сомбор

21.00 час– банкет за учеснике СМД у „ Старом фијакеру“
Субота 11. јуни
Целодневни излет на обалу Дунава са посетом мосту „51 дивизије“ и споменику

борцима Црвене армије на Батин
20
ТРЕЋИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
АКУТНА ТРОВАЊА И ЊИХОВ

ТРЕТМАН
Организатор: ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ –
ПОДРУЖНИЦА СОМБОР
21
У САРАДЊИ СА МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ
СИМОНОВИЋ“ СОМБОР
председник Подружнице:
председиник Организационог одбора С.М.Д :
секретар Подружнице:
секретар Сомборских медициских дана:
Покровитељ манифестације: ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ВОЈВОДИНЕ – СОМБОР
1, 2, 3 јуни 1978.године
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
др Бранко МИЛОШЕВ
Чланови:
прим. др Бранко БАКИЋ
прим. др Рене БАЛЕЈ
прим. др Марко БЕГОВАЦ
др Мирослав ГРАДИНСКИ
др Слободан КУПУСАРЕВИЋ
др.Никола МЕРЕИ
др Клари МАТАШ
прим. др Јован ПАНИЋ
др Душан ПОПОВИЋ
др Бранко РАМОВИЋ
прим. др Вељко ТИНТОР
22
др Милена ТУЦАКОВИЋ
СЕКРЕТАРИЈАТ
Чланови:
др Бранислав ДАНИЛОВИЋ
др Драгослав ПЕУРАЧА
др Љиљана РИЛ
др Јосиф СУБОТИЋ
Драгутин ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, дипл. правник
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ, дипл ецц
Дизајн: Душан МАШИЋ, графичар
Инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ, председник ОК ССРНВ – Сомбор
Чланови:
др Ференц БАЛА, секретар за здравље и социјалну политику САП Војводине
проф. др Петар ДРАЧА, председник Друштва лекара САП Војводине
Иван ЕРГ, председник Кординационог одбора за активност друштва и удружења
грађана – Сомбор
проф. др Чедомир ИЛИЋ, председник Савеза лекарских друштава Југославије
др сци. Светислав КОЛАРИЋ, секретар ОК СКВ Сомбор
прим. др Федор КРЕЈЧИ, председник Удружења токсиколога Југославије
Андраш МЕСАРОШ, секретар СИЗ за здравство Сомбор
Раде МЕДИЋ, секретар СИЗ за здравство Апатин
проф. др Борислав НАЈДАНОВИЋ, председник Српског лекарског друштва
Стипан ОСТРОГОНАЦ,председник Извршног већа СО Сомбор
Миодраг РАДОЈЧИЋ, председникУдружења здравствених радника Сомбор
Ставан ШТОРК, подпредседникОК ССРНВ – Сомбор, председник Друштвено
политичког већа СО Сомбор
Милан ЗЕЛИЋ, председник Скупштине општине Сомбор
Зоран ВЛАШКАЛИЋ, секретар СИЗ за здравство Кула
ПРОГРАМ РАДА
четвртак, 1. јуни
8,30 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
23
Пауза са закуском коју организују председник ОК ССРНВ инг. Станоје
Гајдобрански и председник СО Милан Зелић, дипл ецц.
реферати:
Р. Кушић:
АКУТНА ТРОВАЊА, САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМ КЛИНИЧКЕ МЕДИЦИНЕ
Т. Беретић:
КОМА ТОКСИКУМ
Д. Џамбас, Ал. Свирчевић:
АКУТНА ТРОВАЊА И ЈЕТРА
М. Велисављев:
ТОКСИЧНА И ДРУГА ДЕЈСТВА ХЕМИЈСКИХ СУПСТАНЦИ НА ХРОМОЗОМЕ
ЧОВЕКА
М.Шовљански и сарадници:
СУДСКО- МЕДИЦИСНКИ АСПЕКТИ АКУТНИХ ТРОВАЊА
Дискусија
М. Жикић
НЕУРОЛОШКИ ПОРЕМЕЋАЈИ У АКУТНИМ ТРОВАЊИМА
С. Вучковић, Н. Росић:
СИМПТОМАТСКЕ ПСИХОЗЕ- ПСИХОПАТОЛОШКИ И КЛИНИЧКИ ПРОБЛЕМИ
Р. Иванчић:
КАРДИОЦИРКУЛАТОРНИ ПОРЕМЕЋАЈИ У АКУТНИМ ТРОВАЊИМА
И. Падован. М. Балог, М. Никшић:
ОТОРИНОЛАРИНГОЛОШКЕ ХИТНЕ МЕРЕ КОД ТРОВАЊА КОРОЗИВНИМ
СРЕДСТВИМА
Дискусија
16. часова
З.Коларевић, А. Гудурић, С. Драча, М. Бједић, Б. Јерковић:
РЕСПИРАТОРНИ ПОРЕМИЋАЈИ У АКУТНИМ ТРОВАЊИМА И
ЊИХОВО ЛЕЧЕЊЕ
Ј.Стојков:
АКУТНА РЕНАЛНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА КАО ПОСЛЕДИЦА
АКУТНИХ ТРОВАЊА
Ј. Бјелић:
ГАСТРОЕНТЕРОЛОШКИ АСПЕКТИ АКУТНИХ ТРОВАЊА
В. Машић:
ХЕМИЈСКЕ ОЗЛЕДЕ ОКА
Дискусија
Ал. Цвејић:
ПРОБЛЕМИ АКУТНЕ ПЕРИНАТАЛНЕ ТОКСИКОЛОГИЈЕ
Н. Рончевић:
АКУТНА ТРОВАЊА У ДЕЦЕ
Б. Банић:
АЛФАТОКСИНИ
Б. Николин:
ХЕМИЈСКО – ТОКСИКОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ
Дискусија
петак, 2. јуни
9.00 часова
Р. Кушић:
24
ОСНОВИ ЛЕЧЕЊА АКУТНИХ ТРОВАЊА
М. Милошевић:
ФАРМАКОЛОГИЈА СИСТЕМНИХ АНТИДОТА
М. Радовић:
ТРАНСФУЗИОНО-ИНФУЗИОНО ЛЕЧЕЊЕ АКУТНИХ ТРОВАЊА
Дискусија
В. Војводић:
АКТНО ТРОВАЊЕ ХЕРБИЦИДИМА И ЊИХОВО ЛЕЧЕЊЕ
Б. Бошковић:
АКУТНА ТРОВАЊА ОРГАНОФОСФОРНИМ И КАРБАМАТСКИМ
ИНСЕКТИЦИДИМА
Н.Вурдеља, Ал. Кнежевић:
АКУТНА ТРОВАЊА РОДЕНТИЦИДИМА
М. Шарић:
АКУТНА ТРОВАЊА ГАСОВИМА
АКУТНА ТРОВАЊА ОРГАНСКИМ РАСТВАРАЧИМА
Дискусија
16. часова
Б. Поповски:
АКУТНА ТРОВАЊА ПРЕПАРАТИМА У ДОМАЋИНСТВУ
Ј. Лалошевић:
АКУТНА ТРОВАЊА КОЗМЕТИЧКИМ ПРЕПАРАТИМА
Ф. Крејчи:
ТРОВАЊА ГЉИВАМА
З. Маретић:
ОТРОВНЕ ЖИВОТИЊЕ У НАШОЈ НАЦИОНАЛНОЈ ПАТОЛОГИЈИ
Н. Росић:
САВРЕМЕНИ БОЈНИ ОТРОВИ
Дискусија
Б. Раичевић и сарад.:
АКУТНА ТРОВАЊА ЛЕКОВИМА И ЊИХОВ ТРЕТМАН
М. Стануловић:
ТОКСИЧНИ ЕФЕКТИ ТЕРАПИСКИХ ДОЗА ЛЕКОВА
В. Нађ:
КВАНТИТАТИВНЕ ЦИТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ КОД ИНТРАТЕКАЛНЕ ТЕРАПИЈЕ
Дискусија
18.00 Затварање симпозијума
20.30 – аператив у Свечаној сали СО Сомбор
21.00 – банкет за учеснике СМД у „ Старом фијакеру“
Субота,3. јуни
9.00 – обилазак знаменитости Сомбора

11.00 - целодневни излет са посетом споменику бораца
Црвене армије на Батини
ЧЕТВРТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
25
ОБОЉЕЊА МАЈКЕ, ТРУДНОЋА,
ПОРОЂАЈ И НОВОРОЂЕНЧЕ
26
Организатор: : ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ –
председник Подружнице:
председиник Организационог одбора С.М.Д :
прим др Бранко МИЛОШЕВ
секретар Подружнице.
Директор медицинског центра:
Покровитељ манифестације
ГРАДСКА КУЋА СОМБОР
ОРАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Председник;
др Предраг ДЕВИЋ
Стручни сараник:
проф. др Војин ШУЛОВИЋ
Чланови:
прим. др Бранко БАКИЋ
прим. Др Љубомир ЦВЕТИЋ
др Катарина Грегор – ЏИДА
др Јован ХАУК
др Ваљко ХРКАЛОВИЋ
прим. др Милорад МАСТИЛОВИЋ
др Војислав МИЛАТОВИЋ
прим. др Коста ПОПОВ
прим. др Петер ЈАНОШ
27
др Живан СТОЈАДИНОВИЋ
др Живорад СМИЉАНИЋ
др Надежда ТОМОВИЋ
др Милана ТУЦАКОВИЋ
др Јан ЧАПЕЉА
Чланови:
др Владимир ТИНТОР
Драгутун ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, правник
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ
ПОЧАСНИ ОДБОР:
инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ, Председник ОК ССРНВ – Сомбор
Чланови:
прим. др Ференц БАЛА, секретар за здравље и социјалну политику
САП Војводине;
проф. др сци. Младен БРОЧИЋ, председник удружења гинеколога
СЛД, Београд;
проф. др сци. Нада Брегун – ДРАГИЋ, директор ГАК Медицинског
факултета, Нови Сад:
проф. др. сци. Петар ДРАЧА, председник друштва лекара САП
Војводине;
Иван ЕРГ, дипл правник, председник Кординационог одбора за
активност друштава и удружење грађана, ОК ССРНВ, Сомбор;
проф. др Чадомир ИЛИЋ, председник савеза лекарских друштава
Југославије;
Дане ЈЕЛОВАЦ, дипл ецц. секретар СИЗ за здравство, Сомбор
др. сци. вет. Светислав КОЛАРИЋ, секретар Ок СКВ, Сомбор;
проф. др сци. Александар ЛАЗАРОВ, председник УГОЈ-а;
Андраш МЕСАРОШ, дипл. ецц секретар Регионалног СИЗ-а за
здравство;
проф. др сци. Борислав НАЈДАНОВИЋ, председник Српског
лекарског друштва, Београд;
28
Стпан ОСТРОГОНАЦ, дипл ецц., председник Извршног већа СО
Сомбор;
Милорад РАДОЈЧИЋ, медицински технишар, председник Удружења
здравствених радника, Сомбор;
доц. др сци. Дамјан ШУВАКОВИЋ, председник Гинеколошко –
акушерске секције ДЛВ;
Стеван ШТОРК, медицински техничар, потпредседник ОК ССРНВ –
Сомбор,
председник Друштвено – политичког већа СО Сомбор;
Милан ВИДОВИЋ, дипл. правник потпредседник Извршног већа СО
Сомбор;
Милан ЗЕЛИЋ, дипл ецц. председник СО Сомбор.
Среда,6. јуни
19.30. часова
СЦЕЧАНА АКАДЕМИЈА
посвећена Међународној години детета
Свечана сала – Градска кућа
Четвртак, 7. јуни
9.00 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
Пауза са закуском коју приређују поредседник ОКССРНВ инг. Станоје Гајдобрански и

предсеник СО Сомбор Милан Зелић
реферати:
П. Девић, Ж. Смиљанић, К. Грегор- Џида, Ј. Бакалић

СПЕЦИФИЧНОСТИ ФУНКЦИЈЕ ПОЈЕДИНИХ ОРГАНА У ТОКУ ТРУДНОЋЕ
В. Шуловић
ПЛАЦЕНТАРНА ФУНКЦИЈА У ТРУДНИЦА СА ХРОНИЧНИМ ОБОЉЕЊИМА
Д. Младеновић и сарад.
ТРУДНОЋА, ПОРОЂАЈ И НОВОРОЂЕНЧЕ ПОСЛЕ МИОМЕКТОМИЈЕ
Дискусија
А. Дражанчић, И. Кувачић, В. Латин
ДИАБЕТЕС МЕЛИТУС – ТРУДНОЋА И ПОРОЂАЈ
Ж. Перишић и сарад.
ИНФЕКТИВНИ ХЕПАТИТ И ТРУДНОЋА
Ј. Мићић
ФУНКЦИЈА ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ У ТРУДНОЋИ
Дискусија
16. часова
В. Брумец и сарад.
ПЕХАМЕТРИЈА У ТОКУ ПОРОЂАЈА ВИСОКОРИЗИЧНИХ ТРУДНОЋА
Ј. Вујић и сарад.
29
ЗНАЧАЈ ПРЕГЛЕДА ПЛОДОВЕ ВОДЕ У ХРОНИЧНИХ ОБОЉЕЊА МАЈКЕ
С. Шимић и сарад.
ФЕТОСКОПИЈА У ВИСОКОРИЗИЧНИХ ТРУДНОЋА
М. Милановић и сарад.
ХУМАНИ ПЛАЦЕНТНИ ЛАКТОГЕН КАО ПАРАМЕТАР ПЛАЦЕНТНЕ ФУНКЦИЈЕ У
ВИСОКОРИЗИЧНИХ ТРУДНОЋА
Дискусија и пауза
А. Курјак и срад.
УКТРАЗВУК У ПРОЦЕНИ СТАЊА ПЛОДА ВИСОКОРИЗИЧНЕ ТРУДНОЋЕ
М. Јањић
ХИСТОПАТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ ПОСТЕЉИЦА У ВИСОКОРИЗИЧНИХ ТРУДНОЋА
Р. Јовановић
КАРДИОТОКОГРАФИЈА У ТРУДНОЋИ И ПОРОЂАЈУ ВИСОКОГ РИЗИКА
Дискусија
Петак, 8. јуни
9.00 часова
О. Гомбачев
ПРОСТАГЛАНДИН У ТРУДНОЋИ
Ј. Франчевић
ХИПЕРТЕНЗИВНА БОЛЕСТ МАЈКЕ И ТРУДНОЋА
В. Илић
ОБОЉЕЊА МОКРАЋНИХ ОРГАНА У ТРУДНОЋИ
Д.Миловановић
ПСИХОГЕНИ ЧИНИОЦИ У ГРАВИДИТЕТУ
Дискусија
Н. Брегун- Драгић, С. Вучковић, Б. Берић, Д. Шуваковић, О. Кузманчев, Н. Павловић, М.

Бујас, М. Купрешанин, Љ. Николић
НЕУРОПСИХИЈАТРИЈСКИ ПРОБЛЕМИ У ТРУДНОЋИ, ПОРОЂАЈУ И БАБИЊАМА
С. Мекули и сард.
ТОКСОПЛАЗМОЗА МАЈКЕ И ТРУДНОЋА
Н. Крстић
ПОРЕМЕЋАЈИ КОАГУЛАЦИОНИХ ЧИНИЛАЦА У ТРУДНОЋИ И ПОРОЂАЈУ
Дискусија
16.00 часова
Љ. Николић, Н. Ђорђевић
НОВОРОЂЕНЧЕ СА ДЕВИЈАЦИЈОМ ИНТРАУТЕРИНОГ РАСТА ( утицај обољења мајке)
З. Радојковић и сарад.
НОВОРОЂЕНЧАД МАЈКИ ОБОЛЕЛИХ ОД ХИПЕРТЕНЗИВНЕ БОЛЕСТИ
Б. Банић, М. Стануловић и сарад.
КИНЕТИКА ЛЕКОВА У ТРУДНОЋИ
Дискусија
20.30 часова – аперитив у Свечаној сали СО Сомбор

21.00 час – банкет за учеснике СМД у „ Кристалној сали“ хотела „ Слобода“
ПЕТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
30
РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНОГ
ПРОСВЕЋИВАЊА И 100 –
ГОДИШЊИЦА „ ЗДРАВЉА“
31
Организатор: : ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ –
У САРАДЊИ СА
МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“
И ИНСТИТУТОМ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ СР.СРБИЈЕ
председник председништва Подружнице:

др Мидораг ВУКОВИЋ
Покровитељ манофестације: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СОМБОР
24 – 25. октобра 1980.
СВЕЧАНА САЛА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОМБОР
Чланови:
мр. пх. Ђорђе АНТИЋ
прим. др Ференц БАЛА
др Стојан БЕРБЕР
прим. др Владимир ЦРЕВАР
прим. др Милорад ДРАГИЋ
инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ
Александар КАИЋ
Дане ЈЕЛОВАЦ
Војислав ЈОВАНОВИЋ
др Душан МИШКОВ, виши пред.
прим др Бранко МИЛОШЕВ
32
Месарош АНДРАШ
прим др Коста ПОПОВ
Мр.пх Илија САВКОВ
Стеван ШТОРК
Чедомир ТРАЈКОВИЋ
прим. др Бранислав ТОМИЋ
др Миодраг ВУКОВИЋ
проф. др Стојан ВУЧКОВИЋ
Миро ВУКСАНОВИЋ
Милан ЗЕЛИЋ
СЕКРЕТАРИЈАТ:
Чланови:
Боривој ЖИВКОВИЋ, правник
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ, дип, ецц.
Дизајн: Душан МАШИЋ, акдемски графичар
проф. др Стојан ВУЧКОВИЋ,председник председништва Нучног друштва за

историју медицине ДЛВ
Чланови:
прим. др Ференц БАЛЛА, секретар за здравље и социјалну политику САП
Војводине
прим. др Милорад ДРАГИЋ, председник председништва за Историју медицине
СЛД
Иван ЕРГ, председник Кординационог одбора за активност друштва и удружења
грађана – Сомбор
Инг. Станоје ГАЈДОБРАНСКИ, председник председништва ОК ССРНВ – Сомбор
прим. др Кузман ГРАНИЋ, члан председништва Савеза научних друштава за
историју здравствене културе Југославије
Дане ЈЕЛОВАЦ, секретар СИЗ за здравство- Сомбор
др. сци. вет.Светислав КОЛАРИЋ, секретар ОК СКВ – Сомбор
Андраш МЕСАРОШ, секретар регионалног СИЗ за здравство
Виши предавач др Душан МИШКОВ, саветник V Сомборских медицинских дана
Душан МАРТИНОВИЋ, директор Централне народне библиотеке СРЦГ „ Ђорђе
Црнојевић“
прим. др Дамјан САВИЋ, председник председништва Друштва лекара Војводине
прим. Др Братислав ТОМИЋ, директор Института за здравствено васпитање Ср
Србије
33
Марко ТАСИЋ, секретар СИЗ за културу – Сомбор
Стпан ОСТРОГОНАЦ, председник Извршног већа СО Сомбор
Милан ВИДОВИЋ, потпредседник Извршног већа СО Сомбор
Милан ЗЕЛИЋ, председник Скупштине општине- Сомбор
ПРОГРАМ
Петак, 24. октобар
9.оо часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ
Стојан ВУЧКОВИЋ – УВОДНА РЕЧ

В. Ђукановић:
РАЗВОЈ МЕДИЦИНСКЕ МИСЛИ ОД ПОЈАВЕ ПРВИХ ЧАСОПИСА ДО ДАНАС
М. Драгић:
100 ГОДИШЊИЦА „ ЗДРАВЉА“ ЗНАЧАЈ ЛИСТА ЗА НАШУ ЗДРАВСТВЕНУ КУЛТУРУ
Пауза са закуском коју организује Покровитељ Петих сомборских медицинских
дана
Д. Мишков:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У ВОЈВОДИНИ
К.Попов. Ђ. Антић, В. Смиљанић В. Блануша:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У СОМБОРУ XVIII И XIX век.
Б. Томић, М. Драгић, В. Јовановић, Н. Ковачевић:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У СРБИЈИ
15,30 часова
Е. Росенцвајг:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У ДУБРОВАЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ
М. Утвић:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У ХРВАТСКОЈ
група аутора:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У СЛОВЕНИЈИ
С. Садиковић, Г. Крстичевић, и Н. Пећанац:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У БИХ
Б. Пешић, Д. Мартиновић, Ф. Шоћ:

МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У ЦРНОЈ ГОРИ
М. Корчовски:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА У МАКЕДОНИЈИ
група аутора:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА КОСОВА
М. Фунтек:
МЕДИЦИНСКА ШТАМПА НОБ-е
20 часова, Концертно вече Д. Трбојевића
субота, 25. октобар
34
8.00 часова
РАЗВОЈ ИДЕЈЕ О ЗДРАВСТВЕНОЈ И СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ ОДОЈЧАДИ И
ДЕЦЕ
М. Драгић:
ЕТНОМЕДИЦИНА – НАУЧНИ И ПРАКТИНИ ЗНАЧАЈ
С. Вучковић:
СХВАТАЊЕ О ДУШЕВНИМ ПРОМЕНАМА И РАЗВОЈ
ПСИХИЈАТРИЈСКЕ МИСЛИ
Д. Миловановић:
РАЗВОЈ ЕТИЧКИХ СХВАТАЊА У МЕДИЦИНИ
В. Цревар:
ЗБРИЊАВАЊЕ РАЊЕНИКА НОР-е У СОМБОРУ
Д. Мишков:
ПРВИ ЛЕКАРИ СОЦИЈАЛИСТИ У ВОЈВОДИНИ
С. Бербер:
ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ
З. Ивегеш:
НЕКОЛИКО ЗАНИМЉИВИХ БИОГРАФИЈА
Д. Гајић:
МЕДИЦИНСКИ ЧЛАНЦИ У „ ГОЛУБУ“ И ДРУГИМ ЧАСОПИСИМА ЗА
ДЕЦУ И МЛАДЕЖ
В. Јовановић:
ЧАСОПИС „ ЗДРАВЉЕ“ ОД II СВЕТСКОГ РАТА ДО ДАНАС
Свечани ручак у хотелу „ СЛОБОДА“
ШЕСТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
35
ОШТЕЋЕНО ДЕТЕ
36
Организатор: : ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ – ПОДРУЖНИЦА СОМБОР
У САРАДЊИ СА МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ „ СОМБОР
Председник председништва Подружнице
Председник Организационог одбора СМД
прим. др Јанош ПЕТЕР
секрета Подружнице
секретар Сомборских медицинских дана
директор Медицинског центра
Покровитељ манифестације:
ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА
ВОЈВОДИНЕ - СОМБОР
7-10. октобар 1981. године
ХОТЕЛ „ СЛОБОДА“ -
Стручни консултант:ИНСТИТУТ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ МАЈКЕ И ДЕТЕТА
МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ
ОРГАНИЗАЦИОНО ОДБОР:
прим. др Јанош ПЕТЕР
Чланови:
прим др Вељко ТИНТОР
др Јалисавета БЕГОВАЦ
др Мирко ТУЦАКОВ
др Зора ЗУРКОВИЋ
др Каталин ПЕТЕР
др Ђорђе ЂУРОШЕВ
др Зорица БОШЊАК – СТЕВАНЧЕВ
др Вера ПОПОВИЋ
др Слободанка СУБОТИЋ
прим др Љубомир ЦВЕТИЋ
прим др Стеван ЧИЧОВАЧКИ
37
др Драган БОГДАНОВИЋ
др Предраг ДЕВИЋ
Секретар:
Чланови:
др Јосип ЛУКАЋЕВИЋ
др Александар СТРИЋЕВИЋ
др Драгољуб ПЕУРАЧА
др Љуљана РИЛ
Боривој ЖИВКОВИЋ, дипл. правник
Жужић ГИЗЕЛА, тах. секретар
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ, дипл. ецц.
Дизајн: Душан МАШИЋ, акад. граф..
Председнник:
Ђура Милошевић, председник ОК ССРНВ- Сомбор
Чланови:
прим. др Ференц БАЛА, секретар за здравље и социјалну политику САП Војводине
проф. др мед. Сци. Милорад ВЕЛИСАВЉЕВ, предсеник Председништва удружања
педијатра Југославије
прим. др Станислав СТОЈАДИНОВИЋ, председник Пословодног органа Института за
здравствену заштиту мајке и детета НовиСад
прим. др ДамјанСАВИЋ, председник Председништва друштва лекара Војводине
доц. др Војин БИШЧЕВИЋ, председник Председништва Педијатријске секције
Војводине
проф. др Изедин ОСМАНИ, председник Председништва лекарских друштава
Југославије
проф. др Александар ДИМИТРИЈЕВИЋ, председник Председништва СЛД
Милан ЗЕЛИЋ дипл ецц, председник Скупштине општине Сомбор
др сци. вет. Светислав КОЛАРИЋ, председник Општинске конференције СК Сомбор
Андраш МЕСАРОШ дипл. ецц., секртар СИЗ за здравство Сомбор
Стипан ОСТРОГОНАЦ дипл правник, председник Извршног већа СО Сомбор
Милан ВИДОВИЋ дипл прав., потпредседник Извршног већ СО Сомбор
ПРОГРАМ
Среда. 7. октобра у 17 часова
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ У ПРОСТОРИЈАМА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У СОМБОРУ
38
СА ТЕМОМ – СОЦИЈАЛНО ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ДЕТЕТА У СОМБОРУ ОД XVIII
ВЕКА ДО ДАНАС
У 18.00 часова
Сала Старе градске куће
1.СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
2. В. Тинтор, Ј.Петер, Ј. Беговац, З. Зурковић, М. Туцаков, Ђ. Ђурошев:
ОШТЕЋЕНО ДЕТЕ НАШЕ СРЕДИНЕ
четвртак, 8. октобар 1981.
9.00 часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

Пауза
ЕТИОПАТОГЕНЕЗА, ПРЕВЕНЦИЈА И ТЕРАПИЈА ОШТЕЋЕНОГ ДЕТЕТА
Љ. Зерголерн:
ПРЕНАТАЛНА ДИЈАГНОСТИКА ХРОМОЗОМСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА – САВРЕМЕНО
СТАЊЕ У СВЕТУ И КОД НАС
А. Крстић:
КЛИНИКА ХРОМОЗОМСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА АУТОСОМА
Б. Гарзичић:
ЦИТОГЕНЕТИКА КУЛТИВИСАНИХ ЋЕЛИЈА ПЛОДОВЕ ВОДЕ
Дискусија
Пауза
Панел дискусија: ГЕНЕТИЧКА КОНСТРУКЦИЈА ХРОМОЗОМСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА
16. часова
В. Доват:
МЕТАБОЛИЗА, АМИНОКИСЕЛИНА – ФИЗИОЛОГИЈА, УРОЂЕНИ
ПОРЕМЕЋАЈИ, ПРЕГЛЕД ОБОЉЕЊА
Р. Хајдуковић, Д. Вуловић:
ЛАБОРАТОРИЈСКИ ТЕСТОВИ У РАНОЈ ДЕТЕКЦИЈИ УРОЂЕНИХ ПОРЕМЕЋАЈА
МЕТАБОЛИЗМА
Д. Вуковић:
СКРИНИНГ КОНГЕНИТАЛНИХ ХИПОТИРЕОЗА У ЕВРОПИ
А. Каштелан:
ХЛА СИСТЕМ – ГЕНЕТСКИ МАРКЕР КЛИНИЧКИХ ПОРЕМЕЋАЈА
Дискусија
П. Жешков:
ХЕМИКОНВУЛЗИВНО – ХЕМИПАРЕТИЧНО ЕПИЛЕПТИЧКИ СИНДРОМ
С. Бојанин:
ПОРЕМЕЋАЈИ ПСИХОМОТОРИКЕ И МОГУЋНОСТИ ЛЕЧЕЊА
Дискусија
Е. Гебауер, К. Савић:
САВРЕМЕНЕ МОГУЋНОСТИ ЛЕЧЕЊА ОШТЕЋЕНОГ ДЕТЕТА
ХЕМОФИЛИЈЕ – ФИЛМ
39
петак, 9. октобар
8,30 часова
З. Коњајев, Б. Братавич:
ИНТРАУТЕРИНЕ ИНФЕКЦИЈЕ ПЛОДА
Б. Штампар – Пласај:
ИНТРАКРАНИЈАЛНО КРВАРЕЊЕ И НЕДОНОШЧЕ
З. Радојковић:
ПРЕВЕНЦИЈА ПЕРИНАТАЛНИХ ОШТЕЋЕЊА НОВОРОЂЕНЧАДИ
Н. Вилхар:
ПЕРИНАТАЛНА ОШТЕЋЕЊА ХИПОКСИЈОМ
Љ. Николић:
КЛИНИЧКИ АСПЕКТИ ЦЕРЕБРАЛНЕ ПАТЊЕ
Дискусија
Д. Обрадовић:
ПЕРИНАТАЛНО ОШТЕЋЕЊЕ ЦНС-а
Д. Караџински:
ИНТРАКРАНИЈАЛНЕ ПОВРЕДЕ НОВОРОЂЕНЧАДИ
И. Хаџић:
КАСНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИНТРАКРАНИЈАЛНИХ ТРАУМА
Н. Николић:
ХИПОГЛИКЕМИЈА НОВОРОЂЕНЧАДИ
Д.Марјановић и сарадници:
НАЈЧЕШЋА ТОКСИЧНА ОШТЕЋЕЊА У ПЕРИНАТАЛНОМ ПЕРИОДУ
Р. Кушић, А. Марјановић, А. Матуновић:
АЛКОХОЛНИ СИНДРОМ ПЛОДА
Дискусија
15. 00 часова
Н. Балдани, С. Крајнц – Симонети:
СОЦИОМЕДИЦИНСКИ АСПЕКТИ ОШТЕЋЕНОГ НОВОРОЂЕНЧЕТА
М. Банић, В. Николић:
ПРИМАРНИ ТОРТИКОЛИС РАЗВОЈНОГ ДОБА
М.Стојчевић – Половина:
УГРОЖЕНО ДЕТЕ И ФИЗИЈАТАР
В. Благојевић:
РОДИТЕЉ КАО ТЕРАПЕУТ СВОМ ДЕТЕТУ – ФИЛМ
Г. Гојковић:
СОЦИЈАЛНО ПРАВНИ АСПЕКТИ ОШТЕЋЕНОГ ДЕТЕТА
Дискусија
Субота, 10. октобар
9. оо часова:
ФОРМИРАЊЕ ЗАКЉУЧАКА ШЕСТИХ СМД – ОШТЕЋЕНО ДЕТЕ
10. оо часова:
Разгледање града – излет на Дунаву и посета споменику – заједнички ручак
СЕДМИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
40
АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ИНТЕРНЕ
МЕДИЦИНЕ
41
II НАУЧНИ СКУП ИНТЕРНИСТА ВОЈВОДИНЕ
Оранизатор: : ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ – ПОДРУЖНИЦА СОМБОР

СИМОНОВИЋ „ СОМБОР
председник председништва Подружнице

председник Организационог одбора VII сомборских медицинских дана
секретар Подружнице
секрета Сомборских медицинских дана
Директор Медицинског центра
Време одржавања
Место одржавања
САЛА ГРАДСКЕ КУЋЕ – СОМБОР
ОРАГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР:
Секретар:
Чланови:
прим. др Ставан ЧИЧОВАЧКИ
др Золтан ИВЕГЕШ
др Владимир БЛАНУША
др Драган СТОЈШИЋ
др Александар СТРИЧЕВИЋ
42
технички секретар: Гизела ЖУЖИЋ
Финансијски стручњак: Филип ТОМОЋ, дипл. ецц.
Дизајн: Душан МАШИЋ, акад. граф.
Иван ПРОБОЈЧЕИЋ, председник ОК ССРНВ- Сомбор
Чланови:
прим. др Стеван НОВАКОВ,секретар за здравље и социјалну политику САП
Војводине
сан. пуковник др Душан ВЕШОВИЋ, председник Председништва Друштва
лекара Војводине
проф. др Фрањо КОСОКОВИЋ. председник Председништва Лекарских друштава
проф. др Александар ДИМИТРИЈЕВИЋ, председник Председништва СЛД
инг. Сретен ВУКОВИЋ, председник Скупштине општине Сомбор
инг. Јосип КУЛИЋ, председник Предсдништва Општинске конференције СК
Сомбор
дипл. ецц. Илија АРНАУТ, председник Извршног већа СО Сомбор
Јосип ЂАНИЋ, професор, потпредседник Извршног већа СО Сомбор
Андраш МЕСАРОШ, дипл ецц., секретр Секретаријата за финансије СО Сомбор
Радмила ВУЈКОВИЋ, дипл. правник, секретар Регоналног СИЗ за здравство
Сомбор
Дане ЈЕЛОВАЦ. дипл ецц. секретар СИЗ за здравство - Сомбор
Славко ВУЈИЋ, председник Председништва Већа савеза синдиката општине
Сомбор
др Видоје КУЛИЋ, директор ООУР-а за унутрашње болести
др Тихомир ШИЈАЧИЋ, председник председништва Интернистичке секције
Војводине
ПРОГРАМ
Четвртак, 28. октобар
9,30 часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
А. Свирчевић:
НАЈЧЕШЋА ИНТЕРНИСТИЧКА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ ТИХ
БОЛЕСНИКА
С. Ђерић, Љ. Цветић, З. Ивегеш, Т. Шијачић, Г. Граховац, М. Мандић, Д.
Стојшић, В. Блануша и П. Месарош:
АНАЛИЗА ДЕСЕТОГОДИШЊЕГ МОРБИДИТЕТА И МОРТАЛИТЕТА У
ИНТЕРНОМ ОДЕЉЕЊУ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА „ ДР РАДИВОЈ
СИМОНОВИЋ“ У СОМБОРУ
16.00 часова
С. Трифуновић:
43
НАЈЧЕШЋА КАРДИОВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ
ТИХ БОЛЕСНИКА
В. Вуковић:
НАЈЧЕШЋА ГАСТРОЕНТЕРОЛОШКА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ
Т. Ковач:
НАЈШЕШЋА ЕНДОКРИНОЛОШКА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ
П. Тепавчевић:
НАЈЧЕШЋА НЕФРОЛОШКА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ ТИХ
БОЛЕСНИКА
К.Поповић:
НАЈЧЕШЋА ХЕМАТОЛОШКА ОБОЉЕЊА У ВОЈВОДИНИ И ЗБРИЊАВАЊЕ ТИХ
БОЛЕНИКА
20.30. часова. Концерт озбиљне музике
Петак, 29. октобар
9. 00 часова
Д. Стануловић:
КОМАТОЗНА СТАЊА У ИНТЕРНОЈ МЕДИЦИНИ: ЊИХОВО НАСТАЈАЊЕ,
ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ
М. Жикић, А. Кнежевић:
НЕУРОЛОШКА СИМПТОМАТОЛОГИЈА ПРИ ИНТЕРНИСТИЧКИМ
КОМАТОЗНИМ СТАЊИМА
Ј. Турк:
КОМАТОЗНА СТАЊА У КАРДИОВАСКУЛАРНИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Ђ. Табори:
КОМАТОЗНА СТАЊА У РЕСПИРАТОРНОЈ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈИ
З. Шкрабало:
КОМАТОЗНА СТАЊА У ДИЈАБЕТИЧНОЈ БОЛЕСТИ
М. Девечерски.
КОМАТОЗНА СТАЊА У ЕНДОКРИНИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
С. Савин:
КОМАТОЗНА СТАЊА У ПОРЕМЕЋАЈИМА МЕТАБОЛИЗМА ВОДЕ И
ЕЛЕКТРОЛИТА
П. Девчев:
КОМАТОЗНА СТАЊА У ПОРЕМЕЋАЈИМА ЈЕТРЕНИХ ФУНКЦИЈА
Н. Мацановић, Р. Игић:
КОМАТОЗНА СТАЊА КОД БУБРЕЖНЕ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ
Д. Пејин:
КОМАТОЗНА СТАЊА У ХЕМАТОЛОШКИМ ОБОЛЕЊИМА
15,30 часова
С. Стефановић;
НОВИНЕ У ИНТЕРНОЈ МЕДИЦИНИ
Н. Ристић:
НОВИНЕ У ТЕРАПИЈИ ЛЕУКЕМИЈЕ
Љ. Цветић:
НОВИНЕ У ТЕРАПИЈИ АНЕМИЈА
М. Живковић:
44
НОВИНЕ У ХРОНИЧНОЈ РЕУМАТСКОЈ БОЛЕСТИ
З. Ивегеш:
НОВИНЕ У ЛЕЧЕЊУ КОРОНАРНЕ БОЛЕСТИ
Ш.Гроза:
НОВИНЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ТЕРАПИЈИ ВИРУСНОГ ХЕПАТИТА
Т. Шијачић:
НОВИНЕ У ЛЕЧЕЊУ УЛКУСНА БОЛЕСТИ
Л. Лепшановић:
НОВИНЕ У ЛЕЧЕЊУ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ
ЗНАЧАЈНИ АСПЕКТИ КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ
ПОДЕЛА ПЛАКЕТА И ЗАХВАЛНИЦА
21.00 час Свечана вечера
ОСМИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
45
ИМУНОБИОЛОШКИ И ТЕРАПИЈСКИ
ОДНОСИ ТУМОРА И ЊЕГОВИХ
МЕТАСТАЗА
46
председник председништва Подружнице
др Панта ЛАЗИЋ, мр. сци.
председник Организационог одбора VIII сомборских медицинских дана
прим др Фрањо АМБРОШИЋ
Покровитељ манифестације: ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН
ВОЈВОДИНЕ – СОМБОР
САСТАНАК СЕ ОРГАНИЗУЈЕ УЗ ФИНАНСИЈСКУ ПОМОЋ СИЗ-а ЗА НАУЧНИ РАД
ВОЈВОДИНЕ
16. -18. јуни1983. године
Чланови:
проф. др Иван БАШИЋ
др Ставица ЦВЕТИЧАНИН
прим др Стеван ЧИЧОВАЧКИ
др Панта ЛАЗИЋ, мр.сци.
др Тереза МАТАРИЋ
прим. др Миливој СТОЈАНОВИЋ
др Предраг ШАРАЦ
47
прим. др Ђорђе ВУКМИРОВИЋ
РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР:
академик проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ
академик проф. др Иво ПАДОВАН
академик проф. др Ставан ГОЛДМАН
проф. др Иван БАШИЋ
проф. др Иван СПУЖИЋ
проф. др Радомир ТОМИН
проф. др Никола ПОПОВИЋ

Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ, дипл ецц.
Дизајн: Душан МАШИЋ
Председник.
Ђура БАСТА, председник ОК ССРНВ – Сомбор
Чланови:
прим. др Стеван НОВАКОВ, секретар за здравље и социјакну политику
доц. др сци. Фуада СТАНКОВИЋ, секретар СИЗ за науку и куклтуру САП
Војводине
проф. др Миладин МИРИЛОВ, председник председништва Друштва лекара
Војводине
Академик проф. др Стеван ГОЛДМАН, председник Душтва за борбу против рака
Војводине
проф. др Фрањо КОСОКОВИЋ, председник предсеништва савеза лекарских
друштава Југославије
проф. др Драган КУБУРОВИЋ, председник Српско лекарског друштва
инг. Андрија БЕЊА, председник Скупштине општине Сомбор
дипл инг. Милан КОСОВАЦ, председник председништва Општинске конференције
СК Сомбор
дипл ецц. Ђорђе АРНАУТ, председник Извршног већа СО Сомбор
Јосип ЂАНИЋ, проф. потпредседник Извршног већа Со Сомбор
Јованка КУЛИЋ, председник комитета за друштвене делатности СО Сомбор
дипл ецц. Андраш МЕСАРОШ, секретар Секретаријата за финансије СО Сомбор
дипл правник Радмила ВУЈКОВИЋ, секретар Регоналног СИЗ за здравство Сомбор
дипл ецц. Дане ЈЕЛОВАЦ, секретар СИЗ за здравство Сомбор
Иван ЈЕЛИЋ, председник Већа савеза синдиката Сомбор
др Душан ПОПОВИЋ, директор Медицинског центра „ Др Радивој Симоновић“
Сомбор
проф. др Радмило ТОМИН, председник Канцеролошке секције Српског лекарског
друштва
проф. др Никола ПОПОВИЋ, председник Канцеролошке секције ДЛВ
ПРОГРАМ
Четвртак, 16. јуни 1983.
48
9.00 часова
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
Пауза
УВОДНА РЕЧ:
Благоје Нешковић
ИМУНОЛОГИЈА ТУМОРА
I УВОДНИ РЕФЕРАТИ
Л. Милас:
ХЕТЕРОГЕНОСТ ТУМОРА И ЊЕГОВИХ МЕТАСТАЗА
Иван Башић:
ИМУНОЛОШКИ АСПЕКТИ ТУМОРА И МЕТАСТАЗА
Н. Вујановић:
ИМУНОНУКЛЕАРНИ ЛЕУКОЦИТИ У ИНФИЛТРАТУ МОЖДАНИХ МЕТАСТАЗА И
ПРОМЕНЕ У ИМУНОЛОШКОМ СИСТЕМУ У ТОКУ ШИРЕЊА МАЛИГНИХ ТУМОРА У
ЉУДИ
П. Будаков, Ј. Ристић:
ИМУНОМОРФОЛОШКИ АСПЕКТИ ТУМОРА И РЕГИОНЛАНИХ ЛОМФНИХ ЧВОРОВА
С. Гамулин:
ХОРМОНСКИ РЕЦЕПТОРИ И РАСТ ТУМОРА И МЕТАСТАЗА
Ј. Недељковски:
ИМУНОЛОГИЈА БЛАСТНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ У ХРОНИЧНОЈ ГРАНУЛОЦИТНОЈ
ЛЕУКОЗИ
16.00 часова
Ј. Бан
БИОЛОШКА ОСНОВА КЕМОТЕРАПИЈЕ ТУМОРА
Л. Милас:
БИОЛОШКЕ ОСНОВЕ РАДИОТЕРАПИЈЕ
В.Силобрчић:
РАЦИОНАЛНИ ПРИСТУП АКТИВНОЈ НЕСПЕЦИФИЧНОЈ ИМУНОТЕРАПИЈИ
ТУМОРА
МОГУЋНОСТИ ИМУНОПОТЕНЦИРАЈУЋЕ ТЕРАПИЈЕ МАЛИГНИХ
ОБОЉЕЊА
Ф. Чуло:
ПАСИВНА ИМУНОТЕРАПИЈА ТУМОРА
Ф. Амброшић:
ТЕМЕЉНА ПОДЛОГА ИМУНОТЕРАПИЈЕ ТУМОРА У ЉУДИ
Дискусија
20.30 часова: Концерт озбиљне музике
II ИМУНОЛОГИЈА И ИМУНОТЕРАПИЈА ТУМОРА У ЕКСПЕРИМЕНТУ
8.00 часова
Б.Нађ:
УЛОГА ФАКТОРА ТУМОРСКИХ СТАНИЦА У ФОРМИРАЊУ МЕТАСТАЗА
И. Башић:
ФАКТОРИ ДОМАЋИНА И МЕТАСТАЗИРАЊЕ ТУМОРА
М. Јурин:
49
ИМУНОЛОШКИ ОДНОСИ ТУМОРА И ДОМАЋИНА ПРИ МЕТАСТАЗИРАЊУ
Б. Роде.
ИМУНОЛОШКИ АСПЕКТИ РЕАКЦИЈЕ СТРОМЕ ТУМОРА И МЕТАСТАЗА
М. Тарди:
МИКРОЕКОЛОГИЈА ТУМОРСКОГ РАСТА
Дискусија
III КЛИНИЧКА ИМУНОЛОГИЈА И ИМУНОТЕРАПИЈА
10.00 часова
М. Каштелан:
ВРИЈЕДНОСТИ ИМУНОЛОШКОГ ТЕСТИРАЊА БОЛЕСНИКА С
МАЛИГНИМ ТУМОРОМ
И. Спужић, И. Шами, М. Петровић, М. Маринковић:
ЕФЕКТИ COLCHICINE-a НА Е РОЗЕТА У ОБОЛЕЛИХ ОД HODGKIN –ове БОЛЕСТИ
И ХРОНИЧНЕ ЛИМФОЦИТНЕ ЛЕУКЕМИЈЕ
М. Илијевски, П. Угрински, П. Девчев:
ЗНАЧАЈ ИМУНОЛОШКЕ КОНТРОЛЕ КОД ХЕМИОТЕРАПИЈЕ МАЛИГНОМА
ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА
А. Керењи, Г. Богдановић, Р. Ивановић, В. Балетић:
ПРИМЕНА ТЕСТА ИНХИБИЦИЈЕ МИГРАЦИЈЕ ЛЕУКОЦИТА У АГАРОЗИ У
ПРИСУСТВУ ТУМОРСКОГ ЕКСТРАКТА КОД БОЛЕСНИКА СА МАЛИГНИМ
ТУМОРИМА
А. Ламбергер:
ЕВОЛУЦИЈА ТУМОРСКИХ МАРКЕРА У ТЕЛЕСНИМ ТЕЧНОСТИМА БОЛЕСНИКА
СА КАРЦИНОМОМ ЖЕЛУЦА
М. Стојановић. Ф. Амброшић:
ТЕСТОВИ КОЖНЕ НЕСПЕЦИФИЧНЕ РЕАКЦИЈЕ У ОЦЕНИ ИМУНОЛОШКОГ
СТАТУСА ОБОЛЕЛИХ ОД КАРЦИНОМА
М. Јурин:
ДИНАМИКА ИМУНОЛОШКИХ ДОГАЂАЈА У БОЛЕСНИЦА С ГИНЕКОЛОШКИМ
КАРЦИНОМОМ
М. Балетић, В. Балетић:
ПРЕЛЕМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ КЛИНИЧКОГ ИСПИТИВАЊА ПРИМЕНЕ „ ПАЛ
ТЕСТА“ У ДИЈАГНОСТИЦИ МАЛИГНИХ ТУМОРА
Р. Маленица:
ДИЈАГНОСТИКА И ТЕРАПИЈСКА ПРИМЕНА МОНОКЛОНСКИХ ПРОТУТЈЕЛА
Д. Феле:
НЕКИ ИМУНОЛОШКИ И ИМУНОХЕМИЈСКИ АСПЕКТИ И КЛИНИЧКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ МАЛИГНИХ ОБОЉЕЊА СА М- КОМПОНЕНТОМ
Ж. Фучкар:
СОНОГРАФИЈА ТРАНСПЛАТИРАНОГ БУБРЕГА И ЊЕЗИНА ВРИЈЕДНОСТ РАНЕ
ДЕТЕКЦИЈЕ ИМУНОЛОШКИХ ПРОМЈЕНА У КРИЗА ОДБАЦИВАЊА
ТРАНСПЛАТАТА
IV ИМУНОТЕРАПИЈА МАЛИГНИХ ОБОЉЕЊА
16.оо часова
В. Балтић, В. Николић, Љ. Миљковић, З. Грубач, М. Марић, В. Братић, Љ.
Музикравић:
МОГУЋНОСТИ И СТРАТЕГИЈА ИЗБОРА ИМУНОТЕРАПИЈЕ У БОЛЕСНИКА СА
МАЛИГНИМ ТУМОРИМА РАЗЛИЧИТЕ ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ
А. Дујић:
50
НЕКИ АСПЕКТИ КЛИНИЧКЕ ПРИМЕНЕ ИМУНОТЕРАПИЈЕ У ЛЕЧЕЊУ МАЛИГНИХ
ТУМОРА
К. Павелић:
ХОРМОНСКА КОНТРОЛА РАКА И ЊЕГОВИХ МЕТАСТАЗА
С. Јелић:
САДШЊЕ СТАЊЕ, МЕСТО И ПЕРСПЕКТИВЕ ИМУНОТЕРАПИЈЕ У ЛЕЧЕЊУ
НЕОПЛАСТИЧНИХ ОБОЉЕЊА ХЕМАТОПОЕТСКОГ СИСТЕМА И ЊЕГОВИХ
ИНФЕКЦИОЗНИХ КОМПЛИКАЦИЈА
Ј. Крушић:
КЛИНИЧКА ИСПИТИВАЊА ДЕЛОВАЊА ИНТЕРФЕРОНА У ЉУДИ ОБОЛЕЛИХ ОД
МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ
Р. Томин:
ИМУНОТЕРАПИЈА МАЛИГНОГ МЕЛАНОМА
С. Плесничар:
БСГ И ЗРАЧНА ТЕРАПИЈА КОД МЕЛАНОМА
Б. Маленица:
ИМУНОРЕАКТИВНОСТ И ИМУНОТЕРАПИЈА БОЛЕСНИКА С МАЛИГНИМ
МЕЛАНОМОМ
Ђ, Вукмировић, Ф. Амброшић:
БСГ ТЕРАПИЈА КОД МАЛИГНОГ МЕЛАНОМА
Дискусија
ПОДЕЛА ПЛАКЕТА И ЗАХВАЛНИЦА ОСМИХ СОМБОРСКИХ
21.00 часова: Свечана вечера
Субота, 18. јуни
8.00 часова
ОКРУГЛИ СТО И ЗАКЉУЧЦИ
10.00 часова:
ЗАТВАРАЊЕ ОСМИХ СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
ЗАКЉУЧАК СКУПА:
ПРАВОВРЕМЕНА И ПРИКЛАДНА МАНИПУЛАЦИЈА ИМУНОЛОШКИМ

ОРУЂИМА ВАЖАН ЈЕ ЧИМБЕНИК КОНТРОЛЕ НАД ТУМОРИМА И МЕТАСТАЗАМА
Овај скуп, иако доста специјализиран по своме називу, садржајно је обрадио

међусобна сажимања неколицине здравствених подручја и јасно истакао њихову значајку у
разјашњењу биолошких аспеката тумора, с посебним нагласком на његово метастазирање.
Разјашњавајући различите апсекте раста тумора те његова расата по организму носитеља,
затим могућности успостављања контроле над оба споменута чимбеника, стручњаци из
различитих подручја онкологије приказали су најновије доступне спознаје имунобиологије и
фенотипске хетерогености тумора и његових метастаза, имунолошке аспекте контроле
њихова раста те радиобиолошке и кемотерапијске приступе у успостављању контроле над
тумором. Значајан део излагања посвећен је факторима туморских станица и домаћина (
не имунолошки) у надзоту над туморима и његовим метастазама да се затим изнијеле
клиничке значаљке и перспективе клиничке употребе имуно терапије. Закључак скупа
укратко би се могао сажети у следијеће: Несумљиво би се број излијечених од тумора
знатно повећао, кад би се изнашао успјешан начин заштите од његових метастаза.
Шта у том смислу обећава имунолошки надзор, а шта други елементи
значајни у контоли раста и метастазирања тумора ?
51
Никакао се рјешењу проблема неби смијело приступити одвојено. Но ипак ћу
споменути да би у комплексности лијечења те боље контроле над тумором сваки од
досадашњихприступа лијечењу требао допринјети и свој обол у успјешности контоле над
тумором највероватније начинима наведеним у Таблици 1.
Кд се говори о имунотерапији чији зачеци почињу у шесдесетим годинама
чини се да би она, и поред многих досадашњих разочарења и контраверзости могла бити и
јест, наровно у заједници с другим видовима лијечења, методом избора у лијечењу неких
тумора.
Имуномодулирајућа средства и модификатори биолошких рекација у
имунотерапији јесу прикладно оружје којим треба с много ујешности и познавања
знанствених проблема имунотерапије одредити циљ као и вријеме њихова дјеловања. Само
таквим приступом имунотерапија ће осигурати успјешност у лијечењу тумора. Ако би
успостављању барем једне карике у ланцу приступа имунотерапији тумора потпомогао и
овај скуп онда би његова организација заслужила још знатно више него што би добили
успјешном организацијом Осмих сомборских медицинских дана.
ДЕВЕТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
52
ДОСТИГНУЋА САВРЕМЕНЕ КЛИНИЧКЕ
ФАРМАКОЛОГИЈЕ
председник подружнице Друштва лекара Војводине – Сомбор:

председник Организационог одбора :
секретар Сомборских медицинских дана:
мр. сци. др Панта ЛАЗИЋ
ганерални директор Медицинског центра „ др Радивој Симоновић“ у Сомбору:
координатор програма IX Сомборских медицинских дана:
проф. др Рајко ИГИЋ, Медицински факултет Тузла
проф. др Милан СТАНУЛОВИЋ, Медицински факултет Нови Сад
ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ВОЈВОДИНЕ – СОМБОР
6 - 9.јуни 1984. године
СВЕЧАНА САЛА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОМБОР
Чланови:
прим. др Предраг ДЕВИЋ
53
др Антун ИВШИЋ
др Јован ЈАКШИЋ
др Карло КАРХЕР
др Снежана ЛАЗИЋ
др Томислав МЕНАРТ
др Саша МЕШТЕРОВИЋ
др Томислав МИЛОШЕВ
др Слободан ПАНИЋ
др Јован СЛАВКОВИЋ
др Марија ТЕРЗИЋ
др Драгослав ВИДОВИЋ
Боривоје ЖИВКОВИЋ, дипл правник
Филип ТОМИЋ, дипл ецц.
Гизела ЖИЖИЋ, технички сеекретар
дизајн: Душан МАШИЋ. академски графичар
Предсеник одбора:
Обрад ЧВОКИЋ, предсеник ИВ СО Сомбор
Чланови одбора:
Петар МИШКОВИЋ, предсеник Скупштине општине Сомбор
Слободан БАША, предсеник ОК СКВ Сомбор
прим. др Живорд СМИЉАНИЋ, председник ОК СКВ Апатин
Аладр ХАРТЛИ, председник Председништва ОК ССРНВ Сомбор
Јоза КОЛАР, председник ОВССВ Сомбор
прим. др Томислав ПАВЛОВИЋ, председник Комитета за здравље и социјалну
заштиту САП Војводине
Стеван МИЉЕВИЋ, секретар СИЗ за пензијско – инвалидско осигурање САП
Војводине
Радмила ВУЈКОВИЋ, секретар СИЗ за здравство Сомбор
Акад. проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ
проф. др Лазар ЛЕПШАНОВИЋ, председник Председништва Друштва лекара
Војводине
54
ПРОГРАМ
Четвртак, 7. јуни
Сала Скупштине општине
8.00 Пенел дискусија: Н. Росић, С. Вучковић, Е.Тил, Н. Капор – Стануловић

ПРОЦЕНА ДЕЛОВАЊА ПСИХОФАРМАКА
9.00 Панел дискусија: Б. Банић, П, Лазић, М. Жикић, Ж. Микић, Б. Вучковић
ФАРМАКОЛОШКИ ПРИСТУП БОЛУ
10.30 Панел дискусија: Б. Банић, П. Капамаџија, Деспотовић, М. Зобеница
ПРЕВЕНЦИЈА И ЛЕЧЕЊЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
11.30 Панел дискусија: Р. Кушић, В. Војводић, А. Јандрић, Д. Јоксовић
ФАРМАКОЛОГИЈА И ТОКСИКОЛОГИЈА БЕНЗОДИАЗЕПАМА
13.00 Л. Секерес, Сегедин. НР Мађарска
( Предавање уз симултано превођење)
НОВОСТИ ИЗ ФАРМАКОЛОГИЈЕ КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
16.00 Панел дискусија: В. Јаковљевић, М. Карловац, В. Цар, Д. Лупи
РАЦИОНАЛНА ПРИМЕНА АНТИБИОТИКА
17.00 Панел дискусија: В. Којовић, Д. Цветковић, С. Латиновић
УТИЦАЈ ЛЕКОВА НА СТВАРАЊЕ И ОТИЦАЊЕ ОЧНЕ ВОДИЦЕ
18.00Панел дискусија:М. Стануловић, П.Королија,М.Здравковић,Б.
Влајић
КЛИНИЧКА ФАРМАКОЛОГИЈА У ПЕДИЈАТРИЈСКОЈ И
ГЕРИЈАТРИЈСКОЈ ПРАКСИ
20.00 часова: Позоришна представа
Петак, 8. јуни 1984.

Сала Народног позоришта
8.00 часова Панел дискусија: И. Франчетић, Д. Симић, В. Којовић, Ф. Пашић

НУСПОЈАВЕ ЛЕКОВА
9.00 Панел дискусија: Д. Симић, Б. Бошковић, М. Будихна
КЛИНИЧКИ ЗНАЧАЈ ИНТЕРРЕАКЦИЈЕ ЛЕКОВА
10.30 Панел дискусија: О. Поповић, Н. Хаџић, Б. Радевић, Т. Баковић
ТЕРАПИЈСКИ ПРИСТУП УЛКУСНОЈ БОЛЕСТИ
11.0О Панел дискусија: К. Оровчевац, Т. Кажић, А. Лучић, Б. Радевић
ФАРМАКОЛОГИЈА ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНИХ ПОРЕМЕЋАЈА
12.00 Панел дискусија: Б. Врховац, Л. Лепеш, Б. Никодијевић, С. Бељански
ИСПИТИВАЊЕ И ПРИМЕНЕ ЛЕКОВА: ЕТИЧКЕ ДИЛЕМЕ
16.00 Панел дискусија:Л. Корошец, с. Трифуновић, М. Коцијанчић
ТРЕПИЈСКИ ПРИСТУП СРЧАНОЈ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈИ
17.00 Панел дискусија: В. Варагић, Б. Врховац, З. Румболд, М. Здравковић
АНТИАНГИНАЛНИ ЛЕКОВИ
18.00 Панел дискусија: Б. Никодијевић, З. Румболд, А. Јанежић, Т. Штрасер
АНТИХИПЕРТЕНЗИВНИ ЛЕКОВИ
19.00 Р. Игић:
РЕЗИМЕ IX СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
19.30 ДОДЕЛА ПЛАКЕТА И ЗАХВАЛНИЦА IX СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ

ДАНА
55
ПРАТЕЋИ СИМПОЗИЈУМИ
Сала Музичке школе
9.00 часова
Деминстрација метода: Румболд, Банић, Никодијевић, Стануловић, Плавшић,
Авдић, Ђаковоћ, Росић, Игић, Јовов, Брђовић, Ивановић.
Сала Градске куће
ПНЕУМОФТИЗИОЛОШКА СЕКЦИЈА ВОЈВОДИНЕ
Бронходилататори
Ђ. Табори
УВОД У ТЕМУ
Г. Маучевић
ФАРМАКОЛОШКИ МЕХАНИЗМИ И ПРИНЦИПИ ДЕЈСТВА
СПАЗМОЛИТИКА
М. Ставановић
АДРЕНЕРГИЦИ ( ВРСТЕ, ДЕЈСТВО, НАЧИН ПРИМЕНЕ,
ТОЛЕРАНЦИЈА, АНДРЕНЕРГИЦИ И МОРТАЛИТЕТ и др.))
А. Стипић – Марковић
ТЕОФИЛИН
Б Штангл, А. Јанежић
АНТИХОЛИНЕГИЦИ
Дискусија
Ђ. Табори
ФУНКЦИОНА КОНТРОЛА ДЕЈСТВА БРОНХОСПАЗМОЛИТИКА
Р. Бељански – Чонкић, М. Милуновић – Панин
НАЧИН ПРИМЕНЕ АЕРОСОЛ ТЕРАПИЈЕ
М. Мијатовић
ПРИМЕНА БРОНХОСПАЗМОЛИТИКА АЕРОСОЛОМ ПОД ПОЗИТИВНИМ
ПРИТИСКОМ
Ђ. Чампрог, Н. Рончевић, М. Стануловић
БРОНХОСПАЗМОЛИТИЦИ У ПЕДИЈАРИЈСКОЈ ПРАКСИ
Т. Жикић. Ђ. Поважан
КОРИКОСТЕРОИДИ
М. Мијатовић
КОПЛЕКСНО ЛЕЧЕЊЕ ОБСТРУКЦИЈЕ БРОНХА И ПЛУЋНЕ
ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ
Дискусија
Панел дискусија
Табори, Стевановић, Штангл, Стипић – Марковић, Бељански – Чонкић, Чампраг,
Рончевић, Стануловић, Жикић, Мијатовић:
САДАШЊЕ СТАЊЕ ТЕРАПЕУТСКЕ ПРИМЕНЕ
БРОНХОСПАЗМОЛИТИКА У НАС И ЗАДАЦИ НА ПОБОЉШАЊУ ЛЕЧЕЊА
БРОНХООБСТРУКЦИЈЕ
56
Сала Народног позоришта
ИНТЕРНИСТИЧКА СЕКЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Савремена антимикробна терапија у интерној медицини
М. Стануловић
ПОТЕШКОЋЕ У ПРИМЕНИ АНТИМИКРОБНИХ ЛЕКОВА
Б. Врховац
РАЦИОНАЛНА ПРИМЕНА АНТИМИКРОБНИХ ЛЕКОВА ( СА
ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ГАСТРОЕНТЕРОЛОГИЈУ)
М. Ацкета
АНТИБИОТИЦИ У ЛЕЧЕЊУ ОБОЉЕЊА ПЛУЋА
П. Тепавчевић
АНТИМИКРОБНА ТЕРАПИЈА УРИНАРНИХ ИНФЕКЦИЈА
Сала СИЗ-а за здравство

Мирна улица бр.3
СЕКЦИЈА ЗА ОРТОПЕДСКИ ХИРУРГИЈУ И ТРАУМАТЛОГОИЈУ
9.00 часова
Модератор дискусије округлог стола:
Академик проф др Ж. Бумбаширевић
АНТИБИОТИЦИ У ПРЕВЕНЦИЈИ И ЛЕЧЕЊУ
Ж. Микић, Т. Сомер
ПРЕВЕНТИВНА УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА КОД ОТВОРЕНИХ ФРАКТУРА
Т. Сомер, Ж. Микић
УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА У ПРЕВЕНЦИЈИ ИНФЕКЦИЈА КОД ЕНДОПРОТЕЗА
С. Вукадиновић
ПРИМЕНА ГЕНТАМИЦИНСКИХ КУГЛИЦА У СЕПТИЧКОЈ КОШТАНОЈ
ХИРУРГИЈИ
Б. Дулић
АНТИБИОТИЦИ КОД ОТВОРЕНИХ ПРЕЛОМА
Б. Дулић
АНТИБИОТИЦИ КОД ЕНДОПРОТЕЗА
М. Стевановић, Б. Дулић
ОПРАВДАНОСТ ПРИМЕНЕ АНТИБИОТИКА КОД ПОВРЕДА ШАКЕ
Ж. Јовановић
ПРИМЕНА АНТИБИОТИКА У МАСИВНИМ ПОВРЕДАМА
П. Босић, М. Шарановић
ПРОМЕНА БАКТЕРИЈСКЕ ФЛОРЕ И РЕЗИСТЕНЦИЈЕ БАКТЕРИЈА У ТОКУ ЛЕЧЕЊА
ХРОНИЧНИХ КОШТАНИХ ИНФЕКЦИЈА
М. Вуковић, Д. Младеновић, Б. Симовић
НАША ИСКУСТВА СА ПРИМЕНОМ ЛИНКОЦИНА У ЛЕЧЕЊУ ОСТЕОМИЕЛИТА
57
Сала Скупштине општине
НЕУРОЛОШКА И КАНЦЕРОЛОШКА СЕКЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Цитостатска терапија
9.00 часова
Љ. Музикравић
ДАНАШЊЕ МОГУЋНОСТИ ХЕМИОТЕРАПИЈЕ МАЛИГНИХ НЕОПЛАЗМИ (ПОСЕБАН
ОСВРТ НА НЕОПЛАЗМЕ ДИГЕСТИВНИГ ТРАКТА
В. Нађ
ЦИТОСТАТСКА ТЕРАПИЈА У НЕУРОЛОГИЈИ
Д. Пејин, В. Узуров
ЦИТИСТАТСКА У ХЕМАТОЛОГИЈИ
Ђ. Вукмировић, Ф. Амброшић
ЦИТОСТАТИЦИ НА НАШЕМ ОДЕЉЕЊУ И У ОНКОЛОШКОМ ДИСПАНЗЕРУ
ПСИХИЈТАРИЈСКА СЕКЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Литијум
9.00 часова
С. Вучковић
САВРЕМЕНЕ МОГУЋНОСТИ УТИЦАЈА НА ТОК ЕНДОГЕНИХ ПСИХОЗА
Е. Тил
ЛИТИЈУМ У ТЕРАПИЈИ АФЕКТИВНИХ ПСИХОЗА
М. Ивановић
УТИЦАЈ ЛИТИЈУМА У ТЕРАПИЈИ ПЕРИОДИЧНИХ ДУШЕВНИХ ПОРЕМЕЋАЈА
Ал. Кнежевић, Т. Ковач
МОГУЋНОСТИ ТИРЕОСУПРЕСИВНОГ УТИЦАЈА ЛИТИЈУМА
Н. Чанак, С. Согић
АКУТНА ИНТОКСИКАЦИЈА ЛИТИЈУМОМ
М. Кецман
ИСПИТИВАЊЕ УТИЦАЈА ЛИТИЈУМ КАРБОНАТА –
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ МОДЕЛ НА ПАЦОВИМА
И.Николић
МЕТОДОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ОДРЕЂИВАЊА ЛИТИЈУМА
58
X СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
59
НЕУРОЗА И ЊЕНА ГРАНИЧНА
СТАЊА
Организатор: ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ –
У САРАДЊИ са МЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ
СИМОНОВИЋ“СОМБОР
председник Председништва Подружнице

др Карло ЦУРНОВИЋ
председник Организационог одбора
Десетих сомборских медицинских дана
секретар Десетих сомборских медицинских дана
Директор медицинског центра
Покровитељ манифестције:
ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ВОЈВОДИНЕ - СОМБОР
29. мај – 2. јуни 1985. године
САЛА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА – СОМБОР
Секретар:
Чланови:
Мара АЛАДИН
прим. Др Ренае БАЛЕЈ
60
прим. Др Љубомир ЦВЕТИЋ
прим. Др Стеван ЧИЧОВАЧКИ
прим. Др Предраг ДЕВИЋ
Вера ДЕДИЋ
Весна ГАВРИЛОВ
др Андрија ГЛУХОВИЋ
др Јован ЈАКШИЋ
др Маја МИТРОВИЋ
Адела ПОСЛАН
др Амалија СУЛАВЕР – РАИЋ
Аранка СТРИЧЕВИЋ
др Илона ШЕЋЕРОВ
др Јанош ШАМУ
др Милан ЗОБЕНИЦ
Едита ЖУЉЕВИЋ
Др Карло ЦУРНОВИЋ
Вера ДЕДИЋ
Весна ГАВРИЛОВ
Јанош КИШКАРОЉ
др Петар ИВАЧИЋ
мр. сци.др Панта ЛАЗИЋ
др Снажана ЛАЗИЋ
Душан МАШИЋ
др Никола СЛАВНИЋ
др Марија ТЕРЗИЋ
Едита ЖУЉЕВИЋ
техн. секретар:Гизела ЖУЖИЋ

финансијски стручњак:Филип ТОМИЋ
дизајн: Душан МАШИЋ
организатор штампе: Јанош КИШКАРОЉ
штампа: ДНЕВНА БОЛНИЦА СОМБОР
61
Председник одбора :
др Ференц ВАРГА, председник Председништва ОК ССРНВ Сомбор
Божо ДРАГАШ, председник Скупштине општине Сомбор
Владимир КОЗЛИНА, председник ОК СКВ Сомбор
Милан ВУЧКОВИЋ, председник ВОССВ Сомбор
Андраш МЕСАРОШ, председник Извршног већа СО Сомбор
проф. др Стеван НОВАКОВ, председник Комитета за здравље и социјалну политику
Скупштине САП Војводине
Стеван МИХАЈЛОВИЋ , секретар СИЗ за здравство САП Војводине
Љубиша МИЉЕВИЋ, секретар СИЗ за пензијско- инвалидско осигурање САП
Војводине
Јованка ТОДОРОВИЋ, секретар СИЗ за културу Војводине
проф. др Фуада СТАНКОВИЋ, секретар СИЗ за културу Војводине
Радмила ВУЈКОВИЋ, секретар Регионалног СИЗ за здравство Сомбор
Дане ЈЕЛОВАЦ, секретар СИЗ за здравство Сомбор
др Васја КЛАВОРА, председник Председништва Савеза лекарских друштава
проф. др Петар КОРОЛИЈА, председник Председништва Српског лекарског
друштва
проф. др Желимир МИКИЋ, председник Председнштва Друштва лекара Војводине
проф. др Стојан ВУЧКОВИЋ, председник Удружења психијатра Југославије
проф др Предраг КАЛИЧАНИН, председник Психијатријске секције Друштва
лекара Војводине
прим. др Ставан ЧИЧОВАЧКИ, председник Психијтријска секције Друштва лекара
Војводине
проф. др Немања ВУРДЕЉА
акад. проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ
акад. проф. др Ставан ГОЛДМАН
акад. проф. др Војин ШУЛОВИЋ
акад. проф др Иво ПАДОВАН
проф. др Димитрије СТАНУЛОВИЋ
проф. др Радивоје КУШИЋ
проф. др Милорад ВЕЛИСАВЉЕВ
проф. др Владета ЈЕРОТИЋ
прим. др Милорад ДРАГИЋ
проф. др Рајко ИГИЋ
проф. др Милан СТАНУЛОВИЋ
др Душан ПОПОВИЋ, Директор медицинског центра „ Др Радивој
Симоновић“ Сомбор
ПРОГРАМ
СРЕДА, 29. мај 1985. године
17.00- СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ
Немања ВУРЕДЕЉА
УВОДНА РЕЧ
Стојан ВУЧКОВИЋ
ГРАНИЦЕ САВРЕМЕНЕ ПСИХИЈТАРИЈЕ
Пауза
62
19.00 часова: Концерт камерног хора Новосадске опере
Четвртак, 30. мај

8.00 часова
В. Јеротић:
НЕУРОЗА КАО ШАНСА ЗА САЗРЕВАЊЕ
М. Мицев, В. Мицев, Н. Кожинкова:
ЕТНОПСИХИЈАТРИЈСКИ АСПЕКТИ НЕУРОЗА
Д. Миловановић, Д. Швракић:
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ НЕУРОЗА
Д. Кецмановић:
НЕУРОЗА И ПСИХОЗА – СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
Дискусија
Пауза
П. Брајша:
СИСТЕМСКО–ЦИРКУЛАРНА ОДНОСНО ПСИХОДИНАМИКА
НЕУРОЗА
Љ. Радин, Р. Лисулов, Е. Тил:
ДИЈАГНОЗА НЕУРОЗА – ПРОБЛЕМИ ОЗНАЧАВАЊА И ОДНОСА
Н. Росић:
БИОХЕМИЈА НЕУРОЗА
Н. Бохачек, М. Јакупчевић:
НЕУРОЗА И МЕДИКАМЕНТИ
Дискусија
17.00 часова
А Кнежевић, С. Вучковић:
КАРАКТЕР НЕУРОЗЕ ИЛИ НАСТРАНОСТИ
Р. Турчин, М. Горета:
ПСИХОПАТСКЕ ЛИЧНОСТИ У СУВРЕМЕНОЈ ФОРЕНЗИЧКОЈ
ПСИХИЈАТРИЈИ
П. Лазић, В. Гаврилов, В. Дедић, А. Јанча, С. Мештеровић:
ТИПУС МЕЛАНХОЛИКУС ( по Теленбах – у )
Т. Косановић:
КАЗУИСТИЧКА ИСКУСТВА: ПСИХОТЕРАПИЈСКИ ПРОЦЕС
ГРАНИЧНОГ СЛУЧАЈА
Дискусија
21.00 час: Банкет у Кристалној сали Хотела „ СЛОБОДА“
Петак , 31. мај
9.00 часова
В. Матић, Т. Поповић:
НАЈЧЕШЋЕ НЕУРОЗЕ У ДЕТИЊСТВУ
С. Бојанин, В. Ишпановић – Радојковић:
СПЕЦИФИЧНИ НЕУРОТИЧНИ ПОРЕМЕЋАЈИ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ
Д. Петровић, М. Дамјановић, Д. Стојковић:
НЕУРОЗЕ У СТАРОСТИ
К. Вујошевић. А. Јанча, М. Прерадовић, М. Марковић:
ПСИХОНЕУРОТСКИ ПОРЕМЕЋАЈИ У АРМИЈСКОЈ СРЕДИНИ
М. Биро:
НЕУРОЗЕ И САМОУБИСТВА
Дискусија
63
Пауза
Е. Цивидини – Странић:
ЛИЈЕЧЕЊЕ НЕУРОЗА ПСИХОДИНАМСКОМ ПСИХОТЕРАПИЈОМ
М. Поповић:
ТЕРАПИЈСКИ ПРОЦЕС У ГРУПНОЈ АНАЛИЗИ НЕУРОЗА
Т. Седмак:
ОД ПСИХОТЕРАПИЈЕ НЕУРОЗА КА ПСИХОТЕРАПИЈИ ПСИХОЗА
Дискусија
17.00 часова
С. Петровић:
НЕУРОЗЕ И НАРКОМАНИЈЕ
М. Томори:
НЕУРОЗЕ И ДЕЛИКВЕНЦИЈА
А. Неимаровић:
НЕУРОЗЕ У ЛИКОВНОМ СТВАРАЛАШТВУ
З. Глушчевић:
НЕУРОЗЕ И КЊИЖЕВНО СТВАРАЊЕ
Дискусија
21.00 час: Позоришна представа
Субота, 31. мај
9.30 Округли сто:

СЕКСУАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ И НЕУРОЗЕ
Модератор:
Ј. Локар
Учесници: М. Мицев, П. Брајша, М. Вуков, М. Демјен – Јанкулов, Д. Богичевић, М.
Куленовић, Б. Марковић, З. Ракић
12.30: ЗАТВАРАЊЕ ДЕСЕТИХ СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
13.00: Излет на Дунав. Полазак испред Народног позоришта.
64
XI СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
65
12. PSYCHITRISCHES DONAU-
SYMPOSIUM
11-13 Semptember 1986.
Sombor, Jugoslavija
Undr auspicies of: WORLD HELTH ORGANIZATION (WHO), FEDERAL COMMITTEE OF
HEALTH, LABOUR AND PBLIC WELFARE
Organization: YUGOSLAV ASSOCIATION OF PSYCHIATRISTS
HAUPTTHEMEN:
MAIN TOPICS:
GLAVNE TEME:
1. GASTALTWANDEL PSZCHISCHER ERKRANKUNGEN

1. CHANGES OF PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
1. PROMENE PATOMORFOZE MENTALNIH PORMEĆAJA
2. ENDOKRINOLOGIE UND PSICHIATRIE

2. ENDOKRINE DISORDERS AND MENTAL DISEAISES
2. ENDOKRINE SMETNJE I MENTALNI POREMEĆAJ
..
3.GESCHICHTE DER PSZCHIATRIE IN DEN DONAULANDERN
3.HISTPRY OF PSYCHIATRY IN DANUBE – RELATED COUNTRIE
3.ISTORIJA PSIHIJATRIJE U PODUNAVSKIM YEMLJAMA
..
FREIE VORTRAGE/ FREE COMMUNICATIONS/ SLOBODNE TEME
ORGANIZING COMMITTEE:
ORGANIZACIONI KOMITET:
President:
Prof. dr. sci med.Stojan VUČKOVIĆ
Institute for Neurology, Psychiatry and Mental Helth
21.000 Novi Sad
Yugoslavia
Secretary:
Assist. dr. sci. Med Aleksandar KNEŽEVIĆ
Institute for Neurology, Psychiatry and Mental Health
21.000 Novi Sad
Yugoslavia
Local Committee:
Lokalni Komitet:
prim dr Stevan ČIČOVAČKI
mr. sci. med. Dr Panta LАZIĆ
Mc „ Dr Radivoj Simonović“
Apatinski put No 38
25.000 Sombor
Yugoslavia
66
Simposium- Sprachen:
Sympozium – Languages: German – Englich- Serbocroatian
The Site of Symposium: NATIONAL THETARE OF SOMBOR
Mesto održavanja: NARODNO POZORIŠTE SOMBOR
MEMBERS OF KURATORIUM:
ČLANOVI KURATORIJUMA:
P. BERNER (A)
N. BOHAČEK (YU)
R FRATER (H)
E. GUENSBERGER ( CH)
H. HIPPIUS (D)
G. HOFMAN (A) - International Secretary
I. HUSZAR ( H)
V.V. KOVALEV (SU)
..
G.E. KUHNE (DDR)
V. MILEV (BG)
J. MOLČAN (CS)
G.V. MOROZOV ( SU)
W. SPEIL (A)
I. TEMKOV (BG)
E. VENCOVSKY (CS)
S. VUČKOVIĆ (YU)
ORGANZING BOARD:
ORGANIZACIONI SAVET:
prim. dr Stevan ČIČOVAČKI

Čvokić OBRAD, dipl ecc, chermen
prim. dr Dević PREDRAG
dr Drezgić SVETLANA
ass. dr. sci med. Knežević ALEKSANDAR
mr. sci. med. Lazić PANTA
mr. sci med. Lisulov RATOMIR
dr Mašulović MILOVAN
Milić RADOJE
dr Panić VLADIMIR
dr Peurača DRAGOSLAV
dr Popović DUŠAN
dr Rill LJILJANA
dr Rill JOSIP
dr Stričević ALEKSANDAR
Svrkota BLAGOJE
dr Vasiljević BRANISLAV
Virag IŠTVAN
Vujković RADMILA
Desing: Mašić DUŠAN
POČASNI ODBOR
Predsednik:
67
OBOČKI DR JANKO, Member of the Federal Execucutive Concil and President of the Federal
Committee for Labour, Helth and Social Welfare
Članovi:
prof. dr BOHAČEK NENAD (WHO – YU)
dr ČANJI VLADIMIR, President of Medical Association of Vojvodina
prof. dr HOFMAN GUSTAV, Internationali Secretary of Psychiatric Donau – Symposium
MESAROŠ ANDRAŠ, dipl ecc. – Provinacial Secretary for Finance of Vojvodina
MIŠKOVIĆ PETAR, President SO Sombor
prim. dr PAVLOVIĆ TOMA, M.D. President Provincial Committee of Health Social Care, SAP of
Vojvodina (YU)
dr RILL LJILJANA, President of Medical Association of Sombor – Apatin
dr SARTORIUS NORMAN, World Helth Organizacion, direktor, Division of Mental Health (
Geneva – Switzerland)
prof. dr VUČKOVIĆ STOJAN, President of Yugoslav psychiatric Association
prof. dr VURDELJA NEMANJA (YU)
RESOURCE SPEAKERS:
POZIVNI PREDAVAČI:
H. Hippus (D)
CHANGES IN PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
W. Spiel (A)
..
UBERLEGUNGEN ZUR PATHOMORPHOSE – PSYCHISCHER ERKRANKUNGEN IM KINDES –
UND JUGENDALTER
V.V. Kovalev (SU)

PATOMORPHOSIS OF MENTAL DISEASES
N.Sartorius (WHO), N. Bohaček ( YU)

CHANGES OF PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
Y. Pelicier (F)
PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
C.L. Cazzulo (I)

SCHIZOPHRENIA SPECTRUM DISEASES
G.Langer (A)
ENDOCRINOLOGY AND PSYCHIATRY
M. Arato (H)
THROUGH NEUROENDOCRINE WINDOW: AFFECTIVE DISORDERS
68
..
Z. Peto (H)
REPRODUKTIVE HORMONES AND PSYCHIATRIC DISORDERS
..
C.Hoschl (CS)
NEUROENDOCRINE TESTS IN PSYCHIATRY
SCIENTIFIC PROGRAMME
Thurusday, September 11, 1986.

Room „ A“
Presidency: MEMBERS OF KURATORIUM
8.00 a.m. OPENING CEREMONY

9.00 a.m. COCTAIL GIVEN BY LORD MAYOR OF SOMBOR
9.3O.a.m.
H Hippus (D)
CHANGES IN PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
V.V. Kovalev (SU)
PATOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
W. Spiel (A)
..
UBERLEGUNGEN ZUR PATHOMORPHOSE – PSYCHISCHE ERKRANKUNGEN
N.Sartorius (WHO), N. Bohaček ( YU)
CHANGES OF PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISEASE
C.L. Cazzulo (I)
SCHIZOPHRENIA SPECTRUM DISEASES
Y. Pelicier (F)
PATHOMORPHOSIS OF DEPRESSION
Discussion
Thursdey, September 11,1986

Room „ A“
4.30.p.m.
J. Szilard(H)
PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
E.Gabriel ( A)
ZUM GESTALTWANDEL PARANOIDER PSYCHOSEN DER LEBENSMITTE
J. Poleksić (YU)
PROMENE PATOMORFOZE DEPERESIVNE BOLESTI U TOKU PSIHOFARMAKOLOŠKE
TERAPIJE
S. Loga (YU)
UTICAJ POLA NA EFEKTE NEUROLEPTIČNE TERAPIJE
M.Fiedrih (A)
PATHOPLASTIC FAKTORS IN ADOLESCENT PSYCHOSIS
V. Predescu, A. Niturad, L.C. Alexandescu, R. Mihailescu (R)
EVOLUTIVE ACTUALITIES OF SCHIZOPHRENIA IN RELATION OF ITS TYPE OF ONSET
I.Temkov (BG)
PHARMAKOGENER GESTALTWANDEL DER AFFEKTIVEN PSYCHISCHER SYNDROMEN
S. Vučković, E. Till, B. Soldatović(YU)
69
O PATOMORFOZI PSIHIČKIH POREMEĆAJA MIGRANATA
M. Pejović (YU)
PROMENE U KLINIČKOJ SLICI PSIHONEUROZA
K.Pospešil – Završi (YU)
O POJAVI NOVIH OBLIKA SEKSUALNO MOTIVIRANIH DJELA UBOJSTVA U NAS, KOD
PSIHIJATRIJSKE POPULACIJE
Discussion
Thurusdey, September 11, 1986.

Discussion on posters
Room „ C“
B. Gačić (YU)
PROMENE PATOLOGIJE MENTALNOG ZDRAVLJA – NOVI PROGRAM I STRATEGIJE ZA
REŠAVANJE
E. Klaus (DDR)
EVALUTIVE ERHEBUNGEN ZUR WERTUNG DER PSYCHIATRISCHEN VERSORGUNG
..
G.E. Kuhne, H.D. Hempel, G. Keoselowski (DDR)
CLASSIFICATION OF PSYCHOTIC STATES – RESULTS OF MATHEMATICAL APPROACH ( TO
MAIN TOPIC)
Z. Ćatović (YU)
EHO DIVERGENCE DUHOVNE I MATERIJALNE SFERE MODERNOG ČOVJEKA
KOD IPOLJAVANJA RAZNIH PSIHIČKIH SLIKA
S. Riđanović (YU)
AKTUELNI PROBLEMI PSIHIJATRIJSKE SEMIOLOGIJE
S.Todorov, i. Bontschewa (BG)
..
UBER DAS GEGENSEITIGE VERSTEHEN DER PSYCHISCH KRANKEN IM DIALOG
A. Janča, K. Vujošević, M. Mraković (YU)
PATOPLASTIČNI UTICAJ SOCIOKULTUROLOŠKIH FAKTORA NA OBLIK MENTALNOG
POREMEĆAJA – NAŠA ISKUSTVA
W.Maschewa, I. Bontschewa, J. Tschawdarowa (BG)
EKSPERIMENTAL – PSYCHOLOGISCHE UNTERSUCHUNG DES SO GENANNTEN „ DEFEKT“
BEI SCHIZOPHRENIE
R. Danziger (A)
ZUSAMMENHANGE VON MILIEU UND SYPMTOMATIK BEI AKUT SCHIZOPHRENEN
A.Dimitrova,V. Chokalova (BG)
DIFFERENCES IN SEX ABOUT THE BEGGINING OF SCHIZOPHRENIA
M. Jašović – Gačić, R. Paunović, G. Nikolić (YU)
BIOLOGICAL CORELLATES OD SCHIZOPHRENIA: CLINICAL FEATURES, SOFT NEUOLOGICAL
SIGNS, CT SCANS ( COMUTED TOMOGRAPHY)
V. Kutleša (YU)
PROMJENE PATOMORFOZE DUGOTRAJNO HOSPITALIZIRANIH SHIZOFRENIH PACIJENATA
V. Folnegović – Šmalc, Z. Folnegović (YU)
PROMJENE DIJAGNOZA KOD VIŠEKRATNO HOSPITALIZITRANIH PSIHOTIČNIH BOLESNIKA
N.Michailov, O. Tanchev, T. Todorov (BG)
REGREDIENT CHANGE IN THE COURSE OF THE CHRONIC SCHIZOPHRENIA
S. Stoyanov, S. Haralamov (BG)
NEW CONCEPTS ON PATHOMORPHOSIS OF HALUCINATIONS IN SCHIZOPHRENIC PATIENTS
M.Lazarescu. N. Fnasescu, R. Ricman, R. Katanici, D. Popescu, R. Novac (R)
70
MODIFICATIONS IN NOSOLOGICAL STRUCTURE OF ADDMISSIONS IN PSYCHIATRIC
HOSPITALS IN BANAT REGION AT A 15 YERS INTERVAL ( 1970-1985)
M.Lazarescu, D Schrepler, R. Peleneagra, M. Jenciu, F. Grangure (R)
CHANGES IN THE CLINICAL ASPECT OF SCHIZOPHRENIA FOUND WITH ADDMISSION
OCCASIONS: A STUDY AT A 15 YERS INTERVAL ( 1970-1985)
M.Lazarescu (R)
A STUDY ON SOCIAL – PROFESIONAL EVOLUTION OF ENDOGENEOUS PSYCHOSIS
N. Videv (YU)
KLINIČKE FORME I TOK HEREDITARNO OPTEREĆENIH SHIZOFRENIJA
( LONGITUDINALNA KOMPARATIVNA STUDIJA)
T. Todorov, J. Samourkov, G. Kotzilkov (BG)
PATHOMORPHOSIS OF THE ENDOGENCUS PSYCHOSES AMONG PSYCHIC ILL MEMBERS OF
FAMILY
D.Kojčev, L. Kostich (BG)
EINIGE ASPEKTEN DER PARANOISCHEN WAHNBILDUNG
LJ. Jovičević, N. Vidić, M. Drakulevska, Lj. Marković, D. Kaluđerović, B. Marjanović (YU)
NEKE KARAKTERISTIKE PATOMORFOZE SHIZOFRENIH PSIHOZA U NAŠIM USLOVIMA
S. Samardžić (YU)
SLUČAJ PATOMORFOZE PARANOIDNOG SIMTOMA
I.Gy. Magyar, I. Magyar, Gy. Molnar, Gy.Kanyo – koning (H)
SCHIZOAFFECTIVE PSYCHOSIS: A NOSOLOGICAL AND/ OR BIOLOGIC ENTITY
Z. Janka, I. Szentistvany, J. Szilard (H)
MOOD- CONGRUENT AND MOOD – INCONGRUENT PSYCHOTIC FEATURES IN AFFEKTIVE
DISORDERS
Gy. Solti (H) ..
CHARACTERISCHE ZUGE DER INHALTSBILDUNG VON DEN ZYCLOIDEN PSYCHOSEN HEUTE
UND IN DER ALTEN ZEIT ( 1868-1890)
G.Dodig (YU)
ANKSIOZNOST I DEPRESIJA – DIFERENCIJALNO DIJAGNOSTIČKE TEŠKOĆE ILI POSLJEDICA
PROMENLJIVOSTI KLINIČKE SLIKE DEPRESIJE
S. Aleksievski (YU)
AFEKTIVNE PATOMORFOZE U TOKU NEUROLEPTIČNE TERAPIJE PSIHIČKIH POREMEĆAJA
RAZVOJNOG DOBA
G.Getev, K. Koltschev, N. Vrantscheva, Z. Milkov (BG)
INTENZIVE BEHANDLUNG DER ANGEREKTEN PSYCHISCHE KRANKEN
G.Getev, K. Koltschev, N. Vrantscheva, Z. Milkov (BG)
BEHANDLUNG DER RESISTENTEN DEPRESSIVEN ZUSTANDE
R.Vrasti (R)
RELATIONSHIP BETWEEN PERSONALITY AND DEPRESSION DISORDERS STUDY ON
PERSONALITY INVENTORIES
Lj. Borišev (YU)
PROMENE STRUKTURE OTPUSNIH DIJAGNOZA DEPRESIVNIH STANJA NA NPK U NOVOM
SADU U PERIODU OD 15 GODINA ( 1970.- 1985.)
G. Kojchev, L. Kostich (BG)
EINIGE ASPEKTEN DER PARANOISCHEN WAHNBILDUNG
E. Shopova, P. Dontschev (BG)
CHANGES IN AGGRESSIVENESS OF DEPRESSIVE PATENTS
M.Drakulevska, D. Kaluđerović, N. Vidić, Lj. Jovičević, V. Zorić ( YU)
NEKE KARAKTERISTIKE INVOLUTIVNIH DEPRESIJA NA NAŠEM ODELJENJU
G.Lazarević, B. Zamurović, V. Zorić, Lj. Marković, B. Marjanović (YU)
ANALIZA PRVIH HOSPITALIZACIJA NA AKUTNOM ŽENSKOM PSIHIJATRIJSKOM ODELJENJU
B. Zamurović, G. Lazarević, Lj. Jovičević, M. Drakulovska, R. Mrakić (YU)
PSIHOZE I TRUDNOĆA – NAŠA ISKUSTVA
Lj. Jovičević, N. Vidić, M. Drakulevska, Lj. Marković, D. Kaluđerović, B. Marjanović (YU)
NEKE KARAKTERISTIKE PATOMORFOZE SHIZOFRENIH PSIHOZA U NAŠIM USLOVIMA
71
G. Čadlovski (YU)
NEKE DILEME OKO ATIPIČNIH DEPRESIJA
D. Jeroham, A. Angelov (BG)
SOME FAKTORS RELATED TO PATHOMORPHOSIS OF ALCOHOLISM
D. Kozarić – Kovačić. Ž. Skoličić, F. Stanetti (YU)
KOMPARACIJA PATOMORFOZE ALKOHOLNIH PSIHOZA U 30- GODIŠNJEM RAZDOBLJU
M. Đerić (YU)
DELIRIUM TREMENS I TOK U USLOVIMA SAVREMENOG LEČENJA
M. Marković (YU)
ZAVISNOST PROGRESIJE MENTALNE DETERIORACIJE ALKOHOLIČARA OD DUŽINE
TRAJANJA OVISNOSTI
P. Dontschev (BG)
BEHAVIOURAL MASKS OF PSYCHIC CRISES
B. Temesvary, I. Boncz, L.P. Pallag (H)
SUICIDE AFTERICARE IN SZEGED
B. Temesvary, J. Szilard (H)
SELBSTMORD ALS KRISEN SYMTOMWANDEL
S. Šakić (YU)
KLINIČKI OBLICI PRESUICIDALNOG SINDROMA
Ž. Kastratović i sarad. (YU)
ADOLESCENTNA KRIZA IDENTITETA JUČE, DANAS I SUTRA
M.Ćurčić (YU)
ISTORIJAT RAZVOJA SLUŽBI ZA POMOĆ PUTEM TELEFONA, LJUDIMA KOJI SU U KRIZI, U
JUGOSLAVIJI
A. Slavova (BG)
STRESSFUL LIFE EVENTS AND ONSET OF PSYCHIATRIC ILLNESS IN LATER AGE
S. Samardžić (YU)
PATOMORFOZA MANIČNOG SINDROMA
G. Kojchev, R. Milev (BG)
DIE TRAUME BEI DEN ENDOGENEN DEPRESSIONEN
M. Janša (YU)
ODNOS EGO KONTROLE I FENOMENOLOGIJE POREMEĆENOG PONAŠANJA U NEKIM NAŠIM
SOCIOKULTURNIM ŽIVOTNIM SREDINAMA
D.Griva (YU)
NEKI FAKTORI PSIHOTIČNE DEKOMPENZACIJE VOJNIKA ZA VREME SLUŽENJA VOJNOG
ROKA
L. Martinovich – Babić (YU)
PRIKAZ PSIHOIPATOLOŠKIH ISPOLJAVANJA MEĐU PRIPADNICIMA TALIJANSKE
NARODNOSTI U GRADU RIJECI
D. Marinković (YU)
PATOPLASTIKA PSIHOZA NA KOSOVU
S. Bošnjaku (YU)
NEKE KARAKTERISTIKE PSIHOZA U SAP KOSOVO
S. Ostrogonac (YU)
PROMENE PATOMORFOZE NEUROTIČNIH SINDROMA U ZADNJIH 20 GODINA KOD
BOLESNIKA LEČENIH NA INSTITUTU ZA NEUROLOGIJU, PSIHIJATRIJU I ZAŠTITU
MENTALNOG ZDRAVLJA U NOVOM SADU
I. Kovačević (YU)
KARAKTER NEUROZA
K. Vujošević,V. Nedeljković (YU)
STRUKTURA LIČNOSTI I DELIKVENCIJA
D. Švrakić (YU)
POREMEĆAJI LIČNOSTI: METODOLOGIJA
P. Lazić, S. Mešterović, L. Kukolj (YU)
ODNOS PREMA RADU, ODNOS PREMA DUŠEVNOM ZDRAVLJU
72
Gy. Altomare, L. Dome (H)
SOME DIFFERENTIAL DIAGNOSTIC ASPECTS OF BORDERLINE SCHIZOID AND
SCHIZOTYPAL PERSONALITY DISORDERS
M. Nikolić (YU)
BORDOLINE SINDROM – BOLEST SAVREMENOG DOBA
..
L .Dome, Gy. Altomare (H)
GUIDELINES AND EXPERIENCES IN THE PSYCHOTERAPY OF BORDELINE CASES
..
L.Dome, Gy. Altomare (H)
HYPOCHONDRIAC REACTION; PERSONALITY ASPECTS AND PERCIPITATING LIFE EVANTS
M.Goreta (YU)
KATAMNESTIČKO VREDNOVANJE POUZDANOSTI DIJAGNOZE GRANIČNOG SLUČAJA
J.Caktaš, I. Urlić, V. Krolo (YU)
O PSIHOGENIM PSIHOZAMA – RETROSPEKTIVNO PRAČENJE I PROSPEKTIVNO
RAZMIŠLJANJE
E. Klaus (YU)
ANTIKONVULZIVE IN DER BEHANDLUNG ENDOGENER PSYCHOSEN
Thursdey, September 11,1986.
8.00 p.m. CONCERT „ RENAISSANCE“

10.00 p.m. WORKING DINNER FOR MEMBERS OF KURATORIUM ( in hotel „ Sloboda“)
Fridey, September 12,1986
Room „ A“
9.00 a.m.
G. Langer (A)
ENDOKRINOLOGY AND PSYCHIATRY
M.Arto (H)
THROUGH THE NEUROENDOCRINE WINDOW: AFFECTIVE DISORDERS
G. Laakmann (D)
DEPRESSION AND PHARMACOENDOCRINOLOGY
..
C.Hoschl (CS)
NEUROENDOCRINE TESTS IN PSYCHIATRY
..
Z. Peto (H)
REPRODUKTIVE HORMONES AND PSYCHIATRIC DISORDERS
K.Ernst (DDR)
TYPISERUNG DEPRESSIVER ERKRANKUNGEN DURCH DEN DEXAMETHASONHEMM –TEST?
E.Moussong – Kovach (H)
TWNTY YEARS LIAISON – PSYCHITRY IN ENDOCRINOLOGICAL DEPARTMENT
Discussion
4.30 p.m.
W. Walcher (A)
ZUM GESTALTWANDEL AFFEKTIVER ERKRANKUNGEN
P. Gaszner ( H)
CHANGES OF PSYCHOPATHOLOGY UNDER NEUROLEPTICS
J. Glatzel (D)
GESTALTWANDEL PSYCHIATRISCHER KRANKHEITSBILDER – EIN SEMANTISCHES
PROBLEM
73
V. Ivanov (BG)
CAUSES OF THE CONTEMPORARY PATHOMORPHOSIS OF MENTAL DISORDERS
Z. Ivanov (BG)
GESTALTWANDEL PSYCHISHER ERKRANKUNGEN UND GESTALTWANDEL DER
PSYCHIATRISCHEN NOSOGRAPHIE – METODOLOGISCHE PROBLEME DES HISTORISCHEN
VERGLEICHS
..
M.Schony (A) ..
DIE AUSWIRKUNGEN DER PSYCHIATRIE REFORM FUR LANGZEIT HOSPITALIZIERTE
PSYCHIATRISCHE PATIENTEN
S. Riđanović /YU)
KONCEPT SHIZOFRENIJE – NJEGOVA EVALUACIJA SA ASPEKTA EVOLUCIJE SHIZOFRENE
PSIHOZE
M.Kulenović )YU)
PATOMORFOZA KONVERZIVNE NEUROZE
B.Uglješić (YU)
EVULATIVNO – KLINIČKI ASPEKT MEŠANIH PSIHOZA
G.Hebenstreit (A)
CULTURAL – SPECIFIC PARANOID – PSYCHOSES IN THE WESTERN PART OF LOWER
AUSTRIA SINCE 1945
Discussion
Fridey, September 12, 1986.

Room „ B “
4.30 p.m.
T. Stankoushev (BG)
ANOREXIA NERVOSA AND HORMONAL DISORDERS
R. Yartzemirska (BG)
MENTAL DISORDERS IN GERIATRIC PATIENS WITH ENDOCRINE DISEASES
V. Pejoska – Gerazova (YU)
PSIHIČKI POREMEĆAJI I TIREOTOKSIKOZA
M. Mandić (YU)
DIABETES MELLITUS I PSIHIČKO STANJE
A. Sumrak (YU)
NEUROENDOKRINOLOŠKI ASPEKTI OBOLJENJA EKSTRAPIRAMIDALNOG SISTEMA
UDRUŽENI SA PSIHIČKIM POREMEĆAJIMA
N.Ilaković (YU)
STEREOIDNI EKSCES I MENTALNI POREMEĆAJ
M.Nenadović (YU)
KORELACIJA PSIHOSOMATSKOG ISPOLJAVANJA I OSCILACIJE ESTROGENA U
MENOPAUZI
S. Đurić (YU)
KORELACIJA NIVOA KORTIZOLA I NEUROLEPTIČNE TERAPIJE
Discussion
Friday, September 12, 1986

Room „ C „
74
3:30 – 4:30 p.m.
T. Todorov, S. Valev (BG)

GENTICAL FAKTORS, ENDOCRINE DISTURBANCES AND DEPRESSIVE SYNDROME
E. Till, S. Vučković, R. Lisulov, S. Drezgić, B. Soldatović (YU)
DIJAHRONA I FARMAKOGENA PATOMORFOZA AFEKTIVNIH POREMEĆAJA
E. Till, R. Lisulov, B. Soldatović, S. Drezgić (YU)
DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI ZNAČAJ NEUROENDOKRINOLOŠKIH TESTOVA U
DEPRESIVNIH POREMEĆAJA
M. Jakovljević, N. Bohaček, V. Plavšić, A. Mihaljević, D. Muk – Šeler (YU)
KONCETRACIJA 5-HT U TROMBOCITIMA I DEKSAMATAZONSKI TEST KOD
DEPRESIVNIH BOLESNIKA
G. Čadlovski (YU)
NAŠA ISKUSTVA SA DEKSAMETAZONSKIM TESTOM
Z. Rihmer (H)
THE DAXAMETHASONE SUPPRESSION TEST AND RESPONSE TO M A O INHIBITORS
IN ENDOGENEOUS DEPRESSION
I.Timotijević (YU)
BIOLOŠKI MARKERI U AFEKTIVNIM BOLESTIMA
V. Folnegović – Šmalc, V Durrigl, D. Hodoba, M. Meštrović, Z. Folnegović (YU)
METABOLIZAM KATEHOLAMINA KOD BOLESNIKA LIJEČENIH ANTIDEPRESIVIMA
S. Stoyanov, L. Shishkova (BG)
FURTHER ON LITHIUM PROPHILAXIS IN PSYHIATRIC PATIENTS WITH ENDOCRINE
DISORDERS
H. Kluge, G. E. Kuhne (DDR)
CALCIUM – COLMODULIN IN BIOCHEMICAL CINCEPTS OF PSYCHOSES
A. Nemeth, R. Frater, Gy. Bagdy, M. Arato (H)
DOPAMIN – BETA – HYDROXYLASE ACTIVITY AND PARANOIDITY
E.Frecska (H)
HORMONE RESPONSES TO FENTANYL IN DEPRESSIVE AND NORMAL SUBJECTS:
EFFECT OF TIME OF DAY
R. Uebelhack (DDR)
HYDROXYLATION OF PHENYLALANINE IN ENDOGENEOUS PSYCHOSES
T Stankoushev, T. Stankousheva, P. Tshafarov (BG)
DEPRESIVE DISORDERS ASSOCIATED WITH ITSENKO – CHSHINGS DISEASE
S. Stojanov, S. Haralamov (BG)
THERAPEUTIC PROBLEMS IN SCHIZOPHRENIC PATIENTS ASSOCIATED WITH
ENDOKRINE – GENETIC DISEASES
S. Đukić- Đoković (YU)
PATOANATOMSKI SUPSTRAT ENDOKRINIH POJAVA KAO POSLEDICE DEJSTVA
NEUROLEPTIKA U TRETMANU SHIZOFRENE PSIHOZE
N. Ilanković (YU)
PARANOIDNA STANJA I HORMONSKI STATUS
B. Vidić, I. Jovanović (YU)
ENDOKRINI POREMEĆAJI KOD ANOREKSIJE NERVOZE
M.Dragović, P. Radović (YU)
PSIHOENDOKRINI SINDROM U NAŠOJ AMBULANTNOJ PRAKSI
S. Sogić (YU)
AKTUELNI PROBLEMI KLASIFIKACIJE, SEMIOTIKE I PROGNOZE POSTPARTALNIH
PSIHOZA
O. Tanchev, T. Todorov (BG)
TRETMENT OF THE MEDICAMENTOUSLY INDUCED HYPERPROLACTINAEMIA WITH
PRLODEL IN PSYCHIC ILL WOMWN
L. Vlajin, S. Miljković, B. Lazarević, M. Dimić (YU)
75
NIVO PROLAKTINA U POSTPARTALNIM STANJIMA
V. Diligenski (XU)
SINDROM NAPUŠTANJA I POJAVA HIPERTIREOZE
T. Manevski (YU)
PREVALENCA I DIJAGNOSTIČKE METODE PSIHIČKIH POREMEĆAJA KOD DIABETES
MELLITUSA
Friday, September 12,1986.

Room „C“
4:45- 5:45
U. Gabor (H)
AN OUTSTANDING FIGURE OF MIDDLE – EUROPEAN PSYCHIATRY: LASLO MEDUNA
J. Dombay, F. Pecze (H)
GLOSSES ON HYSTORY OF UNIVERZITIES – HISTORY OF DIFFERENTIATION OF
NEUROLOGY AND PSYCHIATRY IN THE ORGANIZATION OF THE MEDICAL
UNIVERZITY AT BUDAPEST
O. Harmat, G. Hebenstreit (A)
PSYCHIATRIC ASPECTS OF THE RESEARCH – WORK OF GEZA ROHEIM THE
HUNGARIAN PSYCHOANALYST
A. Marinov (BG)
HISTORY OF MONESTABLISHMENT PSYCHIATRY IN BULGARIA
K. Bešlin (YU)
ISTORIJA PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U VRŠSCU
A. Olari, M. Lazarescu (R)
PSYCHIATRY HYSTORY IN BANAT ( OLTENIA AND SEVERIN)
Đ. Sakač, I. Pančić (YU)
PRILOG IZ ISTIRIJE RAZVOJA NEUROPSIHIJATRIJSKE SLUŽBE U SUBOTICI
PSIHIJATRIJSKI ASPEKT ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNIŠTVA U SEVERNOJ
BAČKOJ OD 1885 – 1905.g.
D. Jagodić (YU)
POSTANAK I RAZVOJ NEUROPSIHIJATRIJSKE BOLNICE „ KOVIN“ U KOVINU
I. Pančić, Đ. Sakač (YU)
PSIHIJATRIJSKI ASPEKTI ZDRAVSTVNOG STANJA STANOVNIŠTVA
U SUBOTICI OD 1870-1880.
POČECI RADA PSIHIJATRIJSKOG ODELJENJA U SUBOTICI SA
OSVRTOM NA PATOLOGIJU OD 1897-1907.
N. Kapor – Stanulović )YU)
JEDNO TUMAČENJE MENTALNO – HIGIJENSKIH PRINCIPA U DALMACIJI
POČETKOM XIX VEKA
M. Kulanović (YU)
POLA STOLJEĆA PSIHIJATRIJE U HRVATSKOJ – PRISTUP ISTRAŽIVANJU
B. Belev (YU)
IZ POVIJESTI RAZVOJA PSIHIJATRIJSKE MISLI U HRVATSKOJ U XIX STOLJEĆU
Lj. Radovančević (YU)
STOLJEĆE ALTERNATIVNE MEDICINE NA TLU JUGOSLAVIJE – POČECI
HOMEOPATIJE U SLAVONIJI PRE FIN DE SIECLE-A
S. Sirovica (YU)
STOLJEĆE ŠIBENSKE PSIHIJATRIJE
76
P. Kelemen (H)
THE EMERGENCE OF ALCOHOLISM IN THE HISTORY OF HUNGARIAN PSYCHIATRY
D. Ilić – Supek, M. Koršić, L. Opačić, J. Bačić (YU)
UTJECAJ VASOPRESINA NA PAMĆENJE KOD KRONIČNIH ALKOHOLIČARA
A. Dimitrova, T. Ilivanova, I. Voinov, K. Rachev, V. Macheva, S.
Lekova,V. Chakalova (BG)
ON THE PROFESSIONAL STRESS IN PSYCHIATRES
A. Frecska (H)
ATTACHMENTS AS MODULATORS OF PSYCHOLOGY AND ALTERANTS OF
CONSIOUSNESS IN RITUAL EXPERIENCE
B. Szecsz, Gy. Karpaty (H)
FOLLOW UP STUDY IN TREATMENT OF NEUROTIC OUTPATIENTS
A. Szasz, Z. Peto (H)
THERAPEUTIC EXPERIENCES WITH NEUROTIC PATIENTS
B. Šubić (YU)
GRADNJA ZAVODA ZA UMOBOLNE STENJEVAC KRAJ ZAGREBA (1877 – 1879)
M. D. Pavićević (YU)
ISTORIJSKI RAZVOJ I PROBLEMI PRIHVATANJA PSIHIJATRIJE U SR CRNOJ GORI
D. Mitrović (YU)
ISTORIJA ZBRINJAVANJA PSIHIJATRIJSKIH BOLESNIKA U VOJVOĐANSKIM
MANASTIRIMA
S. Stoyanov, S. Haralamov (BG)
ONEROID DELIRIUM PATHOMORPHOSIS IN SECONDARY BLINDED PATIENTS
I. Stoimenov, R. Stoichev, N. Obreshkov, M. Alexandrov, V. Voinov (BG)
ABOUT THE PROGNOSTIC SIGNIFICANCE OF COMPUTERIZED TOMOGRAPHIC
SCANS STUDIES OF SCHIZOPHRENIC PATIENTS
R. Stoichev, J. Stoimenov, N. Obreshkov, M. Alexandrova, V. Voinov (BG)
COMPUTED TOMOGRAPHY SCAN STUDIES OF HEREDITARY BURDENED AND
UNBURDENED SHIZOPHRENIC PATIENTS
M. Deheleanu, P. Deheleanu (R)
SOME OPINIONS ABOUT ICD-LO-WHO PROJECT
B. Deih Eleanu (R)
FAMILY REPRESENTATION AT DEPRESSIVE PATIENT, A RESEARCH BY MEANS OF
F.M.B.U. ( PREPIS)
D. Schrepler, M. Lazarescu (R)
A STUDY ON EPIDEMIOLOGY OF SCHIZOPHRENIA IN BANAT
R. Ricman (R)
SOPHRONIC FIELD ( KETCH OF HYPOTESIS)
E.Galebova, G. Dimova (BG)
SPECTRAL EEG ANALYSIS IN PATIENTS SUFFERING FROM FUNCTIONAL
PSYCHOSES
N. Polovina (YU)
LOKUS KONTROLE U PSIHODIJAGNOSTICI I PSIHOTERAPIJI
D.Matas, N. Jagetić, I. Golub (YU)
EVOLUCIJA PSIHIJATRIJSKIH PREGLEDA VOZAČA MOTORNIH VOZILA U SR
HRVATSKOJ
C. Kafedžiski (YU)
FENOMEN SPECIJALIZACIJE I GENERALIZACIJE U REHABILITACIJI
PSIHIJATRIJSKIH PACIJENATA
M. Paschu (YU)
EVP PRE I ZA VREME NEUROLEPTIČNE TERAPIJE PSIHIČKIH
POREMEĆAJA RAZVOJNOG DOBA
L. Ilievska, M. Naumova (YU)
PSIHOLOŠKA I ELEKTROENCEFALOGRAFSKA ISPITIVANJA SOCIOPATSKIH
LIČNOSTI
77
D. Kostić (YU)
DIJAGNOSTIKOVANJE PSIHOORGANSKOG SINDROMA U DISPANZERSKIM
USLOVIMA
M. Protić, V. Hilijer – Kolarov (YU)
MOGUĆNOSTI STOMATOLOŠKOG LEČENJA U BOLESNIKA SA MENTALNIM
POREMEĆAJIMA
U. Uzelac (YU)
PRIKAZ NEUROPSIHOLOŠKIH ISPADA – TRANSAKCIONO
S. Grubač (YU)
ULOGA SOCIJALNIH FAKTORA U FORMIRANJU GRANIČNIH ORGANIZACIJA
LIČNOSTI
E. Kušmić (YU)
PSIHOORGANSKI SINDROM U KONTEKSTU BOLESTI OVISNOSTI
A. Kušmić (YU)
CEREBRALNA DISRITMIJA I ALKOHOLNA BOLEST
B. Miljanović, N. Polovina (YU)
STRUKTURA TERAPIJSKOG TRETMANA NEUROZA U DNAVNOJ BOLNICI VMA
V. Petrović, R. Palestra, G. Bajac, B. Ivanović (YU)
KOMPARATIVNA ANALIZA STRUKTURE LIČNOSTI NARKOMANA U ODNOSU NA
LIČNOST ALKOHOLIČARA
R. Palestra, S. Petrović, V. Petrović (YU)
NARKOMANIJA U JUGOSLAVIJI OD PRVIH POJAVA DO DANAS SA POSEBNIM
OSVRTOM NA KRIMINALITET
Z. Petrović (YU)
UTICAJ DROGA NA PLOD U TOKU TRUDNOĆE
B. Mandić, T. Tadić- Ogrin (YU)
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA SHIZOAFEKTIVNIH PSIHOZA
J. Kirov (BG)
IVO ANDRIĆ ALS PSYCHOPATOLOGE
Feiday, September 12, 1986.

9.00 p.m.
Hotel „ Sloboda“ Kristalna Sala
GALA DINNER
Saturday, September 13, 1986.

Room „ A “
HISTORY OF PSYCHIATRY IN DANUBE RELATED COUNTRIES
Presidency: G. HOFMANN, V. PREDESCU, N. PERIŠIĆ

..
9.00-9.20 a.m. G.E KUHNE (DDR + D+ CH)
9.20-9.40 a.m. H WYKLICKY (A)
9.40-10.00 a.m. E VENCOVSKY, J. MOLČAN )CS)
10.00-10.20 a.m. I. HUSZAR, R. FRATER (H)
10.20-1040 a.m. Break
PRESIDENCY: J. MOLČAN, H.. WYKLICKY, M. KULENOVIĆ
10.40-11.00 a.m. N. PERIŠIĆ (YU)
78
11.00-11.20 a.m. V. PREDESCU (R)
11.20-11.40 a.m. I. TEMKOV (BG)
11.40-12.00 a.m. G.V. MOROZOV (su)
12.00 a.m. CLOSING CEREMONY

2.00 p.m. PHOTO- SAPHARY TO KOPAČEVSKI RIT
ДВАНАЕСТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У
МЕДИЦИНИ
Организатор:ДРУШТВО ЛЕКАРА САП ВОЈВОДИНЕ – ПОДРУЖНИЦА СОМБОР

У САРАДЊИ САМЕДИЦИНСКИМ ЦЕНТРОМ „ ДР РАДИВОЈ
предсеник Друштва лекара Сомбор – Апатин

Др Владимир ПАНИЋ
секретар Дванаестих сомборских медицинских дана
Др Душан ПОПОВИЋ
Покровитељ манифестације
ОПШТИНСКА КОНФЕРАНЦИЈА ССРН ВОЈВОДИНЕ- СОМБОР
Време одржавања
8. до 11. јуна 1988. године
Место одржавања.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
ПРЕДСЕДНИК
Др Јосип ЛУКАЧЕВИЋ
79
Чланови:
проф. др Радислав БОРОТА
рим. др Љубомир ЦВЕТИЋ
прим. др Стеван ЧИЧОВАЧКИ
прим. др Прадраг ДЕВИЋ
др Слбодан ДЕДИЋ
др Видоје КУЛУЋ
прим. мр. фар. Светислав НИКОЛИЋ
прим. др Слободан ШАРАЦ
др Јанош ШАМУ
прим. др Миодраг ВУКОВИЋ
др Милош БОЖИЧКОВИЋ
мр.фар. Тибор БАЛИНТ
др Петер ИВАЧИЋ
др Снежана ЛАЗИЋ
др Гојко МИШКОВИЋ
др Богдан НИКОЛИЋ
др Никола ПОЗДЕР
др Верица СВИЛАР
др Милан ЗУРКОВИЋ
Гизела ЖУЖИЋ, Татјана СИМИЋ -техники секретари
Филип ТОМИЋ, финансијски стручњак
Душан МАШИЋ, дизајн
Јанош КИШКАРОЉ, организатор штампе
Штампа: ДНЕВНА БОЛНИЦА - СОМБОР
Председник одбора:
Обрад ЧВОКИЋ, председник Извршног већа СО Сомбор
Петар МИШКОВИЋ, председник СО Сомбор
80
Слободан БАША, председник ОК СКВ Сомбор
прим. др Живорад СМИЉАНИЋ, председник ОК СКВ Апатин
Аладар ХАРТЛИ, председник Председништва ОК ССРНВ Сомбор
Јоза КОЛАР, председник ОВССВ Сомбор
прим. др Томислав ПАВЛОВИЋ, председник комитета за здравље и социјалну
заштиту Скупштине САП Војводине
Стеван МИХАЈЛОВИЋ, секретар СИЗ за здравство САП Војводине
Љубиша МИЉЕВИЋ, секретар СИЗ за пензијско - инвалидско осигурање САП
Војводине
Радмила ВУЈКОВИЋ, секретар СИЗ за здравство Сомбор
Акад. проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ
проф. др Лазар ЛЕПШАНОВИЋ, председник Председништва
Друштва лекара Војводине
ПРОГРАМ
Четвртак, 9. јуни.
Велика сала Народног позоришта
08. 00 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ
08. 30 часова: Пауза и коктел
09.00 часова
С. Стефановић:
МЕСТО И УЛОГА ФУНКЦИЈСКИХ ИСПИТИВАЊА – ЈУЧЕ, ДАНАС
СУТРА
Б. Борота
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА КАО ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНА ОБЛАСТ
МЕДИЦИНЕ
М. Куленовић
ХУМАНИЗАЦИЈА МЕДИЦИНЕ
Пауза
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ

СИСТЕМА
10.00 часова
М. Здравковић
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА
КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА И ЊИХОВ ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА
ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
М. Остојић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА ПОМОЋУ
ИНВАЗИВНИХ МЕТОДА
М.Симин, С. Маркош
УЛТРАЗВУКА
Д. Иванчевић
РАДИОАКТИВНИХ ОБЕЛЕЖИВАЧА
81
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У АНГИОЛОГИЈИ
Дискусија
Пауза
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ХЕМОСТАЗЕ И

ХЕМАТОПОЕЗЕ
С. Стефановић
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ХЕМАТОПОЕЗЕ И ХЕМОСТАЗЕ
И ЊИХОВ ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА ЛЕКАРЕ ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
М. Ристић
ФУНКЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ЕРИТРОЦИТОПОЕЗЕ
С. Стефановић
ФУНКЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ЛЕУКОЦИТОПОЕЗЕ
A. Лучић
ФУНКЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ХЕМОСТАЗЕ
М. Радовић
ПРИЛОГ ТРАНСФУЗИОЛОГА ФУНКЦИЈСКОМ ИСПИТИВАЊУ
Дискусија
16.30 часова
Р. Кушић, С. Ранђеловић и сарад.
ФУНКЦИЈСКИ ТЕСТОВИ У КЛИНИЧКОЈ ТОКСИКОЛОГИЈИ
С. Ранђеловић, Р. Кушић и сарадници
ФУНКЦИЈСКИ ТЕСТОВИ У НЕФРОТОКСИКОЛОГИЈИ
Дискусија
М. Живковић
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У РЕУМАТОЛОГИЈИ И ЊИХОВ
ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
Б. Варгазон
ИМУНОЛОШКА ИСПИТИВАЊА У РЕУМАТИЧНИМ БОЛЕСТИМА
Дискусија
Ш. Гроза
СПЕЦИФИЧНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У
ИНФЕКТОЛОГИЈИ
Дискусија
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
08.00 часова
Б. Штангл
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА РЕСПИРАЦИЈСКОГ СИСТЕМА И
ЊИХОВ ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
Ђ. Табори:
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА КАРДИОРЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
ПОМОЋУ ГАСНЕ АНАЛИЗЕ АРТЕРИЈСКЕ КРВИ У МИРОВАЊУ И ПОД
ОПТЕРЕЋЕЊЕМ
82
П. Ребић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА КАРДИОРЕСПИРАЦИЈСКОГ СИСТЕМА
ПОМОЋУ ДИФУЗИЈСКОГ КАПАЦИТЕТА ЗА
УГЉЕНМОНОКСИД
Дискусија
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНОГ

ТРАКТА
09.00 часова
П. Девчев
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКОГ ИСПИТИВАЊА ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНОГ
ТРАКТА И ЊИХОВ ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА ЛЕКАРА ОПШТЕ
МЕДИЦИНЕ
В. Бидаков
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ЈЕДЊАКА И ЖЕЛУДЦА
Љ. Глишић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ТАНКОГ ЦРЕВА
П. Симић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
М. Нешковић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ПАНКРЕАСА
П. Давичев
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ЈЕТРЕ И ЖУЧНИХ ПУТЕВА
Дискусија
Пауза
М. Дедић, Ж. Фућкар
САВРЕМЕНА МАКРОСКОПСКА МОРФОЛОШКА ДИЈАГНОСТИКА
16.30 часова
С. Латиновић
СПЕЦИФИЧНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ОФТАЛМОЛОГИЈИ
Дискусија
В. Шуловић
СПЕЦИФИЧНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У ГИНЕКОЛОГИЈИ
И ОПСТЕТРИЦИЈИ
Дискусија
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА УРОПОЕТСКОГ ТРАКТА
17.30 часова
М. Радонић
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА БУБРЕГА И ЊИХОВО
ДИЈАГНОСТИЧКО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
В. Седлак
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА УРОПОЕТСКОГ СИСТЕМА ПОМОЋУ
РАДИОАКТИВНИХ ОБЕЛЕЖИВАЧА
Г. Боршо
ТИПОВИ ПРОТЕИНУРИЈЕ, ЕНЗИМУРИЈА И ИЗЛУЧИВАЊЕ ТАМ ХОРСФАЛ-
ОВА ПРОТЕИНА У ПРОЦЈЕНИ РАНИХ
ФУНКЦИЈСКИХ ОШТЕЋЕЊА БУБРЕГА
Дискусија
83
СПЕЦИФИЧНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У ПЕДИЈАТРИЈИ
08.30 часова
Д. Вуковић
МОРФОЛОГИЈА РАНОГ ОТКРИВАЊА УРОЂЕНИХ ПОРЕМЕЋАЈА
А. Крстић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У ГЕНЕТИЦИ
Дискусија
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ЕНДОКРИНОГ СИСТЕМА И

МЕТАБОЛИЗМА
09.30 часова
З. Шкрабало
СУВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У ДИАБЕТЕС МЕЛИТУСУ
Т. Ивковић
ФУНКЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ПОРЕМЕЋАЈА ИСХРАНЕ И
ХИПЕРЛИПИДЕМИЈА
Љ. Бабић
ФУНКЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ
Л. Лепшановић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА НАДБУБРЕЖНИХ ЖЛЕЗДА У ПРАКСИ
ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
П. Цвитковић
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ПОРЕМЕЋАЈА РЕПРОДУКЦИЈЕ
Дискусија
Пауза
ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ИМУНУЛОШКОГ СИСТЕМА
11.30 часова
А. Дујић
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА ИМУНОЛОШКОГ СИСТЕМА И
ЊИХОВ ДИЈАГНОСТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЗА ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ
Д. Декарис
САВРЕМЕНЕ МОГУЋНОСТИ ФУНКЦИЈСКИХ ИСПИТИВАЊА У АЛЕРГИСКИМ
БОЛЕСТИМА
A. Дујић
МОГУЋНОСТИ И ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНА ИМУНОСУПРЕСИЈЕ
A. Каштелан
ЗНАЧАЈ ИСПИТИВАЊА ХЛА СИСТЕМА У ПРАКТИЧНОЈ МЕДИЦИНИ
Дискусија
84
Субота 11.јуни
Свечана сала старе Градске куће
СПЕЦИФИЧНА ИСПИТИВАЊА У
ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГИЈИ
08.3О часова
В. Петрић, М. Орешковић, З. Толић, Н. Пипић
НОВИЈИ ПОГЛЕДИ НА ФУНКЦИЈЕ НОСА И ПАРАНАЗАЛНИХ ШУПЉИНА
B. Кекић, М. Дубровица
ТОПОДИЈАГНОСТИКА КЛЈЕНУТИ ЛИЧНОГ ЖИВЦА
D. Милошевић
ЕЛЕКТРОНСТАГМОГРАФИЈА У ДИЈАГНОСТИЦИ
ВЕСТИБУЛАРНИХ СИНДРОМА
Р. Тополац
ТИМПАНОМЕТРИЈА У ИСПИТИВАЊУ ФУНКЦИЈЕ СРЕДЊЕГ УХА
Дискусија
Пауза
СПЕЦИФИЧНА ИСПИТИВАЊА У СТОМАТОЛОГИЈИ
10.35 часова
М. Карапанџић
ОСОБЕНОСТИ ТУМОРА ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА
Б. Димитријевић
ЦЕЛИНА УСНЕ ДУПЉЕ, ПРЕДУСЛОВ ОБНОВЕ ГОВОРА
Р. Спајић, Н. Смиљанић
BLOWOUTH ФРАКТУРЕ ОРБИТЕ – ФУНКЦИЈСКА
ДИЈАГНОСТИКА И ТЕРАПИЈА
В. Кафеџиска
УТИЦАЈ ХУМАНЕ ПЉУВАЧКЕ НА ПРОЦЕС ФИБРИНОЛИЗЕ У УСТИМА
Д.Ђајић
АНАТОМСКА И ФУНКЦИЈСКА ДЕЗИНТЕГРАЦИЈА
ПАРАДОНЦИЈУМА У ТОКУ ПАРАДОНТОПАТИЈЕ
М. Крстић, Ж. Мартиновић
ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОМИОГРАФИЈЕ И ГНАТОДИНАМОМЕТРИЈЕ У
СТОМАТОЛОГИЈИ
Дискусија
Мала сала Народног позоришта
9.00 часова
Кнежевић, М. Биро
САВРЕМЕНЕ МОГУЋНОСТИ ФУНКЦИЈСКОГ ИСПИТИВАЊА У
ПСИХОФИЗИОЛОШКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Дискусија
85
Пауза
Б. Барац
САВРЕМЕНА ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У НЕУРОЛОГИЈИ
С. Кнежевић
ФУНКЦИОНАЛНИ НЕУРОИМАГИНГ
М. Јанка
НЕУРОФИЗИОЛОШКА ДИЈАГНОСТИКА НЕУРОМОЛЕКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ
Ј. Зидар
ЕМГ У ДИЈАГНОСТИЦИ ЖИВЧАНО – МИШИЋНИХ БОЛЕСТИ
В. Демарин, Н. Телер
МОГУЋНОСТИ ФУНКЦИЈСКЕ УЛТРАЗВУЧНЕ ДИЈАГНОСТИКЕ У
НЕУРОЛОГИЈИ
П. Батурић
ИМПЕДЕНТНЕ МЕТОДЕ У НЕУРОЛОГИЈИ И
РЕЕНЦЕФАЛОГРАФИЈА
Ф.Храстник
ФУНКЦИЈСКА РАДИОИЗОТОПСКА ДИЈАГНОСТИКА У
НЕУРОЛОГИЈИ
Ј. Шаму
ТЕСТ СА МАДОПАРОМ КОД ПОЈЕДИНИХ
ЕКСТРАПИРАМИДАЛНИХ ОБОЉЕЊА
Дискусија
ТРИНАЕСТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
АКТЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ХРОНИЧНЕ

БУБРЕЖНЕ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ
31. V – 2.VI 1990
ЕНДОУРОЛОШКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ-
ПОСЛЕДИПЛОМСКА НАСТАВА
31.V- 1.VI 1990.
САТЕЛИТ СVМПОЗИЈУМ:
УРОЛОШКА СЕКЦИЈА СР СРБИЈЕ
Сомбор 31.B до 2.VI 1990.
86
СИМОНОВИЋ „ СОМБОР
Председништво:
мр. сци. Др Панта ЛАЗИЋ
др Милан МАНДИЋ
прим. др Војислав СМИЉАНИЋ
прим. др Предраг ДЕВИЋ
прим. др Клара МАТАШ
др Милорад ПОПОВИЋ
прим. др Живорад СМИЉАНИЋ
прим. др Милана ТУЦАКОВИЋ
прим. др Миодраг ВУКОВИЋ
др Милош БОЖИЧОВИЋ
др Слободан ЦВЕТИЋ
др Милица ЂЕЛИЋ
др Милан ГРБА
др Гојко МИШКОВИЋ
др Никола МРЂЕНОВ
др Богдан НИКОЛИЋ
мр. сци. др Владимир ПАНИЋ
др Никола ПОЗДЕР
др Марко РАДУЛОВИЋ
др Бруно УРБАНОВСКИ
др Божидар ВУКМИРОВИЋ
др Нилола ЗАГОРАЦ
ТЕХНИЧКИ СЕКРЕТАРИ:
Гизела ЖИЖИЋ
Јанош КИШКАРОЉ
Славица КЕЛИЋ
Финансијски стручњак: Филип ТОМИЋ, дипл ецц.
Десинг: Душан МАШИЋ, графичар
СТРУЧНИ КОНСУЛТАНТИ:
87
проф. др Дражен ФЕЛЕ
проф. др Владимир ПЕТРОНИЋ
прим. др Александар РАДМИЛОВИЋ
проф. др Јован СТОЈКОВ
проф. др Петар ТЕПАВЧЕВИЋ
Милан РАКАС, предсеник Скупштине општине Сомбор

Милан ВУКЕЛИЋ, председник Извршног савета Скупштине општине Сомбор
Радмила ВУЈКОВИЋ, секретар СИЗ-а за здравство Сомбор
проф. др Ирфан ЗУЛИЋ, председник Председништва савеза лекарских друштава
Проф. др Владимир ИЛИЋ, Генерални секретар Савеза лекарских друштава
Академик проф. др Војислав ШУЛОВИЋ, председник Српског лекарског друштва
прим. др Маринко ГАЈИЋ, председник Друштва лекара Војводине
проф. др Момир МАЦАНОВИЋ, председник Удружења нефролога Југославије
проф. др Душко МАНОЈЛОВИЋ, предсеник Уролошке секције Србије
проф. др Петар ТЕПАВЧЕВИЋ, предсеника Нефролошке секције Војводине
проф. др Лазар ЛЕПШАНОВИЋ, начелник Интерне клинике Медицинског
факултета Нови Сад
ПРОГРАМ
ХРОНИЧНА БУБРЕЖНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА

( конзервативни третман, дијализа, трансплантација)
Четвртак, 31.V. 1990.
8.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ
8.30 коктел
09.00 часова
В. Седлак ( Нови Сад)

ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊЕ У ХБИ
С.Поповић ( Нови Сад)
АНЕМИЈА И ДРУГИ ХЕМАТОЛОШКИ ПОРЕМЕЋАЈИ У ХБИ И ДИЈАЛИЗИРАНИХ
БОЛЕСНИКА
Љ. Ђукановић( Београд)
ЛЕЧЕЊЕ АНЕМИЈЕ У ХБИ
Дискусија
Пауза
88
М. Здравковић, С. Савић ( Београд)
ПРОМЕНЕ У АРТЕРИЈАМА У ТОКУ ХБИ
М. Жикић ( Нови Сад)
НЕУРОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У ХБИ И ДИЈАЛИЗИРАНИХ БОЛЕСНИКА
С. Љубовић ( Сарајево)
КОНСУЛТАТИВНА ПСИХИЈАТРИЈА ДИЈАЛИЗИРАНИХ И
ТРАНСПЛАТИРАНИХ БОЛЕСНИКА
Дискусија
15.00 часова
В. Смиљанић:
ОПСТРУКТИВНА НЕФРОПАТИЈА КАО УЗРОК ХБИ
З. Шкрабало ( Загреб)
ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ И ХБИ
В. Мржљак ( Загреб)
ДИЈАЛИЗА И ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ
Дискусија
Пауза
Ж.Борић, З. Џамбић и сард.( Београд)

ВАСКУЛАРНИ ПРИСТУП ЗА ДИЈАЛИЗУ
А. Радмиловић ( Београд)
ДИЈАЛИЗА, ХЕПАТИТИС Б. ЕЈЦ, ВАКЦИНАЦИЈА
З. Пуретић, А. Сметешко и сар. – Загреб
ЕКСТРАКОРОНАЛНА ДИЈАЛИЗА У ДЕЦЕ ДО 3 ГОДИНЕ
Дискусија
19.30 Позоришна представа, МАЛА у извођењу Народног позоришта из Сомбора

21.00 ЗАЈЕДНИЧКА ВЕЧЕРА у ресторану СТАРИ ФИЈАКЕР
Петак, 1. јуни.
велика сала Народног позоришта
9.00 часова
Р. Вељовић ( Београд)
АЦЕТАТНА И БИКАРБОНАТНА ХЕМОДИЈАЛИЗА И ПОСЕБНИ
ДИЈАЛИЗНИ ПОСТУПЦИ
Ј. Дриновец ( Љубљана)
ПОСЕБНИ ДИЈАЛИЗНИ ПОСТУПЦИ И НОВИНЕ У ДИЈАЛИЗИ
А. Радмиловић ( Београд)
КОМПЛИКАЦИЈЕ НА ХЕМОДИЈАЛИЗИ
В. Молнар ( Загреб)
РЕНАЛНА ОСТЕОДИСТРОФИЈА
В. Нешић ( Београд)
ПЕРИТОНЕАЛНА ДИЈАЛИЗА
В. Варлај ( Загреб)
ПЕРИТОНИТИС И ДРУГЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ НА ПЕРИТОНЕАЛНОЈ
ДИЈАЛИЗИ
С. Милутиновић( ЗАГРЕБ)
МЕДИКАМЕНТОЗНА ТЕРАПИЈА У ХБИ
89
Дискусија
пауза
15.00 часова
М. Мацановић ( Сарајево)
ИМУНОЛОШКИ СТАТУС У ХБИ И ДИЈАЛИЗИРАНИХ БОЛЕСНИКА
А. Каштелан ( Загреб)
ХЛА ТИПИЗАЦИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ У ТРАНСПЛАТАЦИЈИ БУБРЕГА
П. Орлић( Ријека)
ТРАНСПЛАТАЦИЈА БУБРЕГА У РИЈЕЦИ, ПРВОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ЦЕНТРУ ЗА
ТРАНСПЛАТАЦИЈУ
Дискусија
Петровић, С. Аврамов и сарад. ( Нови Сад)

ХИРУРШКИ АСПЕКТИ ТРАНСПЛАТАЦИЈЕ БУБРЕГА
Б. Талић ( Београд)
МЕСТО УРОЛОГА У ТРАНСПЛАТАЦИЈИ БУБРЕГА
С. Главаш- Борас, А. Сметишко и сарад ( Загреб)
ТЕРАПИЈА ИЗМЕНЕОМ ПЛАЗМЕ ПУТЕМ ФИЛТЕРА КОД КРИЗЕ ОДБАЦИВАЊА
ТРАНСПЛАТИРАНОГ БУБРЕГА
В. Петронић ( Београд)
КАЛКУЛОЗА У ТРАНСПЛАТАЦИЈИ БУБРЕГА
Дискусија
Свачани банкет у кристалној сали хотела „ Слобода“
Субота, 02. јуни 1990. године

9.30 часова
Д. Дакарис ( Загреб)
ИМУНОПАТОЛОГИЈА ОДБАЦИВАЊА БУБРЕГА
Д. Ферлуга ( Љубљана)
ХИСТОПАТОЛОГИЈА ОДБАЦИВАЊА ТРАНСПЛАТАТА БУБРЕГА И
ЦИКЛОСПОРИНСКА НЕФРОТОКСИЧНОСТ
Дискусија
А. Дујић ( Београд)
ЛАБОРАТОРИЈСКО ПРАЋАЊЕ ТРАНСПЛАТИРАНОГ БОЛЕСНИКА
Д. Феле ( Нови Сад)
ИМУНОСУПРЕСИВНА ТЕРАПИЈА
Дискусија
ПОДЕЛА ПЛАКАТА И ЗАХВАЛНИЦА ПРЕДАВАЧИМ
13.00 часова: Полазак на заједнички ручак и купање у познати бањсако

рекреативни центар „ Јунаковић“ Апатин
90
ЕНДОУРОЛОШКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ – ПОСЛЕДИПЛОМСКА НАСТАВА
Четвртак, 31. мај

Хируршки блок
Прим др Војислав Смиљанић

Организатор последипломске наставе из ендоуролошких интервенција
Четвртак, 31.V. пре подне: ХИРУРШКИ БЛОК
7.30 оперативни дан
Четвртак, 31.V. после подне: БИБЛИОТЕКА ХИРУРШКОГ БЛОКА
Ј.Стојков ( Нови Сад)
ТЕХНИКА ТРАНСУРЕТРАЛНЕ ЕЛЕКТРОРЕСЕКЦИЈЕ ПРОСТАТЕ,
ИНТРАОПЕРАТИВНЕ И ПОСТОПЕРАТИВНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ
В. Смиљанић ( Сомбор)
КОМПАРАТИВНЕ ВРЕДНОСТИ КЛАСИЧНЕ СУПРАПУБИЧНЕ ПРОСТАТОКТОМИЈЕ
И ТРАНСУРЕТРАЛНЕ ЕЛЕКТРОРЕСЕКЦИЈЕ ПРОСТАТЕ
Др Хаџи – Ђокић ( Београд):
ТРАНСУРЕТРАЛНЕ ЕЛЕКТРОРЕСЕКЦИЈЕ ТУМОРА МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ
Хируршки блок
17.00
Бихлер- Тибиген
ДИЈАГНОСТИЧКЕ И ТЕРАПЕУТСКЕ ВРЕДНОСТИ ИНТЕРВЕНЦИЈА РИГИДНИМ
УРЕТЕРОРЕНОСКОПОМ
Новак и сарадници ( Загреб):
ТЕХНИКА МОГУЋНОСТИ И ВРЕДНОСТИ ПЕРКУТАНИХ
ИНТЕРВЕНЦИЈА НА БУБРЕГУ
Новак и сарад.( Загреб):
КОМПАРАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИЈА НА УРЕТЕРУ РИГИДНИМ И ФЛЕКСИБИЛНИМ
УРЕТЕРОСКОПОМ ФИРМЕ ОЛИМПУС
САТЕЛИТ СИМПОЗИЈУМ XIII СОМБОРСКИH МЕДИЦИНСКИH ДАНА
91
Сала Градске куће
10.00 УРОЛОШКА СЕКЦИЈА СР СРБИЈЕ

11.00 ЗАКУСКА
XIV СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ КУЋНЕ НЕГЕ

И КУЋНОГ ЛЕЧЕЊА – ЗДРАВСТВЕНА
ЗАШТИТА СТАРИХ И ХРОНИЧНО
ОБОЛЕЛИХ
Организатори:ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ СОМБОР

ДИСПАНЗЕР ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ СА КУЋНОМ
НЕГОМ
СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО- ДРУШТВО ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ ПОДРУЖНИЦА
СОМБОР – АПАТИН
ГЕРИЈАТРИЈСКА СЕКЦИЈА
16-17. МАЈ 1997.
ХОТЕЛ „ СЛОБОДА“
Покровитељ: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СОМБОР
92
проф. др Стојан БЕРБЕР
Секретар:
др Иван ПОЊЕВИЋ
Чланови:
мр.сци. др Борислав БЈЕЛИЦКИ
др Драгана БЕК
др Јелена БУЛАЈИЋ
др Естера ДРАШКОВИЋ
др Стеван МАРКОШ
проф. Душан МАШИЋ
мр. сци. др Владимир ПАНИЋ
др Јелена ПОЛОВИНА
др Невенка Борковић- РАДУНОВИЋ
др Мира РАДУЛОВИЋ
прим. др Јосип РИЛ
Мидораг РАДОЈЧИЋ
мр.сци. др. Јасмина СТОЈШИЋ
др Карло ЦУРНОВИЋ
Секретари:
Чланови:
Аница ЧАНКОВИЋ
Љиљана СТУДЕН
Мирна ЗЕБИЋ
Катарина ШМИТ
Редакциони одбор:
проф. др Никола ВОЈВОДИЋ
проф др Михајло ЗДРАВКОВИЋ
доц. др. Павле КОВАЧЕВИЋ
др. Олга ПАВЛОВИЋ
др Драгомир ЦИМЕША
Душанка КАТИЋ
ПРОГРАМ РАДОВА
Називи радова узети су из Зборника објављеног 1997. године у оквиру библиотеке „

Здравље“ Диспанзера за кардиоваскуларна болести Сомбор
93
Б.Борота, Ј. Борота
Патофизиологија старења
М. Давидовић
Специфичности обољевања у трећем животном добу
Н. Војводић, М. Тасић и сарад.
Неке особености морбидитета и морталитета становништва у процесу старења и
старости – значај хрничних незаразних обољења
С.И. Недељковић
Артеријска хипертензија у старијих
Д. Зечевић
Надзор и лечење старијих особа са миокардитисом и
кардиомиопатијом у домицилним условима
П. Каролија
О наким могућностима кућне неге и кућног лечења у будућности
С. Бербер
Стање здравствене неге и кућног лечења у АП Војводини
П. Ковачевић
Филозофија дуговечности
М. Минић
ПРИЛАЗИД у терапији хроничне инсуфицијенције
Д. Бојовић, Н. Војводић и сарад.
Функционална процена старих - досадашња искуства, могућности и трендови
Б.Сератлић
Могућности пружања здравствене заштите хроничним болесницима на нивоу
кућног лечења и неге
С. Миленковић, З. Стојановић и сарад.
Старење и коришћење здравствене заштите и неге у кућним условима
Д. Драшковић, С. Бербер и сарад.
Организација кућне неге и кућног лечења у Сомбору
З. Петровић, С. Латиновић
Искуства и даље могућности развоја кућне неге у Новом Саду
С. Мартиновић, Е. Шаља и сарад.
Стање и перспектива кућне неге и кућног лечења – здравствена заштита и старих
и хронично оболелих лица
Љ. Кочанковска
Третман пацијента од карцинома у терминалном стадијуму
уобичајени проблеми службе кућног лечења
Љ. Јовановић, Р Станић и сарад.
Кућна нега и лечење хроничних срчаних болесника- старих особа
Љ. Жикић, В. Тошић и сарад.
Искуство кућног лечења и неге у збрињавању остарелог становништва
С. Блажић
Стања и перспективе кућне неге и кућног лечења
Б.Томашек, Љ Жикић и сарад.
Могуће перспективе кућног лечења и неге у популацији старих
М. Вуковић, С. Турковић и сарад.
Проблеми здравствене заштите старих и хронично оболелих лица
С. Маркош, С. Бербер и сарад.
Улога специјалисте у кућној нези и кућном лечењу
С. Живић, В. Марћ и сарад.
Кардиоваскуларни болесници на кућном лечењу
И.Поњевић, С. Бербер
Организација кућног лечења са посебним освртом на улогу кардиолога
С. Божиновић, Н. Војводић и сарад.
94
Значај увођења кућног лечења за болеснике са преболелим инфарктом миокарда
старих 65 и више година
Ђ Шарић, Т. Матарић
Кућно лечење и нега онколошког пацијента
Д Ђурђев, М. Милеуснић – Ђурђев
Збрињавање и лечење онколошких болесника
С. Дедић
Мождани удар код старих особа
З. Димитријевић, А. Антонијевић и сарад.
Искуства у лечењу апоплектичних особа у Дому здравља са предлогом за даље мере
у побољшању истог
Д.Исаков, М. Гарић и сарад.
Потреба наставка кућног лечења и неге у пост – рехабилитационом третману
болесника са последицама КВИ
Д. Дедић
Лечење КВИ у кућним условима
А. Миличевић – Калишић, Н. Војводић и сарад.
Збрињавање психогеријатријског болесника – кућно лечење и други облици
заштите
Б.Бјелицки
Епилепсија код старих – наша искуства
Б.Бјелицки
Мидазолом у терапији актуелно присутних епилептичких напада, сукцесивних
епилептичких напада и епилептичког статуса
С. Миленковић, В. Премовић и сарад
Потрошња лекова у кућним условима код популације старих особа
В. Јокановић, К. Дедић
Хируршко лечење и кућна нега – проблеми старије доба
К. Васиљевић, В. Анушић и сарад
Амбулантни и оперативни захвати и кућно постоперативно лечење
Д. Зечевић, Б. Михајловић и сарад.
Кућни надзор, нега и лечење старијих болесника након операције на отвореном
срцу
К. Цурновић
Нега болесника после уградње вештачког кука
Д. Димитријевић, З. Милешев и сарад
Кућне трансфузије као интегрални део кућне неге
Д.Цимеша, В. Новаковић и срад.
Специфичности анестезије код старијих људи
Б.Васиљевић, П. Сиљановић и сарад.
Старење органа слуха и равнотеже и изненадна глувоћа
Б. Васиљевић, П. Сиљановић и сарад.
Како да стар човек дође до слушног апарата
Б.Васиљевић, П. Сиљановић и сарад.
Вртоглавица – кућно или болничко лечење
В.Станић, В. Кецман
Улога Службе неодложне медицинске помоћи у нези и лечењу болесника са
бронхијалном астмом у кућним условима
В.Ђукић, Т. Пушкар и сарад.
Стоматопротетска рехабилитација у светлу кућног лекара – стоматолога
М. Тасић, Г. Шево и сарад.
Демографске карактеристике становништва Београда и Србије – убрзано старење
популације
Љ. Козаревић, В. Тешић и сарад
Трендови морбидитета и морталитета услед водећих
95
бронхопулмоналних обољења и могућности
ванинституционалног збрињавања
Н. Милосављевић
Кућно лечење – организациони апскти
М. Мирилов
Исхрана и сатарење
Проблеми кућног лечења старих особа оболелих од шећерне болести
Т. Јањић, Г. Ерцеган и сарад.
Ортопедски аспекти лечења пацијената старијих животне доби
Т. Јањатовић, М. Јовановић и сарад.
Место и улога оториноларинголога у тиму за кућно лечење
В. Блануша
Породични лекар – носталгија или потреба
Д. Даруши
Приватна лекарска пракса у улози кућног лекара
С. Живић, Б. Марић и сарад.
Шечерна болест и кућно лечење
Љ. Жикић, Ј. Илић и сарад.
Контрола бола хроничних болесника у
ванинституционалним условима
ДД „ Зорка – Фарм“ Шабац
Примена ТРОДОНА у условима кућног лечења
К. Шмит, С. Бербер и сарад.
Улога социјаног радника у кућној нези и кућном лечењу
М. Зобениц, М. Влашки
Психијатријско вештачење код тестамента и уговора о доживотном издржавању
Т. Бељански, С. Бербер и сарад
Улога кућне неге у смањењу непокретних и хронично оболелих лица у болницама
Ј. Половина, С. Бербер и сарад.
Организација здравствене заштите у Дому старих у Сомбору са посебним освртом
на интезивну негу
Ј. Стојшић, М. Бубало- Ђокић
Сенилна катаракта у односу на животно доба
М. Зебић, С. Деак и сарад.
Улога медицинске сестре у кућној нези и кућном лечењу
М. Давидовић, Д. Милошевић и сарад.Hyyet project
Идентификација ризичне групе у остарелој популацији
Г.Перић, Д. Милошевић и сарад.
Методологија европског пројекта у за хипертензију у најстаријих –Hyyet project
Р. Тасић, Ј. Тасић – Стојановић
Инсуфицијенција десног срца као последица понављане
плућне емболије ( приказ случаја)
С. Ковачевић, Е. Драшковић
Нега непокретних пацијената у кућној нези са посебним освртом на купање
пацијената
Љ. Терзић, В. Деретић и сарад
Поремећај ритма код болесника на кућном лечењу
А. Заленовић, С. Бербер и сарад
Улога лекара у кућној нези и кућном лечењу
А. Огризовић- Поњевић, Ј. Рил и сарад.
Симптоматско лечење болесника од карцинома бронха у кућним условима
Г. Максимовић, Љ Жижић и сарад.
Потреба за стоматолошком заштитом на кућном лечењу
Т. Пушкар, М. Ковачевић и сарад.
96
Могућности стоматопротетске терапије супраденталним протезама код пацијената
старије животно доба
М. Милеуснић – Ђурђев, Д. Ђурђев
Кућно лечење и збрињавање дијабетисних болесника
М. Богданов, С. Вирц- Богданов и сарад.
Кучно лечење и акутна интермитентна хепатична порфирија
С. Кунић, С. Бербер и сарад
Организација кућне неге у селима
Р. Игић
АЦЕ инхибитор и индикације, потенцијалне индикације и фармаковигилност
М. Вукотић
Старост и фактори ризика као чиниоци морбидитета и морталитета
кардиоваскуларних обољења
Старење кардиоваскуларног система
ЗАКЉУЧЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА
Неопходно је енергичније спроводити Закон о здравственој заштити из 1992.

године, организујући одлучније Службу кућног лечења и здравствене неге: Служба треба да
постоји по свим Домовима здравља, с тим да предност треба дати развијању Службе у
градовима ( где постоје и друге пратеће службе), а затим где је могуће, и по селима. При
томе водити рачуна да Теренска служба ( давање ињекција и превијање), затим изласци
лекара опште праксе из амбуланте до појединачног пацијента, као и Служба патронаже,
нису замена за Службу кућног лечења и здравствене неге ( скраћено: Служба кућне неге).
Тим Службе кућне неге треба да се састоји од лекара опште праксе ( још боље ако
је шеф службе специјалиста опште медицине или интерниста) од теренских лекара
опште медицине и медицинских сестара – техничара, а у случају могућности и од
физиотерапеута, социјалног радника и герантодомаћица ( кућна помоћница). Социјални
део службе, ( социјални радник и геранто домаћица) може обављати и посебна Социјална
служба, уколико она постоји.
Служба кућне неге уско сарађује са Службом хитне помоћи, Општом праксом и
Специјалистичким службама. Битна је сарадња и са Болницом, с обзиром на то да су
пацијенти ове службе истовремено болесници којима је повремено потребна болничка нега.
Уколико нема довољно материјалних средстава за формирање комплетне службе,
траба започети рад са једним лекаром опште праксе у две медицинске сестре. Од
којих једна ради са лекаром на терену, а друга је на пријему. Даљи развој службе зависи од
прилива пацијената и од материјалних могућности здравства.
Индикације за кућно лечење су болести, повреде и/ или фазе у њиховој природној
историји које значајно мењају здравствено стање оболелог и умањују функционалну
способност измерену индексом функционалне способности (ИФС) при чему су битно
ограничене активности свакодневног живота.
Добрим радом службе растерећују се болнички капацитети, смањују
материјални трошкови за пансионски смештај, а болесници остају, у својој
породици – што садражи немерљиве социјалне и психолошке моменте. У службама кућног
лечења и здравствене неге, у већим градовима, укључујући и специјализоване здравствене
установе за лечење и негу ( Завод) треба обезбедити примену портабилних дијагностичких
и терапеутских технологија ( ултразвук, доплер за периферну циркулацију, амбулаторно
праћење крвног притиска, холтер, ЕКГ, спирометрију, ласер и друго).
У раду ове службе треба да има садржаја којима се обезбеђије физикална медицина
и рехабилитација у кућним условима, стоматолошка заштита за хитне и ургентне случајеве
и поправку већ урађених протетских надокнада, а посебан акценат траба ставити на
97
психогеријатрију, због све веће заступљености оболелих са назначеним и испољеним
психичким поремећајима.
Као пример, на који се потенцијатори могу угледати, за средња и мања насеља
наводимо искуства у Сомбору, а за веће, искуства у
Београду и Нишу.
Председник Организационог одбор
Проф др Стојан Бербер
XV СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
НОВОСТИ У КАРДИОЛОГИЈИ
Први симпозијум кардиоваскуларних диспанзера Србије
Организатор: Српско лекарско друштво/ Друштво лекара Војводине - подружница Сомбор

- Апатин
КАРДИОЛОШКА СЕКЦИЈА Српско лекарско
друштво/ Друштва лекара Војводине
Извршни организатор: Здравствени центар „ Др Радивој Симоновић“ - Диспанзер за
кардиоваскуларне болести
Покровитељ: Савезано Министарство за развој, науку и животни средину
Министарство за здравље Републике Србије
Покрајински секретаријат за здравље АПВ
Скупштина општине Сомбор
Проф др Стојан БЕРБЕР
Секретар:
Др Михаил БОГДАНОВ
Чланови:
98
Др Стеван МАРКОШ
прим др Золтан ИВЕГЕШ
мр. сци. Анђелија НЕЦИН
мр. сци. Невенка Борковић РАДУНОВИЋ
мр. сци. др Љиљана ЈОВАНОВИЋ
Секретар:
Др Јелена БУЛАЈИЋ
Чланови:
др Горан ПОЉАК
Вишња СТУДЕН
Вишња КЕЦМАН
Борка АЛЕКСИЋ
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР:
проф. др Срећко НЕДЕЉКОВИЋ

проф. др Ђурица СТОЈШИЋ
др сци. Татјана ЂАПИЋ
СТРУЧНИ ЖИРИ ЗА НАГАДУ „ ДР КОНСТАНТИН ПЕЈЧИЋ“

( најбоља књига из кардиологије)
проф. др Сраћко НЕДЕЉКОВИЋ

проф. др Ђурица СТОЈШИЋ
проф. дР Никола ВОЈВОДИЋ
доц. др Зоран ЧУКИЋ, помоћник савезног секретара за развој, науку и животну

средину, Београд
др Зоран ВЛАХОВИЋ, помоћник републичког министра за здравље, Београд
проф. др Павле БУДАКОВ, потпредседник Извршног већа АП Војводине, Нови Сад
проф. др Драгољуб ЗОРИЧИЋ, покрајински секретар за здравље АП Војводине,
Нови Сад
дип. ецц Бранко ПАРАВИЊА, начелник ЗАПАДНО БАЧКОГ ОКРУГА , Сомбор
дипл прав. Горан БУЛАЈИЋ, председни Скупштине општине Сомбор
дипл. инг. Сима БОГДАНОВИЋ, председник Извршног одбора Скупштине општине
Сомбор
дипл ецц. Васо ПОЉАК, директор Филијале за Западно бачки округ,
Сомбор Републичког завода за здравствено осигурање
дипл правник Радмила ВУЈКОВИЋ, директор Филијале Сомбор, Републичког фонда
пензијско - инвалидског осигурања запослених
др Душан ПОПОВИЋ, директор Здравственог центра “ др Раидвој Симоновић“,
Сомбор
99
проф. др Миливоје ДЕДИЋ, универзитетски професор у пензији, Сомбор
др Мирјана БЕЛЕСЛИН, интрениста у пензији, Сомбор
Назови радова узети су из Зборника објављеног 1998. године у оквиру библиотеке „

Здравље“ Диспанзера за кардиоваскуларне болести Сомбор
Проф. др С. Недељковић
Новија сазнања у епидемиологији и превенцији коронарне
болести
М. Ковач
Домети савремене ехокардиографије
Н. Радовановић
Досадашњи оперативни ризик код операција на отвореном срцу
Т. Кажић
Употреба лекова у хипертензији 1991-1996.
Ђ. Стојшић
Савремена инвазивна дијагностика срчаних болесника - стање и перспектива
Ђ. Хаџи – Пешић
Новија сазнања о улози физичке активности у превенцији и рехабилитацији
коронарне болести срца
М.Р. Вукотић, С.И. Недељковић и сарад
Морталитет кардиоваскуларних обољења код нас и у свету
Улога липидских поремећаја у коронарној болести
100
Д. Зечевић
Савремено лечење срчане инсуфицијенције
Поливаскуларна болест
П. Б. Ђорђвић
Лечење АЦЕ инхибиторима у дијабетису
Лечење хипертензије код пацијената са diabetes melittusom Н.М. Лалић
Терапија цилазаприлом у дијабетесу: ефекат на инсулинску сензитивност и
оксидацију глукозе
Р. Игић
Механизам деловања АЦЕ инхибитора
М. Давидовић
Срце у старости
С. Голубовић
Срце у инфективним болестима
Д.Вукотић, Л. Бјелић
Превенција реуматске грознице и реуматских срчаних мана – Национални
програм
Р. Шурбат, С. Гавриловић и сарад
Артеријска хипертензија у подручју Јужног Баната
П. Ковачевић
Здраво срце основа здравог живота
П. Мудринић, В. Сератлић и сарад
Оцена радне способности кардиоваскуларних болесника
С. Бербер
Неке проблемске поставке у организацији
кардиоваскуларног диспанзера
Н. Војводић, М. Тасић и сарад.
Епидемилогија кардиоваскуларних обољења
В. Кањух, М. Бојић и сарад.
Некроза и апоптоза у кардиоваскуларном систему
ПРЕВЕНТИВА, ЕПИДЕМИОЛОГИЈА, ИНФОРМАТИКА
М. Ђорђевић. М. Бабић и сарад

Смртност од кардиоваскуларних обољења на подручју Србије
Т. Ђапић, В. Стругар и сарад
Регистрација кардиоваскуларних обољења у Новом Саду
Д, Маринковић, О. Стојановић
Стандарди здравствено – статистичког информационог
система
М. Богданов, С. Бербер и сарад
Проблеми увођења рачунара у здравству
Љ. Вељовић, О. Вељовић
Примена компјутера у организацији кардиоваскуларне
праксе
И. Путник, Т. Ђапић и сарад
Информациони систем – основ за правилно планирање здравствене заштите
И.Гашанин
Есенцијална хипертензија, етиологија, превенција и лечење
С. Томић, Љ. Јововић и сард.
Перикардни изливи у раном постоперативном периоду у односу на доб болесника
Љ. Смиљанић, В. Тинтор и сарад
101
Епидемиологија и облици реуматске грознице у деце у Сомбору од 1958. до 1997.
године
Д. Васић, Љ. Ђинђић и сарад
Епидемилошки аспекти кардиоваскуларних обољења на материјалу З.Ц.“
Алексинац“
Ј. Булајић, С. Бербер
Епидемиологија артеријске хипертензије у региону Северозападне Бачке
Н. Мркобради, М. Милановић и сарад
Десетогодишња болничка инциденција АИМ у општини Бања Лука
Р. Тасић, Ј. Тасић- Стојановић и сард.
Кардиоваскуларне болести код пацијената Диспанзера за КВБ и хронична интерна
обољења Дома здравља Ковин
Ц. Крстев
Организација заштите кардиоваскуларних болесника у
Алексинцу
Н. Борковић – Радуновић, З. Ивегеш и сарад.
Артеријска хипертензија – значајн чинилац повећане
смртности у акутној фази инфаркта миокарда
Д.Миљковић
Дислипидемија у болесника са артеријском хипертензијом старијих од 60 година
Б.Миљкови
Учесталост цереброваскуларних инсулта у болесника са атријалном фибрилацијом
старијих од 60. год.
С. Антонијевић- Јелић
Кардиоваскуларна обољења геријатријске популације општине Велика Плана у
десетогодишњем периоду
М. Ђекић
Превенција биотропног утицаја на кардиоваскуларне
болести
Б.Колунџић, М. Стољшевић и сарад
Рехабилитација кардиоваскуларних болесника у кућним условима
М. Богданов, С. Бербер и сарад.
Корелација степена и облика гојазности у односу на
артеријску хипертензију у узорку градског становништва
сомборске општине
А. Митић, Ј. Тасић- Стојановић и сарад
Кардиоваскуларне болести у оболелих од Diabetes mellitus у општини Ковин
Т. Бељански, С. Бербер и сарад.
Учесталост ангине пектрис амбулаторне у коронарној болести у сомборској
општини
З. Пекмезовић, Р. Шурбат и сарад.
Инциденца исхемијских догађања код пацијената са коронарном болешћу праћена
динамијским ЕКГ холтер мониторингом
М. Келменди
Епидемиолошки фактор ризика исхемијске болести срца у деце и одраслих –
комапративна студија
Т. Савић, Б. Ловић и сарад.
Одређивање степена ризик на настанак коронарне болести срца на основу анализе
фактора ризика
Ж. Ђорђевић
Крактеристике етиолошких фактора кардиоваскуларних и других хроничних
незаразних болести – нова схватања
Р. Игић
Издавање и уређивање независних билтена о лековима
Н. Трифуновић
102
Допринос познавања енормних интезитета земљиних магнетских поља у
етиопатогенези кардиоваскуларних болести
М. Манојловић, П. Иванчевић и сарад.
Квалитет живљења коронарних болесника чланова
коронарног клуба
ДИЈАГНОСТИКА, ТЕРАПИЈА, РЕХАБИЛИТАЦИЈА
Љ. Јовановић, З. Васиљевић
Лечење срчане инсуфицијенције у акутном инфракту
миокарда АЦЕ инхибиторима
М. Дамјановић
Постинфарктне анеуризме леве коморе
Р. Величковић, В. Радоњић и сарад
Препоручена терапија на отпусту из коронарне јединице после АМИ – приказ
резултата међународне студије
Т. Стрезовска, А. Размоски и сарад.
Идиопатска вентрикуларна тахикардија са ФР 246/мин, медикаментозна
конверзија во синус ритам
Л. Коњановски, А. Разомски сарад.
Третаман пациената са дилатативном кардиомиопатијом
лизиноприлом (скоприл) (доплер ехокардиографска
процена)
З. Марчетић, Д. Вујовић
Вредност неких фактора биохуморалног синдрома за
прогнозу акутног инфркта миокарда
М. Анђелић, М. Милошевић и сарад.
Наше могућности и резултати у прекидању напада
пароксизмалне тахикардије у деце
Р. Раичевић, А. Јовичић и срад.
Вредност континуиране холтер електрокардиографије у
разликовању кризе свести кардиолошког порекла
С. Димковић, Р. Чебашек и сард.
Антихипертензивна терапија и плазма вредности
атријумског натриуретског фактора (АНФ)
А.Разомски, Л. Милешевска и сарад.
Лечење артеријске хипертензије АЦЕ- инхибиторима
( еналаприл)
Р. Раичевић, А. Јовичић и сарад.
Антихипертензивна терапија и исхемијска болест мозга
Р. Величковић, Д. Бојовић и сарад.
Кардиоваскуларни поремећаји и њихово
фармакотерапијско збрињавање у популацији старих у
европским градовим
В.Горгиески, Ж. Митрески
Акутни постстрептококни миокардит – узрок пререналне азотемије
Т. Срезоски, Ђ. Докоски и сарад.
Дубока илеофеморална флеботромбоза и ретромбоза у прворотке после порођаја
Г.Димитријевић, С. Ракић и сарад
Улога трансфузиологије у терапији појединих
С. Радојчић
Најчешћи узрок смрти са уграђеном вештачком валвулом
103
С. Радојчић, З. Марчетић и сарад.
Заступљеност компликација у болесника са уграђеном вештачком валвулом
В. Саратлић
Учесталост хипертензивне реакције на физички напор код ергометријског
тестирања
Ј. Милосављевић
Дијагностика коронарне болести код болесника са
артеријском хипертензијом
М. Савић, З. Васиљевић
Утицај вишегодишње хипертензије на величину акутног
инфаркта миокарда
Л. Даниловска – Милошевска, А. Размоски и сарад.
Поремећај срчаног ритма код болесника са Х.Р. И
М. Нешовић, М. Стојановић и сарад.
Микроалбуминурија и уринарна екскреција допамина код болесника са примарном
хипертензијом и губитком
циркадијалног ритма
А.Јанковић
Максилетин ( минсетил) у амбулантном третману
вентрикуларних поремећаја – наша искуства
В. Ковчин, С. Павловић и сарад.
Могућности редиговања акутне кардиотоксичности
антрациклина модификовањем доза и начина примене
лека
Т. Густав
Васкуларна хематологија
Д.Горетић
Клинички аспекти кардијалних интерлобарних излива и
терапијски поступци
Ј. Стојшић, Д. Стојшић
Промене на очном дну у болесника на хроничној
хемодијализи
С. Совтић
Доплер – ехокардиографска процена функције
имплатираних залисака на митралном ушћу
М. Савић, М. Матић и сарад
Ехокардиографска процена оштећења леве коморе после акутног инфаркта
миокарда
Д.Миљковић
Упоредне ехокардиографске карактеристике леве коморе
срца болесника са кардиомиопатијама и
интравентрикуларним блоковима грана различите
етиологије и болесника са артеријском хипертензијом
С. Давидовић, М. Прокоповић и сарад
Ехокардиографски налаз у хроничној бубрежној
инсуфицијенцији (ХБИ
А. Тавчиовски, А. Јовичић и сарад
Сензитивност ехокардиографије у детекцији кардијалних
абнормалности одговорних за исхемијску болест мозга
Б. Претњак, Г. Марић – Милошевић и сарад.
Досадашња искуства и нова сазнања у терапији артеријске
хипертензије препаратом нитрендипин (Нитрепин)
„Здравље“ Лесковац
Р. Раичевић, А. Јовичић и сарад.
Клинички предиктори срчаних компликација код
104
болесника са инфарктом мозга – холтер
електрокардиографска студија
С. Половина, С. Бербер и сарад.
Хируршка терапија срчаних болесник ( By- Pass) -
преживљавање оперисаних и неоперисаних
кардиоваскуларних болесника
Б.Нецин
Нови коронарни догађаји и прогноза болесника након хируршке
реваскуларизације миокарда
З. Марчетић, Д. Вујовић и сарад.
Значај промене CТ сегмента при раном ергометријском тестирању болесника са
акутним инфарктом миокарда
М. Савић, Т. Јовичевић и сарад.
Профил динамике ензимске активности код болесника са акутним Q и нон Q
инфрактом миокарда
Б.Панић, Р. Јунг и сарад.
Дијагностичко терапијски алгоритми акутног инфаркта миокарда и дисекантне
анеуризме аорте лечених у коронарној јединици
З. Марчетић, Д. Вујовић и сарад.
Перфузиона сцинтиграфија миокарда помоћу 99м Т-c
тетрафосмина у дијагностици исхемијске болести срца
Б. Сибиновић, Ј. Ђорђевић и сарад.
Учесталост кардиоваскуларних болести у дијабетичара
М. Вејновић
Емболија плућа – клиничка слика и неинвазивна
дијагностика
Ј. Шаму, К. Кархер и сарад.
Савремена дијагностика неурокардијалног рефлекас и
аутономне неуропатије
Е. Драшковић, С. Бербер и сарад
Кућно лечење кардијалних болесника
Ј. Стојановски, С. Стојановска
Превенција и лечење кардиоваскуларних болести у домену лекара Службе кућног
лечења
Д. Цимеша, А. Ившић и сарад.
Специфичности најчешће примењиваних врста анестезија код болесника са
артеријском хипертензијом
ПОСТЕРИ – РАЗНО
Љ. Георгијевић – Милић
Корелација срчане фреквенце и коморских екстрасистола у групи болесника са
вирусним микродитисом
Циркадијална дистрибуција атака коморске тахикардије у
болесника са вирусним миокардитисом регистрована
путем холтер мониторинга
Породична урођена срчана мана
Процена вредности артеријског притиска у деца мајки које су пушиле у трудноћи
Д.Миљковић
Учесталос интравентрикуларних блокова срца и WОLFF- PARKINSON- WHIТЕ
синдром у популацији амбулантних пацијената
Б.Бијелицки
105
Улога ЕЕГ-а у дијагнози мождане смрти
Ж. Ђорђевић
Принципи патогенеза кардиоваскуларних и других
хроничних незаразних поремећаја –нова сазнања
Н. Панић – Ј. Илић, В. Ђурић и сарад.
Учестлост поремећаја ритма у раној фази АИМ болесника
лечених стрептокиназом
В. Ђурић, Н. Панић – Јелић и сарад.
Превенција агитационих синдрома у коронарној јединици
интезивне неге лоразепамом
Н. Панић – Јелић, В. Ђурић и сарад.
Идиовентрикуларни ритам – неинвазивни маркер
реперфузије код пацијената са тромболитичком терапијом
М. Савић, З. Васиљевић и сарад.
Значај QRS скоринг методе у процени оштећења леве коморе после акутног
инфаркта миокарда
K. Гашанин
Торакални фибромиозитис – етиологија, превенција и
лечење
М. Богданов, С. Бербер и сарад.
Улога Коронарног клуба – Удружења за борбу против
болести срца и крвних судова
А. Ившић, Д. Цимеша
Неуролепт анестазија за операцију гангренозно-
флегмонозне холецисте код пацијенткиње са прележаним
акутним инфарктом миокарда старим три недеље – приказ
случаја
С. Андрић, Д. Лукић
Учесталост урођених мана срца код предшколске деце на
територији општине Сремска Митровица од 1991. до
1997.г.
С. Андрић, Д. Лукић
Комплатан А–V блок, најчешћа форма Lime borelliosis
миокардитиса
С. Бербер, Ј. Зелић
Могуће превентивне акције и њихова ефиксност у сузбијању кардиоваскуларних
оболења
С. Маркош, С. Бербер
Искуства неинвезивне дијагностике у Кардиоваскуларном
диспанзеру у Сомбору
М. Манојловић, Ђ. Стојшић и сарад.
Рехабилитација кардиоваскуларних болесника у
коронарном клубу
С. Совтић
Ехокардиографска дијагностика и одређивање миокарда леве коморе
Ж.Ђорђевић
Подела етиолошких фактора кардиоваскуларних и других незаразних болесника-
нова сазнања
Г. Пољак, Ј. Булајић и сарад.
Нека новија сазнања о хламидији и њеној повезаности са артериосклерозом
106
XVI СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
СИМПОЗИЈУМ ШКОЛСКЕ МЕДИЦИНЕ

Са међународним учешћем
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ, ОМЛАДИНЕ И

СТУДЕНАТА
ОРГАНИЗАТОРИ:
Српско лекарско друштво/ Друштво лекара Војводине

Подружница Сомбор – Аптин
Педијатријска секција ДЛВ
Учитељски факултет Сомбор
Извршни организатор
Здравствени центар „ др Радивој Симоновић“
Диспанзер за кардиоваскуларне болести
Сомбор
Покровитељи симпозијума:
министарство за здравље републике Србије
министраство за просвету републике Србије
покрајински секретаријат за здравље ИВ АПВ
скупштина општине Сомбор
12. И 13. МАЈ 2000
Место одржавања :
ХОТЕЛ „ СЛОБОДА“
проф др Стојан БЕРБЕР
Секретар:
прим. мр. сци. др Владимир ПАНИЋ
Чланови:
107
прим. др Ђорђе ЂУРОШЕВ
прим. др Милан ЗОБЕНИЦА
мр. сци. Мара КНЕЖЕВИЋ, проф
Маринко ЛОНЧАРЕВИЋ, проф
Миленко ЈОВИЧИЋ, проф
др Ставан МАРКОШ
проф. др. сци. Недељко РОДИЋ
др Зорица СТЕВАНОВ – БОШЊАК
др Љиљана СТОЈАНОВ – ГЛУХОВИЋ
др Милан ПИЉА
Божана ТОМОВИЋ, проф
др Михаил БОГДАНОВ
др Мара ЉУБИЧИЋ
др Мика ПРТЉАГА
др Јасмина Петровић – ТАНКОВИЋ
др Миладинка СТАНКОВИЋ
Валерија ХАС
Марија ВИДОВИЋ
Јелена БЈЕДОВ
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР И СТРУЧНИ ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „ ДР

КОНСТАНТИН ПЕЈЧИЋ“
( Најбоља књига из области заштите здравља школске деце, омладине и студената)

проф. др. сци. Мирослав Кристифоровић – ИЛИЋ, Нови Сад
проф. др сци. Стојан БЕРБЕР, Сомбор
прим мр. сци. Владимир ПАНИЋ, Сомбор
доц. др Зоран ЧУКИЋ, помоћник савезног министра за развој, науку и животну

средину, Београд
др Лапосава МИЛИЧЕВИЋ, министар за здравље Републике Србије
проф. др. сци. Миливоје СИМОНОВИЋ, министар просвете за средње
и основно образовање Републике Србије, Београд
проф. др сц. Павле БУДАКОВ, подпреседник Извршног већа АПВ и декан
Медицинског факултета у Новом Саду
проф. др сци. Драгољуб ЗОРИЧИЋ. Секретар Покрајинског
секретаријата за здравље и социјалну политику Извршног већа АПВ, Нови Сад
дипл ецц. Бранко ПАРАВИЊА, началник Западнобачког округа,
Сомбор
дипл прав. Горан БУЛАЈИЋ, предсеник СО Сомбор
Вељко СТОЈАНОВИЋ, проф, председник Извршног одбора СО
Сомбор
генерал – мајор др Момчило КРГОВИЋ, начелник Санитетска службе
ВЈ, Београд
108
проф. др сци. Ђорђе ЈАЊИЋ, директор Клиничког центра у Новом
Саду
проф др сци. Јанош ПИНТЕР, декан Учитељског факултета у
Сомбору
проф. др Драгољуб ЂОКИЋ, директор Института за заштиту здравља Србије „ Др
Милан Јовановић – Батут“. Београд
проф. др Гордана БУЊЕВАЧКИ, директор Института за здравствену заштиту деце
и омладине, Нови Београд
проф. др Душан ШЋЕПАНОВИЋ, директор Педијатријске клинике, Београд
прим. др Ђорђе МАЧВАНИН, директор Института за здравствену заштиту деце и
омладине, Нови Сад
проф. др Светислав ТРИФУНОВИЋ, председник Медицинске академије наука СЛД,
Одељење, Нови Сад
проф. др Бранимир ГУДУРИЋ, председник председништва СЛД/
ДЛВ, Нови Сад
проф. др Душан ВЕЛИСАВЉЕВ, председник Председништва
Педијатријске секције СЛД / ДЛВ, Нови Сад
др. Душан ПОПОВИЋ, директор Медицинског центра „ Др Радивој
Симоновић“ Сомбор
дипл ецц. Васо ПОЉАК, директор Републичког завода за здравствено осигурање,
Филијала Западнобачки округ Сомбор
ПРОГРАМ
Петак, 12. мај.
9.00 Свечано отварање Симпзијума

Додела награде „ Др Константин Пејчић“
Коктел добродошлице
Стручни део
Пауза за ручак
Откривање бисте др Константина Пејчића ( Парк хероја)
ПРЕГЛЕДНА ПРЕДАВАЊА
Сала „А“
Преподневни рад
Н. Рончевић, Нови Сад

Здравствена заштита адолосцената
М. Кристифоровић, Нови Сада
Перспективе здравља деце до 2025.
П. Ковачевић, Београд
Између медицине и образовања – душа детета
С. Бојанин, Београд
Криза школства данас и ментално здравље
Ј. Букелић, Београд
109
Наркоманија данас
С. Недељковић, М. Вукотић и сарад
Неке карактеристике Југословенске студије
Прекурсора артериосклерозе код школске деце (ЈУСАД), 1997 – 2003. године
.
Дискусија
СЕСИЈА
ШКОЛСКО ДЕТЕ И БОЛЕСТ
Поподневни рад
С. Симеуновић
Интервентне кардиолошке методе у педијатрији
Љ. Ћеранић
Урођене срчане мане код деце
Н. Угриновић
Пароксизмална суправентрикуларна тахикардија у деце
школског узраста
Д. Ракић, В. Стругар и сарад
Артеријска хипертензија код школске деце
Р. Фехер, С. Борђошки и сард.
Хипертензија код деце школског узраста нађена при систематски прегледима
Д. Велисављев, Љ. Павковић и сард
Школска деца ослобођена наставе физичког васпитања
оболела од кардиоваскуларних болести
Б. Угриновић, Ђ. Угриновић и сарад
Пролапс митралне валвуле у школске деце
С. Хајдуковић
Учесталост акутног хепатитиса (А) код школске деце на
подручју општине Улцињ за период 1994/1999. године
Д. Лукић, М. Ковиљац – Митровић и сарад.
Здравствено стање и мотивисаност деце пре уписа у први
разред основне школе
Ђ. Јањић
Трауматизам школске деце
С. Ивановић
Тумори у деце и адолесцената
Н. Војводић
Нега младих у кућној нези
Б. Васиљевић, П. Сиљановић
Тонзилоаденотомиа про ет контра
Е. Панић
Физикална терапија (ФТ) код адолосената (А) оболелих од
хроничног опструктивног бронхитиса (ХОБ) и бронхијалне астме (БА) на Грудном
одељењу у Сомбору
Е. Панић
Физикална терапија (ФТ) код адолесцената (А) оболелих од
ексудативног плеуритиса (ЕП) на Грудном одељењу у
Сомбору
Ђ. Илин – Марковић
110
Едукација астматичног детета и његових родитеља у амбуланти Школског
диспанзера
В. Станисављевић,З. Станисављевић и сарад
Употреба антибиотске терапије у лечењу школске деце
Ј. Андрић, В. Кулић и сарад
Место инхалационе терапије у пулмологији
Љ. Пирковић, М. Живадинович и сарад.
Епидемиолошке карактеристике код новооткривене
школске деце оболеле од инсулин зависног диабетес
мелитуса
С. Мијић, Е.Е. Гебауер и сард
Онколошки болесници школског узраста – нови приступ збрињавању
Ј.Влашки, С. Живић
Предвиђање завршне висине
М. Павловић, А. Кадван и сарад
Праћење раста, исхрањености и фактори ризика
кардиоваскуларних болести у дечјем зрасту применом апликативног софтвера
Ђ. Мачванин, Д. Белопавловић и сарад.
Место и улога менаџмента у организацији здравствене
заштите школске деце и омладине
Превенција синдрома пренапрезања и бурзитиса код
школске деце
Превенција Пертесове болести
М. Делчев, Ј. Војновић и сарад
Значај раног препознавања и терапије алергијског ринитиса
Љ. Ивановски
Улога информатике у припреми и праћању превентивних програма
К. Бајић
Значај превентивног рада Дечјег диспанзера
М. Николић, Д. Николић
Сумпор – диоксид и чађ у ваздуху као фактор ризика за
појаву астме код деце
А. Вулетић – Пецо, С. Поповић – Деушић и сарад
Специфичности социјално – психијатријских параметара
хиперкинетичког поремећаја у нашој средини
Ј. Петровић – Танковић, М. Станковић
Деформитети кичменог стуба код школске омладине у
сомборској општини
Д. Ракић, С. Милошевић и сарад
Анализа здравственог стања школске деце у Новом Саду
Б. Бјалицки
Фебрилне конвулзије као један од нејинтригантнији
дијагностички изазова у неуропедијатрији
ГАЛЕНИКА АД ЗЕМУН
Ј. Радаковић
Пнеумоније у школском узрасту, дијагностика и терапија
Дискусија
Петак, 12. мај

САЛА“ Б“
111
М. Миросављев
Здравствени ризици животне и радне средине ученика у
школи, стање и потребе превенције
Р. Коцијанчић, С. Миленковић
Ментално здравље школске деце у пубертетском периоду
Д. Бацковић
Насиље над децом: познавање проблема као пут ка
превенцији
В. Перезановић
Ризично понашање младих као фактор који угрожава
здравље
Ж. Гавриловић, В. Божић и срад
Процена телесне развијености и стања ухрањености
школске деце и омладине
Љ. Миленовић
Телесни раст и развој деце – мини рачунар телесне
развијености и физичке способности
Г. Цекуш
Проблеми ухрањености школске деце
Н. Вучковић, Д. Митровић
Однос и ставови младих према психоактивним
супстанцама у Новом Саду – облици превенције
В. Тасић
Улога кретања у очувању здравља
В. Панић, М. Шаћировић и сарад
Акција стручног тима Школског диспанзера код деце са
школским неуспехом у селима сомборске општине
И. Моланар – Рожа, Г. Мушкиња – Монтањи и сарад
Учесталост употребе алкохола, седатива и марихуане код
адолосцената
З. Станисављевић, В. Станисављевић и сарад
Злоупотреба психоактивних супстанци код ученика Средње медицинске школе у
Крагујевцу
А. Бер – Божић
Представљање Програма рада усмереног на очување
менталног здравља ученика, са нагласком на превенцију
наркоманије у медицинској школи у Новом Саду
Т. Воларевић, Љ. Стојановић и сарад
Проблем злоупотребе психоактивних супстанци код
школске деце и омладине
С. Дмитрашиновић
Сузбијање наркоманије у Западнобачком округу
Р. Борић
Стање и проблеми малолетничке деликвенције у Сомбору
Д. Терзић
Наркоманија из угла судске праксе
М. Вујовић
Болести зависности ( наркоманија, алкохолизам и пушење
код деце и омладине)
Д. Митровић, С. Матовић – Миљеновић и сарад
Опасност од дрога по народно здравље
Љ. Станулов
Ставови средњошколске омладине у Зрањанину о
наркоманији
С. Ђурђевић
112
Породична терапија ко облик рада са породицама
зависника
Г. Видановић, Д. Видановић и сарад
Ставови ученика о наркоманији
Б. Легетић, Д. Зарић и сарад
Генерација младих без дуванског дима
Р. Игић
Пушење је све распрострањенија штетна навика – како оздравити нацију?
И. Молнар – Рожа, Г. Мушкиња – Монтањи и сарад
Пушење, алкохол и дрога међу адолесцентима у Сенти
Љ. Соколова – Жокић, М. Лончаревић
Колико су обавештени средњошколци о пушењу
Г. Мушкиња – Монтањи, И. Молнар – Рожа и сарад
Навика пушења међу ученицима основних школа
В. Панић, Е. Панић
Индуктивно – дедуктивне здравствствено – превентивне радионице за борбу
против пушења и других болести зависности у адолесцентном узрасту
М. Павловић, Д. Ђокић и сарад
Штатне навике деце школског узраста у Севернобачком округу
Љ. Милојковић, Г. Виденовић и сарад
Навика пушења код средњошколске омладине у Сокобањи
С. Станишић, В. Станишић и сарад
Пушење адолесцената – лоша навика и болест
М. Зобеница
Сомборски модел – превенција злоупотреба алкохола у
основношколском узрасту
Дискусија
Сала“ Ц“
СЕСИЈА
ШКОЛА И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
Поподневни рад
Б. Легетић, О. Нићитовић и сарад
Престављање приручника: Промоција здравља у школи
М. Марковић
Здравствено васпитање ученика
Н. Родић
Физичко васпитање и здравље деце млађег школсог доба
Т. Ераковић
Ментална хигијена у школи – занемарено подручјe
В. Тасић
Нови аспекти и смернице за рад школског здравља
С. Бербер, Г. Пољак
Здравствено – васпитна средства у Дипснзеру за
кардиоваскуларне болести у Сомбору
С. Мазић
Здравствено васпитање у школском програму у 21. веку
С. Давидовић, Н. Ердељак и сард.
Школска деца о старости
Ђ. Шундрић
Значај професионалне оријентације младих – улога школе и
здравствене службе
113
С. Матовић – Миљановић, В. Бјеговић и сарад
Ефекти здравствено – васпитне интервенције у школама
В. Панић, И. Јерковић и сарад
Ставови о трчању кроса ученика средњих школа и
студената Учитељског факултета у Сомбору
О. Николић, С. Младеновић
Да ли и како треба медицински профилисати проблеме код адолесцената
В. Ђурђевски
Значај здравственог васпитања школске деце, омладине и
студената
Ђ. Шарић
Здравствено васпитање у школама и превенција малигних
болести
З. Костић, Т. Воларевић и сарад
Здравствено – васпитни рад у оквиру примарне превенције
против алкохолизма
М. Панић, В. Бућан и сарад
Здравствено васпитање у Војсци Југославије
З. Чворовић, П. Тодоровић и сарад
Улога школе у васпитању за безбедност
С. Темуновић
Место и улога здравствене службе у здравственом
васпитању
В. Панић и. Јерковић и сарад
Неки биолошки и социјални фактори и школски успех – лонгитудинална студија
К. Бајић
Значај ране едукације сексуалног васпитања
М. Илић, Б. Ковачевић и сарад
Црвени крст и Клуб младих општине Савски Венац
М. Гутовић
Средњошколци и добровољно давање крви
М. Илић, М. Филиповић и сарад
Здравствено васпитање основаца
Т. Воларевић, Љ. Стојановић и сарад
Здравствено васпитање школске деце у примарној
превенције наркоманије
Д. Ранић
Ослобађање од наставе физичког васпитања у средњој
школи – услуга или стварна помоћ омладини
В. Повше – Ивкић, А. Радојковић и сарад
Дифернцијална дијагностика говорних и језичких
поремећаја код деце млађег школског узраста
В. Павше – Ивкић, А. Радојковић и сарад
Граничне интелектуалне способности као фактор ризика у
развојном добу
О. Алексић, А. Вулетић – Пецо и сарад
Тешкоће учења – (не) разумевање родитеља и наставника
И. Рожа – Молнар, И. Мушкиња – Монтањи и сарад
Пушење, алкохол и дрога међу адолесцентима у Сенти
Д. Басраић
Улога фармацуета у здравственом васпитању деце
школског узраста
Д. Николовски, М. Шарић – Тансковић и сарад
Доступност интернета школској омладини
.
114
Дискусија

Сала „А“
СЕСИЈА
М. Вукотић, М. Марковић и сарад

Оранизација и методологија рада у Југословенској студији
прекурсора атероскрезозе код школске деце (ЈУСАД), 1997
– 2003. године
Л. Маринковић, Н. Рончевић и сарад
Пострауматска стресна реакција у адолесцената као последица бомбардовања
Новог Сада
М. Зорић, Д. Цимеша, и сарад
Спацифичности анестезије адолесценатног доба
зависних од опијата
К. Васиљевић
Календар операција школске деце
В. Блануша
Бол у трбуху као диференцијално – дијагностички проблем код шкоског детета
В. Блануша
Школско дете, ратна психотраума и улцусна болест
В. Јокановић
Наказности лица узрок психосоцијалног стреса код школске
деце
Н. Божиновић, Д. Божиновић и сарад
Акутне интоксикације школске деце и омладине у Топличком крају
Д. Радованов Н. Рончевић и сарад
Адолесценција и суицид
Д. Виденовић, Г. Виденовић
Повреде ока код школске деце
Д. Атанасијевић, С. Милосављевић – Велимировић
Морбидитет школске деце и омладине у примарној здравственој заштити у
Рапублици Србији
Е. Гебауер, Р. Баклаја и сарад
Вон Вилебрендова болест у школске деце
А. Дороњски, Б. Ковачевић и сарад
Структура морбидитета адолосцената хоспитализованих на Педијатријској
интезивној јединици током периода 1990/2000.
С. Кузмановић, С. Спасојевић и сарад
Морбидитет школске деце
С. Мијић
Морбидитет адолесцената на Институту за здравствену заштиту деце и омладине у
Новом Саду у периоду од 1995. до 1999. године
В. Тинтор, Љ. Банаковић и сарад
Морбидитет и морталитет школске деце хоспитализоване на Дечјем одељењу у
Сомбору 1959/69/79/89/99. године
В. Панић, В. Поповић и сарад
Морбидитетни трендови у Школском диспнзеру у Сомбору
115
П. Милојевић, Г. Виденовић и сарад
Најчешћи узрочници респориторних инфекција код
школске деце и лечење
М. Васић, Б. Томатић и сарад
Узроци хоспитализација школске деце и омладине
С. Данојловић, Д. Костић и сарад
Учесталост везикоуретралног рефлукса код школске деце са
инфекцијом уринарног тракта
Љ. Пирковић, Б. Угриновић и сарад
Вредности X5А1 код деце који су на интезивираној терапији
М. Павловић, З. Живковић и сарад.
Синдром стечене имунодефицијенције код дечака од
четрнаест година са доминантним респираторним
проблемима
С. Маркош, А. Бубера и сарад
Ембрионални карцином тестиса у болесника школског
узраста
Ј. Бојанић, Љ. Станивук
Анализа учесталости заразних болести код дјеце од 7. до 14.
година на подручју општине Бања Лука за период од
1988/1999.
И. Милнар – Рожа, Т.Ф. Илеш и сарад
Краниофарингеома и постоперативне компликације код
детета школског узраста
З. Вијачић, Ј. Рил
Заступљеност адоолесцената у инциденци
плућнетуберкулозе на територији општине Сомбор у
периоду 1991/99.
Дискусија

Сала „Б“
СЕСИЈА
ШКОЛА И ЗДРАВЉЕ
Ј. Јовановић, А. Крстић и сарад

Улога генетског саветовалишта у трудноћи адолосцентног
доба
Г. Маравић – Оплакин, Г. Тешановић и сарад
Сексуално понашање и контрацепција студентске
омладине у Бања Луци
Љ. Шарац, Д. Ракић и сарад
Ставови и мишљења младих о сексуалној активност
М. Ергић
Сексуално понашање младих – ставови матураната
Угоститељско – туристичке школе у Београду
М. Гостиљац, М. Кнежевић
Процена телесне висине и телесне тежине и појављивање
менархе код ушеница средњих школа у Краљеву
Љ. Исаковић
Информисност ученика о верским сектама
В. Цанић, Н. Јовановић
„ Кључеви раја“ за врата пакла међу школском децом
В. Свилар, С. Мештеровић и сарад
116
Социотерапија као метод за самоактуализацију младих
С. Мештеровић, М. Митровић и сарад
Трапијска група у превенцији девијантног понашања
младих
М. Милосављев, Ј. Митилов и сарад
Циљеви и концепт исхране ученика у школи. Препоруке и
стање
Е. Монаров, Љ. Соколова – Ђокић, Љ. Стојанов – Глуховић и сарад
Исхрана и физичка активност адолосцената
С Милошевић, Д. Ракић и сарад
Ухрањеност школске деце и њихова социјална припадност
С. Малешевић, Д. Катанић и сарад
Тренд кретања висине школске деце
Е. Монаров, М. Уверић и сарад
Потенцијал и ограничење програма исхране у школи
Д. Балић, С. Дарваш и сарад
Водимо ли рачуна о школским кухињама?
В. Божић – Крстић, Р. Ракић и сарад
Висина и тежина школске деце у Новом Саду
Г. Цекуш
Навике при исхрани деце и омладине
Ј. Боснић, Н. Баришић и сарад
Наша искуства у пројекту „ Здрава школа“
М. Балабан, Д. Стојисављевић и сарад
Здравље и здрави стилови живота код дјеце Бања Луке
М. Балабан, Д. Стојисављевић и сарад
Оцијена ризичних фактора ученика VII разреда основних
школа у Бања Луци
Ш. Голубовић, В. Богданов и сарад.
Критички осврт на нетоде којима се савладава почетно
читање и писање
Ш. Голубовић, В. Богданов и сарад.
Утицај контакта са хендикепираним дететом на став
околине према њему
Љ. Стојановић, С. Милојковић и сарад
Спортом против лоших навика
Д. Грбић
Фактори који одређују здравствено понашање просветних радника из две
панчевачке школе
Љ. Буњевчевић
Улога медицинске сестре у спровођењу програма „ Здрава
Школа“
З. Барић, К. Кијановић
Породица и школски неуспех детета
С. Станић, М. Домазет и сарад
Слободно време ученика основних и средњих школа
Краљева
Дискусија

Сала „ Ц“
117
СЕСИЈА
9.00 – 10.00 часова ПСИХОЛОШКО – ПЕДАГОШКА РАДИОНИЦА

Руководилац: Александра БЕР – БОЖИЋ, педагог Медицинска школа ,
Нови Сад

Сала „ А“
ОКРУГЛИ СТО
ШКОЛСКА МЕДИЦИНА ДАНАС И СУТРА
Водитељи округлог стола:

проф. др Мирослав КРИСТИФОРОВИЋ – НОВИ САД
проф. др Стојан БЕРБЕР – СОМБОР
Учесници:
проф др Навенка РОНЧЕВИЋ – НОВИ САД
доц. др Павле КОВАЧЕВИЋ – БЕОГРАД
доц .др Ђорђе ШКУНДРИЋ – УЖИЦЕ
доц. др Владица ТАСИЋ – ВРАЊЕ
прим мр. сци. Владимир ПАНИЋ – СОМБОР

Постери ( приземље)
СЕСИЈА
З . Чукурановић, В. Перовић и сарад.

Резултати вакцинације и значај превенције дифтерије,
тетануса и пертусиса
З . Чукарановић, В. Перовић и сарад.
Први резултати обавезне вакцинације против рубеоле на подручју Јабланичког
округа
Љ. Крстић, З Чукурановић и сарад.
Разултати вакцинације против туберкулозе и њен значај у превенцији зуберкулозе
Поремећај срчаног ритма у деце школског узраста
С. Маркош, С. Бербер и сарад
Упоредна анализа ергометријских налаза у жена спортиста и жена не спортиста
С. Бербер, Д. Видовић и сарад.
Срчане мане у деце сомборске општине
В. Павловић, М. Филиповић
Обољење школске деце од цревних заразних болести и квалитет воде за пиће у
Новој Вароши и Бајиној Башти
C. Стојадиновић, Н. Рончевић и сарад.
Особитости морбидитета деце школског узраста из породица са социјалним
ризиком
118
Б. Угриновић, Н. Угриновић и сарад.
Неуролептички синдром деце лечене Тораканом
А. Шафрањ
Психосоцијалне последице бомбардовања на децу и родитеље и начини
превладавања негативних осећања
М. Борис, Ј. Родић – Стругар
Професионална рехабилитација слушно оштећених лица
Б. Васиљевић, Б. Милошев и сарад.
Вентилациона цевчица у лечењу секреторног отитиса
Д.Виријевић, С. Здравковић
Планирање организација и спровођење систематских прегледа школске деце
основних школа у Крушевцу за период 1998/99. године
З. Костић, Т. Воларевић и сарад.
Здравствени проблеми респираторни обољења школске деце
Превенција развојног поремећаја дечјег куча
Превенција деформитета дечјег стопала
Д.Шафаузер
Ултразвучна дијагностика холелитијазе деце – приказ случаја
Н. Љубомировић, О. Алексић
Утицај стреса на адолесцентну популацију
Н. Божиновић, Д. Божиновић
Дерамтомиозитис – проблеми и странпутице у
дијагностици – приказ случаја
К. Шмит
Школска деца у Кућној нези у визури социјалног радника
А.Драшковић, М. Пртљага и сарад
Искуство Кућне неге и Кардиоваскуларног диспанзера у Сомбору у здравственој
нези млађих особа
М. Богданов, С. Вирц – Богданов и сарад.
Евалуација поремећаја ритма у синдрому пролапса митралног залиска, у групи
млађих испитаника
М. Љубичић, С. Бербер и сарад.
Поремећај срчаног ритма код школске деце у сомборској студији систематских
прегледа
Ј.Рил
Амброзија елатиор и атонијске болести
Љ. Стојановић, С. Спасић
Заразне и паразитарне болести школске деце за период 1995/99. године
Д.Цимеша, М. Зорић и сарад.
Реанимација адолесцената под опојном дрогом – приказ случаја
Н. Баришић, Ј. Боснић и сарад.
Анализа здравственог стања школске деце на подручју Западнобачког округа
Љ. Глигоријевић – Милић, Ј. Коларевић
Електрокардиографске промене у хематолошких болесника након спроведене
терапије
Д.Ракић, Н. Рончеви
Недекватне навике код школске деце за настанак
С. Пејин
Преглед препарата за негу и заштиту коже деце школског узраста
С. Јокић, Г. Цвијановић и сарад.
Кретање трихинелозе у Западнобачком округу за период 1992/1999. године
119
СЕСИЈА
ШКОЛА И ЗДРАВЉЕ
С. Бербер, А. Бубера
Наша искуства у одвикавању од пушења
С. Бербер, И. Поњевић
Учесталост пушења код школске омладине
D. Угриновић, Ђ. Угриновић и сарад.
Акутна тровања алкохолом код деце са освртом на социомедицински значај
Љ. Станулов, Н. Прохоска
Заступљеност болести зависности код средњошколске омладине у Зрењанину
М. Павловић, С. Бјеловић и сарад.
Болести неправилне исхране код ученика трећих разреда основних школа у
Суботици
М. Шаћировић, М. Јоргић
Почетно читање и писање
С. Вирт – Богданов, М. Богданов
Однос физичке активности у школској популацији сомборске општине
L. Бланша
Учесталост пушења, употреба алкохола, и дроге међу ученицима основнох школа у
Ади
Д.Јовичић
Крактеристике општег успеха ученика у односу на физичко васпитање
В. Петровић – Даниловић, Н. Стојановић и сарад.
Нумеричко исказивање здравственог стања ученика у функцији анализе утицаја
здравља на успех у школи
Н. Божиновић Д. Божиновић
Леворукост – хендикеп или супремација
Е. Монаров, Љ. Соколова – Ђокић и сарад.
Исхрана и физичка активност у адолесцената
В. Стојановић, Т. Воларевић и сард.
Како смо смањили број пушача у једној основној школИ
М. Митровић, С. Мештеровић и сарад.
Организовање здравог језгра младих у широј заједници
СЕСИЈА
Е. Панић, В. Панић и сарад.

Инфромисаност о туберкулози код ученика завршних разреда основних школа
Е.Панић, В. Панић
Разлике о информисаности о туберкулози између старијих основаца и одраслих
Љ. Крстић, З. Чукарановић и сарад.
Информисанос ученика основне школе о АИДС- у
M. Грегор – Џида, Б. Алексић и сарад.
Посете пацијената школског узраста Саветовалишту за
јувенилну адолесцентну гинекологију Диспанзера за
здравствену заштиту жена – Сомбор у периоду од 1990/99.
године
М. Зобеница, Г. Савин и сарад.
Црвени крст – здравствено – васпитни рад са школском
популацијом
Ј. Чавлин
Студенти и наркоманија
М. Богосављевић, Г. Кијавчанин
120
Повезаност здравља уста и зуба са учесталостима
ортодонских аномалија
Г.Кијевчанин. М. Богосављевић и сарад.
Психолошка припрема деце за стоматолошке интервенције
С. Церанић, М. Богосављевић и сарад
Флуор профилакса у дечјој стоматологији
Q. Ђорђевић, М. Пиља и сарад.
Преваленција каријеса ученика првих разреда школске 1992/93. и 1999/2000.
године
С. Бербер
Здравствено васпитање у функцији еколошке мисли
дискусија
XVII СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА РАДНИКА У

ЗДРАВСТВУ
Организатори: Српско лекарско друштво/ Друштво лекара Војводине
Подружница Сомбор – Аптин
Секција медицине рада
Извршни организатор: Здравствени центар „ др Радивој Симоновић“

СЛУЖБА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ РАДНИКА
17-18. октобар 2002.године
покровитељ
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СОМБОР
Председник
121
Секретар
др Марија РОДИЋ
Чланови:
др сци. мед. Јелка Родић - СТРУГАР
др Марија Вергаш – ЛАГУНЏИН
др Милош ВЕЈИНОВИЋ
прим. др Бранилсав ДАНИЛОВИЋ
Јадранка РОКНИЋ
Владимир ПОДУНАВАЦ
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР:
проф др Милан ПАВЛОВИЋ, Београд

проф др Александар ВИДАКОВИЋ, Београд
пороф др Петар БУЛАТ, Београд
проф. др Неда ЈОЦИЋ, Нови Сад
Јован ВУЈИЧИЋ
проф. др Неда ЈОЦИЋ
проф др Нада МАЧВАНИН
проф. др Милан ПАВЛОВИЋ
проф др Александар ВИДАКОВИЋ
проф др Милица САВИЋ
прим др Љубиша ЛАБАН
проф др Петар МУДРИНИЋ
др Бранислав БОЈИЋ
др Драгомир ЦИМЕШ
дипл инг Рајко СИМИН
Вељко СТОЈАНОВИЋ, професор
др Лазар РАЧИЋ
дипл инг Јован ГАЈИН
дипл ецц. Владимир БОРЂОШКИ
дипл. ецц. Слободан НАСТАСИЋ
122
ПРОГРАМ
17.10.2002.
08.00 – 09.00
РЕГИСТРАЦИЈА УЧЕСНИКА
09.00
КОКТЕЛ ДОБРОДОШЛИЦЕ
09.45
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ДРАГАНА СТОЈКОВА
10.00
ОТВАРАЊЕ СИМПОЗИЈУМА
11.00 – 13.00
УВОДНА ПРЕДАВАЊА
Н. Јоцић
СИГУРНОСТ НА РАДУ И ОЧУВАЊЕ ЗДРАВЉА РАДНИКА У ЗДРАВСТВУ
М. Павловић
УЗРОЦИ ИНВАЛИДНОСТИ КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
А. Кнежевић
РАДНИ АНГАЖМАН КАО ИЗВОР ХРОНИЧНОГ СТРЕСА – СИНДРОМ ИЗГАРАЊЕ НА
РАДУ
П. Лазић
ПСИХИЧКА НАПЕТОСТ ЛЕКАРА И ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
Б. Даниловић
РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ РАДНИКА У СОМБОРУ ОД 1770. ДО
2001.ГОДИНЕ
Пауза за ручак
15.30 – 19.00 Велика сала позоришта
УСМЕНА ИЗЛАГАЊА
Н. Мачванин
ПРОФЕСИОНАЛНИ СТРЕС КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
Ч. Савић
ЛЕКАР И СТРЕС
С. Крстев, А. Видаковић
НАЧИН РАДА И ПРИМЕНА МЕРА ЗАШТИТЕ МЕЂУ МЕДИЦИНСКИМ СЕСТРАМА
КОЈЕ СУ ПРОФЕСИОНАЛНО ИЗЛОЖЕНЕ ХЕМИОТЕРАПИЈСКИМ СРЕДСТВИМА
М. Хрњак, В. Шуљагић, Ј. Зоговић
123
ИЗЛОЖЕНОСТ ШТЕТНИМ ФАКТОРИМА РАДНА СРЕДИНЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА
ХЕМОДИЈАЛИЗИ
М. Хрњак, В. Шуљагић, Ј. Зоговић
КРАТКО – ТАЛАСНА ДИЈАТЕРМИЈА У ФИЗИКАЛНОЈ МЕДИЦИНИ – ИЗЛОЖЕНОСТ
ТЕРАПЕУТА РАДИО – ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ЗРАЧЕЊУ
Ц.Бркић, Ж. Радојковић, Г. Басарић, Д. Живков
УСЛОВИ РАДА НА ОДЕЉЕЊУ ЗА ФИЗИКАЛНУ ТЕРАПИЈУ ЕКСПОЗИЦИЈА
ЦИТОТЕРАПЕУТА АНТИНЕОПЛАСТИЧНИМ ЛЕКОВИМА – АМБИЈЕНТАЛНИ МОНИТОРИНГ
Б. Прокеш, Ј. Родић - Стругар
АМБИЈЕТАЛНИ МОНИТОРИНГ „ ИЗГУБЉЕНОГ“ ХАЛОТАНА У ПОЈЕДИНИМ
ОПЕРАЦИОНИМ САЛАМА
М. Главашки, И. Миков, Ј. Родић - Стругар, М. Лугумерски
ПРОФЕСИОНАЛНА ОБОЉЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА У ВОЈВОДИНИ
Б. Кузмановски, Н. Јоцић, И. Миков
ОФТАЛМОЛОШКА ОБОЉЕЊА КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА ИЗЛОЖЕНИХ
ЈОНИЗУЈУЋЕМ ЗРАЧЕЊУ
Ј. Црепуља
ПОВРЕДЕ НА РАДУ У ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У АП
ВОЈВОДИНИ У ПЕРИОДУ 1990. – 1999. ГОДИНЕ
Д. Улић – Узелац, А. Тисиновић – Станичков, Н. Шикопарија, О. Недић, К. Николић
АНАЛИЗА МОРБИДИТЕТА РАДНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗДРАВСТВУ
И. Лучић, Н. Живановић, Љ. Крбањевић
ИНВАЛИДИЗИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА ДОМА ЗДРАВЉА
Д. Теодоровић, Љ. Чанић, Д. Траилов
БОЛСТИ У ВЕЗИ СА РАДОМ И ЊИХОВО УЧЕШЋЕ У ИНВАЛИДИЗИРАЊУ
ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
Дискусија
Мала сцена – постер презентације

15.30 – 16.00
Постављање постера
16.00 – 19.00
Презентација и дискусија
Модератор – Проф. др Александар Видаковић
С. Јовелић, Е. Хаџибеговић, А. Јовелић

ПОВИШЕНА РЕФЛЕКСНА АКТИВНОСТ ПАРАСПИНАЛНИХ МИШИЋА КАО
ЕТИОЛОШКИ ФАКТОР БОЛА У ЛЕЂИМА И ЕЛЕКТРОМИГРАФСКИ СТУДИЈ
Н. Матановић, Д. Секулић, Ц. Поп – Тошић
ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
М. Јевтић, С. Тодорић, З. Митровић
УЗРОЦИ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА – ДУЖЕ
ОД 30 ДАНА И ДУЖЕ ОД 60 ДАНА
Стајнфелд, М. Лукић
АПСЕНТИЗАМ РАДНИКА ДОМА ЗДРАВЉА У БАЧКОЈ ТОПОЛИ – ТРЕНД И НЕКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ У 1997. И 2001. ГОДИНИ
К. Поповић
КАРАКТЕРИСТИКЕ ИНВАЛИДИЗИРАЊА РАДНИКА У ДОМУ ЗДРАВЉА ЗЕМУН
З. Балаћ, Т. Тепшић, Д. Траилов
ИНВАЛИДИЗИРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
ИНВАЛИДИЗИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
124
М. Родић, Ј. Славковић, М. Вергаш – Лагунџин
КАРАКТЕРИСТИКЕ ИНВАЛИДИЗИРАЊА РАДНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У Р.Ј. БОЛНИЦА
З.Ц. „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ СОМБОР
С. Чанковић, С. Пешић
СТЕПЕН САГОРЕВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА УСЛОВЉЕН УСЛОВИМА И
ОРГАНИЗАЦИЈОМ РАДА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА
А. Тисиновић – Станичков, Н. Мачванин
АНАЛИЗА ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА УПУЋЕНИХ НА
ЕКСПЕРТИЗУ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ У ЈЕДНОГОДИШЊЕМ ПЕРИОДУ
М. Љубичић, М. Богданов, С. Вирц – Богданов, Ј. Булајић, И. Поњевић
КОРЕЛАЦИЈА АРТЕРИЈСКОГ КРВНОГ ПРИТИСКА У ТЕСТУ ОПТЕРЕЋЕЊА У УЗОРКУ
ИСПИТАНИЦА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА И ИСПИТАНИЦА ГРАДСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ
У СОМБОРУ
Ј. Славковић, М. Родић, М. Вергаш – Лагунџин
КАРАКТЕРИСТИКЕ МОРБИДИТЕТА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗОНИ ЈОНИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА
У З.Ц. „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ У СОМБОРУ
М. Вејновић, Г. Шешлија – Сиљановић
ТУБЕРКУЛОЗНИ ПЛЕУРИТИС КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА – ПРИКАЗ СЛУЧАЈА
Љ. Тикић, В. Ђорђевић
МЕДИЦИНСКИ УЗРОЦИ ОДСУСТВОВАЊА СА ПОСЛА ВОЗАЧА ТЕШКИХ
РУДАРСКИХ МАШИНА
В. Ђорђевић, Љ. Тикић
Служба медицине рада, З.Ц. Бор
ИНЦИДЕНЦИЈА И УЗРОЦИ ИНВАЛИДНОСТИ У ЈЕДНОМ РУДНИКУ МЕТАЛА
Ј. Стефановић, М. Хрњак, Р. Антић, Д. Трнавац
ПРОФЕСИОНАЛНИ ТРАУМАТИЗАМ У ХЕМИЈСКОЈ ИНДУСТРИЈИ
З. Окиљевић, С. Влаховић, В. Рашовић, М. Божанић – Крнета
ВАНРЕДНИ ДОГАЂАЈИ И МОРБИДИТЕТ МАШИНОВОЂА И ПОМОЋНИКА
МАШИНОВОЂА СЕКЦИЈЕ ЗА ВУЧУ НОВИ САД
20.00 часова. Свечана вечера Хотел „СЛОБОДА“ – Кристална сала
18.10.2002.
Велика сала позоришта
УСМЕНА ИЗЛАГАЊА
09.00 – 12.00 часова
Н. Живановић, Љ. Крбањевић, И. Лучић

АПСЕНТИЗАМ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА ДОМА ЗДРАВЉА
Р. Јаковљевић
АПСЕНТИЗАМ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА У ДОМУ ЗДРАВЉА У ЉУБОВИЈИ У
ОДНОСУ НА ГОДИНЕ ЖИВОТА И РАДНИ СТАЖ
Р. Јаковљевић
МОРБИДИТЕТ И АПСЕНТИЗАМ У ДОМУ ЗДРАВЉА ЉУБОВИЈА И ЗАШТИТА
РАДНИКА
О. Недић, Н. Јоцић, Д. Филиповић, З. Шолак, М. Продановић
АПСЕНТИЗАМ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА КОЈИ СЕ ЛЕЧЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ
СТАНИЦИ „ БОЛНИЦА“ ДОМА ЗДРАВЉА „ НОВИ САД“
Н.Недић, Д. Филиповић, Н. Јоцић, З. Шолак, Ч. Савић, М. Продановић
КОНСЕКУТИВНА СТУДИЈА ОБОЛЕЛИХ – ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ И ЛЕЧЕЊЕ
Љ. Крбањевић, Н. Живановић, И. Лучић, Б. Марјановић
125
УЧЕШЋЕ БОЛЕСТИ СИСТЕМА КРВОТОКА У АПСЕНТИЗМУ ЗДРАВСТВЕНИХ
РАДНИКА
Е. Панић
ИЗЛОЖЕНОСТ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА РЕЗИСТЕНТНОЈ ТУБЕРКУЛОЗИ НА
ГРУДНОМ ОДЕЉЕЊУ З.Ц. „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ СОМБОР
Дискусија – пауза
З. Окиљевић, В. Иветић, Б. Петковић – Медвед, М. Ходолич

ЦИРКАДИЈАЛНИ РИТАМ И РАЗЛИЧИТА ЗАНИМАЊА
Љ. Андрејић, С. Стојиљковић
УТИЦАЈ БУКЕ НА МОРБИДИТЕТ РАДНИКА ФАБРИКЕ АМБАЛАЖЕ У КРУШЕВЦУ
Ж. Медиговић
ЗНАЧАЈ КОНТРОЛНО – ПЕРИОДИЧНИХ ПРЕГЛЕДА У ПРЕВЕНЦИЈИ НЕКИХ
ХРОНИЧНИХ НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ЗА ПЕРИОД ОД 1997. ДО 2001. ГОДИНЕ ЗА
ФАБРИКУ „ ИКАРБУС“ АД
Ж. Медиговић, В. Булајић
УТИЦАЈ ЧЛ.80 ЗАКОНА О РАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА АПСЕНТИЗАМ У ФАБРИЦИ
„ ИКАРБУС“ АД У ПЕРИОДУ ЈАНУАР- ФЕБРУАР 2000.,2001. И 2002. ГОДИНЕ
В. Панић,
ПРОБЛЕМИ ПРИ ИЗДАВАЊУ УВЕРЕЊА О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ УЧЕНИКА ЗА
УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
Ј. Андрић, Т. Станковић
АГРЕСИВНИ АСПЕКТИ ТУБЕРКУЛОЗЕ
ТУБЕРКУЛОЗА ПЛУЋА – СОЦИЈАЛНА БОЛЕСТ, ДА ИЛИ НЕ?
ПЛЕУРАЛНИ ИЗЛИВ – РЕЗУЛТАТ ТИМСКОГ РАДА – ПРИКАЗ СЛУЧАЈА
Дискусија
Промоција књига
ЗАТВАРАЊЕ СИМПОЗИЈУМА
13.30 – ГОДИШЊА СКУПШТИНА СЕКЦИЈЕ МЕДИЦИНЕ РАДА ДЛВ-СЛД
126
XVIII СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
ПРИВАТНА ПРАКСА У СРБИЈИ
Организатори: Српско лекарско друштво/ Друштво лекара Војводине Подружница

Сомбор – Аптин
27 – 29. мај 2004. године
КЛУБ ВОЈСКЕ СЦГ
покровитељ
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СОМБОР
Прим. др Владимир БЛАНУША
Чланови:
Прим. др Милош ВЕЈНОВИЋ

Прим. др Драгомир ЦИМЕША
др Васна АНУШИЋ
др Коста ВАСИЉЕВИЋ
др Јасмина ПЕТРОВИЋ
Гизела ЖУЖИЋ
Тихомир ЛЕКА
127
Немања СЛАВКОВИЋ
Проф. др Томица МИЛОСАВЉЕВИЋ- министар за здравље Републике

Србије
др Петар МОМЧИЛОВ- председник Одбора за здравство и породицу
Скупштине Републике Србије
др. сци мед. Душан БОЖИЋ – секретар Секретаријата за здравље и социјалну
политику АП.Војводине
проф. др Зоран ИВАНКОВИЋ – председник СЛД
проф. др Младен ПРВУЛОВИЋ – председник ДЛВ/СЛД
Светлана ВУКАЈЛОВИЋ – директор Завода за здравствено осигурање Републике
Србије
Раде НИКОЛИЋ – директор Завода за здравствено осигурање АП Војводине
проф. др Вишеслав Хаџи – ТАНОВИЋ – председник ПЛКС
проф др Зоран СТАЈЧИЋ – председник ДПДСС
др Јован РАКИЋ – председник ДПДДМ АПВ
др Бранислав БОЈИЋ – директор З Ц „ др Радивој Симоновић“ Сомбор
мр. сци. Срђан ШЉУКИЋ – начелник Западнобачког округа
др Марија ШАРГАЧ, председник СО Оџаци
Марта Хорват ОДРИ – председник СО Сомбор
Жељко ДВОЖАК – председник СО Кула
Милан ДРАЖИЋ – председник СО Апатин
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
проф. др Драгољуб ЗОРИЧИЋ
проф. др Зоран АНЂЕЛКОВИЋ
проф. др Вишеслав хаџи – ТАНОВИЋ
проф. др Војислав ЛЕКОВИЋ
проф. др Владимир ИВАНОВИЋ
проф. др Драгослав ЕРЦЕГОВАЦ
проф. др Љубомир ЕРИЋ
проф. др Велибор МАРКОВИЋ
проф. др Петар ДРАЧА
проф. др Веселин КИКИНЂАНИН
проф. др Светомир СТОЖИНИЋ
проф. др Живота ХАЏИЋ
проф. др Зоран КУЉАЧА
Рецензент: Давид Кецман
ПРОГРАМ
Четвртак, 27.мај
Сала „А“
10-12. часова. КОКТЕЛ ДОБРОДОШЛИЦЕ

Сала „Б“
18-18,45 Свечано отварање Сомборских медицинских дана

19.30 – 20.30. Крамелићанска црква: Концерт МОХ „ Јувентус
кантат“
128
Сала“ Б“
21.00 час Свечана вечера
Петак 28. мај

Сала „ А“
СТОМАТОЛОГИЈА
В. Лековић, З. Алексић
АКТИВНА РЕГЕНАРАЦИЈА ПАРАДОНТАЛНИХ ТКИВА ПРИМЕНОМ ПЛАЗМЕ
ОБОГАЋЕНЕ ТРОМБОЦИТИМА
В. Ивановић
РЕКОНСТРУКЦИЈА ЕНДОСТАТСКИХ ЛЕЧЕНИХ ЗУБА БЕЗ ЛИВЕНЕ
НАДГРАДЊЕ
З. Вуличевић
ИЗБЕЉИВАЊЕ ЗУБА
Тодоровић
ЦАД/ ЦАМ ТЕНОЛОГИЈА У ИМПЛАТАЦИЈИ
П. Николић
МОГУЋНОСТИ ОРТОДОНТСКЕ ТЕРАПИЈЕ
Д. Марковић, С. Селаковић
КАРАКТЕРИСТИКА МАСТИКАЦИЈЕ СА ТОТАЛНИМ ЗУБНИМ
ПРОТЕЗАМА
Дискусија
12,30 -13,30 презентација „ Галенике“

13.00-13,30 коктел „Галенике“
Сала „ А“
ПОСТЕР ПРЕЗЕНТАЦИЈА
15- 19.00 часова

Естер Мереи
РЕХАБИЛИТАТИОН ОФ ДЕНТИНОГЕНЕСИС ИМПЕРФАКТА
Д.Бастаћ, З Јоксимовић и срад.
РУТИНСКА ПРОЦЕНА ДИЈАСТОЛНЕ ДИСФУНКЦИЈЕ ЛЕВЕ КОМОРЕ У
КОРОНАРНОЈ БОЛЕСТИ ПУТЕМ ДОПЛЕР ЕХОКАРДИОГРАФИЈЕ ЗА ВРЕМЕ
ЕРГОМЕТРИЈСКОГ ЕХО СТРЕС ТЕСТА
Д. Живић, Ј. Соколова – Ђокић
САВРЕМЕНИ ПРИНЦИПИ СПОРТСКОГ НУТРИЦИОНИЗМА ВРХУНСКИХ
СПОРТИСТА
И.Смиљанић, Р. Лалић и сарад.
РАШАВАЊЕ МЕКОТКИВНИХ ДЕФЕКАТА РАЗЛИЧИТЕ ЕТИОЛОГИЈЕ
С. Дедић, Ј. Јовић
СОЦИЈАЛНИ АСПЕКТИ МОЖДАНОГ УДАРА
Л. Влашки и Ј. Шаму
РАЗЛИКЕ СЕКСУАЛНИХ ДЕЛИКВЕНАТА И ДЕЛИКВЕНАТА УБИЦА И РАЗЛИКЕ
СЕКСУАЛНИХ ДЕЛИКВЕНАТА И ДЕЛИКВЕНАТА РАЗБОЈНИКА
Ж. Шарић, Љ. Соколова – Ђокић и срад.
ЗДРАВКА ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ ЖЕНА У
РУРАЛНОЈ СРЕДИНИ
М Гутовић:
129
ПРИМЕНА КРВИ И КРВНИХ ПРОДУКАТА У ЗЦ „ ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ“ У
СОМБОРУ 2000 – 2003. ГОДИНЕ
E. Панић:
СВЕТСКИ ДАНИ ХОБ-П ( ХРОНИЧНЕ ОПСТРУКТИВНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА) У
СОМБОРСКОЈ ОПШТИНИ
Дискусија
Сала „ Б“
МЕДИЦИНА I
В. Антоновић
МИКРОХИРУРШКИ ТРЕТМАН ТУМОРА ПОНТОЦЕРЕБЕЛАРНОГ УГЛА
С. Латиновић
РЕФРАКТИВНА ХИРУРГИЈА ЗА КОРЕКЦИЈУ ДИОПТРИЈСКИХ ГРЕШАКА ОКА

Д. Бастић
ДА ЛИ ПОСТОЈЕ РАЗЛИКЕ У ЛЕЧЕЊУ СИСТОЛНЕ И ДИЈАСТОЛНЕ СРЧАНЕ
ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ?
ПРИКАЗ НАЈНОВИЈИХ СТУДИЈА И КОНСЕНЗУСА ЕКСПЕРАТА
Ј. Јовић М. Светел и срад
ФЕНОТИПСКА ЕКСПРЕСИЈА ДYT 1 МУТАЦИЈЕ
Ј. Јовић М. Светел и срад.
МАСТИ У ИСХРАНИ И КРВИ – ФАКТОР РИЗИКА ЗА НАСТАНАК ХРОНИЧНИХ
НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ
З. Јоксимовић Д. Бастић и сарад
ПХ ВРЕДНОСТ ГАСТРИЧНОГ САДРЖАЈА У БОЛЕСНИКА СА РЕФЛУКСНИМ
ГАСТРИТИСОМ ПОСЛЕ ХОЛЕЦИСТЕКТОМИЈЕ
М. Влашки, Н. Вуковић и сарад
ПСИХОПАТОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЕКСУАЛНИХ ДЕЛИКВЕНЦИЈА
Дискисија
КОМЕРЦИЈАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА „ ЈУГОРЕМЕДИЈА“

пауза
МЕДИЦИНА II
Б. Загорчник, Г. Сенишар и сарад.

УЛТРАЗВУЧНИ НОЖ У ОПЕРАЦИЈИ ХЕМОРОИДА
Д. Зоричић
ДГХАЛ – ЛЕЧЕНШЊЕ ХЕМОРОИДАЛНИХ БОЛЕСТИ
К. Васиљевић, В. Анушић и сарад.
ЈЕДНОДНЕВНИ ХИРУРШКИ ТРЕТМАН У ПРИВАТНОЈ ХИРУРШКОЈ ОПЕРАЦИЈИ –
10 ГОДИНА ИСКУСТВА
Р. Лалић, М. Андрић и сарад.
МАЛИГНИ ТУМОРИ КОЖЕ ЕПИТЕЛНОГ ПОРЕКЛА У СОМБОРУ ОД 1990 – 2003.
И. Смиљанић, Р. Лалић и срад.
„ РЕКОНСТРУКТИВНЕ СТЕПЕНИЦЕ“ У ПЛАСТИЧНОЈ ХИРУРГИЈИ
ПРЕВЕНЦИЈА РАЗВОЈНОГ ПОРЕМЕЋАЈА КУКА
М. Вуковић М. Вуковић и сарад.
ИНТРАКАПСУЛАРНИ ПРЕЛОМИ ВРАТА БУТНЕ КОСТИ КОД ДЕЦЕ
130
В. Смиљанић, М. Грба
ЛАПАРАСКОПСКА РЕСЕКЦИЈА ЦИСТЕ ( ОБЕ СТРАНЕ) У ПОЛИЦИСТИЧНОМ
БУБРЕГУ
В. Смиљанић, Н. Славнић и сарад.
РУЧНО АСИСТИРАНА ЛАПАРАСКОПСКА НЕФРОУРЕТЕРОТОМИА – ЈЕВТИНИЈА
СРПСКА ВАРИЈАНТ
дискусија
МЕДИЦИНА III
Вишеслав Хаџи – Тановић

ПРВО ПРИВАТНО ОСИГУРАЊЕ У СРБИЈИ
ЛЕКАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ ПО МОДЕЛУ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ
В. Блануша
ЕРТИКА И ЕКОНОМИКА У ЗДРАВСТВУ – ЈЕДИНСТВО ИЛИ СУПРОТНОСТИ
Д. Живић, Љ. Соколова – Ђокић
ДОПИНГ СВЕТСКОГ СПОРТА И ГДЕ СМО МИ?
П. Марушић, В. Марушић и сарад.
ЕПИДЕМИОЛОШКИ НАДЗОР КАО МОДЕЛ РАНОГ ОТКРИВАЊА И ЛЕЧЕЊА ЛИМЕ
БОРЕЛИС
В. Панић, Е. Панић
АТОПИСКИ ДЕРМАТИТИС И АСТМА КОД ДЕЦЕ У СОМБОРСКОЈ ОПШТИНИ
М. Гутовић
ДОБРОВОЉНО ДАВАЛАШТВО КРВИ У ЗАПАДНОБАЧКОМ ОКРУГУ 1989-2003.
Убавић, О Марковић и сарад.
ЗАВОД ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКУ ДИЈАГНОСТИКУ МЕДЛАБ, НАЧЕЛА ДОБРЕ
ЛАБОРАТОРИЈСКЕ И КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ
дискусија
20.00 часова Народно позориште „ ГОСПОЂА МИНИСТАРКА“

Сала“ Б“
МЕДИЦИНА IV
Д. Митровић
ВАСКУЛИТИСНИ СИНДРОМ – КЛАСИФИКАЦИЈА, ДИЈАГНОЗА, ТЕРАПИЈА
З. Анђелковић
КЛИНИЧКА КОРИСНОСТ КВАНТИТАТИВНЕ УЛТРАЗВУЧНЕ ПРОЦЕНЕ КВАЛИТЕТА
КОСТИ
Б. Бобић
ЕВАЛУАЦИЈА БОЛА У РЕУМАТОЛОГИЈИ
Дискусија
Пауза
ПРИВАТНА ЛЕКАРСКА И СТОМАТОЛОШКА ПРАКСА ЈУЧЕ ДАНАС - СУТРА

Модератор: Прим др В. Блануша, др. Ј. Ракић, проф др З. Стојчић, Проф др
13.30 ЗАЈЕДНИЧКИ РУЧАК
131
XIX СОМБОРСКИ МЕДИЦИСНКИ ДАНИ
НОВИ ПРАВЦИ У МЕДИЦИНСКОЈ

НАУЦИ - ДИЈАГНОСТИКА И ЛЕЧЕЊЕ
Организатор: СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО СОМБОР
у сараднји са ЗДРАВСТВЕНИМ ЦЕНТАРОМ „ДР РАДИВОЈ
И ЗАВОДОМ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА
Датум одржавања:
25-26. мај 2006. године
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
Прадседник
Др Јасмина ПЕТРОВИЋ – ТАНКОВИЋ
Чланови:
Др Бранислав БОЈИЋ
Др Лазар РАЧИЋ
Др Драгана МРЂЕНОВ
Др Снежана ДЕЛИЋ
Др Александар ДЕЛИЋ
Др Зоран ПАРЧЕТИЋ
Др Михајло БОГДАНОВ
ПРОГР АМ
132
25. мај 2006.
09.30-10.00
Регистрација ученика
10.00-11.00
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
К. Павловић
ХИПЕРТЕНЗИЈА – КЛИНИЧКИ ИЗАЗОВ
Г. Панић
СТАТИН- КОРАК НАПРЕД У ЛЕЧЕЊУ КОРОНАРНОГ СИНДРОМА
Презентација лека- аторис
Дискусија
М. Журков
АКТУЕЛНИ ПОСТУПАК ЛЕЧЕЊА МОЖДАНОГ УДАРА
Презентација лека – кавитон
Дискусија
П. Сланкамен
ЛАЧЕЊЕ АКУТНА И ХРОНИЧНА СТАЊА БОЛА
Презентација
Дискусија
КОКТЕЛ
Д. Бошковић
СИДЕРОПЕНИЈСКА АНЕМИЈА – ДИЈАГНОЗА И ТЕРАПИЈСКИ ПРИНЦИПИ
Презентација лека – ферум
Дискусија
Д. Стаменковић
ГАСТРИТИС И ГЕРБ- ЛЕЧЕЊЕ
Презентација Гастрохербал-а
Презентација Долорекса
Н. Штарнић
ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА ПРЕВЕНЦИЈА МОЖДАНОГ УДАРА
Презентација Сортис-а
Дискусија
Ј. Зидвери
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА И ТЕРАПИЈА ГЛАВОБОЉЕ
Презнтација Золофт-а
Дискусија
20.00 часова Позоришна представа ПАРАДОКС
26. мај 2006
Г. Милашиновић
САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ ПЕЈСМЕКЕР ТЕРАПИЈЕ
Дискусија по реферату
Ранин
РАЦИОНАЛНА УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА Дискусија по реферату
133
М. Павловић
НЕЈАСНА ФЕБРИЛНА СТАЊА
Презентација Тиенам-а
Дискусија по реферату
Проф. др Б. Несторовић
МЕСТО НАЈНОВИЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ АНТИХИСТАМИНИКА У ЛЕЧЕЊУ АЛЕРГИЈСКОГ
РИНИТИСА
Дискусија
М. Митић - Миликић
АСТМА И ХОБ СЛИЧНОСТ И РАЗЛИКА
Дискусија
СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ – КОКТЕЛ
134
ДОПУНСКИ ПРОГРАМ СОМБОРСКИХ
МЕДИЦИНСКИХ ДАНA
Уз редован стручни програм Организатори Сомборских медицинских дана и
друштвено - политичке организације настијали су да прикажу гостима и другу страну
Сомбора: историјску, уметничку, природну околину уз ручак на Дунаву уз обавезан бели и
жути пасуљ, који је у котлићу кувао чика Стева Гајдобрански и крем палачинке које је
спремила тета Живана Гајдобрански и циганску музику са чувеним виолинистом
Циндиком.
ДОПУНСКИ ПРОГРАМ УЗ V СОМБОРСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДАНЕ
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“
Речи хвале су упућене организаторима и посебно младим колегама ентузијстима

који су у нашем граду покренули иницијативу оснивања СМД и који с љубављу и стручном
одговорношћу настоје да из године у годину подигни ниво састанка, не занемарујући ни
организацију пратећег програма који доприноси афирмацији Сомбора кроз упознавање
гостију на најразличитије начине са културом нашег града. Поред већ уобичајеног излета
на споменик на Батини и мосту „ 51 дивизије“, те обиласка галерије наших сликара, ове
године је учињен још један видан напор, СМД су се укључили у Сомборске музичке вечери
пратећи успело вече новосадског ансамбла, а сами су организовали концерно вече Душана
Трбојевића. И ту је дат допринос упознавању са културом наше средине, јер су се на
репертуару Душан Трбојевића нашле композиције лекара и уметника који су живели или се
школовали у нашем граду. Ансамбал Народног позоришта је извео „ Швабицу“, а пред
почетак представе проф. Јован Стричевић је све присутне у кратком и веома прикладном
облику упознао са карактеристикама позоришне традиције Сомбора. Чини нам се да је
тако нађен најприкладнији начин да гости СМД понесу сомбом целовиту слику града –
домаћина
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“
У оквиру V Сомборских медицинских дана реализована је и тематска изложба „ 200

ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНОГ ЗДРАВСТВА СОМБОРА“.. Изложба је отворена 23. октобра у 18
часова у пионирском одељењу Градске библиотеке „ Карло Бијелицки“ у Сомбору, а отворио
ју је говором Јован Васиљевић. Захваљујући богатом материјалу Историјског архива у
Сомбору који се односи на здравствене прилике и организацију здравства у нашем граду,
било је могуће кроз оргинална документа приказати на сажет, а ипак свеобухватан начин
оно што чини историју здравства Сомбора. Збирка раритета и Завичајна збирка Градске
библиотеке омогућиле су нам да прикажемо и избор књига и штампе издатих у Сомбору
или везаних за Сомбор на неки други начин, а на тему здравље и здравствено
просвећивање. Кратки текстови изложени уз документа написани су да посетиоцима
приближе терминологију, личности и установе који се у изложеним документима и књигама
спомињу. Већина текстова у XVIII и XIX веку су писани на латинском, немачком и
мађарском језику, рукописно, па су зато негде дати преводи и шира објашњења.
135
Др Кулић, др Љ. Јовановић, Мила и Милош Рачић
Ако би требало да се подвуче корист и значај ове изложбе, вредело би невести више
пута изражено мишљење учесника петих СМД, посетилаца ове изложбе да је она, овако
конципирана, Музеј здравствене културе Сомбора у малом. Зато је прдложено, а ово је и
спроведено, да се изложба као таква фиксира и да се у случају потребе може
реконструисати. Током рада на постављању изложбе, откривени су бројни нови и досад
неприказани подаци и документи, указали су се путеви за даља истраживања на овом
подручју. Изложба приказује широј јавности богат материјал из овог важног домена
живота и историје нашег града и популарише рад на проучавању историје здравствене
културе. Изложба приказује да се у Сомбору већ дуго и врло систематски ради на овом
плану, да је обрађено много матријала и публиковано много радова, што је сатављачима
изложбе омогућило да остваре и сажетост и свеобухватност исте. Ташкоће које су
искрсавале и празнине које се уоче, могу бити само путоказ за даљи и плоднији рад на том
плану.
ДОПУНСКИ ПРОГРАМ УЗ VI СОМБОРСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДАНЕ
„ MЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“
Потакнути успехом изложбе о двестагодишњем развоју организованог здравства у

Сомбору, која је организована уз претходне пете, Сомборске медицинске дане,
организовали смо изложбу са тематиком о социјално – здравственој заштити детета у
нашем граду од XVIII века до данас Изложба је била отворена од 7. до 19. октобра 1981. у
просторија Градског музеја у Сомбору.
136
Проф др Велисављев, др В. Панић
Циљ изложбе је био да се сомборцима, као и учесницима и гостима VI СМД који су

одржани у току Дечје недеље посвећене ове године оштећеном детету, прикаже одбир из
богате грађе на ову тему, која документује дугогодишњу перманентну бригу ове средине за
своје најмлађе чланове.
Реализација ове идеје може да се захвали несебичној помоћи и великом залагању
особља Историјског архива у Сомбору, Градском музеју у Сомбору на уступљеном
изложбеном простору и Градској библиотеци „ Карло Бијелицки“ на уступљеним књигама.
Дугогодишњи предан рад мр.пх. Ђорђа Антића на сређивању архивске грађе у нашм
граду, као и велико животно искуство и памћење многих података из протеклих времена,
омогућили су нам да на једном релативно ограниченом простору прикажемо
репрезантативан узорак докумената из ове области и то како по временској, тако и по
тематској класификацији. Почевши од првих државних закона Аустроугарске који
регулишу здравствену заштиту из 1770. и 1775. године, у којима се не мала пажња обраћа
здравственој заштити детета, преко конкретне примене истих на локалне, сомборске
прилике, па до приказа ширења дечјих заразних болести у Сомбору, превентивних и
куративних мера што су против њих предузимане, систематских прегледа шкоске деце и
разноразних докумената који дотичу свакодневну проблематику из здравствене заштите
детета.
Из домена социјалне заштите, почевши од првих прописа која третирају ванбрачно
рођену и незбринуту децу, документа које нам дају податке о првом детету за које знамо да
је примљено на болничко лечење у сомборску болницу 1819. године, па до података о
основању првог приватног забавишта у Сомбору 1872. године и делатности Материнског
удружења у међуратном периоду. Нарочито занимљив показао се период прве године
народне власти и рад на успостављању социјалне и здравствене заштите детета у
последњим месецима рата и првим поратним месецима. Зато је 1945. година посебно
обимно приказана. Бројни графикони, шеме и фотографије илуструју садашњи тренутак,
па је, са закључним подацима за 1980. годину приказан рад СИЗ-а за дечју заштиту,
Центра за социјалан рад, Специјалне основне школе „ Вука Караџић“, Дечјег и Школског
137
диспанзера, Дечјег одељења са специјалистичком амбулантом и неонаталног одељења, као и
рад на дечјој зубноздравственој заштити.
Реакције на изложбу биле су врло повољне и приказан материјал оцењен је као
веома интересантан и репрезентативан за богат и културно- здравствени живот наше
средине. Овако интересовање најбоље илуструје предлог председника Дрштва педијатара
Југославије проф. Мирослава Велисављева изнет аутору овог приказа. Да би изложени
материјал требало фотокопирати са приложеним објашњењима, и да би то била вредна
књига из историје здравствене културе овог града.
Радећи на постављању изложбе дошли смо до сазнања да је из ове области много
материјала још необрађено и да читаве области још чекају на вредне истраживаче који би
их средили и презентирали јавности. То се пре свега односи на здравствену заштиту
школског детета, а такође и на читаву 1945. годину.
На крају, напоменимо још и то, да је изложбу лепо сроченим пригодним говором,
отворио доајен сомборских педијатара, прим. др Вељко Тинтор.
ДОПУНСКИ ПРОГРАМ УЗ X СОМБОРСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДАНЕ

„МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“
О активности ОК ССРНВ Сомбор поводом одржавања јубиларних Десетих

сомборских медицинских дана постоји сачуван записник са састанка Председништва, на
коме су подељене функције како би сомборци на најбољи начин представили град са
околином бројним гостима из читаве Југославије.
- изводи из записника-
ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРНВ

Председништво
ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ X СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
СОМБОР
X сомборски медицински дани ће се одржати од 29. маја до 2. јуна 1985. године.

Овогодишњи састанак је посвећен изузетној актуелној и значајној психијтријској
проблемтици. Тема састанка је „ НЕУРОЗА И ЊЕНА ГРАНИЧНА СТАЊА“. Као и до сада и
овога пута је поштован општејугословенски принцип и одабир гостију - предавача.
Позвани предавачи представљају водеће стручњаке на плану савремене југословенске
психијатрије.
С обзиром да се ради о већ традиционалним X сомборским медицинским данима,
који су стекли југословенски реноме, овогодишњи јубиларни састанак ће се обележити и
прикладним друштвено – културним и привредним манифестацијама. Ове манифестације
би се организовале у сарадњи са Општинским туристичким савезом, Ликовном јесени,
Сомборским музичким вечерима, Градским музејом, Историјским архивом, Културно –
просветном заједницом, радним организацијама, а састојали би се из својеврсног приказа
прошлости, културе, привреде и актуелног тренутка Сомбора.
138
Оваква манифестација би допринела да још снажније заживе ентузијастички
напори на развијању медицинског туризма у нашем граду, који има очигледне перспективе
и недвосмислен привредни развој.
Одбор за прославу X сомборских медицинских дана је на свом састанку, који је
одржан 18.фебруара 1985. године, формирао радна тела која ће релизовати пратеће
манифестације овогодишњих X јубиларних сомборских медицинских дана и закључио да
радна тела, комисије предложе одбору програм, на који начин ће се обележити пратећа
манифестација и изворе средстава.
Чланови председништва ССРНВ-Сомбор пре X СМД
На основу закључака Одбора за прославу X сомборских медицинских дана одржан

је састанак свих комисија, на којем су упознати са идејним пројектом манифестације. На
овом састанку је закључено да свака комисија одржи састанак и да сачине предлог
програма, али да председници одрже заједнички састанак како би усагласили своје
програме. Председници комисија су одржали три састанка.
На основу договора у комисијама и усаглашавања између комисија презентује се
Одбору овај Предлог програма прославе X сомборских медицинских дана;“
Из обиље обавеза које је прихватио ССРНВ Сомбор, издвојио сам за презентирање

само обавезе које је имала комисија:
ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И ПРОПАГАНДУ – председник Првослав Додић
1.Благовремено послати ширу информацију свим редакцијама околних места
(Апатин, Оџаци, Кула, Суботица Врбас и Бели Манастир).
2. Ступити у контакт и обавестити о СМД задужене новинаре за здравство „
Дневник“, ТВ Нови Сад и Београд, Радија Нови Сад и Београд и дописнике из Сомбора
већих југословенских листова, као и лист „ Јавност“.
3. Организовати конференцију за штампу на којој би учествовали представници
свих напред наведених редакција листова и радио – станица и то 8 до 10 дана пре почетка
СМД.
4. У току СМД „ Сомборске новине“ и Радио Сомбор пратиће све
значајније манифестације како стручне, тако и пратеће. Водиће разговоре за оба гласила
са учесницима СМД, правиће звучне записе, фото – репортаже и друге видове бележења.
Такође ће пратити и припрему ове манифестације. „ Мађар Со“ и „ Дунатај“ ће све ово
урадити у нешто скраћенијем облику према могућностима и простору којим располажу, с
139
тим што ће „ Магyар со“ деловати дневно. „ Медицински весник“ уз редовно праћена
припрема СМД размотриће могућност издавања ванредног броја листа посвећеног СМД. ТВ
Нови Сад уз прилоге дневницима објавиће шире информације у емисијама „ Хроника“, „
Кроз Војводину“ пре и после СМД. Очекује се да и остали дописници редакције широм
Југославије посвете већи простор и значајније место овој манифестацији.
Формиране су и друге комисије за што свечаније обележавање овог медицинског
јубилеја, То су:
ЗА ТЕХНИЧКЕ ПОСЛОВЕ И ОЗВУЧЕЊА – поредседник Радоје Милић
ЗА КУЛТУРНО ЗАБАВНИ ПРОГРАМ – председник др Панта Лазић
ЗА ИЗЛОЖБЕ – Љубица Дујмовић
ЗА ТУРИСТИЧКУ ПРОПАГАНДУ И УГОСТИТЕЉСТВО – председник Мирјана Зарић
ЗА ПРИВРЕДУ И МАЛУ ПРИВРЕДУ – Јулије Павић
ЗА ФИНАНСИЈЕ – Дане Јеловац
Марта, 1985. године
Поводом јубиларних X Сомборских медицинских дана град Сомбор настојао је да

упозна госте са богатством живота овог града:
... Сомборске музичке вечери и камерни хор музичког центра центра Војводине извешће
дела вокално- инструменталне музике разних епоха нашег поднебља почев од XVв.
... Ликовна јесен у својојој галерији поставља изложбу сомборских ликовних уметника „
8+8“. Пригодан каталог.
... ликовна дела Академика Милана Коњовића су представљена кроз сталну поставку и
тематску изложбу у галерији „ Милан Коњовић“.
.... У оквиру галерије ликовне јесени стална продајна изложба „ Сунчани сат“ биће
пригодно опремљена.
... Дома ЈНА поставља изложбу радова Педагошке академије, организује бесплатну
биоскопску представу филма „ Кекец“ за децу, а у суботу и недељу у својој башти музичко-
забавни програм за омладину.
.... Народно позориште Сомбор ће извести једну од својих најуспешнијих представа „
Женидба и удадба“
... Библиотека „ Карло Бијелицки“ и књижара „ Лаза Костић“ организује ретроспективну
изложбу издавачке делатности Сомбора
... Удружење филателиста организује тематску изложбу марака на којој ће се поред марака
посвећених Црвеном Крсту и заштити човекове околине појавити марке са ликовима
познатих психијатара. У том поводу се издаје и пригодан коверат са грбом Сомборских
медицинских дана, а марка носи лик Змај Јове Јовановића
... Перишкић Стипан, медицински техничар, запослен у нашем медицинском центру,
излаже своју колекцију значака посвећених активности Црвеног крста
... „Арат“ отвара изложбу младих београдских графичара Смиљанића и Елезовића
... Традиционални банкет у Кристалној сали хотела „ Слобода“ оствариће се у пријатној
атмосефери, уз шарм Тање Бошковић и њених сарадника.
... дегустација кулинарских спретности наших колега, као и ранијих година на обали
Дунава, уз „ Циганску музику“.
.... „Медицински весник“ специјалним бројем и повећаним тиражем се прикључује овом
јубилеју.
... Туристички савез штампа омот и пригодан материјал за учеснике скупа
...“Комапас“ Сомбор за заинтересоване организује излет до Копачевског рита.
... Град домаћин бива радостан домаћин драгим гостима!
140
ПРИЗНАЊА ОРГАНИЗАТОРА
ПОЗНАТИМ ЛЕКАРИМА УЧЕСНИЦИМА НА СОМБОРСКИМ МЕДИЦИНСКИМ
ДАНИМА
Поштујући одлуку из Статута организатори Сомборских медицинских дана увек су

после одржаног симпозијума предавачима поделили Захвалнице. Поводом Десетих
Jубиларних дана поделили су појединим заслужним лекарима, који су својим учешћем
допринели високом угледу и реномеу ове институције, посебна признања Повеље. У то име
организатори су послали окружно писмо награђеним лекарима позивајући их да буду гости
на јубиларним Данима.
„ Од 29. маја до 2. јуна 1985. године одржавају се Јубиларни Десети Сомборски
медицински дани.
Овог пута су посвећени значајном психијатријском подглаваљу и одвијаће се под
темом „ НЕУРОЗА И ЊЕНА ГРАНИЧНА СТАЊА“.
Једногласно је на састанку организационог одбора Десетих Сомборских
медицинских дана и секретаријата Сомборских медицинских дана одлучено да се
приликом Јубилеја доделе Повеље стручњацима који су посебно допринели животу и
реномеу наше институције.
Молимо Вас да будете наш гост током одржавања Десетих Сомборских
медицинских дана и да у току свечаног отварања, 29. маја 1985. примите Повељу као знак
захвалности за Ваш допринос изградњи едукативне улоге Сомборских медицинских дана.
Радујући се поновном сусрету, остајемо са поштовањем.
Председник Организационог одбора Председник Подружнице ДЛВ

Десетих Сомборских медицинских дана Сомбор
др Панта Лазић, мр. сци. прим. др Љубомир Цветић
ПОВЕЉЕ СУ ДОБИЛИ:
проф. др Немања Вурдеља

академик проф. др Станоје Стефановић
академика проф. др Стеван Голдман
академик проф. др Војин Шуловић
академик проф. др Иво Падован
проф. др Димитрије Стануловић
проф. др Радоје Кушић
проф. др Милорад Велисављев
проф. др Владета Јеротић
проф. др Рајко Игић
проф. др Милан Стануловић
прим. др Милорад Драгић
прим. др Јован Лалошевић
проф. др Недељко Росић
проф. др Јоже Бохињец
проф. др Љиљана Зерголлем
проф. др Стојан Вучковић
проф. др Лазар Лепшановић
проф. др Ђорђе Табори
проф. др Александар Свирчевић
проф. др Иван Башић
Општинска конференција ССРНВ – Сомбор
Веће савеза синдиката Сомбор
141
СИЗ за здравство Сомбор
Регионални СИЗ за здравство Сомбор
СИЗ за научни рад Војводине
ЈУБИЛАРНЕ ПЛАКЕТЕ:
др Јосип Рилл
др Драгослав Пеурача
прим. др Предраг Девић
Дане Јеловац
Радмила Вујковић
др Душан Поповић
др Никола Мереи
Масарош Андраш
Душан Машић
Филип Томић
Гизела Жужић
Прим. др Љубомир Цветић
др Панта Лазић
др Ладислав Хорват
др Александар Стричевић
прим др Миодраг Вуковић
прим. др Маттас Клари
прим. др Бранко Милошев
прим. др Петер Јанош
прим. др Фрањо Амброшић
др Јосип Лукачевић
ЗАХВАЛНИЦЕ:
др Карло Цурновић
др Ладислав Хорват
др Петер Иванчић
др Снажана Лазић
мр. Сци. мед. Др Панта Лазић
др Тереза Матарић
др Драгослав Пеурача
др Слободан Панић
др Љиљана Рилл
др Јосип Рилл
др Александар Стричевић
др Јован Славковић
др Никола Славнић
др Марија Терзић
142
др Драгослав Видовић
др Александар Мештеровић
др Душан Поповић
др Милорад Вуковић
прим. др Предраг Девић
прим. др Љубомир Цветић
Едита Шуљевић, проф.
Проф. др Димитрије Миловановић
Др Драган Швракић
прим. др Ђорђе Богичевић
проф. др Милан Поповић
доц. Др Мурадиф Куленовић
прим. др Љубомор Радин
мр. сци др Ратомир Лисулов
доц. др Едвин Тилл
др Зоран Ракић
проф. др Душан Петровић
прим. др Милорад Дамјановић
прим. др Димитрије Стојковић
прим. др Павао Бујша
Зоран Глушчевић, књижевник
проф. др Душан Кецмановић
проф. др Јоже Колара
проф. др Светомир Бојанин
Вероника Ишпановић – Радојковић
Проф. др Миодраг Мицев
доц. др Витомир Мицев
доц. др Нада Кожинкова
проф. др Крсто Вујошевић
Мр. сци др Александар Јанша
Доц. др Мартин Тамори
Мр. сци. мед др Александар Кнежевић
доц др. сци Миклош Биро
проф. др Владета Јеротић
др Маја Јанкулов- Демјен
др. сци мед. Мила Вуков
доц. др. сци Тијана Косановић
доц. др Стеван Петровић
проф. др Недељко Росић
проф. др Еугенија Цивидини – Странић
проф. др Ненанд Бохочек
проф. др Војин Матић
проф. др Миљанко Јакупшевић
Тамара Поповић
проф. др Рудолф Турчин
проф. др Стојан Вучковић
др сци. мед. Мирослав Горета
прим. др Томислав Седмак
прим. др Драшен Неимаровић
Верица Дедић, клинички психолог
Весна Гаврилов, клинички психолог
Јанош Кишкарољ
Гизела Жужић
Филип Томић
143
М. Прерадовић
Н. Марковић
Душан Машић, графички дизајн
ПРОМОЦИЈА МЕДИЦИНСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА
На XIV Сомборским медицинским данима „ Симпозијум школске медицине“ Књига

„ Сачувајмо здравље“ проф др Милоша Баничевића и групе аутора проглашена је за
најбољу књигу из области заштите здравља школске деце, омладине и студената, награђена
је наградом „ Константин Пејчић“
Проф. др Стојан Бербер, у знак захвалности за организацију Симпозијум из
школске Медицине добио је награду Друштва лекара Војводине и књигу из кардиологије
прим. др Милија Вукотића
На XVII Сомборским медицинским данима извршена је промоција две књиге „

Летопис медицине рада у Сомбору од 1770 до 2001- године аутора прим др Бранислава
Даниловића и друге (којој се не сећам ни наслова нити име аутора).
О значају књиге „ Летопис медицине рада у Сомбору од 1770. до 2001.г.“, за
познавање историје развитка здравствене заштите радника у Сомбору, прочитана је
рецензија др Андрије Глуховића, дугогодишњег управника Медицине рада у Сомбору
„ Имати књигу „ Летопис медицине рада у Сомбору од 1770. до 2001. године“ је за
Сомбор, здравство у Сомбору и за све нас који смо радили у Служби, а посебно млађе
генерације, које ће тек доћи, право богаство.
Аутор је своје казивање изнео на основу архивске грађе, бројних својих радова
везаних за медицину рада, разговора и писаних података нас живих учесника који смо
радили задњих неколико деценуја у Медицини рада у Сомбору.
Аутор је у књизи дао довољно података да ће млађи нараштаји увек пред собом
имати сигурну архивски грађу нарочито из времена од 1966. до 2001. године, на којој ће
моћи да започну своја истраживања и са својим новим подацима из свог времена да
наставе писање историје развитка здравствене заштите радника у Сомбору“
После промоције током паузе, аутор књиге Прим. др Бранислав Даниловић,
поделио је колегама, узнак сећања на XVII сомборске медицинске дане и њихов боравак у
Сомбору, стотинак књига са посветом.
На XIX Сомборским медицинским данима извршена је промоција књиге прим. др

Бранислава Даниловића „ Заштита здравља становништва Сомборског округа 1944 - 1947.
године“
На промоцији је прочитана рецензија др Споменке Јокић, епидемилога.
„ Неко је рекао да је заборав гори од смрти. Доктор Бранислав Даниловић је отргао
од заборава документа која су чекала у Историјском архиву да угледају светлост дана, буду
систематизована и анализирана. Само је интезиван истраживачки дух, попут др Б.
Даниловића, могао да обави овај огроман посао, на тај начин допринесе историјској
144
истини и да остави снажну поруку будућим генерацијама. Заокружио је свој опус о
послератном сомборском здравству.
Овом књигом је осветлио мукотрпан рад медицинских екипа предвођени плејадом
великих лекара у тешким временима, периоду 1944-1947. године у Сомборском срезу.
Време патње, глади, миграције становништва, колонизације, логора за Немце – све су то
прилике и услови да се јаве епидемије заразних болести. Али захваљујући огромном
ентузијазму појединаца, високом професионализму, хуманим принципима да човек буде
изнад свега и на првом месту, био то логораш, колониста или грађанин, епидемије се нису
јавиле у великим размерима. Било је тешких заразних болести, типичних за време као
пегавц, трбушни тифус, дифтерија. Туберкулоза је била доста распрострањена. Људи су
умирали од болести и неухрањености. Примена опсежних превентивних против
епидемијских мера, од едукативних предавања становништву, вакцинације, изолације,
карантина, дезинфекције, дезинсекције, депедикулације и успешност спровођења
оправдава назив Одсека за Народно здравље при Ослободилачком Народном Одбору, јер то
је стварно била огромна борба за народно здравље. Смањен је број оболелих и смртност
колико је то било могуће у тим условима. Сваки број из документа је једна судбина и један
живот. Примена превентивних мера превазилази опсег нечег уобичајеног и представља
модел и образац организације у превентивној медицини у ванредним приликама.
Расветљавање и публиковање оваквих чињеница није само хумани него и
цивилизацијски чин и остаје као опомена, наричито у садашњим смутним временима са
поремећеним системима вредности и будућим генерацијама као модел понашања“
145
ИЗВЕШТАЈИ СА СОМБОРСКИХ
У овом поглављу биће објављено све што су о XIX Сомборских медицинких дана
извештавала средства информисања.
Сомборски медицински дани побудили су велико интересовање средстава јавног
информисања што се види по броју написа. Новинари су.све време пратили шта се на
њима дешава, али су пратиле и допунске активности које су давале пуноћу Данима. Међу
средствима јавног информисања највише су биле активне: „ Сомборске новине“ гласило
Општине Сомбор, „ Медицински весник“ гласило Медицинског центра „ др Радивој
Симоновић“ Сомбор и „ Медицински преглед“ стручни часопис Друштва лекара Војводине.
Извештавали су о њима и ТВ Нови Сад и Београд. Један број лекара извештаво је у
гласилима својих републичких струковних организација
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ „ 18.VI. 1976. год
ЗАВРШЕНИ ПРВИ „ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ“
Признања организатору
Сви учесници сагласни у оцени да је скуп врло успео и да је донео дуги низ новина у
лечењу болести крви и крвотворних органа
Од четвртка до суботе Сомбор је био домаћин скупа најистакнутијих југословенских

стручњака за лечење крви и крвотворних органа и области трансфузиологије. Јединствена
медицинска манифестација у земљи, названа „ Сомборски медицински дани“ окупила је
педесетак врхунских познавалаца хематологије и трансфузиологије.
Академик проф. др Станоје Стефановић из Београда, проф. др Ерик Хауптман из
Загреба, проф. др Георги Ефремов из Скопља, проф. др Димитрије Стануловић из Новог
Сада и проф. др Јоже Бохињец из Љубљане најпознатија су имена овг скупа. Разлог што су
се сви позвани и одазвали свакако је тај да је организатор – сомборска подружница
Друштво лекара Војводине – пронашао оргиналан начин да се у читавом низу
медицинских манифестација у земљи приреди нешто ново.
Наиме, „ Сомборски медицински дани“ обрађиваће сваке године теме из само једне
гране медицине.Услов за учешће је да одабрана истакнута имена медицинске науке на
овом скупу први пут презентирају јавности најновија достигнућа, односно открића у свету
и код нас. Теме морају да имају одређену теоретску и практичну вредност. Сомборски
медицински дани, осим тога, треба да допринесу зближавању наших лекара са
универзитетским центрима, али и зближавању медицинских центара међусобом, с обзиром
на то да ће увек бити поштовани принципи окупљања еминентних стручњака из свих
југословенских медицинских центара.
146
Дуги низ нових открића
Овогодишњи, први „ Сомборски медицински дани“ били су посвећени актуелним

питањима савремене хематологије и трансфузиологије. У свих двадесетек реферата
презентирани су нови погледи и приступи на откривању, третману и лечењу болести кри и
крвотворних органа. Академик Стафановић први пут је представио јавности своја
вишегодишња испитивања узрочника склерозе артерија, болести цивилизације и поступак
да се појаве артериосклерозе спрече.
Још постоји веровање да је леукемија заразна болест и да се преноси генетски. Да
то није тачно, покушао је у свом предавању да докаже др Јоже Бохињец, проф.
Љубљанског универзитета. Иако још није пронађен лек против ове опаке болести, ипак
могућности лечења постоје. То је била тема реферата доц. Др Милисава Ристића из
Београда. Техничке могућности чувања крви добровољних давалаца у установама за
трансфузију биле су максимално 21 дан. Након тога је, наиме, крв морала да се замени јер
је долазило до пропадања црвених крвних зрнаца. Међутим, у свом реферату др Соња
Савлат – Банић из Љубљане изнела је један нов податак, крв се чува на врло ниским
температурама далеко испод нуле. Век трајања је неограничен, знатно се штеди ова
драгоцена течност, а новина је још у томе што крв може да се разложи и болеснику дају
само они елемнети који недостју ( црвен или бела крвна зрнца, тромбоцити или плазма).
Споменули смо само неколико чини се најзанимљивијих реферата. И други су
говорили о новим открићима наговештавајући да се и у нашој земљи развој хематологије и
трансфузиологије будно прати.
ЗАВРШЕНИ ДРУГИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД“
Год XXX-1979
Број 9-10
Други сомборски медицински дани
Од 9. до 11 јуна Друштво лекара Војводине, Подружница Сомбор, и Медицински

центар „ Др Радивој Симоновић“ били су домаћини и организатори Других сомборских
медицинских дана који су ове године били посвећени области неуропсихијатрије. На
Данима је била обрађена тема: „ Савремена знања о вегетативном нервном систему и
његовој улози у клиничкој патологији“.
После поздравне речи домаћина и представника лекарских друштава Војводине,
Србије и Југославије и прочитаних поздравних телеграма, уводну реч, у плишаној сали
Сомборског народног позоришта, пред око 300 гостију, дао је проф. др Намања Вурдеља из
Новог Сада.
Утоку два дана прочитано је 29 изванредних реферата. Реферате су поднели наши
најеминентнији стручњаци из свих значајних медицинских центара и установа у нашој
земљи. С обзиром на значај саме теме и њене блискости са многим гранама медицине
поштован је мултидисциплинаран ориступ. ( Подаци о темама и рефератима дати су у
прелеминарном програму Медицинског прегледа бр. 3-4/ 1977. год).
Код приступа теми референти су се држали једне препоруке коју су поднели
домаћини, а који су желели да се Дани разликују и од конгреса и од симпозијума, а то је да
њима „...Од предавача не тражимо превасходно властито искуство, већ трансверзални
пресек проблематике. Боље рећи, молимо рад који ће бити одраз савремених знања и
могућности ( практичних и теоретских) дате области.“
147
Сви реферати су били на завидној висини и на веома уједначеном стручном нивоу,
а плодне дискусије су у многоме допринеле вредности састанака и утиску који ће остати у
најбољем сећању свим учесницима.
С обзира да се ради о недовољној истраженој неуропсихијатријској области, у сали
су се, иако је увек било преко 100 слушалаца, чуле дискусије као за округлим столом.
Дискусије су се кретале од слагања до потпуно различитих мишљења, не само са
подносиоцима реферата, него и са дискутантима. Овакве дискусије су допринеле да ови
Медицински дани у потпуности успу. Најбољу карактеристику ових Дана, по мом
мишљењу, дао је, између осталих, проф. др Вуредеља који је рекао „ треба пожелети што
више оваквих тематских дана у Сомбору, чији су организатори зналачки, уз помоћ
Неуропсихијатријске клинике у Новом Саду, знали да одаберу не само наслове реферата,
него и врсне предаваче“.
Износећи најновија схватања из области централног и вегетативног нервног система
и њиховом узајамном дејству и повезаности, биохемичари и фармаколози, по мишљењу
аудиторијума, учинили су нови продор у овој досад само психички објашњаваној
проблематици.
Стиче се утисак да су сви предавачи и дискутанти имали жељу да задрже стручни
ниво прошлогодишњих Медицинских дана и да су у томе потпуно успели. Ти дани су у
извештају о раду Друштва лекара САП Војводине за период између две скупштине (
1976/1977) оцењени „.... у виду зборника има касније карактер доктриналног уџбеника за
образовање медицинских кадрова.“ . Међутим, академик проф др Станоје Стефановић
сматра да мишљење прихваћено на тим Данима може да буде и општеприхваћено
југословенско мишљење. Полазећи од квалитета реферата и дискусија, академик проф. др
Јован Ристић сматра да ће и Други СМД доживети исту судбину.
Сигруно је потребно рећи неколико речи и организаторима ових манифестација.
Организација је у потпуности успела. Да је то тако, говори податак да су сви учесници
изјавили да би радо дошли и на Треће сомборске медидинске дане, уколико се, наравно, за
њих нађе место у области коју ће обрађивати.
Траћи медицински дани биће посвећени токсикологији.
Др Бранислав Даниловић
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“ 17. јуна 1977. године
Зборник радова - уџбеник
-ИЗВОД-
ОВОГОДИШЊИ СИМПОЗИЈУМ ПРЕМАШИО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОКВИРЕ, ЗБОРНИК

РАДОВА ПРВИХ СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА ПРОГЛАШЕН УЏБЕНИКОМ
Од 9. до 11. јуна Друштво лекара Војводине и Медицински центар „ Др Радивој

Симоновић“ били су домаћини и организатори Других сомборских медицинских дана који
су ове године посвећени области неуропсихијатрије. На симпозијуму је била обрађена тема“
Савремена знања о вегатативном нервном систему и његовој улози у клиничкој патологији“
У раду овог скупа участвовали су најеминентнији медицински стручњаци из

неуропсихијатрије и других медицинских области – оториноларингологије, интерне
медицине и фармакологије којима је ова област гранична са неуропсихијатријом. Посебну
драж и значај дало је учешће на скупу пет академика.
Сви ови еминентни стручњaци покушали су, а по мишљењу већине и успели, да
усагласе мишљење из ове занимљиве и недовољно обрађене медицинске области. Оно што
је ново и што је посебно истакнуто за све ове области јесте то да и ако су оне на почетку
148
без органске подлоге на крају због честих понављања остављају органска оштећења.
Рацимо, субјективан осећај стезања срца који је у почетку без органских промена у некој
од каснијих фаза показује одређене промене на ЕКГ
У дискусији су се чула потпуно различита мишљења од оних које су изнели сами
предавачи, а било је и полемичке дискусије и између самих учесника. Овакав ток могао се
очекивати јер је реч о једној недовољно истраженој медицинској области....
Траћи сомборски дани биће посвећени токсикологији.
др Бранислав Даниловић
ТРЕЋИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“ год. II, март 1978, број 1
У сусрет III сомборским медицинским данима
У оквиру своје богате стручно – едукативне делатности, Подружница Сомбор –

Апатин – Оџаци ДЛВ ( сада: Сомбор – Апатин - Кула) оформила је, у сарадњи са
Медицинским центром „ Др Радивој Симоновић“, СОМБОРСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДАНЕ као
трајну институцију, која већ поприма традиционални карактер, одржавајући се сваке
године јуна месеца у нашем граду. Поменути дани представљају позивне сручне састанке
на којима учествују најеминентније личности из свих крајева наше земље и сваке године
обрађују ново поглавље медицинских наука, а при одбиру превасходно се брине да она
нема у нашој литератури још довољну обрађеност док јој је актуелност, и корист њеног
познавања, очигледна. По завршетку састанака, сви реферати се објављују у виду
Зборника радова СМД, који остаје као трајан докуменат и приручник лекару у току
свакодневног рада...
...ТРЕЋИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ биће одржани 1, 2, и 3. јуна 1978.
године. Биће посвећени значајном поглављу“ АКУТНИХ ТРОВАЊА И ЊИХОВОГ
САВРЕМЕНОГ ТРЕТМАНА“. Верујемо да ће разрада ове теме, актуелне због пораста ове
патологије а и због ургентности кризних интервенција побудити шире интересовање.
Аутори појединих поглавља су академик проф. др Т. Беретић, академик проф др Ј.
Милчински, проф. др М. Милошевић, прим др Ф. Крејчи и други не мање кретивни
стручњаци овог домена медицине. Организација састанка се налази у пуном току.
Како би се одржао жељени ниво сомборских састанака, Организатори и овог пута
моле да им се у писменом облику, уз што исцрпнија образложења, сугеришу теме нарeдних
састанака, чиме би се благовремено могло приступити њиховој реализацији и тако
осигурати Зборник одређених стручних квалитета.
Др Панта Лазић
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, год.II, август – септембар 1978, број 6-7, Сомбор.
Интарвју са др Стеваном Чичовачким
Сомборски медицински дани познати су широм Југославије. Ко све учествује

у њиховој организацији и каква им је намена?
Са поносом се осврћемо на досад оржана три састанка „ Сомборских медицинских
дана“. Одјек о њиховој вреднсти се чуо широм целе земље а томе сведоче бројне похвале и
од најеминентнијих Југословенских стручњака како и личним дописима организатора тaко
и по рефератима из разних билтена републичких удружења лекара. Иницијативни одбор
149
Извршног одбора подружнице сваке године, а зависно од обрађиване теме формира
организациони одбор који уз секретаријат води бригу о спровођењу састанка.
До сада се водило рачуна о томе да у тај организациони одбор уђу они чланови који
су упућени у тематику и од којих се може очекивати пуна ангажованост а што се за
протекле три године упсешно остварило. Намера Медицинских дана је афирмација наше
Подружнице, нашег града и овога краја, едукација нашег чланства, упознавање са
најистакнутијим стручњацима из свих републичких центара а издавање Зборника
допринос савременој Југословенској медицинској мисли.
Зашто сомборски лекари не могу да излажу своје стручне реферате на Сомборским

медицинским данима?
Сомборски лекари пуноправно могу да излажу своје стручне реферате на
Сомборским медицинским данима уколико се уклапају у предвиђени сиже и имају
одговарајућу стручну вредност. За протекле три године нико од наших чланова није
изразио жељу за учешћем али ће се то можда десити већ у 1979. години када ће се
мултидисциплинарно обрађивати проблеми хроничних обољења мајки, трудноћа и порођај.
Постоји ли опасност од исцрпљивања тема, односно од краткоће времена између

две теме?
Сматрам да не постоји никаква опасност од исцрпљивања тема јер се сваке године
обрађује друга област медицине и уверења сам да ћемо уз перманентно резрешење
финансијских потреба а имајући у виду наш ентузијазам успевати и наредних година на
истом нивоу организовати нове врхунске стручне састанке...
.“ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, 9. јуни 1978. године
ДОПРИНОС ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ МЕДИЦИНИ
* у 33 реферата која су припремили најистакнутији југословенски медицински стручњаци

из области токсикологије чуло се доста новог у начину откривања превентивног деловања и
лечења акутних тровања * покренута иницијатива за формирање токсиколошког центра у
Војводини
Крајем прошле недеље ( 1 -3. јун) Сомбор је био домаћин Трећих сомборских
медицинских дана значајне манифестације која има југословенски карактер. Као и
претходна два сусрета и овај је обрађивао једно недовољно испитану област медицинских
наука, а организаторима је пошло за руком да на овај уважени скуп о својим најновијим
достигнућима говоре најпознатији југословенски медицински стручњаци који се баве
токсикологијом.
Акутна тровања и савремена достигнућа
Акутна тровања и савремена достигнућа у откривању, превенцији и лечењу – тема

је коју данас сматрају веома интересантном и актуелном. Академици: Беретић, Иванчић и
Падован, др Крејч из Љубљане, председник Удружења токсиколога Југославије, проф. др
Марко Шарић, председник Светског конгреса заштите на раду, проф. др Маретић, један од
највећих светских експерата у овој области припадају групи од неки педесетак заиста
врхунских стручњака који су својим присуством и оним што су рекли знатно допринели
успеху ове значајне манифестације.
Тешко је рећи које је излагање значајније и интересантније – тровање гљивама,
козметичким препаратима, гасовима, лековима, препаратима у домаћинству, или што је
врло „ модерно“ пестицидима и другим хемијским препаратима који имају широку
150
примену у пољопривреди. На лествици болест број трованих расте вртоглавом брзином. Ако
се код суицидних ( самоубилачких) тровања зна да се то ради свесно, за случајна тровања
речено је да би битно могла да се смање ако би се водило рачуна о амбалажи у којој су
отровне материје. Често се нехоттично отрују деца јер родитељи на воде рачуна о томе где
остављају отровне материје. Колико се понекад изазива судбина говори податак да се
данас за домаћинство производи око три хиљаде разних препарата који су у одређеним
количинама отровни !
Да су пажљиво праћана предавања говори и ово: након сваког реферата било је
доста коструктивне дискусије, понекад и различитих мишљења и приступа, што је врло
значајно, јер када су отклоњене дилеме, остало је оно што би у будуће у пракси требало да
се примењује.
Зборник радова - уџбеник за студенте
Учесници Трећих сомборских медицинских дана једнодушни су у оцени да је ова

манифестација врло добро организована, да је окупила заиста најбоље познаваоце
токсикологије у земљи и да че Зборник радова, који ће накнадно бити штампан,
представљати користан уџбеник студентима медицине и лекарима опште праксе.
Закључено је да би требало покренути акцију за формирање токсиколошког центра у
Војводини, јер су сличне иницијативе у неким већим градовима у земљи већ далеко
одмакле. Речено је да би требало да се сви здравстени радници боље стручно оспособе за
пружање прве помоћи код тровања. Инсистира са на спровођењу Закона о забрани
дистрибуције отровних материја ( лекова, хербицида) осим у оргиналном паковању.
Учесници Трећих сомборских медицинских дана залажу се за доношење законске одредбе
којим би на паковањима свих отровних супстанци била симптоматологија евентуалних
тровања – упутство за хитне мере на терену до болничког смештаја.
Иначе, већ сада су познате теме за наредне две године: Четврти сусрет биће
посвећен хроничним болестима мајке у оквири чега ће се говорити и о трудноћи и
порођају, а на петом биће поново речи о тровањима, али овог пута нешто уже – тровање
храном и проблемима с тим.
Д. Кулунџија
ЧЕТВРТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, год III број 5, јуни 1979.
Допринос развоју научне мислли
У времену од 6 до 9 јуна у Сомбору су одржани IV Сомборки медицински дани са

темом: Обољења мајке, трудноћа, порођај и новорођенче“. Када се вршио избор ове теме
имало се у виду да је ова година посвећена међународној години детета.
Дечја медицина и породиљство имају исти циљ; рађање здравих и напредних беба.
Од памтивека је људима стало до здравог порода. Да ли ће породица да буде срећна
или не, зависи од безбројних чинилаца. Оно што је пресудно за срећну породицу
савременог човека јесте да свако дете буде здраво као и да породица, као основна ћелија
друштва, буде здрава, компактна и храмонична.
Медицина не може да учини ништа више од оног што је доступно људима. Она им
помаже онолико колико и они њој помажу.Глас стручњака није само глас позваних, већ је
то трајан покушај да се људско знање обогати, да се дође до свесних сазнања о тајнама
рађања као да се, најзад, постигне главни идеал људског рода, оно што му је и по природи
151
утиснуто у њега, продужење врсте односно остваривање родитељства кроз рађање и
подизање здравог порода.
Турдноћа и порођај су од изузетно великог значаја у животу јединке, породице и
друштва.. То су разлози због којих је брига о трудној жени и новорођеном детету предмет
интересовања не само лекара, већ исто тако и људи других занимања и активности,
психолога, социолога, педагога, економиста, друштвених и политичких радника и других.
Сваки од њих у домену свог истраживања, компетентности и ангажованости, доноси
решењу праћења трудноће и настојању да добије здрав и за живот способан плод. Зато
међу лекарима све више преовладава мишљење да трудноћу и порођај треба посматрати са
знатно ширег становишта. У праћењу трудноће и стању плода у материци укључене су
скоро све специјалности а не само гинеколози. У томе видимо значај ових IV медицинских
дана на којим су поред наших еминентних стручњака гинеколога из свих већих центара и
клиника били укључени и реномирани професори других специјалности; педијатри,
неонатолози, инфектолози, ендокринолози, уролози, психијатри, интернисти и
биохемичари. Сви ови чланови мултидисциплинарног тима нашли су се у истом тренутку и
на истом месту да у својим рефератима као и кроз опсежну дискусију допринесу модерном
схватању и унапређењу медицинске мисли у вези трудноће и порођаја, што је и била тема
овог састанка.
Иако живимо у свету великих изума и развијене цивилизације, рађање још увек
остаје највећа мистерија данашњице. Короз сва предавања провејава констатација да
данас ни једна метода само за себе није довољна да пружи тачан увид у стање плода у
матрици, него је потребно више метода заједно као и екипни рад лекара разних
специјалности. Даље, сматрамао да је тема овог састанка била интересантна и корисна
како за лекаре оште праксе који свакако треба и јесу окосница нашег здравства. Сваки
први контакт трудне жене на терену је са лекаром опште праксе. Кроз ова предавања они
су могли обогатити своје медицинско знање као и упознати се са стермљењима модрног
акушерства.
Први пут на овим данима са својим рефератима били су заступљењ и сомборски
лекари – гинеколози и мислим да би овај стил рада требало наставити и на следећим
медицинским данима.
Ова проблематика која је била узета за IV медицинске дане предстваља велику
преокупацију бројних акушера и лекара уопште. Међутим, није тешко код нас оправдати
немогућност употребе и примене најсавременијих дијагностичких метода за откривање
интрутериног стања плода, ипак последњих месец дана успели смо преко СИЗ-а за
здравство да обезбедимо ултразвук који већ успешно ради. Сви стручњци се слажу да је то
изванредно дијагностичко средство и у садејству са осталим параметрима представља
велику помоћ у акушерству.
Наш оптимистички став да ће мо у скорој будућности набавити и користити још
нека модерна помагала заснива се на напретку који смо до сада постигли и на великом
стручном потенцијалу наших гинеколога.
На крају само можемо пожелети да овакве и сличне манифестације прерасту у
традицију како би служиле као потврда наше научне мисли, а уједно као понос града
Сомбора.
Прим др Бранко Бакић
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, 15. јуна 1979. године
Куда иду медицински дани?
Од 6. до 9 јуна у сали градске куће одржани су IV сомборски медицински дани.

Тема је била обољење мајке, трудноћа, порођај и новорођенче. На сомборским данима је
прочитано 36 реферата пред више од 70 познатих професора, доцената, примаријуса и
младих лекара, узданица југословенске медицине. Запажен је и добар одзив лекара из
Cомбора, пала је у очи чињеница да је ове године био мањи одзив лекара са медицинског
152
факултета у Новом Саду, о чему ће друштву лекара морати да да мишљење организациони
одбор.
Уочи отварања ове манифестације одржана је свечана академија посвећена
Међународној години детета. У реферату прим. др Јаноша Петера о абортусима изнет је
података да у Војводини жене три пута чешће абортирају него например у Словенији. У
Собмору на један порођај долази један абортус. Иако у Војводини и код нас у Сомбору
имамо све већи број лекара - педијатара не смањује се смртност одојчади. Ово су теме за
размишљање не само за лекаре него и за друштвено - политичке организације.
У мултидисциплинарном тиму, у којем су се уз гинекологе, нашли и инфектолози,
педијатри, неуропсихијатри, фармаколози и други специјалисти, учињен је покушај да се
продре у суштину неких проблема који данас тиште све ове гране медицине. Покушано је
да се успостави однос: наследни фактори, трудноћа, абортус, одржавање трудноће и
новорођенче. Многи педијатрији сматрају, док се овај ланац не прекине, док се не поштује
Дарвинова теорија о одбацивању, без обзира на повећање броја педијатра, расте број
мртворођене деце и смртност недоношчади. Нарочито је интересантно нескривено
признање да ниједна метода сама по себи није довољна тачна да би дала прогностички
резултат. Било је и дилема, које су на крају разјашњене, о вредности ултразвука у
трудноћи. Лекари су се сагласили да је то изванредно дијагностичко средство које је мање
опсно, или чак безопасно у поређењу са рентгенским испитивањем, и чији су резултаи у
склопу осталих метода изванредни.Ово је посебно важно за наше суграђанке, јер од пре
месец дана и у Сомбору, на гинеколошком одељењу постоји такав апарат,
Јадан од запаженијих реферата говорио је о инфективном хепатитису и трудноћи.
Интересантно је запажање да је жутица мање опасна у трудноћи него пре ње, а да је у
другој половини трудноће по живот опсано ако би жена желела да одстрани плод.
Нарочито интересовање побудио је реферат „ Психогени чиниоци у гравидитету“ у којем је
на врло пластичан начин дат осврт на међуодносе: брак и трудноћа; трудноћа и жеља
мајке за материнством; трудноћа и радно место.
За похвалу је то да су на овим Данима први пут били заступљени као референти и
сомборски лекари.
Сомборски медицински дани допринели су унапређењу медицинске мисли, не само
по мишљењу гостију него и домаћина. Међутим, показале су се и неке слабости које су
примећене и раније, али су се сада јасније испољиле. Несумњамо у то да су то и
организатори приметили и да ће их отколини за добробит Сомборских медицвинских
дана.
ПЕТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“ , број 6, октобра 1980
Јединствени по својој замисли – зналачки вођени
Пети сомборски медициснки дани, посвећени теми „ развој здравственог

просвећивања и 100 годишњца „ Здравља“ одржани су у Свечаној Сали СО Сомбор од 24-
25. октобра 1980. године, у организацији Подружнице Сомбор, Друштва лекара Војводине,
уз сарадњу нешег Медицинског центра „ Др Радивој Симоновић“ и Института за
здравствено просвећивање СР. Србије. Покровитељ манифестације је била Скупштина
општине Сомбор.
Као и ранијих година, и овог пута СМД су успели да сакупе путем позивних
предавања најеминентније стручњаке и познаваоце медицинске мисли и историје
медицине.
Састанак је отворио друг Милан Зелић, председник СО, коме су се кроз поздравне
речи придружиле бројне личности здравственог и културног живот, међу којима: прим др
153
Ференц Бала – покрајински секретар за здравље и социјалну политику, прим др В.
Перезановић, заменик републичког секретара за здравље, члан председништва Савеза
друштава за научни рад и историју медицине Југославије, члан председништва Друштва
лекара Војводине, генерални секретар савеза лекарских друштава Југославије, генерални
секретар Српског лекарског друштва, и други.Поздрављајући овај еминентни скуп сви су
били једномишљеници да су СМД за свега пола деценије успели да се афирмишу до
истински вредне, себи својствене и изнад свега општејугословенске манифетације. Том је
приликом генерални секретар СЛД предао и плакету као знак признања СМД за досадашње
напоре који су урадили плодом.
Састанак V СМД је организован у поводу значајног јубилеја – стогодишњице изласка
из штампе првог броја „ Здравља“ часописа кога је покренуо др Милан Јовановић – Батут и
који је био намењен здравственом просвећивању нашег народа. Занимљиво је да се
поменути часопис није угасио све до наших дана, једино је након 13 бројева објављених у
Сомбору прешао на Цетиње а потом у Београд одакле се и данас дистрибуира широм
Југославије. Захваљујући свом ранијем и садашњем здравствено – васпитном значају, „
Здравље“ је ове године одликовано Орденом рада са златним венцем. Стога је прим др М.
Драгић у пријатном и исцрпном реферату изнео значај прославе стогодишњице „Здравља“
као и значај листа за нашу здравствену културу, на што се надовезао рад В. Јовановића о
часопису „ Здравље“ од Другог светског рата до данас.
У раду 5. СМД активно учешће узели су бројни, водећи, стручњаци на пољу
медицине и историје медицине., међу којима: проф. др Стојан Вучковић, др В. Утвић,
прим. др М. Драгић, др. Мишков, др.сци.мед. В. Ђукановић, проф. др М. Велисављев и
други. Од чланова неше Подружнице прим др К. Попов, мр.пх. Ђ. Антић, др. З. Ивегеш и
сарадници. У току дводневног излагања изложена су и детаљо продискутована 28 реферата
који су успели да расветле значајна поглавља развоја медицинске штампе, од самих
почетака до наших дана, по републикама и покрајинама. У даљем раду су разматрана
битна питања развоја идеје о здравственој и социјалној заштити одојчади и деце, развоја
етичких схватања у медицини, те аспекту научног и практичног значаја етномедицине,
сећања на проблеме збрињавања рањеника НОР-а у Сомбору.
Допринос Петих сомборских медицинских дана југословенским збивањима
Колико нам је познато, V СМД су по први пут размотрили питање историје медицине
по систему позивних предавања и то не по карктеру регионалног већ општејугословенског
разматрања. Јубилеј 100 годишњице „ Здравља“ је узет само као стожер за много ширу и
истанчанију делатност, за обраду здравствене штампе која је у време свог зачетка била
једина алтернатива просвећивања ( имајући у виду скроман број здравственух радника
који би се могли ангажовати у том домену, док данас медицинска штампа представља
једини прави однос лекара – првака: Сламање баријера времена и простора у циљу
несебичног преноса знања колегама и будућим нараштајима у циљу здравља и добробити
човека.)
Да је Сомбор неговао тежњу ка бољитку човека сведоче и откривени чланци већ у „
Родољубу“, „ Голубу“ и другим часописима за децу и младеж, у којима се већ 1866. године
појављују разматрања и савети здравствено – васпитног карактера. Откривен је досад
непознати часопис „ Орвосугy“ ( лекарска проблематика- писан на мађарском језику) који
је излазио у Сомбору 1896/1897. године. Ипак „ Здравље“ остаје као највећи понос
Сомбора.
Сатанак је расветлио давне дилеме о броју часописа „ Здравље“ изашлих у Сомбору.
Напокон постаје јасно да је пре преласка на Цетиње у Сомбору одштампано 13 бројева.
Такође се разјаснило, укључујући све дилеме, да је први број „ Здравља“ писан латиницом и
на ијекавштини у ствари број намењен за иностранство, док је исти број објављен и
ћирилицом на екавштини и на тај начин наставио са излажењем у свим преосталим
бројевима.
154
У току рада сагледано је завидно место Сомбора у културној традицији медицине.
Али је било пријатно приметити да су радови сомборских аутора расветљавали историју
медицине и ван граница нашег града, с истим ентузијазмом којим су референти из других
република осветљавали здравствену историју Сомбора.
Теме другог дана, шаролике по садржају, разрађене су са једнаком занимљивошћу и
историјским перфекционизмом. Развој броге о детету обухватио је исцрпно раздобље од
Грчке и Рима па све до наших дана, с тим што је Сомбор опет поменут као град који је још
1820.г. донео закон о заштити ванбрачне деце. Импресивно излагање о етномедицине
указало је на актуелност теме и данас, како са аспекта психијатрије још више с аспекта
целокупне медицинске праксе.
Размишљања о еволутивном току схватања душевних поремећаја није мимоишло ни
слободну процену психијатризације душевних обољења као аларм актуелном стању и
можда помодарству у психијтријској науци. Етичка схватања, као крајни циљ рада лекара-
хуманисте, приказала су у сажетом и упечатљивом облику вечну тежњу хуманизацији и
иначе племените вештине телесног и душевног лечења у циљу благостања човека.
Занимљиви су били и лични утисци актера и сведока болничког центра бр.2 у
Сомбору.
Бографије знаменитих лекара потврдиле су још једном већ давно признату
чињеницу да лекар није лекар уколико је поклоник искључиво вештине лечења. На
пријатан и упечатљив начин су обрађени животописи лекара социјалиста Војводине још у
XIX в., а и лекара мађарске националне припадности који су већ тада настојали да
приближе мађарском читаоцу живот и историју српског народа.
Договори у оквиру Петих сомборских медицинских дана
Основни закључак састанка је да му је основни циљ објављивање Зборника радова.

( Уосталом, циљ СМД је уопште запис о најсвременијим сазнањима у области медицине који
се стављају на располагање југословенској стручној читалачкој публици). Надаље је
закључено да са са трибине СМД покрене иницијатива за рад на објављивању медицинске
историјске библиографије Војводине ( чији је значај непотребно образлагати). Подржана је
идеја Цетиња и Сомбора да изврше репринт целокупних бројева „ Здравља“ објављених у
два поменута града који су уједно и оснивачи систематског народног социјалн –
медицинског васпитања. С аплаузом је прихваћена предлог да нека од улица Сомбора
понесе име заслужног учитеља – др Милана Јовановића Батута, као да се посвети пажња
подизању биста знаменитим лекарима из историје, али и заштита њихових надгробних
споменика. Тако је закључено да ће се покренути иницијатива код међуопштинског Завода
за заштиту споменика културе да се трајно заштити надгробни споменик у Сомбору др
Консантина Пејчића, једног од најславнијих личности наше медицинске културе.
“ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, број 7. 1980. год.
Хисториам матер студиорум ест
Ако су организатори Петих СМД желели да свечано прославе улаз Дана у историју
Сомборског и Југословенског здравства, онда су избором теме „ Развој здравственог
просвећивања и 100 годишњица „ Здравља“ одабрали најбољи начин. Два дана били смо
сведоци у Свечаној сали Жупаније, испред Ајзенкутове слике која као да је симболизирала
истовремено и борбу здравствених радника за боље сутра како појединца тако и друштва у
целини, излагања наших најпознатијих историографа медицине. Пред нашим очима као да
смо гледали грандиозне фигуре великих прегалаца медицине Милана Јовановића – Батута,
Константина Пејчића, најзначајније личности свога времена у Војводини, Андрије
155
Штампара, Радивоја Симоновиће, Симе Милошевића и других можда не тако грандиозних,
али значајних у мозаику југословенске медицине.
Шта рећи о тим великанима, који су и поред примамљивих понуда униврзитетских
градова тог времена, осетили дух свог народа и њихову потребу за заштитом можда и свог
голог живота и враћали се назад да би помогли. Зар снажно не звуче речи поруке Милана
Јовановића – Батута „ Здравље је опште добро и без жртвовања целе заједнице нема
општег здравственог напретка“. Или, Андрије Штампара „ Место лекара су насеља где људи
живе и раде а не лабораторије и амбуланте“ Или, како снажно звуче футуристичка
предвиђања Радивоја Симоновића о туберкулози „ Ако се и пронађе лек против ове опаке
болести лечење ће бити и скупо и дуготрајно“.
Са посебним интересовањем саслушано је излагање прим др Косте Попова о
историји Сомборског здравства. Овај наш град који је у XVI веку био касаба и који је по
записима фра. Боне Михаловића доживео епидемију куге великх размера тако да су
створена 4 гробља која и данас постоје, добио је већ крајем XVIII века прве лекаре и првог
градског физикуса. Данас наш град има на 700 становника једног лекара.
Ако би смо тражили доајена ових Дана то је сигурно прим др Милорад Драгић. Иако
у дубокој стрости он је својим пластичним језиком и сувим историјским чињеницама успео
да да форму легенде. За овакав свој приступ доживео је топле овације од свих учесника.
Снажно је у свим срцима одјекнула његова мисао:“ Ако лекар не познаје свој народ он не
може бити добар лекар, јер само добар познавалац народа може да се укључи у борбу за
народно здравље“.
Било је занимљиво слишати излагање проф. др С. Вучковића који је на врло
пластичан начин изнео размишљања о психичким болестима кроз историју; др. Д.
Миловановић је говорећи о развоју етичке мисли кроз историју лепо закључио да данас
медицина све више постаје наука између социолошких и психолошких проблема, који се
све више инкорпорију у начин живљења и рада овог времена.
Ако би смо поставили питање: Колико су нас обогатили ови дани? Одовор би
сигурно био: Настојали су да нас лекаре приближе типу лекара каквог је замишљао др
Сима Милошевић: „ да има културу срца, културу духа и солидно медицинско знање“
У име овог хвала им!
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, 2. новембра 1980.
Научна истина откинута од заборава
• посредством петих сомборских медицинских дана, који су прошле недеље одржани

у нашем граду, многе научне истине, неоправдано заборављење, поново су заживеле
и биће сигурно подстицај за многе нове облике рада у области здравства па и шире.
Од 23. до 25. октобра ове године Сомбор је по пети пут био домаћин већ афирмисане
стручне медицинске манифестације назване Сомборски медицински дани. Као и ранијих
година окупили су се у нашем граду најеминентнији стручњаци и познаваоци медицинске
мисли из свих крајева Југославије. Тема састанка одржаног у свечаној сали Скупштине
општине била је: РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНОГ ПРОСВЕЋИВАЊА И 100- ГОДИШЊИЦА „
ЗДРАВЉА“, а организатор и домаћин била је Сомборска подружница Друштва лекара
Војводине. Скуп је организован уз стручну и материјалну помоћ Медицинског центра „ Др
Радивој Симоновић“ у Сомбору и Института за здравствено просвећивање СР. Србије под
покровитељством Скупштине општине Сомбор.
Пре почетка стручног дела рада, учесницима скупа упућене су многобројне поздравне
речи и прочитани телеграми. Успех и у наредним годинама пожелели су Медицински
данима, између осталих, и прим др Ференц Бала, покрајински секретар за здравље и
социјалну политику, прим. др Кузман Гранић, члан председништва Савеза за научни рад и
156
историју медицине Југославије и други. Сви присутни су били једногласни да су Сомборски
медицински дани успели да за релативно кратак период израде властити профил који их
издваја од свих њима сличних манифетација те да су по свом карактеру у правом смислу
речи општејугословенска манифестација. Том приликом Сомборским медицинским данима
уручена је и плакета Српског лекарског друштва, у знак признања за досадашњи рад и
резултате остварене на пољу медицине.
У току дводневног рада Медицинских дана изложено је и детаљно продискутовано
двадесет и осам стручних реферата. Првог дана обрађене су до сада несистематизована, а
веома значајна поглавља развоја медицинске мисли, од појаве првих часописа до данас, по
републикама и покрајинама. Посебна пажња посвећена је обележавању стогодишнице
листа „ Здравље“, шасописа посвећеног здравственом просвећивању нашег народа, који је
у Сомбору пре једног столећа покренуо Милан Јовановић – Батут. О значају овог листа за
нашу здравствену културу говорили су прим др Милорад Драгић и уредник листа „
Здарвље“ Војислав Јовановић. Занимљив је податак да се лист који је покренут у Сомбору
није ни до данас угасио, мада је након 13 бројева изашлих у нашем граду извесно време
излазио на Цетињу да би потом ( уз краће прекиде) наставио са издавањем у Београду.
Значај „ Здравља“ поткрепљује и Орден рада са златном венцем, којим је лист ове године
одликован.
Другог дана су такође обрађиване веома значајне теме, било је говора о развоју
етичких схватања у медицини, њеном научном и практичном значају, о збрињавањ
рањеника НОР-а у Сомбору и другом. Интересовање је побудило и излагање професора
Гајића о мање познатим медицинским чланцима у „ Голубу“ и другим часописима за децу и
младеж. Са посебном пашњом су праћене и биографије знаменитих лекара, поготову првих
лекра – социјалиста у Војводини.
У оквиру Сомборских медицинских дана у Пионирском одељењу у оквиру
библиотеке „ Карло Бијелицки“ у Сомбору отворена је изложба „ 200 ГОДИНА РАЗВИЈЕНОГ
ЗДРАВСТВА У СОМБОРУ“, која је релаизована уз помоћ Сомборског историјског архива. За
врсне познаваоце историје медицине какви су били гости Сомборских медицинских дана,
задовољство је било видети обиље неоштећене архивске грађе која недвосмислено сведочи
о медицинској традицији и тежњи наших лекара да се здравље и срећа човека што
брижније негују и усавршавају у складу са светским достигнућима у овој области. Међу
изложеним експонатима посбно интересовање посетилаца изазвао је документ о оснивању
Подружнице нашег града из 1897. године јединствен у нашој Покрајини.
Може се са правом рећи да су Сомборски медицински дани дали посебан допринос
југословенској медицини систематизацијом и обрадом једног од најзначајнијих поглавља
медицинске науке: обрадом МЕДИЦИНСКЕ ШТАМПЕ, која представља облик
најплеменитијег деловања здравствених радника здравствено – медицинског васпитавања
народа. Током дводневног симпозијума постало је јасно да су многе научне истине
неоправдано потиснуте у заборав. Захваљујући Петим сомборским медицинским данима,
оне су поново оживеле, и сигурно ће бити подстицај за многе нове облике рада.
Ин меморијам: И поред благовремено указане прве помоћи, у току рада Петих
медицинских дана у Сомбору, у петак 24. октобра изненада је преминуо дугогодишњи
сарадник „ Галенике“ др. сци. мед САВО ПЛАМЕНАЦ, из Београда. У наставку рада
симпозијума одржана је комеморативна седница , а током даљег рада учесници и
посетиоци су носили црни флор у знак пијетета заслужном пријатељу. и колеги. Породици
преминулог у име свих учесника Петих сомборских медицинских дана упутили су
организатори Медицинских дана, Друштво лекара Војводине- подружница Сомбор.
Приипремила: Љ. Терзија
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, број 7. 1980.
Из рада секретаријата сомборских медицинских дана
Много часова рада и ентузијазма
157
Већ пет година одржавају се код нас Сомборски медицински дани – Југословенска
научна манифетација по много чему специфична и много хваљена од свих учесника и
гостију. Најпре због високог стручног нивоа, а, потом, или исто толико, због изузетног
гостопримства које сви истичу и дуго помињу. И опет – баш због такве организације и
пријатних успомена многи су изразили жељу да поново дођу...
Теме увек нове, актуелне – о тој страни брине група лекара из дате области која је
задужена само за стручну организацију Дана. Сваке године за то је задужен други тим, већ
према томе о којој је грани медицине реч, али нешто стално остаје – то је она велике брига
и труд око практичних детаља, око организације, око набавке средстава, око тога како ће
се гости позвати, дочекати и испратити... Дани дођу и прођу, остану бројне похвале, гости
одлазе одушевљени организацијом, а многи од нас можда и не знају ко се то све брине о
многобројним важним детаљима, који, поред оног чисто стручног дела, много значе и
сигурно доприносе успеху Дана и континуитету њиховог одржавања.
Због тога ову рублику, уместо раднику појединцу, посвећујемо једном симпатичном
тиму младих ентузијаста који за сваке Сомборске медицинске дане утроше око хиљаду
радних часова, почињући са припремама далеко пре што се ми и сетимо да ће Дани опет
доћи. Тако су и овог путa, чим су се Пети сомборски медицински дани завршили, „засукали
рукаве“ и увелико раде на припремама следећих. Иза њих већ су бројни сатанци договори.
И не само то: Многа конкретана питања у вези са концепцијом дана, смештаја и
испуњавања слободног времена гостију су већ решена.
Чланови секретаријата на једном од састанка Ј. Лукачевић, П. Девић, Г. Жужић

прко пута Д. Поповић
И сваке године тако: Када се роди идеја и када се одлучи којој ће грани медицине
бити посвећени Дани, када се успостави контакт са најеминентнијим стручњацима из те
области, одреди тема, почиње замашан посао Секретаријата. Његови чланови изабрани су
још за припрему Првих сомборских медицинских дана, али не по некаквом кључу, већ
према томе колико су воље, ентузијазма, способности и упорности имали за овакав
мукотрпан ( и, у почетку, доста неизвестан) посао.
Изнећемо имена оних који од самог почетка чине активно језгро. То су: др Ставан
Чичовачки, др Панта Лазић, др Јосип Рилл, др Бранислав Васиљевић, др Јосип
158
Лукачевић, др Драгослав Пеурача, др Владимир Панић, др Миловам Машуловић, др
Ладислав Хорват, Гизела Жужић, др Љиљана Рилл, др Бранислав Даниловић.
Сваке године секретаријат окупља око 20% лекара и стручњака сродних грана и још
око 10% лекара у оквиру организационог одбора
Можда бисмо се огрешили ако не бисмо посебно изнели што сви чланови
секретаријата једногласно истичу, а то је да изузетну улогу од рађања идеје, па до данас
имају др Ставан Чичовачки и др Панта Лазић.
Поред ових чланова, председник Организационог одбора, који се сваке године
мења, активно учествује у целокупном раду Секретаријата.
То је извршни орган чија је брига најпре да обезбеди одговарајућу пропаганду за
Дане који предстоје кроз средства јавног информисања, затим да се позиви и програми
сачине, одштампају и благовремено пошаљу свим лекарима из одређене гране медицине
широм Југославије, да се обавесте сва лекарска удружења , све секције...При томе, мора да
се води рачуна и о термину – он мора много раније да буде утврђен ( Што подразумева
усклађивање могућности свих учесника) и убележен у календар одговарајуће секције.
Потом предстоји једна мукотрпна коресподенција са предавачима, јер није баш лако „ у
том нашем провинцијском Сомбору“ обезбедити најеминентиније. Међутим, ретко се кад
десило да у томе нису успели, поготово сада када су СМД стекли симпатије широм
Југославије, захваљујући пријатним искуствима учесника који су глас о изузетном пријему
и организацији ширили и од свег срца нас препоручивали својим колегама.
Када је тај први део административних послова завршен, настаје стална активност
чланова око многих техничко – организационих обавеза. Ту је поред обезбеђивања
простора за одржавање стручног дела и смештаја гостију, трке да се веће унапред обезбеди
могућност да се слободно време осмисли на прави начин, још низ ситних практичних
послова.као што је плакатирање, уређење сала, декорација, озвучење, уређење изложбе... И,
што је интересантно- никад око тога није требало правити посебне програме – свако је
једноставно сам знао шта и како треба да уради, без ичије интервенције, опомињања.
Како се почетак одржавања Дана приближава, тако и ужурбаности и узбуђење
чланова Секретаријата расте. Састанци се у почетку припрема одржавају на два недеље,
па на недељу дна, а пред саме Дане – сваки слободан тренутак је посвећен испуњавању
многобројних обавеза око припрема, чини се да се онда живи само за њих, више се не
обавештавају и не заказују састанци некако су сви увек ту, свако који је тренутно слободан
ће се латити оног посла који непосредно предстоји.
Јер, када дани дођу, када гости стану да пристижу од ужурбаних организатора,
административаца ( па и физикалаца, често) чланови Секретаријата постају љубазни и
срдачни домаћини који учеснике примају и прихватају као што се најдражи гости дочекау
у својој кући. Свако од њих је задужен да се брине о једном значајном госту, већ од
тренутка кад он стигне у Сомбор. Дискретно и не наметљиво, али важно је да се жеља
прочита, да се као нека невидљива сенка буде уз госта и нађе му се у тренутку кад му
нешто затреба.
Стаје то понекад много труда, радили су се ( поготову раније када је основна мука
била како набавити средства) и други послови, па су правили сендвиче, у паузама
преузимали улогу бармена, превозили госте са места на место, сами исписивали плакета,
захвалнице. И уопште, све што су могли сами да ураде- радили су и накада им то није било
тешко.
Поред свега, било је важно да створе и пријатну атмосферу, не само за време
стручног одржавања састанка, већ и у слободно време. Својм срдачношћу, непосредношћу
и топлином, домаћинским приступом знали су да и најзначајније госте разгале, насмеју,
нестајала би свака формалност у понашању, сви присутни постојали су једна велика
породица.
То се огледало не само кроз љубазан дочек гостију и кроз њихов испраћај, када се
свако од њих посебно поздрави, захвали му се и, уз срдачан стисак руке, нешто спреми за
пут. Да се нађе. Као што се то чини свом најближем. А то се не заборави: Дуго после стижу
писам захвалности уз жељу да се поново нађу на Данима...
159
У сваком тренутку знају да са пуно осећања за праву меру поступе. И у оним лепим,
али и оним тешким...Као што су учинили када је за време одржавања Петих сомборских
медицинских дана умро др Пламенац и када су се на најдоствовенији начин опростили од
њега за што су добили посебну захвалност од раднике „ Галенике“.
Дани прођу али бриге не престају:Треба све распремити, свести рачуне ( што није
једноставно), поново се захвалити свим учесницима и – проанализирати свој рад. Шта је
добро, а шта лоше урађено. А тога лошег је углавном јако мало. Тако онда настаје опуштање
и, уз малу прославу, сви активни чланови секретаријата добијају плакете, признања, који
она љубоморно чувају, са жељом да је догодине поново заслуже.
И убрзо, потом, почиње са са обимним послом око припреме следећих Дана. Сваки
пут са више искуства, са већом лакоћом и рутином. И пошто се стално доказује – с више
разумавање свих структура. Неповерење, које је некад можда и постојало, сада је
избрисано. Захваљујући упорности и великим напорима ових људи и друштвено -
политичка заједница са овом манифестацијом рачуна као са нечим што је постојало део
самог града.
Редакцијски чланак
ШЕСТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, број 9, 1981.
Научна предавања највишег стручног нивоа
Када смо прошле јесени одређивали тему за шесте сомборске медицинске дане,
знали смо да ће се одржати у години, која је проглашена међународном годином за
оштећено дете.
Сада, када су дани прошли знамо да је тема била добро одабрана. Високи ниво
научних предавања од југословенских врхунских стручњака, доказ је да се овом проблему
пришло са много одговорности и жељом да се ово питање осветли са што више страна.
Велики подстицај ауторима је и врло истрајна слушалачка публика. Повремено је
сала Старе градске куће била тесна! Осим педијатара из целе Војводине било је слушалаца
из удаљених места Република. Дискусије по појединим питањима вођене су конструктивно,
са жељом да се ствари објасне, искристалишу, подкрепе.
Шасти дани су заправо наставак четвртих СМД-а, јер је онда обрађена тема „
Болести мајке и детета“ са аспекта акушера, а сада се у наставаку говорило о узроцима
који могу довести до оштећења плода. Чињени су озбиљни напори да се делује
превентивно. Прво су генетичари говорили о томе да је могуће открити поједине урођене
болести још у првој половини трудноће.
У уводном предвању смо чули да познајемо преко 1800 наследних обољења на
најразлиштитијим органима и органским системима, као и поремеђајима метаболизма. Од
тог великог броја 910 су доминантно наследни, што значи да ће све генерације ту болест
наследити. Ових обољења ћће бити и убудуће, али превенцији оштећења здравог зачетка
треба посветити пуно већи значај, а то су: борба против инфективних болести у трудноћи,
нарочито у прва три месеца трудноће, треба елеминисати зрачења која делују на трудницу
и плод ( РТГ, ултраљубичаста и друга) а лекове користити само кад су неопходна, по савету
стручњака. Посебно је наглашено да трудница прописане, неопходне лекове треба да узима
( нпр: антиепилептика, инсулин и друге).
Превенцији перинаталних оштећења треба посветити посебну пажњу. То је борба
против порођајних траума, интоксикација, прекомерна потрошња алкохолних пића у
трудноћи, пушење за време трудноће и друга тровања.
Говорило се о данашњим достигнућима хумане генетике, о могућностима откривања
урођених мана.
Чуло се о ХЛА систему ( главни систем хистокомпатибилности) и могућности да
постоји повезаоност између болести и овог система. Дефект ХЛА система олакшаће
настајање извесних болести. Кроз ова сагледавања биће лакше схватити зашто неко чешће
160
оболева од неке болести, а друга особа ређе или никада. Познавање ХЛА система је од
непроцењиве вредности за трансплатацију ткива и органа.
О болестима метаболизма и потреби њиховог раног отривања чули смо неколико
реферата. Путеви и механизми разградње белнчевина, утицај тих продуката на
психофизички развој добро су познати код низа обољења. Само рано откривање може
донети ефиксану помоћ. Чињеница, да се биохемијски поремећаји код тих обољења могу
открити одмах после рођења и да се знатан број таквих болести може успешно лечити,
подстакла је стварање лабораторијских тестова за детекцију урођених поремећаја
метаболизма.
Детекција конгениталне хипотиреозе одмах по рођењу у Европи се врши од 1977.
године. Данас се то врши у осам европских држава. На 5.259.531 новорођене деце
откривено је 1442 случаја што износи 1 случај на 3647 порођаја.
Компјутеризована томографија даје нове могућности откривања оштећења мозга,
потребе за овом претрагом су све веће а често још у новорођеначко доба.
У низу чињеница, тражења материјалних доказа, чули смо апел, да се обрати већа
пажња на проблем психичког развоја. Поремећаји психомоторике подразумевају удружени
поремећај у области телесног и друштвеног! Могућности лечења треба усмерити у правцу
спречавања продубљивања поремеђаја која захвата психу и физички развој,
Филм о могућности лечења хемофиличара је доказ да је горња тврдња тачна.
Вежбом, упорношћу, знањем, хемофиличар може себе оспособљавати да живи животом
других „ обичних“ људи.
У петак предавања су почела са рефератом о интраутериним оштећењем плода.
Низ реферата се бавио интракранијалним крварењима повредама, превенцијом,
лечењем и прогнозом овог оштећења. Чули смо о копликацијама интравентрикуларног
крварења код недоношене деце која често настају после порођаја, услед разних узрока.
Хипоксија наступа у 8 до 10% порођаја. Само брзом и ефиксаном интервенцијом је
могуће спрешити трајно оштећење централно нервног система. Интезивна нега већ у
рађаони и добра превентива могу смањити проценат оштећених. Да се упорним радом
могу смањити болести изнет је пример измене крви; сада је учесталост 1:2000 а пре се
радило 1:180!!!
У низу предавања са разних аспеката говорило се о церебралној патњи
новорођенчета, о механизму настајања, важности превентиве, раног откривања и терапије.
Деловање лекова у трудноћи, као и утицај лекова на новорођенче и одјче је сложено.
Поред терапеутског често постоје и нежељена дејстав, па и интоксикације. Да
интоксикације могу бити од пушења за време трудноће и од употребе алкохолних пића
чули смо из два предавања.
О рехабилитацији коцизно је речено у једном реферату“... адекватном
рехабилитацијом хендикеп се може потпуно или делимично превенирати. У том процесу
важну улогу треба да има родитељ, уз паролу: „што пре то боље““
О социјлано медицинским аспектима здравствена заштите оштећено дете говорило
се са искуством од осам година. Наглашен је тимски рад: предбрачно саветовалиште,
здравствени одгој ( у школама, саветовалиштима за жене, школи за будуће мајке и очеве)
генетско саветовалиште,надзор над трудницама и правило, да све труднице порађају у
породилиштима која морају бити савремено опремљена. Савремену патронажну службу и
регистар за ризико и оштећену децу, уз епидемиолошко праћење и истраживање узрока.
У суботу при формирању закључака Шестих СМД – оштећено дете, ушествовали су
председиштва заседања иуз исцрпна образложења и дискусије донети су закључци, који су
и смерницеw за даљи рад – како тераба повезати целокупну здравствену заштиту у тимски
рад, да се постигне тражени циљ.
Ташко је једном човеку сагледати и презентирати сво ову проблематику, коју су
наши најеминентнији стручњаци излагали из своје богате праксе и научног рада. Ово ми
није ни био циљ. Жеља ми је била да заинтересујем читаоце за изложену проблематику.
Штампани Зборник Шестих СМД ће да се користи као путоказ, уџебеник или подсетник, да
се само из здравог фетуса рађа здраво дете и да свако новорођенче има право на здрав и
нормалан развој.
161
Прим. др Петер Јанош
Закључци шестих смд
У примарној здравственој заштити потребно је осигурати провођење основних

програма, који су обавезни облици здравствене заштите жене, деце, школске деце и
омладине.
Неопходно је осигурати потпуни обухват тих скупина, што је могуће постићи
приближавањем делатности породицама преко диспнзера и саветовалишта опште
медицине, патронажне службе и службе бабица.
Програм здравствене заштите мајке и детета почиње планирањем породице,
праћењем трудноће, порођаја и детета у свим његовим фазама развоја.
Континуирана еволуција програма и здравственој заштити жене и деце даје нам
стручан – здравствене базиране основе за дефинирање здравствених потреба и
постављање циљева у различитим етапама развоја здравственог стања и здравствене
заштите жене и деце.
Учесници Шестих СМД тимским радом расправљали су о многобројним узроцима
настајања пренатално, перинатално и постнатално условљеним оштећењима детета.
Педијатри – неонатолози, хумани генетичари, неуропсихијатри и физијатри истичу
значај генетских и епигенетских оштећења ( ембриопатије и фетопатије). Оштећења могу
да настану и перионатално услед траума, инфекција или комбиновано, исто тако и
постнатални фактори, појединачни или удружени ( трауме, инфекције или интоксикације)
могу да буду узроци оштећења детета.
Превенцији настајања пренаталних оштећења треба посветити највећу пажњу
тимском раду медицинских генетичара, педијатра и акушера, укључујући у овај рад и
предбрачна, медикогенетска саветовалишта и савремену антинаталну дијагностику.
- Учесници су сагласни да превенцију перинаталних оштећења треба
спроводити тимском раду акушера и педијатра – неонатолога.
- Здравствено – васпитним радом треба обухватити што већи број
трудница и родитеља, посвећујући највећу пажњу у смислу обавештавања о начину
настанка постнаталних обољења.
- Лечењу обољења новорођенчади, одојчади, претшколске и школске
деце треба поклонити највећу пажњу у смисли благовременог и савременог третмана.
- Хабилитацији и рехабилитацији треба што раније приступити у циљу
оспособљавања и укључивање деце преме преосталим могућностима оштећеног детета.
- Сви учесници су сагласни да се мора осигурати максимално
искоришћавање свих већ постојећих права у рехабилитацији и хабилитацији оштећене
деце и стално допуњавати законске прописе са циљем да се сва деца изједначе, то јест да
имају иста права.
- Хуманизација хоспиталних услова је императив за савремену
педијатрију, те је треба спроводити и у постојећим условима, а у будућности узети је у
обзир при планирању одељења.
- Регистар за ризичну децу треба што пре успоставити на савезном
нивоу, као и одговарајућу мрежу тимова за лечење и праћање оштећене деце у циљу
смањења оштећености
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, 16. октобра 1981. године
Материнску сузу заменити осмехом
Овогодишњих скуп еминентних стручњака медицинске науке потврдио успехе

медицинских грана које се баве оштећеним дететом
162
Овогодишњи сомборски медицински дани завршени су у суботу. Најпознатији
струшњаци из наше земље за тродневни симпозијум припремили су 29 реферата са темом „
Оштећено дете“ којим ће пружити велики допринос медицинској науци и здрављу детета.
После свечане академије у очи отварања Сомборских медицинских дана о оштећеном
детету у нашој средини говорио је пим др Ваљко Тинтор.
Оштећено дете наше средине
У нашој средини превенцијом и лечењем оштећене деце баве су Неонатолошки

одсек, Дечје одељење, Дечји и Школски диспензер, Неуролошка служба, Центар за
социјалан рад као и друге службе у Медицинском центру „ др Радивој Симоновић“
У Неонатолошком одсеку, основаном 1963. године, врши се превенција и лечење
деце рођене у асфиксији. Прошле године рођено је 16,6% деце са смањеним Аггар скором.
Ова деца изискују посебну пажњу и контролу, иако неки од њих неће имати никаквих
последица.
Борба против новорођеначке жутице води се од 1963. године изменом крви детета,
а касније и фото и медикаментозном терапијом.
Дечји диспанзер даље преко саветовалишта врши редовну контрол и лечење, а ради
и на раном откривању оштећене деце. Највише деце, пацијенти ове установе, било је са
заосталим психомоторним развојем, са урођеним ишчашењем кука и урођеним срчаним
манама.
И подаци школског диспанзера говоре о повећаном броју оштећене деце у нашој
средини.Протекле школске године било је 339 предлога за категоризациј и ова деца су
упућена у специјалне школе. Од 1973. године било је 146 деце ометене у психофизишком
развоју којима је било потребно одредити породичну пензију, професионалну
рехабилитацију или негу.
Неуролошка служба бележи највећи број случајева епилепсије, али има и других
болести. Сарадњом Школског диспанзера и Неуролошке службе обавља се лечење и
оспособљавање деце за нормално праћање школске наставе.
Др Вељко Тинтор је истакао да су у заштити оштећеног детета ангажоване све
специјалстичке службе Медицинског центра у Сомбору и да је већина тих установа
формирано у послератним годинама. Довољан је број лекара специјалиста, али се осећа
потреба за појединим субспецијализацијама. У лечењу оштећене деце потребно је више
тимског рада, неопходно је устројити и централну евиденцију о оштећеној деци и деци,
која би евентално могла спадати у ову групу. Права и потпуна помоћ биће пружена само
ако се ангажује читава заједница, јер таквој деци потребна је струшна и хумана помоћ, а
не сажаљење, реко је др Тинтор.
1800 наследних обољења
Појам оштећеног детета је веома широк и обухвата најчешћа психичка и физичка,

односно удружена органска и функционална оштећења здравља.
Када је у питању етипатогенеза оштећеног детета, онда морамо истаћи да живот
детета не почиње од рођења, него од зачећа, односно знатно раније него што је оно
угледало светлост дана. Више од 1.800 наследних обољења на најразлишитијим органима и
органским системима укључујући и урођене мане метаболизма свакако могу да допринесу
настајању оштећеног детета. Од њих су половина доминантно наследне, већи део
рецесивне, док је мањи број везан за „ X хромозомима“. Осим ових генопатија, задњих 25
година интезивно се пручавају такозване хромозомопатије у ширем смислу те речи, речено
је на симпозијуму.
Напретком савремене медицине, а посебно медицинске, хумане генетике,
ензимологије, фармакогенетике и фармакологије биће учињено више на плану терапије
урођених мана него што је досад учињено терапијским мерама. Слично као у
ендокринологији, супституциона терапија учиниће свакако револуционарни скок.
Савременој хирургији и трансплатологији такође припада изванредно велико и значајно
163
место, као и физикалној медицини и рехабилитацији, о чему је и на овом саветовању било
речи.
Н. Р-Ј
СЕДМИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД“, ГОД. XXXVI - 1983, број 3- 4
Седми сомборски медицински дани – други научни скуп интерниста војводине
У периоду од 28 до 30.X 1982. године у свечаној Сали Градске куће у Сомбору у

сарадњи са Интернистичком секцијом Дрштва лекара Војводине одржани су VII сомборски
медицински дани који су истовремено били и II научни скуп интерниста Војводине.
Наиме, II научни скуп интерниста Војводине одржан је 1977. године у склопу XV
интернистичких дана који су традицинално одржавани у Суботици и имали су несумљиви
реноме, а који су се гасили. Идеја је била да се њиховим гашењем створи нешто ново, што
би званично имао опште војвођански карактер и било место где би војвођански
интернисти могли да размене своја искуства, сагледају проблеме, ускладе своје ставове,
виде где су и докле су стигли, шта ваља а шта не ваља и шта и где треба мењати на боље,
искажу се. Међутим, требало је да прође пет година па да се смогне снаге, да се у складној
повезаности са Сомборским медицинским данима, који су већ имали своју традицију,
искуство и репутацију, крене са мртве тачке захваљујући међусобном разумавању и осећају
заједништва.
Тема ове заједничке стручне манифестације је била „ АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ
ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ“ подељена у три дела од којих је сваки за себе представљао једну
заокружену целину:
У уводном реферату првог дела дат је приказ најчешћих интернистичких обољења у
Војводину уопште, да би се затим кроз остале реферате указало на најчешћа
кардиоваскуларна, ендокринолошка, нефролошка и хематолошка обољења. Такође, у
оквирима овог дела, изнесена је анализа десетогодишњег морбидитета и морталитета у
Интерном одељењу Медицинског центра „ Др Радивој Симоновић“ у Сомбору који подаци
би можда могли да се посматрају и шире, односно као нека врста модела болничког
морбидитета и морталитета у интерним одељењима широм Војводине, наравно, не
занемарујући могуће варијације и специфичности.
Други део био је посвећен коматозним стањима у интерној медицини укључујући
њихово настајање, дијагностиковање и лечење. Реферати из ове области обухватили су
широку лепезу могућих коматозних стања у интерној медицини, не занемарујући ни она
која се преплићу са другим гранама медицине све до неуролошке симптоматологије у
интернистичким коматозним стањима.
Трећи део обухватао новине у интерној медицини посматране првенствено кроз
новине у лечењу појединих интернистичких болести при чему су се аутори трудили да
износећи новине изнесу и конкретне смернице, поступке и могућности у лечењу не малог
броја болести које спадају у домен интерне медицине. Могло се чути и оно што можда,
прдставља будућност, а што је бар за сада још увек у домену испитивања.
Гро терета стручног дела поднели су интернисти из Новог Сада, нарочито из
Интерне клинике, што је сасвим и разумљиво, иако треба нагласити и не малу и запажену
улогу и оних из других крајева наше земље, нарочито Београда, што је на известан начин
давало свему и једну општејугословенску црту која има своју посебну вредност.
Домаћини су у оквиру својих могућности, дали свој допринос наступивши са четири
реферата од којих је један био колективан, а у три су аутори били појединци.
164
У друштвеном делу домћини су се потрудили да гостима покажу, приближе и учине
доступном културну баштину Сомбора којом овај град са не малом културном традицијом
не оскудева, као ни у организовању и одржавању манифестација овакве и сличне врсте,
при чему је, бар до сада, радом и гостопримством својих житеља и оправдао указано му
поверење.
Ваља рећи да је ова стручна медицинска манифестација наишла на одговарајућу
подршку и разумавење друштвено – политичких, културних, привредних и других
структура у граду.
Организаторима остатаје да посао приведу до краја и крунишу га издавањем
Зборника радова. Преовладава мишљење да би део овог посла, односно његово штампање и
издавање могао на себе да пеузме Медицински преглед који би Зборник радова издао као
један од својих бројева што би свему овом дало још више општевојвођански карактер и
било путоказ којим би можда требало ићи у будуће.
Седми сомборски медицински дани су прошли. Али се већ конкретно
размишља и предузимају се одговарајући кораци да се организују и следећи. Интернистима
Војводине остаје да се тек договоре хоће ли, где, када, како, којој теми посвећени, бити
одржани и III научни скуп интерниста Војводине, јер стати – било би штета.
Др Тихомир Шијачић
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, 4. новембра 1982. године
договор за здравље
* о актуелним проблемима интерне медицине расправљало близу 200 лекара из Војводине
Од 28-30 октобра одржани су у Сомбору Седми сомборски медицински дани, који

су уједно били и Други научни скуп интерниста Војводине, у организацији Сомборске
подружнице Друштва лекара Војводине и Медицинског центра „ др Радивој Симоновић“, а
под покровитељством Општинске конференције ССРН. Расправа је вођена о актуелним
питањима интерне медидине, а у раду скупа учествовало је близу две стотине лекара из
читаве Војводине, као и из већих центара у земљи.
Обрађене су три групе проблематике: „ Најчешћа интернистичка обољења у
Војводини и збрињавање тих болесника“ „ Коматозна стања у интерној медицини: њихово
настајање, дијагностиковање и лечење“ и „ Новине у интерној медицини“. Реферате су
припремили стручњаци из: Београда, Новог Сада, Љубљане, Загреба, Сарајева, Скопља, а
међу њима и тројица лекара из Сомбора, а лекари Интерног одељења у сомборској болници
обрадили су десетогодишњи мирбидитет и морталитет својих болесника лечених на овом
одељењу, врло значајан и обиман посао, да би се видело која су најчешћа обољења на овом
подручју, која популација најчешће обољева и каква је смртност од појединих болести.
„ Сматрам да су овогодишњи Сомборски медицински дани испунили своју улогу.
Показалло се да је тема добро одабрана, а реферати и дискусије допринели су да се
договоримо о томе шта треба даље радити, како лечити та обољења, а првенствено о томе
како спроводити превентиву да до тих обољења не би ни долазило“ – каже др Љубомир
Цветић, председник Организационог одбора.
За учеснике скупа био је организован и културно – уметнички програм, да би им
дани боравка у нашем граду остали у што лепшој успомени. Свакако, треба поменути
концерт Душана Трбојевића, који је наступао са удруженим оркестрима Сомбора и Баје,
затим сусрет с делима Милана Коњовића, обилазак културних установа, посету
споменицима Батинске битке на Дунаву.
Д.В.
165
ОСМИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, јули 1983
Светао пут у будућност
* Сомборски медицински дани су још једном потврдили оправданост

одржавања ове медицинске манифестације у нашем граду. Интересовање
које су побудили у читавој нашој земљи, као и одзив струшњака разних
профила пoказао је да наша средина може допринети уздизању медицинске
мисли, унапређењу стручног медицинског знања и научног приступа
медицинској проблемaтици. Поред овога, наш је град потврдио савоју
гостољубивост и домаћинску бригу за своје госте, као и познат афинитет за
зближавање људи са свих страна наше земље па и ван њених граница. Град
Сомбор, Медицински центар и одељење опште хирургије са онколошким
диспанзером те подружница Друштва лекара Војводине у Сомбору, Апатину и
Оџацима у своје анале стручног и друштвеног деловања убележиле су овом
приликом успех своје традиционалне медицинске манифестације. Јер, ово су
били већ Осми сомборски медицински дани. И већ зацртани след на овим
данима означио је пут и тематику за девете и десети дана за следеће године.
Тематика Осмих сомборских медицинских дана је у организацији хируршког

одељења нашег медицинског центра на први поглед могла да изгледа „ не хируршка“ и да
има мало уске стручне повезаности са оперативном медицином. Но проблем „ имунолошких
и терапијских односа тумора и његових местастаза“ је управо везан за хирургију и
проблеме које оперативно лечење није могло да реши у овој опакој болести – раку. На
хируршком одељену са онколошким диспанзером из године у годину све је више оних који
траже лечење ради обољења од рака. Око једне трећине болесника хируршког одељења су
болесници од рака и само код половине оперативно има шансе да их излечи. Остали су они
којима покушавамо уз оперативни захват или код инопарабилних и без операције, да
продужимо живот зрачењем и цитостатицима. Имунотерапијом пак - код оних којима смо
одстранили сав видљиви део туморске масе или операцијом, зрачењем и цитостатицима
смањили на минимум остатак тумора у организму – настојимо покренути билошке снаге
организма да својим одбранбеним системом уништи тај остатак и тако доведе до залечења
или бар до привремене контроле туморских ћелија и њиховог раста. Тако повећавамо
период без знакова болести и знакова развоја тумора. И управо проблематици
имунотерапије и свих још неразјашњених односа носиоца тумора и тумора и његовоих
метастаза посвећене су теме Осмих сомборских медицинских дана.
Има много разјашњених и неразјашњених питања у тим односима, а проблеми су
везани како за саму малигну ћелију тако и за факторе биолошке реакције организма
носиоца тумора. И тим факторима тумора и његовог носиоца посвећен је први део
тематике и уводних излагања. Међу овима дао је један од оснивача имунологије тумора и
молекуларне биологије тумора код нас проф. др Благоје Нешковић из Београда уводна
своја размишљања и своје гледање на проблематику имунологије и могућности
имунотерапије тумора..
Излагање проф. Нешковића могли би укратко да резимирама: на основу данашњег
познавања биологије тумора и могућности стимулације имунолошког одговора носиоца
малигног обољења рак је излечив. Ово уверење доброг познаваоца малигних обољења дало
је основни оптимистички тон читавом састанку и окаректерисало актуелност тематике
управо данас, када се у свету отварају нова поглавља имунологије и примене нових
сазнања а посебно једно од задњих и највећих открића имунологије: моноклоналних
антитетал и њихове примене у дијагностици и лечењу рака. Јасте да су то тек почетна
открића у том подручју, али су управо подлога оптимистичке наде човека који је читав
166
живот посветио лабораторијским истраживањима имунологије тумора и, након многих
разочарења, видео коначно светао пут у будућност успећнијег лечења ове болести.
Остали уводни реферати углавном су означили нова сазнања о природи малигних
ћелија и тумора.Ова сазнања објашњавају тешкоће у дијагностици и лечењу а посебно
проблему успешног лечења малигнитета. Ни сам локални тумор а посебно његове метастазе
нису јединствене грађе и истих особина. Посебно је могућа измена малигних ћелија у
тумору зависно од фактора околине ( домаћинових одбранбених механизама и терапијских
захвата и сл.) О овој разноликости у истом тумору и његовим метастазама говорио је проф
др Лука Милас – сада професор на експерименталној радиологији у Хјустону, а иначе ђак
Физиолошког института у Загребу О имунулошким аспектима тумора и његових метастаза
и односа са носиоцем тумора првенствено из искуства са експеременталним животињама
говорио је проф. др Иван Башић са Института анималне физиологије природословно –
математичког факултета у Загребу. Наставак ових размишљања чини рад асистента др
Николе Вујановића са онколошког института у Београду. Са својим сарадницима а уз
помоћ СИЗ - а за научни рад СР Србије експериментално и клинички су објаснили промене
у имунолошком систему болесника у току ширења малигних тумора. Ове имунолошке
реакције организма болесника на тумор и његов раст, те морфолошке ( патохистолошке
промене) изнели су у свом раду Доц. Др Павле Будаков и Ј. Ристић из матријала нашег
одељења за патологију у Сомбору и Медицинског факултета у Новом Саду. Проф. др С.
Гамулин из Загреба изнео је важност хормонских рецептора у расту тумора и његових
местастаза, а проф. др Јонче Неделкоски из Скопоља имунологију бластне трансформације.
И кадо овоме додамо укратко садржај и тематику остала шест уводна излагања, која
су ушла у модерно схватање кемотерапије, зрачне терапије и имунотерапије у лечењу
малигних болести као и њиховиу међусобну везу, онда је то једна заокружена целина;
основне проблематике тумора и њихових метастаза и ближи приступ могућностима
излечења ове болести. Посебно морамо да нагласимо прецизан и јасан став рационалног
приступа активној специфичној терапији у излагању проф. др Силоброчића са
Имунолошког завода у Загребу.
Изложен став у овом реферату уз јасан став темељних основа имунотерапије тумора
у људима изнешеног у реферату са хируршког одељења нашег медицинског центра дали су
коначан закључак на већ давно постављено питање о излечивости рака. Јасно је данас да
се имунолошки статус болесника може квалитативно и квантитативно одредити (
имунолошки мониторинг) како на самом болеснику ( ин виво) тако и лабораторијски ( ин
витро) а на рачун добивених резултата тачно доредити настале „ рупе“ у имунолошком
систему болесника. На основу ових налаза може се тачно одредити и место, време, начин и
врсту модификатора, биолошке реакције организма ( имунолошке терапије). И тиме је у
закључку уводних излагања јасно да је имунотерапија малигнитета данас кључна карика у
терапијском низу малигнитета и да је достигла свој научни и клинички ниво тачне
могућности одређивања исте и тиме прешла у имунофармакодинамску терапију.
Нека од ових поставки темеље се на експериманталним радовима о којима је
говорио други дан скупа, у својој преподневној седници. Остали део посвећен је клиничким
искустима и примени имунолошких спознаја о туморима и дијагностици и терапији истих.
Многе су још појединости не разјашњене, али је јасно да је већ наглашена хетерогеничност
тумора и његових местастаза и могућност мењања основних особина малигне ћелије основа
за то. О дијагостичкој и терапијској примени имунолошкох засада говрили су стручњаци из
Љубљане, Загреба, Ријеке, Београда, Скопља, Суботице, Новог Сада и Сомбора. Све је њих
повезивала иста мисао, иста сазнања и исти закључак: колико год је већ много откривено о
најфинијим ћелијама и хуморалним структурама у ћелији рака и само тумору са једне
стране и имунолошком систему домаћина с друге стране, још увек незнамо све нити
довољно а да нас још увек не изненаде неуспеси у лечењу рака, тамо где смо били сигурни
у успех наше оперативне и, зрачне и имунотерапије као и примене цитостатика.
Посебно је посвећен део суботњег преподнева проблему имунологије и
имунотерапије меланома у расправи професора и лекара из Љубљане, Београда, Загреба и
Сомбора. Локална примена БСГ вакцине у туморе ( метастазе) малигног меланома има јаку
локалну и општу рекцију код пацијената али и евидентан успех у уништењу метастаза овог
167
злоћудног тумора. Смањене дозе БСГ вакцине дате у метастазе и комбиноване са малим
дозама рентгенског зраћења дале су лекарима са Онколошког института у Љубљани добре
резултате са мањим реакцијама.
И коначно, да на основу учетвовања наших лекара са излагањем на основу искуства
о примени имунотерапије малигних тумора у нашм медицинском центру у Сомбору у
програму Медицинских дана с поносом констатујемо: у нашем се медицинском центру с
успехом примењује имунотерапија у лечењу малигних тумора. Наша сомборска искуства
иду у прве редове овог лечења у нашој земљи уз бок врхунским онколошким институцијама
и представљају један камен у згради имунологије и имунотерапије тумора код нас.
Осми сомборски медицински дани су својом тематиком, начином обраде исте, као и
суделовањем врхунских стручњака Југославије допринели су још једном расветљавању
мање познате проблематике, а издавањем радова у Зборнику даће још један уџбаник како
за лекаре специјалисте разних грана, а у заједничком тиму онкологије, тако и све лекаре
нашег региона.
Посебно морамо нагласити да организација Осмих сомборских медицинских дана не
би успела да није било разумавања и помоћи СИЗ-а за научни рад Војводине, Друштва за
борбу против рака Војводине, СИЗ-а за здравство региона и општине Сомбор и
фармацеутских фирми. Уз материјалну помоћ радних људи Медицинског центра сва
потребна средства за организацију састанка и штампање зборника су осигурана.
Успех ових Сомборских медицинских дана не би био потпун да и колегијални и
друштвени програм, који је испуњавао слободне часове између напорних часова рада
стручног дела нису били испуњени међусобним контактима и упознавањима. И порд кише,
која нас је пратила, сви су учесници упознали град Сомбор и његове знаменитости а
посебно гостољубивост овог града, која је већ традиционална и увек посебна и срдачна.
Коцерт који је за учеснике одржала Сомборск филхармонија уз учествовање сомборских
младих солиста Соње Антунић – флаута, и Александара Маџара – клавир употпунила су овај
програм и оставили угодан утисак на учеснике.
О угодном боравку и незаборавним моментима учесника у Сомбору у току Осмих

медицинских дана сведоче писма која још увек добијамо од учесника са похвалама и
изразима одушевљења за боравак овде. Друштво лекара подружнице Сомбор и
Медицински центар као организатори могу бити задовољни и поносни, а уједно са новим
ентузијазмом кренути у даље акције.
Прим. др Фрањо Амброшић
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“ 24. јун 1983. године
како победити рак
Осми пут заредом одржан је у нашем граду ( од 16. до 18. јуна), скуп лекара, врсних
струњака, из медицински центара широм земље. Били су то Осми сомборски медицински
дани, псвећени овога пута имунобиолошким и терапијски односима тумора и његових
метастаза.
Госте су у име организатора, Сомборске подружнице Друштва лекара Војводине,
поздравили прим. др Фрања Амброшић, председник Организационог одбора, и председник
Председништва Подружнице др Панта Лазћ . у име покровитеља, Општинске
конференције ССРНВ, говорио је члан Председништва Иштван Вираг, а у име Регионалног
СИЗ-а за здравство секретар Радмила Вујковић. Скупу су се поздравним речима обратили
и прдставници Друштва лекара Војводине, Српског лекарског друштва, друштава из
Хрватске, Македоније и Косова, затим представници Друштва за бобу против рака,
Онколошког института из Новог Сада, и други.
„С понсом издвајамо Сомборске медицинске дане који су из скромне идеје прерасли
– по досадашњим идејама – у манифестацију општејугословенског карактера.Специфични
по својој замисли да буду позивни састанци, да се одржавају сваке године и да тридесетак
168
тема које обрађују најеминентнији стручњаци из свих водећих медицинских центара
представљају уџбеничку целину – допуштају нам да верујемо да је створена традиција са
перспективама – рекао је Панта Лазић - Сваке године се обрађује друго поглавље
медицинских наука, а одбир тема се врши према њиховом значају. Тежња нам је да се
свака тема разради кроз мултидисциплинарни приступ проблему, да чујемо мишљења
стручњака различитих профила. Од аутора не тражимо превасходно властита искуства већ
пресек савремених знања из актуелне светске литературе. Богата искуства која се на овој
трибини размењују, сакупљају се и објављују у Зборницима сомборских медицинских дана
који остају као трајан докуменат наших и ваших заједничких напора, те кроз писану реч
прерастају у облик континуиране едукације, односно представљају драгоцену помоћ у
свакодневном раду наших лекара. До сада је одржано седам састанака, а објављена су
четири зборника, док се преостала три налазе у припреми за штампу и биће реализовани
најкасније почетком следеће године.“
Сомборски онколози се већ тринаест година баве проблемима имунотерапије, у
оквиру скромних могућности којима располажу. О резулатаима њиховог рада било је већ
речи у више наврата и сматрало се да би овакав један скуп био видан допринос даљем
раду. Према речима прим. др Фрање Амброшића, радни део скупа био је подељен у три
групе: у првом делу поднети су уводни реферати, у којима је било речи о метастазирању
рака и односима човека као носиоца, „ домаћина“ рака и његовог тумора. Други део
говорио је о томе како биолошку реакцију организма оболелог од рака појачати у одбрани
од ове болести, како преостале ћелије рака, које ни хируршки нож, ни зрачење, ни лекови
нису уништили, елиминисати појачаним имунулошким снагама самог организма. Жели се,
наиме, потпомоћи имунулошка одбрана организма од свега што је страно, а ћелије рака то
јесу, без обзира на то што су настале од ћелија властитог организма.
У трећем делу било је речи о томе какве су то имунолошке снаге организма, како их
мерити, којим средствима и на који начин их потпомоћи.То је још увек велика
непознанаца, али је имунологија рака, према уверењу стручњака који се овом
проблемтиком баве, једини начин да се питање рака реши, да излечење буде потпуно.
Изражена је нада да ће и Сомборски медицински дани бити макар мали допринос, макар
једна циглица у изградњи тог пута.
Домаћини су пожелели да боравак у Сомбору учине својим гостима што лепшим и
пријатнијим, па су се потрудили, као и претходних година, да организују и низ пратећих
манифестација, почев од разгледања града и његових знаменитости, па до изложбе
изузетно успелих радова начињених у оквиру радне терапије у Дневној болници, те
концерта Градског симфонијског оркестра. Драж ових сусрта није покварила ни упорна
киша која је тих дана падала; уверени смо да ће моги од ових здравствених радника
пожелети да поново дођу у наш град, сигурно да ће увек бити срдачно дочекани.
Д.В.
ДЕВЕТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, јуна, 1984. године
Традиција се наставља
Позивни састанак је одржан у Сомбору у Сали Народног позоришта, од 6 – 9. јуна

1984. године. IX сомборски медицински дани су обрађивали једну од најзначајнијих а
нажалост мало познату дисциплини КЛИНИЧКУ ФАРМАКОЛОГИЈУ. За разлику од ранијих
година овогодишња достигнућа клиничке фармакологије су излагана кроз живу дискусију
по принципу панел – дискусија односно округлих столова , у којима су базична научна
излагања припадала клиничким фармаколозим али су зато остали чланови били стручњаци
169
најразличитијих профила, а што је допринело занимљивости размене мишљења и
доношење закључака који су обједињавали теорију и праксу.
Основни принципи рада Сомборских медицинских дана су овог пута били до краја
поштовани и остварени: био је то скуп еминентних стручњака заиста из свих наших
република и покрајина, а излагачи и модератори су поштовали прпопзиције према којима
се није чуло искључиво лично искуство већ пре свега оно што је данас најактуелније у
свтским размерама.
Новине су и по први пут организовани пратећи симпозијуми у виду сателитских
секцијских састанака у оквиру којих је узело учешће шест Војвођанских и једна Србијанска
секција. Рад сталитских секција био је симултан, одвијао се у пет различитих сала, праћен
изузетно богатим и корисним дискусијама. Ова новина ће бити задржана надаље јер на тај
начин Сомборски медицински дани још сигурније стичу афирмацију квалитета
размеђујући своје границе у формирању програма. На овај начин заиста читава Војводина
има удела у формирању што цалисходније сдукативне роле наших састанака.
Потребно је подвући ентузијазам којим су се секције прихватиле разраде допунских
програма те су заиста оствариле програме врхунских стручних домета. Сем састанака
пнеумофтизиолошке секције ДЛВ, Психијатријске секције Војводине и Србије, Секције за
ортопедску треуматологију Војводине и Србије, Неуролошке и канцеролошке секције
Војводине и Интернистичке секције Војводине, организовасна је и демонстрација метода
која је на веома пластичан и очигледан начин сигурно допринела да се широм Југославије
почну уводити метода које су до Сомборских сусрета припадале само појединачним
центрима.
У општој оцени IX Сомборски дани су дали недвосмислен допринос афирмацији
младе а изузетно корисне специјалности клиничке фармакологије. Расветлили су из правог
мултидисциплинарног угла најбитнија поглавља целокупне медицинске науке. Слушаоци,
дискутанти и будући читаоци Зборника сигурно ће далеко правилније али и рационалније
користити своје основно оруђе и оружје ЛЕК. Тек током састанака постало је јасно колико
битака за здравље и живот губимо кроз недовољно познавање фармакокинетике лекова,
антагонизам између појединих супстанци и погрешних интеракција. Непознавање праве
природе и дејства лека ( ушта нас нажалост свакидашња пракса уверава) има погубан и
економски ефекат који се огледа у неразумном претрпавању одганизма фармацима који на
тај начин губе своја лековита својства и, што је још жалосније, извитопере се у токсичан и
погубан ефекат, са могућим фаталним исходом. Произилази дакле да није довољно
познавати поједини лек, упознати се њиме корз штуре и стереотипне фармацеутске
информације, већ га треба схватити у перманентном садејству са организмом али и са
другим условно лековитим супстанцама, чија међузависност има закономерне односе.
Секције су одале признање наприма организатора да и њих укључе у свој програм и
једногласно су признале да су их IX сомборски медицински дани подстакли да размишљају
о темама од изузетног значаја које су до сада измицале жижи њиховог интересовања.
IX сомборски медицински дани су били и лепа могућност ближих контаката,
успостављање релације на стручном плану , развијања пријатељства, али су се истовремено
одвијали и други прави радни састанци. Тако је у Сомбору Председништво токсиколога
Југославије одржало састанак на коме је формиран дефинитиван програм за јесењи радни
састанак Токсиколога Југославије, постигнут је договор о III едукативном психијтријском
семинару, формиран иницијални програм јубиларних X Сомборских медицинских дана, а
рад IX Сомборских дана је пратила Савезна комисија за лекове која је 11. јуна у „ Плавој
Сали“ ПК Сомбора одржала и свој редован радни састанак.
Идеја и програм IX Сомборских медицинских дана је разрађена у оквиру
иницијативног одбора у сатаву: др Јосп Рилл, др В. Кулић, др П. Лазић, проф. др Р. Игић и
проф. др М. Стануловића захваљијући изузетном разумевању и подршци од стране
председника секција.
Мада су Сомборски медицински дани били далеко масовнији у броју директних
учесника у односу на раније године, састанак је завршен са позитивним финансијским
билансом, а приобављен је већ материјал за штампу тако да ће Зборник радова моћи да
буде у штампарији наше Дневне болнице по приспећу задњег рада спремно за штампу.
170
Једино нам је жао што лакари из наше средине, чланови наше средине, чланови
наше Подружнице а самим тим и суорганизатори програма нису нашли времена да
интезивније прате ова крајње корисна предавања. Чини нам се да смемо с пуним правом
да се запитамо шта се дешава се етиком нашг лекара ( част изузецима !!!) када може да се
оглуши о понуђене солуције адекватнијег лечења а и да не покаже ни мало интереса за
упознавање рационалнијих терапијских шема, поготово у овом економском тренутку када
нам је јасно да се налазимо на лествици највеће потрошње лекова у Југославији и... Остаје
питање да ли се баш све може и мора препустити искључиво личној савсти?!
Посебну подршку и признање треба одати секретаријату Сомборских медицинских
дана који су од иницијалне идеје приближили ову институцију десетогодишњем јубилеју.
Пријатна је чињеница и да Секретаријат СМД не остаје затворена формација, већ се
широко отворио млађим колегама на које је пренео свој ентузијазам, а што осигурава
сигурност трајања ове корисне стручне манифестације југословенског карактера.
Напомињемо још да су квалитету овогодишњих састанака допринели и радови
проф. др Секереса из Сегедина и проф. др Г. Маучевића из Ингелхеима.
Покровитељ манифестације је као и до сада била ОК ССРНВ Сомбор, а изузетно
разумевање и подршка је дата од стране СИЗ-а за здравство Сомбор, Општинског већа
синдиката Сомбор, и других друштвено – политичких организација, затим ПК „Сомбор“,
РРВ „ Јунаковић“ и бројних радних организација наше средине, те бројних фармацеутских
фирми.
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“15. јуна 1984. године
СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ КАО ВИД КОНТИНУИРАНОГ УСАВРШАВАЊА

ЛЕКАРА
Боља алтернатива
Поводом недавно одржаних Деветих сомборских медицинских дана, посвећених

ове године достигнућима савремене клинчке фармакологије, обратили смо се проф. др
Рајку Игићу, продекану за науку и руководиоцу посдипломских студија на Медицинском
факултету у Тузли, иначе једном од кординатора овогодишњег скупа, и замолили га да да
оцену овогодишњих медицинских сусрета.
- Овогодишњи Сомборски медицински дани у потпуности су успели
каже др Игић –Ентузијасти, међу које у првом реду убрајам др Јосипа Рилла, др.Панту
Лазића, др Љубомира Цветића,.. приредили су једну корисну ствар за здравство
организовањем скупа на којем су размењена искуства, где су стручњаци стимулисали једни
друге за допринос бржем развоју ове релативно младе дисциплине али, која већ постиже
запажене успехе. Овакав вид расправе, који освежава знање, помаже лекарима при избору
терапије, праћењу нежељених ефеката, интеррекције више лекова. Лекари у свом
свакодневном раду још увек више пажње посвећују постављању исправне дијагнозе, што
није лак посао, него избору лека, праћењу те терапије.
• Сомбор је неславни рекордер по потрошњи лекова. Хоће ли
искуства са овог скупа допринети томе да се нешто промени на том плану?
- Показало се да и млади и старији лекари праве исте грешке у
прописивању лекова.. Од тридесет предмета који се проучавају на медицинским
факултетима, само је је један – Фармакологија – посвећен лековима. Млади лекари
прихватају преписивачке навике старијих колега, зато је и ту тешко нешто мењати.
Овогодишњи скуп указао је на најчешће грешке, па ће лекари моћи повући поуке и
убудуће преписивати мање лекова, нарочито антибиотика, затим лекова који делују на
кардиоваскуларни систем...
• Као Сомборац родом, вероватно сте током ових година пратили
развој сомборског здравства. Шта нам можете рећи о томе?
171
- Од 1965. године, када сам отишао одавде, па до данас постигнут
је изузетан напредак. Развој бележе и Сомборски медицински дани, као вид континуиране
посдипломске едукације. То је много боље него да је Сомбор настојао да на пример добије
Медицински факултет, па да на тај најскупљи начин подиже ниво здравствене делатности.
Можда би се могли увести још неки видови усавршавања као што су семинари, курсеви,
практична обука. Могу рећи да је здравство у Сомбору боље него у многим другим
срединама, да постоји тренд даљег развоја, те да грађани добијају изванредне медицинске
услуге.
• Д.В.
ДЕСЕТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД “, год. XXXИX – 1986. 1-2 ( 83)
Извештаји са конгреса
О ДЕСЕТИМ СОМБОРСКИМ МЕДИЦИНСКИМ ДАНИМА
Десети, јубиларни Сомборски медицински дани одржани крајем маја 1985. године
били су у целини посвећени свестраном разматрању неуроза и граничних психичких
поремећаја. Угледни психијатри и клинички психолози, предавачи по позиву из целе земље,
учинили су снажан и обухватан покушај да прикажу савремена сазнања, сопствена
гледања и искуства, као и да расправе бројна спорна питања, која су и током овог
састанка навирала.
Поред свих нејасноћа око појмовног одређивања, тешкоћа дефинисања, спорних
класификацијских система, као и многобројних клиничких карактеристика и варијетета,
излагања су дала прегледан след свих могућности настанка неуротских поремећаја од
раног детињства, адолесценције, армијске средине, ванредних услова живота, па све до
посебних околности развоја и препознавања неуротских поремећаја у старости.
Учињена су значајна упозорења у не баш увек успешним покушајима демаркације
неуроза од психоза, психопатија, органских болести и психофизиолошких поремећаја.
Учешће аутора различитих схватања и оријентације је омогућило да се о неурозама
говори као о изазову и могућности за сазревање и побољшање сопственог живота, али и
као о болестима која у савременим условима развијеног друштва представљају веома
значајан разлог инвалидности, што се посебно односи на депресивне неурозе.
Веома опширно су изнете све могућности за лечење неуроза. У односу на
психијатрију као основни вид лечења неуроза доминирала су схватања о индивидалној, али
и групној аналитичкој оријентисаној психотерапији. У односу на биолошку терапију
неуроза, на сасвим савремен начин су приказане све могућности психофармакотерапије
ових поремећаја.
Најзад, посебно је било говора о сексуалним сметњама и њиховим могућим
односима према неурозама, а у ту сврху је организован и посебан округли сто за
разматрање.
Дискусиони део активности састанка је био изузетно богат и стручно занимљив,
јер подручје разматрања носи доста нејасноћа, недоречености, као и неслагања, због
учешћа стручњака различитих школа и оријентација. Међуитм, читав ток дискусија је
протекао у изузетно толерантној и академској атмосфери, која је омогућила праву размену
и употпуњавање знања, као и веома пријатан диживљај опуштене колегијалне атмосфере.
Гост Сомборских медицинских дана је био професор др Густав Хофман из
Аустрије, иначе председник Кураторијума психијатријског симпозијума подунавских
земаља ( Донау – сyмпосиум), с обзиром да ће се наредни, 12 симпозијум одржати средином
септембра 1986. године у Сомбору.
Богате и добро осмишљене социјалне активности су омогућиле да се стручне
дискусије наставе и ван званичних састанака, на ликовним изложбама, у позоришту.
172
Посебну пажњу и интересовање бројних учесника је привукла и пригодна филателистичка
изложба посвећена псијијатрији и неурологији на материјалу из целог света, па су се
психијатри том приликом могли подсетити на Фројда, Вагнер Јаурега, Економа, борбу
против алкохолизма и наркоманије, као и на бројне светске психијатријске конгресе.
Организациони одбор и Друштво филателиста у Сомбору су се потрудили да се на дан
отварања ове стручне манифестације појави пригодан коверат а на сомборској пошти и
пригодан жиг.
Коначно, организациони одбор ових јубиларних медицинских дана је учинио све, а
и више од тога, да се ова замашна и значајна стручна традиционална манифестација и све
богате пратеће активности обаве на опште задовољство свих учесника као незабораван
стручан и људски доживљај.
Асистент
др Александар Кнежевић,неуропсихијатар
Психијатријска клиника у Новом Саду
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, јуни 1985. годинесс
ЗАВРШЕНИ X СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
Допринос вредан пажње
ОВАЈ НАУЧНИ СКУП ОКУПИО ЈЕ СТРУЧЊАКЕ ИЗ ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ *

ПРОБЛЕМАТИКА НЕУРОЗА ОСВЕТЉЕНА ИЗ ВИШЕ УГЛОВА * ЗБОРНИК – ДО ЈЕСЕНИ
О неурози и њеним граничним стањима расправљали су, од 29. маја до 1. јуна у

оквиру Десетих сомборских медицинских дана, наши најистакнутији стручњаци из свих
крајева земље. То је још једна потврда да су ови дани сомборски само по месту, а да су по
карактеру и значају постали југословенска манифетација.
Још једна њихова карактеристика добила је врло високу оцену, а то је оно по чему
се Медицински дани разликују од сродних манифетација у замљи: на њима учествују људи
који се баве истим проблемима али нису истих струка: окупили су се ове године не само
психијатри не само различитих школа него и психолози, социјални радници, а слично је и
када су на дневном реду теме из других грана медицине.
Расветљени кључни појмови
- Сомборски медицински дани су остали доследни себи и ове као

ранијих година каже др Панта Лазић, председник Ораганизационог одбора – што се тиче
одзива предавача, квалитета тема и излагања која су се чула, сматрама, као организатори,
да је дат велики допринос на едукативном плану. Илузорно би било очекивати да је могуће
за три рацдна дана у потпуности расветлити сва ова питања која ова комплексна
медицинска проблематика са собом носи, јер у свету постоји много дилема, много
нерешених проблема. Сигурно је међутим да су допринели расветљавању бар неких
кључних појмова, те да је присуство струшњака различитог профила допринело да се
искристалишу неки зајднички ставови који ће бити од опште користи и на теоријском и на
практичном плану.
Човек у жижи интересовања
Тема овогодишњих Сомборских медицинских дана била је изузетно широка, не

само медицинска него и друштвена, људска.
- Можда је ова тема добар повод да се покаже да душевни
173
поремећаји, патња, невоља човека са самим собом и са других са њиме не може да буде
покривена једном медицинском дисциплином, чак ни оном која је тако магловита
психијатријом. Тема је исто тако добра да се укаже на разграничење данашње психијатрије
од другим дисциплинама и на поделе у њој самој – нагласио је проф др Стојан Вучковић,
председник Удружења психијатра Југославије – Током последњих деценија границе и
разграничења у псијатрији су се мењале, па је претила опасност да се душевни поремећај
буде сведен на биолошку, социолошку, психолошку раван. После овакве поплаве и
својатања, потпуне размеђености појмова у психијатрији, изгледа да се данас опет јавља
истинит човек са својим телом, са својим душевним и духовним животом, својом
биографијом, људима са којима је живео, са својим бригама, намерама, личним решењима,
својом психологијом, као осовина целог психијатријско система...Он постоји какав јесте и
има своје достојанство, људско право да живи, сам и са другима, а псдихијатар обавезу да
њему и другима помогне.
Медицински дани сваке друге године
Зборник X сомборских медицинских дана требао би да буде

штампан до јесени.Иначе већ је заседао одбор XII медицинских дана кји ће бити посвећен
једном од капиталних поглавља – функционална испитивања у медицини. Жаља је да се на
нова начин осветле све могућности савремене дијагностике
Медицински дани ће се, иначе, одржавати сваке друге године, а
радиће се по Систему пленарних седница. Настојаће се, такође, да се ови научни скупови
још више обогате пратећим садржајима – културним, забавним, туристичким, за што ова
средина има довољно и услова и могућности.
Д В.
Реадкцијски одбор „ Медицинскoг весника“ свесрдно је прихватио идеју Друштва

лекара Сомбор – Апатин, да објави посебан број посвећен Јубиларним десетим сомборским
медицинским данима
174
175
176
177
178
179
180
181
ЈЕДАНАЕСТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД“ год. XXXIX, Нови Сад 1986. број 11 – 12
О психијатријском симпозијуму подунавских земаља
У Сомбору је од 11. до 13. септембра одржан традиционалан, 12 психијатријски

симпозијум подунавских земаља ( 12 psychiatisches Donau- symopsium), а у организацији
Удружења психијатра са седиштем у Новом Саду, као и Психијатријске секције
ДЛВ.Покровитељ су били Светска здравствена организација WХО и савезни комитет за
здравство, рад и социјалну политику СФР Југославије.
Председник организационог одбора је био проф. др Стојан Вучковић, генерални
секретар асс. др А. Кнежевић, председник локалног организационог одбора прим. др
Стеван Чичовачки,, а секретар мр. сци. Др Панта Лазић.
Током рада симпозијума размотрене су три главне теме:
1. Промене патоморфозе психичких поремећаја,
2. Психоендокринолошки проблеми и
3. Историјат психијатрије у подунавским земљама.
Саопштења су изнета на пленарним седницама, секцијским групама
и на постерима.
Свестрано су размотрени утицаји психобиолошког развоја личности,
интимних, породичних, професионалних, миграционих, културолошких, ширих
друштвених збивања, различитих телесних болести и поремећаја, лекова, штетних
састојака загађене животне средине, као и јатрогених уплива на настанак, изглед, ток и
прогнозу психичких поремећаја.
У односу на психоендокринолошке корелације, саопштена су
савремена сазнања и искуства о сложеним неуро – хормонским збивањима и њиховом
утицају на појаву и уобличавање психичких поремећаја, посебно на процену терапијског
ефекта психофармака, углавном антидепесивних лекова. Истовремено су саопштена
савремена сазнања о психолошким и могућим психопатолошким аспектима ендокриних и
метаболијских обољења, посебно шећерне болести и хипертиреозе.
Током Сипозијума је дошло и до сусрета и разговора Акад. проф. др
О.В.Морозова, главног психијатра СССР и проф. др Стефаниса из Грчке, председника
Светског психијатријског удружења (WПА). Уследила је корисна размена мишљења и
повољнија гледања даљих односа између званичне психијатрије земаља социјалистичке
заједнице и WПА.
Као што је већ добро познато, односи између ове две значајне
стручне структуре били су изразити нарушени доношењем тзв. Хавајске деклерације током
VII Психијатријског конгреса у САД 1977., а практично су замрзнути уочи одржавања VIII
светског конгреса психијатра у Бечу, Аустрија 1983.године, где је требало да буде
настављено разматрање етичких проблема у савременој психијатрији. Тада је већи број
земаља социјалистичке заједнице напустио WПА, у уверењу да је заправо дошло до
једностране и искључиве осуде психијатрије у политичке сврхе у земљама социјалистичке
заједнице.
У стручном раду Симпозијума учествовале су значајне личности
савремене психијатрије, као што су: Х. Хиппиус (СРН), Г.Е.Кухне, и К. Ернст ( НДР) Г.
Хофманн, Г. Лангер ( Аустрија) Е Венцовски и Ј. Молчан ( ЧСР), И. Хусзар, Р. Фратер, М.
Арато и Ј. Сзилард ( Мађарска), И. Томеков, В. Милев, З. Иванов ( Бугарска) и Г, В.
Морозов и В. В. Ковалев ( СССР).
Такође, учествовао је и Н. Сарторијус директор Комитета за
менатлно здравље WХО из Жаневе. Од познатих југословенских психијатра у раду су
учествовали, са запаженим саопштењима, Н. Бохачек, Ј. Локар, С. Риђановић, Н.
Перишич, С. Вучковић, Е. Тилл, Д. Миловановић, М. Пејовић и С. Стефановски.
182
У друштвено делу ове стручне манифестације организоване су
пригодне уметничке изложбе, филателистичка поставка, посете атељејима познатих
сомборских уметника, гостовање познате групе Седморица младих и Ренесанса, као и
заједнички излет у Копачевски рит.
У сарадни са удружењем филателиста Сомбора и уз одобрење Савета
Југомарке, у промету је био специјалан коверат и пригодни жиг на пошти 25.001 у
Сомбору на дан отварања.
Секретар Симпозијума
Доцент др Александар Кнежевић
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, октобар 1986. године
СА ДВАНЕСТОГ ПСИХИЈАТРИЈСКОГ СИМПОЗИЈУМА ПОДУНАВСКИХ ЗЕМАЉА
Високе оцене организаторима
У Сомбору је од 11-13. септембра одржан XII психијатријски симпозијум

подунавских земаља. Састанак је пратио импозантан број слушалаца из целе наше земље и
света. Немогуће је побројати имена свих еминентних стручњака који су допринели
квалитету Симпозијума. Напоменућемо само да су лично учешће узели, сем познатих
предавача, и проф др Н. Сарторијус, директор Одељења за ментално здравље Светске
здравствене организације (WХО), проф. др К. Стефанис, председник удружења психијатара
света и академик проф. др В. Морозов, главни неуропсихијатар СССР-а.
У име нашег покровитеља скуп је садржајним речима поздравио и покрајински
секретар за здравство и социјалну политику прим др Т. Павловић. У оквиру отварања, на
скроман начин председник Председништва СЛД проф. др Каролија је проф др Сарторијусу
предао Повељу почасног члана Српског лекарског друштва.
Према оцени не само наших људи, веч пре свега, оних који имају увида у збивања
на ширем плану, сви задаци везани за организовање XII психијатријског симпозијума
подунавских земаља у потпуности су испуњени и састанак је одржан на изузетно високом
стручном нивоу. Учесници су били задовољни и због тога што су овде могли да се сретну на
начин на који се то догодило – у атмосфери дружења и, нада све, изузетно радној
атмосфери. Без имало ироније, са очигледним задовољством, домаћинима су упућивана
питања како им је пошло за рукоим да скупе у таквом саставу, јер ретко се нађу
могућности и времена да се толико еминентних стручњака окупе на истом месту.
По први пут, на Дванестом симпозијуму коначно су се окупиле све подунавске
земље и то тако што су све биле заступљене својим најеминентнијим носиоцима
психијатријског живота. Такође је остварена и ранија жеља Удружења да кроз учешће
стручњака из других земаља прошире границе научне сарадње. Тако смо ове године имали
задовољство да међу присутним видимо стручњаке из Швајцарске, Француске, Грачке,
Холандије. „ Органон“ је за ову прилику посебно довео предаваче из Француске ради
приказа практичног значаја МИАНСЕРИН-а ( минсана, моћног антидепресива).
На Дванестом симпозијуму обрађивана је изузетно значајна тематика која је у
фокусу интересовања целог света.
Први дан је био посвећен проблемима патоморфозе, односно променама клиничке
слике душевних поремећаја. Значајан је закључак да ни у ком случају не долази до пораста
душевних обољења било где у свету. Међутим, увећавају се кризне ситуације и, ма да
захтевају интезивну психијатријску бригу, ипак претежно физиолошки условљене. И то је
доскора збуњивало психијатре. Ради се, на пример, о кризама адолесценције, ауторитета,
професионалне оријентације и слично. Професор др Пелисије из Париза је понудио нови
183
шему актуелних поремећаја на душевном плану која, по мишљењу свих присутних, има
великог практичног значаја. По њему се кризна ситуација састоји из три стања: предрама (
оно што претходи кризи), драма ( криза) и метадрама ( ситуација условљена псијатриском
кризом). Подела је битна да би указала на нову улогу психијатра чија се функција сада
више вреднује на плану збивања пре настанка и након кризе, док је доскора улога
психијатра схватана искључиво на плану третмана кризе саме по себи. Професор
Сарторијус је пак, са своје стране, дао значјно епидемиолошко поткрепљење чињеници да
се душевне сметње јављају у новом руху, без да било где у свету има доказа о порасту
душевних болести. Оно што је сигурно и што мора да представља психијатриски аларм је
чињеница да свуда расту ситуације депресивних реакција.
Други дан је био посвећен сложеној проблематици односа ендокринологије и
душевних поремећаја. Мада је и ово поглавље психијатрије још у повоју, претежно на
експерименталном нивоу, чула су се значајна и охрабрујућа мишљења да треба наставити
са истраживањима на том плану.
Трећег дана састанка разматрана је историја психијатрије подунавских земаља.
Такође је реактуелизована тематика која је подсетила све присутне да је током протеклог
времена било задивљујућих психијатриских потеза који су неправедно препуштени
забораву и које би поново требало критички размотрити и по могућности поново увести у
психијатријску праксу.
Домаћини, поготово Секретаријат СМД који је здушно изнео целокупну
организацију сатанка, су и овог пута, сем изузетне организације стручног дела, пружили
гостима прави доживљај културе, темперамента и гостољубивости нашег града и наше
земље. Зато су побрали речи посебне похвале и захвалност свих присутних. Гости су
искрено подвлачили чињеницу да не памте састанак који би био сличан овом по атмосфери
у којој је могуће искључиво радити и дружити се.
Већ сада је договорено да следећи Симпозијум подунавских земаља буде у Линцу, а
потом у Москви.У оквиру састанка Кураторијума је покренута иницијатива да се покуша
са оснивањем периодичног психијтријског часописа подунавских земаља, као и о издавању
првог психијатријског уџбеника чији би аутори били најеминентнији стручњаци овог дела
света.
Зборник радова са овог састанка није био објављиван, али је зато, по први пут у
Југославији било могуће да се формира лична фонотека. Сви заинтересовани ( а таквих је
било много) могли су да прибаве 60 минута предавања и дискусије на траци за непун
минут.
Сматрано је да је потребно извући из анонимности и беспрекоран рад симултаних
преводилаца који су имали изузетно тежак задатак директног превођења без претходног
увида у материјале који су излагани.
По свему, састанак је одржан у изузетно радној и пријатељској атмосфери која је
допринела стварању, поменутих иницијатива које би требале да дају још значајнији
допринос психијатријској науци и третману човека у душевној болести или кризи.
ЗАНИМЉИВОСТИ СА САСТАНКА:
На другом програму ТВ, у оквиру емисије „ Два најзначајнија догађаја у

1986. години“ 26 децембра бићемо у прилици да погледамо тридестминутни прилог
посвећен XII психијатријском симпозијуму подунавских земаља. Тада ће се кроз
бројне интервјуе и дијалоге чути исцрпни утисци о организацији и стручном
доприносу овог састанка
На Симпозијуму је уручена Повеља СЛД професору др Сарторијусу, којом је

прогашен за почасног члана СЛД.
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, септембар 1986.
184
О ЧЕМУ СЕ ГОВОРИЛО НА XII ПСИХИЈАТРИЈСКОМ СИМПОЗИЈУМУ У СОМБОРУ
Психичка обољења су све ређа
Сомбор је од 11. до 13. септембра био домаћин XII псијатријском симпозијуму

подунавских земаља у чијем ради је осим представника седам подунавских земаља
учествовао и велики број еминентних стручњака из других европских земаља. Скуп је
одржан под покровитељством Светске здравствене организације и Савезног комитета за
здравље, рад и социјалну политику. Југославије. Стручни организатор је било Удружење
психијатра наше земље, а велики допринос у организацији имали су и чланови
Секретаријата Сомборских медицинских дана.
Иначе, теме симпозијума су биле: метаморфоза менталних поремећаја и односи
ендокриних поремећаја и менталних сметњи. То су, иначе теме које сада највише
заокупљају стручњаке из области психијатрије јер још увек нису дати одговори на сва
питања.
Статистика није одраз стварности
Када је реч о броју психичких обољења данас на поменутом скупу је закључено да

статистика у овој области не даје праву слику стања. Наиме, иако статистика говори да је
број психичких обољења у порасту, свакодневни живот то демантује. Епидемиолошке
студије показују да је захваљујући раном лечењу број душевних болести у опадању, нестају
хронични болесници, међутим јавља се једна нова популација људу које теже преживљавају
физиолошке кризе као што су пубертет, промена радног места, одлазак у пензију итд. и,
друга која теже успева да се прилагоди брзим променама у друштву, породици и другим
ситацијама у свакодневном животу. Они нису психијатријски болесници они само траже
помоћ међитим уколико им се не помогне таква стања могу да доведу и до психичког
обољења.
Метаморфоза менталних поренећаја још увек није прихваћен као термин и није
познато због чега долази до промена клиничке слике психичких обољења. Оно што је у овом
тренутку најважније јесте то да су се психијатри сагласили да се већи број психичких
поремећаја не може сматрати психичким обољењима што је битно због начина лечења.
Наиме уколико је у питању душевна болест неопходно је интезивно лечење лековима а
уколико је реч о психичким поремећајима тада је потребно само разумевање за човека.
Задатак психијатра је да таквог човека оспособи да боље економише својим временом, на
радном месту и у слободно време, помогне да се укључи у друштвена збивања. Дакле данас
се све више говори о кризама не као патолошким ситацијама шта више као о
физиолошким кризама које могу да утичу на душевни поремећај. То је значајно, јер говори
да људи у специфичним ситуацијама не можемо третирати као псијијатријске случајеве
али се не могу ни одбацити. И такви људи имају право на исту негу као и они болесни.
Разлика је само у начину лечења. Битно је и то да човека данас не можемо да посматрамо
изван друштва, породице, психолошке ситуације у којој живи, јер све то може да утиче на
појаву кризе.
Предрасуде су још увек кочница
Друга тема, односи између ендокриних обољења и менталних сметњи, још увек је у
фази експеримента. Иако је уочена повезаност између нивоа хормона у организму и
психичких поремећаја ова област није до краја изучена. Скуп психијатра у Сомбору је стога
била добра прилика да се присутни упознају са досадашњим искуствима на којима могу да
темеље даља научна истраживања.
Иако на први поглед историја психијатрије подунавских земаља о чему је такође
било речи на поменутом скупу мање занимљива тема показало се да то није тако. Наиме, у
дугогодишњем развоју психијатрије поменута су многа истраживања и дате су иницијативе
које су из разноразних разлога заборављене. Међутим, како је речено, потребно их је
поново актуелизирати.
185
Међународни скуп XII психијатријски симпозијум подунавских земаља била је
прилика да се види докле се стигло у овој области у нашој земљи. По речима др Лазића и
овога пута се показало да су психијатри у нашој земљи на добром путу. Потребно је само
отклонити неке предрасуде у људима али и психијатрима што није непремостива препрека.
Уколико се човек увери да његове тегобе наилазе на разумевање, стећи ће поврење у
психијатре, а да се ситуација мења говоре подаци у сомборској болници.
Ј. Прелчец
ДВАНАЕСТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД“, Год. XXXIX – 1988. бр. 5-6
XII СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ –

9 - 11. јуна 1988. године
Дванести сомборски медицински дани који су ове године имали за главну

тему ФУНКЦИЈСКА ИСПИТИВАЊА У МЕДИЦИНИ, управо су успешно завршени. Показало
се да су организатори и овог пута остали верни својим принципима: одабиру актуелне
мултидисциплинарне теме и југословенском карактеру састанка по принципу позивних
предавача. Поново се показало да доследно поштовање ових принципа доноси вишеструку
корист: веома корисне и интересантне расправе које се обично не воде у уско
специјализованим круговима, као и висок ниво састанака јер се на овај начин на једном
месту сакупе заиста најкомпетентнији стручњаци из разматране области.
Када су организатори одабрали тему овог састанка знали су да је она веома
интердисциплинарна, да се функцијска испитивања налазе у бурном развоју па и да у
многим аспектима њихове примене постоје у разним срединама разни приступи и
неслагања. Све је то нашло одраза и у уводним предавањима али је подстакло и корисне
дискусије и размене мишљења. Показало се да у даљем развоју функцијских испитивања
постоје још многобројне тешкоће и дилеме наорчито у организацијском погледу, за које
нема универзалних и оптималних решења у нашој средини.
У оквиру појединих специјализованих блокова о примени функцијских испитивања
појединих органских система изнети су прегледи свих данашњих могућности укључујући и
најновија достигнућа.Веома је битно што су сви предацачи говорили на основу сопственух
искустава, износећи исатовремено и свој критички став са препорукама за оне који желе
да раде или примењују функцијска испитивања.
Тако су у блоку „ Функцијска испитивања кардиоваскуларног система“ М.
Здравковић, М. Остојић, и Н. Симин из Београда дали веома импрсивну и веома
документовану слику могућности савремене технологије у функцијским испитивањима
срца и крвних судова инвазивним и неинвазивним путем. За широку примену нарочито су
нтересантна испитивања помоћу ултразвука помоћу којих се данас могу добити
многобројни егзактни подаци о функцији кардиоваскуларног система без ризика по
болесника. М. Првуловић је потом језгровито приказао могућности и индикације
испитивања кардиоваскуларног система помоћу радиоактивних изотопа.
У блоку „ Функцијска испитивања хематопоезе и хемостазе“ М. Ристић и А. Лучић
су дали комплетан преглед основних лабораторијских испитивања у хематологији ( анемије
и леукемије) односно у дијагностици хемостазних и тромбозних поремећаја. Истакнута је и
акутна потреба за стандардизацијама у овој области.
186
Посебно задовољство било је саслушати шта о функцијским испитивањима
респирацијског система мисле два доајена из ове области Б.Штангл и Ђ. Табори. Њихова
излагања из којих је зрачило дугогодишње лично искуство показала су колико могућности
функцијског испитивања зависе од тога у чијим се рукама налазе. Све методе функцијских
испитивања респираторног система у њиховој интерпретацији изгледају тако једноставна
али и веома сложена када је у питању тумачење резултата.
У блоку о функцијском испитивању гастроинтестиналног тракта који су на себи
својствен начин водили В. Бидиков и Љ. Глишић, дат је веома инструктиван преглед свих
допунских дијагностичких метода у гастроентерологији. У дискусији је констатовано да
данас у гастроентерологији преовлађују веома ефикасне методе морфолошких испитивања
али да још увек има места и за развој функцијских испитивања.
Функцијска испитивања уропетског система дата су од стране Г. Боршо и В.
Седлака на високом, слободно се може рећи европском нивоу. Ретко се на једном месту
може добити комлетна инфромација о актуелном стању функцијских испитивања бубрега
свим расположивим методама и на основу властитих искустава као што је овде био случај.
Већ само име З. Шкрабала који је водио блок о функцијским испитивањима у
ендокринологији и одржао и предавање о функцијским испитивањима у дијабетологији,
гарантује висок стручни ниво овог дела. То су и потврдили у својим излагањима и остали
учесници тако да је дат комплетан преглед са најсавременијим ставовима у функцијском
испитивању ендокрриног система и метаболизма. Исти резултат имали су и излагања групе
која се бавила функцијским испитивањима нервног система а које је одржано у паралелној
сесији.
Коначно, у блоку о функцијском испитивању имунулошког система, А. Дујић и Д.
Декарис, на свој познати сваком приступачан а веома стручан начин, дали су приказ
основних метода којима се у свакодневном раду може проценити функција имунолошког
система.
Наведени главни блокови предавања били су допуњени бројним корефератима о
употреби функцијских испитивања у појединим уже специјализованим гранама медицине.
Тако су запажена изузетна предавања М. Живковића и Б. Варгазона из области
реуматологије, С. Грозе из обласи инфектологије, М. Дедића и З. Фућкара из савремене
макроскопске морфолошке дијагностике и А. Крстића из области функцијских испитивања
у генетици, а посебан доживљај за слушаоце било је предавање Акад. В. Шуловића који је и
поред техничких проблема ( нестанак струје) привео своје предавање крају на опште
задовољство.
Сомборски медицински дани су и овог пута били беспрекорно организовани. Сва
предавања текла су без застоја, сви учесници били су задовољни смештјем и техничким
могућностима за излагање својих предавања на најсавременијем нивоу јер су ове године
уведене и видо пројекције у току излагања. Посебан успех представља чињеница да су сва
предавања која су предвиђена програмом и одржана. То показује колики је интерес и
уважавање који владају у стручним круговима Југославије за сомборске медицинске дане.
Једино је међу свим учесницима са жаљењем примљено оправдано одсуство Акад. проф. С.
Стафановића који је био и иницијатор овогодишње теме сомборских медицинских дана а
није могао да им присуствује.
На крају, може се констатовати да су и овогодишњи сомборски медициснки дани
имали пун стручни и организациони успех. Усудио би се да тврдим да по актуелности теме
и изузетно високом стручном нивоу ови дани спадају међу најкавлитетније од свих досад
одржаних. У погледу размене информација међу активним учесницима они су такође
испунили своју сврху јер су кроз дискусије, фромалне и неформалне, размењена искуства и
расправљени многи стручни проблеми. Штета је само што млади лекари из Војводине,
специјализанти и млади специјалисти па и лекари оште медицине, нису искористили
јединствену прилику за своју едукацију јер су у ова три дана могли да науче одједном
многе ствари за које им је потребно да прочитају на десетине књига. Надајмо се да ће им
скоро објављивање зборника радова са овог састанка, организатор омогућити да
надокнаде пропуштено.
Проф др Радослав Борота
187
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, мај 1988. године
„ У СУСРЕТ XII СОМБОРСКИМ МЕДИЦИНСКИМ ДАНИМА“
Манифестација општејугословенског карактера
Дванаести сомборски медицински дани, следећи путању традиционалних

стручних састанака, који се нису могли одржати као што је било предвиђено маја прошле
године, из разумљивих материјално – организационих проблема, одржаће се овог пута од 8
– 11. јуна 1988. године, захваљујући предусретљивости и разумевању еминентних
стручњака из свих водећих југословенских медицинских центара, који су се одазвали
нашем позиву, а разумели и објективне разлоге прошлогодишњег одлагања.
XII СМД се већ традиционално одржавају у просторијама Народног позоришта и
свечане сале Градске куће у Сомбору. Посвећени су изузетно значајној теми: Функцијска
испитивања у медицини. Задржавају афирмисани општејугословенски карактер и
мултидисциплинарност приступа материји.Обухватају функцијска испитивања свих свих
великих органских система, а неуролошка, ОРЛ и стоматолошка проблемартика дате су у
виду сателит – симпозијума. Сем сателит – симпозијуму који су намењени уско стручним
разматрањима, све остале програмске активности су усмерене ка лекару примарне
здравствене заштите, што сматрамо посебним квалитетом овогодишњих сусрета и шпто ће
допринети широком претакању теоријских разматрања у праксу обогаћену
најсавременијим ставовима.
Позивни предавачи су најеминентнији стручњаци и творци савремене
југословенске медицинске мисли, што састанку даје изузетну вредност и осигурава
плодоносан рад.
Новине у релизацији СМД је постигнита сарадња с издавачком кућом „СЛАВИЈА“
из Новог сада чија нам је подршка у овом тренутку драгоцена и која ће нам омогућити
благовремено и квлалитетано издавање Зборника XII СМД, у тиражу који омогућава да
Зборник буде на располагању сваком заинтересованом лекару и студенту.
Верујемо да ће се и овогодишњи састанак одвијати у опуштеној радној и
колегијалној атмосфери те да ће поред све професионалне корисности остати у драгој
упомени гостима и домаћинима.
XII СМД се одржавај под покровитељством ОК ССРНВ, уз пресудно разумевање и
помоћ СИЗ-а за здравство Сомбор, те моралну и материјалну подршки ИВ СО Сомбор и
радних организација града домаћина.
Младост и ентузијазам
Почев од идеје оснивања Сомборских медицинских дана па све до реализације

овогодишњих сусрета, бреме организационих проблема припада активностима
секретаријата СМД.
Ентузијазам и професионална љубопитљивост је мотив који је по дванести пут
окупио 22- ак младих лекара у оквиру Секретаријата и још толико у Организационом
одбору. Међутим Секретаријат је у оквиру свог слободног времена, с пуно полета
организовао преписку, омогућио техничку реализацију састанка, побринуо се и за
друштвени део програма који ће показати богату прошлост и садашњост нашег града и
сигурно ће бити срдачан домаћчин драгим гостима.
188
Као и ранијих година , и овога пута се радујемо самоиницијативном прикључењу
бројних лекара – стажера и лекара- почетника као и стоматолога у раду Секретаријата, што
још једном потврђује да идеја Сомборских медицинских дана живи у нашој средини и да
има осигурано трајање.
др Панта Лазић
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“, јули 1988. године
Допринос континуираној едукацији лекара
Мултидисциплинаран приступ најактуелнијим проблемима од значаја за широки

круг лекара, позивни карактер и учешће реномираних стручњака из свих крајева
Југославије, уз срдачно гостопримство домаћина и пријатну атмосферу колегијалних
сусрета, постојане су одлике Сомборских медицинских дана. И тематика овогодишњих
Дана, дванаестих по реду, савршено се уклопила у такву концепцију јер је разматрана
проблематика функцијских испитивања у медицини од несумљивог интереса практично за
сваког лекара, као за лекара опште медицини тако и специјалиста разних специјалности.
Кроз предавања наших водећих стручњака за одговарајућу проблематику и живе дискусије
дошло се до заједничких, доктринарних ставова у погледу савремене, поуздана и
рационалне дијагностике бројних обољења од посебног значаја за националну патологију.
Изузетан квалитет представља чињеница да ће сва изложена предавања бити штампана у
целини што је, имајући у виду данас озбиљне материјалне потешкоће, велики успех
организатора. На тај начин пружа се могућност да најновија достигнућа медицинске науке
и праксе постану приступачна знатно већем броју лекара, поготову кад се узме у убзир
жеља организатора да се повећа тираж Зборника и прошири његоива дистрибуција по
целој Југославији. Реч је о несумљивом доприносу континуираној едукацији лекара, што је
један квалитет који заслужује посебно признање.
Сомборски медицински дани, из године у годину, показују сталан напредак и
данас су већ традиционлано стручни скуп општејугословнексог карактера. Може се
слободно рећи да је то најзначајнија стручна манифестација годишњег каректера у
Покрајини, чији је допринос подизању угледа Дрштва лекара Војводине велики и
неоспоран. Када се има у виду чињеница да су носиоци и организатори Сомборских
медицинских дана већа група млађих лекара ентузијаста, и да се све то дешава у средини
са тако богатима културним наслеђем и дуготрајним постојањем здравствене службе и
здравственим институцијама као што је град Сомбор, не треба сумњати у њихов даљи
континуитет и још лепшу будућност.
Проф. др Лазар Лепшановић,
председник Друштва лекара Војводине
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“, јуни 1988. године
Допринос теорији и пракси
Од 8. до 11 јуна одржани су у Сомбору дванаести по реду Сомборски медицински

дани, посвећени функцијским испитивањима у медицини. О значају овог сусрета
здравствених радника говори др Јосип Лукачевић, председни Организационог одбора.
189
„До сада у нашој земљи није одржан ни један сличан састанак. Сама тема у овом
тренуту је вома актуелна и предпостављали смо да ће интересовање лекара, како оних
опште праксе тако и специјалиста разних медицинских дисциплина у Војводини и шире,
бити велико. Утолико пре, што су предавачи, односно аутори и коаутори познати
стручњаци изу својих области, и то не само из наше земље.
Одлучивши се за тему Дванаестих сомборских медицинских дана, остали смо,
верујемо, доследни ономе чему смо тежили од првих скупова. Данас, када смо у
дијагностици поједних органа и система, захваљујући огромном напредку науке и
технологије стигли до примене компјутера и нуклеарно – магнетне резонаце, свима је јасно
да је тиме омогућено да се брзо и тачно постави дијагноза болести и тако у најкраћем року
започне терапија. Међутим, динамика примена нових метода, као и дилема избора метода
у испитивању функција појединих органа отвара простор за многа питања. Правилно
постављена индикација, правилан избор метода функцијског испитивања, као и алгоритам
метода само су неки од њих. Срадња лекара опште праксе и специјалиста правилном
применом метода у испитивању појединих функција и система, верујемо, даће много боље
резултате у лечењу пацијената, што је императивни задатак наше струке.
У свом раду нико не сме заборавити ни економски моменат, мада он у нашој
струци не сме бити одлучујући.
У току три радна дана у просторима где су се одржавала предавања одвијала се
веома жива активност великог броја предавача и слушалаца. Мултидисциплинараним
приступом покушали смо да дамо правилан и савремен приступ данас и сада, када
сумирамо резултате, можемо бити веома задовољни. Сви аутори и коаутори тема, а њих је
било седамдесетак на овом нашем стручном састанку, носе са собом најповољније утиске.
Дакако, коначни резултати ће се моћи сагледати у једном дужем периоду, а до караја
године, надамо се, из штампе ће изаћи и зборник радова.
На крају, можемо слободно рећи да ће интересовање које је овај наш стручни
састанак побудио, као и сама успешност рада, да дијагностика да свој пуни допринос и
лечењу и излечењу наших пацијената, а то нам је, коначно, и био циљ.“
ТРИНАЕСТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ МЕДИЦИНСКИ ВЕСНИК“ , јуни 1990.
XIII СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ – АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ХРОНИЧНЕ

БУБРЕЖНЕ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ
Уз југословенски програм, транспалантација једино решење
Носећа тема овогодишњих XIII сомборских медицинских дана, била је

АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ХРОНИЧНЕ БУБРЕЖНЕ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ, а у пратећем
програму одржана је постдипломска настава из ендоуролошких интервенција у
сарадњи са Медицинским факултетом у Новом Саду и редовни уролошки састанак
Уролошке секције Ср. Србије.
У оквиру носеће теме Медицинских дана, као и ранијих година, презентирана је
заокружена целина – конзервативан третман ХБИ, дијагноза и трансплатација бубрега,
чиме се успео приказати садашњи степен развоја медицинске науке у овој области.
Предавања су имала највиши стручни ниво с обзиром на то да смо успели обезбедити
најеминентније професоре и сручњаке из целе Југославије, од којих већина има висок
рејтинг и у европским размерама. С поносом можемо констатовати да ниједан од позваних
190
предавача није одбио позив за учествовање, нити отказао сарадњу. У оквиру три дана
трајања Медицинских дана тако смо имали прилику да саслушамо и продискутујемо све
што је релевантно и актуелно у садашњем тренутку.
За нашу средину ове теме су сада посебно значајне због сталног пораста броја
болесника са ХБИ и због могућности да им се укаже помоћ активном терапијом – дијализом
, од када је – пре 5 година - почела са радом Јединица за дијализу Нефролошког одсека
интерног одељења, којом руководе два лекара специјалиста нефролога др Милан Мандић и
др Иванка Лалошевић.
Доц. др Седлак из Новог Сада одржала је сажето и инструктивно предавање о
функцијским испитивањима у ХБИ, проф. др Савић из Београда о сталном актуелном
пробелму променама на крвним судовима, а доц. др Жикић из Новог Сада о
нефролошким променама код болесника од ХБИ и дијализираних болесника. Посебна
пажња поклоњена је хематолошким поремећајима ( мр. сци Поповић, из Новог Сада) и
лечење анемије еритропоетином ( доц. др Ђукановић из Београда), што представља
најновије медицинско сазнање, које почиње да се примењује у универзитетским центрима
у нашој земљи.Прим. др Смиљанић из Сомбора говорио је о обструктивној нефропатији
као узроку ХБИ, углавном кроз примере из праксе. С обзиром на компалексност
поремећаја метаболизма и бројне компликације одржана су и два предавања из области
ХБИ у шећерној болести и њеног третмана дијализом, посебно хемодијализе и перинаталне
дијализе ( проф. др Шкрабало и мр. сци Мржијак из Загреба). Др сци. Милутиновић из
Загреба одржао је исцрпно предавање о медикаментозној терапији у ХБИ и дијализираних
болесника, код којих је фармакокинетика и фармакодинамика драстично промењена и
захтева од лекара добро познавање да би терапија била адекватна, да не би чак
нашкодила болеснику.
Како су болесници са ХБИ дугогодишњи боленици и са бројним копмликацијама,
од којих већина доспева на дијализни третман, што представља изразито психичко
оптерећење са честим психолошким и психичким дубоким лезијама – запажено је било
надахнуто предавање прим. др Љубовића из Сарајева о овом проблеми и о односу особља
према болесницима на дијализи. Предавач је овде нагласио и комплексност веза лекара и
медицинске сестре са једне, и болесника са друге стране, истичући и одговорност и тежину
рада особља на дијализи, што у многим срединама у нас није адекватно цењено.
Прим. др Борић из Београда изнео је интересантно, актуелно и, надасве, корисно
предавање о вакуларним приступима за хемодијализу и приступима за перинаталну
дијализу, за акутни и хроничани третман ових болесника, кој је постигло пуну сврху с
обзиром на све већу ангажованост нашег васкуларног хирурга др Поповића на овим
случајевима.
Из области саме хемодијализе и њене практичне примене, изнета су два предавања
– о класичној ацетатној и бикарбонатној хемодијализи ( др. сци Орлић из Београда) ( ови
се поступци за сада примењују у нашој Јединици за дијализу). И о посебним дијализним
поступцима и новинама у дијализи ( проф. др Дриновец из Љубљане) у коме је наглашена
предност побољшања класичних дијализних поступака у одређеним индикационим
подручјима, од којих нека решења, међутим и даље остају резервисана за универзитетске
дијализне центре.
Прим. др Радмиловић из Београда говорио је о најчешћим, практично
свакодневним, кардиоваскуларним компликацијама на хемодијализи, са којима се срећу
сваки лекар и сестра на дијализи. Такође је одржао важно и актуелно предавање о
хепатитису Б и АИДС-у, с обзиром на чињеницу да и болесници и особље на дијализи
спадају у најризичније групе за ова обољења. Нагласио је значај свих превентивних мера, а
посебно вакцинације против хепатитиса Б, коју је неопходно провести.Као што је познато
особље и болесници наше Јединице су комплатно вакцинисани.
Прим. др Молнар из Загреба из водеће институције за Југославију за ово подручје,
говорио је о реналној остеодистрофији, претежно код дијализираних болесника, њеном
превенирању и лечењу препаратима витамина Д, калцијум – карбонатом и са освртом на
терапеутску операцију паратироидних жлезда.
191
Из области перинаталне дијализе одржао је предавање доц. др Нешић из
Београда, а о перитонитису и другим компликацијама перитонеалне дијализе говорила је
мр. сци Врлај из Загреба. Иастакнут је значај ове дијализне методе за болеснике од
шећерне болести и код још неких индикација, наглашена је њена мања цена и наговештена
њена будућност у нашој земљи, за шта медицинске установе морају бити боље
организоване него да сада.
У име тима лекара којима је руководио проф. др Сметишко из Загреба, два
практична предавања, са приказом сопствених резултата, изнела је др Главађ – Барос и то
о дијализи код деце и примени терапије изменом плазме путем филтера код кризе
одбацивања трансплатираног бубрега.
Посебно су интересантна била саопштења из имунологије и трансплатације
бубрега, с обзиром да трансплатација представља једино право лечење и у већини случајева
једино излечење хроничних бубрежних болесника. С друге стране, у нашој земљи још увек
нема добре организације ни у претрансплатационој припреми болесника ни у
дијагностиковању церебралне смрти и експлантацији органа и даљем поступку лекарског
тима до крајњег жељеног исхода – успешне трансплатације, за што постоје разлози и
објактивне, али и субјективне природе. За нашу средину ове теме су занимљиве с обзиром
на наше хроничне бубрежне болеснике, и с обзиром да сматрамо да се, отварањем
Хируршког блока, стичу услови и за експлантацију органа и код нас.
Проф. др Мацановић из Сарајева врло инструктивно и концизно говорио је о
имунолошком статусу болесника са ХБИ и дијализираних болесника. Проф. др Каштелан
из Загреба, који се налази на челу референтног југословенског центра за типизацију ткива,
исцрпно је објаснио значај ове типизације и инсистирао на разјашњење постојећих
недоумица, захваљујући укључења свих центара у Југославији у постојећи
интернационални програм, којем је недавно приступио и Нови Сад. Прим. др Декарис из
Загреба одржао је базично предавање о имунопатологији одбацивања трансплантанта, а
проф. др Ферлуга из Љубљане о хистопатологији одбацивања трансплатата са посебним
освртом на нефротоксичност циклоспорина најпотентнијег имуносупресивног лека данас.
Проф. др Дујић из Београда дао је користан практичан приказ лабораторијског праћења
трансплатираног болесника, а проф. др Фелле из Новог Сада приказ имуносупресивне
терапије, која се користи за превенцију и лечење одбацивања трансплатанта бубрега. На
крају доц. др Орлић из Ријеке дао је осврт на трансплатацију у Ријеци, првом
југословенском центру за трансплатацију., а проф. др Фелле на трансплатациј у Новом
Саду.
Из овог приказа изнетих радова јасно се сагледавају значај и домет овогодишњих
Медицинских дана, због чега ће предстојећи Зборник радова представљати значајан
допринос савременој медицинској литератури.
Организациони одбор је посебно задовољан што смо на овим Медицинским данима
имали бројне учаснике са плаћеном котизацијом, из свох република и покрајина, тако да
можемо рећи да су ови XIII медицински дани можда били и најбројнији у односу на
учеснике са стране. Нажалост, то се неби могло рећи за наше лекаре, који се нису одазвали
у задовољавајућем броју.
У ова три дан учили смо, дискутовали, држили се, ћаскали са еминентним
предацачима и гостима, били заједно на позоришној представи која је на све оставила
дубок утисак, трудили се да будемо добри домаћини, да постигнемо да се нас и Сомбора
гости радо сећају – и мислим да смо у томе успели. Потврда за ово су речи више предавача
и гостију - да ће поново доћи у наш град и позив да и ми њих посетимо.
XIII сомборски медицински дани још једном су потврдили своју
општејугословенску концепцију, постигли висок стручни медицински ниво и, убеђени смо,
допринели развоју медицинске мисли и у нашој средини и шире.
Др Милан Мандић
Постдипломска настава из ендоурологије

Програм достојан највећих центара
192
У оквиру XIII сомборских медицинских дана у сарадњи са Уролошком клиником у
Новом Саду, одржана је постдипломска настава из ендоурологије. Ово је први пут да се у
Србији организује овакав тип наставе. Интересовање за ове ендоуролошке дане било је
изнад очекивања: Присуствовало је 46 уролога из многих крајева Југославије: Цеља,
Загреба, Новог Пазара, Пирота, Добоја, Зајечара, Требиња, Осијека, Винковаца и многих
других места. Као оператори учествовалис у: проф. др Бихлер, директор Уролошке клинике
у Тибингену, проф. др Стојков, управник Уролошке клинике у Новом Саду, доц. др
Димановски и доц. др Трнски, са Уролошке клинике у Загребу и прим. др Смиљанић, као
домаћин.
Настава је организована у два дела. Пре подне од 8. до 14 сати, био је оперативни
програм, а после подне од 17-19 сати, предавања из ендоурологије. За два дана оперисано
је 22 болесника; 15 трансуретралних електрорескција простате, 3 тумора мокраћне бешике,
3 камена у уретерима и 1 камен у бубрегу и 1 пластика мокраћне бешике због
немогућности задржавања урина. У исто време се оперисало у три операционе сале. Све
операције су преношене на 7 монитора. Половина ученика је била у операционој сали, где
је монтирано 5 монитора и 2 испред операционих сала. Захваљујући хирурзима и
ортопедима, који су редуковали свој оперативни програм и прим. др М. Туцаковић која је
са својим анестезиолозима и анестетичарима организовала службу, успели смо у тако
кратком временском интервалу оперисати толико болесника. Хируршке инструментарке су
несебично прискочиле у помоћ уролошким инструментаркама и тако много допринеле
доброј организацији у операционим салама. Пацијентима којима је оперисан каман у
бубрегу и уретеру, за 4 дана су отишли кући, а остали пацијенти за 7 дана. О начину
организације и успеху ове наставе, најбољи су дали предавачи и полазници постдипломске
наставе.
Проф. др Бихлер је био пријатно изненађен условима у којим радимо и савременом
опремом за ендоуролошке операције, која је врло скупа, а користи се на уролошком
одељењу. Одушевио се сарадњом Уролошког одељења у Сомбору са Уролошком клиником у
Новом Саду. Сматра да су организација и стручни нивои били на нивоу конгреса у
Америци, Енглеској и Немачкој на којима је присуствовао. Изразио је наду да је својим
присуством и радом допринео успешности овог састанка и, ако буде позван, како је рекао,
радо ће поново присуствовати.
Проф. др Стојков није желео да говори о успешности ове наставе већ је оставио
другим учесницима да процене и дају свој суд, али је ипак констатовао да се овако
конципирана постдипломска настава може организовати само у Сомбору, једном од
водећих центара за ендоурологију у Србији. Истакао је своју жељу да ови дани постану
традиционални, у циљу едукације уролога у Војводини и других крајева у Југославији.
Доц. др Трнски је први дан оперисао каман из бубрега у Сомбору, а сутрадан је
ишао на Уролошку клинику у Осијек, где је обавио сличну операцију. Задовољан је
богаством оперативног програма и послеподневном наставом и дискусијама.
Сви предавачи сносили су путне трошкове, плаћан им је био само хотелски
смештај. Остали учесници Медицинских дана сносили су све трошкове боравка у Сомбору
и уплатили котизацију од 1.000 динара. Тако је име котизације скупљено 60.000 динара.
На овај начин и од продаје изложбеног простора и разумавању радних организација и
СИЗ-а за здравство, практично, организација је била на принципу самофинансирања.
После стручног дела организованим друштвеним животом учесници су били
одушевљени. Дружили смо се као једна породица.
Чланови организационог одбора су последња три месеца уложили пуно труда у
организацији медицинских дана и срећни су, ако им је то успело.
Прим. др Војислав Смиљанић
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“ јуни 1990. године
СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ: ДЕМЕТРОПОЛИЗАЦИЈА

МЕДИЦИНЕ
193
Освајање живота
*Сомборски медицински дани, од 31. маја до 2. јуна, окупили су у Сомбор

најеминентнија имена са свих југословенских клиника, а разматрани су актуелни
проблеми хроничне бубрежне инсуфицијенције.* одржана и посдипломска настава
из ендоурологије* у два дана извршене 22 операције
Овогодишњи програм Сомборских медицинских дана, организованих крајем

прошле седмице по тринаести пут у нашем граду, донео је, несумљиво, квалитет више овој
већ традиционланој манифестацији југословенског реномеа, која својим значајем и
занимљивошћу тема привлачи и пажњу стручњака из света. Актуелни проблеми хроничне
бубрежне инсуфицијенције, тема тродневног научног разматрања, окупила је велики број
учесника, међу којима и педесет предавача из свих југословенских клиника.
Остварити сан болесника
Циљ ових предавања- каже прим др Војислав Смиљанић,

председник Организационог одбора СМД – био је да се упознамо са светским достигнућима
у лечењу ове опаке болести и да сагледамо наше могућности, у болницама ван клиничких
центара, како да код што више болесника извршимо трансплатацију бубрега. Сан сваког
болесника на хроничном програму дијализе јесте трансплатација бубрега, а тежња нас
лекара је да им живот учинимо сношљивијим, да их ресоцијализујемо и, коначно
трансплатацијом бубрега да их вратимо у живот.
Паралелно са предавањима организована је и посдипломска настава из
ендоуролошких интервенција у сарадњи са Уролошком клиником у Новом Саду. У
операционим салама хируршког блока изведена су у два дана 22 хируршка захвата, а
оператори су били најпознатији стручњаци из земље и СР Немачке. Овака посдипломска
настава први пут је организована у СР Србији, а циљ јој је едукације што већег броја
лекара за ову врсту операција. Иначе, Уролошко одељење у Сомбору је једно од најјачих
центара у Републици у којем се ендоуролошким интервенцијама отклањају тумори
простате и мокраћне бешике, па је међу пацијентима више од 70 посто који долазе из
других градова и република. Сомборско уролошко одељење је међу првима у Србији увело
ову савремену хируршку методу, а предност је осим осталог, да пацијенти седмог дана
након операције одлазе кућама, док класичним методама задржава пацијента у болници и
више од месец дана.
Укорак са светом
Да би ове операције, иначе доступне само операторима, могли пратити и други –

овог пута око педесет учесника посдипломске наставе из целе земље- купљен је за 12.000
ДМ тзв. „ шпијун“, а немачке фирме „ Шторе“ и „ Олимпус“ позајмиле су Сомборским
медицинским данима и специјалне камере за снимање операција и емитовање целог
њиховог тока на мониторима.
-импресдиониран сам свим оним што сам видео, посебно нивоом овог скупа- рекао
нам је проф. др Бихлер директор Уролошке клинике у Тибингену у СР Немачкој, који је
заједно са својим колегама оперисао пацијенте у сомборској болници – успоставио сам
контакт са југословенским уролозима, с којима ћу у будуће сарађивати. Искуства са овог
сусрета су драгоцена. Посебно сам импресиониран ендоуролошком опремом сомборске
болнице, која је на светском нивоу. Ако се зна да је та опрема скупа, да захтева велика
улагања да би се пратила савремена достигнућа, што је проблем и у Америци, например,
онда ово овде заиста задивљује.
Медицина (ни) је привилегија
Сомборски медицински дани су нас већ одавно уверили да је учињена генерална

деметрополизација медицине и да она није само привилегија великих центара, односно да
зависи искључиво од нивоа људи који је практицирају – каже проф. др Јован Стојков
194
управник Уролошке клинике у Новом Саду – Друго наша идеја је била да сомборска
медицина и урологија добије право место у југословенској медицинској јавности.Зато смо
се и договорили да на најкомпетентнијем месту организујемо посдипломску наставу из
ендоурологије која је данас у зениту развоја, а у Сомбору је на веома високом нивоу.
Успешност овогодишњих Сомборских медицинских дана показује да смо били у праву.
ЧЕТРНАЕСТИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ
„ СОМБОРСКЕ НОВИНЕ“
СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ – СИМПОЗИЈУМ ШКОЛСКЕ МЕДИЦИНЕ
ШКОЛА - ОПАСНА ПО ЗДРАВЉЕ
ВИШЕ ОД ДВЕ СТОТИНЕ ЗДРАВСТВЕНИХ И НАУЧНИХ РАДНИКА ИЗНЕЛИ СВОЈЕ

ВИЂЕЊЕ НАШЕГ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА И ЊЕГОВОГ УТИЦАЈА НА ОДРАСТАЊЕ И
ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ.* ТРИ СЕСИЈЕ: ШКОЛСКО ДЕТЕ И БОЛЕСТ, ШКОЛА И ЗДРАВЉЕ И
ШКОЛА И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ НЕСУМЉИВО УКАЗУЈУ ДА СЕ СИСТЕМ ДА СЕ
СИСТЕМ ШКОЛСТВА МОРА КОРЕНИТО МЕЊАТИ АКО СЕ ЖЕЛИ САЧУВАТИ ЗДРАВЉЕ
МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Здравствена заштита школске деце, омладине и студената као оквирна тема једног
скупа експерата из разних домена, научног, стваралачког и медицинског рада пун је
погодак, имајући, пре свега, у виду управо време у којем живимо. Управо о томе су
прошлог петка и суботе, на Сомборским медицинским данима, на Симпозијуму школске
медицине изнели људи од струке и науке, указујући, свако са свог аспекта, на
катастрофални утицај школе на здравље деце.
На то је међу првима указала проф. др Невенка Рончевић, из Новог Сада, говорећи
о здравственој заштити адолесцената.
- Сматра се да су адолесценти најздравија популација – рекла је др
Рончавић- Међутим, они представљају једину демографску групу становништва у којој је
значајно повећана стопа морбидитета и морталитета у последњих 30 година. Чак 75%
смртних случајева и озбиљног морбидитета адолесцената повезано је са понашањем које
носи ризик. То се, пре свега, мисли на конзумирање алкохола и дрога, на насиље, пушење
сексуалне активности, неадекватну физичку активност, исхрану.
Законом против порока
О перспективама здравља деце у наредних 25 година, са посебним освртом на

стање код нас, о хигијенским приликама у основним школама ( 50 посто школа нема
канализацију), синдрому „ болесних“ зграда, болестима детињстав и сродним темама
говорила је проф. др Мирослава Кристифоровић - Илић, из Института уа заштиту здравља
Медицинског факултета у Новом Саду
- Кључ свега је управо у образовању – нагласила је др Кристифоровић- Школа мора
да научи децу основним животним вештинама, да се уведу превентивни програми заштите
здравља деце, да се законом забрани продаја цигарета и алкохола младима. У свему тому
битан елеменат су и здрави и добри породични односи.
Пажњу присутних привукло је и излагање доц, др Павла Ковачевића из Београда,
који је своје виђење теме „ Између медицине и образовања“ започео слоганом УН „ Свесни
да ће у наредном веку једино образовање бити енергија која је неисцрпна...“
195
Душа ђака
- Знати или нестати или образовање или умирање народа – наставио је др

Ковачевић – Будућност Србије лежи у модерном образовању у коме је стожер – душа ђака.
За тај стратешки циљ нису припремљени ђаци, учитељи, наставници, родитељи, медији
нити медицина. Држава и министарства у њено име, немају визију данашњих ђака, људу
21 века и просперитета Србије кроз њих.
Теза да је школа у кризи од самих својих почетака и да никад није
постављена на оне основе које је још у 17 веку поставио Коменски изнео је Светомир
Бојанин, универзитетски професор у пензији из Београда.
Трагична институција
- Школа несме давати деци ништа више од оног што разумеју и ништа мање од оног
за шт су заинтересована – рекао је проф. Бојанин, и наставио:- Задатак школе је да својим
васпитањем настави онај ток развоја моралности у бићу детета који је започет у породици
и култури којој та породица припада.Од школе се очекује само то да прати природне
путеве васпитања и сазнања, који увек иду заједно.Једно друго подстиче. А сусрет наше
деце са школом је стресоген због низа фактора, од безличних наставних планова и
програма рада до система оцењивања, који доводе до клиничких поремећаја. Трауме из
школе деца носе читав живот. Школа са својим фронталним приступом и
неприкосновеношћу наставних планова и програма рада, безличним, са све једнаким
ставом у настави, економском зависношћу, све више постаје трагична институција.
Уколико жели да остане у историји културе школа мора да се постави педоцентрично, да се
осамостали као институција од државе, политике на власти и својих донатора, да подстиче
креативност кадрова, да планове и програме рада постави флексибилно у односу на
смерове интересовања наставника и радозналост деце одређене генерације.Школа не сме
да се сведе на пуки фактор селекције техничке елите чији опстанак зависи од технишког
развоја машина и система што ефикасније употребе човека у свим његовим
егзистенцијалним испољавањима. А томе данас школа тежи – закључио је проф. Бојанин.
О наркоманији међу младима, са већ познатим констатацијама да дрога није више
привилегија само економске и интелектуалне елите већ свих слојева и да је читава планета
дрогирана, говорио је Јован Букелич, са Института за ментално здравље, а потом су и
остали учесници Симпозијума учествовали у раду.На крају је организован округли сто о
школској медицини данас и сутра.
196
УТИСЦИ УЧЕСНИКА О
МЕДИЦИНСКИМ ДАНИМА
Ово поглавље сачињно је од утисака који су учесници на Данима казали за радио

Сомбор, или за новине. Утиске које презентирам само су део сачуваних и нађених писаних
података о Сомборским медицинским данима.
Утиске сам издвојио и посебно их приказујем због језгровитог казивања о Данима.
Једна од намера да утиске издвојим била ми је да код млађих лекара, наших
наследника, када се упознају са именима лекара који износе утиске о Данима, побудим
жељу да се примакну знањем овим величинама, јер ништа није недостижно ако се хоће. За
такав труд биће награђени угледом у граду и околини, а то је сасвим довољно за једног
лекара, ако се из љубави према болеснику определио за овај богоугодан рад.
Истовремено желео сам кроз изјаве учесника и да остале читаоце заљубљенике у
историју свог града упознам са учесницима на данима и са њиховим мишљењима о људима
који су омогућавали да се Дани одрже у Сомбору, а то су: чланови организационих одбора
СМД, друштвено политички радници, представници СИЗ-а и радних организација. О тој
сарадњи је добро казао проф др Кушић „Чини ми се да и овај град живи за те Дане. Морам
да вам кажем да нема примера у Југославији да се нешто одржава овако континуирано на
истом нивоу и то сваке године“.
Први медицински дани
Академик проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ: Београд

Изненађен сам бројношћу учесника и новим открићима које смо чули. Мислим да је
ова манифестација у потпуности успела. Организатори заслужују сва признања за уложени
труд.
Проф. Др Ерик ХАУПТМАН: Загреб

Захваљујући ангажовању, како сам ја разумео, групи младих лекара из Сомбора, а
судећи по успеху овог скупа, мислим да је Сомбор на најбољем путу да постане медицински
центар.
Проф. др Димитрије СТАНУЛОВИЋ: Нови Сад

Друштво лекара Војводине мораће у будуће да прижи још већу подршку сомборској
подружници, једној од најактивнијих подружница у Покрајини. Нарочито када су у питању
овакве активности које имају општејугословенски карактер.
Рецимо и то да ће сви реферати бити објављени у Зборнику Сомборских
медицинских дана.
Први „Сомборски медицински дани „ у потпуности су оправдали очекивамња. Ако
буду увршћени у југословенски календар мадицинских манифестација, како нам је то
рекао др Милисав Ристић, председник Секције за хематологију и трансфузиологију Српског
лекарског друштва „ Сомборски медицински дани“ већ наредне године биће још
успешнији.. На то се обавезао и организатор који је, без обзира на неискуство положио
испит доказујући да и у мањим градовима ван универзитетских центара може са успехом
да се одржи значајан скуп најбољих стручњака.
197
Четврти медицински дани
Проф. др Јован В. МИЋИЋ, Интерна А клиника Медицинског факултета у Београду:

Желим да се још једном захвалим што сте ми прижили могућност да учествујем на
Четвртим сомборским медицинским данима.Сматрам да је програм уз учешће
најеминентнијих стручњака из наше земље учинио да је састанак био на високом научном
и стручном нивоу, те је у ствари представљао конгрес по питању перинаталне медицине.
Проф. др А. ДРАЖАНЧИЋ, Клиника за женске болести и породе Медицинског

факултета у Загребу:
За време два- три дана боравка у Сомбору, био сам као и друге колеге гости,
окружен максималном бригом о пажњом, којој готово да нема примера. Заиста је све било
одлично, стручни ниво састанка, друштвени живот, смештај, љубазна лица око нас, итд.
Сва у свему веома сам задовољан, и за Сомбор интересантан и леп сам по себи везиваће ме
најпријатније успомене.
Доцент примаријус др Јосип ФРАНЧЕВИЋ , Задар

Са великим задовољством сећам се дане проведених у Сомбору. Још једном вам
честитам на одличној организацији IV Сомборских медицинских дана. Био бих веома
срећан ако би ми се пружила прилика да узвратим део љубазности којом сам био окружен.
Пети медицински дани
Прим. др Милорад ДРАГИН ( Председник председништва Секције за историју

медицине СЛД и добитник Седмојулске награде за његов свеукупни допринос подизању
здравствене културе нашег становништва) :
О овој манифестсцији могу да се изразим најпохвалније. На овај начин пре свега,
отвара се могућност да се формира тим лекара који су заинтересовани за одређену научну
проблематику. Овог пута имали смо прилике да се упознамо са дугачким путем који су
утабавали још Батут и Симоновић па до данашњих Сомборских дана, и који и даље крче
сомборски лекари са великим успехом. Присуствујући овом научном скупу видели смо и
културу сомбораца, сомборску лепу предусртељивост и срдачно гостопримство, тако да
имамо и културни доживљај поред тога што смо дошли до корисних сазнања.
Једино, морам да ставим примедбу, требало је да присуствује више и лекара и
нелекара, због корисних излагања која су овде чула. А то исто мислим и о немдицинском
особљу јер је било доста речи о здравственом просвећивању.
Проф. др Милорад ВЕЛИСАВЉЕВ: Нови Сад

Сомбор, као наш стари културни и медицински центар, једноставно је морао да
иде оваквим путем, да преко Сомборских медицинских дана обједини сврамену
југословенску медицинску мисао, тако да ће реферати наших врхунских медицинских
стручњака из целе земље и самог града Сомбора, штампани у Зборнику бити несумљиво
као савремено градиво за многе проблеме који су досада третирани, јер садашњи, Пети
сомборски медицински дани, су тако концепирани да ће сигурно све оно што је овде
изложено стријим лекарим служити као подсетник, а млађим као путоказ како се поштује и
цени наша прошлост и напори наших претходника лекара, према оној мисли: „ Ми смо
наследници мртвих, срадници живих, а судбина оних који ће после доћи.
Др Вида ПАРЕЗАНОВИЋ, помођник републичког секретара за здравље и социјалну

политику СР. Србије:
198
Ови Дани су ми нешто необично драго, а посебно тематика ми је била блиска јер
смо радили на здравственом просвећивању, сарађивала са часописом „ Здравље“ , па ми
онда много значи да је и ова проблематика добила своје место у Сомборским данима.
Реферати који су овде излагани драгоцени су и остаће трајно забележени.
Не могу а да не истакнем да ме је пријатно изненадило да су носиоци и
организатори овог скупа млади људи ( што, нажалост, није случај у свим срединама) што
сигурно грантује будућност и одржавање континуитета Сомборских медицинских дана.
Теметика је управо таква да је сва у смислу јубилеја који се данас прославља.
Овакви моменти долажења до сазнања су неоходни свима нама, баш зато што човек
не поседује урођени мотив за здравље, већ учи да буде здрав и овакви скупови и старима и
младима пружа могућност да пуно науче. Посебно ми је драго што сам међу присутнима
видела и ученике Средње медицинске школе, јер сматрам да ће они сутра бити непосредни
носиоци здравственог просвећивања становништва и да су о томе овде могли довољно да
чују и понесу најповољнихе закључке.
Др Душан МИШКОВ: Нови Сад

Ја сам и раније присуствовао Медицинским данима, мада не тако редовно и иначе
их ценим. Међутим, тема која је одабрана за овогодишње Дане посебно ме је
заинтересовала и сматрам да је веома значајна и за Медицински центар и за нашу
националну културу. Од „ Здравља“ је кренула наша медицинска штампа и раширила се по
целој Југославији.
На овим данима изнете су мисли наших колега које су живеле и радиле пре нас, не
само у Сомбору и Војводини. Зато сматрам да је врло лепо што су биле заступљене све
републике са рефератима о медицинској штампи, што је нама учесницима дало преглед
целокупне медицинске штампе за скоро 250 последњих година. Било би јако потребно да се
штампа једна библиграфија цеклокупне наше медицинске штампе, књижевности као и
публицистике. Овде смо чули неке ствари и по први пут иако се бавимо том
проблематиком. То би све такође требало штампати да би остало забележено, да остане
траг, нека се види да имамо традицију штампања научне медицинске публицистике. На тој
традицији изникла су многа научна сазнања и створена је медицинска клима, па смо се и
укључили у трендове сваремене светске медицине.
Др Владимир УТВИЋ, Осијек:

Поред најлепших речи које су се односиле на изложбу, на колеге које су је
организовали, на концертни програм, на сам Сомбор, др Утвић је на наше питање о
утисцима са Петих сомборских медицинских дана рекао следеће:
„ Моји утисци о Петим сомборским медицинским данима? – На оваква питања често
се одговара стереотипно: „ Изненађени смо изванредном организацијом и високим
стручним нивоом“. Или понекад „ Изнад сваког очекивања“.
Морам одмах да кажем да ни мало нисам изненађен успјесима „ Сомборских дана“
јер смо у Осијеку, Сл, Броду и Славонији познавали те „ Сомборске дане“ као високу у врло
значајну стручну – медицинску манифестацију.
Иако сам први пут на данима не могу никако да кажем да сам „ угодно изненађен“,
јер су ме славонске колеге, који те „ Сомборске дане“ познају, већ унапријед добро
информисали.
Фразу „ Изнад сваког очекивања“ сматрао бих чак увредљивом.
Сомборски дани нису ни овог пута били изнад „ сваког очекивања“. Напротив такве
дане управо сам очекивао од сомборских колега. Због високе и сјајне културне прошлости
Сомбора.
Овдје бих морао парафразирати: Два стољећа организираног здравства у Сомбору
гледа на савремене сомборске љечнике !
На њих гледају стољећа медицине, али и стољећа умјетности. Свијесни тога, наше
сомборске колеге на сваком кораку доказали су нам да те дужности према прошлости и
преме будућности дубоко осјећају“.
199
Седми медицински дани
Академик проф. др Станоје СТЕФАНОВИЋ, Медицински факултет – Београд:

Мислим да су Сомборски медицински дани из године у годину све бољи – да су на
све вишем нивоу. Тематика је на овогодишњим Данима добро изабрана.Износе се нове
ствари из дијагностике, чује су новине у терапији у унутрашњим болестима.
Мислим да је у приступу лечењу болести посебно важано сваку терапију ставити на
објективно мерило, износити искуства која су дала пуне резултате.
Теме које смо овде чули су добро примљене, актуелне су. Међутим, оно што имам да
замерим је чињеница да се мало било учествовало у дискусији. Видим да ту има доста
млађих колега, али ме чуди да бар они немају шта да питају.
Проф. др. Рајко ИГИЋ, Медицински факултет – Тузла:

Присуствовао сам и Првим и Другим сомборским медицинским данима и носим
најлепше успомене, као и већина осталих учесника.
Ово је изузетно корисна активност коју воде ентузијасти и која је значајна не само
што се чију предавања значајних стручњака, већ и по томе што се овде сучељавају
практичари и теоретичари, што им помаже у даљим трагањима.
Посебни аспекти представља и то што је ово допринос континуираној едукацији
лекара о којој се ретко мисли и говори, а сомборци су је започели још пре седам година. Ту
малу школу која овде постоји требало би и даље развијати и повезивати са медицинским
институцијама. Лекар одговара за многе животе током своје активности, а нема никакве
провере знања, па је ово, на неки начин, извесна прилика да се то учини.
Проф. др Димитрије СТАНУЛОВИЋ, Интерна клиника Медицинског факултета –

Нови Сад:
Прво што мислим да би требало поздравити друштвено- политичке организације

које омогућавају овом нашем амбициозном кадру да организује ову врло корисну
манифестацију на којој се прати најактуелнија проблематика медицинске службе у нашој
покрајини.
Посебно похвалу заслужују Седми сомборски медицински дани на којима се
третирају најактуелнија питања из области дијагностике и терапије најчешћих
интернистичких обољења, као и збрињавање тих болесника. Колико је ова тематика
прихваћена, доказује и присуство знатног броја интерниста из свих војвођанских
медицинских центара.
Сматрам да ће предавања, која ће бити објављена у Зборнику радова седмих
сомборских медицинских дана, врло корисно послужити као допунски уџбеник лекарима у
пракси на побољшању функционисања здравствене службе у лечењу интернистичких
болесника.
Чуо сам од својих колега, разговарајући са њима у паузи, мишљење да је овде
излагано баш оно што нам је тренутно најпотребније
Од посебног значаја је и то што су ови Дани на савезном нивоу, тако да
најеминентнији струшњаци из целе Југославије овд износе своје искуство.
Проф. др Зденко ШКРАБАЛО- Завод за дијабетес „ Вук Врховац“ – Загреб:

Из Сомбора сам отишао пре више од 25 година и види се огроман напредак
сомборске интерне медицине. У оно време били су то почетници, а сада је ова грана
медицине на најсавременијој разини.
Што се Сомборских медицинских дана тиче. Морам да кажем да су успели потпуно.
Имали смо прилику да се упознамо шта је проблематика у интерној медицини, какво је
њено решавање и које су то специфичности везане за ово поднебље посебно.
200
Организација дана је изврсна. Око примаријуса Цветића постоји једно језгро људи
од којих се пуно очекује и који ће, пошто су још млади, пуно дати.
Овај друштвени део, поред стручног, такође је врло лепо организован и посебно
пријатан.
Има још један интересантан детаљ везан за одржавање Сомборских дана: Позивају
се и окупљају сви сомборци који су, широм Југославије, постигли значајније успехе у
медицини. Сви смо ми и даље везани за Сомбор и посебно нам је драго да у оваквим
приликама будемо ту.
Доцент др Јосип ТУРК, Клинички центар - Љубљана :

Жао ми је што смо у тражњу контаката на стручном плану, у нашем
перманентном стручном оспособљавању, често сувише склони да се оријентишемо на
сусрете изван граница наше земље, а да сувише мало знамо о шта се у нашој непосредној
близини збива и постиже. Познато је, тако, да имамо боље информације о организацији и
достигнућима, например, у САД, него у суседној републици.
Баш због тога је за мене, не само долазак у Сомбор и присуство на
Сомборским медицинским данима, већ и читав пут довде био прилика да се упознам и са
праксом колега у другим крајевима земље. Имао сам прилику да у Новом Саду да посетим
Диспнзер за кардиоваскуларне болести који би, захваљујући др Терзићу, могао да служи
као пример организације свима нама. Такође сам фасциониран Кардиоваскларни
диспанзером и Интерним одељењем у Сомбору, који су на изузетно високом нивоу.
Предавања која смо овде чули на високом су стручном ступњу и
оваква искуства су неопходна да дају подстицај ( како слушаоцима, тако и предавачима) у
погледу развоја организације и стручно – научног развитка.
Морам да нагласим и то да сам пријатно изненађен великом
културном разином овог града и да је читав амбијент оставио на мене дубоке утиске.
Осми медицински дани
Проф. др Благоје НЕШКОВИЋ, Београд:

Изненађен сам и одушевљен начином на који су организовани Осми сомборски
медицински дани. Пре свега програмом у коме се налазе најактуелније теме данашњице,
на само код нас, већ и у свету, вазане како за рано откривање рака, тако и за његово
лечење и то имунолошким средствима. Овде су изнашане не само хипотезе и теорије, већ и
резултати дугогодишњег рада многих медицинских центара, а по мом мишљењу, пре свега
Медицинског центра у Сомбору и то хируршког одељења на чијем је челу прим. др
Амброшић. Он се трудио да на ове Дане доведе нејеминетније стручњаке из наше земље
који су познати ( или чак раде) у иностранству. Све то организовати и преставити на овим
данима није ни мало било лако.
Сем стручног програма, организатори Сомборских дана су организовали и културни
програм, тако да др Амброђићу ништа није измакло, а да то није предвидео, или урадио.
Надам се да ће на једном од следећих Сомборских медицинских дана поново бити
програм везан за имунологију рака. Скоро сам уверен да ћемо тада моћи да говоримо о
могућностима излечење рака.
Проф. др Лука МИЛАС, Хоустон ( УСА):

На Сомборским медицинским данима сам први пут и веома сам импресиониран,
како стручним програмом, врло квалитетних предавања, тако и друштвеним. Морам да
нагласим да је организатор веома добар домаћин. Том пријатном утиску свакако
доприноси и лепота овог града, пуног зеленила.
Овде су се окупили бројни стручњаци и заинтересовани који се баве овом
проблематиком, са посебним нагласком на то како закочити раст тумора имунолошком
одбраном организма. Предавачи су проучили моноге начине на које би се могло то постићи.
Таква је, рецимо, имунизација болесника с туморским антигенима или третирање тих
201
болесника средствима која подстичу њихове имунолошке одбранбене снаге, међу којима су
најважније ћелије макрофаге које могу да разоре туморске ћелије. То се може постићи
третирањем болесника са клицама туберкулозе, интефероном, или различитим другим
средствима која појачавају одбрану организма. Међутим, овај принцип сам по себи није
коначно решење, па би имунотерапија требало да се комбинује и са другим, већ устаљеним
облицима лечења, као што је хируршко лечење и имунотерапија.
Проф. др Иван БАШИЋ, Загреб:

Концепција ових Сомборских медицинских дана, поглавито што се тиче теме, врло
је значајна и представља наставак досадашњег рада ове институције.
Осми сомборски медицински дани служе не сам упозавању са здравственим и
осталим процесима у контроли туморског раста, већ, што је исто веома важно, зближавању
људи из различитих предела и упознавању рада оних који су нам „ близу“ прије него
упознамо рад оних који су нам „ далеко“. ( јер код нас је нажалост чешће обрнуто).
Мислим да ова институција треба и даље да остане. Она не само што је знанствена
она је, едукативна и информативна.
Ово је прилика да се чују најновије научне спознаје из овог домена.
Пријатан је показатељ да у нашој земљи постоје знанственици и лијечници који
знају како приступити одређеним истраживањима и како их усмерити да дају резултате
применљиве у пракси. Осим тога, исти ти људи јесу и позната имена светске знаности у
облсти медицине.
Девети медицински дани
Проф. др Ласло СЕКЕРЕШ, Сегедин:

За Сомборске медицинске дане сам чуо преко проф. Игића, са нашег пријатељског
универзитета из Тузле. Иначе, сарађивао сам са више колега из Југославије и то врло
успешно, па ми је, нарочито због тих драгих пријатеља који су и сада овде, велика част
што сам позван на Сомборске медицинске дане.
Овим Данима колико видим из Програма присуствује изванредна гарда стручњака
и састанак је врло добро конципиран. Од посебног је значаја, сматрам, што су се у рад
укључили и клиничари.
Морам да нагласим да веома ценим овакав вид размене искустава јер као што је на
међународном плану важна размене робе, исто толико је важна и размена сазнања у науци.
Сомбор је пријатан градић, а ово ваше позориште ме посебно импресионира, јер
још нисам имао прилике да видим тако лепо позориште у малом граду као што је Сомбор.
Доц. др Здравко РУМБОЛТ, Опћа болница Сплит

Значајн и хвале вредан напор организатора. Заиста је изузетно то што су успели да
сакупе тако значајн тим водећих стручњака у том подручју.
Гледајући теме запажа се да су то све релавантна подручја.
Организацијски је било добро, но већина округлих столова није била довољно
кординирана, вјеројатно је то било због временске стиске. Моја највећа замерка је –
премело учесника – слушалаца.
Проф. др Радивоје КУШИЋ, ВМА – Београд
Пратим Сомборске медицинске дане од њиховог почетка и чак сам био у току
формирања њихове концепције.
Они су у стручном погледу превазишли локалне оквире, тако да су добили
општејугословенски карактер.
Чини ми се да је посебно значајан избор тема сомборских дана који је изузетно
опсежан, тематика која се обрађује је богата и ослоњена на најсавременија достигнућа
медицинске науке. У суштини те тематике прелама се и фундементална медицина, али
само као део неопходан за објашњења практичних достигнућа.
Увек ме задивљује ентузијазам и ангажованост ових људи који учествују у
организацију СМД. Чини ми се да и овај град живи за те Дане. Морам да вам кажем да
202
нема примера у Југославији да се нешто одржава овако континуирано на истом нивоу и то
сваке године. То такође важи и за чињеницу да се овде штампају зборници радова, и сада
када је штампање и најмање публикације сакопчано са озбиљним материјалним
тешкоћама.
Посао око одржавања Дана и штампање Зборника је огроман и захтева велика
одрицања, а поред тога скопчан је са неизвесношћу, па тим више човек мора да се диви
организацији и организаторима.
Право да вам кажем у почетку нисмо много веровали да ће то овако бити али сада
више не сумњају ни највећи скептици Мислим да о афирмисаној вредности Сомборских
дана говори присуство најеминентнијих стручњака југословенске медицине, као и
чињеница да ни на конгресима нисам имао прилике да видим присуство оволиког броја
фармацеутских фирми.
Десети медицински дани
Академик др Станоје СТЕФАНОВИЋ, Београд

Мислим да су Сомборски медицински дани из године у годину све
бољи- да су на све вишем нивоу. Износе се нове ствари из дијагностике, чују се новине у
терапије..
Проф. др Димитрије СТАНУЛОВИЋ, Нови Сад:

Прво што мислим да би требало поздравити друштвено –
политичке организације које омогућавају овом нашем амбициозном кадру да организују
ову врсну манифестацију на којој се прати најактуелнија проблемтика медицинске службе
у нашој покрајини.
Сматрам да ће предавања, која ће бити објављена у Зборнику
радова сомборских медицинских дана врло корисно послужити као допунски уџбеник
лекарима у пракси на побољшању функционисања здравствене службе.
Од посебног је значаја што су ови Дани на савезном нивоу, тако
да најеминентнији стручњаци из целе Југославије овде износе своје искуство.
Проф. др Рајко ИГИЋ, Тузла:

Ово је изузетно корисна активност који воде ентузијасти и која је
значајна не само по томе што се чују предавања, већ и по томе што се овде сучељавају
практичари и теоретичари, што им веома помажу у даљим трагањима.
Посебан аспект представља и то што је ово допринос
континуираној едукацији лекара о којој се ретко мисли и говори, а сомборци су је започели.
Ту малу школу која овде постоји требало би и даље развијати.
Проф. др Стојан ВУЧКОВИЋ, Нови Сад

Ова институција Сомборски медицински дани, стекла је највећи југословенски
углед. Јединствена по својој замисли, зналачки вођена, показала је да и у овом нашем
крају, у Војводини, има идеја и снаге за овакав подрухват.
Тринести медицински дани
Проф. др Јоже ДРНОВЕЦ, Љубљана, Управник Нефролошке клинике:

У Сомбору сам први пут и одушевљен сам овим градом који има богату културну
традицију. Радо сам се одазавао на позив да дођем јер приличан број болесника из
Војводине гравитира нам, нарочито по питању трансплатације.
Сем тога, Сомборски медицински дани су познати по својој традицији по томе што
успевају да окупе најбоље стручњаке из Југославије, уживајући реноме и ван Војводине и
Србије.
Тема овог састанка је врло актуелна и, у ствари надилази оквире једне области јер
повезује многе гране медицине: интерну, хирургију, клничку фармакологију, патологију...
203
С друге стране, то је подручје које је јако везано за економску ситацију, на коју,
истовремено и знатно утиче.
Наши људи се све више повезују са Европом, обавештени су о свим достигнућима
медицине и имају право да траже одговарајућу здравствену услугу. Утолико је задатак
шефова одјела да то обезбеде, пре свега мотивирајући људе на давање органа, убеђујући
политички одговорне да издвоје велики новац наопходан за набавку увозног материјала,
потребних просторија за велики број болесника, којих је из дана у дан све више. Решење
видим у трансплатацији и дијализи код куће.
И на крају, моја општа оцена стања код нас: трансплатација – скоро неразвијена,
хемодијализа – доста задовољавајућих капацитета и недовољног квалитета.
Прим. др Александар РАДМИЛОВИЋ, управник Нефролошке клинике КБЦ,

Београд:
Мислим да су и ови Сомборски медицински дани задовољили очекивани ниво.
Прво, мислим да смо ми лекари и поред целокупне ситуације у којој се налазимо, остали
јединствени, што ова успела манифестација најбоље показује. Већ годинама се састајемо и
нисам приметио промене у нашим колегијалним и пријатељским односима. Управо посебну
вредност овог сатанка представља чињеница да су присутни предавачи из целе
Југославије. И, уопште, вредност општејугословенских манифестација не може се
сагледавати само кроз измене стручних искустава, већ и кроз чињеницу да ми сви који на
њима учествујемо постајемо богатији у међусобном упознавању, зближавању, дружењем
ван амфитетра, кроз другарске вечери и остале облике друштвеног програма.
Морам искрено да похвалим организацију овог састанка. Лепо је када се човек са
оваквим нечим сретне ван метропола, када у граду који није центар доживи ствари које су
на највишем нивоу. Ето, рецимо, човек никад не би помислио да овде постоји једно тако
лепо позориште.Видели смо једну изузетно добру и озбиљну представу која сасвим
равномерно може да се мери са оним које се дају у великим позоришним кућама главног
града.
Проф. др Андрија КАШТЕЛАН, Загреб, управник Референтног југословенског

центра за типизацију ткива:
Проблематика о којој ми овде говоримо веома је интересантна са више стајалишта.
Најпре, један велики део односи се на бубрежну инсуфицијенцију и, што је посебно
занимљиво, на могућност савременог лечења трансплатацијом, што је врхунска медицина.
Болесника са бубрежном инсуфицијенцијом има све више, а њихово збрињавање
путем хемодијализе је веома скупо. Стога би требало више учинити на профилакси болести,
чиме би се смањио број оболелих. Међутим, када већ оболе, најефикаснија метода је
трансплатација. На жалост, због наше не организованости, те недостатке јединственог
југословенског програма, релативно мали број пацијената је подвргнут тој, у суштини
најбољој, методи.
Ми у Хрватској имамо републички програм, разрађену методологију, међутим, још
увек је премален број бубрега, јер код нас није организирано узимање од мртвих давалаца.
С обзиром на то да, на жалост, имамо највећи број пострадалих у саобраћајним несрећама
( што је у другим земљама основни „ извор“ органа за трансплатацију) наша земља би у том
смислу могла имати посебну позицију. Имамо кадрове, технологију, али све то није
довољно.
Тако, у суштини, преостаје хемодијализа која омогућава живот великом броју
оболелих.
О свим овим и осталим проблемима везаним за бубрежну инсуфицијенцију
говорили смо овде, настојећи да проширимо знанствену спознају уз велику могућност
оплемењавању идеја. Присуство водећих личности које се баве бубрежном
инсуфицијенцијом омогућила је и изузетан ниво овог састанка.
Овде сам веома лепо примљен, на Сомборским данима сам већ и раније био и
понео најлепше импресије, тако да, упркос великој физичкој удаљености, радо долазим.
204
Проф. др Момир МАЦАНОВИЋ, Сарајево, председник Удружења нефролога
Југославије:
Мени је изузетно драго што Сомборски медицински дани имају дугу традицију,
што, упркос свим проблемима трају задржавајући свој висок квалитет. Посебно сам
задовољан што су ови Дани у добром делу посвећени нефрологији. То задовољство
изражавам и име нефролога Југославије и у своје сопствено име, јер мислим да ће овај
стручни скуп значајно допринети развоју нефрологије у Југославији. Ово је изванредна
прилика за нас да се међусобно информишемо, да разменимо најновија сазнања и
сопствена искуства.
Састанак је, по мојој искреној оцени, веома успешно протекао, уз изузетно
организацију и одличан избор тема. Веома ме радује што сам овде био позван и што сам
био гост.
Проф. др Карл БИХЛЕР, директор Уролошке клинике у Тибингену- Немачка

Веома сам изненађен високом техничком опремљеношћу и, уопште стандрдом са
којим сам се сусрео на Уролошком одељењу ваше болнице.То ме јако радује.Морам посебно
да изразим задовољство због присне сарадње које остварју Сомбор и Нови Сад, а овај
стручни скуп је, чини ми се плод те сарадње. Он је, иначе, изузетно модерно конципиран,
заправо онако како се таквој врсти едукације приступа у Немачкој и Енглеској.Ово је
изванредан начин да млади нешто науче, пратећи пре свега рад искусних лекара,
професора и примаријуса уз могућност да сваку операцију или интервенцију, продискутују,
максимално употпуњавајући своје знање.
Желео би да прим. др Смиљанићу и проф др Стојкову честитам за тај рад. Посебно
ми је драго ако сам и ја допринео успеху овог програма.
Посебно сам одушевљен пријемом међу својим колегама и оним што сам доживео у
овом граду.
Проф. др Јован СТОЈКОВ, управник Уролошке клинике у Новом Саду:

Изузетно ценим напоре да се ови Сомборски медицински дани одрже. Морам
нагласити да је, и у погледу технике, реализација посла на изузетно високом нивоу.Овакав
вид стручног усавршавања уклапа се у нашу заједничку концепцију да се стручно шире и
непосредније отварамо једни према другима, да искуства измењујемо, помажемо једни
другима, те да оно што радимо да се базира на интересима струке.
Мислим да је квалитет и у томе што се нисмо задовољили само нашим снагама, већ
смо позвали и колеге из Загреба да би смо заједнички показали оно што знамо, а затим то и
колегијално продискутујемо, неоптерећени конвенционалностима.
У овако неповољном политичком тренутку у Југославији, мислим да је успешно
организовање једног оваквог скупа који има југословенски карактер изузетно похвално.
Морам рећи и то да сам почаствован признањем да је и ово што ми овде заједнички
радимо плод сарадње између Медицинског факултета у Новом Саду и ваше болнице.
Доц. др Јордан ДИМОВСКИ, Клиника за урологију „ Др Младен Стојановић“ Загреб

Ми уролози одржавамо овде један врло згодан састанак, размењујући лична
искуства на најбољи могући начин. Било би добро када би се овакав вид едукације
задржао као традиционалан и када би успео да одржи некакав континуитет, пре свега
стога јер има висок стручан ниво. Иначе, сви комплименти организацији и организатору.
Доц. др Давор ТРНСКИ, Клиника за урологију „ Др Младен Стојановић“ Загреб:

За разику од нефролошког састанка који има класичан облик рада, ми радимо
много неформалније, али уз једну изузетну едукативну вредност. Импресиониран сам
организацијом и великим Смиљановићевим трудом, који, морамо то истаћи, има
изванредне менаџерске способности. Оно што је он на свом одељењу у погледу опреме
створио, надилази оквире који би се могли очекивати
205
ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈА
СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
АКАДЕМИЦИ КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ НА СОМБОРСКИМ МЕДИЦИНСКИМ ДАНИМА
ЈОВАН РИСТИЋ ( Београд, 30. октобра 1912)

Чланство у САНУ
Неуролог- неурофизиолог
Медицински факултет у Београду
Специјализацију из неурологије и психијатрије обавио у Паризи
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 28. маја 2001. године
Stevan Goldman
206
ВОЈИН ШУЛОВИЋ
(Куршумлија, 18.05.1923 )
Чланство у САНУ
Одељење медицинских наука: дописни члан од 16.11.1978; редовни од 15.12.1988.
Област рада
гинекологија, акушерство
Медицински факултет у Београду, 1951;
специјализација из гинекологије и акушерства, 1956;
др медицинских наука
СТАНОЈЕ СТАФАНОВИЋ ( Сремски Карловци 23. маја 1911

Чланство у САНУ Редован члан у САНУ
Област Рада: Интерна медицина – хематологија, хепатологија
Медицински факултет у Београду 1934/1935
Интерну медицину специјализовао у Београду и Паризу
Умро је у Београду 25. фебруара 1921. године
ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ
КАШТЕЛАН АНДРИЈА, редовити професор Медицинског факултета Свеучилишта у

Загребу. Изванредни члан 1979. 15. XИ; редовити члан 1991. 24. VII. Главни тајник
Академије (1998. 1. I. - 2003. 31.1)
207
ПАДОВАН ИВО, редовити професор Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу у м.
Изванредни члан 1975. 6. VI; редовити члан 1983. 9. VI. Од 1991. 21. XI. потпредсједник
Академије; поновно изабран 1994. 17. XI. Од 1998. 1. И. до 2003. 31. XII предсједник
Академије1991. 24. VII
ШАРИЋ МАРКО, редовити професор Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу и

равнатељ Института за медицинска истраживања и медицину рада у м. Изванредни члан
1983. 9. VI; редовити члан 1991. 24. VII.
ШКРАБАЛО ЗДЕНКО редовити професор Медицинског факултета Свеучилишта у

Загребу. 1992. 3. XII.
ГАМУЛИН СТЈЕПАН, редовити професор Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу у м.; редовити
члан 2002. 16. V.
БЕРЕТИЋ ТИХОМИЛ, професор Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу у м, равнатељ Института

за медицину рада ЈАЗУ
208
ОРГАНИЗАТОРИ И УЧЕСНИЦИ НА СОМБОРСКИМ МЕДИЦИНСКИМ ДАНИМА
Редакциони одбор Првих СМД доц. др Коста Поповић, проф. др Д. Стануловић,

прим др К. Матасс, прим. др Марија Радичев, преко пута прим. др Љубомир Цветић
Учесници СМД са захвалницам организатора за учешће на Данима
209
Доајени Петих сомборских медицинских дана
Прим др К. Попов Прим. др М. Драгић,
Проф. Благоје Нешковић Академик проф. Станоје Стафановић
210
Мр. пх. Ђ. Антић, прим. др К. Попов и мр.пх. Д.. Попов, у Сали Скупштине општине
Сомбор на V СМД.
Прим др Ј. Петер, за говорницом VI СМД У паузи прим др Ј. Петер, прим. др С.Шарац
211
Прим др Ђурошев, прим др М. Туцаков
Прим др Ј. Беговац и прим др М. Беговац
212
Проф др М. Велисављев ( трећи у првом реду)
Радно председништво током VII Дана – Акад. проф др С. Стефановић, проф др.
Л.Лепшановић, проф. Ј. Мићић
213
Прим др Т. Шијачић за говорницом Прим др Љ. Цветић и испред њега прим др. С.
Дедић
Предаја плакета захвалница
214
Председништво VIII Сомборских дана – Ф. Амброшић,
И. Башић, Н. Вујановић
Проф. др Лука Милас
Прим др Ф. Амброшић са члановима организационог одбора ( са десна на лево):

Г.Жuжић, др С. Цветичанин, др Т. Матарић, прим др Ф. Амброшић, Н. Ђуран( - )К.
Пангарић
215
У Име ССРНВ-Сомбор у присуство Председника организационог одбора др Ј. Рилл-а
Ђ. Милошевић отвара IX СМД
X Сомборски медицински дани
Радно председништво X СМД: акад. проф др Ј. Ристић, проф. др Н. Вуредеља,

акад. проф.С. Стафановић, проф. др С. Вучковић
216
Прим. Др Љ. Радин за време предавања
У позадини радно председништво – А. Кнежевић, Н. Бохачек
Академик проф др И. Падован са члановима организационог одбора( са десна на лево): др

С. Стричевић, прим др Љ. Цветић, др Д.Пеурача, проф др П. Будаков, академик проф. др
И. Падован, др П. Лазић. Др М. Машуловић ( - )
У првом реду: др Т Матарић, К. Пангарић, Г. Жужић, Н. Ђуран
217
Учесници са пажњом прате излагања на X СМД( У карираној кошуљи покојни др Ившић)
др. П. Лазић, др А. Кнежевић, прим др Р. Балеј и .....
218
Радна председништво XII психијатријског симпозијума подунавских земаља
Проф. др Херман Сорторијус, за говорницом Проф. Сорторијус добија плакету

почасног члана Српског лекарског
друштва
219
Председништво XII СМД- Ј. Рил, Ј. Лукачевић
Учесници са пажњом прате предавање.Први лево др Фернец Балла
220
Слушаоци СМД, др Б. Даниловић, С. Варга, председник, Д. Крећа потпредседник
Већа Савеза синдиката Сомбор
К. Попов, др П. Лазић на XIII СМД
221
У операционој Сали за време семинара о ендоуролошким интервенцијама на XIII СМД
Први симпозијум кардиоваскуларних диспанзера Србије

Скуп поздравља проф др Младен Првуловић, помоћник министра за здравство Републике
Србије
Радно председништво:Проф др Д. Зечевић, проф др С. Недељковић, проф др С. Бербер,
проф др Љубомир хаџи- Пешић, прим др Анђелија Нецин, др Драгомир Цимеша
222
Скуп учесника симпозијума о кардиоваскуларним диспанзерима
Проф др С. Бербер говори учесницима Симпозијума о кућној нези о раду Дипснзера у

Сомбору
223
Радно председништво Девтнаестих сомборских медицинских дана
Прим.др Б. Даниловић, као један од најстаријих учесника СМД поздравља учеснике XIX
Дана поводом 30 година њиховог постојања.
224
Учесници на XIX Сомборским медицинским даним
Фарамацуетске куће редовно су пратиле Дане
225
226
АКТИВНОСТИ И ЗАКУСКА ЗА ВРЕМЕ ПАУЗЕ
др Д. Даниловић, др Ј. Бодоњи ( леђима окренут) др. Т. Голубовић

размењују искуства у паузи
Учесници састанка на коктел паузи
227
Домаћинска закуска на Коктел паузи
ДОПУНСКИ ПРОГРАМ У ОКВИРУ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА
Концерт озбиљне музике у Градској кући
228
Дечја приредба поводом VI дана
Са пикника на каналу за учеснике СМД први у реду М. Видовић, подпредседник

Извршног већа Скупштине општине Сомбор, са породицом др Даниловић
229
Сомборски медицински дани нису могли да се замисле без рибљег паприкаша
Вечара у пријатном амбијенту за учеснике Сомборских медицинских дана- Ј. Ђурић, В.

Ђурић. Д. Даниловић, Б. Даниловић, Ј. Лукачевић
230
УМЕСТО РЕЗИМЕА
Размишљања над будућношћу сомборских медицинских дана
Иако су се после 1990. године десиле бројне политичке промене на овим

просторима, Сомборски медицински дани одржали су се још шест пута. тражећи при томе
себи место у новим државно - политичким условима. Као аутор Хронике и активан учесник
од Првих дана верујем, да ће у будућности нови Организациони одбори наћи нове облике
организовања уклопивши се у идеје регионализације којима тежи Европа. Вероватно ће
због тога прво почети сусретима са познатим лекарима из Новог Сада, Београда, Бања
Луке, Сегедина ( јер су ту завршили медицински факултет бројни старији сомборски
лекари) Печуја и Осијека, а касније ће се све то проширити према медицинским центрима
српског и хрватског говорног подручја и према Словенији и подручјима око Дунава.
Верујем да ће се за организовање Сомборских медицинских дана у новим условима
појавити као тешко решив проблем обезбеђивање финансијаких средстава, јер Друштво
лекара дуго неће моћи да рачуна на помоћ Скупштине општине у Сомбору. Међутим,
Српско лекарско друштво уколико добије повраћај национализоване имовине својих
дародаваца др АДАМА ДАНИНГЕРА и његове супруге, рођене, АНЕ ВУЈИЋ, имаће довољно
седстава да само независно од других дародаваца настави са одржавањем оваквих и
сличних медицинских скупова на којима ће се проширивати знање сомборских лекара на
добробит житеља града и околине.
Српско лекарско друштво у Сомбору има у власништву преко 80 КЈ земље у
Сомбору и зграду на спрат у Београду у ул.Хаџи Ђериној 53. Ова имовина је
национализована током 1946 и 1959. године.
231
Са овако обезбеђеним средствима Друштво ће моћи самостално да организује своје
састанке, али оно ни на који начин несме да дозволи да друштвене организације и сам
град заједно са околином не буду укључени у организацију Дана. Они морају и даље да
буду део овог миљеа и да остану Сомборски медицински дани, какви су и били током 30
година свог постојања.
Оно где будући организатори Сомборских медицинских дана неће смети да
одступе, уколико желе да одрже континуитет и квалитет првих Тринаест дана, то је Статут
сомборских медицинских дана, јер захваљујући организацији по начелима Статута они су
били опште признати на просторима некадашње Југославије.
РЕЗИМЕ
VAŽAN DOPRINOS SAGLEDAVANJU ISTORIJATA TRIDESET GODINA SOMBORSKIH MEDICINSKIH
DANA
Više od trideset godina je prošlo od juna 1976. godine kada su u Somboru održani prvi Somborski
medicinski dani (SMD). Mnogi od učesnika i organizatora toga skupa više nisu među nama, nekadašnja zajednička
domovina se u međuvremenu raspala, ali SMD i dalje opstaju. Koncepcija im je morala biti unekoliko izmenjena i
prilagođena novonastalim prilikama, ali je zadržan osnovni koncept da tema bude aktuelna i interdisciplinarna.
Zamisao i veliki trud autora ove monografije da se prikupe i objave dokumenti i sećanja na do sada
održane SMD došli su možda u poslednjem trenutku, jer su dokumenti polako počeli da se gube,a sećanja da nestaju i
blede. Vremenska distanca, sa druge strane, omogućila je da se sagleda prava veličina i značaj proteklih SMD, kako
za lokalnu somborsku sredinu, tako i za istoriju zdravstva pokrajine Vojvodine, republike Srbije, pa i za nekadašnje,
jugoslovensko zdravstvo. Originalna ideja da se u gostoljubivoj somborskoj sredini po pozivu organizatora okupe
vrhunski stručnjaci raznih medicinskih usmerenja, kako bi kroz najnovija saznanja iz različitih uglova svojih
specijalnosti, sagledali uvek drugi, aktuelni medicinski problem, s tim da se njihova izlaganja potom objave u vidu
zbornika radova, uspešno je realizovana na zadovoljstvo svih učesnika – kako izlagača, tako i slušalaca. Osim u
samom Somboru, SMD su se nametnuli i izborili daleko širu podršku, uključujući tu vodeće i vrhunske zdravstvene
ustanove iz svih perioda u kojima su održavani. U tome su presudni uticaj imale i lične veze uglednih somborskih
lekara, među kojima posebno agilnog somborskog neuropsihijatra dr Pante Lazića, uz podršku iz senke doajena
somborskih lekara i dugogodišnjeg direktora somborske bolnice dr Đorđa Lazića. Završetkom predhodnih, bila bi
najavljivana tema za sledeće SMD. U izboru teme i učesnika konsultovani su najeminentniji stručnjaci iz DLV i
SLD, a velika pažnja se obraćala na zastupljenost učesnika sa klinika iz svih naših nekadašnjih i današnjih sredina.
Organizovanje sastanka psihijatara podunavskih zemalja u Somboru je po broju i renomeu učesnika, kao i po
organizacionom naporu predstavljalo vrhunac u istorijatu SMD. Organizovanje sastanka psihijatara podunavskih
zemalja u Somboru je po broju i renomeu učesnika, kao i po organizacionom naporu predstavljalo vrhunac u
istorijatu SMD.
Posle raspada zemlje učesnici su dolazili na osnovu svojih prijava na zadatu temu pa je tako broj izlagača
bio povećan, a smeštaj više nije padao na teret organizatora. Zbornici radova od tada više ne predstavljaju vrstu
udžbeničke celine koja je postojala u ranijem periodu.
Sekretarijat SMD, koji je tokom prvih petnaest godina činilo jezgro uglavnom mlađih lekara entuzijasta,
sastajao se u prostorijama biblioteke, neuropsihijatrijskog odeljenja ili kasnije kardiovaskularnog dispanzera tokom
čitave godine, sem letnje pauze. Približavanjem termina novih SMD sastanci su održavani sve češće. Podeljena su
zaduženja i do detalja su bile isplanirane sve aktivnosti bitne za uspeh manifestacije. Kontakti sa učesnicima,
farmaceutskim firmama, organima društveno-političke zajednice, izrada plakata, plaketa i zahvalnica, kontakti sa
medijima, postavljanje obeležja SMD u gradu, doček, smeštaj i prevoz učesnika, obezbeđivanje sale za sastanke,
dekorisanje prostora, završni banket, prateći programi, prikupljanje radova za zbornik, štampanje i distribucija
zbornika – sve je to moralo da funkcioniše besprekorno. Vozila direktora bolnice i Zdravstvenog centra kao i SIZ-a
za zdravstvo bila su sa šoferima na raspolaganju za prevoz učesnika. Dešavalo se neretko da se gost dočeka na
železničkoj stanici u Vinkovcima ili na aerodromu u Beogradu, kako bi se prevazišli mogući problemi zbog lošijih
saobraćajnih veza sa Somborom. Gosti su smeštani najviše u hotelu „Sloboda“ u Somboru, ali se koristio i Dom
232
penzionera, Dom učenika, reprezentativna opštinska vila na Apatinskom putu, mnogi drugi smeštajni objekti u
Somboru i okolini, pa ne retko i u obližnjem Apatinu. Vodilo se računa i o tome da učesnici za koje bi se načulo da
nemaju najbolje međusobne odnose ne budu smešteni zajedno. Lični doprinos i entuzijazam somborskih lekara
izazivao je opšte simpatije gostiju i doprinosio značajno uspehu manifastacije. Naše kolege su neretko prikazivale
svoje kulinarsko umeće ili su formiranjem ad hok tamburaškog orkestra oduševljavali goste efektnim nastupom.
Zbornici radova su konceptom i ažurnim izdavanjem izborili status udžbenika za interdisciplinarno područje
koje su tematski pokrivali. Svi ti napori su rezultirali zavidnim ugledom institucije SMD, pa se na poziv za učešće
velika većina predavača rado odazivala. Neki od njih su učestvovali i na većem broju SMD, pa su tako na neki način
bili i ambasadori SMD u svojim sredinama.
Materijal o Somborskim medicinskim danima koji je prikupio dr Branislav Danilović prikazan je
pregledno i omogućuje zainteresovanom čitaocu da sazna podatke bitne za razumevanje njihove istorije i značaja.
Kroz programe dosadašnjih SMD može se videti pregled tema i učesnika. Navodi iz izveštavanja medija, sećanja
učesnika i organizatora i priložene fotografije omogućavaju uvid u atmosferu i događanja za vreme priprema i
održavanja sastanaka kao i pratećih događanja. SMD nisu još završili svoj vek i ostaje nada da će oni nastaviti da
doprinose podizanju nivoa zdravstvene edukacije i komunikacije u našoj sredini. U ovoj knjizi objavljeni materijali
ostaju kao dokument o uspešno pređenom putu u proteklih trideset godina i osvetljavaju značajan segment iz istorije
zdravstva naše sredine.
prim.dr Vladimir Panić
БИБЛИОГРАФИЈА
- Problemi ocene radne sposobnosti i invalidnosti sa mogućnostima za njihovo rešavanje

na području Sombora, Društvo lekara Vojvodine- podružnica Sombor, Sombor, 1977.
- Zdravstvena zaštita radnika, Radnički univerzitet « Blagoje Parović», Sombor, 1981.
- Zdravlje, rad i bolovanje, Radnički univerzitet « Blagoje Parović», Sombor,1984.
233

ХРОНИКА СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА 1976 -2006

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ХРОНИКА СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДАНА 1976 -2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИМ.

СОМБОР, 2007. ГОДИНЕ

Када сам се прихватио обавезе да напишем Хронику сомборских медицинских

Како сам дошао до података о Данима?

Желим прво да дам савет и упозорење будућим истраживачима овог медицинског

СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ ОД

Прим. др Стеван Чичовачки Маг. сци. др Панта Лазић

Уз консултацију професора и познатих лекара са Медицинских факултета у Новом

Проф.др Д.Стануловић Проф.дрЛ.Лепшановић

Акад. Проф. др С. Стефановић Проф др Р. Кушић Проф др Р. Игић

Друштвено политичке организације: ССРНВ- Сомбор, Скупштина општине Сомбор,

др Никола Мереи др Душан Поповић др Бранислав Бојић

Др Никола Мереи, рођен је у Купусини 1935. године. Гимназију је завршио у Сомбору

Др Душан Поповић, рођен је у Сомбору 1938. године. Гимназију је завршио у

И чланови Српског лекарског друштва Подружница Сомбор - Апатин на чијем су

СТАТУТ СОМБОРСКИХ МЕДИЦИНСКИХ

- Подружница Српског лекарског друштва Сомбор – Апатин уз

ПРВИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ

Прим. др Клари МАТАШ

9 часова. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

Пауза са закуском коју организују председника ОК ССРНВ- Сомбор инг. Станоје

Н. Милић, Н. Годец, М. Латал- Дуанчић, К. Кнежевић -Томић, А. Полак:

19. 30 часова: Концерт Душана Трбојевића у галерији Милана

Петак 11. јуни

20,30 часова- аперитив у свечаној сали СО Сомбор

9.00 часова – обилазак знаменитости Сомбора

ДРУГИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ

9.00 часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

Немања ВУРДЕЉА: УВОДНА РЕЧ

Пауза са закуском коју организују председника ОК ССРНВ- СОМБОР инг. Станоје

20.00 часова: Концерт или позоришна представа

Петак 10. јуни

20,30 часова – аперитив у свечаној Сали СО Сомбор

Субота 11. јуни

Целодневни излет на обалу Дунава са посетом мосту „51 дивизије“ и споменику

АКУТНА ТРОВАЊА И ЊИХОВ

8,30 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

АКУТНА ТРОВАЊА ОРГАНСКИМ РАСТВАРАЧИМА

9.00 – обилазак знаменитости Сомбора

ЧЕТВРТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ

9.00 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

Пауза са закуском коју приређују поредседник ОКССРНВ инг. Станоје Гајдобрански и

П. Девић, Ж. Смиљанић, К. Грегор- Џида, Ј. Бакалић

Н. Брегун- Драгић, С. Вучковић, Б. Берић, Д. Шуваковић, О. Кузманчев, Н. Павловић, М.

20.30 часова – аперитив у Свечаној сали СО Сомбор

ПЕТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ

председник председништва Подружнице:

проф. др Стојан ВУЧКОВИЋ,председник председништва Нучног друштва за

Петак, 24. октобар

9.оо часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ

Стојан ВУЧКОВИЋ – УВОДНА РЕЧ

Б. Пешић, Д. Мартиновић, Ф. Шоћ:

20 часова, Концертно вече Д. Трбојевића

субота, 25. октобар

Свечани ручак у хотелу „ СЛОБОДА“

ШЕСТИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ

прим. др Јанош ПЕТЕР

Среда. 7. октобра у 17 часова

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ У ПРОСТОРИЈАМА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У СОМБОРУ

четвртак, 8. октобар 1981.

9.00 часова – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ

Панел дискусија: ГЕНЕТИЧКА КОНСТРУКЦИЈА ХРОМОЗОМСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА

Субота, 10. октобар

СЕДМИ СОМБОРСКИ МЕДИЦИНСКИ ДАНИ