PROMETE I Novi Sad’ ZmaHovina 22’ tel- 021/616-018, tel/fax 615-774

Plasman knjiga: Knjižara Most, Novi Sad, Z. Jovina 22, tel: 51-07'
Jugoslovenska kinoteka, Beograd, Kosovska 11

ISAK ADIZE 0
5P

DIJAGNOZA STILOVA UPRAVLjANjA

ŽIVOTNI CIKLUSI PREDUZEĆA
//V f
0'
UPRAVLjANjE PROMENAMA <} $

\<L
Zbog čega preko 400 kompanija širom sveta ( npr.
Bank o f America i General M otors) u ovom trenutku
Obim: ukupno 900 strana
primenjuje adizes metodologiju? Format: 23.5 x 16.5
Povez: tvrd, kolor korice, plastificirane, latinica
Suizdavač: A G O R A , Beograd Cena: 90 dinara pojedinačno, 210.00 komplet

ANNE VAN DER MEIDEN JAN HELLING

UVOD U ODNOSE S JAVNOŠĆU NOVA GENERACIJA PROIZVODNIH

Knjiga jednog od vodećih evropskih
stručnjaka u oblasti odnosa sa javnošću
Obim: 120 strana
Format: 16 x 23
Povez: mek, kolor korice,
plastificirane, latinica
PREDUZEĆA
Jan Helling, menadžer, konsultant i "svetski nadgledač"
unutar SAAB-a koji je poslednjih deset godina učestvovao
u strateškom razvoju ove fabrike.
Knjiga je izazov svima koji se bave proizvodnjom!
Obim: 280 strana
Format: 16 x 23
Povez: tvrd, korice kolor,

Cena: 30 dinara Cena: 70 dinara plastificirane, latinica

t
Primenite Adizesov metod u Vašem preduzeću1
R e s p o n s ib ility • Želite li da donosite kvalitetne
odluke i da ih efikasno
A u th o rity sprovodite?
# Želite li da u Vašem preduzeću
zaživi klima uzajamnog poverenja
\,0*5 <j> ^ i uzajamnog poštovanja?
P ow er # Želite li da rešite probleme koji
in flu e narušavaju rad i poslovanje
Sve informacije: Vašeg preduzeća?
Adizes management Consulting • Želite li da naučite principe i
Save Vukovića 7, tehnike rada jedne od
21000 Novi Sad, Yugoslavia najrazvijenijih savremenih
tel/fax (381) 21 22-800 menadžerskih metoda?
SDB otvara krug
VREME
Politika
Kako je Čedomir Mihajlović, bivši pripadnik Službe državne bez- Prebeg:
SDB u rukama Cl A _____________ 8
bednosti, prebegao u Holandiju sa tajnim dokumentima koja pov­ Bosna: Bitka za re leje ________ 10
ezuju Slobodana Miloševića sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Diplom atija:
ratnim zločinima počinjenim u Bosni. Ko je sve umešan u nešto što Radovi na putu_______________ 12
Kosovo: Odgovor
liči na špijunsku igru iz slavnih dana hladnog rata Beogradu i Tirani ____________ 13
strana 8
Sarajevo:
Doveka Bosanci _____________ 21
Projekti:
Svi balkanski geografi ________ 22
Hrvatska: Ustaški
Mirko i Slavko________ :______ _ 24
M ediji: "Nedjeljna"
o "Vremenu" __ ______________ 26
Lizol: Smrdljiva priča_________ 28
Ekonomija
Skupština:
Sablasni dijagram_____________ 15
Haos: Dvorska istraga________ 17
Beograd: Ojađena
Slavija b a n k a ________________ 18
Podgorica: Kreditiranje
Za "Vreme" govore Žirinovskog__________ ‘ 19
AZEM VLASI i FEHM IAG ANI o novim predlozima Beograda i Svet
Tirane {strana 13), ADEM IR KENOVIC o svom novom filmu Francuska:
(strana 38), DANILO BATA STOJKOVIĆ o glumi, prijateljima i Predsednička trka ___________ 32
"godini kulture" (strana 49) i PREDRAG MIJATOVIĆ o novom NATO: Klasova b itk a _________ 33
Am erika:
ugovoru sa "Valensijom" {strana 59) Haotična uvertira ____________ 34
Peru:
Agronom i terorizam__________ 35
Kultura
Intervju:
Ademir Kenović _____________ 38
Film: Obrada
balkanskog r a ta ______________ 40
Novogovor:
Srbizme na vrbe _____________ 41
Dokumenti
Rukopis:
Pašić o H rvatim a____________ 45
Život
Tema Vremena: Neobjavljeni rukopis: Intervju:
Danilo Bata Stojković_________ 49
Danke državne banke Nikola Pašić Intervju:
Dvorska istraga: Napadači na dinar o Hrvatima Maršal B. Rozenberg _________ 50
ostaju nepoznati. Direktor na girosu: Nacionalni program, ka­ Potera: Aćim u Moskvi________ 53
Fudbal:
Dva komitenta ojadila su beograd­ kav je zastupljen u ruko­ Predrag Mijatović____________ 59
sku Slavija banku; jedan je preminuo pisu starom 110 godina Spym aster: Prodavnica
u Rusiji, a drugi zbrisao na Novi "Sloga Srbo-Hrvata", Pa­ špijunske oprem e____________ 60
Zeland. Kredit Žirinovskom: Direktori šić nije zastupao u ranijem
podgoričke Jugobanke uhapšeni razdoblju, a ni kasnije ka­ 4 Nedelja 56 ljudi i vreme
pod sumnjom da su finansirali jugo- da je preuzeo državne du­ 30 Meduvreme 62 Pošta
slovensku i evropsku turneju "velikog žnosti 36 Meridijani 64 Lični ugao
ruskog brata" 42 Scena 66 Vreme uživanja
strana 17 strana 45
 NEDELJA
PredsedmhSRJ Zoran
Lilić korne je, igrom
sudbine, VES- vrhovni
komandant Vojske
Jugoslavije (VJ), ponovo
je svraćao u neku kasarnu. U VJ još ima onih koji nanose
štetu njenom ugledu, rekao je komandant L ilić bez stida,
igko je upravo on abolicijom zaustavio krivični postupak
protiv generala optuženog za lopovluk. Svaku vojsku
najbolje odslikavaju njeni komandanti. v.S
Patrijarh u Sloveniji
Unapređenje ekumenskih odnosa
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle
posetiće Sloveniju 16. juna, izvestila je crkvena novin­
ska agencija KAP. Osnovni cilj posete poglavara SPC
jeste susret sa pravoslavnim vernicima i osvećenje no­
vog ikonopisa u pravoslavnoj crkvi u Ljubljani.
Očekuje se da će se patrijarh Pavle, tokom trodnevne
4 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
posete, sastati i ša predstavnicima hri-
šćanskih crkava u Sloveniji i sa slove-
načkim državnim funkcionerima.
Predsednik Biskupske konferencije
Slovenije katolički nadbiskup Alojzi-
je Šuštar pozdravio je dolazak srpskog
patrijarha i izrazio spremnost za raz­
govore. U okviru posete, patrijarh
Pavle će povodom 50. godišnjice
ubistva oko 4000 srpskih rodoljuba u
poslednjim danima Drugog svetskog
rata u Sloveniji posetiti Kočevje,
saznaje se u krugovima SPC.
U Sloveniji, kako navodi agencija
KAP, živi oko 50.000 pravoslavnih
vernika. Arhijerejski namesnik za
Sloveniju, otac Peran Bošković, izra­
zio je zadovoljstvo zbog predstojeće
posete patrijarha Pavla i rekao kako
se nada da će ona doprineti pobolj­
šanju položaja pravoslavnih vernika u
Sloveniji i unapređenju ekumenskih
odao sa ,U sklopu posete Sloveniji,
patrijarh' Pavle će posetiti i pravo­
slavnu parohiju u Kopru.
Savest
na ispitu
Pastiri napustili stado
Delegacija Srpskog građanskog vi­
jeća iz Sarajeva nedavno je boravila u
Beogradu i razgovarala sa patrijar­
hom Srpske pravoslavne c rk veo
položaju pravoslavnih vernika koji su
u Bosni i Hercegovini ostavljeni bez
hrišćanske brige. Tim povodom ogla­
sio se, u ime Crkve, Momir Lečić, šef
kabineta patrijarha Pavla, sa objašnjenjem da "SPC, s;
obzirom na žrtve koje je podnela u dva svetska rata i
sadašnje tragično iskustvo, nikoga ne može naterati da
ostane na ratnom području! ” Svakom svešteniku
ostavljeno je da se upravlja prema svojoj savesti i da
kao slobodna ličnost samostalno donosi odluke da li
će ostati na tim ratnim područjima, izjavio je za Agen­
ciju "Tiker" Momir Lečić. * ^^
Prvo grip, a onda kvar
[Tuženi po drugi put "' ,
nije došao na pretres
Glavni urednik beogradskog nedeljnika "Telegraf"
Momčilo Đorgović 12. aprila po drugi put nije došao
na suđenje po privatnoj tužbi bivšeg direktora "Borbe”
Ivana Mrđena, pa je naredni pretres zakazan ža 23.
maj. Mrđen je tužio Đorgovića zbog "niza neistina"
objavljenih u "Telegrafu" u seriji napisa o vlasničkoj
transformaciji "Borbe", zbog čega je na ime odštete
zbog klevetanja zatražio 100.000 dinara. Na prvom
pretresu u Prvom opštinskom sudu u Beogradu optuž­
eni se nije pojavio "zbog gripa", a sada je njegov ad­
vokat rekao da je Đorgović "na službenom putu i zbog
kvara na kolima nije u stanju da prisustvuje pretresu".
Direktor nedeljnika "Vreme" Ivan Mrđen izjavio je

agenciji Beta da "a priori ne sumnja" u razloge zbog
kojih se Đorgović nije pojavio na pretresu, ali "postoje
to javni spor, iznošenje tako banalnih razloga govori o
odnosu prema javnosti i prema sudu. Očigledno je da
ljudi ovde sve manje veruju da se pravda može ostva­
riti na sudu, pa se sve prepušta čekanju", zaključio je
Mrđen.
10 -17. april 1995.
ne uspe, država će izgubiti oko 200 miliona nemačkih
maraka. Drugim rečima, država ima dovoljno novca
da se upusti u hazard sa gigantima koje je u novim
tržišnim okolnostima posle raspada Jugoslavije
izuzetno teško spasiti i pri tom rizikuje sredstva koji­
ma bi mogla da kupi bar tri "Elana".

Epidemija Rampa za svinje

Preti zaraza
pred vratima Vlada Republike Crne Gore donijela je naredbu o
Trihineloza u Braničevskom okrugu zabrani prometa svinja i proizvoda od svinjskog mesa
koji nijesu tehnički obrađeni, a stižu sa teritorije Re­
Srpski pokret obnove (SPO) upozorio je javnost da u publike Srbije. Naredba je obrazložena pojavom
Braničevskom okrugu vlada opasna epidemija tri- svinjske kuge (poslednjih 10 dana) u nekoliko crno­
hineloze. Prema podacima kojima raspolaže Opštins- gorskih opština, koja prijeti da zahvati čitavu repub­
ki odbor SPO u Požarevcu, do sada je od te bolesti, liku. Opravdano se sumnja daje zaraza unijeta dopre-
koja je praktično neizlečiva, obolelo više od 2000 lju­ manjem svinja iz Srbije, pa je naloženo svim nadle­
di, a ne samo njih 114, kako tvrdi načelnik Braničevs- žnim organima da preduzmu sve raspoložive mjere
kog okruga Miroslav Matković, inače direktor Mesne kako bi se bolest suzbila, uz naglasak da do daljnjeg
industrije u Požarevcu, kaže se u saopštenju SPO. njedna svinja iz Srbije ne smije ući u Crnu Goru.
Matković, kako se tvrdi u saopštenju, nastoji da
sakrije od javnosti istinu zbog činjenice daje ogrom­
na većina obolelih zaražena mesom kupljenim u
društvenim kasapnicama, što svedoči o žalosnom
stanju sanitarnih inspekcija i bezdušnom odnosu pre­
ma zdravlju ljudi.
SPO zahteva hitnu istragu, odgovarajuću kontrolu
namirnica, vrhunski medicinski tretman obolelih i od­
govornost onih koji su skrivali ovu opasnu epidemiju,
neprimerenu i najzaostalijim zemljama u Africi.

"Elan" na tržištu
Ponovo u slovenačkom vlasništvu
Posle prošlogodišnje neuspele avanture sa prodajom
nekada slavnog "Elana", ponos slovenačke industrije
ovih se dana neočekivano ponovo našao na tržištu, i to

PAN TELIĆ
u vidu celokupnog paketa deonica fabrike smučki (i
ostale sportske opreme) iz Begunja. Zagrebačka
privredna banka (trenutni
vlasnik) nudila je (za­

BRANKO
ključno sa 10. aprilom)
deonice za 70.200.115,00
nemačkih maraka. Posled-
nja spektakularna proda­ Kursevi
ja propala je pre nekoliko Centralne banke - srednji kursevi
meseci pošto američki
biznismen albanskog po­ Beograd Zagreb Skoplje LjubUana Sarajevo
rekla Frank Kadriu nije 1 D EM 1,00 3,64 26,68 81,54 110,00
doneo pare. Ali, nije se 1 USD 1,40 5,02 37,42 114,23 155,10
obrukao samo g. Kadriu
već i cela Slovenija, za­ Kursevi u menjačnicama - kupovni/prodajni
jedno sa vladom i Lju­ 1 D EM 2,00/2,20 3,55/3,70 27,20/27,40 80.60/81,20 125/130
bljanskom bankom, koja 1 USD 2,75/3,05 4.90/5,20 37,50/38,50 112.50/113,00
pre koju godinu nije otk­ crna berza* crna ben a* crna berza menjačnice
upila "Elan" za upola
manju svotu, dakle za tričavih 30 miliona nemačkih
Međusobni odnosi valuta
maraka.
100 DIN 168 1.245 3.621
Danas se patriote nadaju da će Drnovšekova vlada
100 KN 59,46 — 741 2.195
imati više takta, te da će se "Elan" konačno opet vrati­
ti u slovenačko vlasništvo, posebno što je država, rec­ 100 MKD 8,03 13,50 —
296
imo, usvojivši zakon o sanaciji mariborskog TAM i 100 SIT 2,71 4,55 33,74 —

Avtomontaže postavila na kocku svoticu "tešku" 100 BHDIN 1,69 2,85 21,10 62,46
između 13 i 15 milijardi SIT. Dakle, ukoliko sanacija * NESTAŠICA DOMAĆE VALUTE

17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 5

 V E L I K l
"Cena razvoda jugoslovenskog braka
bila bi mnogo veća od osvešćivanja. A ta
cena je najveća za obične ljude, čiji bi
životi iznenada bili izloženi neprijatnim
iskušenjima. Pre svega, mnogi će biti u Radoslav Petković
dilemi za koju državu da optiraju, Ju- Sudbina i komentari
gosloveni bi ostali bez domovine, a ras­ "Ninova" nagrada za roman
tuća mržnja, nacionalizam, pa i rasizam godine (1993)
uznemirio bi mnoge ljude, izložio ih na­
Nagrada "Mesa Selimović" za
silju i naterao da se sele...”
M ilan Milošević, V R E M E , knjigu godine
Prvi broj "Vremena", oktobar 1990. "Borbina" nagrada za roman i
knjigu godine , VWim«
U poTpAlubtju
Vladimir Ar
U potpalublju
"Ninova" nagrada
godine (1994)

Jovica Aćin
Najbolji jugoslovenski rock časopis
Gatanja po pepelu
Rock made in Serbia, Croatia, Slovenia, Nagrade "Ivo
Macedonia... "Stanislav VinaveF
Recenzije
Filmovi Stevan Tontić
Intervju Sarajevski rukopis
Noćni život Beograda
"Zmajeva" nagrada za pesničku
Uređuje Petar Luković
knjigu godine (1993)iSt*!!*
NovobtocjiiAciskE
VREME Mihajlo PantiČ r
Novobeogradske priče
"Borbina" nagrada za knjiga * ’#*
godine (1994) I li, i I i

Časopis za najmlađe koji podučava,

I jo š preko
zabavlja i razvija maštu. 40 naslova ISfE
MVreme dece" pomoći će vašoj deci da U pripremi čet
ne zaborave maternji jezik! Javite nam se ako želite
besplatni katalog
Nepostojeća geografija
Kad su slavni bili mali
Napravi sam
Najlepše priče i pesme
Životinjsko carstvo
Stripovi
Uređuje M ila Byford

V I S E O D N O V I N E
USKRSNJI POPUST
!4 !
• < c

cn
ir> VREM E
m m
0 ) Godišnja pretplata 140 dinara

o>
'
■ ■ tili
m-. Želim da se pretplatim na nedeljnik "Vreme":

Ime i prezime_______________
b
Ulica i broj_________________________________
< c

Poštanski broj i mesto.

I— < P O P U S T 2 0
LU CC

Zabave
HR i . , ::;c^o c < VR E M E Zabave
n
‘h fift ! ! >' V § <
CM Godišnja pretplata 40 dinara
i n
I O
CM Želim da se pretplatim na mesečnik "Vreme Zabave":

Pili >co T O Ime i prezime_______________

il|i| S s Q Ulica i broj________________________________________

o o
C D j Z >
Poštanski broj i mesto_

«sQ < S P O P U S T 2 0 %

VR E M E Dece VRCM F
z
f z r
■< s ^
i— o i Godišnja pretplata 24 dinara
O w < r
Želim da se pretplatim na mesečnik "Vreme Dece":
Q - => 3 (0
___ D . Z ^ Ime i prezime____________________________________
c c o < t - J

LU CL O 0 . Ulica i broj______________________________________

9 r ^ - O Poštanski broj i mesto.

r r/J\ c
C 1o0 ^ CL P O P U S T 2 0 %

Pretplatu uplatiti na račun:

NP Vreme - Beograd, žiro račun: 40804 - 603 - 7 - 31530
Kopiju uplatnice/uplatnica zajedno sa kuponom poslati na adresu:
Vreme, Mišarska 12-14/HI, 11000 Beograd, poštanski fah 257
Telefoni za kontakt:
(011) 344 254,334 774,346 936 (Tanja) ili fax 338 662
 SDB otvara krug
Izlazi ponedeljkom
Izdavač: NP „VREME” d.o.o.
V V
Nas covek u
Beograd, Narodnog fronta 45
poštanski fah 257

DIREKTOR: Ivan Mrđen

ZAMENIK DIREKTORA: Vojislav Miloševlć

NEDELJNIK „VREME”
Beograd, Mišarska 12-14
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković
ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Petar Luković
POMOĆNIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Slmonovlć
SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanović

REDAKCIJA:
Hagu
Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Dimitrlje Boarov,
Velizar Brajovlć, Stojan Cerovlć, Aleksandar Ćirić, Šonja Policijsko-špijunski skandal izazvan prebegavanjem
Ćirić, Ana Davičo, Jovan Dulović, Jasna Furtinger, Draško
Gagović, Zmagoslav Herman, Zoran Jeličić, Branka
visokog funkcionera državne bezbednosti sjajan je
Kaljević (kultura), Uroš Komlenović, Predrag Koraksić,
materijal za političku eksploataciju pogotovo pošto je
Miroslav Kos, Goranka Matić (urednik fotografije), Miian
Miloševlć, Roksanda Ninčić, Ivan Radovanović, Dušan dokazni materijal u međuvremenu razvodnjen. Reč je o
Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojlović (svet), Nenad
Stefanović, Hari Štajner, Filip Švarm, Dragan Todorović, aferi smrdljivoj do neba - bila priča istinita ili ne, svejedno
Miloš Vasić, Svetlana Vasović • Mekina,
Perica Vučinić, Ljubomir Živkov
- i to je ono što je strašno
DESK:
riča o Čedomiru Mihajloviću, 45 jedničkom projektu, a tek onda se omakao u

Grafički centar: Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec, Saša
Marković, Vladimir Stankovski, Vesna Vukovljak,
Dušan Šević (urednik)
Lektori: Duška Jovanović, Ljiljana Simić.
Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović
Daktilografi: Milica Bogdanić, Nada Đorđević,
Vera Mirković
NEWS DIGEST AGENCY: •
Duška Anastasijević
DOKUMENTACIJA:
Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)
PRODAJA I PRETPLATA:
Nikola Ćulafić, Saša Janevski, Tatjana Jovanović
RAČUNOVODSTVO: Mirjana Janković
Daniela Vesić (šef),
Rukopisi se ne vraćaju.
Telefoni: 344-254, 334-774, 346-936, Telefaks: 338-662
E-mail: redakcija@vreme.co.yu
MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Milica
Krstanović, Predrag Nedić, Milena Zdravković,
Maša Matijaševlć (sekretarica)
(Narodnog fronta 45/VII, Telefon: 646-070,642-743,
Telefaks: 657-454)
"VREM E KN JIG E": Predrag M arković (urednik),
Brankica M ikić, M ilan P ajević, M iika Vukm irica
(adresa i telefoni Isti kao za Marketing)
PRIPREMA: Grafički centar ‘•VREME"
ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED,
Beograd, Maršala Birjuzova 3
OBRADA TIRAŽA: Data Press
YU ISSN 0353-8028
List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01 -32/91-
01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. tačka 1. aline­
ja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %.
8 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
P
godina, iz Omladinskih brigada
208, Novi Beograd, broj pasoša
CE 064854, broj diplomatskog
pasoša DP 02872, po zanimanju
ovlašćenog radnika Resora državne bezbed­
nosti MUP Srbije, službeni broj 2676, tre­
nutno mesto boravišta nepoznato, poslednji
put viđen u Hagu, Holandija, ima sina koji
živi u SAD, može se ovog trenutka ispričati
samo onako kako se prošle nedelje pojavila
u belosvetskoj javnosti. O tome koliko je
sve to istina, slažu li se podaci i jesu li kvali­
tetni - kasnije.
Priča bi išla ovako: Čedomir Mihajlović
(podaci kao gore), visoki funkcioner Resora
državne bezbednosti MUP Srbije, na istom
položaju od 1990. do dana kada se neov-
lašćeno udaljio sa radnog mesta, što bi bio
10. septembar 1994, bio je bliski prijatelj
Riste Doge, direktora Srpske televizije sa
Pala, čiji je leš prethodne noći nađen u ste-
nju podno motela "Vidikovac" blizu Zvorni-
ka. Mihajlović u svojoj priči kaže da je te
noći shvatio o čemu je reč i rešio da se pov­
uče iz opticaja, jer su, veli, on i rahmetli Ris-
to skupljali materijal o ratnim zločinima u
Bosni i Hercegovini i umešanosti srbijan­
skih tajnih službi i predsednika Slobodana
Miloševića u njih (dokumenta, video-kasete
itd.).
Iskusnom operativcu - koji ne veruje u
koincidencije i nesrećne slučajeve - sve je
bilo jasno: kaže daje znao da su Ristu Dogu
ubili Arkanovi ljudi, a znao je i Arkanove
ljude, pa je došao do zaključka da je Dogo
prvo pod batinama propevao o njihovom za­
provaliju.
BEKSTVO: Da je opreznost važna
stvar u životu dokazuje okolnost da već
narednog dana, 11. septembra, policija upa­
da u Mihajlovićev stan u Omladinskih bri­
gada i pravi pretres. Čedomira ne nalaze na
legalu jer se već sakrio negde, ali, kaže on, u
zapisniku stoji da su privremeno oduzeta
dva pasoša - obični i diplomatski (brojevi
kao gore) - i gotov novac u vrednosti od pre­
ko 1,3 miliona dolara. Odakle Mihajloviću
zapisnik? Iz istog izvora koji ga je ranije,
kako tvrdi, snabdevao krajnje zanimljivim
dokumentima Službe, izvesnog Zorana Vu-
kelića, druga iz detinjstva i - slučajno - šefa
arhive MUP Srbije, koji je, eto baš nekako,
imao "finansijske probleme". Mihajlović
tvrdi daje Vukeliću isplatio oko 7000 dola­
ra za usluge. Materijal - dokumenta MUP i
video-kasete Riste Doge - pohranjivao je po­
stepeno u sef "Invest banke" u Skopju,
pretpostavlja se tokom Mihajlovićevih raz­
nih putovanja po potrebi službe ili na drugi
način. Odakle tolika gotovina u Mihajlov-
ićevom stanu pitanje je koje niko ko se ra­
zume u poslove MUP u ratovima u Hrva­
tskoj i Bosm ne postavlja; podrazumeva se.
Sta radi Čedomir Mihajlović, iskusni op-
erativac, posle toga? Kontaktira holandsku
ambasadu u Beogradu sa predlogom da u
Hagu, kod Međunarodnog tribunala za ratne
zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije,
realizuje svoje investicije iz sefa skoplja-
nske "Invest banke". Kaže Mihajlović: "Du­
boko u srcu verovao sam u tribunal u Hagu.
To je bio glavni razlog zašto sam se obratio
Holanđanima, a ne Amerikancima". Sa pri­
vremenim pasošem koji mu je holandska
ambasada u Beogradu izdala 6. oktobra (me-
ra neuobičajena, ali pravdana strahom da bi
mogao biti ubijen) Mihajlović odlazi u Sko­
pje. Tamo se 10. oktobra sreće sa Hubertu-
som van Sipom, administrativnim činov­
nikom beogradske ambasade; zajedno uzi­
maju dokumentaciju iz sefa "Invest banke" i
odlaze u jednu piceriju, gde se sreću sa služ­
benikom UN koji dokumenta preuzima. Je­
dan holandski funkcioner izjavio je da "nije
zgodno da tako osetljiva dokumenta putuju
diplomatskom poštom, pa smo zato kontak­
tirali UN".
Čedomir Mihajlović stiže u Hag i tamo
17. oktobra počinju saslušanja pred glavnim
tužiocem Ričardom Goldstonom. Sasluša­
nja će trajati "nekoliko neđelja", a Mihajlov­
ić za to vreme živi u stanu koji je obezbedio
Tribunal. Sajmon Lič, britanski policajac i
istražitelj u Mihajlovićevom slučaju, 18. no­
vembra pismeno potvrđuje da je dokument­
aciju primio i da će "originali biti vraćeni
Mihajloviću čim to zatraži". Lič je kasnije
izjavio da su dokumenta bila ustupljena ho-
landskoj službi bezbednosti BVD, koja je 1.
decembra 1994. sa Čedomirom Mihajlov-
ićem - kako izgleda - sklopila neki ugovor o
delu. Dokumenta su predata 12. i 20. janu­
ara 1995, u dva odvojena paketa, potvrđuje
Ričard Goldston.
OKLEVANJA: Tu sada nešto počinje
da ne štima baš sasvim. Da se nešto desilo
na liniji Međunarodni tribunal - holandska
De-Be, svedoči sama —i veoma značajna -
okolnost daje skandal u javnost dospeo ne
iz Holandije. nego iz SAD. Njujorški "Taj-
ms" - koji je prvi dobio celu priču (još u
prošlu nedelju, a može se informisano naga­
đati iz kojih izvora) - prilično pakosno insis­
tira na nejasnoćama u odnosu BVD-Tribu-
nal: te kako su obećali, a nisu vratili doku­
menta; te, zašto su ih dali BVD, a ne M i­
hajloviću; te, ako već nisu postupili po nji­
ma, zašto ih nisu dali Mihajloviću, pa neka
ih on da Holanđanima; te zašto je BVD više
meseci izdržavao Mihajlovića pre nego što
se bilo šta preduzelo na bazi dokumentacije.
koju je on doneo?
A dokumentacija nije neozbiljna - ako je
autentična, naravno. Reč je o službenim ak­
tima MUP Srbije sa potpisima važnih ljudi
(načelnici uprava i sektora) u kojima se
izdaju uputstva za ratne i obične zločine, et­
nička čišćenja, pljačku i ostalo u Hrvatskoj i,
Bosni. Navode se imena Jovice Stanišića
(načelnik RDB MUP), Dragana Višnjića
(nač. V sektora), Radovana Pribićevića (za-
menika načelnika V sektora), Jovana Vlaho-
vića i Dragana Simendića, radnika RDB
MUP Srbije itd. Sadržaj dokumenata još je
nezgodniji - ako je istinit: navodno su dav­
ane instrukcije Željku Ražnatoviću Arkanu
tokom akcija njegove Srpske dobrovoljačke
garde u Bijeljini da "vodstvo SDA, Musli­
mani u MUP i organizatori paravojnih for­
macija budu pohapšeni i prebačeni u Erdut...
Da bi se zaplašilo muslimansko stanovništ­
vo, manji broj treba pogubiti" (str. pov. do­
kument br. 675-11-428-V-8\4-92, od 8. apri­
la 1992). Drugi dokument (državna tajna,
strogo poverljivo br. 778-11-3588-V-78/5-
92, 24. maj 1992) govori o tome kako treba
voditi zarobljeničke logore, kako će deset
agenata biti poslati iz Beograda "da se ras­
porede kao zatvorenici po logorima i zatvo­
rima na vašoj teritoriji" radi skupljanja in­
formacija, a da će još šest agenata sarađivati
sa vlastima Republike Srpske u identifikaciji
i odabiru zatvorenika za prebacivanje u Ju­
goslaviju. U istom se dokumentu savetuje
smanjivanje broja logora na "dva do tri", jer
su zapadne obaveštajne službe već javile
medijima da logori postoje itd. Potpisan je
Jovica Stanišić, načelnik RDB MUP Srbije.
U drugom dokumentu (od 19. novembra
1991, u doba pada Vukovara) Arkanu se
nalaže da ratni plen iz Vukovara podeli: "Za
potrebe jedinice zadržati 2,5 miliona maraka
i 15 kilograma zlata", a ostalo (3,8 miliona
DEM, 375.000 dolara 400.000 švajcarskih
franaka i 38 kila zlata) pošalje tamo gde će
ih preuzeti Čedomir Mihajlović. Zašto se
oklevalo da se po toj dokumentaciji postupi,
pita se njujorški "Tajms".
Pitanja jesu logična; izgleda da se upravo
stoga Čedomir Mihajlović odlučio da rev­
idira svoj stav o "poverenju u Tribunal" i
pobegne iz Holandije u "jednu zapadnu ^
zemlju" koja je - po svemu sudeći - SAD, jer
se saznalo da je tamo tražio politički azil, a
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 9
dobio status izbeglice. Kako je to izveo ne
kaže se, mada se opet može nagađati sa iz-
vesnošću... U svakom slučaju, događaji se od
tada naglo ubrzavaju. Nekoliko dana kasnije,
Rodžer Koen iz "Tajmsa" dobio je priliku da
sa Mihajlovićem razgovara i da vidi do­
kumenta. Izgleda da je i tu bilo nekih okl-
evanja, jer je "Tajms" o svemu sve znao još
prošle nedelje, a tekst je izašao u četvrtak. U
međuvremenu (u sredu) je vašingtonskom
dopisniku Asosijetid Presa puštena ista priča
u elementarnom obliku, bez detalja, i AP je
emituje; kao daje trebalo njujorški "Tajms"
ohrabriti...
BRUKA: Kako "Vreme" saznaje, Čedo­
mir Mihajlović postoji, a postoje i Dragan
Višnjić, Dragan Simendić (mada je to pseu­
donim jednog drugog operativca, Franka Si-
matovića Frenkija iz njegovog kninskog pe­
rioda krajem 1991) i još neka gospoda
pomenuta u dokumentaciji koju je Mihaj­
lović ponudio okolo. Peti sektor RDB MUP
je analitika, mesto gde se skupljaju podaci i
obaveštajna sirovina, a radi donošenja sug­
estija za dalje delovanje. Mihajlović tvrdi da
je Jovica Stanišić "u svakodnevnom kontak­
tu sa Slobodanom Miloševićem"; daje Ar-
kan bio saradnik državne bezbednosti Jugo­
slavije još od ranije; daje MUP Srbije orga-
nizovao, naoružavao i kontrolisao "paravoj-
ne jedinice" i nadzirao sistematsku pljačku
na ratištima za Veliku Srbiju; sve je to bilo
manje-više poznato.
Bilo kako bilo, bruka je pukla. Nekako u
isto vreme đr Radovan Karadžić dobio je - u
svom svojstvu šefa države - od Međunarod­
nog tribunala u Hagu zvanični zahtev za
progon, tj. krivičnu prijavu protiv 19 lica, a
zbog osnovane sumnje da su počinili ratne
zločine. Tu se javljaju neka logična pitanja,
neizbežna u ovakvim slučajevima; naime,
istorija prebegavanja iz jedne u drugu tajnu
službu bogata je i poučna. Rusi su imali
Kima Filbija, Amerikanci Olega Penkovskog
i Igora Guzenka (koji im je slomio mozak
svojim neodređenim pričama o tome kako je
CIA infiltrirana...). Naše službe imale su rel­
ativno malo ovakvih slučajeva, ali je slučaj
Mihajlović krajnje delikatan: očito je reč o
dugotrajnoj aktivnosti i očiglednom umi­
šljaju.Sumnje iskazane u autentičnost doku­
menata do sada su uglavnom formalne pr­
irode (zašto pisaća mašina nije ćirilična itd.).
Politička dimenzija, međutim, tu će biti pre­
sudna: kakav god dokazni materijal bilo ko
na Zapadu dobije o pravoj istini i stanju
stvari na zlosrećnim balkanskim ratištima, to
će uvek biti od manjeg značaja nego diplo­
matska rutina u kojoj je važno razgovarati sa
jakima, a ne sa slabima. Pravda i istina u ovoj
stvari ne zanimaju nikoga. U tom smislu je i
vremenska koincidencija putovanja kontakt-
grupe kod Miloševića sa objavljivanjem Mi-
hajlovićeve priče u "Tajmsu" zapravo od
zanemarljivog značaja. ■ otvorenog saobraćaja. O gubitku položaja za
MILOŠ VASIĆ
10 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
Bosanska grmljavina
Bitka za releje
Cilj ofanzive Armije BiH nije bio zauzimanje naselja već važnih položaja
za kontrolu komunikacija i to u najširem smislu riječi
a releju Paljenik na Vlašiću vijori za­
N stava Republike Bosne i Hercego­
vine; njene dimenzije šu, piše "Oslo­
bođenje", promjera 30 sa 20 metara. To, kao
i smotra jedinica Sedmog i Drugog korpusa
Armije BiH na Vlašiću koje su obišli ko­
mandant Generalštaba generafRasim Delić i
premijer BiH Haris Silajdžić, zorno se mog­
lo vidjeti u informativnim emisijama TV
Sarajevo. Junak dana je komandant Sedmog
korpusa general Mehmed Alagić. "Mislim
daje ovo jedna od najvećih pobjeda do sada.
Odavde, sa ovog mjesta, nude se mogućnos­
ti za naše napredovanje u više pravaca",
poručuje on. Dakle, kao potvrda uspjeha
Armije BiH na Vlašiću postoji i slika i ton.
Nečim sličnim u potkrepljivanju tvrdnji
daje muslimanska ofanziva zaustavljena, da
je Paljenik opkoljen i daje pitanje dana nje­
govog ponovnog preuzimanja, srpska strana
ne raspolaže. Osim šturih i nemuštih saopće­
nja o nastavljanju borbi u tom regionu, dru­
gih informacija nema. No, izjave o Vlašiću
kao "neosvojivoj, svetoj srpskoj planini",
"kapi Bosne" ne ponavlja više nitko od lide­
ra sa Pala, a pojavile su se i tvrdnje da se re-
lej Paljenik, dok je bio u srpskim rukama,
nije koristio, te daje, zapravo, bez značaja.
. DVA PRAVCA: Ofanziva Armije BiH
započela je 20. marta u dva pravca: na Vla­
šiću i na Majevici. Sukobi su intenzivirani i
na nekoliko sporednih ratišta, poput bihać­
kog, koje tokom trajanja primirja stvarno ni­
je ni mirovalo.
Na Majevici je Armija BiH zabilježila
velike početne uspjehe: po podacima nefor­
malnih izvora saznaje se da su njeni pripad­
nici zauzeli uzvišenja Kolijevka, Mala Jeli-
ca, Konjic, dio brda Banj (od posebne tak­
tičke važnosti), te vikend - naselje. Sam relej
na vrhu Stolice našao se gotovo u okruže­
nju; vojnici Vojske Republike Srpske (VRS)
imali su do njega pristup veoma uskim kori­
dorom. Pad te kote imao bi po bosanske
Srbe krajnje ozbiljne posljedice. Ne samo da
onaj tko kontrolira Majevicu ugrožava Kori­
dor i prilaze Tuzli, Bijeljini i Zvorniku već
gubitak telekomunikacijskog tornja za pre-
kodrinske Srbe, pored prekida TV signala,
bitno otežava najveći dio vojnog i civilnog
telefonskog, teleprinterskog, šifriranog i
navođenje artiljerijske vatre po Tuzli, aero­
dromu Dubrave, Kalesiji, radarskom osma-
tranju, elektronskom izviđanju (prisluškiva­
nju) da se i ne govori. Slijedeću ofanzivu Ar­
mije BiH na bosansku Posavinu koja bi
mogla potom uslijediti sa Majevice, VRS
praktično ne bi mogla zaustaviti.
Zbog svega toga, bosanski Srbi su krenu­
li u kontraofanzivu i, po službenim saopće­
njima, nakon što je uzvišenje Konjic pov-
raćeno, Stolice su potpuno deblokirane. Isti
izvori navode i da su Muslimani vraćeni na
početne položaje, te daje smanjen intenzitet
borbi. Izvjesnu potvrdu ovih navoda neki vi­
de u optužbama iz Sarajeva daje VRS kori­
stila kemijsko oružje (plin CS), te da su u kr­
itičnim trenucima u borbama oko Stolica in­
tervenirali specijalni sastavi iz SR Jugo­
slavije. No, ako su bosanski Srbi zadržali
kontrolu nad Majevicom, izgubili su je na
Vlašiću. Činjenica da VRS kuburi sa
ljudstvom, pokazala se presudnom: jed­
nostavno, ne može se suprotstaviti dobro
pripremljenim i koncentriranim udarima
Armije BiH na dva mjesta. Tvrdi se i da su
bosanski Srbi na Vlašiću imali samo jednu
liniju položaja i da odbrana po dubini nije
postojala. Kad su probile tu liniju, musliman­
skim jedinicama je omogućen prodor od oko
70 kilometara u dubinu i formiranje novih
položaja na planini Galica. Armija BiH, tako,
ne samo daje obezbijedila potpunu kontrolu
nad komunikacijom Bugojno - Travnik - Ze­
nica već i pravce nastupanja prema Donjem
Vakufu, Skender-Vakufu i Jajcu i, u krajnoj
liniji, mogućnost spajanja sa Petim korpu­
som u tzv. bihaćkom džepu. Teško je vjero­
vati da do tog spajanja može doći u dogled­
no vrijeme, ali u svakom slučaju položaj Pe­
tog korpusa umnogme će biti olakšan. Ipak,
ukoliko i Hrvatsko vijeće obrane (HVO)
poduzme ofanzivu u Livanjskom i Glam­
očkom polju, za što nakon prošlogodišnjeg
zauzimanja Kupresa postoje svi preduvjeti,
svašta je moguće.
Obnavljanje borbi oko Doboja nakon
zauzimanja vlašićkog platoa, mnogi vide
kao stvaranje pozicija za ovladavanje Ozre-
nom. Naime, taj istureni džep predstavlja po
muslimansku stranu veoma neugodnu prije­
tnju; eventualna ofanziva VRS od Olova pa
dolinom Krivaje i spajanje sa Ozrenom,
odsjekla bi tuzlanski bazen. Međutim, ako bi
Armija BiH zauzela taj prostor (uključujići i
B EZ PR IM IR JA : Šta će tek biti kad okopni sneg
Doboj), bosanski Srbi teško da bi mogli
odražati Koridor.
R E LE JII RAT: Cilj ofanzive Armije
BiH nije bio zauzimanje naselja već važnih
položaja za kontrolu komunikacija i to u na­
jširem smislu riječi. Pripremajući se za rat u
BiH, istu stvar je uradila JNA i bosanski Sr­
bi ujesen i zimu 1991/1992, zauzimajući re­
leje po BiH. Obrazloženje se temeljilo na
"prljavoj propagandi HTV, koji se preko
RTV Sarajevo plasira i gledaocima" (Radi-
slav Vukić, predsjednik regionalnog odbora
SDS Bosanske krajine). Kako se pomenuti
releji nalaze na vrhovima planina sa kojih
mogu kontrolirati cestovne komunikacije u
dolinama, a do njih su izgrađeni putevi, ono
što se desilo u aprilu 1992 ne treba čuditi.
A desilo se sljedeće: blokada telefon­
skog saobraćaja i informativnog sistema
vlasti u Sarajevu i, sa tih visova, artiljerijsko
"raspamećivanje" gradova i cesta koje nisu
bile pod kontrolom dr Radovana Karadžića i
njegovih. Jasno je da kasnije sva njihova
zauzimanja u takvim okolnostima nisu
predstavljala neki veći problem.
Kako malo tko vjeruje u stvarno produ­
ženje primirja tokom ljeta, postavlja se pi­
tanje da li će Armija BiH moći nastaviti sa
daljnim ofanzivnim akcijama, i iskoristiti
prednost steknutu na Vlašiću. Kad je riječ o
propagandnim aktivnostima, nema sumnje
da će se ona, zahvaljujući releju Paljenik,
nastojati maksimalno potencirati. General
Delić najavljuje: "U ovom momentu, prije
svega, pokušaćemo vezama da se spojimo
sa Krajinom. Da medijski pokrijemo Kra­
jinu. Onda, ako bog da i nogom". Vjerojat­
no, u tom kontekstu je bilo i održavnje Sa­
bora građana bosanske Krajine u Sarajevu,
čim su sa Vlašića stigle prve vijesti. Tu se
moglo čuti i da Fikret Abdić ima sljedbenike
i zato što se "u Cazinskoj krajini slabo čuje
Radio BiH, a nema signala TV BiH".
Sef Generalštaba Armije BiH je pozvao
svoje borce i da dobro čuvaju osvojeno.
Naime, dešavalo se i ranije da muslimanske
snage ovladaju određenim teritorijem ali da
ga kasnije izgube. Najupečatljiviji primjer je
prošlogodišnja ofanziva Petog korpusa, čiji
su pripadnici u jednom trenutku zonu pod
svojom kontrolom proširili na preko 300
kvadratnih kilometara. Smatra se da su kas­
nija povlačenja posljedica nedostatka teškog
oružja, ali i nemogućnosti uvođenja svježih
jedinica uslijed nedovoljne logističke podrš­
ke, ali i grešaka u linijama komandovanja.
Kako stvari trenutno stoje teško je reći.
Smatra se da je Armija BiH u toku dvoi-
pomjesečne relativne ratne puze intenzivno
poboljšavala svoju organizaciju i naoruža­
nje. Pored izvjesnih kadrovskih promjena,
uvedene su i organizacione novine, pa se
tako može podičiti i novom formacijom -
divizijom. Pomoćnik komandanta Generalš­
taba Armije BiH general Ramiz Šuvalić
kaže da se iz "faze obrambenog rata prešlo u
oslobodilački", što najavljuje namjeru dalj­
njih ofanzivnih akcija. U godišnjaku Među­
narodnog instituta za strategijska istraži­
vanja u Londonu "Militari Balanas" za 1994
- 1995. stoje procjene da Armija BiH raspo­
laže sa 110.000 vojnika u 78 brigada, 40 ten­
kova (T - 34, T - 55), tridesetak oklopnih
transportera, 40 višecjevnih bacača raketa
(VBR), 300 minobacača od 82 i 120 mm
itd. Mada ima mišljenje da su muslimanske
snage mnogo opremljenije (potvrda se
nalazi i u napadu borbenog helikoptera na
položaje VRS kod Gornjeg Vakufa), otvore­
no ostaje pitanje da li su u stanju da se rav­
nopravno nose sa još uvijek daleko superi­
ornije naoružanim bosanskim Srbima.
AKCIJA I REAKCIJA: Na strani Ar­
mije BiH stoji ljudski faktor. Njeni korpusi
(pogotovo Sedmi, kome je iza leđa Zenica)
imaju se odakle popunjavati što se ne može
reći za jedinice VRS. Prvi Krajiški korpus
VRS, na kome leži teret borbi na Vlašiću,
krajnje je razvučen - u zoni njegove odgo­
vornosti još je i bihaćko ratište. Prinuđen je
tako na defanzivne aktivnosti; za bilo kakve
ofanzivne akcije potrebna mu je pomoć u
ljudstvu, a ona se ne može obezbijediti bez
slabljenja na nekom od drugih ratišta.
Pored toga, VRS ima još jedan problem
- njeni pripadnici su zahvaćeni virusom "ter­
itorijalizacije", što će reći da ne pokazuju ni
želju ni volju da se bore van matičnih atara.
Jedan od primjera da to može biti više nego
unosno, ali i bezbjedno, iznosi predstavnik
za štampu UN Aleksandar Ivanko za
brigadu na Ilidži. Po njegovim riječima, UN
smatraju da se nekih 1500 vojnika koji čine
tu brigadu uglavnom bavi pucanjem na avi­
one koji prenose humanitarni teret, oti­
manjem vozila od personala UN i novinara,
krađom oružja i radio aparata od mirovnih
snaga i hapšenjem humanitarnih radnika.
"Čak i bosanski (srpski) oficiri na Lukavici
opisuju Ilidžu kao da je strana teritorija",
kaže Ivanko.
Inače, uz ove probleme, upućeni kažu da
je rukovodstvo sa Pala veoma podozrivo pre­
ma vrhu VRS nakon raskola Beograd - Pale.
Trenutno je tretiraju kao nužno zlo bez koga
se ne može, ali usput neprestano jačaju poli­
cijske snage i u pojedinim brigadama na ko­
mandne pozicije dovode ljude po isključivo
političkoj podobnosti određenim liderima.
Kakve će reakcija VRS biti na ofanzivu
Armije BiH? Zauzete teritorije velik su pre­
govarački dobitak za Sarajevo. Predsjednik
BiH Alija Izetbegović uvjetuje produženje
primirja priznanjem međunarodnih granica
BiH iz Srbije i da dr Radovan Karadžić pri­
hvati mirovni plan kontakt-grupe. Susret
Muhameda Filipovića, ambasadora BiH u
Švicarskoj i predsjednika Srbije Slobodana
Miloševića, bez obzira na konkretan rezultat
razgovora, predstavlja daljnje slabljenje po­
litičkih pozicija bosanskih Srba. Valja zato
očekivati njihovo nastojanje da povrate iz­
gubljene teritorije zarad ponovnog utvrđiva­
nja pregovaračkih pozicija. ■
FILIP ŠVARM
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 11
O P ŠTE R A ZO Č A R E N JE : Ćien Čičen i ruski izaslanik Zotov
Diplomatska očekivanja
Radovi na putu
^^^arenje povodom posete Kineza i kontakt-grupe
davno se ne pamti daje neki inostrani
gost dočekan u Beogradu sa toliko
počasti kao Ćien Čičen, potpredsed-
nik vlade i ministar inostranih poslova Kine.
Punih pet dana, od subote do srede, režim­
ski listovi su ispunjavali udarne stranice hva-
lospevima "najmnogoljudnijoj zemlji sveta",
koja u vezi sa ratom ima "nepri strasan stav"
i sa kojom nas veže "tradicionalno prijatelj­
stvo". Neumorno je ukazivano da je reč-o
"poseti najvišeg ranga u poslednjih nekoli­
ko godina", strogo u funkciji "kineske po­
drške miroljubivoj politici Srbije i Jugoslavi­
je", i opetovano naglašeno da "Peking želi
razvoj saradnje sa SRJ". Najuporniji lajtmo-
tiv u toj reci sopštenja, zdravica i konferen­
cija za štampu bilo je, naravno, pitanje
sankcija. "Kina je jedina stalna članica Saveta
bezbednosti koja nije glasala za rezoluciju
757 o nametanju nepravednih sankcija", pod-
setio je Tanjug u nedelju, na dan Ćienovog
dolaska, i otvoreno rekao da "Beograd oče­
kuje da bi Kina mogla aktivnije podržati ini­
cijativu da Savet bezbednosti ukine sankcije
protiv Jugoslavije".
PREVOD GOVORA: Obazrivo se,
međutim, prešlo preko nekoliko činjenica:
prvo, da je Kina samo nekoliko dana uoči
posete uspostavila diplomatske odnose sa
Bosnom i Hercegovinom (koju je odavno
priznala); drugo, daje visoki gost iz Pekin­
ga u Beograd stigao preko Zagreba; treće, da
se Kina prošle nedelje nije uzdržala prilikom
glasanja o rezoluciji Saveta bezbednosti UN
12 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
broj 981 (o novom mandatu Unprofora) u
kojoj se ne pominju sankcije, ali se eksplic-
itno podržava plan kontakt-grupe i govori o
međusobnom priznavanju svih država nas-
talih cepanjem bivše Jugoslavije.
, Da domaćinova očekivanja stoje u pril­
ičnom neskladu sa pravim ciljem posete
postalo je jasno u ponedeljak, prilikom ob­
raćanja Ćien Čičena spoljnopolitičkim od­
borima Savezne skupštine. To obraćanje je
trebalo da se uživo emituje preko RTS; kada
je, neposredno uoči emitovanja, stigao pre-
vod unapred pripremljenog Ćienovog govo­
ra, prenos je, kažu izvori "Vremena", na br­
zinu otkazan. Nije ni čudo: iz govora se, na
opšti užas, jasno videlo da Kina očekuje da
SRJ prizna Bosnu i Hrvatsku. Istina, Ćien je
na samom kraju pomenuo i nešto o tome da
se sankcijama ništa ne rešava, ali nije insis­
tirao da budu odmah ukinute. "Sankcije treba
oslabiti", rekao je on, a što se tiče ukidanja
"to ćemo tek videti". Ipak, nije došlo do skan­
dala: zahvaljujući kreativnim naporima
ovdašnjih propagandista, Ćienov govor je u
Tanjugovom izveštaju prekomponovan tako
da svakom čitaocu i gledaocu bude jasno da
sankcije treba odmah i bez ostatka ukinuti.
Ako je pre dolaska Ćien Čiena mogao ne­
čemu da se nada, oko svrhe posete kontakt-
grupe nije bilo neizvesnosti: predstavnici
SAD, Rusije, Engleske, Francuske i Nemačke
došli su sa "poslednjom ponudom", koja se
svodi na to da bi, u zamenu za priznavanje
Bosne, Srbija i Crna Gora mogle da računaju
na delimičnu suspenziju trgovinskog embar­
ga, i ništa više. Prema tom predlogu, među­
tim, uvoz nafte bi ostao pod režimom sankci­
ja, kao i devizna sredstva na stranimračunima.
OPŠTA FRUSTRACIJA: Nismo oče­
kivali da ćemo postići neki veliki napredak,
ali vam mogu reći da Miloševićeva reakci­
ja na naš predlog nije bila naročito pozitiv­
na", poverio se jedan član kontakt-grupe
posle višečasovnog razgovora sa srpskim
predsednikom. Prema istom izvoru, Milo-
šević je tražio totalno skidanje sankcija, a u
zamenu je dozvolio mogućnost da u dogled­
no vreme prizna fantomsku "Bosanskoher-
cegovačku uniju", koja za sada postoji samo
u mirovnom planu koji Radovan Karadžić
uporno odbija da potpiše. O priznavanju Re­
publike Bosne i Hercegovine nije hteo ni da
čuje. "Ne verujem da ćemo se skoro vraćati
ovamo, ni grupno ni pojedinačno", rečeno je
na odlasku kontakt-grupe iz Beograda. Čla­
novi delegacije potom su se uputili u Zagreb,
odakle je trebalo da odlete u Sarajevo. U to­
me su ih, međutim, sprečile Mladićeve tob-
džije, odbijanjem da daju garancije da neće
pucati na njihov avion prilikom sletanja na
Sarajevski aerodrom. Umesto toga, Karadžić
im je velikodušno ponudio da koriste kopn­
eni put, preko Zvornika i Pala. Ponuda je
glatko odbijena. Odbijanje bosanskih Srba da
dozvoli kontakt-grupi posetu Sarajevu tu­
mači se Karadžićevom frustracijom zbog sve
veće međunarodne izolacije u koju ga drže
Beograd i tzv. svetska zajednica.
Frustracija je, po svemu sudeći, opšta.
Tri godine posle početka rata u Bosni, niko
nije dobio ono što je očekivao: ni zaraćene
strane, ni njihovi sponzori, ni mirovni po­
srednici. Na konferenciji za štampu, pril­
ikom oproštaja sa Miloševićem, članovi
kontakt-grupe su rekli da su "trasirali put ka
miru". Očigledno će proći dosta vremena
dok taj put konačno ne bude pušten u sao­
braćaj. ■
DEJAN ANASTASIJEVIĆ

Odgovori Beogradu
Delikatnost problema objasnio je lord Oven u form i aforizma: Najveći problem je kako da
se obezbedi legitimno pravo na autonomiju, a da se istovremeno datom autonomijom ne
pothranjuju ambicije za secesiju. Secesionisti žele onu vrstu autonomije
koja bi obavezno vodila ka otcepljenju
krpski politički vrh i lideri kos-
kovskih Albanaca imaju isti prob-
|lem - objasniti onima kojima su
Pto obećali da su "jedinstvena Sr­
bija", u srpskom, i "nezavisno
Kosovo", u albanskom slučaju, leksički kru­
ti, a da praktično mogu biti vrlo rastegljivi
pojmovi.
Srpski predsednik Slobodan Milošević i
lider kosovskih Albanaca dr Ibrahim Rugo­
va imaju najmanje još jedan zajednički pro­
blem - pritisak radikalne opozicije koja je
uvek spremna da ih podseti na maksimalis-
tička obećanja koja su dali, a svako odstu­
panje od obećanja da kvalifikuje kao izdaju
nacionalnog interesa ili nesposobnost da se
rečeni nacionalni interes ostvari.
Ali, problem Kosova dolazi na red. Beo­
gradu je jasno stavljeno do zananja da je
skidanje sankcija uslovljeno i rešavanjem
kosovskog pitanja. U jednom odgovoru
američkog presednika Klintona kosovskim
lobistima kaže se da Sjedinjene Države ne
podržavaju nezavisnost Kosova. Delikatnost
problema u formi aforizma objasnio je ko-
predsednik Konferencije o Jugoslaviji
lord Dejvid Oven u intervjuu datom kos­
ovskom nedeljniku na albanskom jeziku
"Kohi": "Najveći problem je kako da se
obezbedi legitimno pravo na autonomiju, a
da se istovremeno datom autonomijom ne
pothranjuju ambicije za secesiju. Secesion­
isti žele onu vrstu autonomije koja bi
obavezno vodila ka otcepljenju, dok union­
isti nude toliko malo autonomije koja bi ga-
rantovala ostanak u okviru države".
Slabašna opozicija u okviru albanskog
nacionalnog bloka započela je kritiku svog
vodstva (i rukovodstva Republike Albanije)
kao da je autonomija već prihvaćena. Aka­
demik Redžep Ćosja to je već nazvao
praznim sadržajem oko koga će se gubiti
vreme, a vodeći albanski političar Titove
epohe, Mahmut Bakali zalaže se za de­
maskiranje "sponzora ideje o autonomiji"
koja je izdaja nacionalnog cilja ujedinjenja
sa Albanijom. Osnovna dilema srpske
opozicije je da li da vrši pritisak na vlast, ili
Kosovo
da sama ponudi rešenja. Od prve namere,
materijalizovane reanimacijom Srpskog
pokreta otpora na čijem je talasu neza­
dovoljstva Slobodan Milošević osvojio
vlast, prešlo se na ovo drugo, konstruk-
tivnije i rafiniranije delovanje. Pokret otpora
uspeo je da oko programa za Kosova okupi
srpske nacionalne opozicione partije i in­
teligenciju i da za početak inicira save-
tovanje o nacionalnoj i državnoj politici na
Kosovu i Metohiji.
U kosovskoj dramaturgiji poslednjih
dana najznačajnija su tri momenta. Aka­
demik Mihailo Marković, nekadašnji ide­
olog vladajuće srpske partije i srpski čovek
čije se ime najčešće pominje u vestima o
kontaktima Srba i Albanaca, izjavio je da se
u dijalogu dva naroda može raspravljati i o
teritorijalnoj autonomiji. Potpredsednik
srpske vlade dr Ratko Marković obelodanio
je da Vlada priprema Predlog privremene
statutarne odluke za Kosovo i Metohiju u
koji će biti ugrađen mehanizam za onemo­
gućavanje majorizacije Srba. Najavljenim
dokumentom omogućiće se konstituisanje
pokrajinskih organa, a onda će pokrajinska
skupština doneti statut Autonomne pokra-
june Kosovo i Metohija, otkriva Marković.
Ipak, upozorio je, sa statutarnom odlukom
neće se žuriti budući da veliki deo albanske
populacije na Kosmetu bojkotuje i dalje
državu Srbiju i njene ustavne institucije. De-
limičnim otkrivanjem paketa kompromisa
srpska strana je uzdržano, ali ipak frontalno
krenula prema Albancima i otkrila bok
opoziciji. Predsednik Republike Albanije
Sali Beriša poštedeo je neugodne situacije
albanski politički vrh sa Kosova najavom da
njegova država nije za promenu granica,
kurtoaznom pričom o želji za srpsko-al-
banskom kooperativnošću i konkretnim
pozivom Grčkoj da posreduje u srpsko-al-
banskom dijalogu.
Na molbu redakcije "Vremena" da pro-
komentarišu poslednje ponude srpskih vlas­
ti i mogućnost srpsko-albanskog dijaloga
odazvali su se prof. Fehmi Agani, potpred­
sednik vodeće albanske političke partije
Demokratski savez Kosova (DSK), Milorad
Jevrić, poslanik Srpske radikalne stranke
(SRS) iz Prištine, Azem Vlasi, poslednji au­
tentični albanski političar epohe socijalizma,
i Ljubiša Vučić, predsednik Regionalnog
odbora Demokratske stranke Srbije (DSS),
za Kosovo i Metohiju.
Dr Fehmi Agani (DSK)
Za dijalog
neophodan i treći
Ako smo svesni da se stvarno rešenje
može postići jedino mirom i sporazume-
vanjem, zašto odugovlačiti sa dijalogom?
Nije da ovom prilikom govorimo o pret­
postavkama, implikacijama, limitima dijalo­
ga. Jasno je, međutim, da sistematski držav­
ni teror na Kosovu koji ovih dana eskalira,
kao i želja i namera zvanične Srbije da se
eventualno razgovara sa Albancima kao u
opkoljenom i masakriranom Sarajevu, pod
pritiskom koji iznuđuje pristanak, faktički
razara mogućnost eventualnog dijaloga. Kao
što ne može voditi uspešnom dijalogu i ig-
norisanje prava i želje Kosova i Albanaca da
se kao federalna jedinica u svojstvu u kojem
je Kosovo bilo, i kao jedan od većih naroda
ranije Jugoslavije, i sada u uslovima raspada
te Jugoslavije ponovo samoopredele. Svesni
smo ograničenih mogućnosti, da ne kažemo
nesposobnosti, današnje zvanične Srbije da
išta značajnije učini u pravcu rešavanja pi­
tanja Kosova.
Jasna opredeljenost Albanaca za mirno
rešavanje pitanja Kosova, realni interes Sr­
bije da se to postigne, podrška međunarodne
zajednice za iznalaženje mirnog rešenja i
nastojanje Albanije u tom smeru predstav­
ljaju osnovu i ohrabrenje za dijalog i spora-
zumevanje. Dijalog je moguć uz učešće
međunarodne zajednice, i to ne samo kao
posmatrača. Ne vidim razloga da se od toga
strahuje. Pretenzija da je kosovo unutrašnje
pitanje Srbije neodrživa je. I faktički, i ►
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 13
činjenično, i principijelno. Politička sudbina
jednog naroda ne može biti unutrašnja stvar
drugog naroda.
Predsednik Beriša je i od Grčke zahte-
vao da pomogne u ostvarivanju dodira
između Beograda i Prištine, Što je apel oni­
ma koji mogu pomoći da to i učine. Naravno
da su stvarno posredovanje i međunarodni
pritisak koji će, izgleda, jednom biti neop­
hodan, mogući jedino posredstvom znača­
jnih međunerodnih institucija.
Viđenja i predloži - nazovimo ih tako -
koje su ovih dana izneli akademik Mihailo
Marković i dr Ratko Marković, potpredsed-
nik srpske vlade, upravo ukazuju na os­
novnu smetnju u traženju rešenja za Koso­
vo. Ne radi se o slabostima njihovog izlo­
ženog koncepta, kojih ima napretek. Aka­
demiku Markoviću, koji insistira na teritori­
jalnoj autonomiji za Kosovo, može se pre­
dočiti daje svojevremeno u jednom intervj­
uu za prištinsko "Jedinstvo" izjavio da se on
protivi svakoj autonomiji za Kosovo, ali da
je zbog međunarodnih konsideracija prihva­
tio teritorijalnu autonomiju, jer budući da je
ona "dovoljno širok i dovoljno neodređen
pojam", može se relativno lako dobiti sve
što gospodin Ratko Marković reče u Skupš­
tini Srbije ili u intervjuu novosadskom
"Dnevniku", u izlaganjima u kojima se kre­
tao od netačnog do besmislenog. Međutim,
oba gospodina Markovića insistiraju na au­
tonomiji i njenim modalitetima kao pred­
metu eventualnog razgovora, pretpostav­
ljaju nespornom aneksiju Kosova, rešenje
traže u okvirima Ustava Srbije iz 1990. god­
ine, donetog bez Albanaca i protiv njih.
Ustava koji Albanci smatraju konstituciona-
lizacijom nasilja i hegemonije, koji u pot­
punosti ignoriše novu realnost "na albanskoj
strani" na Kosovu, koja je politička, ali i
ustavna i institucionalna. Upravo to jeste i
biće, možda za dugo, osnovna smetnja even­
tualnom dijalogu na Kosovu.
Azem Vlasi
Ništa ispod
nivoa 1974.
Na Kosovu se stvari, na žalost, odvijaju
tako daje sve teže verovati u neko razumno
rešenje koje će se pronaći u dogledno
vreme. Vlast i opozicija u Srbiji utrkuju se u
zaoštravanju kursa prema Albancima. S
druge strane, Albanci su se toliko osvestili
da neće ni po koju cenu prihvatiti da budu
gurnuti ispod nivoa i pozicije koja je bila
dostignuta Ustavom iz 1974. godine. Ne
mogu ni zaboraviti da se na njihove mirne i
demokratske zahteve i nastojanja da sačuva­
ju autonomiju koja im je bila garantovana
važećim ustavom pre šest godina odgovori­
lo silom. To je bila lekcija drugim feder­
14 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
D IJA LO G JE JO Š DALEKO: Priština
alnim jedinicama i razlog što su one po­
tražile spas u osamostaljivanju, odnosno to
je razlog krvavog raspada Jugoslavije. Onda
su putem osamostaljenja krenuli i Albanci.
Srpska politika, usmeravajući sve napore
da potisne Albance u zapećak i tretirajući ih
kao marginalnu nacionalnu manjinu, zapada
u teške protivrečnosti i iskušenja jer radi,
kako se to kaže, "ćorav posao".
Na srpskoj političkoj sceni Kosovo se i
dalje koristi za međusobna politička razra­
čunavanja i smicalice u borbi za vlast.
Opozicija kritikuje vlast što nije još više
uradila da Kosovo postane srpsko i što su
Albanci još tu, što žive, rade, čak imaju i
para. Vlast na te kritike odgovara novim
masovnim hapšenjem Albanaca, nekon-
trolisanom primenom sile, represijom i
pljačkom. Sve to Albance učvršćuje u
uverenju i odlučnosti da se spor može naći
samo u osamostaljenju. Tako su pogažene
poslednje šanse za neka eventualna kompro­
misna rešenja.
Problem sa Albancima na Kosovu srps­
ka politika višestruko zaoštrava: nacionalno
nas nastoji do kraja obespraviti pravdajući to
stavom da smo nacionalna manjina koja
"može" imati samo neka prava u pogledu
upotrebe jezika i negovanja kulturne
tradicije. Dakle, onoliko koliko nijedna
država ne može zabraniti makar da ova i to
pokušava da sputava. Kao političko rešenje
zagovara se zbog međunarodnog faktora
nekakva "teritorijalna autonomija" koja
zapravo nema nikakav politički sadržaj što
znači da se svodi na geografski, a ne na poli­
tički pojam. Čak i pri takvom prilazu, glavna
je preokupacija kako konstituisati nekakvu
"pokrajinsku skupštinu" u kojoj će manje od
10 posto Srba na Kosovu više težiti nego 90
posto Albanaca! To ne samo da je apsurd
već, rekao bih, namerni cinizam!
Osim toga, problem je što su Albanci
kao građani teško diskriminisani. Bez obzira
šta piše u Ustavu i zakonima Srbije, Albanac
je pred šalterima srpske vlasti šikaniran i
građanin koji malo koje pravo može ostvari­
ti ako ne podmiti. Kada se sve to ima u vidu,
smešne su tvrdnje te vlasti da su za sve krivi
Albanci što ne poštuju i ne priznaju zakone
Srbije. Treba se zapitati po koju cenu bi
Srbi, bilo gde, pristali na takav odnos i trpe-
li takvo stanje?
Svi napori relevantnih političkih snaga u
Srbiji usmereni su na radikalnu promenu et­
ničke strukture Kosova. To nije ništa novo.
Svi takvi napori poslednjih sto godina Srbiji
su se vraćali kao bumerang. Radikalna pro-
mena etničke strukture (sada se kaže posti­
zanje "etničke ravnoteže"), je nemoguća te
se upravo zbog toga srlja u otvoreno zago­
varanje genocida kojim bi se "sačuvala" ter­
itorija Kosova, ali bez Albanaca, ili sa što
manje njih. Da se ne radi samo o radikalnim
ekstremistima, pokazuje i nedavno održan
"naučni skup" u Prištini o demografskim
kretanjima, koji je finansirala srpska vlada.
Sila i represija mogu da izmuče jedan
narod, ali na duže staze ona se ne isplati i
vraća se kao bumerang. Kad - tad!
Zato bi ipak trebalo dati šansu politič­
kom dijalogu i demokratskim sredstvima u
rešavanju kosovske krize.
Ljubiša Vučić (DSS)
Kompleks
krivice socijalista
Sve staje u formulu: razgovori da, pre­
govori ne. Ali ni razgovori koji se tiču nji­
hove sudbine ne mogu otpočeti bez konsul-
tovanja ovdašnjih Srba. Na žalost, vlasti up­
ravo to spremaju. To dokazuje ofanziva
JUL, koju vlast medijski blagosilja, formira­
nje opštinskih odbora SPS u etničkim al­
banskim opštinama i napad na demokratsku
i nacionalnu opoziciju, posebno na Demo­
kratsku stranku Srbije. Našu stranku socijal­
isti optužuju da, navodno, želi da deli Kos-
met sa Albancima, iako su naši programski
stavovi poznati: pogađanja oko teritorije
nema, a ukidanje autonomije je osnov za
rešavanje kosovskog pitanja. Teritorijalna
autonomija je, prema tome, iznad i mimo
prava Albanaca koja se ne mogu steći
brojnošću. Nužni dijalog nije moguć, jer Al­
banci pod firmom borbe za ljudska prava
žele da osvoje teritoriju i njih sada ni vlast
ne interesuje.
Našu stranku izjave dr Ratka Markovića
ne interesuju, jer on rešenje traži u pokrajini.
To je iluzija koja dokazuje da socijalisti ne
znaju da se bore za državne i nacionalne in­
terese Srba. Apsurd je da dr Marković kao
ustavotvorac i akademik Marković kao
ideolog garantuju Albancima teritorijalnu
autonomiju.
Socijalisti žele da pokažu kako oni,
navodno, imaju rešenje i da nisu zaboravili
na ovaj problem. Novi napad na DSS i na­
cionalnu opoziciju otkriva kompleks krivice
socijalista.
Milorad Jevrić (SRS)
Znaci vraćanja
unazad
Socijalizam i socijalističke partije ne-
okomunističke provenijencije nemaju recept
za rešavanje kosovskog pitanja. U rešavanju
kosovskog pitanja Milošević je postigao
neke rezultate, ali je zastao na pola puta.
Sada se primećuju znaci vraćanja unazad i
kod njega i kod JUL, koji za Kosovo
predstavlja Glupog Avgusta. Vraćanje Šip-
tarima pokrajine i u najrudimentarnijem
vidu vodi potpunom iseljavanju Srba sa Ko­
sova. Onaj ko se zalaže za ponovno vraćanje
pokrajine zalaže se za prodavanje Kosova
Albaniji, jer je pokrajina samo prva stepeni­
ca na putu ka samostalnoj albanskoj državi i
otcepljenju od Srbije. Nadam se da srpski
narod to neće dozvoliti.
Restauracija pokrajine ne sme se odo-
pustiti iz paradigmatskih razloga, jer se
njome stvara model za nastajanje i drugih
pokrajina na srpskom tlu. Rešenje nije ni u
stvaranju dva regiona umesto sadašnje
pokrajine, kako to predlaže deo opozicije,
jer bismo umesto jedne pokrajine dobili dve
i tako srpske okruge žrtvovali za šiptarske
regione. Osnovni cilj državnopravnog
preuređenja Srbije jeste potpuno ukidanje
pokrajinske autonomije.
Razgovore i dogovore sa predstavnicima
Albanaca ne treba započinjati pre donošenja
Zakona o državljanstvu i tačnog utvrđivanja
onih koji ovu državu priznaju i prihvataju za
svoju. ■ 8 godina. Morate znati da u januaru i febru­
PRIPREMILI: PERICA VUČINIĆ
VIOLETA OROSI (AIM)
Skupština Srbije
Sablasni dijagram
Prosudite sami: da li petogodišnju nesmotrenostjednefuriozne politike jasnije
osvetljava opoziciono osporavanje ili ministarska odbrana rezultata
Marjanovićeve vlade
smi dan rada Prvog redovnog za-
O sedanja Skupštine Srbije, 12. aprila,
dok su dolazile vesti da se Milošević
opet razišao s kontakt-grupom, završen je
dijalogom jednog opozicionog poslanika i
dvojice ministara u kome se, voljno ili ne­
voljno, došlo do rekapitulacije nesumnjivo
pogubnog petogodišta srpske državne poli­
tike, koja je nesmotreno srljala iz štete u
štetu i previđala rizike. Paradoks je bio samo
u tome što gotovo da nije bilo jasno da li di­
menzije te politike jasnije osvetljava opozi­
ciono osporavanje ili činjenice koje iznose
ministri u odbranu pozitivnih rezultata Mar­
janovićeve vlade.
Ovo zasedanje započeto je 28. marta, na
Dan državnosti, uspostavljen 1989. godine,
što je svojevremeno proklamirano kao po­
četak novije srpske istorije, a upravo je
1989. ovde pominjana kao poslednja pri­
vredno uspešna godina i kao početak kraha.
Veroljub Stevanović, poslanik:
Sve što vi branite i čak neukusno i kra­
jnje neargumentovano činite, zasnivate na
poređenju vas i vaše sadašnje vlade i opet
vas i one vaše bivše vlade.
Dakle, poredite se sa samim sobom, sa
svojim bivšim ja, sa osmišljenim i satanski
napravljenim haosom, koji ste režirali do u
detalje, opljačkali gotovo sve u Srbiji,
obogatili se, naravno, nagradili pojedince na
čelu sa Šainovićem i sada - gle cinizma -
njih, odnosno to vreme, to ludilo, taj satans­
ki napravljeni haos, uzimate za poređenje
pri analizi ove vlade...
Šta, gospodo, podrazumevate pod oživ­
ljavanjem proizvodnje? Šta se to kolosalno
desilo u industriji? Nigde ništa, sem u iz-
veštaju Vlade. Gde je, gospodo, proizvodnja
povećana za 30 odsto? U odnosu na šta? Da
ne mislite možda na "SartridM? Nije tu gos­
podin Matković da kaže šta je učinjeno,
osim na sva zvona objavljene prerade starog
gvožđa...
Niste li možda mislili na moju "Zasta­
vu"?...
Plan proizvodnje za Fabriku automobila
u 1995. je 20.000 jedinica, što je manje od
10 odsto od ostvarene proizvodnje od pre 7-
aru ove godine nije radilo ništa, u martu je
proizvedeno 900 automobila katastrofalno
nekompletnih, pa se slobodno može reći đa
je to zločin prema kvalitetu i da to nema ni­
kakvog smisla...
A gde smo sada i kuda idemo. Znam,
reći ćete: krive su sankćije. Posle će biti
krive posledice sankcija, pa posledice pos-
ledica sankcija i tako redom...
Pitam vas, gospodo, možemo li da izvo­
zimo u zemlje Evrope i kada ćemo moći.
Odgovorite mi jasno jesmo li spremni (za
vreme) kada se ukine embargo, kada ćemo
biti spremni i da li imamo overene, i od
koga, svetske standarde kvaliteta ISO 9000,
bez kojih nema izvoza u zemlje Evrope!
Nemamo, naravno, pitanje je i kada ćemo
imati, izvozićemo samo jeftine sirovine i još
jeftinije poluproizvode...
Logično, gospodo, iz ovoga sledi ili iz­
vire pitanje: ko nas posvađa sa ovim zem­
ljama, ko nas gurnu na stranputicu van civi­
lizacije? Odgovor je, naravno, jasan - onaj
koji je to jedini mogao, onaj u čijim je ruka­
ma sve...
Ministarstvo za saobraćaj i veze je pri
izradi budžeta pismeno tražilo od Ministar­
stva finansija 680 miliona za - naglašavam -
zaustavljanje sunovrata u svim sferama koje
pokriva Ministarstvo. Vlada se, naravno,
opredelila za policijsku državu, jedna treći­
na budžeta otišla je za MUP Srbije, a ovo
ministarstvo je dobilo samo 20 odsto od
zahtevanog, tačnije 136 miliona...
U odgovoru na moje poslaničko pitanje
u kakvom je stanju železnica, dobio sam
odgovor iz koga se vidi daje stanje katastro­
falno, da su sve pruge, svi gornji slojevi pru­
ga stariji od 30 godina, a da je dozvoljeno
20, da je 80 i više posto lokomotiva imobil-
isano, da je 60 odsto tunela i mostova
neupotrebljivo i daje samo na sedam pruga
dozvoljena brzina kretanja preko 100 kilo­
metara na sat. To su, gospodo, vaše brze
pruge.
Činjenica je, gospodo, daje za saniranje
stanja na železnici neophodno preko 10 mil­
ijardi dolara, daje svake godine potrebno
uložiti u pruge preko 300 miliona maraka za
kapitalni remont 200 kilometara pruga, što
se svake godine mora uraditi kako bi se
zatvorio ciklus za 20 godina. A vi priznajete
da ste uradili 50 kilometara. Pa to je, valjda,
samo jedna četvrtina neophodnog...
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 15
OskarFodor;
ministar u Vladi Srbije:
Dame i gospodo, poštovani poslanici,
mislim da ćemo se još družiti po ovom pi­
tanju jedno tri nedelje, a vreme je da neke
stvari stavimo na svoje mesto...
Vi znate da kod nas proizvodnja ne­
prekidno pada od 1989. godine i to negde od
prvog kvartala neprekidno ujednonftiizu od
četiri godine je ta industrijska proizvodnja
padala.
Sankcije, odnosno embargo je zaveden
tek 1992. godine... Za vreme embarga od
1992. na 1993, pa do januara 1994.
nastavljen je taj pad industrijske prizvodnje.
Ako hoćete, to se vrlo lako može videti
(vadi iz džepa, razvija kao mapu i pokazuje
grafikon), navikli smo već da nam se poka­
zuju papiri sa ove govornice... (dobacivanja
iz sale u kojima se razaznaje da se poslanici
sećaju dijagrama suprotnog smera koje je
svojevremeno pokazivao predsednik srpske
vlade D. Zelenović)...
Tek ovde, gde je zelena linija (pokazuje
na jednu od prelomnih tačaka na grafikonu)
ovde je bio embargo (žagor)...
Zato i pokazujem ovo, jer ima nekih koji
su se posvađali s aritmetikom, pa ako arit­
metika ne ide, može i u stripu da se vidi...
Industrijska proizvodnja u celini je od
prvog kvartala 1989. godine, što možemo da
računamo kao istorijski vrh onoga što je u
Srbiji postignuto, pala u prvom kvartalu
1994 u celini, negde na 28 i 29 odsto...
(galama, zvono, prekidanja)...
Prvo se radilo o upadu u monetarni
sistem, onda je došlo do otkazivanja me­
đusobnih isporuka između republika bivše
Jugoslavije, onda se raspao SSSR...
U međuvremenu raspala se Jugoslavija u
celini, izbio je rat, u isto vreme je na
svetskom tržištu vladala recesija i to je onaj
niz neprekidnog pada koji sam prikazao...
Neoboriva je činjenica daje proizvodnja
u Srbiji od prvog kvartala 1994. do prvog
kvartala 1995. porasla za više od 30 proce­
nata... Neke delatnosti su u međuvremenu
trpele i trpe i sada od embarga i to jako teško
podnose. To je pomenuti slučaj "Zastave" i
još nekih.
Industrija saobraćajnih sredstava je '94.
godine, u ovo doba negde, radila sa 3,5 ods­
to svog istorijskog vrha koji je bio dostignut
1989. godine... Vi znate da "Zastava" sada
ima plan oko 20.000 automobila i instalisani
kapacitet za oko 250.000-280.000 automo­
bila, ali čak i da se poveća proizvodnja,
nema kome da se proda, jer kupovna snaga
tržišta je data veličina i ako bi se i povećala
proizvodnja, ti proizvodi bi ostali nepro-
dati... Domaćeg tržišta, objektivno, za sada
nema. To mi znamo...
Vi možete da izvučete pšenicu eventual­
no na svetsko tržište, ali ne možete ni na koji
način izvući auto koji ima svoju marku, tak­
va kakva je, ili neki brod...
16 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
Hronika amoka
□ 28. mart 1989: "istorijski vrh", parola
• "Slobo - Slobodo"
□ '89. bojkot slovenačke robe;
□ '90. otkazivanja međusobnih isporuka
između republika bivše Jugoslavije;
□ '90. upadi u monetarni sistem;
□ ’91. raspao se SSSR;
□ '91. izbio jugoslovenski rat;
□ '91-'92 raspala se Jugoslavija u celini;
□ '92. sankcije, parola "Sa nama nema
neizvesnosti", "Srbija se saginjati
neće!";
□ '93. paradržavna pljačka deviza, hiper-
intlacija, proizvodnja na oko 29 odsto
(u nekim granama 3,5) od nivoa iz
1989; izborna parola "Tako treba!" i
"Svi smo mi pomalo socijalisti!";
□ '94\5. za trećinu veća proizvodnja nego
'93, garantovana zarada sa 20 dinara
povećana na 100, parola "Mir nema
alternativu".__________ ____________
Vi znate da imamo 11 brodogradilišta,
da sada na navozima u brodogradilištima, na
obalama naših reka, ima brodova od kojih je
jedan potpuno gotov, jer je Komisija za teh­
ničko preuzimanje broda radila kada je em­
bargo zaveden i kompletno završen brod
stoji od maja '92 - neisporučen. Jedanaest
brodogradilišta ima na navozu 180 miliona
maraka vrednu proizvodnju. Molim vas da
sada prevedete, otprilike, koliko je to kilo­
grama žita...
U embargu, nekoliko grana ne može i
neće moći da ponovo poveća proizvodnju.
To je, recimo, bazna hernija. Ima nekoliko
objekata u baznoj herniji koji verovatno
neće moći da potpale svoju tehnologiju i da
krenu sve dok se embargo ne podigne,
odnosno dok nam se ne omogući ponovo
prilaz globalnom sveskom tržištu.
"Sartrid" je u ovom kvartalu ostvario
dvostruku proizvodnju od prošle godine
(105 odsto)...
Veroljub Stevanović:
Gospođine ministre, prvo da vam kažem
da ja više od 25 godina radim u industriji, i
to u čistoj proizvodnji, to moj kolega Slo­
bodan Babić (ministar, potpredsednik, prim
red) dobro zna... Niste mi rekli ono na­
jvažnije, što je po meni bilo i vrlo bitno - jes­
mo li spremni za izvoz kad se skine embar­
go i kada ćemo biti. Ja tvrdim da nismo,
uglavnom nismo, jer nismo uspeli da veri-
fikujemo svetske standardne kvalitete ISO
9000 do 9004. Znači, ono što smo morali da
uradimo, nismo uradili.
Slobodan Babić,
potpredsednik Vlade Srbije:
Moj vrlo poštovani kolega, koji je pre
mene bio za govornicom, rekao je da je 25
godina u industriji. Neće mi zameriti što ću
reći daje bio u Fabrici automobila, daje bio
direktor montaže, i da nekako od vremena
kada fabrika automobila ima probleme, on
nije više u fabrici, bavi se drugim poslom...
Pošto je takođe bilo pitanja šta je sa Pro­
gramom, moramo podsetiti da su mnogi u
javnosti, za govornicom, proricali da će pro­
gram trajati nedelju dana, mesec-dva, a evo
u prilici smo da govorimo o rezultatima
programa koji su ostvareni za godinu dana,
imajući u vidu period mart 1994 - mart
1995. Ti rezultati su tu, oni su jasni i vidljivi
svima. Činjenica je, i tu ne treba mnogo ob­
jašnjenja, daje u 1994. godini ostvaren rast.
Iz Izveštaja (Vlade) jasno se vidi da je
200.000 radnika vraćeno na posao.
Zašto su otišli sa posla? Evo da pokušam
da i o tome kažem. Naša privreda, naše
radne organizacije bile su integrisane u
jugoslovensko evropsko i svetsko tržište.
Njihovi kapaciteti bili su takvi da su bili
doboljni da zadovolje domaću potrebu i
mnogo toga da izvezu. Primer - 1989. god­
ine fabrika automobila je proizvela 220.000
automobila, preko 75 odsto te proizvodnje u
toj godini je bilo plasirano na tržište koje se
nalazi na prostorima prethodne Jugoslavije
koje sada nije u sastavu SRJ i u izvozu. "Fil­
ip Kljajić", u kome sam radio, izvozio je te
godine oko 30 miliona maraka, a to je bilo
preko 75 odsto proizvodnje, a od ostalih 25
odsto samo je 15 odsto bilo plasirano na
tržište (sadašnje) SRJ, a ostalo je bilo na
ovim prostorima (bivše Jugoslavije)...
U "Filipu Kljajiću" i u mnogim drugim
preduzećima u postupku je uvođenje kva­
liteta ISO 9000, da bi se dobila kvalitetna
proizvodnja. Nema nikakve sumnje da su
naši kapaciteti takvi da se integrišu u evrop­
sko i svetsko tržište, za to imamo stručne,
kvalifikovane snage spremne da to učine...
U ovom vremenu mnogi kontakti obavljaju
se sa predstavnicima firmi iz sveta i pripre­
maju se ugovori za vreme posle sankcija...
Veroljub Stevanović:
Zaista ne volim da repliciram, ali ću ipak
morati...
Moj uvaženi kolega je rekao da sam ja
tada bio direktor, a od nekog vremena, od
pre tri godine, nisam. Nije rekao zašto. Ja
sam odjednom, gospodo, iako sam radio i
kada je proizvodnja bila maksimalna, iako
smo tada imali "Ameriku" i sto posto ko­
mpletnost, veliki izvoz, i sve ostalo, ja sam
za jedan dan zaboravio da radim. Jednog
dana, gospodo, bio sam pozvan, od vrha
"Zastave" i rečeno mi je da kao član SPO
više ne mogu da budem rukovodilac u
"Zastavi". O tome su pisale novine.... God­
inu dana pre toga, gospodo moja, moja su­
pruga je zbog mojih opredeljenja otišla na
plaćeno odsustvo... Ne može čovek koji je
vodio fabriku od 4200 radnika odjednom da
prestane da zna da razmišlja i radi. Ovo vrlo
dobro zna moj prijatelj Slobodan Babić, ali
valjda je politika iznad svih nas... ■
MILAN MILOŠEVIĆ
 GAGOVIĆ
DRAŠKO
Napadači na dinar pre tri nedelje ostaju nepoznati javnosti. Vlada je ukorila nekoliko
proizvodnih i trgovinskih organizacija zbog neosnovanog podizanja cena.. U međuvremenu,
sumnjivi biznismeni ispraznili su kase beogradske Slavija banke i podgoričke Jugobanke

Vučetićeva odgovora. Stanje u pravosuđu, a i

- vanično ispitivanje uzroka ne- od njenih potpredseđriika Slobodan Radulov-
davnog haosa na crnom tržištu ić izjavljuje državnoj novinskoj agenciji da
novca, sudeći prema saop- će "za dva-tri dana" javnost saznati ko je na­
v štenju sa sednice srpske vlade pao stabilnost dinara. Protekao je taj rok, kao
I održane ove srede, završeno je i dani posle njega u ćutanju vlasti, da bi tek
- i pohranjeno u neki krajem
sef na-prethodne nedelje srpski ministar fin-
menjen eventualnim budućim ansija rekao pred srpskim poslanicima daje u
/ ' | istraživačima sadašnjih zbiva- istrazi angažovano oko 800 inspektora i da će
5 nja. U delu tog saopštenja, rezultati istrage "uskoro" biti saopšteni u sk­
koje u četvrtak objavljuju dne- upštini.
:: -.r : vne novine, piše: "Vlada je na U međuvremenu, zvanično ili nezvanično
i\ ' i i jučerašnjoj sednici razmatrala i lansirani su razni scenariji monetarnog udara
rad inspekcijskih organa koji su u periodu od (detaljnije o tome u pretprošlom broju "Vre­
24. do 27. marta, kada je došlo do pokušaja mena"), ali su svi napušteni prećutno ili
udara na kurs dinara, kontrolisali ponašanja izrikom. Ovom potonjem načinu pripada
društvenih i privatnih firmi. Prema njihovim pretnja firme "Braća Karić" da će tužiti sudu
nalazima, utvrđeno je da je jedan broj proiz­ predsednika srpske privredne komore zato
vodnih i trgovinskih organizacija tih dana što je "Karić banku" označio kao jednog od
neosnovano, iz špekulantskih i psiholoških organizatora monetarnog udara. Do suda nije
razloga, podigao cene ili povukao robu. Pre­ došlo jer je predsednik komore naknadno iz­
ma takvim organizacijama preduzete su rig- javio da su ga novinari pogrešno interpretira­
orozne mere i dat im je nalog da cene vrate li, odnosno da nije pominjao čuvenu braću.
na nivo od 24. marta." Jedino nikakvih reakcija vlasti nije bilo na
To je epilog brojnih i nedvosmislenih jav­ "vruć" intervju koji je listu "Naša Borba" dao
nih obećanja, u čemu su prednjačili srpski sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan
ministri, da će biti otkriveno i obnarodovano Vučetić nedelju dana posle monetarnog
ko je izazvao monetarni haos pre tri nedelje. udara.
Tačno dve nedelje pre održavanja pomenute Sadašnjim Zatvaranjem istrage o iza­
sednice srpske vlade, ilustracije radi, jedan zivačima tog udara aktuelizovana su bar dva
uzroke, on objašnjava ovako:
"Najmanju odgovornost imaju sudovi, jer
oni mogu suditi samo na osnovu podignutih
optužnica od strane tužilaštva. Ono se, me­
đutim, često ponaša selektivno i oportuno, a s
druge strane sej previše oslanja na Ministarst­
vo unutrašnjih poslova koje je velikim delom
instrumentalizovano u rukama vrlo uskog
kruga političara. Danas je, zna se, najveći
kriminal u oblasti krupnih finansijskih tran­
sakcija i špekulacija pod okriljem ili uz
prećutnu saglasnost države i faktički legali-
zovanog državnog ili poludržavnog šverca
koje vrše privilegovani pripadnici vladajuće
politike i finansijske oligarhije. Zato subjekte
ovog vida 'poslovanja' po pravilu štiti od kriv­
ične odgovornosti direktna sprega sa mo­
ćnim političkim državnim zaštitnicima i ort­
acima. A policija se češće koristi za sitne ul­
ične preprodavce."
O ustavnoj i moralnoj poziciji srpske
vlade Vučetić kaže: "Nije u skladu sa ustav­
nom funkcijom Vlade da svi ključni ljudi u
Vladi, počev od Marjanovića, i dalje sede u
direktorskim foteljama društvenih firmi gde
primaju visoke plate i imaju druge privilegije.
Usput su i članovi po nekoliko upravnih
odbora, gde su takođe dobro honorisani, što
je, pre svega moralno - nedopustivo. Javna je
tajna da znatan broj članova Vlade ima i pri­
vatne firme u zemlji i inostranstvu, registrov-
ane na članove porodica. To su, po pravilu,
vrlo profitabilni poslovi koje ne može dobiti
običan smrtnik osim uz ogroman mito." ►
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 17
 Ovo je jedno od glavnih viđenja ovda­
šnjih vladajućih prilika koje objašnjava zašto
je bučno najavljena brza Vladina istraga prvo
izgubila hitrost a zatim i sam predmet istrage
- odnosno zašto je sve završeno Vladinim
zahtevom nekim društvenim i privatnim fir­
mama da cene svoje robe vrate na nivo prvog
dana monetarnog udara. Drugo, takođe veo­
ma rasprostranjeno gledište, potiče iz kruga
dobrih poznavalaca vladajućeg privrednog
sistema, bolje reći vladajućeg režima uprav­
ljanja privredom. Privatni sektor srpske pri­
vrede zaista je marginalan u svakom pogledu,
dakle nesposoban da organizuje obaranje
crnog kursa dinara. Pri tom, nije prvenstveno
reč o finansijskoj nesposobnosti s obzirom na
to da su sva tržišta, kako to kažu stručnjaci,
veoma plitka i osetljiva na najmanje pro-
mene, već o ostalim neophodnim elementi­
ma. Jedan beogradski bankar tvrdi da mu je
dovoljno samo 10 miliona dinara za obaranje
sadašnjeg crnog kursa - ali pod uslovom da
ga policija ne ometa u tom poslu. Taj dopun-
ski uslov, zapravo saglasnost vlasti, privatni­
ci ne mogu sebi da priušte.
U beogradskom Institutu ekonomskih
nauka, tačnije u najnovijem broju njihovog
časopisa "Mesečne analize i prognoze", ana­
liziranje šok-vikend na crnom tržištu deviza.
Autor analize dr Milena Jovičić smatra da na­
glo povećanje kursa nije moguće bez "izrazi­
to visoke sinhronizovane ponude dinara na
ulici" i na toj osnovi logično pretpostavlja da
je "operacija započela iz jednog izvora". Taj
izvor, koji M. Jovičić označava kao fmansijs-
ki lobi, ostvario je profitnu stopu od najmanje
28 odsto, koja je možda donekle umanjena
plaćanjem saučesnika. Autor zaključuje:
"Pored finansijskih gubitaka za druge učesni­
ke ovog burnog vikenda na crnom tržištu
deviza, postoje izvesni gubici koje ćemo svi
snositi: šticovani i crni devizni kurs su ipak
na dugi rok skočili, što će se neminovno
odraziti na opšti nivo cena: došlo je zbog
uznemirenja tržišta i do jednokratnog skoka
cena izvesnog broja proizvoda koji će se tra-
jno odraziti zbog naknadne rigidnosti cena u
kretanju naniže; što je najvažnije, poljuljano
je poverenje i u smirivanju inflacije, i u ban­
karski sistem, i u stabilnost dinara. Zato se
kao posledica ovog vikenda može očekivati:
troškovni pritisak na cene i inflatorno oč­
ekivanje, a u nemogućnosti da se cene po­
većaju, opadanje ponude, pritisak za daljim
porastom plata i,drugih ličnih primanja, te,
stoga, i za fiskalnim rashodima i konsekvent­
no većim oporezivanjem, slabija sklonost ka
štednji u dinarima i porast tražnje za deviza­
ma, dalji porast stvarnog deviznog kursa -
dakle, sve jače recesione i inflatorne tenden­
cije istovremeno.
Ovakvi i slični šokovi mogu se izbeći
samo ako se crno tržište sankcioniše (naime,
ako se neminovne sile ponude i tražnje i re-
zultirajućeg odnosa valuta priznaju, umesto
što se 'zabranjuju') i ako se centralna banka ak­
tivno uključi u devizno tržište, intervenišući
kad se za to ukaže potreba." ■
ZORAN JELIČIĆ

Beogradi Slavija bankai Dunav. Njegovi poverioci dvojica privatnika

f već su preuzeli "Rapsodiju" i "Kenzo međi­
ca!" ne bi li izvadili štetu (opet milion i po

Direktor na girosu maraka). Jedan od svojevremeno na sva

zvona reklamiranih poslovnih poduhvata
Slavija banke bio je životno osiguranje vlas­
nika tekućih računa (bez njihovog znanja ali
sa njihovim parama), u kome je Angel An­
Dva komitenta su, kako sejadao direktor, ojadila banku; jedan je preminuo gelov trebalo da sa svojim ACD sistemom
odigra ulogu veznog igrača između banke i
u Rusiji, a drugi je zbrisao na Novi Zeland Osiguravajućeg društva "Dunav". Zašto je
ceo posao puko, nije objašnjeno, ali je An­
/ g| bjašnjavajući na sastanku sindikata likom prijateljstvu sa mr Draganom Stank- gelovu u Slavija banci ugled sve više rastao.
|f1 | i u Slavija banci zašto plate zapos- ovićem, izvršnim direktorom Slavija banke i Naravno i poverenje. Druga velika prilika
S j lenih ne mogu da se povećaju, gen- nekadašnjim Šefom službe za informatiku u ukazala se Angelovu kada je vrh Slavija
^J S j eralni direktor Milomir Spasić ob- "Tehnogasu", leglu srpskih političara. Prema banke odlučio da u inostranstvu kupi raču­
•M: J f :razložio je Činjenicom da su "dva nezvaničnim podacima, Angelov je od Slavi­ narski sistem VAX, jer zbog mnoštva nula u
naša komitentaojadila banku i do­ ja banke dobio nekoliko kredita (ukupna vreme hiperinflacije postojeći, navodno,
vele je do fijaska tako da para na računu vrednost 4,5 miliona maraka) i, kako se u nije bio pogodan. Prema tvrdnjama mnogih
nema". Slavija banci priča, utekao iz Jugoslavije na iz Slavija banke, Stankovićev sin koji živi u
Prisutne nije uspeo da rastuži tvrdnjom Novi Zeland sa oko 40 miliona maraka koje Americi nabavio je polovni VAX zasiću od
da na službenim putovanjima u Grčkoj go­ je, kao stručnjak za pranje novca, pokupio od milion dolara koje su ilegalno iz banke
tovo gladuje jer su mu dnevnice male te je nekoliko firmi i naših "bizmismena". Zapos­ ođneli u inostranstvo poverljivi ljudi. Ne zna
prinuđen da jede giros na ulici. Naravno, leni u Slavija banci kažu da je Stanković se kolika je bila provizija nabavljača. Ali,
nije ulazio u detalje ko su pomenuti ko- kovao u zvezde Angelova kao poslovno čudo kako uvesti mašine uprkos sankcijama? U
mitenti, koji su "ojađili banku", ko im je sposobno da očas posla napravi pare. U Beo­ pomoć priskače Angelov koji za 80.000
omogućio i pod kojim.-uslovim.a-.da dobiju gradu je imao nekoliko firmi ("Kenzo međi- dolara uspeva da mašine (VAX) preveze na
kredite, jer to, po svemu sudeći, predstavlja cal", "Nastimex", piceriju "Rapsodija"...) kamionu iz Sofije u Beograd sa lažnim do­
poslovnu tajnu. Doduše, iole vispreni istr­ Zanimljivo je kako se uopšte moglo do­ kumentima. Ispostavilo se, kažu u Slavija
ažitelj bi od članova kreditnog odbora goditi da dva komitentna, kako reče gener­ banci, da su mašine bile neispravne.
Slavija banke (Milomir Spasić, Veljko Ško- alni direktor, ojade banku. To zapravo znaci Zaposleni u Slavija banci još pričaju o
rić, Milan Novičić, Branko Jovanović i da oni nisu ništa ostavili u zalog pri dobijanju velikom poslu odnosno uvozu (opet iz
Bogoljub Cvetić) brzo mogao da sazna koje kredita. "U zalog se daju nekretnine koje čes­ Amerike) supermođernih usisivača ,,Kirby"
sve eventualno umešan u dodelu kredita pod to nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Ako je za potrebe banke. Naravno, nabavljač je bio
sumnjivim okolnostima i ko je predložio da reč o zemlji, događa se da ona uopšte nije opet Stankovićev sin, dok je drugi njegov
im se daju pare. uknjižena, ili je reč o kakvirh jarugama koje sin prezentirao i pokazao kako usisivači
Zna se ipak da je jedan od pomenutih nikom ne pada na pamet da kupi, što govori o efikasno rade. Ispostavilo se daj e reč o
komitenata, koji je poslovao u Rusiji, prem­ planiranoj neozbiljnosti u pristupu pri đubretu koje je brzo postalo neupotrebljivo i
inuo (neki tvrde daje ubijen) tako da sad dođeljivanju kredita", kažu ljudi u Slavija rezervnih delova ni potrebnih kesa nije bilo,
nema ko da vraća novac. Drugi komitent banci, napominjući da kredite obično dobija- pa su se čistačice vratile metlama. Usisivače
Angel Angelov mnogo je zanimljiviji, ne ju poznanici direktora i članova kreditnog koriste povremeno da jedna drugoj masiraj u
samo zato što je strani državljanin već i po odbora. Angelovu je, navodno, za jedan kred­ leđa. ■
razgranatim poslovima u Beogradu i ve- it od milion i po maraka garant bio ZOIL JOVAN DULOVIĆ

18 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.


B R A TS K A P O M O Č : Žirinovski u P odgorici
Podgorica: Hapšenje bankara
Ko je kreditirao
v to se to baš sada desilo i zašto je procureo
Zirinovskog
Direktori Jugobanke pritvoreni su zbog "zloupotrebe službenog položaja",
ali ih mnogi optužuju da su sumnjivim poslovima kreditirali " ruskog brata"
' aštu ovdašnje javnosti raspaljuje
Ii® pitanje koliko je Crnu Goru koš-
tala prošlogodišnja posjeta Vla-
j i dimira Žirinovskog, pogotovo
; | I poslije konferencije za štampu
j 1 Jm. Narodne stranke na kojoj je Pre­
drag Drecun, član Glavnog odbora te stran­
ke, saopštio izjavu Petra Ivanovica, vlasnika
firme "Oveko-petrol" iz Beča. Ivanović je,
naime, poručio da nema nikakvih dugova
prema Republici Crnoj Gori, a ni prema fil­
ijali Jugobanke u Podgorici. Prema Drecu-
novoj izjavi, Ivanović je, po nalogu crnogor­
skog rukovodstva, organizovao turneju lide­
ra ruske Liberalno-demokratske stranke koja
je koštala pet miliona dolara, odnosno mil­
ion više nego što je dobio od Podgoričke
Jugobanke.
U izjavi za "Vreme" Drecun ističe da ne­
ma komunikaciju sa biznismenom Ivano-
vićem, ali daje pomenute podatke ranije čuo
i da je sve to logično. Ovakve i slične priče
nastale su odmah pošto su uhapšeni i prit­
voreni generalni direktor Jugobanke u Pod­
gorici Radmila Kalezić i njen pomoćnik
Darko Radunović, navodno zbog sumnjivih
poslova sa Ivanovićem.
U prošlom broju "Vremena" objavili
smo informaciju o hapšenju direktora Pod­
goričke Jugobanke i daje neposredan povod
za to davanje avansa u iznosu od 2,660.000
dolara firmi "Oveko-petrol" koji nije vraćen
banci. Da davanje tog avansa nije sporno,
potvrđuje i izjava Radmile Kalezić "Pobje­
di" polovinom prošlog mjeseca. "Preko
'Oveka' uvezene su hiljade tona prehrambene
robe koja je u to vrijeme bila deficitarna na
našem tržištu. 'Oveku' je dat i avans u iznosu
od 2,660.000 dolara, ali se ne radi o poza­
jmici bez namjene. Međutim, do realizacije
posla koji je bio predviđen nije došlo zbog
određenih administrativnih smetnji od stra­
ne inostranih organa. Ističem da je kod svih
poslova Jugobanka stopostotno obezbje-
đivala vraćanje kredita putem raznih instru­
menata. Tako je i u slučaju sa 'Ovekom'
stavljena hipoteka na nepokretnosti velike
vrijednosti koje se nalaze u inostranstvu.
Kod italijanskog suda mi imamo ovlašćenja
0 prodaji kuće vlasnika ove firme", rekla je
tada Radmila Kalezić.
Oglasio se saopštenjem i Viši sud u Pod­
gorici: "Protiv Radmile Kalezić i njenog po­
moćnika Darka Radunovića određen je prit­
vor u trajanju od mjesec dana zbog osnov­
ane sumnje da su izvršili krivična djela zlo­
upotrebe službenog položaja u sticaju sa
krivičnim djelom falsifikovanja službene is­
prave".
Iza brave trenutno je uz Savu Marendi-
ća, bivšeg direktora podgoričke fabrike na­
mještaja, još jedan "menadžer godine" iz
1993, direktor filijale Jugobanke. Dovoljno
razloga, čini se, da ostali "menadžeri god­
ine" iz Crne Gore počnu patiti od nesanice,
ali još više da se ova dva slučaja dovedu u
direktnu vezu.
Podgorički bankari sa kojima smo razgo­
varali, smatraju odobravanje avansa firmi
"Oveko" samo izgovorom za hapšenje
direktora Jugobanke. U njihovim krugovima
pominju se mnogo veće sume i mnoge dru­
ge radnje koje su vlasti doskora dozvo­
ljavale, a zbog kojih se većina bankara sada
trese od straha. Ne mogu da objasne ni zaš­
podatak o poslovanju sa "Ovekom", pošto
takvih slučajeva ima nebrojeno, a i potra­
živanja banaka su ogromna.
Indikativno je, međutim, daje "Pobjeda"
11. marta ove godine objavila tekst pod nas­
lovom "Jugobanka nas uništava". Mr Jagošu
Boškoviću, direktoru INIS "Marko Rado-
vić", koji je naslijedio osuđenog Savu Mar-
senića, ustupljen je veliki prostor za oštru
osudu ponašanja podgoričke Jugobanke.
Bošković tvrdi da Jugobanka namjerno pro-
dužava rok sanacije njegove fabrike, koji u
potpunosti podržava vlada Crne Gore, "sa­
mo da bi ukalkulisala fiktivna potraživanja
od oko 4 miliona maraka", dok mi, kako ka­
že Bošković, Jugobanci dugujemo svega
milion dinara. Jugobanka, tvrdi Bošković,
od mene traži da tih četiri miliona maraka,
koje su nazidali revalorizacijom nekog ra­
nijeg duga, upišem kao dioničarski ulog
Jugobanke u fabriku, što ja ne mogu prih­
vatiti s obzirom da je to polovina vrijednos­
ti fabrike.
amo dva dana kasnije u "Pobjedi" je
j|f | 1 odgovorila direktorka Kalezić tvrd­
njom da njena banka muku muči da
1 * naplati kredite, za šta su, kako kaže,
sankcije najveći problem. Tom pri­
likom, Radmila Kalezić saopštava
da je u prošloj godini Jugobanka bolje pos­
lovala nego 1992. godine, kada su postojali
uslovi za regularan promet. A prošle godine,
kada je rekla, direktorka Kalezić, banka je
privremeno finansirala nabavku robe u izno­
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 19
su od 27 miliona maraka i odobrila 29 milio­ ci - Kalezićka je naslijedila iz ranijeg perio­ Leskovac
na kredita. Po direktorkinom tvrđenju, mno­ da. Problemi su bili takvi daje, kako govore
go se lakše naplaćivalo, od privatnog nego bankari, bivši direktor izvršio samoubistvo,
od društvenog sektora. Istina, požalila se i a nije umro iznenadno kako je saopšteno.
da su uvođenjem sankcija zamrznuta sredst­ Vlada Crne Gore protivila se izboru Rađ-
va banke u inostranstvu, pa je poslovanje sa mile Kalezić za direktora, pa se opravdano
inostranstvom bilo neregularno. Istom prili­ sumnja da se ona usprotivila da izvršava na­ lasćehja" pri dodeli kredita u Leskovcu i
kom saopštila je podatke o poslovanju sa loge ljudi iz vlasti i zbog toga eventualno da se bavio nezakonitom prodajom i
"Ovekom”. Đa li biznismen Petar Ivanović postala žrtva. A pitanje eventualnog žrtvo­ kupovinom deviza početkom aprila prit­
duguje banci samo pomenuti iznos vanja bilo bi jasnije kada bi se tačno znalo voren je Miroslav Stejanović, direktor
(2,660.000 dolara) ili više, ili ako je vjero- da li je hapšenje uslijedilo po nalogu i iz poslovne jedinice Jugoslovenske izvozne i
Beograda i iz Podgo- kreditne banke. Stojanović je, kako je
rice. saopšteno na konferenciji za štampu, pri
Jugobanka u Pod­ dodeli kredita uslovijavao privatne firme
gorici slovi kao banka đa za njegov račun kupuju lokale u centru
koja je najviše deviza građa. On je na taj način postao vlasnik-
iznijela u London i na oko 400 kvadratnih metara poslovnog
Kipar. U njoj je 57 od­ prostora. Osim toga, Stojanović je op­
sto kapitala iz beog­ tužen da je nezakonito sticap dobit i tako
radske centrale, osta­ što je ^rivatnim preduzećima kojima je
tak od crnogorskih fir­ Banka Hoiieljivala kredite postavljao uslov
mi, od čega je polovi­ da od tih kredita robu kupuj firme
na kafco “ saznajemo "Presto", čiji je vlasnik njegova supruga.
Duvanskogkombinata
u Podgorici Đa kapi­ dina. Radi se sasvim neregularno, nema uvi­
tal treba što prije vrati- da o namjenskom ili nenamjenskom kon-
ti u zemlju, ukazao je trolisanju plasmana deviznih kredita, a goto­
q u ovonedjeljnom inter­ vo je nemoguće utvrditi koliko je deviza iz-
KO JE N A R E D IO H A P ŠE N JE: Zgrada Jugob anke u B eogradu vjuu "Pobjedi" premi­ nošeno u inostranstvo i na koji način. Zna se
vati njegovim navodnim izjavama, banka jer Milo Đukančvić. Đukanović se žali na to da su sredstva na privatnim računima, daje
njemu duguje, pitanje je na koje će se da banke nisu podržale vladine programe; sva dokumentacija za prošlu godinu iz bana­
pričekati odgovor. Hipoteka koju je pominjući samo trij$ale banke koje, po nje­ ka povučena, da je sve rađeno uz saglasnost
pomenula direktorka Kalezić, međutim, ni govom mišljenju," rade kako valja i u pot­ vlasti i da je rezultat svega toga neviđena
približno ne obezbeđuje dati avans, jer, kako punosti prate napore preduzeća. pljačka ove zemlje.
tvrdi "Pobjeda", Ivanovićeva kuća u Italiji Sasvim je jasno, međutim, da su neke U tom haosu neki su više nego dobro
vredi tek 150.000 maraka. Neki podgorički privatne firme Izgradile čitava carstva upra­ funkcionisali, a kako stvari stoje, i te kako se
privrednici tvrde da je jedan kontingent vo zahvaljujući podršci bacaka, U Podgorici ovajdio i "ruski brat Žirinovski" - kako je
Ivanovićeve robe već na granici i da je se priča, i sa odgovornih mjesta nezvanično pompezno najavljen i dočekan u Podgorici
Ivanović svaki uzeti kredit vraćao u robi, potvrđuje, da je u vezi sa "slučajem Jugo­ grošlp godine. Jer, kada se na konferenciji
tako da značajnog razloga za hapšenje nije banka" saslušavano i nekoliko direktora. Zirinovskog u vili "Gorica” pojavio i svojim
bilo, ako ne postoje mnogo krupniji razlozi o Sa tih tema razgovori skreću na kontrolu uzvikom "Hajl Žirinovski” zbunio ruskog
kojim za sada nadležni organi ćute. poslovanja banaka. Kako kaže jedan devizni brata, Petar Ivanović je predstavljen kao
Mnogo problema - priča se po Podgori­ inspektor, te kontrole i nema posljednjih go- sponzor te ali i evropske turneje Žirinovs-
kog. Podgoričani kažu da njihov sugrađanin
Petar Ivanović i nije nikakav biznismen, ali
lili je sposoban da ubere bogatu "pikslu". U biz­
nis je, kažu, ušao zahvaljujući svom drugu
Jovu Popoviću, bivšem direktoru saveznog
instituta bezbjednosti, a sada komesaru za
bezbjednost Prve fudbalske lige. Ivanović je
Od septembra prošle godine filijala Beobanke u Priboju i njena ekspozitura u učestvovao i u nekoliko transfera fudbalskih
Prijepolju su praktično bankrotirale. Građani u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši danima zvijezda. Na stadionu pod Goricom godina­
nisu mogli da podignu svoj novac iz ove banke, a privatni preduzetnici koji u njoj imaju ma stoji reklama firme "Oveko", ali neki
račune nastoje đa svoj novac prebace uJugobanku. fudbalski radnici su kivni na Ivanovića zato
Od početka ove afere žvaničnih informacija nije bilo ali su novinari uspeli da saznaju što je "smuvao" neku lovu od transfera. Kod
daje Beobanka olakšana za oko pet miliona dinara. Novac je isplaćen Dragoljubu Kok- kuće u Podgorici uvijek je bio galantan sa
oviću, mešetaru koji je za sebe tvrdio daje trgovac naftom iz Beograda. On je banci ljudima koji mu mogu biti od koristi.
položio menice bez pokrica,a prema informacijama koje su se čule tokom istrage, Kok- Poklanjao je i automobile: jedan takav "mic-
ović je banci dao zalog od 200 kilograma srebra i 80 kilograma zlatnog nakita. ubiši" Crnom Gorom vozi čovek iz vrha
Za sada postoje brojne indicije đa je u ovu aferu umešan veliki broj ljudi iz vlasti, "vi­ tužilaštva. Nikada nije žalio da dočeka vi­
sokih funkcionera, ljudi iz Vlade, Naftne industrije", ali se njihova imena, u cilju istrage, soke goste iz Crne Gore, pripremi gala ručk-
drže u tajnosti. ove i večere, jer je uvijek znao to i da na­
Hapšenje direktora banke Rađdmira Ječmenice izazvalo je pravi monetarni haos, pri­ plati, i tako dalje i tome slično. ■
vatni trgovci su odbijali da primaju čekove Beobanke a građane je zahvatila panika zbog
VELIZAR BRAJOVIĆ I DRAGOSLAV
straha da će izgubiti svoj novac. Istražni organi su uhapšenog direktora posle tri meseca GRUJIĆ, DOKUMENTACIONI
(februara *95) pustili iz pritvora, dok su ostali akteri ove menične ifere još u pritvoru. CENTAR "VREME"

20 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.


Sarajevo^ Zbrinjavanje^ siročadi
Doveka Bosanci
Dok traju ratne okolnosti, nema mogućnosti usvajanja djece - opredjeljenje
je bosanskohercegovačkih vlasti - jer samo smještajem u porodicu potpuno
će se sačuvati identitet djeteta, njegovo porijeklo i vezanost za ove prostore
ragični završetak priče o Irmi Hadži-
T muratović još je jednom podsjetio na
najveće žrtve svakog, pa i bosansko-
hercegovačkog rata - djecu. Nemilosrdna
ratna statistika zabilježila je da je tokom
prve dvije i po godine rata u BiH ubijeno
hiljade dječaka i djevojčica. Više od 3000
djece tokom rata ostalo je bez jednog ili oba
roditelja.
Ministarstvo za izbjeglice, rad i socijalnu
zaštitu Vlade BiH još su se prošle godine
opredijelili da dječacima i djevojčicama bez
roditeljskog staranja prevashodno pronađu
porodice koje su spremne
da ih prihvate, zbrinu i po­
mognu im da lakše pod­
nose gubitak vlastitih ro­
ditelja i zlo koje sa sobom
nosi rat.
PO M O Ć : Nakon jav­
nog poziva pomenutog
ministarstva porodicama
koje žive na teritoriju pod
kontrolom Armije BiH da
prihvate jedno ili više
djece - ratne siročadi, sa­
mo je u Sarajevu registro-
vano oko 300 porodica ko­
je su prihvatile 351 mališa­
na. Kako je i jedan broj
djece smješten u Dječiji
dom "Bjelave", u glavnom
gradu BiH nema niti jed­
nog nezbrinutog djeteta.
Na području Zenice regis-
trovano je 450 mališana
bez jednog ili oba rodite­
lja, a njima za sada pomoć pružaju različite
humanitarne organizacije i udruženja jer još
nije pronađen dovoljan broj porodica u koje
bi se mogli smjestiti. Slična je situacija i u
drugim gradovima BiH.
Uz angažman državnih organa, u zbri­
njavanju ratne siročadi značajnu su pomoć
pružile i nevladine organizacije iz inostran-
stva. Uspostavljena je saradnja sa talijan­
skom humanitarnom organizacijom "Us­
vojimo mir", koja je u svojoj zemlji pronaš­
la više od 1000 porodica spremnih da u toku
jedne ili više godina izdržavaju bosansko-
hercegovačke porodice koje su prihvatile
ratne siročiće. Pored pomoći Sarajlijama,
talijanski prijatelji pomažu na sličan način
još oko 500 porodica u Tuzli i Mostaru.
Austrijsko društvo "SOS-Kinder Dorf"
također je preko pola godine obezbjeđivalo
novčana sredstva za izdržavanje porodica
koje su prihvatile djecu bez roditelja, a
spremni je graditi dječija sela u više bosan­
skohercegovačkih gradova.
G LA SIN E: Smještaj i zbrinjavanje
djece bez roditeljskog staranja u druge po­
rodice, naravno, regulisani su jasnim zakon­
skim propisima. Dok traju ratne okolnosti,
nema mogućnosti usvajanja djece -
opredjeljenje je bosanskohercegovačkih
vlasti - jer samo smještajem u porodicu pot­
puno će se sačuvati identitet djeteta, njegovo
porijeklo i vezanost za ove prostore. Ovako
decidiran stav proistekao je i iz činjenice da
su se već na samom početku rata javljale
brojne organizacije (uglavnom iz Italije, Ka­
nade, SAD) spremne da nađu porodice koje
bi usvojile bosansku djecu, dale im svoja
prezimena i pretvorila ih u državljane nji­
hovih zemalja. Svi ovakvi zahtjevi odbijeni
su - tvrde u nadležnim organima.
Da li zbog interesovanja za usvajanjem
bosanske djece ili zbog činjenice da ih se
oko 400.000 nalazi van zemlje, nedavno se
naveliko pričalo i pisalo o njihovoj prodaji,
dakle još jednom od vidova manipulacije i
stradanja djece u ratu. Natpisi su se najprije
pojavili u stranoj štampi, a potom su o tome
počela pisati i bosanskohercegovačka sred­
stva informisanja. Pojedini predstavnici
Vlade BiH tvrde da je bilo i da ima prodaje
djece, drugi traže da se putem diplomatsko-
konzularnih predstavništava BiH u inostran-
stvu prvo provjere podaci u tim zemljama
pa tek onda iznesu i javno objelodane, dok
treći, pak, tvrde da se zna za svako dijete
gdje je i da prodaje nije bilo. Ko je u pravu,
pokazat će vrijeme i budući pojedinačni
zahtjevi za pronalazak i povratak djece.
Međutim, sasvim je sigurno daje svaka ma­
nipulacija s djecom, nažalost, bila vrlo mo­
guća jer je evakuacija djece iz gradova zah­
vaćenih ratom bila prilično neorganizovana,
prepuštena nedovoljno provjerenim orga­
nizacijama i pojedincima, i bez jasnih garan­
cija ko će djecu prihvatiti i izdržavati.
Prije izbijanja rata u BiH, ovdašnje su
ustanove za smještaj hendikepiranih, njiho­
vo vaspitanje i obrazovanje, slovile kao
najbolje organizovane ne samo na prostoru
bivše Jugoslavije već i u Evropi. Tokom rat­
nih razaranja jedan
dio tih ustanova je
uništen, dio je na ter­
itoriji pod Karadži-
ćevom kontrolom te
su iz njih (u Derventi
i Nedžarićima) pro­
tjerani štićenici nes­
rpske nacionalnosti,
a dio specijalizova-
nih ustanova prestao
je raditi zbog ne­
dostatka sredstava f
adekvatnih prostora.
Tako se, parktično,
3500 hendikepiranih
našlo bez adekvatne
brige društva i os­
novnih sredstava za
život.
Zbog nedostatka
hrane i usljed velikih
hladnoća, ratne zime
93/94. u Zavodu za
mentalno retardirane u Pazariću je umrlo 15
mladih štićenika, a slike užasa iz sličnih
ustanova u Fojnici i Bakovićima prošle su
godine obilazile svijet svjedočeći o tra­
gičnim posljedicama koje je rat ostavio na
svijesti i u životu hendikepiranih. Iz bosan-
skohercegovačke organizacije slijepih, na
primjer, u najteže doba rata predsjednik
Midhat Bjelašević i ostali članovi predsjed­
ništva tog udruženja uzalud su tražili pomoć
od humanitarnih organizacija i sarajevskih
vlasti da se stvore uslovi za školovanje
slijepe djece koja već tri godine ne pohađaju
nastavu. ■
B. RUDIĆ (AIM)
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 21
 Balkanska geog ra fa

Konfederalni mamac
Samo u poslednjih nekoliko meseci promovisane su bar četiri ( dvostruko s
podvarijantama) ideje o balkanskim (konfederacijama, p ri čemu je Makedonija uvek
stavljana u središte takvih kombinacija

%v « g o što uklanjanje minskih polja po- Miloševićeva (kon)federalna ponuda krugovima protumačen je kao prava "diplo­
; sejanih poslednjih nekoliko godina Atini stara je gotovo tri godine, kada je matska bomba", koju je na Balkan bacio
| između balkanskih država još nije predsednik Srbije ideju o balkanskoj kon­ predsednik Srbije. Grčki premijer Andreas
jj h započelo (niti će, izgleda, uskoro), federaciji saopštio tadašnjem grčkom prem­ Papandreu učtivo je nazvao ovu ideju
M očigledno ne predstavlja nikakvu ijeru Konstatinu Micotakisu. U leto 1992. u "zanimljivim predlogom o kome smo prvi
smetnju mnogim "vizionarima" da na ovom intervjuu grčkoj TV stanici "Antena", srpski put čuli". Potom su se atinski listovi, očito
prostoru, omeđenom minama, planiraju i is- predsednik je rekao: "Ja sam uveren da bi uz puno mašte, utrkivali u "otkrivanju de­
crtavaju konture različitih balkanskih fed­ jedna grčko-jugoslovenska konfedarcija talja" o balkanskoj (kon)federaciji.
eracija i konfederacija. bila, siguran sam, faktor velike stabilnosti u Tako je atinski "Etnos" tvrdio da bi pre-
Izuzmu li se neki već prilično neuspešno regionu". U znatno proširenoj i razrađenoj stonica ove federacije balkanskih zemalja
započeti projekti, poput hrvatsko-
muslimanske federacije, kao i sve
aktuelne federalno-konfederalne
opcije sa prostorima koje kon-
trolišu bosanski Srbi, ova vrsta
"vizionarstva" trenutno se na­
jčešće bavi budućnošću Make­
donije. Samo u poslednjih nekoli­
ko meseci, što zvanično, što ona­
ko usput, promovisane su bar če­
tiri (dvostruko s podvarijantama)
različite ideje o balkanskom
(kon)federalnom povezivanju, pri
čemu se Makedonija uvek stav­
ljala u središte takvih saveza.
LO V NA KONFEDERACI­
JU: Učestale ponude za pristu­
panje različitim balkanskim save­
zima u Skoplju se najčešće do­
čekuju s priličnom dozom od­
bojnosti. Tako je nedavno skops­
ka "Nova Makedonija", u komen­
taru pod naslovom "Lov na kon­
federacije", primetila kako nešto
očito nije u redu kada slične po­
nude Skoplju šalju Srbija i A l­
banija, "dva suseda koji su me­
đusobno antagonostički nastroje­ R A T S IM B O LIM A : S tuden tske d em onstracije u S koplju, d ecem bra 1994.
ni i sa sasvim različitim političkim i verziji ista ideja je krajem prošle godine bila u Atina, da bi prvi predsednik bio Grk, a
strateškim interesima i između sebe i prema saopštena prilikom susreta Slobodana zvanični jezik grčki. Prema atinskoj "Apo-
Makedoniji". Prema ovom komentaru, obe Miloševića i lidera grčke koalcije levice i gevmatini", nacrt ove "labave federacije"
(kon)federalne ponude upućene Skoplju iz progresa Nikosa Konstandopulosa. Tada se, predviđa sporazume o nenapadanju između
Beograda i Tirane imaju zapravo prefiks uglavnom na osnovu pisanja grčkih medija, Beograda i Skoplja, i Atine i Skoplja, kao i
"Velika" - Srbija odnosno Albanija. U ne­ čulo da bi međubalkansku federaciju činili formiranje zajedničkog vojnog štaba sa
davnom intervjuu pariškom "Mondu" nešto SRJ, Makedonija i Grčka, dok bi u drugoj sedištem u Solunu. Banka federacije bi, pre­
slično je ponovio i makedonski premijer fazi ovakav savez država bio proširen i na ma istom izvoru, bila u Beogradu (što je
Branko Crvenkovski. Govoreći o ponudi Bugarsku i Rumuniju. verovatno i najslabija strana ovog projekta),
Beograda, tvrdio je da "srpski predsednik Nešto kasnije, prilikom Miloševićeve a balkanski univerzitet u Skoplju. Neki grč­
Milošević sneva o konfederaciji između Sr­ posete Atini (decembar prošle godine), ovaj ki mediji išli su još dalje pa su tvrdili da se
bije i Grčke, tako što bi zbrisao makedonsku predlog o formiranju mini regionalne zajed­ ova balkanska federacija može s pravom
državu sa mape." nice po osovini Sever-Jug u nekim atinskim nazvati i "rusko malo", s obzirom na to daje

|22 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.

takvu ideju podržao i ruski ministar inos­
tranih poslova Andrej Kozirjev.
Čitava ideja, inače, ne odudara
mnogo od sličnih projekata "viznatijskog
kluba" u Srbiji, koji zastupa koncept spa­
janja prostora od Moskve do Nikozije.
Na sličnom konceptu je svojevremeno i
nekadašnji grčki ministar inostranih
poslova Samaras osnovao svoju Partiju
proleća. Početkom ove godine, u izjavi
za grčki "Elefteros tipos", s istom idejom
o grčko-srpskoj konfederaciji u koju bi
ušla i Republika Srpska (Makedonija se
podrazumevala) složio se i Radovan
Karadžić.
U Beogradu, gde je ova ideja i začeta,
nije bilo previše komentara o blakanskoj
(kon)federaciji. Pojedini stručnjaci za
međunarodno pravo tvrdili su da sa dip­
lomatskog stanovištva, ideja o
(kon)federaciji nije baš preterano uobiča­
jena i razumljiva. Ovim predlogom prak­
tično se konfederacija nudi državi Č U K A NA O S O V IN I S E V E R -JU G : Č upino brdo, granica izm eđu Ju goslavije i M akedonije
(Makedoniji) koju SRJ ne priznaje, ali s ko­ i tzv. ekvidistanca prema susedima koja po­ ovom području". Nešto kasnije, u jednom
jom deli granicu. Pri tome se za glavnog lazi od toga da Makedonija ni sa jednim od novinskom intervjuu, Georgijevski je objas­
partnera uzima država (Grčka) s kojom SRJ svojih suseda ne sme biti u previše čvrstom i nio daje ideja balkanske konfederacije pon­
ima diplomatske odnose, ali ne i granicu. U toplom zagrljaju. Nasuprot ovom opre- ikla sedamdeset godina pre ideje De Gola o
Skoplju, koje bi valjda o svemu moralo neš­ deljenju predsednika Makedonije Kire Gli- evropskom ujedinjenju, ali zbog interesa ve­
to da se pita, odmah je zauzet kategoričan gorova, većina opozicionih lidera zastupa likih sila neće biti ostvarena bar još sledećih
stav protiv bilo kakvog paktiranja i teze o neophodnosti makedonskog osla­ 30 godina.
udruživanja na Balkanu. "Takvo paktiranje, njanja na "prave prijatelje iz susedstva". Jed­ "Od negde se mora započeti", rekao je
čak i kada je dobronamerno", zaključeno je ni pri tom misle na Bugarsku, drugi na Srbi­ Georgijevski. "Istorija će nas poučiti koje će
u Skoplju, "ipak je, u krajnjoj liniji, usmer- ju, treći na "rusko malo" sa Moskovskom dve ili tri zemlje, na bazi jednake religije i
eno protiv nekoga". patrijaršijom na čelu. Neke skorašnje ankete mnoga šta drugoga zajedničkog, započeti to
Jedan od takođe beogradskih projekata o pokazale su, međutim, da oko dve trećine ujedinjavanje. Ja lično začetak balkanske
balkanskim povezivanjima, u kojima se stanovništva ne želi "specijalne odnose" ni konfederacije vidim između Srba, Bugara i
Makedonija pominje samo indirektno, tako sajednim susedom. Oko 12 odsto ispitanika, Makedonaca, pri čemu bi ova mala i suvere­
što se očigledno računa na njenu podelu, ako je verovati ovim anketama, misli da na Vardarska Makedonija odjednom otpala
proistekao je nedavno iz pera istoričara Ve- Makedonija mora da ima prisnije veze sa kao jabuka razdora na Balkanu. Slavenski
selina Đuretića. U nedeljniku "Pravda" dr Srbijom, a 1,33 odsto želi specijalne odnose smo narodi, pravoslavci smo i verujem da bi
Đuretić je između ostalog pomenuo i sa Bugarskom. se tu priključile Grčka i naročito Rumunija.
"makedonsko rasplinjavanje iluzija u svr- Neposredno uoči parlamentarnih i pred- Ali, to se neće desiti jer su korumpirani še­
sishodnost državne nezavisnosti." Pred­ sedničkih izbora u Makedoniji u oktobru fovi ovih država, njihove vrhuške, koji će
viđajući skorašnju diskreditaciju onog bi­ prošle godine, predsednički kandidat uvek slušati odluke zelenih stolova velikih
rokratskog institucionalnog sloja makedon­ VMRO-DPMNE, pozorišni režiser Ljubiša sila, a ovi će ih uvek držati u razdoru. Takva
skog društva koji je pomoću "parazitskog Georgijevski, suprotstavio se Gligorovljevoj jedna zajednica balkanskih zemalja ne bi
institucionalnog sistema" živeo samo od na­ "politici ekvidistance" prema susedima ide­ odgovarala Evropi!"
cionalne politike i potvrđivanja na antis- jom o konfederaciji Skoplja, Sofije i Beo­ Najmlađa inicijativa o balkanskim pov­
rpskoj osnovi, Đuretić zaključuje: "Očeki­ grada. Ovu ideju je promovisao u finišu ezivanjima stigla je prošlog meseca iz Ti­
vati je da će 'splamsavanje euforije' narcizma predizborne kampanje na sofijskoj televiziji, rane i u njoj se pominjao savez između A l­
'malih razlika' (u Makedoniji - op. aut.) otvor­ i obrazložio je potrebom stvaranja pakta i banije i Makedonije. Čitavu stvar je po­
iti put vraćanja komplementarnoj duhovnoj autentične brane "islamskom fundamental­ krenuo kosovski list "Rilindija" koji se
osnovi, srpskom, u nekim regijama i bugar­ izmu i agresivnim apetitima Albanije na štampa u Tirani. Prema pisanju "Rilindije",
skom kulturno-istorijskom stvaranje albansko-makedon-
ske federacije, slične onoj
Sve kombinacije
krugu. Čini nam se da je
posebno značajno to da je između Hrvata i Muslimana,
ovo makedonsko iživljavanje predložio je zapravo Vašing-
nezavisnosti znatno uklonilo - Grčka-SR Jugoslavija (najčešće interpretirano kao Grčka-Srbija) ton. Skoplje je, navodno, sve
stari iritirajući elemenat srps- - Grčka-Makedonija-Srbija to odbilo s obrazloženjem da
ko-bugarskih odnosa i otvori­ -Grčka-Makedonija-Srbija (u drugoj fazi još i Bugarska-Rumunija) je protiv bilo kakvih saveza u
lo perspektive konfederalnog - Grčka-Srbija-Republika Srpska regionu, ali zbog ambicija da
povezivanja ova dva bliska - Albanij a~Makedonija se jednoga dana domogne pr­
naroda". - Srbija-Bugarska (koja pođrazumeva podelu Makedonije) ijema u Evropsku uniju.
SKOPSKA VARIJAN­
TA: Jedan od temelja zva­
nične makedonske politike je
- Srbija-Bugarska-Makeđonija
- Srbija-Bugarska-Makeđonija (u drugoj fazi Rumunija-Grčka)
Zvanični predstavnik make­
donske vlade nazvao je sve to
"špekulacijama" o kojima ne-

17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 23

►
ma ni govora jer su balkanska savezništva
danas "anahrona". Sličnim recima inicijati­
vu za ovu, ili bilo kakvu sličnu federaciju ili
konfederaciju odbacio je zatim (po ko zna
koji put) i sam predsednik Kiro Gligorov.
Makedonski mediji tvrdili su da je ideja o
povezivanju Albanije i Makedonije došla u
trenutku kada je "kosovsko pitanje” tako
reći zatvoreno i ostavljeno da se rešava kao
unutrašnja stvar Srbije. "Zbog toga je oči­
gledno da se nastoji da se to pitanje prebaci
u Makedoniju, da se opipa puls ne samo
političkog rukovodstva Makedonije nego i
samih albanskih partija, ali i drugih balkan­
skih država, pre svih Srbije i Grčke", zaklju­
čeno je u Skoplju.
Većinu ovih balkanskih (kon)federalnih
opcija u ovom trenutku povezuje ponajviše
činjenica da su daleko od realnosti i da su
lansirane upravo da bi se njima "opipao
puls". I to ne samo balkanskih država. Gle­
dano iz skopskog ugla, činjenica da se
Makedonija nalazi u epicentru svih aktu-
elnih projekata balkanskih udruživanja tu­
mači se i kao gotovo siguran znak daje ova
država "viđena" da na kraju rata posluži za
razna balkanska potkusurivanja. Profesor
Pravnog fakulteta u Skoplju dr Đorđi Mar-
janović tvrdio je nedavno da se države
moraju prvo međusobno priznati, uspostavi­
ti odnose, definisati svoje interse i tek onda
razmišljati o sledećem koraku. "Kad ljudi
imaju jedan u drugog poverenja, onda skla­
paju brak i prijateljstvo, pa prave državu",
smatra dr Marjanović i podseća da oni koji
su rasturali jugoslovensku federaciju teško
mogu imati pravo da sanjaju jednu širu bal­
kansku federaciju.
Pojedini analitičari polaze, međutim, od
toga da su u prošlosti ideje o balkanskom
povezivanju navodno uvek dolazile od "pro­
gresivnih snaga" balkanskih zemalja koje su
želele da izbegnu nacionalne sukobe, prob­
leme manjina i granica. Publicista Mihajlo
Mihajlov tvrdio je u junu prošle godine da
"obnavljanje ideje balkanske konfederacije,
čije je stvaranje sprečio Staljin posle
Drugog svetskog rata, jedino i može otvoriti
put ka trajnom rešenju balkanskog pitanja."
Suprotno njemu, ima i onih koji misle da su
priče o balkanskoj konfederaciji zapravo
oživljavanje jedne prevaziđene kominter-
novske ideje. Balkanske politike, uostalom,
uvek su, osim sa logikom, ratovale pomalo i
sa zakonima fizike: u vreme dejstva najjačih
centripetalnih sila, na Balkanu su se po
pravilu javljale i jake centrifugalne sile,
ukrštale različite interesne sfere i najav­
ljivala razna grupisanja i pregrupisavanja.
Ono sa čim se manje-više svi slažu jeste
da se Balkanom u poslednje tri hiljade godi­
na putuje ili Dunavom, ili putem Via Ignatia
od Drača do Egeja, a ponajviše od Beograda
do Soluna kroz Varadarsku dolinu, bez
obzira na granice, karantine, blokade... ■ hrvatskog predsjednika o pomirenju svih
NENAD LJ. STEFANOVIĆ
24 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
Po/mriM/V svih Hrvata
Ustaški Mirko i Slavko
Da je "NDH ulila državotvornu ideju Hrvatima u svijest”, mogli su se desetog
dana mjeseca travnja osvjedočiti i svi koji su prošetali trogirskom rivom:
raznesena je glava "Trogirskim sinovima", spomeniku podignutom u slavu
1200 Trogirana palih tokom NOB
■ ■ flk ■ e mogu reći da sam ravnodušan
| U prema problemu premjestiti
I l i spomenik ili ne, ali sada nekako
stvari gledam iz daljine. Otišao sam iz Beo­
grada dok se to sve zajedno dolje ne smiri.
Ne treba se oko toga previše uzbuđivati.
Odluku neka donesu ljudi koji se o tome
brinu. Ako oni drže da ga treba premjestiti,
neka tako bude", izjavio je ne bez rezig­
nacije Bogdan Bogdanović, autor spomeni­
ka "Čuvar slobode" postavljenog na Klisu
kod Splita, oko čijeg se uklanjanja, pod
krinkom premještanja, u Dalmaciji podigla
velika strka.
Spomenik je podignut u slavu 199 Kliša-
na, "Hrvata, rođenih i krštenih u Klisu" koji
su izgubili živote tokom NOR i čija su ime­
na uklesana u kamene latice, sada već
oskrnavljene vandalizmom "nepoznatih
počinilaca". Međutim, radi se samo o jedn­
om od tri kliška "problematična" obilježja
koja evociraju da su dalmatinskim prostori­
ma nekada koračali i ljudi koji su se naziva­
li partizanima i čija je najveća mana bila što
su se borili i protiv ustaša, ne priznajući
državnu tvorevinu donešenu na njemačkim
gusjeničarima, u povijesti znanu kao Neza­
visna Država Hrvatska. Tako je drugi
spomenik na Klisu posvećen braniocima
Splita prilikom njegovog prvog oslobađanja
u rujnu 1943. g. kada je cijela Evropa grcala
pod hitlerovskom čizmom.
Na spomeniku su, uz prigodne stihove
nedavno preminulog književnika i akademi­
ka i partizana Živka Jeličića, navedene i
činjenice o operaciji, među kojima i podatak
da su u napadima združeno s Nijemcima
sudjelovale i ustaše.
. Taj podatak je vjerovatno bio ključni
motiv da se devastira spomenik onima koji
su, žrtvujući svoje živote, slično tisućama
drugih, omogućili današnjoj Hrvatskoj da se
smatra članicom antifašističke koalicije.
VITEZOVI JURE IBO BAN: Želja da
se riješi tog i ostalih spomen-obilježja, nije
tek prosta samovolja kliškog načelnika. Ona
je direktna posljedica odnosa aktualne vlas­
ti prema tom periodu hrvatske povijesti
izraslog iz političke koncepcije aktualnog
Hrvata.
Koncepcija je bila - svesti glorifikaciju
partizanske borbe na pravu mjeru i da bi se
zadovoljilo vlastito biračko tijelo, kazati
koju riječ i o NDH kao "izrazu vjekovne
težnje hrvatskog naroda za svojom
državom" koja je onda iznevjerena. S
obzirom da je temeljem takvog polazišta
NDH u osnovi bila pozitivna namjera, onda
se sve to skupa proglasilo za veliku tragedi­
ju, a partizanska borba zabunom i zabludom
za koju su krivi komunisti. Tako je počela
pomirba Hrvata u kojoj se balansiranje pov­
ijesti obavljalo čišćenjem spomeničke baš­
tine, izjednačavanjem partizanske borbe sa
"srbočetničkom" agresijom i "jugokomunis-
tičkom tiranijom".
Debalans je popravljan rušenjem i dev­
astiranjem oko 3000 spomen-obilježja.
Neke akcije ličile su na male vojne poduh­
vate, ne samo po učesnicima u maskirnim
uniformama. Tako su pripadnici Imotske
bojne čeličnim sajlama, uz pomoć kamiona,
srušili veliki spomenik u Gradcu, inače rad
Antuna Augustinčića, kipara koji je izradio
Titov spomenik u Kumrovcu, ali i Paveliće-
vo poprsje u onom ratu. Euforična rehabilit­
acija "vjekovne težnje" dodatno je po-
thranjena ratnom traumom, pa su ulice i
škole, čak i mjesne zajednice počele dobi­
vati nove nazive i umjesto partizana na
njima su se počela kočoperiti imena istak­
nutih književnika tipa Mile Budaka, "čiju
političku ličnost treba odvojiti od književ­
ničke", kao što se to uspješno radi po ci­
jelom svijetu na primjeru izvjesnog sobos­
likara Adolfa H.
Reanimacija poražene prošlosti odvijala
se i kroz boju vojničkih odora, te nazive
vojnih jedinica, pri čemu su "Jure i Boban"
postali novokomponirani izraz hrvatskog
viteštva, uz prešućivanje da svoje vojne
podvige ustaški Mirko i Slavko, kao i mno­
gi drugi u crnim odorama nisu postigli na
bojnom polju protiv četništva, ali ni protiv
Talijana i Nijemaca sa kojima su revno ispi­
jali zdravice.
LET PAZINSKE PTICE: Sve to dove­
lo je do sumnji glede toga kuda Hrvatska
ide. Sve veće isticanje da se Hrvatskoj kroz
povijest prigovaralo na ustaštvu, za koje su
"najviše krivi nitko drugi do hrvatski komu-

ništi", rezultiralo je još većim relativ­
iziranjem stvarnog značaja Pavelićeve tvor­
evine. Pri tom se predsjednik svih Hrvata
upirao da srpsku agresiju prikaže kao slijed
srpskog hrvatomrzja koji proizlazi iz fašis-
toidne politike Slobodana Miloševića i kako
su u stvari Srbi vlastitu fašistoidnost bi­
zantinskim umijećem nakalemili Hrvatima.
Kao povijesnik rado je pred svijetom isticao
svoje sudjelovanje u ratu na partizanskoj
strani. Na domaćoj pozornici to je činio
samo kad je morao trudeći se da ne napravi
kakav neoprezni iskorak na štetu NDH.
Tako je Hrvatska u zemlji dobijala sve
manje antifašizma, ali ga je sve više izvozi­
la. Tuđman se u rijetkim trenucima koje nije
mogao izbjeći ipak izjašnjavao u prilog
zaštiti obilježja NOB, pa čak i vraćanju
nekih skinutih natpisa, imena ulica i spo­
menika. Poznajući njegovu moć, mnogi su
se i ponadali da će oni koji se u njega kunu
te njegove sugestije prihvatiti i promptno
provesti. Pa zar nije tako preko noći
obnovljen Medvedgrad. Međutim, ništa se.
od toga nije desilo. Miniranja i devastiranja
su se nastavila, a ljudi su konačno shvatili da
antifašizam i 50 godina staro partizanstvo
generala Tuđmana služe samo za izvoz.
Vlast se zbog međunarodnih neugodnosti
''MSJ'}
Debalans je popravljan rušenjem i
devastiranjem oko 3000 spomen-
obilježja. Neke akcije ličile su na
male vojne poduhvate, ne samo po
učesnicima u maskirnim
uniformama
ipak potrudila da provedbu svog programa
zavije u oblandu stručnosti i podobne umjet­
ničke kvalificiranosti. I dok se župan slavon­
ski Branimir Glavaš nije bavio takvim teh­
ničkim pitanjima, župan splitsko-dalmatins-
ki Kruno Peronja poslao je načelnicima gra­
dova i općina okružnicu u kojoj traži da svi
putem posebnih komisija ispitaju oprav­
danost javnog postojanja spomeničke baš­
tine iz "najmračnijeg perioda hrvatske pov­
ijesti", kako bi se odlučilo što ostaviti, a što
skloniti. Direktna posljedica njegovog
raspisa bila je akcija "Čuvar slobode", pri
čemu su se i neki službeni umjetnički
kritičari potrudili Bogdanovićeva djela
prikazati kao promašenu, a time i bezvrijed­
nu činidbu. Stvar bi time bila završena da
antifašisti nisu pokazali malo više upornosti
i tvrdoglavosti pa se pismom obratili
vrhovniku ne bi li glede toga i unatoč svemu
nešto poduzeo. Iz predsjedničkih dvora
došao je samo nijemi odjek, kao i u slučaju
istarske ptice koja je iz Pazina nepovratno
odletjela u nebo.
PARTIZAN KUJUNDŽIĆ: Zato su se,
pak, oglasili drugi čimbenici onda kad je tre­
balo. Posljednjeg ponedjeljka pred Uskrs,
10. travnja, znakoviti jugomrzac mr Milivoj
Kujundžić, sada predsjednik provedbenog
vijeća saborskog odbora za obilježavanje
50. obljetnice pobjede antifašističke ko­
alicije, inače pokajani samopriznati mlatilac
u nekadašnjoj organizaciji popularno naz­
vanoj UDBA oglasio se intervjuom u kojem
s pravom bivšeg partizana redizajnira pov­
ijest, kako opću tako i vlastitu. "NDH
ocjenjujem isto kao i kad se pojavila, kao
pozitivnu stvar za hrvatsku državotvornu
ideju i za ulijevanje svijesti svim slojevima i
strukturama hrvatskog naroda o nužnosti
postizanj a države..."
Toliko od bivšeg partizana, a da je
"NDH ulila državotvornu ideju Hrvatima u
svijest", istog, dakle, desetog dana mjeseca
travnja, mogli su se osvjedočiti i svi koji su
prošetali trogirskom rivom. Eksplozivom
čije su pripreme izvršene pod okriljem mra­
ka, ali ne onog komunističkog već noćnog,
raznesena je glava "Trogirskim sinovima",
spomeniku podignutom u slavu 1200 Trogi-
rana palih tokom NOB.
Tog jutra je u prostorijama hrvatskog
Ministarstva obrane, u znamenitoj bivšoj
vojarni na splitskoj Visokoj, obilježena
četvrta godišnjica osnutka i djelovanja Sa­
mostalne satnije pri 114. brigadi Hrvatske
vojske, poznatija kao IX bojna "Rafael Vitez
Boban". Svečanosti su, uz predstavnike
vojnih i civilnih vlasti grada i županije,
prisustvovali i bivši borci i rodbina poginu-
lihfpripadnika bojne. Članovima svečanog
prepoznatljivo crnog postroja predata su
priznanja vojnih zapovjedništava, sve do
onog načelnika glavnog stožera, te samog
predsjednika Republike, a zapovjednik IX
bojne satnik Miće Ćuk tom je prilikom re­
kao "Naše se crnine i danas mnogi boje i
neka se boje". Mudrom dosta, rekli bi Lati­
ni, jer nakon poravnjanja spomeničke i
uđžbeničke povijesti ostalo je očito još samo
đa se srede neke nejasnoće oko brojki. ■
^v MARKO KNEŽEVIĆ
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 25

"Vrem e" u ' 'NedjeljnojDalmaciji''
0 ružnim kravatama
1 ljudskim pravima
Kako je Miljenko Jergović došao do zaključka da je beogradsko "Vreme"
lagano i elegantno otkliznulo u velikosrpsko
rvatski politički nedeljnik „Nedjeljna
H Dalmacija” u broju od 31. marta
objavljuje analizu o „političkim i pro­
fesionalnim pozicijama beogradskog tiska” .
U analizi naslova „Sumnjivi kriteriji
medijske slobode” autor Miljenko Jergović,
inače zamenik glavnog i odgovornog uredni­
ka ovog nedeljnika, podseća javnost da su
„posljednje srbijanske novine stigle u
Zagreb ujesen 1991” i dodaje da se od tada
o pisanju beogradske štampe saznaje iz dop­
isničkih izveštaja ili kada dnevne novine pre­
nesu pokoji tekst koji se odnosi na Hrvatsku
ili Bosnu i Hercegovinu. „Katkada se” , piše
Jergović, „pronese glas o intervjuu koji je
neki ovdašnji političar dao srpskim novina­
ma, no o samim novinama nitko ništa ne zna
osim činjenice da izlaze u Beogradu” . Zato
se, valjda, Jergović potrudio da za potrebe
Hrvatske javnosti „iščita političke i profe­
sionalne pozicije na kojima se danas nalazi
osam najuticajnijih beogradskih tjednika i
dvotjednika” . Kao dokaz da „predočena sli­
ka nije slučajna i zasnovana na analizi
proizvoljno odabranih tekstova” , autor tvrdi
da je ovom svojevrsnom vodiču kroz beo­
gradsku štampu prethodilo (čak) tri meseca
pomnog praćenja pisanja „Telegrafa” ,
„Srpske reči” , „Duge” , „Intervjua” , „Argu­
menta” , „Nina” , „Javnosti” i „Vremena” .
Tekst Miljenka Jergovića zaslužio bi naš ko­
mentar kada bi srpska štampa, a uz nju i
„Vreme” , u Hrvatskoj bila u slobodnoj
prodaji i dostupna svima, kada bi tamošnji
čitaoci sami mogli da stiču utiske o srpskoj
štampi. Ovako, deo teksta koji se odnosi na
pisanje nedeljnika „Vreme” prenosimo bez
ikakvih izmena i skraćivanja.
,,U vrijeme kada je počelo izlaziti, beo­
gradsko je Vreme zastupalo radikalnu antin-
acionalističku i antišovinističku liniju, uz jas­
nu i nedvosmislenu osudu velikosrpske ek­
spanzionističke politike. Vrlo brzo list je u
inozemnim krugovima stekao golem ugled
(koji se održao i do danas), nemjerljiv s ugle­
dom bilo kojega drugog medija iz bivše
26 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
Jugoslavije. Novinari Vremena vrlo često se
koriste kao ključne i neosporive referentne
točke u diplomatskim, intelektualnim i žur-
nalističkim iskazima Zapada o bivšoj Jugo­
slaviji. Sve to polučilo je golemu financijsku
pomoć koja uspijeva održati glomaznu re­
POM NO P RA Ć EN JE SRPSK E ŠTAM PE: M.
dakciju (koja broji više od pedeset ljudi) u
uvjetima kada prodaja lista nije veća od
desetak tisuća primjeraka.
S početkom rata u Hrvatskoj Vreme je
započelo postupno skretati s temeljne uređi­
vačke linije, a list se nakon odbacivanja
svejugoslavenske koncepcije počeo profili­
rati na način na koji je profilirana i srbijans­
ka politička scena. Pomaci su činjeni vrlo
postupno i oprezno, tako da se ne primijete
nagli prijelazi i izmjene. Najprije su iz lista
iščeznuli beogradski intelektualni marginalci
(marginalci zbog malobrojnosti i neutjeca-
jnosti) poput Bogdana Bogdanovića i Draga­
na Veselinova, a onda se promijenio i ton u
kritikama hrvatskih i bosanskih Srba. Naime,
od početka 1992. Vreme će im zamjerati
(ako im uopšte išta zamjera) primitivizam,
ružno odijevanje, deseteračku svijest i ne­
dostatak osjećaja za bonton. Od generalne
kritike velikosrpstva potpuno se prešlo na
kritiziranje vanjskih obilježja pokreta. Piše
se tako o ružnim kravatama Miloševićevih
ministara, ismijavaju se njihove retoričke
fraze, piše se o njihovom nedostatku osjeća­
ja za međuljudsku komunikaciju.
Iste godine, nekoliko mjeseci nakon na­
pada na Sarajevo, Vreme će kninsku i
paljansku paradržavu početi tretirati kao le­
galne i legitimne entitete (što naravno neće
učiniti i s Republikom Kosovo), a agresija na
Bosnu i Hrvatsku bit će protumačena u
građanski rat s elementima međudržavnoga
konflikta (a države su Hrvatska, RSK, RS i
„prostor pod kontrolom sarajevskih vlasti”).
Lagano i elegantno otklizavanje u velikosrp­
stvo tek povremeno biva žestoko naglašeno
tekstovima koji bi mogli biti sig­
nifikantni i inozemnim zagovor­
nicima Vremena. Takav je, recimo,
bio intervju koji je sa Zimmerman-
om radila bivša sarajevska novi­
narka Ljiljana Smajlović, a koji je
više sličio svađi kakvu bi mogao
upriličiti kakav Karadžićev odvjet­
nik s bivšim američkim velepo­
slanikom u Beogradu nego što bi
se mogao uklopiti u koncepciju
nezavisnog i antišovinističkog
tjednika.
Sličan je, naravno po usmjere­
nju, bio i razgovor s akademikom
Miroslavom Pantićem, objavljen u
jesen 1994, a koji govori uglavnom
o identitetu kulture i književnosti
grada Dubrovnika. Cijeli tekst
odiše akademikovom tvrdnjom s
njegova kraja: ‘Dubrovnik je
zajednički (srpski i hrvatski, op.
M.J.) ili je naš (srpski).’
Izborom tema Vreme danas
prelazi u neku vrstu autizma. Izbje­
gava se sve ono što vodi defini­
Jegović ranju početka rata i njegova tijeka,
ne govori se o velikodržavlju ili
srpskoj nacionalnoj strategiji, niti o odgovor­
nosti za ubijanje gradova. Zato izlaze tek­
stovi o ljudskim pravima (recimo kada iz
njezina beogradskog stana deložiraju Hrvat­
icu Ankicu Glušac) ili o policijskim i vojnim
aferama (priča o generalu Bori Ivanoviću),
obilježava se ‘žalosna godišnjica’ otmice
grupe Muslimana iz vlaka na relaciji Beo­
grad - Bar. O aktuelnim ratnim zbivanjima
Vreme piše nezainteresirano i s distance, kao
daje riječ o kakvom japanskom tjedniku, no
sve su brojnije reportaže s okupiranih dijelo-

DUGA
forma: komentar, teorijska analiza, reportaža
utjecaj: SPS, JUL, te kao izvršitelj Arkan
karakteristični izrazi: bivša Bosna i Hercegovina, ustanak
srpskog naroda, fundamentalistička vlast u Sarajevu, Turci,
poturice, ustaše
razina uređivačke artikulacije: visoka
razina tekstualne artikulacije: vrlo visoka
INTERVJU
forma: komentar, intervju
utjecaj: SPS
karakteristični izrazi: kao kod „Duge”
razina uređivačke artikulacije: osrednja
razina tekstual­
ne artikulacije: r~
niska
TELEGRAF
forma: intervju,
reportaža, istraži­
vanje
utjecaj: cjelokupna
„patriotska desnica”
karakteristični
ustaše, balije, ustaška vlast
razina uređivačke artikulacije: osrednja
razina tekstualne artikulacije: vrlo niska
SRPSKA REČ
forma: komentar, analiza
utjecaj: SPO
karakteristični izrazi: Miloševićeva tiranija
razina uređivačke artikulacije: osrednja
razina tekstualne artikulacije: osrednja
ARGUMENT
forma: reportaža, intervju, istraživanje
utjecaj: SRS, Martić, Karadžić, te navodno policija
karakteristični izrazi: kao kod „Telegrafa”
va Hrvatske i Bosne (koji se nepogrešivo
zovu Republika Srpska Krajina i Republika
Srpska). Kritika režima potpuno je kozme­
tička i tiče se, uglavnom, Miloševićeva
odnosa prema opoziciji.
Vreme se obilato koristi uslugama AIM,
posvećujući tako hrvatskoj i bosanskoj poli­
tičkoj sceni zamjetnu pažnju. Objavljeni
tekstovi iz Zagreba i Sarajeva uglavnom go­
vore o oblicima kršenja ljudskih i naciona­
lnih prava u objema zemljama, te o antidem-
okratskome ponašanju vladajućih stranaka.
Sami po sebi, ovi se tekstovi ne razliku­
ju od napisa koji se mogu pročitati po sara­
jevskim i zagrebačkim (ne samo nezavisnim
ili oporbenim) novinama, no kada ih čitamo
u kontekstu ostalih članaka u Vremenu,
stječe se dojam kako je u Zagrebu i Sarajevu
Ocene
razina uređivačke artikulacije: niska
razina tekstualne artikulacije: vrlo niska
NIN
forma: komentar, analiza (česta gostovanja stručnjaka iz
različitih oblasti)
utjecaj: proklamirana nezavisnost, ali je vrlo izražena na­
klonost prema DS (Đinđić), DSS (Koštunica), SRS
(Šešelj), te Karadžiću i Martiću
karakteristični izrazi: bivša BiH, takozvane avnojevske
granice, predsjednik Karadžić, predsjednik Martić, sim­
bol sipskog otpora Ratko Mladić
razina uređivačke artikulacije: vrlo visoka
razina tekstualne artikulacije: visoka
' 'V vreme
forma: komentar,
analiza reportaža
utjecaj: proklami­
rana nezavisnost,
uz suptilnu i doslje­
dnu sklonost opozi­
cijskim svesrpskim
strankama
karakteristični izrazi: Republika Srpska,
Republika Srpska Krajina, samoproglašena re­
publika Kosovo, takozvana HR Herceg-Bosna, predsjed­
nik Karadžić, predsjednik Martić, predsjednik Tuđman,
predsjednik Izetbegović
razina uređivačke artikulacije: vrlo, vrlo visoka
razina tekstualne artikulacije: vrlo visoka
JAVNOST
forma: komentar, pjesma, povijesna reminiscencija
utjecaj: Radovan Karadžić, Ratko Mladić
karakteristični izrazi: ustaše, balije, poturice, podli lati-
ni, poturčenjaci, vatikanski srbožderi, fašisti, novoko-
mponovani kardinal (Puljić)
razina uređivačke artikulacije: niska
razina tekstualne artikulacije: vrlo niska
neusporedivo teže i opasnije živjeti i parti­ Sličan stav Vreme je zauzelo i o mirovnim
cipirati u društveno-političkome životu nego planovima za Bosnu i Hrvatsku. Argumenti
u Beogradu. za njihovo prihvaćanje redovito se tiču
Problem s Danilom Z. Markovićem, skidanja sankcija, no uvijek se, bez re­
političarem o kojemu Vreme često piše, jest dakcijskih komentara, uvažavaju stavovi
u njegovoj fizionomiji, retorici i kravati, dok ‘ratnoga lobija’ , te ‘predsjednika RSKi RS’ .
je problem s Vladimirom Seksom, o kojemu Najveći redakcijski uspjeh koji projekt
list isto tako često piše, u tome što ovaj sus­ Vremena čini fascinantnim leži u činjenici
tavno guši sve ljudske i nacionalne slobode. da se sve promjene u uređivačkoj koncepciji
Tako je i Alija Izetbegović popustio pred tvr­ uopće ne odražavaju na status koji ovaj list
dom islamističkom strujom u svojoj stranci’ , ima u međunarodnim organizacijama koje se
dok je Vojislav Šešelj sklon istući protivnika bave državama bivše Jugoslavije, te medij­
u srbijanskome parlamentu. skim stanjem u njima. No, to manje govori o
O međunarodnom sudu u Hagu, te najav­mogućoj sklonosti Zapada prema Srbiji, a
ama prvih optužnica, Vreme piše kao i sve više o vještini da se neprimjetno, suptilno i
druge beogradske novine - zamjera sudu što filigranski točno početni ideali okrenu nag­
je optužio grupu Srba, a o Hrvatima i lavce.” ■
Bošnjacima se još uvijek ne izjašnjava. Priredila Duška Anastasijević
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 27
 skladište, i "Jugošped" koji gaje zakupio.
Lizol odlazi "Ne možemo da izgubimo na sudu", kaže
direktor "Jugošpeđovog" Drumskog trans­

Smrdljiva priča
porta Raković.
K O NAS TRUJE: Da li baš sticajem
okolnosti, u vreme pomenute smrti i inci­
denta u pančevačkom skladištu počele su i
administrativne peripetije oko lizola. Tek 2.
avgusta 1994, godinu dana postoje krezol
Sad niko ne zna - ili se pravi da ne zna - kako je u Jugoslaviju za pet meseci, krenuo, osam meseci pošto je ne samo sti­
odavgusta 1993. do januara 1994, ušIq dvadesetak puta više dezinfekcionih gao, nego i uredno uskladišten i distribuiran,
sredstava no što su procenjene godišnje pčijrebe cele z e m lje Savezno ministarstvo za rad, zdravlje i soci­
jalnu politiku odbija da odobri uvoz jer su
"naše dugoročne potrebe za dezinfekcionim
ao dobra vest prošle nedelje je ob- lizol dospeo u Jugoslaviju. Po Rakovićevim sredstvima pokrivene", što se objašnjava po­

K javljeno da lizol polako napušta Jugo­ recima, u zemlju je krajem 1993. godine sti­
slaviju: ono što nije valjalo Beogradu, glo oko 1800 tona krezola. Oko 80 tona dis­
valjaće Džibutiju, Mombasi i Dar el Salamu.
U međuvremenu pokrenut je sudski spor
tribuirano je bolnicama, nešto malo je
uskladišteno u Podgorici, a ostatak od oko
datkom da je ovo ministarstvo 21. novembra
1993. godine - tri meseca pošto je isporuka
krenula - odobrilo uvoz samo 102,5 tona.
Humanitarni biro Crvenog krsta Jugoslavije
povodom smrti jednog magacionera, bar 1600 tona je - pošto je "pukao" skandal oko šest dana kasnije, 8. avgusta 1994, obavešta-
jedan čovek je prošao kroz iskustvo akutnog ogromnih količina lizola - u postupku va UNHCR da saglasnost ža uvoz nije
trovanja ližolom, nekoliko čistačica zadobi-, * v r a ć a l a . Do kraja' prošle nedelje, 676 tona dobijena i traži da se M višak" od (samo)
loje opekotine, slučajno su baš neki pacijen­ isporučeno je jednom pd dva proizvođača, 426,6 tona vrati isporučiocu u Veliku Brit­
ti valjevske bolnice osetili taj stari poznati engleskoj firmi sa sedištem u Koventriju. aniju, a Saveznu upravu carina 21. septem­
miris (smrad) lizola, jedno jare je, navodno, Drugi isporučilac odbio je da pošiljku primi bra da je u ženevskoj kancelariji UNHCR
crklo pre vremena tj. ražnja, isto kao i natrag, i za tu količinu - oko 550 tona - još se pokrenut postupak za vraćanje, što će potra­
neutvrđen broj golubova i drugih ptica u ne zna kome će biti isporučena; preostalih jati dva-tri meseca.
okolini magacina u kojima $u se duže od 356 tona trebalo bi da do 20. aprila bude up­ Postupak se poprilično odužio, sudeći po
godinu dana nalazile tone i tone lizola. Priča ućeno u Džibuti, Mombasu i Dar el Salam. prošlonedeljnim "ohrabrujućim" vestima da
je, dakle, stara i poznata, za razliku od mno­ PERIPETIJE: Ozbiljni problemi oko će i poslednji litar krezola napustiti Jugo­
štva detalja u njoj. do tada neprimećenog lizola počinju krajem slaviju do kraja juna, a da su sve preostale
BROJKE I SLOVA: Prvo, ne zna se o leta 1994. godine, više od šest meseci pošto količine pod strogim nadzorom nadležnih
čemu je zapravo reč: novinari i njihovi iz­ je ne samo ušao u zemlju nego i velikim de­ vlasti. Potonje, zapravo, nije nikakva uteha,
vori barataju rečima lizol, krezol, karbolna lom propisno ocarinjen (1337 t) odnosno s obzirom na sve što se događalo ili se nije
kiselina, fenol, otrov... Reč je, reklo bi se, o uskladišten u Doban- događalo u prethodnih
karbolnoj kiselini, koja rastvorena u alko­ ovcima i Pančevu. tj ' HHHI11H godinu i po dana; bar
holu, glicerolu ili’ masnim uljima do 3 odsto magacinu pančevačkog Do kraja prošle nedelje 676 tona neke ovdašnje novine
deluje kao antiseptik (i tako je uvedena u "Trgoprodukta" dogo­ našle su da je reč o
hirurŠku praksu pre stotinjak godina). U dio se 15. septembra isporučeno je jednom od dva namernom pokušaju
većim koncentracijama upotrebljavana je za 1994. incident, kada se proizvođača, engleskoj firmi sa trovanja naroda "opas­
dezinfekciju instrumenata, prostorija, vo­ paleta sa 480 litara kre­ nim otrovom lizolom",
dovoda i svega što je trebalo; različiti nazivi
sedištem u Koventriju. Drugi
zola prevrnula, a neko­ o tome da "humanisti
delom su vezani za koncentraciju rastvora, liko plastičnih litarskih isporučilac odbio je da pošiljku prazne svoje magacine
delom za proizvođača. Ono što je ušlo u boca prosulo. Radnici primi natrag, i za tu količinu - oko otrova" tojest da se, u-
Jugoslaviju označeno je kao krezol (50- su stvari doveli u red -
procentni rastvor), lizol je najčešće ime za bez zaštitnih sredstava - 550 tona - još se ne zna kome će kratko, od novog svet-
skog poretka ništa bolji
troprocentni (ili blaži) rastvor čijeg se mirisa ali je jedan od njih po­ biti isporučena; preostalih 356 t nije moglo očekivati.
stariji čitaoci "Vremena" svakako sentimen­ tom proveo 26 dana u Biljana Teodoro-
talno sećaju.
ona trebalo bi da do 20. aprila
bolnici. Otpušten je sa vić, savetnik u Crve­
Ne zna se ni koliko je toga u Jugoslaviju ocenom da su tegobe bude upućeno u Džibuti, nom krstu Jugoslavije,
ušlo. Objavljene cifre kreću se u rasponu od na koje se žalio - bolovi Mombasu i Dar el Salam. koji je formalno uvo­
1,4 miliona litara do 1902 tone. Prošle u stomaku i učestalo znik, kaže da nije pi­
nedelje objašnjen je bar taj cifarski tiaos. Po povraćanje - posledica tanje kvaliteta nego
tumačenju Dragoljuba Bjelovića, načelnika alkoholizma. Naknadno je, u beogradskom količine uvezenog lizola. "Pošiljke pomoći
inspekcijske službe republičkog ministarst­ institutu "Dr Dragomir Karajović" utvrđeno su velike, te nismo mogli da kontrolišemo
va za zaštitu životne sredine, u pitanju je to daje reč o trovanju lizolom. ("Lako se re- uvezene količine. Preko Crvenog krsta
što carinska služba obračunava i težinu am­ sorbuje i može izazvati akutno trovanje. Jugoslavije završen je carinski postupak i
balaže, a ne samo sadržaj pakovanja. S Simptomi: povraćanje, šum u ušima, mučn­ distribucija u naše regionalne magacine one
druge strane, direktor "Jugošpedove" radne ina, kolaps i poremećaj respiracije", citat odobrene 102 tone". Prema tome, "Crveni
jedinice Drumski transport Milutin Raković prema Medicinskoj enciklopediji). krst Jugoslavije može da odgovara za odo­
ukazuje na špeditersko obračunsko razlik­ Potom su sumnje počele da se šire: brenih 102,5 tona lizola; od toga nam je
ovanje litra i kilograma, po kome je kilo­ mesec dana pre opisanog incidenta umro je vraćeno 67 tona, a ostatak je upotrebljen bez
gram za petinu "teži" od litra. Uzgred, jedan radnik u istom tom magacinu, njegova incidenata."
"Jugošped" je ovlašćeni špediter beograd­ porodica veruje od posledica trovanja lizo­ Tek pošto je početkom marta ove godine
skog biroa Visokog komesarijata UN za lom. Trenutno pančevački sud vodi postu­ štampa počela u nastavcima da se bavi pi­
uzbeglice (UNHCR) čijim posredstvom je pak u kom su tuženi "Trgoprodukt", čije je tanjem lizola, oglasilo se i nadležno mini­
28 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.

SU BUCKLE
IZ P A N Č EV A U D ŽIB U TI: S tovarište u koje je
starstvo, odnosno dr Pavle Todorović, za­
menik ministra za rad, zdravlje i socijalnu
politiku. Pozivajući se na izveštaj Savezne
uprave carina, on je 2. marta ove godine
"Politici" otkrio sve poznate podatke o
količini lizola, gde je uskladišten i daje pos­
tupak vraćanja u toku. Potom je dodao da
"ove materije nikako ne mogu štetiti
građanima Dobanovaca i Pančeva i oni su
potpuno bezbedni", za razliku od radnika
"koji njime manipulišu", potvrđujući te
navode tragičnim incidentom u Pančevu,
kada je "prilikom prenošenja i pretakanja
otrovne tečnosti došlo do lokalnog tok­
sičnog efekta i stradanja jednog radnika". Is­
tičući đa je lično potpisao nalog za vraćanje
svih količina viška iznad odobrenih 102,5
tona, dr Todorović nije odoleo napasti da i
sam pomene još incidenata: u jednoj os­
novnoj školi u Beogradu čistačica je obrisa­
la pod nerazblaženim lizolom ("nije znala da
treba da se materija razblaži") i "zasmrdeo je
ceo kvart"; potom: "U bolnici u Valjevu,
hemijskom materijom koja je zabranjena u
zemljama Evropske unije, obrisan je pod i
došlo je do veoma agresivnih tegoba u disa-
jnom sistemu bolesnika u bolničkim so­
bama", pomenuo je Todorović. Najzad:
"Vlada u potpunosti kontroliše količine lizo­
Hepilacifa
solarijum
masaža
aromoterapija
DOWN TOWNstudio za negu
Jovanova 34
tel 18 80 78
sm ešten lizol
la, sve dok se ne izbaci iz zemlje".
PRIČAM TI PRIČU: Pitanje odgovor­
nosti je, dakako, postavljeno, a zamenik
ministra je odgovorio: "Ondašnje ministarst­
vo odobrilo je uvoz 102,5 tona lizola za dez­
infekciju vodovoda, otpadnih voda, ali i
zdravstvenih ustanova. Na žalost, umesto te
količine koja je dozvoljena, uvezena je
pomenuta količina od 1902 tone preko hu­
manitarne pomoći, za šta odgovornost snose
radnici koji kontrolišu ulaz robe u zemlju."
Valjda nije u pitanju ministarski lapsus -
svejedno da li linguae ili menti - budući da
su "radnici koji kontrolišu ulaz robe u
zemlju" u stvari radnici Ministarstva za rad,
zdravlje i socijalnu politiku. To jest, inspek­
tori koji na kamionskom terminalu u Beo­
gradu dočekuju šlepere i čiji je posao da,
pošto roba uđe u zemlju sa kompletnom do­
kumentacijom (dozvolom Komiteta za
sankcije UN, tovarnim listom i fakturom
proizvođača odnosno isporučioca), ocene da
ona zadovoljava sve uslove kvaliteta i kvantiteta,
da bi na scenu stupili carinski službenici.
Sagovornici "Vremena" saglasni su u
oceni daje pitanje odgovornosti došlo s pra­
vog, odgovornog mesta. Biljana Teodorović
smatra da su sanitarni inspektori morali - ili
su, bar, mogli - da zaustave uvoz svakog li­
tra preko odobrene ko­
ličine. Milutin Raković
kratko zapaža da na­
dležni i ovlašćeni ins­
pektor dočekuje kami­
one na beogradskom
te la
terminalu. Jordan Ale-
ksić, republički mini­
star za zaštitu životne
sredine, u izjavi koju je
objavila "Politika", sm­
atra daje sve ovo "zbo-
g mnogih neraščišćenih
računa u kompetencijama i
pravima naših institucija,
posebno između republičkih
i saveznih, mnoge opasnosti
nam promiču, pa makar one
dolazile i sa humanitarnom
pomoći. Takav haos može
izazvati velike probleme ko­
ji mogu imati kobne posle­
dice za život i opstanak nar­
oda na ovim prostorima".
GDE SU PARE: Kako
je na brdovitom Balkanu pi­
tanje odgovornosti - osim
retorički ili istorijski - sas­
vim suvišno, ostaje ono dru­
go: gde su pare? Raspoloživi
podaci omogućuju sledeću
rekonstrukciju priče o smrd­
ljivom lizolu.
Na listama potreba u hu­
manitarnoj pomoći, koje
UNHCR dobij a posredst­
vom Crvenog krsta Jugo­
slavije, našla su se i dezinfekciona sredstva.
Biro UNHCR zadužen za Jugoslaviju je - u
saradnji sa ovdašnjim stručnjacima i po
važećim standardima koji uključuju vrstu
potreba, veličinu i zapreminu prostora, pret­
postavljeni broj korisnika i slično - procenio
ukupne potrebe za dezinfekcionim sredstvi­
ma i dao se u potragu za donatorima. Krezol
je dopremljen u Jugoslaviju, primljen bez
primedbi na kvalitet i količinu, delimično
raspodeljen bolnicama i školama, većim de­
lom uskladišten u Pančevu i Dobanovcima.
Taj deo posla obavio je po nalozima UNH­
CR prevoznik beogradski "Jugošped".
Lizol (krezol) je 19 meseci mirovao
uskladišten po propisima - i distribuiran po
propisima, sa uputstvom za upotrebu na
srpskom i engleskom jeziku, tvrde svi - dok
nije došlo do nesreće ("incidenta") za koju
bi se uskoro moglo pokazati da je u vezi s
lizolom. Sve do tada, svi su bili zadovoljni:
preduzeća koja su svoje magacine ("Trgo-
produkt" Pančevo) i radionice iz kojih su
radnici otpušteni ili poslati na prinudni
odmor ("Planum" Dobanovci) iznajmili za
dobre pare, ovlašćeni prevoznik "Jugošped"
jer pod sankcijama ima dobar posao, Crveni
krst Jugoslavije zato što obavlja ono što mu
je posao, ministarstvo nadležno da se brine o
narodnom radu, zdravlju i društvenom
životu zato što piše odobrenja i zabrane... A
sve to propisno i čvrstom valutom plaća Vi­
soki komesarijat UN za izbeglice.
Na kraju ove smrdljive priče o lizolu
pomisao na Preduzeće za rogove i kopita
(osnivač: Ostap Bender) prosto je ne­
odoljiva. Koliko je para i ko ih je sve zara­
dio, ostaje tajna - poslovna, profesionalna,
ili prostonarodna, svejedno - sve dok neko
ne sedne, izračuna, izvuče zaključke i is­
postavi račun. ■
ALEKSANDAR ĆIRIĆ
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 29
MEĐUVREME---------
Generalni konzul pao na ispitu. Regata na Kolubari, sa gumenim
plovilima. Zašto nam Cesi baš nisu skloni? Ako je Karađorđe
Karadžić, ko je Miloš Kodža? Ko je bio protivkandidat prvom čoveku
vaterpolo-saveza Jugoslavije
Panslavizam
Srpski fond slovenske pismenosti i slov­
enskih kultura, kao osnivač i ravnopravni
član brojnih "panslovenskih" organizacija
(Međunarodni fond slovenske pismenosti i
kulture, Međunarodna slovenska akademija
nauka, obrazovanja, umjetnosti i kulture,
Konferencija o slovenskoj bezbjednosti i sa-
radnji, et cetera) nedavno je u Banjoj Luci
osnovao svoj prvi zemaljski odbor za kra­
jine, znači za Republiku Srpsku i Republiku
Srpsku krajinu.
Promociju Zemaljskog odbora Srpskog
fonda za krajine obavio je prof. dr Radmilo
Marojević, akademik Međunarodne sloven­
ske akademije nauka, član Savjeta Međuna­
rodnog fonda slovenske pismenosti i kulture,
predsjednik Južnoslovenskog odjeljenja
MSA i kopredsjednik konferencije o sloven­
skoj bezbjednosti i saradnji.
Osnivačka sjednica Zemaljskog odbora
srpskog fonda za Krajinu održana je 8. apri­
la (predsjednik prof. Pero Kalaba, Upravni
odbor čini sedam članova, na osnivačkoj
sjednici prisustvovala trojica), dok je mjesto
predsjednika Nadzornog odbora ponuđeno
jednom od vodećih banjolučkih intelektuala­
ca profesoru Predragu Lazareviću. Od 13 čl­
anova predloženih i izabranih u Nadzorni
odbor, sjednici su prisustvovala njih četvori­
ca, a od dvadesetak članova Inicijativnog
odbora za osnivanje Srpskog fonda za Kra­
jine ovom istorijskom činu (za jačanje pan­
slavizma kao najmoćnijeg sredstva i načina
da se Srbi odupru "agresivnom islamskom
fundamentalizmu i ništa manje opasnom ali
Valjevo je grad na četiri reke. Koliko su moćne dovoljno govo­
ri to što se leti u najvećoj, Kolubari ne mogu ni noge pokvasiti.
30 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
"Borbe" odlučeno je, kako saznajemo, u pos-
lednjem trenutku, i to na najvišem mestu ove
države. Drugim rečima, gospodin Simić još
nije izašao iz nemilosti i ne zna se ka' će.
Lista
Ugledni britanski nedeljnik "Econimist"
objavio je listu razvojnih mogućnosti koje
perfidnijem zapadnjačkom novom svjets­
kom poretku kao i judeo-masonstvu") pris­ imaju države u tranziciji. Lista je nastala
ustvovalo je tek - četvoro! kombinacijom deset različitih pokazatelja,
Ono malo prisutnih na inauguracionoj kao što su, na primer, politička stabilnost,
sjednici - skupštini Srpskog fonda slovenske stepen privrednog razvoja, nivo obrazovanja
pismenosti i kulture u Banjoj Luci upoznati stanovništva, razvijenost infrastrukture,
su da su "sa nama, Srbima veoma bliski otvorenost privrede i visina dugova...
braća Rusi, imamo kontakte i sa Poljacima, 1. Slovenija 14. Albanija
ali - Česi nam baš nisu skloni...". Nije se 2. Češka 15. Belorusija
čulo kako će se odvijati panslavjanski odno­ 3. Slovačka 16. Rusija
si sa drugim južnoslovenskim narodima, Hr­ 4. Mađarska 17. Moldavija
vatima, na primjer... Rečeno je takođe: ovoj 5. Litva 18. Kirgizija
ideji panslavizma nisu nešto naklonjene ni 6. Latvija 19. Ukrajina
aktuelne vlasti, kako širom bivše Jugoslavi­ 7. Estonija 20. Armenija
je, tako ni na području matične nam slavjan- 8. Poljska 21. Azerbejdžan
ske Rusije. 9. Hrvatska 22. Tadžikistan
10. Bugarska 23. Uzbekistan
11. Makedonija 24. Gruzija
Borba 12. Srbija
13. Rumunija
25. Turkmenija
26. Kazahstan
Posle gomile zakulisnih radnji, proteklih
dana konačno je izabran i novi glavni urednik
državne "Borbe". Živorad Đorđević, nek­
adašnji urednik srpskog izdanja "Komunis­ Ispit
ta", a do izbora glavni urednik Radio-Jugo­ Za razliku od naših novokomponovanih
slavije, proglašenje za novog šefa "Brčinke". ambasadora u Rusiji i Bugarskoj (Danilo Ž.
Kako "Vreme" saznaje, Đorđeviću, inače si­ Marković i Radoš Smiljković) koji nisu ni
mpatizeru i kadroviku Jugoslovenske udruže­ polagali ispit pred komisijom MIP kako bi
ne levice, glavni protivkandidat bio je Željko pokazali da dovoljno znaju makar jedan stra­
Simić, doskorašnji potpredsednik jugoslove­ ni jezik, što je inače obaveza, bivši dugo­
nske vlade, trenutno na funkciji prvog čove- godišnji generalni direktor Zavoda "Crvena
ka Jugoslovenskog vaterpolo saveza. Kako zastava" u Kragujevcu i budići generalni
javljaju naši izvori, Simića je protežirala ta­ konzul SRJ u Milanu Radoljub Micić nije
kozvana liberalna struja SPS (Đačić, Čov- bio oslobođen te obaveze. Međutim, uprkos
ić...), dok je za Đorđevića zalegla lično višegodišnjem druženju sa Italijanima
gospođa Mirjana Marković. O imenu novog (stručnjacima u kragujevačkoj fabrici auto­
glavnog i odgovornog urednika državne mobila), boravcima u Italiji i plaćenom
Međutim, u vreme povoljne meteorološke situacije, reke znaju da
nabujaju. Kad bujaju reke, bujaju i ideje i inicijative - tako se
Valjevcima dogodila regata na Kolubari, koju samo zbog drugih
obaveza nije i usmeno pozdravio ekomistar dr Aleksić (telegram
stigao). Na zadovoljstvo sugrađana desetak posada u gumenim
čamcima, pustilo se niz mutnu vodu.
Natecanje je, uz propratna obeležja, imalo i takmičarski kara­
kter - učesnici su morali da probace balončić kroz šlanf. Čamci su
isplovili kilometar staze, posade su nekako izbauljale iz vode, pro­
glašeni su pobednici - prvi "Istraživači", drugo "Spolovilo", treća
"Ilidža". Nagradu za umetnički dojam dobilo je plovilo pod imen­
om "Spolovilo".
Prava je šteta što organizatori nisu uspostavili saradnju sa
Mokrinom - gde se, uprkos sankcijama, održavaju takmičenja u
tucanju jaja, borbi gusana i brzini glista - da bi zadovoljstvo bilo
potpunije a poruka jača. Zamislite samo regatu u kojoj, naporedo
sa gumenim plovilima, ka cilju hrle gusani i gliste. Pitanje je ko bi
tu dobio nagradu za umetnički dojam.
U Č A S T V R H O V N O G A K O M A N D A N TA : V ežba specijalaca Vojske Jugoslavije, Beograd A pril 1995. godine
učenju italijanskog jezika, Micić nije imao
sreće: znanje koje je nedavno pokazao na is­
pitu komisija je ocenila nedovoljnim, te će
budući konzul morati na popravni. Naravno,
ukoliko i on u međuvremenu ne isposluje
oslobađanje od te mučne obaveze.
K a ra k o d ž a
U "Umetničkom dnevniku" nepot­
pisanog umetnika, objavljenom 8. aprila u
"Javnosti”, analizirani su likovi i dela Đorđa
Petrovića i Miloša Obrenovića. Petroviću su,
podsetiće umetnik, sami Turci prišili ono
Crni ("iz najvećeg straha prema njemu"),
dok je Obrenović za Turke bio Kodža, "neka
vrsta poštovanog hodže (...), jer im se uvla­
čio u guzicu, onako duboko, pantljičarski..."
Kodža je opisan kao čovek sa čalmom
"na bubuljičavoj glavi, sa dimijama niskog
gaćana, čiji su se peševi vukli po prašini."
Ovo poslednje nije čudno ako je Knez dois­
ta bio onakav kakvim ga prikazuje nepozna­
ti umetnik: "Zbog preterane nizine (...) odu-
vek je bio ljubomoran na svog grmatog
kuma..."; kad se tome doda i "nisko dupe
Miloševo" koje krasi naredni pasus, jasno je
da peševi nisu imali kud nego u prašinu.
Umetnik tvrdi daje Obrenović "podsves-
no gajio nadu da ga (Karađorđa) za glavu sk­
rati, kako ga se Turci ne bi više toliko bojali
", te daje "Kodža Miloš svojim preteranim
'mirotvorstvom' doprineo zadržavanju islama
na Balkanu učinivši ga aktuelnim i pri kraju
20. veka".
Test
Vlada Crne Gore
Ako poslanici Skupštine Crne Gore
budu prihvatili Vladin Predlog zakona o
radnim odnosima, zaposlene žene će
ubuduće imati duže porodiljsko odsustvo:
za prvo dete 12, za drugo 18, a za treće
dete 24 meseca odsustva.
Vlade Divac
Košarkaš "Lejkersa" osnovao, u sklopu
"Milenijum fondacije" iz Los Anđelesa,
Fond za pomoć deci u Jugoslaviji čiji je
razvoj ugrožen zbog ratne opasnosti.
b Vlada Srbije
Đavolju varoš kod Kuršumlije (prirod­
nu retkost) proglasila za dobro od izuzet­
Da "Umetnički dnevnik" ne bi bio shva­
ćen kao umetnost radi umetnosti, nepotpisa­
ni pisac otkriva pri kraju da je "ljudina
Karadžić - prekodrinski Karađorđe", dočim
otkrivanje savremenog Kodže prepušta či­
taocima.
nog značaja i svrstala u prvu kategoriju
zaštite spomenika prirode.
Aleksandar
Berček
Upravnik Narodnog pozorišta, suprot­
no Zakonu o radnim odnosima, u vreme
štrajka primio u stalni radni odnos jedan­
aestom članova u baletski ansambl koje je
posle toga iskoristio kao štrajkbrehere.
^ fiKohaff
Nedeljnik koji izlazi u Prištini na al­
banskom jeziku za 20. april zakazao je
održavanje okruglog stola na temu: "Ko­
sovo: demokratska mogućnost i perspekti­
va"; na listi pozvanih su predstavnici obe-
ju strana, i srpske i albanske.
17, APRIL 1995. ■ VREME ■ 31
 SVET f 'U VREMENU

Francuska

Važno je ne biti - favorit

Francuzi žele promene; u neizvjesnosti koja prati predstojeću predsjedničku utrku,
najveće šanse se ipak daju Zaku Siraku

PARIZ gram izvodi iz politike vlade kojoj je na vog biračkog tijela predstavljaju ljudi iznad
čelu, blagih koraka naprijed i koncesualnos- 55 godina.
i ajopasnije što se može dogoditi ti, koja je i počela davati prve rezultate - BOLJI OD OSTALIH: Pravilo je da se
|jednom kandidatu u predsjed- nezaposlenost počinje stagnirati. No, umjes­ na predsjedničkim izborima glasa za osobu
sničkoj utrci jeste da bude pro­ to da ovo iskoristi kako bi dao turbo-gas prije nego za program. I ovdje je Širak bolji
glašen favoritom. Ovo je pouka svojoj kampanji, Baladir je u nju ušao rano i od ostalih. On je popravio svoj medijski nas­
I koja se može izvući izšest mje­ Predsjednički izbori zahtijevaju od
ležerno. tup, riješio se ukočenosti pred televizijskim
seci predizborne kampanje u Francuskoj. kandidata ponajprije projekciju budućnosti. kamerama koja ga je činila smotanim i
Najprije je bivši predsjednik Europske ko­ Premijer-kandidat (ova će se dvostruka ul­ neuvjerljivim. No, tajna Širakovog uspjeha
misije Žak Delor u istraživanjima javnog oga pokazati kao hednikep) previše je ostao je i u ljudima kojima se okružio i koji su
mnjenja imao više nego koplje prednosti vezan za realnost, odnosno za trenutna imali vrlo aktivnu ulogu u profiliranju pro­
pred svim svojim takmacima - i odustao od dostignuća svoje politike. Sa druge strane, grama i kampanje. Uz Segena, zahvaljujući
kandidature. ftrtom je premijer Eduard Bal- socijalistički kandidat Lionel Žospen, bez kojem je izvršen spomenuti strategijski
adir postao daleko najpopularnijim pred­ obzira na otklon prema miteranizmu, od zaokret, tu je i ministar inozemnih poslova
sjedničkim kandidatom. U milosti je bio sve svog programa čini nastavak jedne politike Alen Žipe, kao i drugi oslonac. Na političkoj
dok nije službeno ušao u predsjedničku kladionici Žipe najbolje stoji kao
utrku. Od tog trenutka ulogu favorita budući premijer. No, i Segen i Žipe
zamijenio je ulogom izazivača pred pripremaju teren za slijedeće predsjed­
glavnim konkurentom - iz iste desne ničke izbore, za sedam godina, više ne
stranke, okupljanja za republiku - Ža - kao saveznici već izravni takmaci. Bal­
kom Širakom. Ovaj potonji je u adir je, pak, prije vremena potrošio
završnici stekao takvu prednost da ga ni svoj najjači adut Šarla Paskvu, ministra
oscilacije u posljednjim sondažama ne unutrašnjih poslova, koji je nemalo
mogu lišiti sigurnog ulaska u drugi toga uprskao aferom s američkim špi­
krug izbora, a kako stvari trenutno junima i drugim istrčavanjima na dip­
stoje, mogao bi u trećem pokušaju lomatskom terenu. Osim toga, njegove
konačno postati i slijedećim francuskim glavne savjetnike više krasi lojalnost
predsjednikom. Socijalistički kandidat nego vještina političke anticipacije.
Lionel Žospen, može se, pak, nadati ul­ U završnici predsjedničkih izbora
asku u drugi krug, iako dvoboj s prem­ našlo se devet kandidata. Najveće
ijerom Baladirom izgleda neizvjestan. iznenađenje predstavlja Žak Šeminad,
TERET KONTINUITETA: Žak vođa raspuštene Europske radničke
Širak je uspio u manje od dva mjeseca stranke, blizak američko ekstremnoj
preokrenuti situaciju i raspoloženje u O B R T U P O SLE D N JI Č AS: Žak Š irak desnici, koji "tura” kritiku svjetskih fi­
biračkom tijelu ponajprije zahvaljujući do­ koja se vodi već četrnaest godina. A Fran­ nancijskih krugova a koja nije lišena antise­
broj političkoj strategiji i vještom me­ cuzi hoće promjenu. Izlazak iz recesije mitskih naglasaka. Kako je ovaj politički au­
dijskom nastupu. Nakon povlačenja Žaka otvorio je prostor za afirmaciju tog zahtjeva. tsajder uspio dobiti neophodnih 500 potpisa
Delora, ušao je na njegov socijalni teren Dugotrajnost vlasti istrošila je socijaliste. gradonačelnika i političara, ostaje neras­
skrećući lagano ulijevo. Čak i u okviru ljevice glasovi nekad rezervi­ vijetljeno, tim prije što se protiv njega vodi i
Borba protiv nezaposlenosti i socijalnog rani za njih, danas se odlijevaju komunis­ sudski spor zbog iznuđivanja novca od
raslojavanja postali su lajtmotivi njegove tičkom kandidatu Roberu Iju, ili arheo- jedne onemoćale starice.
kampanje. Isto je i s ostalim kandidatima, no ljevičarki i veteranki po broju nastupa na Paralelno s predizbornom kampanjom,
Širak je s najviše voluntarizma nastupio u predsjedničkim izborima, Arlet Lagije. ili zbog nje, u Francuskoj raste socijalna
kampanji nametnuvši se kao kandidat pro­ Širaku se uspio nametnuti i kao kandidat temperatura. Nižu se protestni skupovi i
mjene, obilježene nekom vrstom liberalno- okupljanja najraznolikijih slojeva društva. štrajkovi, sa zahtijevima za povećanjem
reformističkog elana. U njoj se osjeća ruka Francuska danas preteže nadesno, no, on je plaća i većom solidarnošću s defavoriz-
predsjednika Nacionalne skupštine Filipa svojim socijalnim naglaskom znao zadobiti iranim slojevima. Poruka budućem pred­
Segena, koji je znao "popularizirati" Širakov dio fluktirajućeg lijevog centra, mlade, kao i sjedniku desetak dana uoči prvog izbornog
program dajući mu notu "antielitizma". Bal- jedan populistički sloj. Baladir je donekle kruga - socijalna problematika ne smije os­
adir i Žospen, ostali su zarobljeni, svaki žrtva svog konzervativnog imidža, koji je, s tati samo tema za skupljanjem glasova. ■
svojim kontinuitetom. Premijer svoj pro­ osobe, preslikan na politiku. Većinu njego­ JELENA PAVLOVIĆ

32 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.


BITI IL ’ NE BITI: Vili Klas
Potres u NATO
Afera koja traje
Belgijska policija izvršila premetačinu u stanu i kancelariji generalnog
sekretara NATO Vilija Klasa
BRISEL
osle specijalne dozvole belgijskog
P parlamenta, a na zahtev vrhovnog tu­
žioca kasacionog suda Kraljevine, is­
tražni organi su u Briselu izvršili premetačinu
u stanu generalnog sekretara NATO Vilija
Klasa, što je odmah izazvalo nove špeku­
lacije i zahteve da on podnese ostavku na
položaj prvog čoveka vojno-političkog save­
za Zapada.
Klasa, isto kao i dvojicu bivših ministara
i socijalističkih prvaka Luja Tobaka i Gija
Koma, tužilac Kasacionog suda i istraga ne
samo da će "saslušati" već i "ispitivati" -
kako je precizirano - oko eventualne krivice
u velikom skandalu u vezi sa mitom za bel­
gijske vojne nabavke. Odluka parlamenta je
usledila samo dan-dva pošto je "Klas uzvratio
udarac", kako je to prokomentarisala zapad­
noevropska štampa, izjavivši posle dugog
ćutanja i upadljivog izbegavanja sredstava
informisanja daje potpuno nevin u aferi i da
nema nameru da podnese ostavku.
Iz sedišta NATO je potom izašlo i jedno
poluzvanično saopštenje da mnoge zemlje
saveznice i dalje podržavaju Klasa, "u naj­
manju ruku dok istraga i sud ne pokažu da li
je kriv ili nije kriv" - kako je to naznačio šef
luksemburške diplomatije Žak Pos.
Ova Posova izjava, u suštini, nije bila niš­
ta novo, ali je donekle stišala uzbuđenje u
vatskoj, ako se rat razbukti i usledi odluka
% N o povlačenju plavih šlemova. Drugo su
"|rajnje|z:a|ignuti¥ riHzve§rii, % toliko važni
*pdnosijsa %usijq|i, l% a je veoma nezado­
voljna očiglednom rešenošđu Zapada da Sev-
:ernoatlantski savez proširi na Istočnu
javnosti zapadnih zemalja i vidljivu nervozu
u krugovima NATO zbog višenedeljnog pov­
lačenja afere oko mita od više miliona dolara,
u kojoj je stalno kao jedan od glavnih os­
umnjičenih figurirao upravo generalni sekre­
tar NATO. Tada je, kao grom iz vedrog neba,
odjeknula izjava bliskog saradnika nemačkog
kancelara Helmuta Kola, jednog od prvaka
nemačke Demohrišćanske stranke Karla
Lemersa, daje "postupak protiv Klasa dos-
peo do tačke kada ugrožava ugled i autoritet
njegovog položaja".
Ovaj nemački "nož u leđa", kako je
prokomentarisao jedan belgijski list, Klasa je
zaista doveo u krajnje tugaljiv položaj, jer je
uticaj Nemačke i u NATO veoma veliki.
Nijedan komentator zato nije propustio
da primeti da je, prema raznim znakovima,
Bon veoma, veoma zainteresovan da, ukoli­
ko dođe do promene na čelu NATO, nemački
ministar odbrane Volker Rije postane novi
generalni sekretar.
Uostalom, Lamers, jedan od kreatora
spoljne politike u Demohrišćanskoj stranci
(CDU), naglasio je da Klas "Makar privre­
meno mora da napusti svoj položaj".
Pored Bona, kandidature su istaknute i u
Londonu, Oslu, Hagu, Kopenhagenu, 1 to re­
dom za lorda Ovena, Torvalda Stoltenberga,
Ruda Lubersa i Ufe Elemana-Jensena - ugla­
đene ličnosti svetske političke scene. Ali
Amerikanci, koji imaju presudnu reč, još se
izgleda nisu odlučili da menjaju Klasa. A
"imaju i primedbi na neke od kandidata, na­
ročito na račun lorda Ovena" - tvrdi se. Rije
bi, navodno, bio i po ukusu Vašingtona, ako
bi se donela odluka da treba menjati Klasa...
Klasovu sudbinu je, dakle, teško pred-
videti i zbog toga što ne sarno Amerikanci
veći drugi saveznici u NATO smatraju da bi
proces promene čelnog čoveka bio krajnje
osetljiv u času kada Severnoatlantski savez
ima pred sobom dva teška, neposredna zadat­
ka: prvo je eventualna masovna intervencija
u bivšoj Jugoslaviji, tačnije u Bosni i Hr­
Evropu.
Pritisak na ostavku Klasa, uprkos svemu,
u javnosti stalno raste: "Njegova sposobnost
da se usredsredi na krupne probleme NATO
je jako oslabila. Najveću uslugu koju bi
mogao učiniti Savezu jeste da se elegantno
povuče" - zaključio je uvodničar uticajnog
"Fajnešenl tajmsa". Ništa manju težinu nema
ni uvodnik u pariškom "Mondu", koji kaže da
"ako je istina ono što privatno govore mnogi
diplomati, pa i visoki funkcioneri NATO"
onda bi on morao da se povuče i "stavi tačku
na raspravu koja se samo još više zaglibljuje
u blato".
Na leđa Vilija Klasa sručilo se pravo
breme optužbi i pritisaka, a sve još težim čini
činjenica da je pre njega ostavku, "za mnogo
manje od onog što mu se pripusuje i što je
učjnio", dao šef belgijske diplomatije, Klasov
stranački kolega, Frank Van Den Brak. Tako-
đe da je izvršio samoubistvo dugogodišnji
glavni čovek za vojne nabavke u belgijskoj
armiji, general Žak Lefevr i da je još uvek
nerazjašnjeno ubistvo jednog od socijalis­
tičkih prvaka Andrea Kolsa, za koga belgijs­
ka štampa tvrdi da ga je likvidirao "plaćeni
ubica italijanske mafije" zato što je "previše
znao o aferi i mitu za vojne nabavke".
Istražni sudija u Liježu, u belgijskoj jav­
nosti veoma popularna Veronika Ansij a, koju
zovu "sudija čiste rake", po uzora na prilike u
Italiji, u međuvremenu je pohapsila nekoliko
socijalističkih partijskih funkcionera, koji,
doduše ne direktno, ali posredno, govore da
je i Klas morao biti u toku poslova s mitom.
Uostalom, dugogodišnji Klasov šef kabi­
neta je takođe uhapšen jer je priznao u istrazi
da je sve znao.
Svi su znali osim Klasa. Takvu tezu na­
ročito ne prihvataju belgijski listovi i dobar
deo javnosti, iako se, naravno, insistira da
pravna država učini svoje.
Ali, politički gledano, jer to je, ipak, dra­
ga dimenzija celog slučaja, Klasov položaj je
postao teško održiv ne samo u NATO već i
kad je u pitanju Belgija i njena politička kla­
sakoja je potpuno uzdrmana ovom aferom.®
DRAGAN BLAGOJEVIĆ (BETA)
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 33
 socijalne pomoći. Uostalom, čula su se i
Amerika mišljenja da je davanje socijalne pomoći
sastavni deo kapitalizma: obuzdava inflaciju

Haotična uvertira
i drži cene pod kontrolom.
Republikanci u Kongresu glasali su i za
drastično rezanje federalnih programa koji
pomažu još desetak miliona Amerikanaca,
starih, bolesnih, legalnih imigranata. Sada se
i u glavnim medijima čuju mišljenja da ova
Republikanski trijumf na izborima i njihovih prvih 100 dana u Kongresu
"politika straha" može da dovede do "klas­
nekiporede sa svojevrsnim padom "američkog berlinskog zida" nog rata, jer je sasvim izvesno da će deca
biti gladnija i da će stari cvokotati".
ĆIKAGO lnih prioriteta - ogorčeno je prokomen- NEPOPULARNI LIDER: Konzerva­
tarisao najnovije poteze u Kongresu pred- tivni komentatori ocenjuju da je glavna
epublikanci su pod dirigentskom pal­ sednik Harvarda, najuglednijeg američkog vrednost republikanskog "Ugovora sa

R icom Njuta Gingriča za privh 100 univerziteta.

dana svoje vladavine izglasali više
zakona nego ijedan Kongres za poslednjih
60 godina; samo je svojevremeno Franklin
IZNEVERENI IDEALI: Većina anali­
za sada se kratko može sažeti u dijagnozu da
su republikanci prebrzo otišli predaleko.
Amerikom" u tome što donosi novi politički
diskurs, što su demokrati definitivno izgubili
tlo pod nogama. Njihova reagovanja na re­
publikansko rušenje zaostavštine New Dea-
Ruzvelt sa New Dealom po žestini starta Mnogima se Gingričeva drakonska vizija la svodila su se u ovih 100 dana isključivo
nadmašio hiperaktivnog Gingriča. Amerike čin krajnje opasnom. Po njihovim na manje-više efektnu retoriku. Iz najvažnije
I dok su republikanci na Kapitol Hilu irečima za samo 100 dana iznevereni su veli­ bitke, one za političke ideje, republikanci su
konzervativni medijski voditelji trijumfalno ki tradicionalni ideali "američke pravde" i izašli kao pobednici. Tvrde da je to daleko
i samohvalisavo obeležili ispunjenje devet "ravnopravnih šansi". važnije od detalja nad kojima lamentiraju
od deset tačaka svog "Ugovora sa Ame­ Ruzveltovom svojevremenom pre- liberali. Ova škola mišljenja republikanski
rikom" i konačni obračun sa velikim dru­ raspodelom, socijalnu pomoć su počele da trijumf na izborima i njihovih prvih 100
štvom, demokratskom baštinom Ruzvelta i primaju samohrane majke sa maloletnom dana poredi sa svojevrsnim padom "ame­
Lindona Džonsona, koja je ričkog berlinskog zida": post-
između ostalog podrazumevala hladnoratovska era je završe­
socijalnu pomoć za nezapos­ na - počinje nova era i suštin­
lene - ostatak Amerike zbunje­ ska transformacija američke
no sređuje haotične utiske o politike.
uvertiri koja, po Gingričevim Gingrič, koji je u svojoj
rečima, uvodi Ameriku u rev­ dugoj političkoj karijeri sve
oluciji. do republikanskog trijumfa u
BONACA ZA BOGATA­ novembru važio za arogant­
ŠE: Ankete otkrivaju da većina nog galamdžiju koji u Kon­
Amerikanaca ne zna šta da gresu "puca s boka", pokazao
misli o poslednjem potezu re­ se sada kao izuzetno darovit
publikanaca: zakonu koji bi im lider: republikanci su došli na
omogućio da za sledećih pet vlast apsolutno spremni, do­
godina na ime poreza plate 189 bro organizovani, sa jasnom
miliona dolara manje, a is­ vizijom, vođeni čvrstom Gin-
tovremeno bi potrošnju u fed­ gričevom rukom koja je zave­
eralnom budžetu srezao za 315 la do sada nečuvenu partijsku
milijardi dolara. Na prvi po­ disciplinu: pored tradicional­
gled, san svakog ovdašnjeg nog sklapanja dilova i zavr­
poreskog obveznika. Tek su Ž E S TO K S TA R T: A m erički Kongres tanja ruku. ideolog republi­
neki analitičari otkrili suštinu velikog reza - decom. A onda je krenula lavina: danas oko kanaca je tražio i bukv alno potpisivanje zak­
najviše će profitirati 10 odsto najbogatijih 4,5 miliona majki sa najmanje dva puta toli­ letve lojalnosti.
Amerikanaca. Čak i konzervativni "The ko dece primaju pomoć koja se penje na 15 Na potezu je i marginalizovani predsed-
Wall Street Journal" opisuje Gingričevu var­ milijardi dolara, pa se već godinama u Am­ nik Klinton koji jednim potezom pera može
ijantu poreskog zakona "kao najveću erici govorio o kulturi bede. Klinton je da stavi veto na zakon s kojim se ne slaže.
bonacu za bogataše". davno obećao daje "život od socijalne po­ Klinton upravo to i obećava. Njegovi navi­
Smanjenje potrošnje ide na račun raznih moći neprihvatljiv kao stil života". Ali je, jači kažu da nije zaslužio da ponovo bude
socijalnih programa kao što su pomoć siro­ napravivši ozbiljnu grešku u koracima sa re­ izabran ako ovo obećanje ne ispuni.
mašnim porodicama sa maloletnom decom, formom zdravstva, izgubio inicijativu. Re­ I na kraju, dok se tlo u Vašingtonu još ni­
bonovi za hranu siromašnim, dotiranje publikanci su u Kongresu izglasali da ove je sleglo posle političkog zemljotresa, me­
stanarina, dečjih ustanova i dr. Najžešća po­ pare odu državama da ih one koriste prema dijski eksperti su veoma iznenađeni činjeni­
lemika je vođena oko para koje ova bogata svom nahođenju. Gingrič je predložio mas­ com koju otkrivaju neke ankete: čak dve
država od kraja Drugog svetskog rata daje ovno otvaranje sirotišta i šokiranoj naciji trećine Amerikanaca tvrdi da nikada nije
za dotirani školski ručak (primećeno je da su toplo preporučio gledanje filma "Grad deča- čula za republikanski "Ugovor sa Ameri­
regruti vrlo žgoljavi!). Biće manje para za ka" sa Spenserom Trejšijem. A majke, neka kom", dok je Njut Gingrič najmanje popula­
studentske kredite, ali i za obrazovanje se izvole zaposliti! Onda su neki ekonomisti ran političar u novije vreme - manje je pop­
prvenstveno visokoškolsko. Obrazovanje je izračunali da će zapošljavanje i otvaranje ularan samo crnački lider Džesi Džekson.B
očigledno skliznulo nisko na listi naciona­ dečjih ustanova koštati više nego davanje SLOBODANKA AST

34 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.


BUENOS AJRES
bedljiva pobeda dvotrećinskom ve­
U ćinom na jučerašnjim predsednič-
kim izborima za Alberta Fuhimori-
ja ne znači samo novi mandat na čelu
države već i neku vrstu iščeznuća tradicio­
nalnih političkih partija sa peruanske poli­
tičke scene.
Kada je sredinom 1990, kao nepoznati
profesor agronomije porazio slavnog pis­
ca Marija Vargasa Ljosu, Alberto Fuhi-
mori postao je rodonačelnik novog poli­
tičkog fenomena: godinama potom u
mnogim zemljama sveta ličnosti izvan
političkog i partijskog aparata pokušale su
da pridobiju glasače uzdajući se u običnim
ljudima pristupačna obećanja kojima se
Fuhimori probio do predsedničkog polo­
žaja.
Danas, pet godina kasnije, 56-godišnji
sin japanskih useljenika - za neke diktator,
a za druge spasilac nacije - proslavio je
komotnu pobedu od preko 60 odsto glaso­
va i, uprkos optužbama da glasačke kutije
nisu bile baš najbolje čuvane, učvrstio
konačno svoju vlast. Ni prestiž bivšeg
sekretara UN nije bio dovoljan njegovom
najbližem konkurentu De Kueljaru da
zaustavi Fuhimorijev pobednički pohod.
PUN KRUG: Iako je njegova pobeda
bila očekivana, Fuhimori ne prestaje da
bude jedinstven primerak u političkom
svetu: predsednik Perua je možda prvi
koji je uspeo da zatvori pun krug od
neočekivanog, demokratski izabranog
kandidata, preko faze vlastodršca koji se
vojnim udarom održao na vlasti pune tri
godine (1992-1995), da bi juče ponovo le-
galizovao i demokratizovao svoju vla-
Islan d
Ostanak
dramaturga
U mrtvoj trci vladajuća koalicija iz
1991. konačno slavila pobedu
a se još bavi dramaturgijom, premijer
D Islanda Dejvid Odson imao bi dobro šti­
vo u nedeljnim parlamentarnim izborima na
kojima je sam bio glavni akter i čiji je ishod
bio neizvestan do poslednjeg trenutka. U
gotovo mrtvoj trci sa strankama levog cen­
tra, njegovi konzervativci i Socijaldemo­
kratska partija, vladajuća koalicija od 1991,
konačno su slavili pobedu, dobivši samo
mesto više od protivnika. U Atlingu, najstar­
Peru
Agronom
protiv
terorizma
Predsednik Fuhimori pobedio je na
izborima bivšeg sekretara UN De
Kueljara
davinu. Svima koji mu prebacuju nede­
mokratske metode u doba konsolidacije
demokratskih vlada širom Latinske Ame­
rike, Fuhimori odgovara - rezultatima -
onim istim trojakim argumentom koji je
prevagnuo kod peruanskih glasača: u prvom
predsedničkom mandatu, Fuhimori je prvo
uspeo da svede inflaciju sa 7000 odsto, koli­
ko je iznosila u trenutku kad je preuzeo vlast
od Alana Garsije, na 0,5 odsto mesečno;
drugo, dobio je rat protiv terorizma koji je
početkom devedesetih doveo Peru na rub
bezvlašća: Abimael Gusman i druge vođe
ozloglašene terorističke gerile "Sendero Lu-
minoso", kao i njihovi "konkurenti" pripad­
nici pokreta "Tupak Ameru" odavno su iza
rešetaka. I, kao treće, preobrazio je Peru u
zemlju privlačnu za strana ulaganja, us­
vojivši recepte ortodoksnog neoliberalizma i
ijem parlamentu na svetu (osnovanom još
pre 1065 godina), vladajuće partije dobile su
32, a opozicija 31 mesto.
Bivši dramski pisac, prepoznatljiv po
dužoj, razbarušenoj kosi i atraktivan za
medije zbog duhovitih komentara, Odson je
vodio kampanju neumorno ponavljajući
samo jednu reč - stabilnost. On upravlja
severno^tlantskim ostrvom od 260.000
stanovnika oštrom ekonomskom politikom,
ukidajući pogodnosti karakteristične za
severnjačke "države blagostanja" i odusta­
jući od prakse vezivanja plata i raznih
davanja za inflaciju.
"Moja vlada je promenila mentalitet
Islanđana učeći ih teškoj ekonomskoj real­
nosti" - izjavio je Odson u kampanji. S tom
realnošću stanovnici Islanda, jedne od na­
jbogatijih država sveta, suočili su se pos­
lednjih šest godina, kada je izvoz bakalara,
najdragocenije robe na ostrvu, prepolovljen
na 200.000 tona godišnje, bez znakova da će
se do kraja veka povećati. Posle sedam god­
ina recesije, domaći bruto proizvod se pov­
ećava, inflacija se stabilizovala na 2-3 pro­
pokrenuvši zamrli privredni rast zemlje.
ĆUTLJIVA SUPRUGA: Izborni re
zultati pokazuju istovremeno daje Fuhi-
morijeva stranka "Kambio 90" (Promena
90), heterogena politička partija nastala od
nezavisnih grupa evangelista, sitnih indus­
trijalaca i srednjeg univerzitetskog kadra,
prerasla u najjaču političku snagu Perua,
uprkos dvema "šizmama" za pet godina.
Prvo su je, odmah posle pobede 1990, na­
pustili evangelisti, jer novoizabrani pred­
sednik nije bio spreman da im poveri orga­
nizaciju i kontrolu sprovođenja socijalnih
državnih programa, a drugi put su je 1992.
napustili sitni industrijalci posle Fuhimor-
ijevog "auto-puča".
Za razliku od "Kambija 90", jučerašnji
izbori delovali su eutanazijski na peruan­
ske političke dinosauruse: najstarija partija
nacije APRA (Američki narodni revolu­
cionarni savez) praktično je iščezla sa bi­
račkih spiskova, što se može reći i za
drugu tradicionalnu Partiju narodne akcije
(PAP) negdašnjeg predsednika Fernanda
Belaundea Terija kao i za levičarsku ko­
aliciju Ujedinjena levica (IU).
Još jedna zanimljivost vezana je za
minule izbore: nije se čuo glas Suzane Ig-
uči, supruge Alberta Fuhimorija, koja je
zbog političkih neslaganja sa predsedni-
kom republike napustila svog muža posle
20 godina braka. No, za vreme prediz-
borne kampanje, bivša prva dama - i sama
na putu političke karijere - nije rekla nijed­
nu reč, kako "sve ono ružno što ima da
kaže o svom suprugu ne bi iskoristio Ek­
vador u propagandne svrhe", mada pos-
matrači tumače implicitnu pomoć Suzane
Iguči Fuhimoriju kao ruku pomirenja. ■
BRANKO ANĐIĆ (BETA)
centa, a jedini problem je nezaposlenost, za
Islanđane doskora nepoznat fenomen, koja
sada iznosi pet odsto.
Pobedi vladajuće koalicije umnogome je
doprinela Odsonova lična popularnost koga
je za vreme kampanje podržavalo 60 odsto
birača, dok je podrška njegovoj partiji bila
znatno manja. Nekadašnji dramski pisac
(svojevremeno pisao seriju radio komedija,
TV drame, pop muziku), uživa naklonost
Islanđana od početka političke karijere u
koju je ušao kao gradonačelnik Rejkjavika.
U prvoj godini trećeg mandata kao prvi pre-
stonički čovek odlučio je da uđe u prvu poli­
tičku ligu, preuzeo vodstvo nad svojom
partijom, pobedio na izborima i postao
premijer.
Kritičari su Odsona, u vreme gradona-
čelničke karijere, s ironijom opisivali kao
čoveka koji je trčao kroz grad kao one-man
show. Ako je to i tačno, pokazalo se da je i
blagotvorno, pa Odson ovih dana trči tražeći
koalicionog partnera za novu vladu kojoj će,
naravno, on predsedavati. ■
D. B.
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 35

ULANBATOR
U S !W € » d IlfS !l€ S lJ € 2 #
Mongolski stočari kažu da bi pret­
varanje mleka u sir moglo da bude rešenje
za njihove nevolje i spas za bivše komu­
nističke kooperative koje su na izdisaju
pod pritiskom tržišnih sila.
"Pravljenje sira od mleka može da
bude veoma unosno", kaže nomadski
stočar Gundsamb, vlasnik male fabrike
sira koju je nemačkim zajmom podigao u
usamljenoj dolini mongolske provincije
Oevorkhangai. Sir, proizvod sa Zapada
nepoznat Mongolima, nudi stočarima mo­
gući ulaz na tržište mlečnih proizvoda
koje je sada zakrčeno jeftinim puterom
koji stiže kao pomoć iz SAD. Produkcija
mlečnih proizvoda naglo je pala odkad je
Mongolija 1991. prigrlila tržište posle
sedam decenija komunizma. Proizvodnja
mleka pala je sa 50, 6 miliona litara u
1991. na 4,9 miliona litara u prošloj godi­
ni. Pošto su kooperative privatizovane,
stočari su izgubili pristup bivšim državnim
mlekarama, transportu i prodajnoj mreži u
gradovima. Američka pomoć je drugi iz­
vor nevolje. Iako u zemlji ima 12 goveda
na svakog Mongola - u državi od samo 2,2
miliona stanovnika - Mongolija je prošle
godine uvezla 2600 tona putera, od čega je
najveći deo pomoć iz SAD. "Kao rezultat
ove pomoći, propala je domaća proiz­
vodnja mleka i putera", kaže Erdene,
predsednik mongolskog Narodnog sin­
dikata poljoprivrednika. "Američki puter
se prodaje u Ulan Batoru i drugim gra­
dovima. Bilo bi bolje daje novac dat sto­
čarima da oni prave puter", kaže Erdene.
Pojedini stočari, kao Gundsamb, jedino
rešenje vide u siru. "Sir od jakovog mleka
se neće pokvariti na 550 kilometara dug­
36 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
om putu do Ulan Batora i moći će tamo da
se proda", kaže Gundsamb. Njegova mala
mlekara će zapošljavati osam radnika iz
nomadskih porodica. Radiće leti, kada
mleka ima u obilju, a biće zatvorena
tokom oštre zime, kada su putevi blokira­
ni ledom i snegom. "Ove godine mlekara
će zaraditi čistih 10 miliona turgika
(25.000 dolara)", tvrdi Gundsamb, koji
računa da će mu trebati 700 litara mleka
da dnevno napravi 100 kilograma sira.
Gunsman je naučio veštinu pravljenja sira
od jednog švajcarskog učitelja koji je
pošlog leta posetio zabačenu dolinu. Mle-
karu je podigao zajmom iz nemačke fon­
dacije Kondrad Adenauer.
HONGKONG
■ P r in u d a
Lokalni protekcionizam snažno se su­
protstavio ambicioznom kineskom planu
privlačenja stranih ulagača duž trase ve­
like železničke pruge koja se gradi kao na­
jveća saobraćajna arterija između Pekinga
i Hongkonga. Centralne kineske vlasti se
nadaju da će pruga vredna 3,5 milijarde
dolara, koja preseca šest provincija, priv­
ući velike inostrane investitore, spremne
da iskoriste prednost novog pristupa
lokalnim pijacama i izvorima. Ali, vlasti u
šest provincija koje pruga preseca nisu
oduševljene i ne kriju da bi više voleli da
svoje izvore sačuvaju za sebe. Prema na­
jnovijem pregledu kineskog Državnog
saveta, više od 90 odsto rezervi obojenih
metala je u radijusu pruge, uz 40 rudnika
uglja sa rezervama od 2 0 milijardi tona.
Tu su i bogata nalazišta gvožđa, nafte,
granita i mermera. Peking se takođe nada
će 2381 kilometara duga saobraćajnica
omogućiti Hongkongu, koji se 1997. vraća
pod kinesku vlast, da nastavi svoj uspešn
privredni život kao glavna stanica na
drugom kraju pruge.
Međutim, provincijski funkcioneri su
ogorčeni planom centralne vlade koja im
ne dopušta da se mnogo pitaju o stvarima
kao što su šta će se sve graditi, i ko će gra­
diti duž pruge koja ove godine treba da
bude završena. Zvaničnik u provinciji
Šandong kaže, pod uslovom da mu se ne
pominje ime, da je njegova provincija
planirala velike investicone ponude i tr­
govačke sajmove u Hongkongu, ali im Pe­
king sad ne dozvoljava da to rade. Funk-
cioner iz provincije Djansi traži da "cen­
tralna vlada da nama novac da sami ek-
sploatišemo svoja prirodna bogatstva i
razvijamo svoju industriju preko inos­
tranih tehnoloških transfera. Biće teško
Pekingu da nas ubedi kako možemo da
napredujemo tako što ćemo svoje izvore
predati u ruke uljezima". Analitičari kažu
da prostor koji pokriva pruga nije sperman
za brz razvoj zbog loše infrastrukture, up­
rkos nade Pekinga da će jeftina zemlja i
jeftin rad biti glavni mamac za strane ula­
gače.
PRAG
Ponosna što je dosadna, Češka Repub­
lika se veoma zabrinula pred navalom
složenih političkih skandala koji bacaju
senku na njenu reputaciju oaze mira u
postkomunističkoj Evropi. Optužbe za
prevare i politički inspirasnu špijunažu
potresaju danas češki establišment, ulj-
uljkan srećom što je zemlja kojom vladaju
izbegla opasnosti rata, skandala i kriza
vlada. Premijer Vaclav Klaus opisivao je
Češku kao zemlju u kojoj su društveni i
politički mir dozvolili njegovoj vladi da
sprovede neke od najuspešnijih tržišnih
reformi u bivšem komunističkom svetu.
Posmatrajući kako strani kapital pritiče,
šef diplomatije Jožef Zjelenjec hvalio se
tvrdnjom da se vesti o Češkoj retko
pojavlju bilo gde u stranoj štampi sem u
privredenim rubrikama. Međutim, danas
predsednik Vaclav Havel, u strahu od mo­
gućeg pada Klausove koalicione vlade,
energično poziva vodeće partije da
prestanu sa svađama. Posle sastanka sa
vođama sve četiri partije, Havel kaže daje
"učinio sve da spreči mogući kolaps ko­
alicije". Ali, dodaje, "svađe, rivalstvo i na­
petost među partnerima ne vode ničem
dobrom, pa će rezultat biti gubitak pov-
renja naroda u političare." Dosadu je u
Češkoj prvi narušio zamenik premijera
Jan Kalvoda, kada je u januaru optužio
državnu službu bezbednosti da špijunira
njegovu partiju, mlađeg partnera u ko­
aliciji desnog centra. Kalvoda, advokat sa
bujnim brkovima, koji se visoko kotira u
ženskom glasačkom koru, nije ponudio
neke čvrste dokaze o špijuniranju njego­
vog Građanskog demokratskog saveza
(O D A ), ali je izazvao lavinu glasina o
prvljavim trikovima unutar koalicije.
Glasine se množe kako se približavaju
parlamentarni izbori zakazani za sredinu
iduće godine. Premijer Klaus, neumorni
promotor svoje zemlje, svoje vlade i sa­
mog sebe u inostranstvu, kaže da ovaj
skandal preti ugledu Češke u svetu. "Sva­
ki znak nereda je loš siglnal svetu i
pogrešno je slati takve singnale", kaže
premijer. Državna bezbednost odbija op­
tužbu daje špijunirala ODA. Skandal po­
tresa i samu partiju otkako je Tomaš Jezek,
čovek koji je izmislio u svetu visoko
cenjenu šemu masovne privatizacije u
Češkoj, istupio iz O D A i optužio partijsko
rukovodstvo da ne "shvata kakvu je štetu
dobrom glasu Češke naneo takvom op­
tužbom". Jezek je prebegao u redove
Klausove Građanske demokratske partije.
Optužio je Kalvodu daje otkrio špijunski
skandal samo zato da bi skrenuo pažnju sa
nepravilnosti u finasiranju ODA. Pos-
lednje skandalozno poglavlje otvoreno je
sredinom marta, kada je vodeći adminis­
trator O D A Jozef Rajšman, optužen za
prevaru u vezi sa bankarskim zajmom za
svoju partiju. Kalvoda je odmah potegao
zaverenički motiv tvrdeći da je istraga
protiv Rajšmana usmerena protiv njegove
partije. N ovi skandali se očekuju sa
najavljenim početkom suđenja direktoru
programa privatizacije koji je prošle god­
ine uhapšen pod sumnjom da je primao
mito.
NJUJORK
Pušenje ili
propast
Pušači psuju, supermanekenke "kradu
dimove" na ulici, dok se vlasnici restorana
puše od gneva od ponedeljka u ponoć
kada je u Njujorku na snagu stupio novi
zakon o progonu pušača. Zabranjeno je
pušiti u restoranima srednje veličine, na
otvorenim stadionima i u većini kafea.
M ože se zapaliti samo u restoranu koji
ima mesta za ne manje od 35 ljudi i u
barovima gde može samo da se stoji. "U
barovima je danas izuzetno živo, dok sm­
rtna tišina vlada u restoranima", kaže vlas­
nik jedne taverne. "Izgubio sam trećinu
mušterija koji su jeli u restoranu". M e­
nadžer elitinog "La Sirka", Marko Mačio-
ni, kaže da vodeće manekenke koje se tu
okupljaju svaki čas prekidaju ručak i
izlaze na ulicu da povuku dim. "Zakon će
uništiti restorane, a nama su ruke vezane
pošto je naš bar u istoj prostoriji gde i sala
za ručavanje", kaže on. Više vlasnika
restorana najavljuju da će povesti bitku
protiv zakona za koji kažu da je surov i
nepravedan.
"Mnogo ljudi će biti pogođeno," rekao
je na konferenciji za štampu vlasnik
restorana Bili. "Gosti mi kažu: mi volimo
tvoju hranu, tvoje osoblje. Volimo i tebe,
ali ćemo morati da nađemo alternativu".
Predstavnik Nacionalnog udruženja pu­
šača naveo je studiju koja kaže da pušači
jedu van kuće u daleko većem broju od
nepušača i da će u kafane sada ići rede.
Međutim, načelnica zdravstvene uprave
Njujorka dr Margareta Hamburg, kaže da
se u drugim gradovima koji su ograničili
pušenje strah od poslovne propasti poka­
zao kao neosnovan. Ipak, restorateri insis­
tiraju daje stari sistem - odvojenih sekcija
za pušače i nepušače - bio sasvim dobar.
"Do sada nije bilo većih incidenta i niko
nije zapalio posle večere. Ali, čekamo da
vidimo šta će se dogoditi kada to neko ura­
di", kaže jedan restorater.
VAŠINGTON
M a l S ^ n i dolara pa se pad nije upošte odrazio na
m e h ie r t
Kada je oboleli dolar u pitanju, Klin-
tonova administracija mu izgleda prilazi
sa obe strane. Kaže da želi da ga ponovo
vidi jakim, ali
nije spremna da
u tom paravcu
nešto učini. Ana­
litičari su takav
pristup nazvali
"malignim neha­
tom". Adminis­
tracija možda
namerno ne radi
na obaranju do­
lara kako bi a-
merički izvoz
bio konkurentni­
ji, kako bi nater-
ala Japan da šire
otvori svoje tr­
žište i čime bi
pomogla otvara­
nju novih radnih mesta u SAD. "Oni
moraju da ožive privredu za predsedničke
izbore 1996", kaže Ami Smit, finansijski
analitičar njujorške konsultantske firme
I.D.E.A. Izmučeni dolar povratio je nešto
snage otkako je u ponedeljak pao na na­
jnižu posleratnu vrednost od samo 80 jena.
Od početka godine američki novac jeftiniji
je za 15 odsto od japanskog i nemačkog.
Šef američkog trezora Robert Rubin,
ponavlja kako želi zdrav i snažan dolar i
tvrdi da Vašington ne koristi valutu kao
oružje u spoljnotrgovinskim okršajima.
A li, drugi američki zvaničnici, pre svih
predstavnik za tvrgovinu Miki Kantor,
nisu uvek tako oprezni. Oni, s vremena na
vreme, javno dovode slabi dolar u vezu sa
svojim viđenjem zatvorenosti japanskog
tržišta. "Japanci imaju nepoštenu prednost
i to ugrožava dolar", rekao je Kantor
CNN. SAD su sporadično intervenisale na
berzama novca u korist dolara, ali nisu
pokazale nikakvu volju da krenu u jaču
operaciju podrške, pre svega, povećanjem
kamatnih stopa, ili smanjenjem budžet­
skog manjka. Umesto toga, Vašington je
čekao da saveznici deluju, kockajući se na
to da ovi mogu više da izgube od sloma
dolara nego što može da izgubi Vašington.
Slab dolar, koji čini američku robu jeft-
injom u svetu i udara po džepu stranih iz­
voznika, izaziva ogorčene vapaje od
Evrope do Japana. "Amerikanci moraju da
ubede tržište novca da nehat prema dolaru
nije njihova politika", kaže ministar
privrede Francuske, Edmon Alfanderi.
Vašington je u stanju da ignoriše sunovrat
vrednost akcija na domaćim berzama,
iako može da izazove inflaciju u SAD. Do
sada, američka strategija obavlja posao. U
neočekivanom potezu, Nemačka je
smanjila kamatne stope, a Japan je najavio
vanredni paket
privrednih mera
za obuzdavali]e
poskupljenja je­
na. Amerikanci i
Japanci su upravo
nastavili ključne
pregovore o trgo­
vini automobili­
ma koja je za­
služna za dve tre­
ćine godišnjeg ja­
panskog trgova­
čkog viška od 60
milijardi dolara.
Većina analitičara
veruje da Japanci
neće izdržati me­
teorsko uzdizanje
jena, da će pokleknuti, odnosno pristati
da kupuju više auto-delova od Ameri­
kanaca.
PRIPREM A AGENCIJA BETA
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 37
 VREME f ZA KULTURU

Intervju: Ademir Kenović, redite

Savršeni krug
V T'"^ -T---- •,, -.. -
Sa Sidranom i Pjerom Zalicom, Kenović je dovršio scenarij za novi igrani fdm . U filmu će
glumiti Mustafa Nadarević, Branko Đurić - Sarajlija, Josip Pejaković, Zaim Muzaferija i
Bozo Bunjevac iz unutrašnjosti Bosne

demir Kenović je reditelj iz Sa­ izvjestan način pleonazam, jer je krug uvijek mpleksnije, upotpunjeno novim namazima,
rajeva. Njegovi prvi igrani film savršen. Ja sam se, inače, stalno igrao novim nivoima, osjećanjima i bezosjeća-
"Ovo malo duše" otvorio je naslovima. Na početku rada to je nešto što jnostima, novim razočarenjima, grubostima,
1991. vuče,
"Quinzaine des kao neka igrica. Ne mislim da je
Real- tragedijama, hladnoćama stvorenim svim
isiteurs" u Kanu. Drugi film naslov toliko važan, mada u ovom slučaju ovim događanjima. Mislim da će film iz­
"Kuduz", za koji je scenario radio pjesnik on nosi dosta značenja. Mi, Sarajlije, nalaz­ ražavati dio nama poznatog osjećaja, a
Abdulah Sidran poznat i kao scenarista za imo se već tri godine u jednom zatvorenom vjerovatno značiti i nečim potpuno druga­
filmove Emira Kusturice "Sjećaš li se Doli prostoru. Rješenje naše situacije zapetljano čijim, za nas apsolutno nepoznatim.
Bel" i "Otac na službenom putu", zavrijedio je kao u jednom krugu. Kao da nikako ne ▼ Da li ćete se u filmu koristiti doku­
je tri nominacije Felixa: za najbolji film, možemo doci do nekih tačaka. mentarnim materijalima?
glavnu žensku ulogu i muziku. Film "Ku­ "V R E M E ": 5 obzirom na to daje rat, Ne, apsolutno ne. Mi smo snimili dosta
duz" dobio je tada specijalno priznanje žiri­ da li će ovajfilm biti naturalističan, surov ili dokumenata za ove tri godine. Ambijent koji
ja za "kreativni duh novih filmova koji dola­ će slijediti već prepoznatljiv Sidranov ruko­ smo iz dokumenta pretočili u našu svijest
ze iz Sarajeva". I dok su iz Sarajeva stizali pis "smijeha kroz suze", filmski izraz koji biće, nažalost, vječni drugi plan ovoga što
filmovi posebnog senzibiliteta, u Sarajevo je mi radimo, ali se nećemo koristiti dokumen­
stigao - rat. Ademir Kenović okupio je neko­ tarnim materijalom. Mi pravimo igrani film.
liko desetina filmskih stvaralaca u sara­ Pokušali smo upoznati svijet sa ovim što
jevsku grupu autora ("SaGA") i s njima nam se dešava putem dokumenta i nadam se
tijekom opsade grada snimio više od 50 do­ da smo čak djelimično uspjeli preobratiti
kumentarnih filmova. Najpoznatiji su "SA lažnu sliku o nama. Uslijed zasićenosti do­
life", sarajevski vizualni dnevnik, te serija kumentom, takvom vrstom prezentacije i
dokumentarnih zapisa "Ulica pod opsa­ komuniciranja, mislimo đa ponovnu identi­
dom". fikaciju sa ovim prostorom ljudi mogu dobi­
Ta hronika jedne tipične sarajevske ulice ti kroz igranu formu. Na taj način ljudi će
sačinjena iz 120 dvominutnih epizoda svaki prepoznati prije svega priču, kao nešto gen­
dan je emitovana na BBC 2, Canal plus, eralno prepoznatljivo, a unutar nje možda i
WIPX USA, NHK Japan, ZDF i WDR Nje­ istinitiji doživljaj stvarnosti u kojoj živimo.
mačka, i još desetak drugih TV stanica. Film Zato neće biti dokumenata, ali će sve
"Čovjek, Bog, monstrum" također je, ali naravno biti bazirano na ambijentu u kojem
1994, otvorio program "Petnaest ređitelja". će se film snimati.
Uz Kenovića film su potpisali i Ismet Ar- ▼ Biće to najjeftinija i najautentičnija
nautalić, Mirza Idrizović i Pjer Žalica. scenografija.
Evropska filmska akademija je ovom ost­ Da, moglo bi se reći da će biti autentič­
varenju dodijelila Felixa za dokumentarne na. Film je, međutim, komplikovana stvar:
filmove "kao izraz divljenja i solidarnosti za naizgled upotrebljivi scenografski elementi
vaša dostignuća i jedinstven duh koji drži teško da se mogu u igranom filmu koristiti
grupu SaGA". Sa Sidranom i Pjerom Žali- S M EH K R O Z S UZE: A dem ir K enović na način na koji se koriste u dokumentarn­
com, Kenović je dovršio scenarij za novi ig­ neki zovu i "poetski realizam"? om. Tako ćemo i mi, vjerovali ili ne, dosta
rani film. Snimanje treba početi ovih dana, Sad smo svi, na izvjestan način, dru­ stvari graditi, prilagođavati. Nastojaćemo da
čim se otvori aerodrom i uveze neophodna gačiji ljudi nego što smo to bili prije rata. sve bude uvjerljivo, da se doima autentično,
tehnika. U filmu će glumiti Mustafa Nadare­ Djelimično smo onakvi kakvi smo bili, a ali to ne mora značiti da će se snimati u au­
vić iz Zagreba, Branko Đurić - Sarajlija koji djelimično onakvi kakvi nismo nikad niti tentičnim ambijentima. Isto kao što se neće
živi u Ljubljani, Josip Pejaković iz Sarajeva, pretpostavljali da bismo mogli biti. Zato govoriti o stvarnim događajima. Najvažniji
Zaim Muzaferija i Božo Bunjevac iz unu­ mislim đa će film oslikavati baš te lomove; je osjećaj koji se nakon svega toga stvori.
trašnjosti Bosne. Film će biti naslovljen oslikavaće stilski jedno novo srastanje. Teš­ ▼ Koja je, zapravo, priča filma?
metaforično - "Savršeni krug". ko je definisati stil. Ovo "smijeh kroz suze" To je film o čovjeku koji u sarajevskom
KEN O V IĆ : Mislim đa ovaj naslov je dobro rečeno. Mislim da ta formulacija ratnom košmaru ostaje bez porodice i čiji se
odražava neke elemente iz filma, predstavlja objašnjava dio nečega stoje stalno postojalo život prepliće sa životima dvojice dječaka
metaforu za neka značenja u njemu. U isto ovdje i što je definisalo ovdašnji duh. koji su također ostali bez ikoga i pokušavaju
vrijeme, zvuči privlačno, drugačije. To je na Smatram, međutim, daje sada to mnogo ko- da dođu do svoje rodbine u inostranstvu.

38 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.

Priča je jednostavna ali , rekoh, najvažnije su
emocije... Jednu od glavnih uloga igraće i
scenarista, Sidran.
▼ Ima li u Sarajevu dovoljno filmskih
stručnjaka za ovako ambiciozan projekt?
Imamo sreću da smo uspjeli zadržati na­
jveći dio najprofesionalnijih kadrova koji su
se u Sarajevu bavili filmom. To je jedna
ozbiljna, veoma kvalitetna ekipa. Sudim to i
po pripremama koje smo obavili za ovaj
film, kao i po onih 400 sati dokumentarnog
materijala koji smo već snimili. Moram reći
da su u Sarajevu ostali pravi zaljubljenici u
film. Sa ovim ratnim iskustvom, radeći sa
ekipama iz vana i ovdje u SaGA, oni su još
mnogo naučili, tako da sada imamo žestoku
osnovu za filmsku industriju. Što se tiče
ekipe - od 50 i više ljudi nama će nedostajati
tek nekolicina za nivo koji želimo. To su
ljudi koje smo i prije rata dovodili, recimo,
jedna ekipa rasvjete sa tehnikom, ekipa
pirotehnike i jedna ekipa šminke.
▼ U "Ulici pod opsadom" napravili ste
toliko lijepih priča. Da li je ta ulica još ista,
jesu li ljudi sačuvali toplinu i entuzijazam
Icao u vrijeme snimanja?
Seriju "Ulica pod opsadom" snimali smo
u dva navrata, '93. na '94. i ujanuaru '95. Ono
što je suštinsko jeste da ljudi u Sarajevu još
uvijek, poslije svih tragedija, nastoje živjeti
kao i prije - neoštećeni mentalno, ne posta­
jući nacionalisti, još vjerujući da su svi ljudi
isti. Oni još imaju dovoljno optimizma. Mis­ ▼ Govori se da su Emir Kusturica i
lim daje ta ulica uspjela saopštiti svijetu da Goran Bregović uzeli jugoslavenske pasoše,
ovdje žive normalni ljudi, možda i nor­ ove posljednje Jugoslavije, a nedavno su u
malniji od ostalog dijela čovječanstva. Sama Italiji najednomfestivalu u Firenci tražili da
gledanost te serije je prilično znakovita. ih se najavi kao Bosance. Imate li vi vješti o
BBCjje prije i^e, u terminu kada je serija njima, što je zapravo tu istina?
prikazivana* gledalo oko 600 hiljada ljudi, a Ne, niti me to zanima. Nemam vremena
u vrijeme prikazivanja "Ulice pod opsadom" da razmišljam o njima. Svako će odgovarati
broj gledalaca je povećan na 3,5 miliona. pred svojom savješću.
Slično se dešavalo i drugdje. Dostaje znača­ ▼ Ovo je vrijeme kad su mnogi servilni
jno što smo uspjeli prikazati tu seriju i suko­ mediokriteti došli do izražaja i u politici i
biti se sa većinom velikih medijskih centara u umjetnosti. Da li su hosanskohercego-
s kojima se duboko ne slažemo u njihovom vačku kulturu svijetu predstavljali pravi ljudi
prezentiranju naše stvarnosti. i na pravi način?
▼ Vjemvatno ste se na svjetskimfestival­ Kako ko. Oni koji su se svojim poslom
ima susretati i sa kolegama iz Beograda. bavili moralno, pokušavali su obavještavati
Imaju li oni realnu sliku o sarajevskoj stvar­ ljude van BiH šta se ovdje događa. Većina
nosti? * ljudi, međutim, nije imala priliku da to radi
U Kami sam proveo dosta vremena sa zato što se bavila poslovima odbrane. Neki
Rajkom Grlićem i Điđijem Karano vičem. su, opet, teško uspijevali organizovati svoje
Jedan je iz Zagreba, drugi iz Beograda. potencijale u tom smislu. S druge strane,
Obojica predaju u Americi, obojica su iz­ mislim da postoji i grupa ljudi kojima nije
vanredni ljudi i imaju mišljenje koje i mi bilo u interesu da se bh. kultura promoviše
djelima; ovdje bolesni fašisti uništavaju onakva kakva je bila i kakva će, nadam se,
ljude. Oni koji to nisu primjetili ili su posta­ biti. Međutim, to je manja grupa i mislim da
li ravnodušni ili, čak, podržavaju zločine, je većina shvatila da BiH ne može a da ne
sami će snositi posljedice. Oni, koji po­ postoji kao zemlja kakva je bila. Zato je
državaju zločine osmišljene u Beogradu, neophodno žestoko podupiranje prezent­
moraće por&zgovarati sami sa sobom zašto acije kulture sa ovog područja u svijetu.
nisu uradili ono što bi sav normalan svijet Samim tim će bilo koja druga varijanta o
očekivao od nekog ko je u prilici da takvo drukčijoj BiH otići na marginu. ■
Što uradi. DUBRAVKO BRIGIĆ (AIM)

dokumentarnog, kao dugogodišnji selek­

Dokumentarna kinematografija tor čuvenog festivala ii Oberhauzenu.
Predstavnik Radija B-92 (producenta
poslednjeg Žilnikovog filma, kao i filma
tri mlada autora) bila je u Štutgartu, uz
Žilnika, Vera Konjović, odgovorna za vid-
eo-produkciju ove beogradske radio-sta-
Ovogodišnji simpozijum u Štutgartu okupio je filmske autore spremne da nice.
bez hvalospeva režima zavire iza "tamne strane meseca' "Zanimljivo je reagovao jedan Ne-
mac", kaže Vera Konjović. "Pitao je: 'Nije
li sama vlast koristila takve filmove, po­
Štutgartu je nedavno održan i?im- strane meseca". Razgovaralo se i rasprav­ državajući ih u datom momentu, da time

U pozijum o dokumentarnom filmu

pod nazivom - "Subveravna kam­
era". Priređivač Hans Joahim Šlegel oku­
pio je u ovom gradu filmske kritičare i
stvaraoce iz takozvanih istočnih zemalja:
Poljske, Letonije, Litvanije, Mađarske,
Češke, Slovačke, Jermenije, Rusije,
Bugarske i Jugoslavije. Filmski estetičar
Šlegel uživa autoritet velikog filmskog
poznavaoca, posebno stvaralaštva pome-
nutih zemalja. (Nedavno je boravio u
Beogradu kao gost martovskog festivala).
Ovogodišnji simpozijum u Štutgartu
odvijao se pod nazivom "Subverzivna ka­
mera" zato što selektor smatra da su u
pomenutim zemljama, pored zvanične
državne filmske proizvodnje, postojali au­
tori, ili vešti ili hrabri, da prikažu i "drugu
stranu medalje"; autori spremni da bez
hvalospeva režimu zavire iza "tamne
ljalo o dokumentarnim filmskim produkci­
jama iz perioda od posle Drugog svetskog
rata do današnjih dana.
Kao ilustracije razgovora o našoj doku­
mentarnoj kinematografiji poslužili su na
simpozijumu, bilo u celini, bilo kao "citati"
filmovi: "Lipanjska gibanja", "Crni film", i
"Tito po drugi put među Srbima" Ž. Žilnika;
"Kolt 15 Gap" Miloševića i Jovanovića;
"Zdravi ljudi za razonodu" Karla Godine;
"Prozor" Z. Nikolića, "Vidimo se u čitulji"
A. Kneževića, V. Tufegdžića i J. Baljka.
Predviđeni "Malj" A. Ilica nije prikazan iz
tehničkih razloga.
Šlegel je i birao filmove i lično pozivao
učesnike koji su pripremali uvodne na­
pomene za raspravu o svakoj pojedinoj ki­
nematografiji. O našem filmu govorio je
nemački novinar Hajnc Klunker, dobar
poznavalac našeg filma uopšte, a posebno
postigne utisak o svom 'slobodarskom imi-
džu'. Odgovorila sam mu: Tvorac filma
nije na to mislio; njemu je bilo važno daje
takav film prošao! Na to je mađarski
reditelj Šandor Buglja meni došapuno:
'Oni nas nikad neće razumeti, jer oni TO
nikad nisu preživeli; oni uopšte ne shvata-
ju o čemu se tu radi'."
Ona iznosi još jedan utisak: "Mislim
da Šlegel nije slučajno našu selekciju os­
tavio za kraj programa, kao poentu. Ideje,
duhovitost, darovitost, blistali su, očarava­
li prisutne. Svi su bili izuzetno ljubazni
prema nama, tražili nas, želeli da razgo­
varaju, da se druže. Mogla sam samo da
ponovim reči jednog kolege sa Radija B-
92: 'Žilnik verovatno radi za nas zato što
on i ne ume da radi kad ima para'. Ali, ko bi
od njih takvu 'subverziju' razumeo." ■
O. BOŽIČKOVIĆ

17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 39


Tri autora, tri filma
Obrada
balkanskog rata
Milče Mančevski će koproducirati slijedeći film Roberta Redforda. Emir
Kusturica će nastaviti raditi skupe filmove o Jugoslaviji na engleskom za
Francuze, a Jakov Sedlar će nastaviti raditi skupefilmove o hrvatskoj patnji
na engleskom za bogate Hrvate koji ne razumiju više hrvatski, a nisu baš
ni engleski savladali
a Zapadu je izdano već desetak knji­
N ga koje pokušavaju proniknuti u raz­ režiser rođen na tlu bivše Jugoslavije, čiji je
loge zbog kojih smo se tako naglo i
sa tolikim žarom počeli ubijati. No, nije
napravljen niti jedan film. Film, naime, koš­
ta puno novaca i producenti se boje da nema
dovoljno ljudi zainteresiranih platiti da vide
film o tome kako se kolju u "Jugoslovakiji".
Filmovi o toj temi snimljeni u domovini
("Vukovar se vraća kući", "Vrijeme za...",
"Svaki put kad se rasta­
jemo", "Cijena života", itd.),
nisu sasvim razumljivi ni do­
maćoj publici, koja je "opje­
vane" događaje iskusila iz
prve ruke. Gledaoce u, reci­
mo, New Yorku bi prije pri­
kazivanja ijednog od tih fil­
mova trebalo uputiti u to što
se zapravo desilo i o čemu će
biti govora u filmu, tako da
se ne počnu smijati ili ne na­
puste dvoranu od dosade.
Postojeću prazninu, film­
ske obrade balkanskog rata
ispunio je film Milčeta Man-
čevskog "Prije kiše", jedan
od četiri filma u konkuren­
ciji filmova snimljenih na
neengleskom jeziku nomini­
ran za ovogodišnjeg Oskara
(Nagradu filmske akademije
"PRE K IŠE": S cena iz film a
u Los Angelesu).
Svi će dobro zapamtiti David Letter-
manovu spretnu najavu Milčeta kao autora niti jedan američki filmski distributor nije
iz Makedonije, "koja je isto tako znana i kao
Bivša Jugoslovenska Republika Makedoni­
ja". Grci su prijetili da će bojkotirati Oskara
ukoliko se ne upotrebljava cijelo nezgrapno
ime (BJRM) njihovog sjevernog suseda.
Koliko god poitički razlozi bili uzrokom
daje "Prije kiše" nominiran (jednako kao što
zbog istih razloga nije dobio Oskara, nego je
Oskar otišao u Rusiju) da bi se skrenula
40 H VREME ■ 17. APRIL 1995.
pažnja na balkansku tragediju, Milče je prvi
film nominiran za Oskara i čiji se film re­
dovno distribuirao u SAD (i prije nomi-
nacije). A svakako nije jedini takav koji je
imao te ambicije.
SNOVI: Prije dvije godine Emir Kustu­
rica snimio je film "Arizona dream" (San
Arizone) sa budžetom od 14 miliona dolara i
hollywoodskim filmskim zvijezdama
Jonyem Deppom i Faye Dunaway. Do danas
pokazao interesovanje da se taj film re­
dovno prikazuje u kinima. "Arizona dream"
se premijerno prikazao u Beogradu, što
naravno nije pomoglo reputaciji filma. Dan­
as se film distribuira Evropom, a Kusturica
dovršava novi film u Beogradu ("Under-
ground") - također
na engleskom jeziku i, također, za neen-
glesko govorno područje. Novi film je
koštao 17 miliona dolara, koje je platila
francuska producentska kuća koja je finan-
sirala i "Arizona Dream". Neobično je
zanimljivo da francuska filmska kompanija
nalazi svrsishodnim financirati istočno­
evropskog ražisera da snimi filmove na en­
gleskom za francusko tržište u isto vrijeme
kada francuska vlada, povampirena vlas­
titim nacionalističkim strastima, zahtjeva i
od Mickey Mousea da govori francuski.
Film "Gospa" Jakova Sedlarova prem­
ijerno će se prikazati u New Yorku u Hr­
vatskom centru Hrvatske katoličke crkve sv.
Ćirila i Metoda, 10. travnja. Deseti travanj je
sigurno izabran iz praktičnog razloga,
budući da pada u ponedjeljak, to je dan kada
se obično navečer izlazi, ne? "Gospa" je
snimljena sa budžetom od 11 miliona dolara
i sa hollywoodskim filmskim zvijezdama
Morgan Fairchild i Martinom Sheenom. No,
niti u ovom slučaju visoki budžet i slavna
imena ne garantiraju i dobru prodaju filma.
Za sada je za film pokazala intresovanje
samo hrvatska emigracija, koja gaje i finan­
cirala i za koju je on i napravljen. Da bi se
film isplatio, Sedlar je odlučio prodavati
karte za kino po deset puta većoj cijeni od
ionako visoke cijene kino-karata u Americi
(75 dolara po ulaznici, pola mjesečne plaće
u Hrvatskoj!), tako da sa jednim prikazi­
vanjem zaradi kao sa deset projekcija. Zašto
je onda film uopće rađen na engleskom?
Zbog toga jer ga Sedlar misli
prodati i svima onima koji su
posjetili Međugorje, u čemu
će možda i uspjeti jer ih na
svijetu ima oko milion. Naro­
čito je mnogo tamo bilo Ame­
rikanaca iz tzv. biblijskog po­
jasa (središnje države SAD,
poznte po visokoj religioz­
nosti i niskom prihodu). "Vri­
jeme za..." Oje Kodar razvu­
čeni, dozlaboga dosadni film
nepovezanih sekvenci, u ko­
jemu se ne zna tko koga glu­
mi, pojavio se u Americi pro­
šle godine i požnjeo veliki us­
pjeh prikazavši se u svim hr­
vatskim crkvama u Americi.
R A TN I R O C K : Jedino
od rane hrvatske kulturne po­
nude što je donekle impre­
sioniralo nemilosrdno ame­
ričko tržište jeste tzv. ratni
rock kao fenomen. Svakako, Amerikancima
je moralo biti zabavno vidjeti tamo nekakvu
malu državicu u uglu Evrope čija je vojna
propaganda potpuno "skinula" američku i
čije se vojne jedinice tako uporno i
dosljedno poistovjećuju sa američkim ma-
rincima. Nitko nikada nije međutim, iskoris­
tio taj momentum, osim Nenada Bacha, koji
je angažirao nekolikih velikih imena -
prokusna taktika - (Indigo Girls, Michael
York, John Malkovich...) i komponirao eu-
 ropop mekanu i pjevnu "Can We Go High-
er?", koja se nažalost izgubila na marginama
američke muzičke industrije dominirane
grungeom u devedesetima.
Before the rain (Prije kiše) snimljen je za
dva miliona dolara usred Makedonije
( ‘'Bivše Jug...") na makedonskom i bez ijeđ-
nog svjetski poznatog glumačkog imena.
Glavni glumac je Rade Serberdžija, o čijoj
upečatljivoj glumi američki filmski kritičari
pišu hvalospjeve, iako su za njega čuli prvi
puta u životu. Kako je Milče Mančevski sa
mnogo manje novaca i bez ijednog "imena”
uspio ono što Emir Kusturica i Jakov Sedlar
nisu i neće? (prodati film Amerima)
Prvo, Milče je napravio dobar film u
kojemu daje gledaocu iskrenu i potresnu
priču o ljudima bez nametanja istine, tako da
je istina svima očevidna i nikome nije sm­
iješna. Drugo, Milče je filmski zanat izučio
u Americi, gdje, mladi režiseri svoj prvi film
naprave od ušteđevine koju su skupili radeći
kao konobari ili noseći namještaj, što je
savršen način da se nauči napraviti odličan
film za malo novaca. Za razliku od raz­
maženih državnih režisera, koji to nikada
nisu uspjeli dokučiti. Milče je radio muzičke
spotove (Arrested Development) za MTV i
pripada istom senzibilitetu kao i Quentin
Tarantino, s kojim ga filmski kritičari u SAD
čsto uspoređuju, a koji je sam dobio Oskara
za priču o svom filmu "Pulp Fiction".
Milče Mančevski će koproducirati
slijedeći film Roberta Redforda sa Tommee
Lee Jonesom. Emir Kusturica će nastaviti
raditi skupe filmove o Jugoslaviji na en­
gleskom za Francuze, a Jakov Sedlar će nas­
taviti raditi skupe filmove o hrvatskoj patnji
na engleskom za bogate hrvate koji ne ra­
zumiju više hrvatski, a nisu baš ni engleski
savladali (pa je dijalog irelevantan), ali ima­
ju love i voljni su sve dati, zna se, za Hr­
vatsku.
PS: Svu trojicu autora imao sam prilike
upoznati. Sa Jakovom Sedlarom sam snimio
razgovor za "Hrvatski monitor", rađio-pro-
gram na hrvatskom jeziku, u New Yorku
1993, nakon kazališne predstave HNK
("Američka jahta u splitskoj luci") u Hr­
vatskom centru. Sedlar je bio vrlo elokven­
tan, didaktičan i nadmen. Njega i Aralicu je
u to vrijeme Tuđman otposlao kao pros­
vjetitelje da šire kulturu među Hrvatima.
Milče Mančevski i ja smo zajedno nosili
namještaj pomažući našem prijatelju pri
selidbi. Milče je bio jednostavna caol. Emir
Kusturica je u jednom sasvim nadrealistič-
kpm momentu, kako i priliči gurao moj auto
(staru rusku "lađu") uzbrdo od pizzercije
"Astro" 1988. (u Zagrebu) i to bi se tako i
nastavilo da Neletu nije u jednom momentu,
negdje oko turskog konzulata (što valjda isto
u sebi nosi određenu simboliku), palo na pa­
met da bi bilo pametnije okrenuti auto i pus­
titi ga nizbrdo u drugoj, što je i upalilo.
IVO ŠKORIĆ
Hrvatski novogovor
Srbizme na vrbe
Hoće li Hrvati ostati bez većine riječi
Hrvatskoj se već četiri-pet godina ljudi
U ne moraju brinuti ako koriste riječi čas­
nik ili bojna, izraze koji su u doba jezičnoga
"bratstva-jedinstva" bile na "crnoj listi". A
potonja riječ, s jedne strane, znači isto što i
bataljon (u slobodnom prijevodu - jedinica
koja vodi bitku, boj), a s druge strane, u aus­
trougarskom je domobranstvu upotreb­
ljavana u hrvatskim jedinicama mnogo prije
nego što je većina ustaša bila i začeta.
(Uzgred, u "Titovoj" je Jugoslaviji bilo
mnoštvo rijeci stigmatiziranih kao "ust­
aške”, a koje su bile označene "četničkim"?)
Međutim, kao što se dugo moralo paziti da
se ne upotrijebi neka ”endehazijska" riječ,
tako su od uspostave samostalne Republike
Hrvatske na udaru srbizmi.
U novinama su počesto pisma čitatelja
poput onoga kojega - u povodu naziva filma
"Strava u Ulici brijestova" - "hvata jeza i
strah od nehrvatskih riječ koje se i dalje up­
orno zadržavaju", te zaključuje daje "odav­
no došlo vrijeme da se zdušno zauzmemo za
čistoću hrvatskoga jezika". Ili, telefonist u
jednom velikom poduzeću hvalio se kako
nije spojio čovjeka koji je zamolio lokal (taj
i taj), "jerbo se u rvackome kaže, prčin te
man'ta, kućevni broj' (htio je reći - kućni
broj). Poslije se utvrdilo daje čovjek koje­
mu "turbohrvatski" telefonist nije htio dati
vezu - inozemni poslovni partner...
Krajem prošle godine jedan je novinar
oštro ukorio Alku Vuicu zbog naslova njene
pjesme: Laži me, je srpski (?), a hrvatski se
kaže Laži mi. Daleko od toga da se kolega
zadržao na razmatranju razlike između ob­
jekta u akuzativu i dativu. On, samo na te­
melju "srpskog" akuzativa, piše da pjevačica
"kao da je zaboravila čak i to da su jezikom
koji zagovara urlale bradate spodobe dok su
rušile, palile, ubijale, pljačkale i silovale
diljem 'Lijepe naše'!" Otkrivajući Laži me
kao svojevrsni "četnikizam", kolegije Mi­
lanu Puljizu jednostavno bilo stalo do ot­
krivanja neprijatelja i obratiti pozornost
na svoju podobnost, bez obzira na to što
ni u hrvatskome Laži mi i Laži me ne znači
isto.
Prije neki dan se Jure Ilić, urednik
"Vjesnikove kulturne rubrike", požalio u
svojoj kolumni: "Brojni političari često ko-
riste srbizme i druge izme, pa ih je ružno
slušati u javnim istupima. Baš me zanima
■ kako bi se proveo i koliko bi dugo opstao
neki srbijanski političar da počne javno ko­
ristiti hrvatske riječi i izraze... A u nas to kao
da nije važno". Međutim, gotovo istodobno,
u "Vjesnikovoj" rubrici "Jezični savjetnik" -
koja, s prilozima mnogobrojnih jezičara,
svakodnevno, izlazi ravno godinu dana - ak­
ademik Stjepan Babić piše: "Sedamdeset su
nam godina Srbi svojom prevlašću silom
nametali svoje riječi, ne samo da bude po
njihovu nego da zatru posebnosti hrvatskoga
jezika i time unište i sam hrvatski jezik. Jas­
no je, dakle, da želimo iz hrvatskoga jezika
ukloniti sve srbizme. Samo, što je srbizam,
to je već teže odrediti. Ne znamo li to sig­
urno, postoji velika opasnost da ćemđ
progoniti i najnormalnije hrvatske riječi".
Profesor Babić navodi primjer riječi ve­
oma, koju neki smatraju srbizmom a
namjesto nje stavljaju vrlo, a drugi potonju
riječ smatraju srpskom pa pišu veoma.
Odnosno, objašnjava Babić, obje su riječi
hrvatske (i srpske, zar ne?) te kad se želi
naglasiti veličinu, upotrijebit će se veoma, a
drugi sinonim da se ističe vrsnost, kvalite-
ta...^
Štoviše, Babić smatra da je "veća
nevolja laičko trijebljenje tobožnjih srbiza-
ma nego srbizmi sami"! U "Večernjaku" je
izjavio: "Ima mnogo hrvatskih pretjeranaca
koji bi s prljavom vodom izbacili i dijete.
Kažem jednom takvom daje njemu srbizam
sve što bi po nekim besmislenim shemama
moglo biti i ako tako nastavimo da ćemo os­
tati bez dvije trećine hrvatskih riječi". Sta­
jalište o potrebi fleksibilnosti i stabilnosti
jezika zastupaju najistaknutiji hrvatski
lingvisti - akademici Dalibor Brozović ili
Radoslav Katičić - a i najveći dio ljudi iz
struke. Oni su se mnogo manje pokazali
isključivim, od laika i polustručnjaka, koji
su, otkrivši svoje hrvatstvo i neku staro­
drevnu knjigu odlučili zaraditi bar pričuvnu
(rezervnu) Spomenicu domovinskog rata,
sve kličući "Srbizme na vrbe". Ali, "turbohr­
vatski" autori "odjeka i reagovanja" na
zagrebački način, uključujući na početku
članka spomenutoga novinara i pobratima
mu s telefonske centrale, više ne mogu
nekažnjeno trijebiti prave ali i tobožnje srbi­
zme. Naime, sve se više otkriva kako im je
gramatika slaba strana, da premalo znaju o
morfologiji, fonetici, sintaksi... - premda su
tolike "Hrvatine" da im je sumnjiva i krava­
ta, najpoznatija stvar u vezi s Hrvatima, pa
taj muški ukras nazivaju - dogutnjak. ■
M. KNEŽEVIĆ
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 41
 " Orchestra "
Četvrto kolo časopis
"Vremena knjige f t
Pod metaforičkim nazivom "Iscurelo ogledalo", četvrto kolo
"Vremena knjige" pojaviće se tokom maja pred čitaocima. umetn
Na ovonedeljnoj konferenciji za štampu saopšten je izbor
od 18 knjiga koje će se štampati u ovom kolu: i g r u
"Anatomija kriminalističke priče", sastavio Svetislav Jo- U trenutku kada se
vanov, Dušan Kovačević: "Bila jednim jedna zemlja", Radoslav ne možemo poh­
Petković: "Ogled o mački", Pavle Rak i Dionizije Marinković: valiti naročitim us-
"Čija je zemlja na kojoj stojite", Entoni Bardžis: "Modus Di- pesima na polju
aboli", Vule Zurić: Dvije godine hladnoće", Ljubiša baletske umetnosti,
Utješanović: "Roman o Sarajevu", Robert Menase: "Zemlje bez naša kulturna jav­
svojstva", Đerđ Konrad: "Na pupku Evrope", Dušan Kec- nost će dobiti prvi
manović: "Masovna psihologija nacionalizma", Gijom Apolin- časopis za umet-
er: "Alkoholi i kaligrami". ničku igru "Orche­
"Vreme knjige" će izdati i dve antologije: "Muzu vetrova" stra", koji je ujed­
Miodraga Raičevića (parodija na noviju srpsku poeziju) i no i jedini na bal­
"Korovnjak" Vase Pavkovića (antologija novije srpke subkul- kanskim prostori­
turne poezije). To je zapravo izbor iz rubrike "Vremena" "Svi ma. Direktor i vlasnica novog časopisa Ivana Milovanović, zajedno sa
pesnici". našim poznatim kritičarima, istoričarima i teoretičarima umetničke
Praktikum novinskih tekstova najznačajnijih imena igre, pripremila je prvi broj ovog časopisa, koji treba da izađe povo­
jugoslovenskog novinarstva priredio je Ivan Mrđen u knjizi dom Svetskog dana umetničke igre, 29. aprila. Promocija "Orchestre"
"Putnici ludog tramvaja". se očekuje oko 25. aprila na sceni Kult teatra.
U povodu 15 godina od smrti Josipa Broza Tita, 26. aprila U prvom broju ovog časopisa, koji i ubuduće želi da otvori svoje
izlazi iz štampe i posebno izdanje, fotoalbum autora Goranke stranice svima onima koji žele i imaju šta da kažu o baletu i umet-
Matić "Dani bola i ponosa". ničkoj igri u najširem smislu, objavljuje studiju o igri kao fenomenu,
napis o 50- godišnjici umetničkog rada prvaka beogradskog Baleta
Dušana Trninića, a primabalerinu i koreografa Veru Kostić
Mračne predstavlja u novoj ulozi - pisca. O baletu u Novom Sadu i novosad­
sile skom Baletu piše se povodom 45-godišnjice jubileja baletskog an­
sambla SNP. Zatim sledi članak o položaju baletske umetnosti u nas i
Radoslav Katičić, pro­ potrebi organizovanja balkanskog baletskog takmičenja, o čemu je
fesor slavistike na uni­ već postignuta saglasnost. Neće izostati ni kritički osvrt na predstavu
verzitetu u Beču, inače "Don Kihota" na beogradskoj sceni u kojoj je, prvi put po dolasku iz
hrvatski i austrijski aka­ inostranstva, igrala Ašhen Ataljanc.
demik, pojašnjava u Redakcija "Orchestre" se "slikovito" pita zašto na našim scenama
"Globusu" svoj stav o nema više nijednog baleta istaknutog koreografa Dimitrija Parlića. U
buri oko razlike srps­ tekstu pod naslovom "Terpsihora je uvređena i nemoćna" razmatra se
kog i hrvatskog jezika: sadašnje stanje u beogradskom Baletu i daju predloži za pre-
"Ne postoji hrvatski vazilaženje postojeće krize. Slede obaveštenja o novim baletskim
jezik po tome što je ra­ knjigama, te rezime časopisa na francuskom, engleskom i ruskom jez­
zličit od srpskog jezika iku. Posebna pažnja je poklonjena ilustracijama. Izdavač časopisa za
nego po tome što jest to umetničku igru je "Vreme knjige", a o dizajnu se stara Dušan Šević,
što jest. Ne možemo Oprezno sa hrvatskim:
Radoslav Katičić tehnički urednik lista "Vreme".
izbacivati riječi ruka i
nos, voda zato što su ujedno i
srpske. Kada bismo to dos­
ljedno preveli onda bismo
P r v i salon k n j i g a u
izgubili hrvatski jezik. Loše Novom Sadu
stoji stvar kad se identitet jez­
Nastojeći da svake godine organizuje bar jednu novu priredbu, Novosadski sajam ove godine, u okvi­
ika traži: on postoji i treba ga
ru "Međunarodnog aprilskog sajma" (koji se održava od 11. do 15. aprila), priređuje prvi Salon knjiga
vidjeti. Ima ih koji misle da
u Novom Sadu. Ideja potekla od književnika Raše Perića, koju je prihvatilo Društvo književnika Vo­
je hrvatski jezik iranski, da
jvodine, realizovana je zahvaljujući velikom broju izdavača koji su se odazvali pozivu organizatora.
nije slavenski.
Na prvom Salonu knjiga u Novom Sadu učestvuje 60 izlagača, između ostalih i Prosveta, Izdavačka
Oni ne znaju što je irans­
ustanova Vojska, BIGZ, Srpska književna zadruga, Matica srpska, Unireks iz Nikšiča i dr. Pripremljen
ki, ni što je slavenski. Drugi,
je i bogat program propratnih aktivnosti, koje će se odvijati svakog dana u vreme održavanja ove
pak, misle da negde postoji
priredbe, na Sajmu i u gradu, a u okviru kojih će biti predstavljeni pisci Srpske književne zajednice,
nekakav hrvatski jezik, koji
Prosvete, BIGZ, Republike Srpske i Crne Gore. Predviđene su i nagrade za najbolju knjigu proze,
im je oduzet; neki stari, pravi,
poezije, eseja i prevoda - nagrada "Laza Kostić", kao i nagrada za najbolji celokupni nastup na no­
autentični hrvatski jezik, koji
vosadskom Salonu knjiga. Organizatori ove sajamske manifestacije smatraju da Salon knjiga u Novom
im neke mračne sile ne daju
Sadu neće predstavljati konkurenciju već afirmisanom Sajmu knjiga u Beogradu već, naprotiv, da će
naći. A oni ga silom hoće
se ove dve manifestacije, koje se održavaju u različitim periodima godine, uzajamno nadopunjavati.
naći".

42 ■ VR EM E ■ 17. APRIL 1995.

Povratak "Hobita"
Ime Džon Roland Rejel Tolkin (1892-1973) za milione čitalaca širom sveta
sinonim je za epsku fantastiku, književni žanr koji je direktni nastavljač vek-
ovnih tradicija mitova, bajki i saga. Tolkinovo remek-delo, trilogija "Gospo­
dar prstenova", izvela je ovaj žanr iz geta paraliterature otkrivajući, iznova,
svu grandioznost arhetipskog sukoba Dobra i Zla. Zato i ne čudi što je ovo
delo na svim listama najpopularnijih i najznačajnijih knjiga epske fantastike,
i to uvek na prvom mestu.
Uvod u mit o Gaopodaru prstena je roman "Hobit ili tamo i ponovo
natrag", originalno objavljen 1937. god. Ova predivna priča za decu i
odrasle raskriljuje dveri sveta čarolija, nastanjenog hobitima, vilovnjacima,
patuljcima i zmajevima. Magiji njene avanture nije se mogao odupreti niko
ko ju je otvorio. "Hobit” je na srpski jezik preveden 1875, a to je bilo i prvo
predstavljavanje Tolkina domaćoj publici. Ove, 1995. "Hobit" je ponovo sa
nama u izdanju Solarisa iz Novog Sada, u sjajnoj ediciji Cult. Magija se
vratila da novu generaciju odvede, kako to kaže hobit Bilbo Bigins, glavni
junak knjige, na put "tamo i natrag", posle koga, za one koji njim pođu, više
ništa neće biti isto kao pre.

Uručenje u Minsteru
"Bitefu", Jovanu Ćirilovu i njegovim saradnicima, stigao je ovih dana poziv
iz Minstera: uručivanje nagrade "Mira Trailović" pozorišnoj trupi "Theater
Titanick" predviđeno je za 27. april. "Grand Prix" prošlogodišnjeg "Bitefa"
pripao je nemačkim umetnicima za izvođenje predstave "Titanic", koja se u
analima ovog beogradskog, u svetu
proslavljenog, pozorišnog festi­
vala, beleži kao jedna od najspe­
ktakularnijih, ikad na ovoj dugo­
godišnjoj međunarodnoj smotri prikaza­
nih. Igrana je na Tašmajdanu, i kako Ćirilov podseća, bilo je to tragikomič­
no viđenje propasti čuvenog prekookeanskog broda "Titanik". Britanski N a g r a d a
velelepni brod potonuo je na svom prvom putovanju aprila 1912. godine, u
severnom Atlantiku. Jadranki Jovanović
Nagrada "Mira Trailović" biće uručena u svečanoj sali Gradske većnice Godišnja nagrada Udruženja muzičkih umetnika Srbije za
Minstera. U istoj zgradi potpisan je pre tri veka, 1648. godine, Vestfalski mir najbqlje muzičko-scensko-izvođačko ostvarenje pripala je
kojim je završen čuveni Tridesetogodišnji rat u Evropi. Pozdravne govore ove godine Jadranki Jovanović, operskoj umetnici. za ul­
održaće Marion Tins, gradonačelnik Minstera, Jovan Ćirilov, dr Manfred ogu Santuce u Maskanjijevoj operi "Kavalerija Rustika-
Bajlharc, upravnik pozorišta u Bonu, i predstavnik teatra Titanick. na", izvedenu na sceni Beogradske opere.

Deveta
dimenzija
U galeriji banjalučkog Doma kul­
ture postavljena je izložba strip
grupe 9. dimenzija koju sačinjava­
ju Milorad Vicanović i Desimir
Miljić. Grupa je nastala prije tačno
10 godina u Banjaluci, ali je zbog
rata ostala bez Denisa Fabijanića,
Borivoja Bošnjaka, Gregora Ura-
niča, Stevana Sinika i Eniza Goja-
ka. Na području bivše Jugoslavije
grupa se bavila od slikarstva, pre­
ko stripa, do animacije.
Opus Milorada Vicanovića je
prožet naučnom fantastikom, od­
nosno kraćim vidom karikatural- Ogledala: Autor Marija Dragojlović
no-humorističkog stripa, dok je
Desimir Miljić yiše obuzet scenar-
Od aprila do aprila
, ijem, ilustracijom i kolorisanjem. Na ovogodišnjoj šestoj po redu izložbi Studija B "Od aprila do aprila", u galeriji Andrićev venac izlož­
Simbioza Vicanovića, majstora eni su radovi umetnika koji su u proteklih godinu dana, po oceni žirija Studija B, imali najbolje samo­
gega, radnje, i Miljića sa porukom stalne izložbe. Među umetnicima su Marija Dragojlović, Jovan Čekić, Marija Vauda, Tanja Vod-
koja obično završava u apsurdu, narček-Milutinović, Danijel Glid, Aleksandar Kujčev, Slobodan Milivojević, Šonja Briski-Uzelac i
urodila je jednom prilično vi­ Bojan Bem.
sokom fazom razvoja. Na kraju izložbe žiri će izabrati galeriju i izložbu godine.

17. APRIL 1995. V R E M E ■ 43

 pretplatna cena do 15. maja

2 . D u š a n K o v a č e v i ć :

Bila jednom jedna zemlja,

1 . N i k o l a P a š i ć :
roman sa 40 ilustracija Vladimira Stankovskog
ćirilica, mek povez, plastificiran, 400 strana
Sloga Srbo-Hrvata 3 . R a d o s l a v F e t k o v i ć :

Prvi roman najvećeg srpskog dramskog pisca, sastav­

ćirilica, mek povez, plastificiran, 180 strana
Povodom 150-godišnjice rođenja Nikole Pašića,
najslavnijeg srpskog državnika i političara, Vreme
knjige prvi put objavljuje knjigu iz zaostavštine
Nikole Pašića Sloga Srbo-Hrvata. Sloga Srbo-
Hrvata predstavlja detaljan pregled istorijskih
činjenica, trauma, sporova i mogućih rešenja srps-
ko-hrvatskog pitanja, mnogo pre nego što će Pašić
zauzeti aktivnu ulogu u političkom životu Srbije
i biti u prilici da realizuje ideju ujedinjenja. Dale-
kovidost s kojom Pašić predviđa razvoj srpko-hr-
vatskog problema, ali i radikalnost ponuđenih
rešenja u ovom tekstu, iznenadiće mnoge poš-
tovaoce Nikole Pašića i u mnogo čemu osporiti
način njegovog učešća u samom ujedinjenju.
pretplatna cena 44 dinara,
cena po izlasku iz štampe 64 dinara
ljen je na specifično kovačevićevski način kao besko­
načna igra ogledala. S početka, pojednostavljena isto-
rija Beograda i Jugoslavije od 1939. godine, vrhun­
skom akrobacijom postaje metafora o dva parazitska
sveta: jednog nad zemljom i drugog pod zemljom. Ko-
vačevićevi junaci, u svim svojim transformacijama, i
kao reketaši u ime partije pre rata, i kao mangupska
gerila, pa zarobljenici iluzija i mešetari na vrhu porat­
ne vlasti, uvek uspevaju da ostanu podjednako i odur­
ni i simpatični: odurni, jer ogoljavaju prividnu složen­
ost i neprozirnost političkih i istorijskih događaja; sim­
patični, jer nas podsećaju koliko na Bulajićeve i strip
junake, toliko i na komšije iz autobusa i Narodne sk­
upštine na čiji infantilizam smo odavno navikli.
pretplatna cena 54 dinara,
cena po izlasku iz štampe 85 dinara
Ogled o mački
ćirilica, mek povez, plastificiran, 170 strana
Nova knjiga Radoslava Petkovića svojom či-
tljivošću i raznovrsnošću nadmaša sve pret­
hodne knjige ovog autora. Delom dnevnička
proza o onome što nam se dešavalo protekle
decenije, a delom erudicijski brevijar činjeni­
ca, legendi, mitova i anegdoia o mački, knjiga
Radoslava Petkovića istosTemeno je vrhunsko
umetničko delo i štivo za razonodu. Ogromna
erudicija ovde je u službi lakoće pripovedanja.
Tako je knjiga o mački, paralelno sa istorijom
mačaka, i sentimentalna istorija naše svakod-
nevice, naših zabluda, strahova i predrasuda.
*v- •. n•
pretplatna cena 37 dinara,
cena po izlasku iz štampe 55 dinara

4 . A n t o l o g i j a k r i m i n a l i s t i č k e p r i č e I - I I , sastavio Svetislav Jovanov

ćirilica, mek povez, plastificiran, 260+240 strana
Šesnaest priča-primera (Natanijel Hotorn, Robert Luis Stivenson, Artur Konan Doji, Agata Kristi, Gilbert Kid Česterton. Čarls
Mergendal, Rajmond Čendler, Džerald Kerš, Stiv Alen, Horhe Luis Borhes, Avram Dejvidson, Džon Luc, Bil Pronzini. Frederik
Braun, Gilbert Jumans, Dori Mekdonald) istovremeno su vrhunski uzbudljivo štivo, ali i specifičan pregled celokupne istorije
krimića, roda u kome su se ogledali svi recepcijski problemi književnosti, bilo daje potcenjivan kao niži, bilo daje slavljen kao
najracionalniji rod književnosti, onaj koji, kako kaže Borhes, spašava malo reda u opštem haosu, budući da ima početak, sredinu
i kraj, i zahteva inteligenciju svog čitaoca. Vrsni izbor Svetislava Jovanova ujedno je i prevratnički, ne samo po imenima već po
pokušaju da se ukaže na specifičnu liniju krimića na čijem početku neće biti Edgar Alan Po već Natanijel Hoton.
pretplatna cena 65 dinara, cena po izlasku iz štampe 97 dinara

N A R U D Z B E N I O A
1

Naručujem knjige pod rednim brojem (zaokružiti) 2

Im e __________
3
adresa telefon 4
Ovaj isečak, zajedno sa petim prim erkom uplatnice na "VREME KNJIGE" žiro-račun br. 40804-603-4-43073,
pošaljite na adresu: "Vrem e knjige", N arodn og fronta 45, V II sprat, 11000 Beograd (p. fah 257)
Sve informacije u vezi Kupovine knjiga u inostranstvu možete dobiti na telefone
"Vremena intemational", Wien, pozivni broj za inostranstvo +431 408 96 52
 Dokumenti "Vremena”: Nikola Pašić

Sloga Srbo-Hrvata
Nacionalni program kakav je zastupljen u rukopisu "Sloga Srbo-Hrvata” Pašić nije
zastupao u ranijem razdoblju, a rukopis ni kasnije, kada je Pašić preuzeo državne
dužnosti, nije ni teorijski ni praktično korišćen

ekst Nikole Pašića "Sloga Srbo-Hrvata" iz nepoznatih ra­

T
zloga nije objavljen punih 110 godina, a prvi put će se po­
javiti u knižarama u maju ove godine, u izdanju "Vremena
knjige". Dr Đorđe Stanković, priređivačprvog izdanja ovog
dokumenta, zaključio je da je ovaj Pašićev rukopis, koji
sam autor naziva "književnim pokušajem", najverovatnije nastao u
razdoblju od 1887. i 1889. godine. Rukopis, čiji se autograf pod
brojem 11587 nalazi u sastavu "Pašićeve zaostavštine", u Arhivu
SANU, inače nije pouzdam vremenski datiran. Stanković zaključuje
da nacionalni program kakav je zastupljen u rukopisu "Sloga Srbo-
Hrvata" Pašić nije zastupao u ranijem razdoblju, a da rukopis ni
kasnije, kada je Pašić preuzeo državne dužnosti, nije ni teorijski ni
praktično korišćen.
Pašić je u rukopisu "Sloga Srbo-Hrvata" na najupečatljiviji
način izrazio svoje slovenofilstvo. Dr Stanković, slažući se sa Lat-
inkom Perović, konstatuje daje Pašić verovatno bio pod uticajem Ni-
kolajaJakovljeviča Danilevskog, autora slavenofilske knjige "Rusija
i Evropa", koja je izašla 1869. godine i dugoročno obeležila jedan
pravac ruske političke misli. Stanković čak kaže da su sličnosti u po­
gledima Danilevskog i Pašića u ovom rukopisu "frapantne". Pašić,
koji je prvi prevodio Danilevskog u Srbiji, video je Istok i Zapad,
Rusiju i Evropu kao dva zasebna suprotstavljena sveta, koja su bila u
neprekidnoj kulturnoj, verskoj i nacionalnoj i ekonomskoj borbi, a
srpski narod uvek na strani Istoka.
Takvo egzaltirano slavenofilstvo i neprijateljstvo prema zapadnoj
civilizaciji Pašić nikada više nije zastupao. U ovom tekstu Pašić,
koga su u Srbiji nazivali "Jcomuncem", više nego što se to vidi u nje­
govom celokupnom javnom delovanju, propagira vrednosti Srpske
pravoslavne crkve. To je verovatno rezultat uticaja mitropolita Mi -
haila, koji je tada boravio u izgnanstvu u Rusiji i od čijih je slaveno-
filskih veza umogome zavisila sudbina i ostalih srpskih emigranata u
koje je između 1883. i 1889. spadao i Nikola Pašić, državnik, čiju
150-godišnjicu rođenja upravo obeležavamo. U delu koji prenosimo
Pašićev autografje do kraja poštovan.

O s r p s k o - h r v a t s k o j s lo z i

Imao sam više puta prilike da govorim s Hrvatima o slozi srps-

ko-hrvatskog naroda i uvek me je jedila neiskrenost moih/sic!/ sa-
besednika i njihovo pretvaranje kao da ne razumu glavnu spornu
tačku između Srba i Hrvata. Svi s kojima sam debatovao o toj stvari
govorili su uopšte o slozi vrlo lepo, može /se/ raci krasno, ali su se
pažljivo čuvali da dodirnu glavnu tačku spora i gotovo nikad nisu
pristajali da rade ono, što bi moglo slozi goditi, da rade ono, što bi
svaki drugi /nedostaje komad papira - verovatno "za ljubav"/ sloge
na mesto njihovo radio. Tek onda kad Srbin odbaci sve njihove lepe
/opet ocepljeno - verovatno "priče"/ i kad kaže: "e lepo brate, kad
tako krasno govoriš o slozi, onda treba nastati pre svega da se zakon
u trojednici utvrdi da su Srbi i Hrvati u svemu ravnopravni narodi,
da prosvetom i veroispovedi upravlja naročito /verovatno "ministar­
stvo"/ na čelu koga da stoji ministar pravoslavni Srbin, koji uživa
poverenje /nečitko/ Srba posl./anika/ a imenuje se srpskim Saborom,
koje će %inistarstvo raspolagati sa srazmernim delom budžeta
prosve(te; onako isto ravnopravno, kao i hrvatski ministar. Da min­
istar prosve/te/ i crkvenih /dela/ za pravoslavne Srbe stara /se/ za
širenje prosvete i učvršćenje pravoslavlja, da podizanjem novih ško­
la po./maže/ potrebama narodnim za nabavku školskih knjiga u
duhu srpskog naroda i istorije/.../ pravoslavlja, da ćirilica bude
zvanično pismo u opštinama srpskim i okruzima onako isto kao što
je latinica u opštini, srezu i okrugu hrvatskom i da svaki sud ili
nadležateljstvo odgovara s onim pismom i na kakvom mu je pod­
neseno pismeno. Da se praznični dani drže prema većini u opštini ili

17. APRIL 1995. VREME ■ 45

►
srezu uli Okrugu - da prema tome da se obrazuju i sudovi i policija
i druga nadležateljstva iz većine mesnih žitelj stva, a vrhovni sud,
kao i apelacija da imaju po dva odelenja, koja će se držati svoga kal­
endara i suditi. Tako isto srazmerno da se ustroji i sredi domobran­
stvo sa časnicima Srbima, gde su ovi u većini. U opšte po svima
strukama da se pravoslavni Srbi izravnaju s katolicima t.j. da Srbi i
Hrvati ili pravoslavni i katolici budu ravnopravni. Kad tako izravna­
ju u svemu, onda tek doista možemo verovati da želite slogu, i onda
možemo govoriti šta treba dalje raditi da se sloga Srba i Hrvata utvr­
di još većma. Inače govoriti o slozi Srba i Hrvata a međutim ne
priznavati Srbima ono, što im je kao narodu najsvetije - to je prosto
mlatiti praznu slamu.
Kad Srbi i Hrvati budu ravnopravni u svemu, na svome domu,
kad budu braća ravnopravna u svojoj kući, onda oni treba da se dalje
S LO V E N O FILS TV O : N ikola Pašić i serdar Janko V ukotić u B eogradu, avgusta 1913. godine
postaraju kako će se držati u politici spram srpske kraljevine i
crnogorske kneževine, kao i spram ostalih srpskih zemalja. Onda
treba da izvode slogu i dalje dok ne obuhvate sve Sl./ovene/.
No glavni spor nesporazuma vrti se oko ovog glavnog pitanja:
Ko će objediniti Srpsko-Hrvatski narod /?/ Hrvati, drže, žele i doka­
zuju da oni i mogu i trebaju da objedine srpsko-hrvatsko pleme. Srbi
pak drže da to nije nikako moguće ili ako se i izvrši pod rukovod­ jednoga istoga naroda, a to li zbližuju Bugara - Srba - Hrvata -
stvom političkih ciljeva Trojedince, na osnovi tradicije istih zemelja,
da to znači isto što i propas/t/ samostalnog života srpsko-hrvatskog
plemena.
Neki umerenjaci Srbi i Hrvati hteli bi da izvedu slogu na osnovi
podela ta dva naroda i ti umerenjaci - polutani tako se razlikuju
među sobom kako opredeljuju veće ili manje granice jednome ili ju između srpskog i pravog hrvatskog plemena), jer je usvoje/no/
drugome plemenu. No o njima nije vredno govoriti. Istorija prošlosti
pokazala je da ne mogu opstati dve samostalne državice jednoga nar­
oda stojeći pod raznim uplivima. Borba iz prošlosti ponovila bi se u
budućnosti. (Ne samo to već i sad pokazuje se štetni upliv na ideje je jedan narod sa dva imena. S tim se želi kazati da ne postoji nikak­
podele.) A povtoriti tešku prošlost posle tolikog gorkog iskustva
znači ne naučiti se ničemu i ponovo vući narod u podelu i dugotra­
jnu međusobnu borbu. Kad se sloga traži, onda se nesloga ne može
utvrđivati i o tome ne vredi ni govoriti. /Precrtano: Kaže se današnji
vek, to je vek narodnosti... Danas stoje narodi i države pod uplivom
ideje narodnosti i pod uplivom konkurencije za održanje i nagomi-
lanje materijalnih i umnih blaga./
46 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
Ostaje, dakle, kao jedino i najglavnije pitanje, koje remeti slogu
na domu i van granice otadžbine: Ko će povesti kolo ujedinjenja, ko
je sposobniji i za taj sveti posao prizgotovoljeniji i podesniji? Eto, to
glavno pitanje i rešenju istoga pokušaćemo da iznesemo naše raz­
loge itd.
Tok današnje evropejske kulture goni narode da stvaraju što
veće države, kako bi se mogli održati ne toliko u vojnoj borbi koliko
u borbi kulturnoj i ekonomskoj. Sem toga današnji vek rado prizna­
je bar u Evropi /precrtano: bar teorički/ načelo narodnosti i prema
njemu udešavaju evropske države svoju politiku u borbi za održanje
i pojačanju i širenju svoje moći i svoga upliva. /Nečitko/ Diplomaci­
ja ga ne voli već mora da računa s njime.
Nekada mogle su male grčke republike doći do velike kulture i
velikog napretka. Sada već to nije moguće takvoj maloj državi
održati se na visini kulture i napretka u
utakmici s velikim državama. Danas
nije moguće opstati ni mletačkoj a još
manje dubrovačkoj republici - one ne
mogu da izdrže borbu u konkurenciji s
velikim državama za svoj opstanak -
jer borba interesa trgovinskih i indus-
triskih bezčovečnija je od mnogih pre-
đašnjih varvarskih borba.
U Rusiji nisu više Malorusi i Be-
lorusi osobene narodnosti već samo
varijeteti iste ruske narodnosti.
U Italiji Toskanci, Sicilijanci, Flo-
rentinci i Venecijanci nisu već različne
narodnosti već razna plemena italijan-
ske nacije. U Nemačkoj bavarci, ber-
linci, bečlici i holandezi sa vinterheci-
ma nisu različne narodnosti iako se
prosti narodi na svojim narečjima
između sebe ne razumu već sačinjava­
ju delove velike nemačke nacije. Tako
isto u Francuskoj, Španiji (Kada bi se
merilo istom merom i slavenska ple­
mena to bi se razna slavenska plemena
s vremenom spojila u jednu naciju -
slavensku).
Kad se ista mera, koju upotrebljuju
Nemci i Francuzi i Talijanci, pa i Rusi
u svojim zemljama za svoja plemena u zemlji primenila na slavens­
ka plemena na jugu, to bi se ova smatrala kao jedna nacija, jugo­
slavenska a ne na tri razna plemena, jer se, seljaci tih plemena sa
nekim malim trudom razumu između sebe a tim više slojevi tih ple­
mena koji su prošli kroz školu i služe se knjigom. No od toga smo
daleko. /Predrasude, zasebne istorije, sitni računi smetaju i zbliženju
Slovenaca u jednu naciju/.
No ako i dopustimo da postoji tolika razlika u jeziku između
srpskoga plemena i bugarskoga da oni mogu imati zasebnu
književnost, to između jezika srpskog i hrvatskog plemena u
književnosti ne postoji nikakva razlika (iako postoji razlika u nareč-
srpsko narečije i za hrvatsku književnost i š' time izglađena i
književnosti svaka razlika sem (pismena) bukvice.
Obično u govoru i žurnalistici kaže se srpski i hrvatski narod to
va razlika etnografsko, dijaloška, između Srba i Hrvata, i da ta dva
naroda trebaju da obrazuju jedno celo - jednu naciju, jednu državu.
Da se postignuće te celji ubrza i olakša nužna je sloga između ta
dva plemena - no sloga takva, kakva će olakšavati ujedinjenje i
oslobođenje Srbo - Hrvata a ne otežavati ili jezuitski prikrivati
frazama o bratstvu, i slozi i to glavnu tačku nesporazuma, a ne poći
pravcem razrušenju tog glavnog nesporazuma - ne govoriti o
 Hrvati žele - Šta bi onda imali? Hrvatsko- No ako /bi/ Hrvatska i Slavonija bile tako

Austrougarska Srpsku banovinu, recimo da se nazove Hr-

vatsko-Srpsko kraljevstvo sa žiteljstvom od
2 miliona.
uređene da Srbi u tim zemljama poziva­
ju ostale Srbe na sjedinjenje, jer im je vrlo
dobro u tim zemljama, to znači, jer su

federacija Eto to je najbolji slučaj što bi se mogao

retpostavimo najbolji slučaj da dinas­
P tija habsburška pristane da dade pot­
puno jednaka prava Slavenima s Nemcima
i Mađarima. Da sadašnja Austro-Ugarska
postane federativna država, i to ne federa­
tivna na osnovu istoriskih prava pojedinih
zemalja - već da se mirnim (ili ratnim)
načinom današnje ustrojstvo Austro-Ugar-
ske i da se zaokrugle u svojim granicama
sve narodnosti po svojoj suverenoj volji.
U takvom slučaju hrvatsko istorijsko pra­
vo propadne i provincije naseljene srpsko-
hrvatskim narodom zaokružile bi se svaka
po svojoj uverenoj volji.
No pretpostavimo i taj slučaj za Hrvate
podesniji da Srbi pristanu da se ne dele od
Hrvata i da ne stvaraju za sebe vojvodinu i
sremsku baniju već da pristanu na sve što
desiti. Sve prepreke pretpostavili smo da se
uklone volšebnim načinom, nekom
svrhstvenom /sic!/ silom, da se ispune želje
hrvatske braće u njihovoj celini.
Znamo da to nisu krajnje želje Hrvata i
da one dalje idu. Oni traže Dalmaciju, lstri-
ju i radi kratkoće recimo uopšte, Slovenski-
Kurutanske zemlje pa potom Bosnu i Herce­
govinu - zemlje, koje bi po njihovome obra­
zovale kraljevstvo od pet miliona duša.
No mi smo prepostavili da se svima nar­
odima dade puna sloboda samoopredelenja,
da se grupišu i združe po svojoj želji i po
svojim interesima. Možemo li prepostaviti
da bi se Dalmacija s Hrvatskom i Slavoni­
jom /htela združiti/ pre no što bi neki deo
hteo ići s Bosnom i Ercegovinom pa još
južniji i sa Crnom Gorom.
Vidite da bi teško bilo da će sva Dal­
macija pristati s Hrvatskom i Slavonijom.
potpuno ravni s Hrvatima, onda recimo da
mogu i doći u tu zajednicu. Naposletku
idući tim putem recimo da će doći i Bosna
i Ercegovina, pa razume se da bi onda doš­
la i Crna Gora i Srbija.
Srbija i Crna Gora otkazale bi se svoje
samostalnosti i svoga samoopredelenja, -
No to bi one učinile tek onda kad bi tim ot­
kazom dobile više no što imaju ostajući u
svojim granicama.
Na taj vasnoslovni i magiski način iz­
vedeno sjedinjenje Srbo-Hrvata dobili bi
državu ako /se/ ne bi prisvojili Srbi u
Staroj Srbiji i Makedoniji sa 7-8 miliona.
No u toj državi Srbi su u većini i država
ako se nenazove velikom Srbijom, to će
nositi ime Srpsko-Hrvatska.
Da se došlo do te takve države, koja je
krajnji ideal veliko Hrvata nužna su čude­
sna svrhprirodna. Nužna su čuda, koja se u
istoriji svetskoj dosada nisu događala. ■

glavnoj teškoći, koja je smetala, koja sada smeta i koja može biti još ašnju srpsku kraljevinu. - Ta ideja, to je ideja slobode, bratstva i ra-
će neko vreme smetati slozi ili sjedinjenju ta dva plemena. venstva - ideja demokratska-slavenska, koja je skladna i sa napret­
Glavna tačka koja smeta, zabunjuje /sic!/ i otežava sjedinjenje kom današnje kulture i sa praiskonim svojstvima slavenskih pleme­
Srbo-Hrvata ova je: na.
Srbi teže i rade da sajedine sva srpska plemena na osnovu tradi­ Hrvati pak želeli bi da se ujedinje/nje/ izvrši oko Trojednice, oko
cije i uspomena i istoriske prošlosti srpskoga plemena i pod vođom Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, - da se izvrši na osnovu tradicija,
ideje, koja je podigla šumadisku raju protiv Turaka i stvorila dan- istorijske prošlosti Trojednice, na osnovu večitih kompromisa u un­
utrašnjosti i naslona na katoličku zapadnu Evropu.
Put kojim bi ujedinjenje srpsko-hrvatskog naroda išlo pod ruko­
vodstvom Srbije sasvim je protivpoložen putu kojim bi se išlo, kad
bi ujedinjenje spsko-hrvatskog naroda išlo pod rukovodstvom
Trojednice.
Evo gde leži suština neslozi srpsko-hrvatskoj. Ona leži prvo u
3 > prošlosti istoriskoj, potom leži u razlici vere, koja se ogleda u stal­
nosti karaktera i slobodoumlja, ona naposletku leži u suprotnom
putu, kojim se misli to ujedinjenje postići.
Prema ovom zadatku onih, koji bi hteli iskrenu slogu, bio bi taj
4J U ***** da se iznese, koji je put korisniji, česniji, sa duhom i karakterom
slavenskih naroda skladniji, sa naukom i slobodom saglasniji i kojim
bi se putem stvorila država demokratičnija, potom jača i s duhom
u f et «* « *
napretka civilizacije skladnija.
Izneti koji je od ta dva puta saglasniji s idealima srpsko-hr­
vatskog plemena znači rešiti teoretski ujedinjenje Srbo-Hrvata.
Znači ukloniti glavni kamen spoticanja zasušiti glavni izvor nesu-
glasnosti i neslozi Srbo-Hrvata.
Svaki Srbin ili Hrvat još sada vidi da bi srpsko-hrvatska država
različna bila prema tome da li bi ujedinjenjem rukovodila Kraljevina
te.
Srbija ili Trojednica. I ^ **im, neće biti nijednog ni Hrvata i ni Srbi­
t ’ ' na koji bi se u tome sumajao ili protivurečio.
No protivu rečenom može biti jako u ovome: Koje će ujedinjenje
biti tako reći bolje/?/ *
f jjg | i Strasni Hrvati tvrdiće da će biti ono ujednjenje bolje koje se iz­
vrši pod Trojednicom a vatreni Srbi tvrdiće opet protivno tj. da će
ono ujedinjenje biti bolje i duhu vremena i slavenskim naravima
bolje koje se izvrći pod rukovođenjem Srbije. No osim tih strasnih i
l ju d tM MH vatrenih Srba i Hrvata ima li koga u ta dva naroda, koji će hladno, na
osnovu istoriskoga iskustva i pouke istoriske, na osnovu nauke i
težnja današnjeg vremena rešiti i kazati, koji je put bolji i sigurniji i
korisniji za jedinstvo Srbo-Hrvata. ■
PRIREDIO M. MILOŠEVIĆ
N E O B JA V LJE N I R U K O P IS : Faksim il P ašićevog a utografa (NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU)

17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 47

 ki
Vrf Emisije Svetske službe BBC-a na srpskom ~ u
*»«*
^ Frekvencije z a 1e t o 1995 •

Oc
>44 06.45-07.00 7.210 9.605 11.845 MHz
49 m 31 m 25 m
12.30-12.45 11.680 15.325 MHz
25 m 19 m c*
18.00-18.30 6.050 9.915 11.780 MHz
49 m 31 m 25 m
21.15-21.30 6.050 9.915 11.680 MHz
o 49 m 31 m 25 m
^ )
(od ponedeljka do petka
23.00-23.15 6.050 9.915 M HZ 11.780

(>)l 49 m 31 m 25 m
^11
IH * Termini emisija naznačeni su po srednjeevropskom vremenu.
Ca
^*1 H
Hll1
1 Za dodatne informacije pišite na adresu:
1 BBC - W0RLD SERVICE, SERBIAN PROGRAMMES BUSH HOUSE, LONDON WC2B 4PH, GREAT BRITAIN
^■1 FAX: (0171)240-4641 “ i

GARGO
11000 Beograd, Vojvode Dobrnjca 50
tel/fax 011/766-486
predstavništva:
AERODROM Beograd, tel/fax. 691-732
SKOPLJE, tel/fax (+389 91) 163104

GARGOf je preduzeće koje se bavi

I I
m eđunarodnom špedicijom,
transportom i pomorskim
agencijskim poslovima.
&:
GARGO* vam može ponuditi usluge
1
II
i najsvežije informacije o
dopremi - otpremi robe
u ćelom svetu. *
GARGO! ima svoja predstavništva u
Makedoniji, Grčkoj i Bugarskoj.
im
ii GARGO* sigurno radi i u našoj zemlji
i u inostranstvu. Vaša roba stiže
u najkraćem mogućem roku.
li
II

48 ■ VREME 17. APRIL 1995.

 Intervju: Danilo Bata Stojković

Budan, ali zbunjen

"Kakva crna godina kulture kad Balet nije resio svoj problem, kad su glumačke penzije tolike da
moramo da pravimo dobrotvorne balove i aukcije. Prosto se čudim - šta to znači: da do sada nismo
ništa radili, ili ćemo da obeležimo bivše uspehe. Do te mere mi je to apsurdno da nisam
ni za smeh ni za plakanje"
anilo Bata Stojković je groma- ▼ Kazete da uvek igrate samo jednu Uvek sam se čudio toj podeli - on kao

D
da od glumca. I od čoveka. rečenicu u komadu. čovek, on kao pisac, on kao glumac, on kao
Znaju to, i priznaju, i gledao­ Ne može se više ni igrati. Sve ostalo su slikar i kao privatna ličnost... Celokupno
ci, i kolege glumci, i prijatelji. pritoke te glavne rečenice. Igrajući tekst, ljudsko biće, kad se već opredeli za nešto,
Za medije ne pristaje da go­ izaberem rečenicu zbog koje hoću da radim u isti rezervoar stavlja sva svoja iskustva.
vori. Ne što nema šta da kaže, već jednu ulogu, i mislim kako da je uradim.
štoje Bata Bilo da su životna, bilo da su umetnička. Sve
čovek i glumac posebne vrste - ne želi Svako na svoj način pročita neko delo. Za što čovek upija, čudnim sitom pročišćeno
sobom druge da "opeterećuje". U to se uver- svakoga je nešto drugo ono najvažnije. Vi i odlazi u neki odašiljač koji emituje publici
io i ovaj novinar tražeći mu intervju. Ipak, vaš prijatelj drugačije pamtite priču nekog ili onima kojima je to namenjeno.
Bata je pristao na interv­
ju na nagovor prijatelja.
Jer, Stojković ceni reč pr­
ijatelja. Razgovarali smo
u Valjevu, posle pro­
mocije knjige o Bati, koju
je priredio Milo Gligor-
ijević, a izdala Agencija
"Valjevac", a pre preds­
tave "Đenaral Milan
Nedić", u kojoj je, kao i
obično, briljirao. Neveli­
ka izdavačka kuća, izda­
vanjem knjige, učinila je
ono što nije grad Beo­
grad, iako je otkada je
Stojković dobio "Do-
bričin prsten” prošlo pet
godina.
'T R E M E ": Vafafo-
r ijer a traje. Niste
nuli, nego ste iz uloge u
ulogu napredovali. Mira
Stupica kaže da ste na
svoju glumačku stazu
"ugradili motor".
BA TA S TO JK O ­
V IĆ : Znate, to Mira Stu­
pica kaže. A onaje morala
nekako da definiše ono
što je videla. A ja ono što D anilo Stojković
osećam, i što znam o sebi,
ne mogu tako da definišem. Nemam recep­ čoveka. E, sad, sve je u tome koliko imam ▼ Koliki je uticaj na vas izvršila gen­
ta kako bih ja to uputio gledaoce na mene. I pameti i dara da izaberem tu rečenicu. Os­ eracija vašeg brata Živorada Stojkovića,
mislim da to čak nije ni red. Red je da sam talo su neke pritoke, putići, kojima ću na­ Mihiza i ostalih?
gledalac, ili čitalac, doživi umetničko delo. praviti ulogu. Uzmite i prirodu, i u njoj mora Sigurno je daje to bilo jedno od presud­
Sva pojašnjenja toga su "posao" koji uma­ da postoji vrh sa koga ćete sagledati okolinu. nih iskustava koja su me formirala. Jer sam
njuje vrednost. Ali, ne plašeći se tog ▼ Velimir Lukić kaže da ste vi glumacja, i ne razumevajući stvari, nekim detinjim
umanjenja, prosto imam neku nelagodnost koji "prestaje da živi svoj privatni život kad čulima i pipcima uzimao, možda i pamtio,
da pojašnjavam sebe. se prihvati uloge" i to je, posle mog sazrevanja, čudno zvoni-

17. APRIL ,1995. ■ VREME ■ 49

lo u meni. Ja sam s njima raspravljao na
nemušt način - sam sa sobom - o tim stvari­
ma koje sam čuo, video, ili im prisustvovao.
Kad sam počeo da stičem svest i savet
o vremenu u kome živim, upoznao sam
dragocene prijatelje na studijama, i mi smo
se zajedno - onoliko koliko čovek može da
ima najbližih prijatelja - formirali. Bez­
brojnim razgovorima, posle predstava ili
izložbi, do neobjašnjivosti smo jedan dru­
gom davali sebe.
▼ Imali ste specifičan odnos i sa Mićom
Popovićem. Igrali ste u njegovimfilmovima,
ali bili i slikarski model.
Mića je moj čika. Jedan od mojih čika.
Greh bi bio ako ne bih rekao da je Mića
možda najveći "krivac" za ovu knjigu napi­
sanu o meni. Jer on je, kad sam izbačen iz
Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pomo­
gao da uđem u Atelje 212. Prisustvovao je
svim mojim predstavama, učestvovao u
mojoj svojevrsnoj pečalbi. A to kako je odlu­
čio da ja budem model i da igram u filmov­
ima, to pitajte Miću (smeh). Ali, ne samo
Mića, tu su i Mihiz, Dejan Medaković, Do-
brica Ćosić, Bata Mihailović - i da ne nabra­
jam - kao ljudi koji su svakako zaslužni za
mene. Taj skup ljudi oko moga brata, koji
se okupljao u mojoj kući, činio je utisak na
mene, da mi se, možda, zahvaljujući njima
formirao moral ranije nego drugima. Znate,
prosto sam bio upijač za ono što su oni či­
nili, pisali ili govorili. A šta sam od toga
uspeo da primim, to oni znaju bolje nego ja.
▼ Na početku karijere izbačeni ste iz
Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Bila je to neka tuča, incident. U stvari,
dosta starijih kolega, od kojih su neki i
pokojni, mislili su da nisam darovit. Jedini
koji je, od starijih, u to vreme u mene
verovao bio je Jova Milićević, koji m ije i
saopštio da sam "višak", jer je u to vreme bio
na dužnosti operativnog direktora. A li je
Jova Milićević bio na svim mojim predsta­
vama i kasnije smo se zbližili i postali pris­
ni prijatelji. I uvek će, bez obzira na to što
je otišao iz fizičkog života, prisustvovati
nekim našim razgovorima. Noćnim. Ja tako
imam običaj da se setim ljudi. Nikad ne
kažem pokojni, nego Zoran Radmilović. I
sa njim popričavam, sa Kokanom Ra-
konjcem, i drugima. Oni su samo negde
odsutni, nemam svest o njihovoj fizičkoj
smrti.
▼ Ko je koga "pronašao " - pisac Duš-
ko Kovačević vas, ili vi njega?
Nas uzimaju kao duet DD. To nije tačno.
Duško je sigurno jedan od najvećih svetskih
dramskih pisaca. Ja poslednjih godina nisam
čitao bolje tekstove od njegovih, a imam
kontakte sa stranim autorima, dolaze mi pod
ruku. Ja sam prosto dobar glumac, a on je
veliki pisac - a ostalo se samo dešava. Da
smo prijatelji, jesmo. On zna puno stvari -
50 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
štaja osećam i nosim. Ja znam njega, mi se
prosto, što je najvažnije, poštujemo i voli­
mo, a ostalo ide prirodnim putem.
▼ Gde se bolje osećate, u pozorištu ili
nafilmu?
Osećanje zavisi od zadatka, od toga šta
mogu tog trenutka da učinim u kadru ili na
sceni. Naravno, svaki glumac ima prednost
na sceni, jer to traje, i tu ste samo sebi odgo­
vorni. I posle premijere, ako je predstava
dobra, ona raste; ako je loša, ona opada. I
imam mogućnosti da korigujem sebe u toku
predstava, dok na filmu toga nema. Što je
uslikano, uslikano je. Film je, po mom
ubeđenju, deo reditelja. Glumac je tu toli­
ko dobar koliko inspiriše reditelja da ga,
ovako ili onako uslika, da ga, ovoliko ili
onoliko drži u kadru.
▼ Sadje "Urnebesna tragedija" u mon­
taži.
Završena je. A li nisamjoš video nijedan
kadar. To smo snimili u Bugarskoj, gde nije
bilo prostora da gledamo materijale. Taj
komad sam igrao. Imao sam neko polazište,
ali mislim da sam na filmu tu ulogu dru­
gačije napravio. Tako misli i režiser Goran
Marković.
▼ Ministarstvoje proglasilo godinu kul­
ture. Da li država, preko Ministarstva, na
odgovarajući način vraća umetnike i narod
pravim vrednostima u kulturi?
Pa, Bože, to je smešno pitanje. Kakva
crna godina kulture kad Balet nije rešio svoj
problem, kad su glumačke penzije tolike da
moramo da pravimo dobrotvorne balove i
aukcije. Ništa nije sređeno i kakvaje to onda
godina kulture! Zbunjen sam tom izmiš­
ljotinom. Ne umem dareagujem, prosto se
čudim - šta to znači: da do sada nismo ništa
radili, ili ćemo da obeležimo bivše uspehe.
Do te mere mi je to apsurdno da nisam ni
za smeh ni za plakanje. Znam da propadaju
manastiri, biblioteke, da su izložbeni pros­
tori jadni, da su pozorišta jadna... Ne znam
u čemu je stvar. Najkraće - ništa ne ra-
zumem.
T Kadje Srbija počela da se demokra-
tizuje i vi ste dali svoj možda posredan
doprinos. Pojavili ste se na izbornim kon­
vencijama nekih partija, iako bolesni, go­
vorili na Terazijskoj česmi... Kako danas
gledate na to iskustvo i dokle smo u "poslov­
ima " demokratije. stigli?
Ima toliko drugih, pametnijih ljudi koji
mogu govoriti o tome. Ja se osećam nepoz­
vanim, a o politici mislim najgore. Po mom
osećanju, političnost je da čovek dobro radi
svoj posao, tako više doprinosi boljitku svo­
je zemlje nego kad se bavi politikom. Ali,
sklonimo se od toga. Moja političnost je
svest i savest o vremenu u kome živimo.
One me čine budnim da se ne ogrešim o
sebe. ■ psihologa, koji želi da u život škola i vrtića
DRAGAN TODOROVIĆ
Intervju: Maršal B.
Rozenberg
Jezik
žirafa
Ljudi koji govore žirafeći, govore
iz srca i mogu da sagledaju
posiedice svojih postupaka. Ovaj
jezik deluje bez obzira na to da
li su u pitanju deca, muž i žena,
zatvorenici i čuvari, agresivni
policijski odredi ili zavade
na plemena
eć trideset godina Maršal Rozen­
V berg, ne odvajajući se od gitare,
žirafećih i zmijskih ušiju na rajfovi-
ma i lutaka-žirafe i zmije - putuje po svetu.
Iako je doktor kliničke psihologije, on voli
da se predstavlja kao učitelj stranog jezika
- žirafećeg. Pošto je to govor kojim ljudi bez
nasilja mogu da rešavaju sukobe, Rozen­
berg, ne krijući i dozu straha, najviše voli da
predaje tamo gde već "gori", tako da pos­
lednjih nekoliko godina uglavnom provodi
na relaciji: Ruanda - Burundi - Nigerija -
Jugoslavija - Hrvatska - Siera Leone...
Zašto žirafeći? Zato jer žirafa ima na­
jveće srce od svih kopnenih životinja i,
zahvaljujući dugom vratu, široki vidokrug.
Ljudi koji govore žirafeći - govore iz srca i
mogu da sagledaju posiedice svojih postu­
paka. Osim toga, imaju osetljive uši kojima
vešto čuju šta se zbiva u tuđim srcima.
Žirafeći jezik "deluje" bez obzira na to da
li su u pitanju deca, muž i žena, zatvorenici
i čuvari, agresivni policijski odredi ili
zavađena plemena...
Maršal Rozenberg je smislio ovaj mod­
el i osnovao Centar za nenasilnu komuni­
kaciju u Šermanu, Teksasu, iz kog se širi
međunarodna mreža učitelja žirafećeg jez­
ika. Po svetu se takođe otvaraju škole koje
rade po žirafećim principima, sa idejom đa
se ne čeka da se požar gasi već da se spreči
njegovo pojavljivanje. Žirafećih škola ima
u Americi a trenutno su naročito popularne
u Švedskoj.
Početkom aprila Maršal Rozenberg je
bio u Beogradu i vodio seminar sa grupom
uvede žirafeći jezik ne bi li u našoj bu­
dućnosti bilo manje nasilja. Zamolili
smo dr Rozenberga, neposredno pred
njegov odlazak iz Beograda, da nam
ispriča nešto više o tom projektu.
ROZENBERG: Do sada sam u
Beograd dolazio tri puta. Sa jednim
domaćim "uzgajivačem žirafa", Na­
dom Ignjatović-Savić iz Instituta za
psihologiju, organizovao sam tim
psihologa koje sam obučio tako da
oni mogu da prenose ove veštine ko­
munikacije dalje. Taj tim je bio vrlo
efikasan i već je jednu generaciju nas­
tavnika i vaspitača upoznao sa osno­
vama žirafećeg jezika. Prenošenje
jezika žirafa deci može imati vrlo
dobre efekte u budućnosti jer se
pomaže deci da razmišljaju na način o
koji ne podrazumeva slepo preuzi- g
manje predrasuda od ljudi medu koji- <
ma žive. Takođe, deca stiču veštine o
kojima mogu da sukobe rešavaju na <
miran način. §
U osnovi naše obuke je način ko­ G O V O R S R C A : M. Đ. R ozenberg
munikacije koji nam omogućuje da budemo da se sa decom bude u takvom odnosu koji pitanja, a to odrasle može vrlo uznemiriti.
iskreni a da ne povređujemo druge, kao i da će im pomoći da izgrade svoju autonomiju, Na primer, na žirafećem jeziku ljudima go­
budemo vrlo jasni i direktni u pogledu toga tj. osećanje lične odgovornosti, uz jasnu vorimo šta bismo voleli da oni urade. A
što bismo voleli a da drugima ne nare­ predstavu o mogućnostima ličnog izbora. mnogi roditelji i nastavnici su tako definisali
đujemo. Drugu polovinu čini učenje o tome Međuzavisnost znači da živimo i radimo sa svoje uloge kao daje njihov posao da deci
kako od drugih ljudi primiti poruku o tome drugima, ali tako da smo stalno svesni toga govore šta ona moraju da urade. Plaše se da
kako se oni osećaju i šta im je potrebno. da je naše blagostanje uvek povezano sa ukoliko odustanu od svoje strogoće deca
Naša iskustva su pokazala daje žirafeći jezik dobrobiti drugih i da ne možemo profitirati neće uopšte raditi neke stvari koje su za njih
efikasan bez obzira na to da li se njime služi na tuđ račun. važne.
i druga strana. Prvi put kad smo otvorili žirafeću školu, U ovom smislu naš se program mnogo
"V R E M E ": Kakva su iskustva žirafećih poraslo je akademsko postignuće a smanjio ne razlikuje od stvarnosti. Vi možete detetu
škola? se kako broj razbijenih prozora u školi sa 75 da kažete da ono nešto mora da uradi, ah ono
Škole zasnovane na principima ovog na 21 , tako i broj izostanaka. I svaki put kada to ne mora, može da se opire i dete to zna.
modela komunikacije počeli smo da otvar­ bismo primenili ovaj program, bivalo bi Manje bi otpora bilo kada bismo ljudima,
amo još 1966. godine. Vrlo smo srećni zbog manje nasilja među decom, manje nasrtaja umesto da im govorimo šta bi trebalo i šta
onoga što se dešava kada svi nastavnici na školski inventar, a uspeh bi bio bolji. moraju da urade, govorili šta bismo mi voleli
nauče kako da žirafeći jezik primenjuju u ▼ Koje teškoće mogu da se očekuju prida oni učine. To poverenje odraslih u decu
nastavi. Došli smo takođe i do nekih ideja realizaciji te ideje i na čemu može da se gaji jedan je od najvećih problema. Oni se plaše
o tome kako menjati strukturu škole da bi nada da je to ipak moguće? i da pomisle šta bi se desilo ako decu ne bi
đaci postali aktivniji učesnici u procesu Najveći problem na koji smo nailazili kontrolisali kaznama i ako im ne bi nare­
obrazovanja. Tako je nastao program koji se jeste to što se od roditelja i nastavnika traži đivali tako da deci bude sasvim jasno da će
zove "Uzajamno obrazovanje". O tome sam da se menjaju i razvijaju. Naime, neke pret­ biti kažnjena ako ne urade ono što im je
napisao knjigu sa podnaslovom "Ka au­ postavke koje oni imaju o obrazovanju i rečeno.
tonomiji i međuzavisnosti". Jer, naš cilj je odnosima sa decom stavljaju se pod znak Ključ je u primeni žirafećih principa u
radu sa odraslima koje podučavamo. To
znači da ćemo prvo pokazati razumevanje

Praksa za njihove strahove i onda im jasno ponu­

diti druge opcije, one koje čine da deca, u
stvari, urade mnogo više od onoga što bis­
Jednom su me pozvali u neku srednju školu jer nisu mogli više sami da izlaze na
mo voleli da urade i to uz manje otpora.
kraj sa problematičnim odeljenjem. Kada sam ušao u taj razred, skoro svi đaci su stajali
▼ Kako bistejednom rečenicom izrazili
na prozoru i dobacivali koješta prolaznicima. Da bi me čuli, povisio sam glas i pitao
poruku koju svojim radom želite da pren-
ih da li bi prišli jer bih voleo da im kažem ko sam i zašto sam došao. Svi, osim dvojice
esete ljudima?
mladića, seli su na svoja mesta. Ona dvojica su, naravno, imala najrazvijenije mišiće.
Poruka koju se trudimo da pošaljemo
Prišao sam im i zamolio da mi ponove šta su čuli da sam rekao. "Naredili ste nam da
jeste to da, ako jedni drugima služimo
sednemo na svoja mesta", uzvratio mi je jedan mladić. "Kako bih mogao to da vam
svojevoljno i iz želje da jedni drugima
kažem, a da vama ne zazvuči kao komanda?" upitao sam. "A?", upitao je on. Ponovio
obogatimo život, svima bude mnogo bolje
sam. "Nemam pojma", odgovorio je. Onda sam rekao kako bih baš o tome voleo da
nego kada silimo ljude da nešto urade zato
zajedno razgovaramo, pa smo svi posedali i čas žirafećeg je mogao da počne upravo
što se plaše, stide ili osećaju krivicu. ■
kao odgovor na pitanje koje je sada i đacima bilo zanimljivo.
MILICA KRSTANOVIĆ

17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 51

r ^ s r
St
J4U $ i + r -
 đutim, 10 . aprila pozvonio je čovjek iz bar­
skog suda koji mu je nosio poziv za odlazak
u zatvor. "Poziv nijesam htjela primiti", kaže
za "Vreme" Mira, supruga Aćima Višnjića,
"ali sam vidjela da u njemu piše da treba da
se javi do 18. aprila u KPZ Spttž".
Već 12. aprila "Pobjeda" pod naslovom
"Višnjić ignorisao iješenje Suda" objavljuje
narečeno saopštenje iz koga se vidi da je
G A G O V IĆ

Zavod za izvršenje krivičnih sankcija 11.

aprila obavijestio Osnovni sud u Baru da se
Višnjić nije pojavio u određeno vrijeme, na
DRAŠKO

osnovu čega je barski sud istog dana donio

odluku o prinudnom privođenju, što je, opet,
U ZA TV O R PO SLE V O Đ E : A ćim V išnjić (prvi s leva) istog dana dospjelo u Redakciju "Pobjede".
U izjavi za "Vreme" Mira Višnjić kaže
Crna Gora: Potera za Višnjićem da je Aćim zakasnio na avion za Beograd
12 . aprila, jer se nije javio sat i po prije poli­

Aćim u Moskvi
jetanja. Vraćen je sa aerodroma, i kako ima
kartu "Aeroflota", za Beograd će poletjeti
tek u petak 14. aprila. No, ni tada neće
produžiti za Podgoricu, već ide u Loznicu
na miting radikala gdje će se uz Vojislava
Kada je trebalo da se javi na izdržavanje zatvorske kazne, vođa Šeselja pojaviti kao govornik.
crnogorskih radikala obreo se u ruskoj prestonici "Naravno, ako na aerodromu Beograd
Višnjića ne dočekaju ljudi u plavom. Poznat
ćim Višnjić, potpredsjednik Otadž­ Uz pozvi za odlazak u Moskvu Višnjić je je i Višnjićev stav da sam neće ići u zatvor,

A binske uprave Srpske radikalne stra­ imao u džepu pravosnažnu presudu, pa se

nke, nije emigrirao u Rusiju, već bi u našao na muci da dobije odobranje da napus­
vrijeme kada ovaj broj "Vremena" bude ti državu.
u Taj problemje razriješen uz pomoć
rukama čitalaca trebalo da se pojavi u Beo­ Svetozara Marovića, predsjednika, i Duška
"jer ne priznaje protivustavne presude i pro-
tivustavne djelatnike". "Ako li mi u zatvoru
ne polome i noge i ruke", zapisao je Višnjić
u svojoj ispovijesti, objavljenoj u reviji "Is­
gradu. Vijest o emigraciji Aćima Višnjića Mrdovića, generalnog sekretara crno­ tok", "tu će krenuti moj a) zatvorska knjiže­
osnažena je informacijom Zavoda za izvr­ gorskog parlamenta. Sa sastanka predsjedni­ vnost. Ako li me ubiju, tu počinje moj drugi
šavanje krivičnih sankcija iz Podgorice, koji ka Skupštine sa predsjednicima poslaničkih život. Ja ih prezirem." ■
je u srijedu obavijestio javnost daje Osnov­ klubova ( 11. aprila) procuijela je i vijest da V . B.
ni sud u Baru, kao nadležni, preduzeo za­ se Svetozar
konom propisane mjere za prinudno privo­ Marović na­
đenje Višnjića na izdržavanje kazne zatvora. vodno žalio da VIDEO SENDER
Kao što je poznato, Aćim Višnjić je pra- je Višnjić pre­ Uređaj za bežični prenos
vosnažno osuđen na kaznu zatvora u tra­ kršio datu riječ slike i tona
janju od 5 mjeseci zato što je Osnovni sud u i da se neće
Podgorici ocijenio daje izvršio krivično dje­ vratiti iz Mos­
lo povrede ugleda Republike Crne Gore. kve na izdrž­
Višnjić je, tokom prošle godine, u nekoliko avanje kazne.
intervjua i u svojim nastupima u crnogor­ Tako su kre­
skom parlamentu iznio niz optužbi na račun nule priče o
premijera Crne Gore i crnogorskog pravo­ Višnićevoj em­
suđa. Javnosti je poznato kako je protekao igraciji.
postupak da se Višnjiću oduzme poslanički Aćim Viš­
imunitet kao i to kako je protekao sudski njić je u Mos­
proces bez dokaznog postupka. kvu otputovao
Trebalo je da Aćim Višnjić počne da krajem proš­
izdržava kaznu još 10 . marta ove godine, ali log vikenda i
je Osnovni Sud u Baru uvažio Višnjićev teško je bilo PROBLEM PROBLEM
2 elite d a gledate I V p rog ram e na ostalim
zahtjev da se odloži izvršenje do porođaja očekivati da se 2elite d a g le d a le film ove s a videorekor-
televizorim a u stanu. M o ra te da kupujete
d e ra ali televizor no koji je priključen
njegove supruge, polovinom prošlog mjese­ vrati do 10. ap­ video je z a u z e t nove TV a n ten e z a svaki TV prijem nik ili
ca, pa je Višnjić trebalo da se na kapiju rila, što je bilo d a sprovod ite kablove kroz ceo slan,
bužite zidove vrata ...____________________ .
zatvora u Spužu pojavi 10. aprila. Višnjić je, poznato i Ma-
- ■ 3 3 S B 9 - RESENJE
međutim, dobio poziv da kao gost učestvuje roviću i Mrdo-
Priključile VIDEO SENDER n a videorekor- Priključite VIDEO SENDER na videorekor-
u radu Drugog sveslovenskog Kongresa viću koji su der. Sada moZete gledati film ove sa der. S ada m o žete gledati sve IV p ro ­
ruske Liberalno-demokratske stranke u mu pomogli video na bilo kom televizoru u stanu, dok gram e koje ste i do sada gledali ali od
n a centralnom televizoru i d a lje moZete sada na svim televizorim a i u svim pros­
Moskvi. Na taj Kongres, istini za volju, lid­ oko sređivanja gledat! bilo koji TV program . torijam a. b e z novih antena i
er Vladimir Zirinovski prilikom prošlo­ dokumenata. BEZ KABIOVA BEZ KABLOVA
godišnjeg boravka u Crnoj Gori, pozvao je Na vrata Viš- Donosi V am MIR u kuću. S ada svako m o le da g leda na svom televizoru Sto želi bez novih
videa, antena, kablova... Pa razmislite!
vladajuću partiju Crne Gore, ali se ovi, po njićevog stana
011/650-467, 650*988 rodnim donom od 9 do 15
svemu sudeći, pozivu nijesu odazvali. u Baru, me­
17. APRIL 1995. VREME ■ 53
Mr Dragoslav Perić Mr Jasmina Mi
Knjiga Visual Basic 3.0 professional omoguća-
va da brzo savladate tehnike razvoja atraktivnih
i profesionalnih Windows aplikacija. Razvoj ovih
aplikacija zahteva od programera poznavanje
novina koje donosi Visual Basic 3.0, kao i
poznavanje objekata koje će koristiti.
Na jednostavan i sistematičan način knjiga up-
ućuje i početnike i iskusne programere u ob-
jektno programiranje i programiranje vođeno
11420 Palanka,Trg Heroja 1, tel: 026/31 -609, tel/fax: 026/31 -279
11000 Beograd, Maršala Birjuzova 7, tel: 011/634-425
događajima i predstavlja neophodnu nadgradnju
na dokumentaciju i Help sistem programskog
paketa Visual Basic 3.0.
Izložena materija je podeljena na tri dela:
Osnovne tehnike
Instalacija; Prva test aplikacija; Komande za
rukovanje; Form, svojstva, događaji i procedure;
Ugradnja Control-a u Form; Upravljanje projek-
tom razvoja aplikacije; Najčešće korišćeni Con-
trol-i
Programski jezik
Editor; Elementi programskog jezika; Kontrolne
strukture; Rad sa brojevima; Rad sa stringovi­
ma; Funkcije i potprogrami; nizovi i slogovi;
Dijalog-okviri; Rad sa datotekama; Otklanjanje
grešaka; Objektne varijable
Korišćenje objekata
Rad sa grafičkim elementima; Prikazivanje tek­
stova; Rad sa mišem; Rad sa tastaturom; Krei­
ranje menija; Control-i, naredbe i funkcije za
rukovanje datotekama; MDI aplikacije; Rad sa
bazama podataka; Rukovanje W indow s
okruženjem; Dinamička razmena podataka
(DDE); Povezivanje i ugrađivanje objekata (OLE)
Knjiga sadrži veliki broj prikaza ekrana i pri-
mera programskog koda koji na neposredan
način ilustruju suštinu primenjenih tehnika.
Knjiga ima 352 strane, B5 formata u mekom
povezu sa plastificiranim koricama.
Autori mr Dragoslav Perić i mr Jasmina Mi-
lovanović su profesori na Višoj elektrotehničkoj
školi u Beogradu.
Knjigu zajednički izdaju Viša elektrotehnička
škola u Beogradu i DEUS, Palanka.
Za dodatne informacije obratite se u "Deus"
tel: 026/31-609, 31-279
011/634-425
LJUDI VREME
ISKRA KOSANOVIĆ (19),
I z j a v a n e d e
"Rako, ako kreneš od soci­
jalista da streljaš, za ovu
stranu municije neće biti."
Tomislav Nikolić (SRS) u repli­
ci Radovanu Radoviću (SPS)
povodom izjave da treba streljati
sve one koji kradu državnu
imovinu.
--------- P esn ici (1 7 6 )----------
Raport Voždu
Karađorđe prešao si Drinu
Nosiš slavu i štit Nemanjića
Smiri Bosnu da spasiš Evropu
Pomrčina skriva mjesečinu
Zora čeka dok padaju zvijezde
Nema dana Tvrtkovo kraljevstvo
Na Krajini nesloga vojvoda
Ruši kulu Janković Stojana
Nešto Miloš i Grujica snuju
Još nam ginu braća Jugovići
Još sultani po zemlji šetaju.
(Pesma nepoznatog autora
objavljena u "Otadžbini", listu
srpskog demokratskog saveza
"Otadžbinski front")
DR NEDJELJKO
MIHANOVIĆ,
u intervjuu za "Večernji list" otkriva: "Hr­
vatski je antifašizam najstariji u Europi".
56 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
1
l j e
manekenka iz Karlovca, jedna je od
takmičarki na natjecanju "Ford Su-
permodel O f The World" koje u Hr- /
vatskoj organizuje redakcija zagre­
bačkog "Globusa". Iskru Kosa-
nović, vlasnicu impresivnih di­
menzija 90-61-90, mnogi smatra­
ju za jednog od favorita, mada je -
kažu u "Globusu" - konku­
rencija "iznimno velika" jer
je interesovanje mladih Hr­
vatica za ovu manifestaciju
ogromno.
STEVO PAŠALIĆ,
profesor geografije na Uči­
teljskom fakultetu u Bijeljini i
dugogodišnji saradnik "Jav­
nosti", nedavno je na Novo­
sadskom univerzitetu doktor­
irao na analizi predloga podele
Bosne i Hercegovine sa aspek­
ta geografije. Dr Pašalić je
ujedno i autor prve geografske
karte samoproklamovane Re­
publike Srpske. O reci Drini za
"Javnost" kaže: "Drina je trn u
oku i muslimanima i Hrvatima,
koji su pre rata svoje granice
videli upravo na ovoj reci. Is­
tovremeno, Drina je strateška
kičma srpskog naroda. Zato su musli­
mani tu bili najbestijalniji. Želeli su da po-
cepaju srpski narod dužinom njegove
kičme".
VICKA IVANKOVIĆ,
najpoznatija hrvatska "vidjelica"
Gospe u Međugorju, u političko-
informativnom tjedniku "Panora­
ma" izražava utiske susreta sa
Gospom:
"Prije nego što Gospa dođe,
javi se svjetlost tri puta. To je njezin znak da dolazi. Obučena je u sivu haljinu s bijelim
velom preko glave. Oko glave ima krunu od zvijezda. Oči su joj plave. Kosa crna a jagod­
ice na obrazima lagano rumene. Lebdi u zraku na sivom oblaku. Jedino kada su veće
svečanosti, primjerice Božić, Uskrs ili njezin rođendan dolazi sva u zlatnome. Svaki put
kada je nekome rođendan čestitamo. I ona nama i mi noj. Pružamo ruke i poljubimo se."
KLARA MANDIĆ,
koju list "Argument" predstavlja kao
"jednu od najuticajnijih žena u Sr­
biji", nedavno je boravila među Ka-
radžićevim borcima odakle je done-
la sledeće utiske o vojnicima: "Mir­
ni su i nasmejani, apsolutno uvereni
u svoju pobedu, ali bez imalo ohol­
osti. Dostojanstveni. Mir i sabranost
sjli preneli na svoje komandante...
Čovek se, posle susreta sa tim mla­
dim ljudima, na čijim je plećima od­
govornost za ličnu sudbinu i sudbi­
nu naroda, oseća kao da je prošao
neko čistilište".
 BRANKO KITANOVIĆ,
lider Novog komunističkog pokreta Jugoslavije, demantuje u
nedeljniku "Intervju" daje najmlađi član svoje partije koja se nije
priključila JUL. Na pitanje zašto u bivšim jugoslovenskim repub­
likama nema komunističkog pokreta, objašnjava:
"Da vam kažem: postojimo mi! U Hrvatskoj delujemo ilegalno, dok
u Sloveniji postoje uslovi da izađemo iz ilegale. U Krajini, kao i u
Karadžićevom delu Bosne delujemo legalno ali uslovi rata sprečava­
ju naše aktivnosti. Sa Muslimanima su nam veze pokidane. Ipak,
kad govorim o Jugoslaviji, ja govorim o trajnom raspoloženju.
Smatramo da će onog trenutka kad dođe do promena u Rusiji, a to je
neminovnost, doći do globalnog rešenja jugoslovenske krize."

MAJOR MAUZER,
alias Ljubiša Savić, bivši socijalni radnik u Bijeljini, nekadašnji stu­
dent Vesne Pešić a sada komandant specijalne jedinice "Panteri", o
"ovoj situaciji" u "Argumentu" kaže: "Dan­
as si heroj, a sutra možda izdajnik koga tre­
ba zbog viših ciljeva uza zid. Juče čestiti
čovek po definiciji čestitosti i časti, ali po
Sorosu i njegovom tribunalu u Hagu i po
njegovim novinama u Beogradu - ratni
zločinac, agresor i okupator sopstvene
spavaće sobe i sopstvenog groblja. Moj bo­
rac ostavi kući ženi i deci 20 dinara, i ide
na prvu liniju da dočeka Muju u američkoj
uniformi, sa punim ruksakom hrane NATO
pakta, a naši Srbijanci tamo na Rači samo što nam ne skidaju gaće da
bi uverili nekog polupijanog 'posmatrača' kako su revnosni."

MIRAŠKORIĆ,
estradna zvezda i nesuđena kurtia Cece Veličković, objašnjava u
"TV reviji" kako se čuva:
"Još nemam svoje telohranitelje, ali ću po svemu sudeći morati da ih
nađem. Vreme nije nimalo naivno. Mene niko ne čuva, sama se ču­
vam. Nosim pištolj. Imam puno drugara koji bi, zlu ne trebalo, uvek
skočili za mene, naročito moram da spomenem Marinka i Zuku. Da
li se plašim da šetam sama? Stvarno smešno. Prvo, ne bojim se, a
drugo, najčešće šetam sa svojom drugaricom Karamelicom. Sa njim
sam najsigurnija. On je moj telohranitelj."
MILIJA MILOSAVLJEVIĆ,
biznismen i vlasnik firme "KOTOR", otvorio je nedavno prvu pri­
vatnu robnu kuću nameštaja u Beogradu. Otvaranje je predstavljalo
prvorazredni medijski događaj, među zvanicama su bili Tomica
Raičević i Zoran Bingulac iz savezne vlade, Ratko Marković iz re­
publičke, Živorad Mihajlović (Stankom), Dragan Džajić i Žarko
Zečević (Zvezda i Partizan), Milorad Vučelić (RTS), predsednik Ko­
mercijalne banke Ljuba Mihajlović, Željko i Svetlana Ražnatović.
Objašnjavajući prisutnima kako je uspeo da napravi impozantnu
građevinu na uglu ulica 29. novembra i Cvijićeve, gospodin
Milosavljević je rekao:
"Ovu kuću sam ugovorio pre dve godine na dan kada mi se rodila
ćerkica Milica. Pošavši u bolnicu daje prvi put vidim, svratio sam u
građevinsko preduzeće 'Dom' i potpisao ugovor. Imao sam 100
hiljada DEM i ni dinara više..."

ERA OJDANIĆ, DALIBOR ZAUDER, SLOBODAN PRALJAK,

folk zvezda, biznismen i patrio­
ta, otkriva u beogradskom "Te­
legrafu" koja kola vozi familija,
tj. kompanija Ojdanić:
"Ja vozim BMW, sin takođe,
otac Ranislav vozi traktor, maj­
ka ništa. Žena Ljupka samo
jednom je probala da vozi mo­
tor i razbila se ko zvečka, a
kćerka Milena vozi džip". U
godini kulture Era ima stav i o
turbo-folku: "Turbo-seksi-folk
pevačice su mi simpatične. One
su se opredelile, lova je tu, lo-
vani su tu, viski, marlboro, tuje
život. Da su završile fakultet,
radile bi za 300 dinara me-
sečno".
najveći uvoznik i distributer pornografskih
filmova za Hrvatsku, nedavno je dobio pra­
va za plasman produkcije čuvene nemačke
pornoindustrijalke Tereze Orlovski i ne­
davno izdao prvi sinhronizovani pornić.
Na pitanje "Globusa" ne misli li da će se
ljudi smejati rečima kao što su "nježnik",
ili frazama kao "gurni svoju zmiju u moje
uzavrelo grotlo", Zauder kaže: "Neće, zaš­
to bi se ljudi smijali? Strani pornići sinkro­
niziraju se svagdje u svijetu, pa zašto to ne
bismo radili u Hrvatskoj . Nježnik je obična
hrvatska riječ i ne znam zašto bismo se nje
stidjeli. Uz to, moram odati priznanje
cijeloj glumačkoj ekipi koja je to napravila.
Neki zvukovi, kao na primjer stenjanje,
napravljeni su mnogo bolje nego u origi­
nalu".
general-pukovnik, koga zagrebački "Globus" naziva "jed­
nim od uspješnijih zapovijednika u domovinskome ratu",
ovako poriče daje naredio rušenje Starog mosta u Mosta­
ru: "Iz činjenice da bih ja za
prst svoga vojnika srušio tri
Stara mosta ne proizilazi da
sam ja dao zapovijed za
rušenje Starog mosta. Pola
svog života proveo sam čita­
jući lijepe stihove, dobre
drame, gledajući lijepe slike i
ne može se meni prigovoriti
da ne razumijem kolika je
povijesna vrijednost Starog
mosta. Ali, menije vrijednost
života mojeg vojnika iznad
svake pa i najvrjednije gra­
đevine".
17. APRIL 1995. VREME ■ 57
 KANCELARIJSKI I SOBNI « musnmamim m
n a m esta j :
I još mnogo toga:
s š i s r -

► K u h in je
► E k o lo šk i k lim a u re đ a ji
► B e la t e h n ik a , a k u stik a
► Sitni k u ć n i a p a r a t i
► Te p is i, itis o n i, p o ste ljin a
► P a n a s o n ic p r o g r a m : telefoni, telefaksi, centrale
► P ro je k to v a n je , izvođenje i o p r e m a n je e nterijera

V ID E X
Proizvodno trgovinsko produzoćo
PRODAJNI SALONI:
* Đurićeva 26, Beograd * 011/ 403-368, 403-623
* M oše Pijade 23, Beograd 011/ 335-872
* Skopje, Dimo Hadžidimov 24 # 99389 91/115-577

HecTHTaMo!
JJoShjihcmoHETBOPKE!
Cađriđge Cattridge Cartridge Cadridge
Jom pm m Tom pm en Trn? u m r i f(M p H3Cer§

o o
HPU4 HPU4L HPU4P
O JA VNI KO NK URS
PC 330 za idejno rešenje ZASTAVE. Uslovi konkursa:
1) Svako im a pravo na svoju ZASTAVU
Pei^HKJinpaHe, HapaBHo! 2) Svako im a pravo da svoju Zastavu d iže i spušta
3) D a m aše njom
CEPBMC J1ACEPCKMX UJTAMIIAHA 4) D a je baca pod no g e n ep rijate lju
5) D a m aše prijatelju kad se vraća ili odlazi
5EP3A nOnOBHMXJIACEPCKMX UITAMIIAHA U koliko već im a te svoju ZASTAVU pošaljite nam
je. Ako želite svoju ZASTAVU dostavite n am vaša
IIE PH ® idejna rešenja. Z a d e ta ljn ije info rm acije pozovite
(011) 6 2 4 9 6 9 . ZASTAVE izveden e u fo rm i koja
x a p ,d; 0,
<5
vam najviše o d g o vara šaljite na adresu:
H H XEH >EPM H r Birčaninova 2 1 , sa n a zn a k o m za ZASTAVE.
HAJKO/hll nPHJATLTi BAUIIIX UJTAMIIAHA
HBaHa MHJiyTHH 0BHha 24, B e o r p a «
011/436-019,432-319,432-383, tjsaKc 435-513
 Fudbah Predrag Mijatović og komunikacije sa saigračima i štampom.
Malo-pomalo, postao je idol navijača
Valensije i igrač o kome su počeli da raz­

Briljantni mišljaju najveći klubovi. Horhe Valdano, tr­

ener Reala, posle tajnih kontakata, i javno je
priznao da se Real interesuje za njega.
"Kraljevski klub" je bio spreman da ga plati

"el montenegro"
već sada i pregovara sa Valensijom, ili u na­
jgorem slučaju, čeka njegovu "slobodu" jer
je u njemu video idealnu zamenu za Laudru-
pa. Međutim, Peđa je ostao. Zašto?
"Razlozi su i sportski i materijalni. Spo­
rtski, zato što mi je ambiciozni predsednik
"Ostao sam zato što mi je predsednik obećao da će stvoriti veliku Fransisko Roć obećao da će stvoriti veliku
Valensiju u kojoj ću ja biti glavni 'šraf. Spre­
Valensiju koja će se boriti za titulu prvaka Španije, što je moj man je da uloži velike pare i mislim da je
sportski cilj, i naravno zato što su me dobro platili", kaže naš već na putu za Valensiju Brazilac Viola, a u
kombinaciji je i Argentinac Rambert. Dobar
reprezentativac, koji je prošle nedelje bio fudbalska "vest dana" sportski rezultat je jedino što mi je nedosta­
jalo ovde. Drugi razlog je superkorektan od­
iko zvanično ne saopštava koliko je dolasku bio iznenađen "od početka": nos kluba prema meni, ponudili su mi reviz­
Predrag Peda Mijatović dobio za novi "Coveče, na prezentaciji 50-ak novinara, iju starog ugovora i potpisivanje novog. Pri­
petogodišnji ugovor sa Valensijom. preda mnom na stolu 30-ak mikrofona, ka­ hvatio sam i mislim da se neću pokajati. Na
Naš as pristaje jedino da kaže za koliko je mere zuje, blicevi sevaju... Kada sam obu­ odluk su takođe uticali i neki drugi faktori,
potpisao svoj prvi profesionalni ugovor: kao novi dres i izašao na teren da ’odžong- sitniji ali isto tako bitni. Grad je divan, pub­
"Bilo je to 1986; moj (kasniji) kum Bra­ liram', noge su mi pomalo drhtale, uplaših se lika fenomenalna, uslovi za rad idealni, kli­
nko Brnović i ja dobili smo od Budućnosti da li će lopta da me 'sluša'. Tada sam video, a ma kao iz bajke, živim na moru, kupio sam
po 1.000 dolara. I bili smo srećni. Za nas su kasnije shvatio, šta je u Španiji fudbaler, po­ kuću malo van grada, deca imaju sve što
to bile velike pare..." gotovo ako kva­
Šta su "velike pare" oduvek je bilo rela­ litetom malo od­
tivno. Za nekoga je i dans tih 1.000 dolara skoči. Asovi su
nezamislivo velika suma, a Peđi je to bio ovde 'bogovi'.
"inicijalni kapital" koji ga je nekoliko godi­ Neću reći da se
na kasnije doveo do Partizana i transfera kod nas ne cene
teškog milion maraka. Danas je već treću fudbaleri, ah ne­
godinu "Španac" i od prošle nedelje "čovek ma poređenja
od milion dolara". Godišnje, naravno. Cifra, sa Španijom."
rekosmo, nije zvanična ali ako se iz podata­ Peđa je im­
ka španske štampe uzme sredina između 90 ao sreće da već
i 130 miliona peseta godišnje, verovatno u pripremnom
nećemo mnogo odstupiti od pomenutog periodu odigra
miliona. Đa bi potpisao novi, Peđa je prvo nekoliko sjajnih
popravio stari ugovor koji ga je vezivao za utakmica, da
Valensiju do 1997. pod znatno skromnijim postigne nekol­
uslovima. Kada je u leto 1993. stigao iz iko fantastičnih
Beograda, potpisao je četvorogodišnji ugo­ golova lob-uda-
vor, koji je krenuo od 45 miliona peseta a rcima sa velike
trebalo je 1997. da se završi na 60 miliona. daljine aveć po­
"I tada sam bio zadovoljan, jer sam bio sle mesec dana
pred novim početkom. Nisam imao 'ime' jer navijače je po­
me je u reprezentaciji bilo malo, dolazio čeo da osvaja
sam iz zemlje koja je bila politički žigosana, izjavama na šp-
jednostavno nisam bio u situaciji ni da pre­ anskom jeziku.
više biram ni da mnogo zanovetam oko us- Naše igrače, i
lova. Najvažnije mi je bilo da počnem da ig­ naše ljude uop­
ram. Verovao sam da će se stvari vremenom šte u Španiji,
srediti i bio sam u pravu. Nikada se nisam "bije glas" da su
bojao izazova, tako sam prihvatio i dolazak talentovani za
u Valensiju. Sada mogu da kažem da sam učenje špans-
uspeo", kaže Mijatović. kog ali je Peđa
ZAŠTO JE ODBIO REAL: Mijatović potukao sve re­
kaže daje u Jugoslaviji bio više okrenut ital- korde u brzini
ijanskom fudbalu i to, još iz mladih dana u prevazilaženja
Podgorici, kada je na italijanskim kanalima jezičke barijere
gledao majstore "kaiča". O španskoj ligi što je bilo izu­
znao je glavne stvari, a i priznaje da je po zetno važno zb­ A SO V I SU O V D E "B O G O VI": P redrag M ijatović
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 59
mogu da požefe, ovde mi se rodio mlađi
sin.... Ukratko, pustio sam, što se kaže, ko-
renje, i nije mi se dalo da negde opet poči­
njem iz početka, bez obzira na to što sada
da ponovo počne:
"Ne zaboravljam ali ne vredi plakati šta
Prodavnica
je bilo, bilo je. Najvažnije je da smo se vra­ špijunske opreme
tili, odnosno da se vratimo trajno i bezuslo-

imam neko ime."
To ime nije "neko", kako Peđa skromno
kaže. Koliko je popularan svedoci i naizgled
bizaran podatak da su svi španski radio i
TV-reporteri naučili da njegov nadimak
izgovaraju korektno "Peđa", što nije lako jer
u španskom nema glasa "đ" ali postoji u
"valensijanu" koji je jedna varijanta katalon­
skog
jezika. Takođe, njegovo prezime odavno
se ne izgovara "Mihatović" kao u početku (u
španskom se naše "j" izgovara kao "h"). Kao
pametan mladić, Peđa se vrlo brzo navikao
na sve španske običaje, vodi računa o sva­
kom svom gestu, o svakoj izjavi, za štampu
uvek ima vremena, kao što je uvek lepo
obučen, sa neizbežnim briljantinom riatala-
sastoj kosi. Ukratko, igrač koji je Valensiju
osvojio ne samo fudbalskim kvalitetima već
i kulturom, ličnim šarmom, ukupnim "imi-
džom".
"Sada ostaje da nešto napravimo na
sportskom planu. Kao početnik bio sam jun­
iorski prvak sveta 1987. u Čileu, sa Partiza­
nom sam osvojio jedno Prvenstvo i jedan
Kup. Morao bih nešto veliko da osvojim i sa
Valensijom. Nismo daleko od Kupa, u polu­
finalu igramo sa Albaseteom i nadam se fi­
nalu verovatno sa Deportivom, koji za riva­
la ima Sporting", nada se Mijatović.
NEZABO RAVNI ČILE: Mijatović ne
okleva da kao prekretnicu u karijeri svoje
generacije označi Čile 1987:
"Otišli smo gotovo anonimno. Mislim
da nas je na aerodromu u Surčinu ispratio
samo Miljan Miljanić. Posle su nas, kada
smo postali prvaci sveta, "svi" čekali... Čile
nas je sve izbacio u orbitu, otišli smo kao
talentovani klinci a došli kao svetski prvaci.
U klubovima su nas drugačije gledali, svi su
počeli da nas traže. Bili smo zaista sjajna
generacija.
Peđa je apsolutno neopterećen poli­
tičkim trzavicama koje su razbile nekadaš­
nju Jugoslaviju. Njegov odnos se nije pro-
menio ni prema jednom od bivših saigrača
koji su sada u dresovima drugih reprezent­
acija i drugih država a srećan je kaže što se
ni oni nisu promenili u odnosu na njega.
"Mislim da je to sasvim normalno. Zaš­
to bismo se drugačije gledali danas nego on­
da? SaBobanom sam bio i ostao prijatelj, sa
Šukerom i Prosinečkim srećem se po Špani-
ji. Kada su Hrvati igrali sa Španijom, ovde u
Valensiji, išao sam da ih vidim i srdačno smo
ćaskali. Jedino mi je bilo žao što, eto, oni ig­
raju a mi smo tada bili pod sankcijama."
Mijatoviću, kao i svim ostalim najboljim
jugoslovenskim igračima, niko ne može vra­
titi izgubljene tri godine. Progonstvo iz Šve­
dske '92. i zabranu odlaska u SAD na SP
prošle godine još uvek pamti, ali spremanje
60 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
vno. Uz malo optimizma i sreće možda bi­
smo se još i mogli domoći Evropskog prve­
nstva 1996. u Engleskoj; taj "baraž" o kome
se priča bio bi sjajna stvar i najbolji dokaz
da nas niko "ne mrzi" već da su okolnosti
bile takve. A ako bismo igrali u Engleskoj,
onda bismo praktično izgubili samo SP u
Americi. Isto kao Englezi i Francuzi koji se
nisu ni kvalifikovali.
Peđa, naravno, ima još dosta reprezenta­
tivnih ambicija jer se, kako kaže, u dresu
reprezentacije nije dovoljno afirmisao, ali
"skida kapu" mladićima koji su osvojili
turnir u Hongkongu i pobedili Urugvaj:
"Pa ljudi moji, nema nas nigde tri godine
i onda neki momci koji su inostranstvo, eve­
ntualno, videli kao turisti, razbiju Urugvaj sa
kojim se Spanija ovde mučila igrajući 2:2.
Svaka im čast. Ne brinem ja za naš fudbal,
preživeće on i ovo. Stvarno nije normalno
da nas tri godine nema na međunarodnoj
sceni a da se naši igrači i dalje traže. Evo,
sad je došao u Deportivo Branko Milovano-
vić iz OFK Beograda, za Miloševića, Nađa,
Kovačevića, Ćirića, Petkovića i dr. takođe se
uveliko već zna i neće proći mnogo vreme­
na a nejco će od njih ovamo. Lično bih voleo
da ponovo pored sebe imam Savu Miloševi­
ća. Mislim da je rođeni golgeter i da bi us­
peo u Španiji", kaže Peđa.
Kako provodi slobodno vreme? Prvo,
nema ga mnogo i gotovo u celosti je pos­
većeno porodici. U Španiji se redovno čuje
sa kumom Brnovićem koji sve bolje igra u
Espanjolu, sa Partizanom je u kontaktu
"dovoljno da bude u toku događaja". Za ho­
bi nema vremena, voli da jede ribu i ne "da­
vi" se u "paelji" (tipično španskojelo sa pir-
inčem) koja je najčuvenija upravo u Valen­
siji ali je brzo naučio da je za jednog žitelja
Valensije najveća uvreda ako mu kažeš da
paeljanije "ništa naročito". Zato "oduševlje­
no" klima glavom i govori: "O da, kako da
ne", ali češće jede ribu ili meso. Međutim, to
je jedina stvar u kojoj pomalo "laže" svoje
sugrađane. U svemu ostalom je superpošte-
ni profesionalac, koji je na putu da dostigne
ili čak prestigne slavu Argentinca Marija
Kempesa, koji je sredinom sedamdesetih
bio idol Valensije.
Nijednog časa za ove skoro dve godine
nije imao nikakvih "političkih problema".
Štampa ga urednog oslovljava sa "el mon-
tenegrino" (u španskom se nacionalnosti pi­
šu malim slovom) i bez ikakvog preteriva-
nja može se posvedočiti da Peđa Mijatović
sjajno reprezentuje i svoju naciju i svoju
Jugoslaviju koju sportska štampa, za razliku
od političke, tako i zove, dok se u političkim
i ratnim hronikama koristi termin - "Srbija i
Crna Gora". ■ ovakvu robu garantovala privatnost.
VLADIMIR STANKOVIĆ
Prašak
za ajkule
Najbolje mušterije braće Marks
iz Londona su sa Bliskog i
Srednjeg istoka i iz
Istočne Evrope
Londonu je nedavno otvoren Spy-
U master - prva specijalizovana pro-,
davnica opreme za "komunikacije,
špijunažu, kontrašpijunažu i ličnu zaštitu".
Nalazi se na prestižnoj lokaciji, u samom
centru grada, u neposrednoj blizini Oks-
ford Strita.
Spymaster je, da tako kažemo, porodi­
čni biznis: osnovali su ga braća Michael i
Lee Marks. Kompanija se u početku bavi­
la prodajom opreme radio-amaterima.
Kako se biznis širio, zahtevi mušterija su
postajali sve eksplicitniji. Prvo su se kup­
ci stidljivo interesovali za opremu za pris­
luškivanje, a zatim ih je, u sledećem tala-
su, zanimala oprema za otkrivanje pos­
lušnih uređaja. Kako su uređaji za koje su
se mušterije interesovale postajali sve ko-
mplikovaniji i skuplji, tako su rasli i apetiti
braće Marks. Nova radnja u centru Londo­
na predstavlja krajnji rezultat tih apetita.
"Najbolje mušterije dolaze nam sa
Bliskog i Srednjeg istoka, i iz istočne Evr­
ope", kaže g. Michael Marks. "Već postoji
veliko interesovanje za ovakvu vrstu
opreme i upravo su u toku pregovori sa
poslovnim partnerima iz istočne Evrope."
Firma je nedavno održala seriju prezent­
acija svojih uređaja policijskim službama
nekoliko zemalja iz istočne Evrope, ali
braća Marks nisu voljna da policiju klas-
ifikuju u potencijalne mušterije.
Pored ovakvih sistemskih rešenja ova
radnja nudi i proizvode namenjene pojed­
incima. Deo njihove ponude eksplicitno je
namenjen ljubomornim supružnicima i
partnerima koji žele da diskretno pripaze
na svoju drugu polovinu. U tu svrhu je či­
tav jedan deo radnje zatvoren za pristup
da bi se osobama koje se interesuju za
Zanimljivo je da su neki od proizvoda

D A LI IM A TE X -R A Y N A O Č A R E: S pym aster
koji su izloženi u Spymasteru dostupni
samo vladama i namenjeni izvozu. Na ve­
oma vidnom mestu u radnji istaknut je
telefonski sistem koji omogućava bilo
kome ko se nađe potpuno odsečen od ko­
munikacija da samo upravi antenu ka jed­
nom od Inmarsatovih satelita, koji kruže
oko Zemlje, i da trenutačno uspostave
vezu sa ostatkom sveta. Cena od dvade­
setak hiljada funti za ovaj sistem sugeriše
daje šum na vezi verovatno minimalan.
Protector Phone je takođe naprava
vredna spomena: naizgled običan telefon,
ovaj uređaj zapravo sadrži detektor kre­
tanja. Aktivira ga bilo kakav pokret u
prostoriji u kojoj se nalazi. Uređaj zatim
neprimetno uspostavlja vezu sa programi­
ranim telefonskim brojem i tako omo­
gućava korisniku da sluša šta se događa u
prostoriji u kojoj je Protector Phone insta­
liran.
Jedan od proizvoda koji se najbolje
prodaje je Camel Racing Communication
System. Dizajniran prema potrebama
arapskih mušterija ovaj sistem omogućava
vlasniku ili treneru da bude u kontaktu sa
svojom kamilom tj. džokejom za vreme
kamilskih trka.
Ne kaže se da li je sistem primenjiv i na
konje. Pored ovog sistema dobro se
prodaje i sistem za praćenje kretanja
sokolova. Činjenica da se u ovoj ul-
traspecijalizovanoj špijunskoj radnji mno­
go bolje prodaju uređaji za praćenje kam­
ila i sokolova nego oni namenjeni tajnim
zadacima, industrijskim špijunima i ljubo­
mornim supružnicima dovoljno govori o
svetu danas.
Osim krajnje sofisticirane opreme koju
K K a H
mmam
smo već pomenuli, Spymaster nudi i os­ u p . M sm tm
tale manje-više uobičajene špijunske re­
kvizite: kasetofone veličine kreditne krti­
ce, kamere ugrađene u digitalne satove,
prašak za rasterivanje ajkula i slično. O
širokom izboru zaštitnih šlemova i prsluka
da i ne govorimo; među najveće potrošače
ovakve robe spadaju novinari iz svetskih
novinskih agencija, kojima U N ne dozvo­
ljavaju pristup kriznim lokacijama širom
sveta ukoliko nisu odgovarajuće opre­
mljeni.
Pored tehničke opreme, radnja je
opremljena i bogatom bibliotekom koris­
nih knjiga. Neki od naslova: How to Dis-
appear Completely, Telling Lies, Urban
Survival Handbook, You Too Can Find
Anybody, Poar Man ’sJames Bond... Ukrat­
ko, to su sasvim jasno knjige koje bi svako
od nas želeo u svojoj biblioteci.
Braća Marks nameravaju da u svojoj
radnji uvek imaju najsavremeniju i na­
jefikasniju opremu i da tako postanu mera
kvaliteta u ovom biznisu. Osim opreme,
oni nude i usluge.
Za sada glavna je otkrivanje i od­
stranjivanje prislušnih uređaja. Na pitanje
da li se bave i njihovim postavljanjem, ve­
oma ozbiljno odgovaraju da to nije njihov
posao.
Jedan od artikala koji u Spymasteru ne
može da se nađe jesu X-ray m, xare; bar
dva-tri puta mesečno dešava im se da
mušterija želi upravo takve naočare uz po­
moć kojih može da se vidi kroz odeću. Na
ovako korisnu napravu čovečanstvo će
morati još da pričeka pošto za sada takav
uređaj ne postoji. ■
JELENA RUPNIK
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 61

Snimljeno i napisano
"Materijalne greške",
"Pošta Vremena" br. 233
onovo sam preslušala snimljeni razgo-.
P vor sa gospođom Biserkom Rajčić,
predsednicom Udruženja književnih prevo­
dilaca Srbije, kako bih proverila da li sam u
tekstu "Rušenje 'Mostova'" zaista napravila
materijalne greške kao što ona tvrdi. I,
ustanovila sam ko je od nas dve pogrešio.
U tekstu nisam nijednom pomenula
gospođu Drinku Gojković, urednicu "Mos­
tova", tako da tu primedbu gospođe Rajčić
ne treba ni da objašnjavam.
Zatim, zamera mi da sam umesto o pen­
zionom, govorila o socijalnom osiguranju.
Kaže i daje pominjala grad kao krivca što se
samostalcima ne uplaćuje penziono osig­
uranje a ne državu, kao što sam ja napisala.
Evo nekoliko citata o toj temi iz našeg
razgovora. "Pojavio se problem da država
već tri godine ne uplaćuje socijalno i penzi­
ono za naše te članove koji su upravo na­
jagilniji, najvredniji deo Udruženja..." "I,
sada se pojavilo, znači tri godine, sa ogrom­
nim zakašnjenjem se uplaćuje to socijalno.
Ljudi ne mogu da odu kod lekara, ne mogu
da leče decu, ne uplaćuje im se socijalno, ne
mogu da idu u penziju i oni su sada krajnje
očajni. Neki od kolega se javljaju, dolaze im
sudski izvršitelji, kao da su oni krivi što im
se to ne uplaćuje iako je to obaveza
države..." "Jer ako ovolike hiljade izbeglica
imaju socijalno, neću da to poredim, mislim
daje to tragedija tih ljudi da su se našli u
takvoj situaciji..."
Da se o statusu Jugane Stojanović sazna­
lo tek kad je primila godišnju nagradu,
zaključila sam iz ove rečenice "isto znam za
slučaj Jugane Stojanović koja je prošle god­
ine dobila godišnju nagradu za životno delo,
i tom prilikom smo saznali daje ona toliko
prevela i celog života bila samostalni umet-
nik..."
Evo dokaza da nisam izmislila da je na
ministra za kulturu čekalo oko hiljadu ljudi:
"To je strahovito neodgovorno, to je jedan
odnos onako krajnje omalovažavajući, ipak
se tu radi o oko hiljadu ljudi..." Koliko nov­
ca bi Ministarstvo kulture trebalo da
godišnje uplati umetničkim udruženjima
saznala sam iz ove rečenice: "To je strahovi­
to mali novac. Radi se, recimo, u vrh glave
da se godišnje dobije 15 do 20.000 dinara."
Nisam napisala ni daje Kredibel banka
sponzor Udruženja prevodilaca, niti daje fi-
nansirala Nagradu za životno delo, niti daje
nagrada "Vinaver" nagrada Udruženja, pa
mi nije jasno šta sam pogrešila.
Gospođa Rajčić je izjavila daje prevela
62 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.
POSTA VREMENA
Herbertove eseje za "Pismo", a ne da ih je
objavila, kao što sam ja napisala. Da se i u
najgora staljinistička vremena u Poljskoj i
Češkoj od jednog honorara moglo živeti
godinu dana, izostalo je zbog skraćivanja
teksta.
Š onja Ćirić
Povremena selekcija
"Vreme za rodbinu",
"Pošta Vremena" br. 231
opis vašeg čitaoca Ondreja Cinkotskog
D podstakao me da vam i ja napišem par
reči. Čitalac vašeg lista sam negde od okto­
bra 1991. godine. Privukla me vaša otvo­
renost i iskrenost povodom ludog rata na
prostorima bivše Jugoslavije. U većini vaših
napisa može se uočiti vaša ogromna objek­
tivnost i nepristrasnost.
Međutim, reč-dve o distribuciji vašeg
lista. S vremena na vreme, "Vreme" dolazi
redovno u Prištinu, a čim se pojavi neki
članak protiv vladajuće partije, "Vremena"
nema nigde u Prištini. Bilo je tako u 1991,
1992,1993,1994, a nastavilo se u 1995. go­
dini. Dokle i zašto? Na kraju da naglasim
nisu krivi kiosci ni "Politike", "Borbe" ili
"Panorame" već, kako se meni čini, pripad­
nici vladajuće partije koji su na vlasti na
ovim prostorima. Neću nabrajati koji mi
brojevi nedostaju, ima ih dosta, ali upozora­
vam da bi sloboda distribuiranja na ovim
prostorima trebalo da zavlada.
A ntun Matošević, Priština
Opet u Štatenbergu
"Ljubljančani u Beogradu",
"Vreme" br. 233
ve godine u septembru susrešće se u
O Štatenbergu književnici nakon trogodi­
šnje pauze. Ovo će biti jubilarni susret -
trideseti, i to međunarodni. Skoro dvadeset
godina dolazili su u Sloveniju u Štatenberg i
srpski književnici iz Beograda i Novog
Sada. To su bili divni susreti, jer su dolazili
pisci svih jugoslovenskih republika. I ove
godine biće tako, ali ovoga puta dolaze iz
Austrije, Češke, Slovačke, ali i iz novonasta­
lih jugoslovenskih država, nadamo se i iz
Beograda i Novog Sada. Krajnje je vreme
da se opet susrećemo, razgovaramo i dogo­
varamo o suradnji. Naime, ko će drugi ako
ne književnici, probiti barijere. Treba rušiti
blokade, ipak smo živeli više od 45 godina
zajedno posle rata, a svega skupa 75 godina.
To se ne zaboravlja. Ne zaboravlja se godina
1941, kad su Srbi primili naše izbeglice,
sećamo se i voza prijateljstva, bratstva i jed­
instva, a sada jedva stižemo da se viđamo
pojedinačno i dopisujemo. Kad dolaze vaši
ljudi posećivati svoje u Sloveniju, tada jedva
uspevamo ponešto da razgovaramo. To se
vidi i u Mariboru, ili kad vaši ljudi malo bo­
rave u našem gradu ispod Pohoija i onda idu
dalje za Beč, Pariz, u Švajcarsku i ne znam
kuda. A vozi i autobus iz Slovenije kroz
Maribor za Beograd. Ljudi ne zaboravljaju
na svoje prijatelje, ne može se prijateljstvo
prekinuti zbog pogrešne politike s bilo koje
strane. Slovenija nije bila nikada u ratu sa
Srbijom, to mi Slovenci dobro znamo, a šta
možemo, nismo mi krivi što je vreme takvo
što su nas političari razdvojili.
U Sloveniji želimo opet da se sus­
rećemo, naročito da se opet viđamo na sus­
retima književnika u Štatenbergu. Možda će
ove godine biti bolje. Krajnje vreme je da se
susretnemo i razgovaramo. Tako i treba,
ipak smo ljudi, svi živimo u Evropi.
Milan Štancer, književnik, Maribor
, Neuobičajen manir
"Jul", "Vreme" br. 231
mikrouvodniku "Jul" (broj od 27.3.)
U pozivate čitaoce da se gnušaju jedne
grupe stranaka (JUL). Poziv se zasniva na
originalnoj premisi: ne na onome što JUL
čini nego na onome što tvrdite da će učiniti
("udaraće", "iskopaće"). To mi nikako ne liči
na "Vreme". Docirati bez dokaza spada u
manir jurišničkih glasila - a davati, povrh
toga, uputstva za emotivno reagovanje
("neka vam padne mrak na oči") ne spada,
čini mi se, čak ni tamo.
Tu je i tvrdnja "od primitivnih antikomu-
nista gori su samo komunisti". Uopštena i
kategorična kakva je, loše bi podnela
logičku analizu; sračunato uvredljiva, teško
bi opstala u ozbiljnom tekstu; objavljena u
"Vremenu" posebno bode oči. Ta, upravo
"Vreme", otkad postoji, argumentima doka­
zuje da ćemo koljače i palikuće, revolveraše
i reketaše, etničke čistače i ubice inoveraca,
učenike nacista i sledbenike kvislinga, naći
najpre na desnici i kriptodesnici - tj. među
primitivnim antikomunistima.
Komunisti su, pak, i od takvih gori. Zbog
čega? Ne piše zbog čega. Morao bih vam,
dakle, verovati bez dokaza, na golu reč; zar
to tražite?
Ukratko, u čudu sam. Naučio sam da u
"Vremenu" srećem volterovski razbor i
duh... a onda odjednom nailazim na tekst
pun buke i besa. Ne razumem.
Vlada Stojiljković, Solun
Izvinjenje
Zbog loše pripreme, deo tiraža u
domaćem izdanju prošlog broja "Vreme­
na" nije dobro odštampan. Izvinjavamo se
čitaocima.
Redakcija
 Drugi deo priče
"Vidimo se u čitulji",
"Vreme" br. 233
estitam na odabranoj temi u broju 233.
Članak je dobar a izgleda daje i film u
produkcji B-92 vrlo zanimljiv (koliko je
moguće naslutiti iz izjava koje su preuzete iz
filma a nalaze se u članku).
Razlog što vam pišem je moja sumnja u
neorganizovanost kriminala u Srbiji i izjave
(citirane u članku) da kriminalci rade za sit­
nu lovu. Takve priče verovatno ne bi mogli
da potvrde vlasnici privatnih firmi,
ugostitelji, pekari i mnogi drugi ljudi od
kojih neki imaju običaj da kažu da mogu da
se nose sa državom, ali sa kriminalom - ni­
kako.
Neki od njih nameravaju da prodajujir-
mu i krenu u inostranstvo da rade tamo. Šte­
ta što o tome nije ništa napisano. Mada
sumnjam da bi bilo ko od njih (privatnih
preduzetnika) stao pred kameru, ali možda
bi porazgovarali sa novinarima "Vremena".
Bez obzira na sve, poražava činjenica da
je ovako opremljena policija, "nemoćna" u
borbi protiv kriminala.
Za pohvalu je što barem "Vreme" i B-92
prikazuju drugu stranu priče jer sam, npr.
nakon ubistva onog momka na splavu "Lu-
kas" (bio je u društvu sa Goranom Vuk-
ovićem), u "Ilustrovanoj politici" našao
članak u kome je taj isti momak prikazan
kao nevinašce. Čak su napisali daje radio i
na kompjuteru. Na žalost pomenute novine
nisu jedine, i na žalost, to nije bio jedini
takav članaka u tim novinama.
Đ ratislav M išić, B eograd
Gde su nestali
"Zakopana istina", "Vreme" br. 228
elim da izrazim svoju zabrinutost za sud­
bine Adema Alomerovića, Rasima Ćo-
rića, Fevzije Zekovića i Fikreta Nemovića.
Ova četvorica oteta su u vozu u selu Štrpci u
Bosni 27. februara 1993. godine. Otmičari
su nosili uniforme policije bosanskih Srba.
O njima se nije čulo ništa od tog datuma.
Pišem vam kako biste ubrzali istragu o
nestanku ove četvorice i o nestanku oko
dvadesetak drugih muškaraca. Nadam se da
će se istraga obaviti uz punu saradnju svih
policijskih vlasti uključujući i one bosanskih
Srba. Ukoliko su nestali još uvek živi, tražim
da se oni oslobode. U svakom slučaju, odgo­
vorni za "nestanak" moraju biti izvedeni
pred sud.
Konačno, tražim da se pobrinete da se
ovakvi "nestanci" ne ponove i da se civilima
dozvoli slobodno putovanje kroz Saveznu
Republiku Jugoslaviju uključujući i teritor­
ije u Bosni i Hercegovini pod kontrolom
Srba.
Ben C arson, B lum ington, SAD
Pretežka besedila
"Ljubljana u Beogradu",
___________________ "Vreme" br. 232
mm ahvaljujem se Vam za objavo mojega
Mm prispevka o GOŠ, vendar so v njem sjaj
tri napake, ki so nastale pri prevodu in
bistveno spremenilo pomen besedila. Do
tega ne bi prišlo, če bi mi naročnik besedila,
gospod Vuk Ćosić, prevod izročil v korek­
turo, kakor sva bila tudi dogovoijena.
Zdaj pa Vas prosim, da objavite po-
pravek, in sicer:
Opravičiti se je treba Franju Frančiču,
saj je v besedilu navedena njegova knjiga
kot eno izmed pretežkih besedil, ki jih
objavlja Aleph. Nikakor nisem mnenja, da
bi Aleph objavljal pretežka besedila, zapisa­
la sem, da objavlja izstopajoča, kar je nekaj
bistveno drugačnega.
Prav tako se je treba orpavičiti generaciji
GOŠ, za katero prevajalec meni, da svoje
pisanje postavlja v senco drugega, v resnici
pa počne ravno obratno.
V upanju, da boste popravili - zdaj
zaslugi prevajalca - izkrivljeno podobo o lit­
erarnih razmerah v Sloveniji, Vas lepo
pozdravljam in se Vam zahvaljujem!
Lela B. Njatin, Ljubljana
Zamke drugog kruga
Šansa da opozicija pobedi na
izborima
okom 1994. godine, na desetak ponov­
T ljenih izbora za odbornike opštinskih sk­
upština, kandidati SPS katastrofalno su po­
raženi. Nije moglo da im pomogne pot­
kupljivanje birača tako što će baš na dan
izbora cela izborna jedinica imati struju,
hleb i prašak, što će saobraćaj biti uredan, a
baš tad isplaćene penzije. Marifetluci "pra­
vne države” sa ponavljanjem izbora u
nedogled nisu doneli željene rezultate. Bi­
rači su se spontano ujedinili i glasali za
opozicionog kandidata ne gledajući iz koje
je on partije.
Pošto je poraz SPS kandidata uvek dola­
zio u drugom izbornom krugu, režimski
stratezi su mudro zaključili da "drugom kru­
gu" valja žestoko uzvratiti i izbrisati ga sa
stranica Zakona, pa je ustavotvorac sa
Žabljaka pripremio predlog novog zakona o
teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i
lokalnoj samoupravi. Naravno, glavna nov­
ina u Zakonu je da u lokalnim izborima više
nema drugog kruga glasanja.
Po novom izbornom sistemu opozicija
dobija priliku da pobedi na lokalnim izbori­
ma u decembru 1996. godine, a možda i
ranije, na prevremenim izborima. Pbslužimo
se primerom opštine Lazarevac. Na lokal­
nim izborima decembra 1992. godine
opozicija je dobila 16.734 glasa (46 odsto), a
SPS 11.850 glasova (33 odsto). Na izborima
za Narodnu skupštinu decembra 1993.
opozicija je dobila 19.000 glasova (59 ods­
to), a SPS 11.761 glas (36 odsto). Za jednu
godinu biračko telo se pomerilo ka opoziciji
za oko 10 odsto. Dodajmo tome daje od
1992. naglo uvećana smrtnost ljudi u Srbiji
zbog katastrofalnih uslova života, stresova i
šokova, kao i izostanka bilo kakve zdra­
po
vstvene nege i lečenja. Neumitno, smrt na­
jčešće odnosi stare ljude. Čiji su to birači, da
ne ponavljamo. Za četiri godine SPS falanga
smanjiće se na ovaj način za novih 4 procen­
ta. Istovremeno, mladi ljludi postaju puno-
letni i stiču pravo glasa. Dobro se zna čiji su
o n i birači i ko će dobiti na taj način za 4 go­
n e 4 procenta novih birača. Svi su izgledi
tk* će se do novih izbora biračko telo raslojiti
tako što će 70 odsto glasati za opoziciju, a
30 odsto za SPS. Pri takvom odnosu snaga
opoziciji je osigurana pobeda kad se
primenjuje proporcionalni izborni princip,
uz uslov da Srbija (ili opština) bude jedna
izborna jedinica, a po većinskom izbornom
principu opozicija će takođe pobediti u pr­
vom krugu glasanja pod uslovom da se uje­
dini i izađe sa jednim svojim kandidatom u
jednoj izbornoj jedinici.
Đ u ra đ Brkić, Lazarevac
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 63
 Iz ličnog ugla
društvo u etici i politici" (1954), "Ima li
PIŠE SVETLANA K N jA ZEV A d AMOVIĆ
čovek budućnost?" (1961) i druga, manja po
obimu.

Fanatizamspredomišljajem
U tim delima B. Rasel razvija svoju teor­
iju ljudske prirode koja je za njega bila od
ključnog značaja, jer je istorijska zbivanja
posmatrao uglavnom kao rezultantu de-
lovanja mase ljudi, od kojih svako ide za
svojim strastima i impulsima. Mnoštvo dis­
BertrandRussell (1872-1970) tinkcija koje on za tu svrhu razvija (instinkti,
razum, duh, želje, strasti, impulsi, vrste im­
Kada je umro - bilo je teško u to poverov- svetu kao polje naučne metode u filozofiji" pulsa), često su u kasnijim delima menjana,
ti: svi smo bili navikli daje prisutan i budan, (1914), ali i "Principe rekonstrukcije društva" ali osnovna zamisao ostaje: da ljudska priro­
da se oglašava svakim povodom kada je (1916); "Uvod u filozofiju matematike" da nije ni dobra, ni zla, i da se razumnim
mudra i razborita reč potrebna; trajalo je to (1919). ali i "Puteve prema slobodi" (1918). društvenim uređenjem, kao i vaspitanjem,
tako reći od početka veka pa sve do pred U međuvremenu stiže u zatvor zbog dosled- ljudi mogu navesti da čak i one impulse koji
samu njegovu smrt. Sada, posle 25 godina, nog pacifizma i odbijanja da učestvuje u Pr­ su dosad najčešće davali negativne posiedice
pitamo se: staje ostalo? Šta od rezultata, šta u vom svetskom ratu. I gubi državnu službu. (želja za posedovanjem i za vlašću, sujeta,
sećanju? Šta možda nije u sećanju, ali je U onim drugim krugovima šire neprofe­ suparništvo) usmere na način koji neće biti
vredno podsećanja? sionalne javnosti B. Rasel je ostao upamćen na uštrb drugih.
Odgovori na ova pitanja će biti vrlo ra­ uglavnom po postupcima i izjavama koje su S druge strane, B. Rasel razvija svoj ideal
zličit, zavisno od toga kojim krugovima upi­ imale neposredno političko značenje i težinu. harmoničnog, humanizovanog (zaista de­
tani pripada: krugovima profesionalnih, aka­ To će reći: po upravo pomenutom pacifis­ mokratskog) društva u kojem će se realizo-
demskih filozofa i naučnika ili krugovima tičkom stavu u vreme Prvog svetskog rata; po vati specifično ljudske vrednosti i težnje:
tzv. šire javnosti. Po miš­ težnja prema istini, dob­
ljenju onih prvih, od B. Rase- ru i lepoti. Materijalnu
la je pre svega ostalo trotom- obezbeđenost i ravno-
no delo "Principia Mathe- meran raspored društ­
matica" (pisano sa Vajthe- vene moći on je smatrao
dom, 1910- 1915 god.)-lo­ samo nužnim predus-
gički sistem iz kojeg su izve­ lovima takvog društva,
deni osnovni pojmovi ma­ ali ne i ciljem po sebi.
tematike. Ostala je analitička Cilj je, po njegovom
metoda kojom se traga za lo­ mišljenju, daleko viši:
gičkom formom skrivenom društvo u kojem postoji
iza jezičkih izraza i teorija mogućnost da svaki čo­
deskripcija kao jedan od naj­ vek, shodno svojoj pr­
značajnijih rezultata primene irodi i ne ometajući dru­
te metode; osnovna ideja ge, proživi život dosto­
teorije tipova kao metode ot- <2 jan čoveka, da ima do­
klanjanja paradoksa - kako 2 voljno slobodnog vre­
onih antičkih (tipa "Lažlji- < mena i da bude vaspitan
vac") tako i savremenih (tipa ^ da to slobodno vreme
Raselovog paradoksa "klase w iskoristi za učestvovanje
svih onih klasa koje ne sadrže sebe kao ele­ kritičkom, ali neostrašćenom i objektivnom (ako ne i za kreiranje) u životu duha. Pravo
ment"), koji su ugrožavali osnove matema­ stavu prema Oktobarskoj revoluciji i ljudsko vreme je vreme "kultivisane doko­
tike i logike; ostali su logički atomizam i neu­ uspostavljenom boljševičkom režimu (tokom lice" - smatrao je on.
tralni monizam kao ontološke doktrine. 1918. je boravio u SSSR, a 1920. objavio S tačke gledišta takvog ideala, B. Rasel je
U tim akademskim krugovima Raselov knjigu "Praksa i teorija boljševizma"); po čitvog života kritikovao ono što je nazivao
društveni angažman ili nije ostao upamćen, uviđanju pravih razmera opasnosti od fašiz­ industrijskim društvom, kako u njegovoj kap­
ili se smatra da mu se Rasel okrenuo tek onda ma, što gaje navelo da u odnosu na fašizam italističkoj, tako i u boljševičkoj (kasnije
kada su mu presahle kreativne ideje u oblas­ napravi izuzetak u svojoj načelnoj pacifis­ Rasel koristi termin "komunistička") vari­
tima tzv. teorijske filozofije (logika, teorija tičkoj osudi svakog rata; po upornoj antirat- janti: kult rada i materijalnih dobara (u indi­
saznanja, ontologija), kojima se do tada bav­ noj, a posebno anti nuklearnoj aktivnsoti, vidualnom ili "društvenom" posedu), ras-
io. Nije upamćeno da je, u stvari, prvi Ra­ zbog koje je opet - ovog puta kao osamdese- podelu društvene moći i način formiranja
selov objavljen obimniji tekst bila rasprava togodišnjak - dospeo u zatvor; po osnivanju javnog mnjenja, potiskivanje specifične
"Nemačka soeijal-demokratija" (1896) ko­ Suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetna­ ljudskih vrednosti, kao što su saznanje radi
jom započinje njegova doživotna polemika mu (tzv. Raselov sud) čiji je predsednik bio; saznanja (a ne samo radi tehnološke primene
sa marksizmom kao teorijom i političkim po osudi sovjetske intervencije u Čeh- ili neke druge koristi), neposredni ljudski
programom. Nije upamćeno da su se Raselo- oslovačkoj 1968. god. odnosi, uživanje u prirodi i umetničkim deli­
va itneresovanja stalno kretala na oba kolose- Ni u tim krugovima nije prisutno sećanje ma itd.
ka: i tzv. teorijske i tzv. praktičke filozofije, na teorijske i vrednosno-humanističke pret­ Ta kritika - strasna, ali ne i ostrašćena,
uz društveni angažman koji se, naravno, u postavke takvog Raselovog angažmana; na duhovita i produbljena, sa puno sjajno odab­
kriznim situacijama intenzivirao i tek onda dela kao što su (sem već pobrojanih) "Slobo­ ranih detalja, sa lucidnim uvidima u mehani­
postajao zapažen. da i organizacija" (1934), "Pohvala lenjosti" zam društava tog tipa spada u najbolje stran­
A, u stvari, Rasel otprilike u isto vreme(1935), "Zašto nisam hrišćanin?" (1940), ice njegovih dela posvećenih društvenoj
piše i raspravu "Naše znanje o spoljašnjem "Autoritet i individua" (1949), "Ljudsko problematici.

64 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.

 Sa posebnom oštrinom B. Rasel razmatra
uzroke nastanka i mehanizme povratnog de-
lovanja na društvene tokove onoga što je
nazivao fanatičkim mentalitetom. Tog ne­
prijatelja i značajne prepreke za ostvarenje
boljeg humanijeg sveta on otkriva na raznim
stranama: u ideologijama raznih crkava (veru
i crkvu nikada nije izjednačavao!), u marksis­
tičkoj ideologiji, ali i u zvaničnoj ideologiji
SAD u kojoj se "komunističkom" fanatizmu
suprotstavlja drugi "antikomunistički" fanati­
zam.
Smatrao je da isu u industri jsko društvo i
fanatički mentalitet - svako na svoj način -
odgovorni za proizvođenje mržnje i sukoba i
daje to njihova najgora karakteristika. Indus­
trijsko društvo vlastitom imanentnom lo­
gikom vodi sukobima oko profita, pa dakle i
oko tržišta, sirovina itd. Ako se te tendencije
ne podvrgnu kontroli, sukobi prerastaju u rat;
a rat je za B. Rasela bio najgore zlo, kako
zbog patnji koje prouzrokuje ogromnom
broju ljudi, tako i zbog oslobađanja, ohrab­
rivanja i potenciranja najgorih strana ljudske
prirode kod nejgovih učesnika (bestijalnost,
sadizam, prenebregavanje svih moralnih
normi i ljudskih obzira). Zato se i borio pro­
tiv rata i opasnosti od njegovog izbijanja či­
tavog života - rečju i delom.
U skladu sa svojim shvatanjem da ljudska
priroda nije ni dobra ni zla i da ljudi čine ono
što čine uglavnom determinisani socijalnim
prilikama u kojima žive (što je, verovatno, i
bio razlog da B. Rasel, i kad optužuje i
osuđuje, čini to odmereno i neostrašćeno) -
B. Rasel je smatrao da, pre svega, treba
menjati upravo socijalne determinante ljud­
skog ponašanja. Među te socijalne determi­
nante, pored institucija pravne države, vaspi-
tanja itd., on je - sa optimizmom koji nam iz­
gleda preteran - ubrajao i moralne stavove
društva - njegove pohvale i osude. Zato je
pred kraj života, suočen sa dramom u Vijet­
namu i odsustvom pravnih instanci koje bi se
time pozabavile, osnovao Sud za utvrđivanje
ratnih zločina u Vijetnamu. Osnovna ideja je
bila: da se nepristrasnim postupkom, rigo-
roznim kao i pred pravim sudom, obelodane
zločini koji su iz političkih i ideoloških ra­
zloga prikrivani, a njihovi počinioci izlože
moralnoj osudi međunarodnog javnog
mnjenja - što bi bila jedna od brana protiv
sličnih zločina u budućnosti. Budući daje taj
sud bio apsolutno nezavisan od političkih i
državnih institucija i da njegova osuda nije
povlačila pravne, nego samo moralne san­
kcije - on je mogao da optuži i osudi ne samo
počinioce zločina, nego i one koji su ih omo­
gućili, pa i one koji su ideološkom indoktri­
nacijom inspirisali sam rat i njegovu nemilo­
srdnost.
Dobro bi nam došao neki sličan sud dan­
as. Ali za njegovo oživotvorenje potrebna je
ličnost tako neprikosnovenog moralnog in­
tegriteta kao stoje to bio Bertrand Rasel.
A u t o r je p r o f e s o r
FAKULTETA U BEOGRADU
PIŠE OTAC I l ARION Đ u RICA novo monah, ići u prostranu zajednicu i sa
sada i već duže konfliktnim bratstenicima, sa
Narod kao monah zavađenom braćom. A pre njih Srbi sa os­
talim pravoslavnim narodima združiće se u
okviru sveevropske unije i sa muslimanima iz
U porodici naroda, srećni članovi su Bosne, Turske i Albanije. Naravno, to neće ići
monaški, a ne bračni ili u konkubinatu. Naro­ bez pokajanja kao preumljenja i očišćenja.
di koji su ostvarili svoju celovitost, uzleteli su Jer, oni narodi koji su izgubili dar pokajanja
baš u svom asketskom podvigu. Dakle, blaže­ nestaće sa lica zemlje; jer su narodi eshatološ-
ni među narodima su monasi, ali nikako nisu ki znak baš u stalnom stvaralačkom poka­
monade, nisu samci. U čamotinju usam­ janju. U stvari, tako vidim srpsko nacionalno
ljenosti spali su samo rastočeni, polumrtvi, telo, dušu i duh u neminovnom internaciona­
kulturno-verski zapušteni nacioni. Slobo­ lnom organizmu pred velike uzlete predsto­
darstvo naroda kao podvižnika, kao monaha, jećeg veka gde će sigurno biti mnogo manje
ne isključuje zajednice, saveze i povezivanje neznanja i grehova; to jeste biće više pošte­
među narodima, ali sa monaškom, filozof­ nog morala.
skom suzdržljivošću, bez strasti, instinkta i Srpski narod kao pravoslavan (ne kao no -
erosa. vopaganski) nije dovoljan samom sebi i ne
I međusobni odnosi naroda nose asketskamože da živi sasvim za sebe i samo sa sobom.
obeležja. Evo pozitivnih primera: Grčka je Povezivanje među narodima treba da biva
naš srpski i naš panevropski zavičaj, a Rusija prema prilikama i prema interesima. Pobra­
naše srpsko džinovsko duhovno čedo. Sa Ru- timstva među narodima takođe nisu potrebna
munima nemamo spora, a s Bugarima ćemo i kao primitivna, a i jer vezuju zauvek i ne
se opredeliti za kreativnu međusobnu, bratsku mogu da se odvezuju. Zato je u tom pogledu
poslušnost. Naravno, u tom prilaženju jednog bolje slediti duh istoričara Tukidiđa: U sva­
naroda drugom, obe strane se moraju oslo­ kom vremenskom razdoblju treba i prijatelje i
boditi idolopokloničke narciso­ neprijatelje birati sa-
idnosti, precenjivanja sebe i ose- obrazno prilikama.
tljivosti. Pored toga, međusobne Svaki narod kao
odnose monahujućih naroda monah, kao suveren,
obeležava i vidljiva kulturno-je- mora zadržati sva
zička zajednica, ali i zajednica prava kreativne pos­
vere i morala. Duboko sam uve- lušnosti, odnosno od­
ren da su, na primer, Nemci i Ita- lučivanja o svom ze­
lijani veliki i najbliži srpski maljskom prosperite­
srodnici i to još iz doba Nema- tu i svom vecnom
njića. To srpsko blisko srodstvo spasenju. Može mo-
sa Nemcima i Italijanima je po nah-narod vladati so­
nacionalnom karakteru, po iz- bom, ali ne sme vla­
građenosti nacionalnih supstrata, 0 dati braćom. Na tom
a i po temperamentu; pa čak i po 3 putu nam je antimo­
kolektivnom pokajanju. Jer, pra- ^ naški rimokatolički
vi narodi su kao monasi i zato su 5 ekspanzionizam, is­
ono što misle. Misli su našajedi- w lamski fundamental­
na krila, narod! - veli Sveti otac naš Justin ar­ izam, pa i pravoslavni pseudozilotizam. Ta­
himandrit ćelijski. kođe, isprečili su nam se i nacionalni nar­
Osećanje realiteta međusobnih odnosa cizmi, nacionalizmi šovinizmi, kao blasfemi-
monahujućih naroda i bratska predanost tvore ja demolatrije. Otuda su se i događale hule
smirenje koje nije nerpavedno omražena kao što je svođenje naroda kao Crkve, Pravo­
poniznost, a više je od skrušenja. Smireni nar­ slavne crkve, na nacionalnu instituciju, što po
odi su vedra duha i nisu preokupirani sami sa rečima velikog autoriteta i učitelja Crkve
sobom. Oni ne uzimaju sebe za meru kojom naših danaje njeno "sužavanje od sitnih, pro­
će sr meriti. Monahujući narodi mere sebe laznih i vremenskih nacionalnih ciljeva i me­
većim od sebe. Neka bude dozvoljeno da Sr­ toda". Reč je začelo pi neoprostivoj huli na
bima preporučim Grke, Ruse i Nemce i Itali- Duha svetoga.
jane za taj važan aršin. "Jedan narod ne može postići mnogo sa­
Postoje i oholi, naduvani i nesmireni anti- mo nacionalnim idejama, niti mi hrišćani mo­
monaški narodi koji se valjuškaju u prekra­ žemo govoriti o nacionalnoj religiji ili nacio­
janju istorije, promiskuitetu, krađi jezika i nalnoj teologiji. O nacionalnim crkvama da,
koji od vere čine naciju. Jezik kao narod i nar­ ali svakako ne o nacionalnim religijama. Po­
od kao jezik dokazi su i pokaži o toj spa­ jedinci, čak i u naše hrišćansko doba, mešaju
sonosnoj i bogomdanoj monastičnosti bal- ova dva pojma. U svom šovinističkom nasto­
goslovenih naroda. janju, oni žele da ožive bogove svojih mnogo-
Što se tiče srpskog pravoslavnog, pa i božaČkih predaka, pa makar to činili i u maš­
srpskog naroda drugih veroispovedanja, on ti. Jer nacionalna religija ne može biti drukči­
ođ Nemanjića pripada najboljem delu panev- ja nego bezbožnička" - veli Vladika Nikolaj.
F il o z o f s k o g
ropskog opštežića, kinovije. Kroz to panev- A u t o r je s t a r e š in a m a n a s t ir a
ropsko bratstvo srpski će narod, ostajući po­ D r a g o v ić u o k o l in i K n in a
17. APRIL 1995. ■ VREME ■ 65
 ikad ne reci zbogom bu­
dimpeštanskom aero­
dromu, on je i dan­
as, kad beogradski
aerodrom radi i kad
JAT uveliko leti, najsev-
ernija tačka Srbije i upra­
vo na Ferihegy bićeš upućen, putniče, kad
god se neki let ka Beogradu otkaže.
Kad JAT na primer odustane od leta koji
je pod barjakom čestitoga KLM dužan obav­
iti između Amsterdama i Beograda, što se
baš i desilo 3. aprila, putniku koji ima kartu
do Beograda obezbediće se mesto u avionu
za Budimpeštu i -vsjo! KLM će odustati od
prvobitne svoje nakane da putnika oglobi sa
i 25 dolara zbog promenjene destinacije, ali
neće otići u drugu krajnost, neće putniku po­
nuditi bilo kakvu naknadu, što će reći da des-
tinacija i nije promenjena, jer su
Budimpešta i Beograd jedno, Feri-
hegy dođe nešto kao Severni
Surčin, Srbija je svuda gde sleću i
odakle uzleću Srbi...
Sa urednom, dakle, kartom
KLM (Beograd-Amsterdam-Nju-
jork-Amsterdam-Beograd) obreo
sam se na Ferihegy airportu, jer je
JAT svoj deo posla otkazao. Baš
kao u zlatno doba sankcija, zavičaj
ponovo izlazi pred mene, poz­
dravlja me po predstavnicima beo­
gradskih agencija za transport,
maše mi rukama peštanskih taksis­
ta, smeši mi se već kroz mađarske
carinike: posle razgledanja pasoša i upo-
ređivanja istog sa katalogom nepoželjnih i
veoma traženih lica, policajac pribegava
iskonskoj, vrhunskoj proveri - dugo i reklo
bi se stručno pilji u umorne ženice putnika:
"Ti li si to, ili nisi?!!" Malo je falilo da u igri
nerava popustim i kažem: "Ja sam falsifiko-
van, pasoš je još đene-đene..."
Na sledeći susret sa izaslanicima zaviča­
ja ne čeka se dugo: predstavnici jugosloven­
skih agencija za prevoz nepogrešivo identi-
fikuju sva lica koja bi u Beograd. Svaki od
agenata ostavlja žrtvu u uverenju da kombi
kreće za koji minut: netom zavrbovani
namernik biva odmah potom izručen
mađarskim rodoljubima prerušenim u tak­
siste. Potonji su Ferihegy etnički očistili:
niko iz Jugoslavije ne može na aerodromu da
prima putnike. Prihvat putnika dopušten je
na dvema obližnjim pumpama, a do njih se
dospeva jedino taksijem; vožnja koridorom
do srpskih uporišta košta 30 DEM ili 20
dolara.
Ferihegy
Na pumpi čeka obećato vozilo, ali putnik
shvata da je jedan od prvih; kombi će ka
Beogradu poći kad se napuni, ili bar kad
bude obezbeđen propisani kvorum. Treba
dakle sačekati još dva-tri leta, valja navijati
za tzv. predstavnika: ako on u prvom turnusu
obrlati još kojeg lakovernika, rastu šanse da
se narečeni kombi u dogledno vreme otisne
put Beograda.
Najčešća razbibriga u satima čekanja i
neizvesnosti jeste raspravljanje o nedoličn­
om ponašanju kompanija koje u Beogradu
prodaju povratne karte (Bgd- Budapest-
Bgd), a ne upozoravaju klijente da će u pov­
ratku sami morati da plate reket madžarskim
komandosima. Ako se ni tijekom duge ras­
prave ne pojavi tzv. predstavnik sa novim
putnicima, među ogorčenim mušterijama
pada odluka da se obmanjivačima pruži or-
ganizovan otpor: ukoliko se za pola sata ko­
mbi ne makne sa začarate pumpe, putnici će
na svoju ruku, o svome i tako prevelikom
trošku, otići na "Šelovu" pumpu, još jedared
će se predati taksistima, ali će barem uhvati­
ti "Putnikov" autobus koji kreće tačno u dva
i u kojem karta košta pedeset a ne osamed-
eset maraka...
Vozač kombija bez voznog reda takođe
čami sa putnicima. On je svedok a neretko i
spiritus movens putničke urote, on bi takođe
za Beograd, makar kombi i ne bio krcat kako
je propisano, stoga on putnike odvozi na
aerodorom (ovaj smer je dopušten, dotur
putnika na Ferihegy dozvoljen je čak i
jugoslovenskim kompanijama). Dok putnici
čekaju na parkingu, vozač uručuje njihov ul­
timatum tzv. predstavniku. Bolje četiri golu­
ba u kombiju, nego šest na grani, zaključiće
ovlašćeno lice, prodaće putnicima karte i
poželeće im srećan put.
Putovanje će doista i biti srećno: mesta
napretek, vremena takođe, pazariće se pe­
lene, sir, "koka-kola", zatim će se natenane
aranžirati i unutrašnjost kofera i opšti izgled
kombija pred odlučni susret sa carinom..,
Šest sati u avionu između Njujorka i Am­
sterdama ne daju se sa ovim uporediti: tamo
smo na monitoru bezmalo sve vreme imali
mapu sa ucrtanim aviončićem koji se miče
iznad Atlantika; stalno su, na dvema jezici­
ma, bila pokazivana sva moguća vremena - i
lokalno, i ono u mesto ka kojem letimo; zna­
li smo kojom brzinom letimo, na kojoj smo
visini, koliko je stepeni napolju (kao da bi
neko mogao izići u laganu šetnju!); pisalo je
koliko kilometara, koliko milja, koliko sati
preostaje do Amsterdama, kolika je
tamo temperatura... Kratko rečeno:
simulacija putovanja, gde si bio -
nigde, šta si radio - ništa.
U težnji da putnika što brže pre­
veze i da ga drži u punoj oba-
veštenosti, KLM je preterao, ubio je
putovanju dušu, dočim JAT i na
razmerno maloj razdaljini vraća pu­
tovanju dostojanstvo i rang pustolo­
vine. Ostavivši putnika u bratskoj
Pešti, JAT ga prepušta madžarsko-
jugoslovenskim kopnenim jedinica­
ma, ali mu, paradoksalno, pruža sve
ekvivalente negdašnje prekookean-
ske plovidbe: polazi se i stiže ne­
znano kad, karta je skupa, putnik je ništica
pred kapetanom, posadom, lučkim vlastima,
putovanje ponovo postaje zamorno i neiz-
vesno, kako i dolikuje.
Dvostruki sam heroj deonice Pešta - Beo­
grad. Prvi put sam doleteo u Peštu dragovolj­
no (Surčin beše nedostupan), drugi put je
moja neznatna egzistencija bila bačena na
Ferihegy voljom ili nevoljom JAT.
Sa stidom pomišljam da je avion JAT
možda zaplenjen, a ja ne mogu da prežalim
sto maraka i pišljivih deset izgubljenih sati
(koji bi se i tako izgubili - ne bi mi bili ni
prvi, niti su mi, na moju sreću, bili pos-
lednji).
S druge strane, šta ako avion nije
zaplenjen, a let je otkazan bez ikakvog par-
dona, bez i najmanje nadoknade?! Možda ću
ipak pokušati ono u šta niko ne veruje, mož­
da ću od KLM i od JAT tražiti da mi se na­
doknadi iznuđeni trošak. To bi tek bila pus­
tolovina! ■
LJUBOMIR ŽIVKOV

Za zemlju: tromesečna 45 dinara, šestomesečna 95 dinara, godišnja 175 dinara.
Ukoliko je uplaćen manji iznos obračunaće se za koliko brojeva lista "Vreme" važi
Za evropske zemlje: šestomesečna DEM 100, CHF 90, ATS 700, USD 60,
godišnja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350, USD 110.
Vanevropske zemlje (avionom): šestomesečna USD 75, godišnja USD 135
NAPOMENA: PRETPLATA ZA EVROPSKE ZEMLJE AVfONOM JEDNAKA JE
PRETPLATI ZA VANEVROPSKE ZEMLJE
Cenovnik važi od 21.8.1994. Uplata pretplate za zemlju, kao i pretplate u zemlji za inostranstvo u
korist N.P."VREME" - Beograd, žiro računi: 40804-603-7-31530(novi dinari). Potvrdu o uplati
poslati na adresu: N.P"VREME", Mišarska 12-14/lli, 11000 Beograd, poštanski fah 257.
Pretplatu za "Vreme International" uplatiti na račun broj: 611378 704 Bank-Austrfa Wien,
BLZ 20151. Za sve informacije, kontakt telefon u Beču; (pozivni za inostranstvo) 431 408 9652.
U slučaju poskupljenja lista u toku pretpiatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do
S L U Ž B A P R E T P L A T E R A D I R A D N I M D A N O M O D 11- 17 Č A S O V A

66 ■ VREME ■ 17. APRIL 1995.