Godina X/Broj 106

PRIJATELJ IZDANJA

DECEMBAR 2019.
CENA:SRBIJA
CENA: SRBIJA 150 RSD •• CRNA
99 RSD CRNAGORA
GORA1,5
1,2EUR
EUR• BIH 2,52,5
• BIH KMKM
• MAKEDONIJA 10080
• MAKEDONIJA DENDEN

Mleko u zaštiti bilja

Kako do novca za investicije?

Sajam etno hrane i pića

Malina, dunja, bundeva - specjaliteti

po tradicionalnim i novim receptima
Agrobiznis u Turskoj

Jagoda po staroj tehnologiji


Decembar 2019.
Broj 106
Izdavač:
Agrobusiness Consulting d.o.o
Skerlićeva 24, Beograd
Redakcija/pretplata
mob. +381(0)60 07-123-50
Generalni direktor, glavni i odgovorni urednik
dipl. inž Goran Đaković
goran.djakovic@agrobiznismagazin.rs
Marketing
Snežana Birčanin
snezana.djakovic@agrobiznismagazin.rs
Dizajn
i priprema za štampu
Ivan Ilić
Redakcija i saradnici
prof. dr Brana Radenković Damnjanović,
dipl. inž Svetlana Kovačević,
mr Piljo Dakić,
Dušan Marinović,
prof. dr Mirko Urošević,
dipl. inž. Dejan Davidović,
Vesna Gajić,
dr vet. med. Dragana Crnomarković,
Nikola Rudović,
Nebojša Janković,
dr Nebojša Nedić,
Goran Malčić,
Ninoslav Stevanović,
Nemanja Popović,
Milica Ostojić (dop. iz Rima),
Štampa
Štamparija APM print
Disributer
Ringier Axel Springer d.o.o.,
Žorža Klemansoa 19, Beograd
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materi-
jala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez pret-
hodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija
ne snosi odgovornost za sadržaj oglasnog prostora.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79 005:631
Agrobiznis magazin / glavni i odgovorni urednik
Goran Đaković, 2011, br. 1(mart)
Beograd (Veselina Čajkanovića 29k)
Agrobusiness consulting 2011
(Šimanovci : Modriani). – 28 cm
Mesečno
ISSN 2217-4966 = Agrobiznis magazin
COBISS.SR-ID 181849868
Decembar je po starom dobrom pravilu mesec
kada sumiramo rezultate, nagrađujemo najbolje
i planiramo narednu godinu. U ovom izdanju smo
vam kroz brojne manifestacije doneli nekoliko za-
nimljivih priča o uspešnim mladim ljudma koji
su se ipak odlučili da kažu NE gradu, odlasku u
inostranstvu ali DA modernim tehnologijama i
savremenom životu u seoskom okruženju. Po-
drška Zadrugama i ove godine nije izostala, pot-
pisani su Ugovori i očekuje se da investicije budu
završene do 1. aprila, šta je to država podržala
čitajte u našoj rubrici Zadrugarstvo. Godina koja
je na izmaku je i godina jubileja Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu. STO godina postojanja jednog od
najstarijih fakulteta kod nas je za poštovanje ali tu je i 60
godina najmlađeg Instituta na ovom fakultetu - Instituta za prehrambenu tehnologi-
ju i biohemiju. Večite teme i dileme, kako naći novac za finansiranje proizvodnje,
u šta ulagati i koliko i ovog puta okupiraju naše autore.Svakako treba i predahnuti,
uživati i voleti ono što radite zato vam ostavljamo da po izboru čitate sve što vam je
zaniljivo, a nadamo se da smo i vašim sugestijama šta bi voleli u narednoj godini da
čitate. Pišite nam na kontakte koje možete pronaći na drugoj strani.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. Srećno u 2020. godini!
SADRŽAJ
4 Najmlađi Institut na Poljoprivrednom fakultetu
6 Razmnožavanje pčela
8 Poljoprivreda kao izbor i način života
10 Sajam FIERAGRICOLA u Veroni
12 Jagode po staroj tehnologiji
17 Matični sok od maline
10
18 Mleko i soda zaštitili Ilijinu breskvu
20 Jabuke od virtuelne realnosti do tržišne stvarnosti
22 Sajam etno hrana i pića 2019.
26 Hrana i lek - Kukuruz
28 Udruženje voćara republike Srpske
30 Selo sa samo četvoro meštana
32 Veća ulaganja ali veća i dobit
22
34 Bioenergana na istoku Srbije
36 Dani Grejane u Bukovici
40 Zašto je važni napraviti dobar poslovni plan
42 Podsticaji za Zadruge
44 Učiti i raditi - to je dobitna kombinacija
46 GLOBALG.A.P. standard 37
48 Mišji repak
50 Poljoprivreda treba da donese Turskoj koliko i turizam
54 Manastir Ćelije u Leliću kod Valjeva
56 Male tajne dresure
57 Gljive naših krajeva
58 Kuvamo s ljubavlju
44
Piše: Goran Đaković Događaji 10 godina uz Vas...

Najmlađi Institut na Poljoprivrednom

fakultetu obeležio 60 godina postojanja
Institut za prehrambenu tehnologiju i studija dok je Emilija Oreščanin bila na- prepoznati kao jedna od vodećih nacija,
biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u jbolj na trećoj godini i to modul Mikrobi- naša struka, naši naučni radovi, naši pro-
Beogradu obeležava 60 godina postojanja ologija hrane sa prosečnom ocenom 9,73. fesori i na kraju krajeva studenti i ono što
i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni Ipak, najbolja među naboljima je Simona mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu
fakultet obeležava 100 godina postojanja. Jaćimović sa modula Tehnologija konzer- to potvrđuje. Ako je nešto sigurno, to je da
Tim povodom ustanovljeno je novo visanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu je ovaj fakultet - prehrambena tehnologi-
priznanje „zlatni indeks“ za studente koji ocenu od 10,00 na IV godini studija. Ona ja pre svega dobila svoje značajno mes-
su ovaj smer upisali davne 1959. godine. je ovom prilikom rekla: „Studiram na to u svetskim razmerama“ kaže Vujović.
Generalni donator ove svečanosti bio je smeru konzervisanja i vrenja i nadam se
USAID a skup su podržale i brojne kom- da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr
panije iz sektora prehrambene industrije. konzervisanju da se nastavi dalje u neke Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog
Zvanja inženjera prehrambene tehnologije naučno istraživačke radove kojima se već fakulteta i profesor na Institutu: „Na šan-
na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bavim. Želela sam da studiram nešto što je gajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo
do sada je steklo 3.300 studenata, odbran- prirodna nauka i što će kroz usavršavanje između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan us-
jeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad. moći da podigne kvalitet ljudskog života i peh koliko god zvučalo da su ovi brojevi
nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan
Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio pre- zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“. uspeh, naročito ako imamo u vidu da su
radom voća i povrća u Poljoprivrednom izdvajanja za nauku u državi Srbiji rela-
kombinatu Takovo: „Imali smo hrabrost Studije prehrambene tehnologije završio je tivno niska, a rezultati neproporcionalno
da to upišemo i da krenemo u jedan ekspe- i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivre- veliki, što govore ove naše brojke i ove
riment. Ova generacija je udarila temelje de Nenad Vujović. „Mi smo u ovom delu pozicije na šangajskoj listi“.
prehrambenoj industriji kod nas. Misilm
da je to i dalje perspektiva i drago mi je da
vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo
u redu da se mi samo bavimo proizvo-
dnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Tre-
ba izvoziti finalni proizvod jer to je prava
stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 go-

dina postojanja dodeljene su i posebne
pohvalnice sadašnjim studentima za
najvišu prosečnu ocenu za školsku
2018/2019. godinu. Ovog puta pripad-
nice ženskog pola su bile dominantne i
u svim nivoima studija pokazale zavid-
no znanje. Pohvalnice su dobile: Milica
Pešić, student prve godine na modulu
Tehnologija ratarskih proizvoda za na-
jvišu ocenu od 9,90 na I godini studija,
Jana Marić, studentkinja druge godine na
Direktor instituta prof. dr Miloš B. Rajković uručuje zlatne indekse
modulu Tehnologija ratarskih proizvo-
da za najvišu ocenu od 9,84 na II godini

4 decembar 2019.
Piše: Dragana Petrović Pčelarstvo
SAVETI ZA USPEŠNO PČELARENJE
RAZMNOŽAVANJE PČELA
Za uspešno bavljenje pčelarstvom neophod-
no je znanje i velika ljubav prema pčelama.
Zato ne čudi što se košnice i pčelarsko iskust-
vo najčešće prenose s kolena na koleno, pa nije
neobično da sin nasledi oca, i da pčelarstvo
postane porodični biznis.
Kupovina pčela
Kada se započinje sa pčelarenjem mnogi
neiskusno smatraju da je bolje početi sa
što manjim brojem košnica. Međutim,
svaki iskusan pčelar će vam reći da je sk-
uplje kupiti jednu košnicu nego deset. Uz
dobru maticu leglo će se brzo umnožiti,
pčele brže i bolje raditi, a novo saće lakše
se ugreje nego staro. Prilikom kupovine
pčela gotovo svaki pčelar ima neko svoje
pravilo i dosta sujeverja. Postoji verovanje
da je potrebno ostaviti novčić u pčelinjaku
iz kog se kupuju pčele, da bi i novo leglo
bilo bogato. Neki za kupovinu pčela ko-
riste isključivo novac dobijen od kupovine
sitnog kukuruza, a onaj koji prodaje pčele
ima običaj da dune u prodatu košnicu,
kako ne bi uz pčele prodao i svoju sreću.
Ne savetuje se kupovina pčela iz komšilu-
ka, jer kad radilice izlete iz košnice i odu da
skupljaju med, mogu po navici da se vrate
na staro mesto umesto kod novog vlasni-
ka. Proleće je najbolje vreme za kupovinu
6 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi ja nakon rođenja i može se prepoznati po
računa da u košnici ima dovoljno meda i ponašanju samih pčela u košnici. Kada
voska zbog predstojeće dođe vreme za razm-
zime. Stručnjaci kažu nožavanje, pčele nose
da je najbolje izabrati Proleće je najbolje vreme za cvetni prah brižljivo
jednogodišnje rojeve, kupovinu pčela, može i u jesen, na nogama, mogu da
ili one do maksimalno ali tada treba voditi računa da budu zle i pakosne,
tri godine starosti. Sta- u košnici ima dovoljno meda i sklone da ubodu jer
rost se određuje na osn- voska zbog predstojeće zime čuvaju jaja. Umeju le-
ovu boje voska. Naime, njo da polegaju po
mlade pčele imaju beo saću ili pažljivo zama-
vosak, kod srednjih je žut, a kod veoma zuju pukotine u košnici, kada se pojava
starih je crn i po ovome se može odrediti jaja u novom saću… Sa trutom matica
starost košnice i samih pčela. se pari u vazduhu, a kada se završi period
parenja pčele ga izbacuju iz košnice, jer
Prilikom selidbe pčela u novi dom treba im više ne treba i da ne bi džabe jeo med.
voditi računa na njihov raniji položaj i na-
mestiti ih onako kako su navikle kod pre- Kada mlade pčele ojačaju stvaraju se novi
thodnog pčelara. Ukoliko kupujete pčele rojevi. Roj je deo pčelinjeg društva koje
sa košnicama, birajte one srednje veličine izlazi iz stare košnice predvođen maticom
koje su dobro snabdevene voskom, me- tražeći novo stanište. Postoje prirodni i
dom i pčelama. veštački rojevi. Veštački nastaju kada isku-
san pčelar izvede iz stare košnice pčele i
Razmnožavanje pčela preseli ih u novu, ali to umeju samo ma-
jstori pčelarstva, pa ako niste dovoljno
Za razmnožavanje pčela najvažnija je iskusni bolje je to ne raditi, jer možete da
kvalitetna matica. Cena dobre matice čes- upropastite i stari i novi pčelinjak.
to ide i do 1.200 dinara što se može učiniti
skupo. Ali iskusni pčelari savetuju da nika- Kada su u pitanju prirodni rojevi oni
da ne štedite na kupovini matice. Ako je mogu biti četvorostruki: glavni ili prven-
matica zdrava dobićete dobar roj i vredne ci, drugenci, rani i devičanski. Glavni ili
pčele radilice koje će doneti dosta meda. prvenac je onaj koji se prvi rađa i sa njima
Matica obično postaje plodna šest nedel- će skoro uvek izaći i stara matica.

Ne dozvoljavaju mladoj matici da izađe,
već je hrane i čuvaju, a kad roj napusti
košnicu mladoj matici prepušta carstvo.
Posle roja prvenca posle dve nedelje izlazi
roj drugenac. Ako je vreme dobro posle
sedmog dana izlazi sledeći roj. U dru-
gencima često ima više od jedne matice
i tada ceo roj bude razdeljen, što stresira
pčele, pa su rojevi drugenci često neured-
ni. Kada se u košnici pred veče čuje čudan
zvuk sličan glasu zelene žabe, to je znak da
u košnici ima više matica. U takvim situ-
acija svaki roj ima želju da napusti košni-
cu, jer svaka matica želi da bude jedina
kraljica u svom carstvu.
www.agrobiznis.rs
Rani roj je onaj koji iz košnice izlazi još
u aprilu, a matica umire tokom zime, ili
je pčele same ubijaju. Tako košnica osta-
je bezmatična, pa se same pčele trude da
proizvedu novu maticu. Vreme izlaska
rojeva je od početka maja do kraja juna.
Formiranje novih rojeva zavisi od vre-
menski uslova, ali i ispaše pčela. Zani-
mljivo je da se po hladnom i kišovitom Saveti stručnjaka
danu pčele ne roje, već čekaju tople dane, Iskustva najboljih pčelara
kako bi se razdvojile i započele samostalan Događaji
život. Svako rojenje ima svoju pripremu Kalendar radova
koju pčelar može primetiti i pripremiti Zdravlje pčelinjih društava
novu košnicu za leglo. Privredni značaj pčela
i još mnogo drugih tema važnih za
pčelare na 240 strana
700 RSD za preuzimanje cele eKnjige
putem linka (daunloud), odnosno 960
RSD ukoliko se eKnjiga isporučuje na
CD-u (uračunati troškovi
preporučenog slanja).
Plaćanje preko poštanske
Postnet uputnice u
svakoj srpskoj pošti ili
na naš žiro račun.
decembar 2019. 7
 Događaji
Sve više mladih se udružuje
Piše: Tihomir Simić
POLJOPRIVREDA KAO
IZBOR I NAČIN ŽIVOTA
Mladi poljoprivrednici koji su pored toga
što su mladi i ambiciozni pokazali su da
su vredni i željni znanja. Oni su se krajem
novembra okupili i u sardnji sa Opštinom
Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku
podršku našeg časopisa održali niz pre-
davanja u prepunom amfiteatru „Poljop-
rivredno – veterinarske škole“ u Rekovcu.
Očigledno je da prepuna sala potvrđuje
dobar odabir tema, predavača ali i pred-
stavlja znak da mladi žele ipak da se bave
poljoprivredom i pokažu svoje sposobno-
sti i preduzetnički duh. U skladu odabirom
tema amfiteatar „Poljoprivredno – veteri-
narske škole“ je bio pravo mesto za jedno
ovakvo okupljanje, s obzirom na to da je
predavanju prisustvovao, između ostalih
i veliki broj mladih, odnosno učenika ove
8 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
škole, od kojih se očekuje da uskoro budu stremi, dosadašnjim rezultatima i uspe-
nosioci, svi veruju u to, preporoda i razvo- šnoj saradnji sa Ministarstvima, pre svega
ja poljoprivrede kao privredne grane, ne Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i
samo u Levču, već i u celoj državi. Nara- vodoprivrede, sa različitim preduzećima u
vno, skupu su pisustvovali i nešto iskusniji našoj zemlji, sa kompanijom „Dunav osigu-
proizvođači iz ovog kraja. ranje“, „Komercijalnom bankom“, AGRO-
PRESS-om, kompanijom ,,Nektar“ čiji
U ime osnivača udruženja „Mladi poljo- su sokovi posluženi svim prisutnima,
privrednici Srbije“, na skupu su govor- kao i sa redakcijom ,,Agrobiznis maga-
ili Mladen Minić i Oliver Aleksić, koji zin-a“.
i potiču iz Levča i nisu krili zadovoljst-
vo činjenicom da upravo iz svog kraja Mladen Minić, predsednik Upravnog
započinju organizovanje ovakvih preda- odbora udruženja „Mladi poljoprivred-
vanja, ali je to ujedno predstavljalo i veću nici Srbije“, poreklom je iz Sekuriča, u
odgovornost za predavače. Najpre je Oli- opštini Rekovac, on je jedan od osnivača
ver Aleksić pozdravio prisutne i obavestio udruženja, koji se nakon završenih studija
ih o načinu funkcionisanju Udruženja, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogra-
ambicioznim ciljevima kojima udruženje du, vratio na selo i otpočeo proizvodnju,

osnovao farmu i u međuvremenu učestvo-
vao na različitim sajmovima poljoprivrede
kao izlagač. Sopstvenim primerom Mlad-
en je pokazao da se uz pametna ulaga-
nja, korišćenjem subvencija države, može
mnogo postići i živeti od poljoprivrede.
Minić je ovom prilikom istakao značaj
udruživanja malih poljoprivrednih proiz-
vođača, s obzirom da je jedan proizvođač
kao samostalan, praktično osuđen na mala
ulaganja, samim tim i na male prihode i
dobro poznato „svaštarenje“ koje ne daje
nikakve rezultate. Poseban akcenat je
stavio na udruživanje, pre svega, mladih
ljudi, ljudi koji su u punoj snazi, koji mogu
da ulože sav trud i sve raspoložive kapac-
itete u proizvodnju, a koji su istovremeno
i sposobni da se obrazju, da odgovore na
sve izazove koje ispred njih postavlja mod-
eran način poljoprivredne proizvodnje, ali
i života. „Poljoprivredni proizvođač u da-
našnje vreme mora biti sposoban i eduko-
van kako da iskoristi sve potencijale svog
poljoprivrednog gazdinstva, a isto tako i
da sazna, informiše se i iskoristi sve sub-
vencije, olakšice i pomoć koju mu pruža
država“ istakao je Minić.
U toku izlaganja posebnu pažnja posveće-
na je Konkursu za mlade poljoprivredni-
ke koji je raspisan od strane Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Uprave za agrarna plaćanja i koji se za-
vršava zajedno sa kalendarskom godinom.
Minić je takođe upoznao je prisutne sa ce-
lokupnom procedurom u vezi sa Konkur-
som, od početka i popunjavanja prijave,
pa sve do samog podnošenja zahteva.
Ovom prilikom govorilo se i o pomoći
koju u tom smislu pruža Udruženje, jer
često prilikom konkurisanja učesnici
Konkursa budu odbijeni zbog formal-
nih grešaka do kojih dolazi usled nein-
formisanosti, neupućenosti i nedovoljne
obučenosti. Upravo se u tome ogleda
značaj udruženja „Mladi poljoprivrednici
Srbije“, jer je udruženje otvoreno za svoje
članove u tom smislu i pruža pomoć u bilo
kom obliku.
Udruženje prepoznaje i veliku šansu za
male poljoprivredne proizvođače u smislu
prerade proizvoda, bavljenja organskom
proizvodnjom uz dobijanje potrebnih
sertifikata, brendiranja proizvoda.
„U svim tim idejama, veliku pomoć može
pružiti udruženje, a svakako je da će više
udruženih malih proizvođača biti znatno
konkurentniji na tržištu u današnje vreme
hipermarketa i uvoženja različitih proiz-
voda iz različitih zemalja“ istakao je Mlad-
en Minić.
Na kraju izlaganja, Mladen je podvukao
značaj ruralnih područja za bavljenje
seoskim turizmom u cilju očuvanja kul-
turne i istorijske baštine u svim delovima
Srbije. „Svako od naših sela, a to se, pre
svega, odnosi i na sam Levač, ima svoj
duh, svoju istoriju, lepotu, predstavlja jed-
nu oazu mira i prirode, i samim tim i pred-
stavlja potencijal da se kroz seoski turizam
doprinese razvoju privrede u svim pod-
ručjima naše zemlje“ zaključio je Minić.
Okupljenim mladim poljoprivrednicima
ili onima koji to planiraju da budu su se na-
www.agrobiznis.rs
Mladen Minić
kon izlaganja osnivača udruženja, obratile
i predstavnice „Komercijalne banke“,
Branka Kovačević i Dragana Matovski,
koje su upoznale prisutne sa kreditima na
koje bi mogli da se oslone u proizvodnji
i ujedno su istakli sjajnu saradnju koju
imaju sa udruženjem. Aleksandar Vasić se
obratio skupu u ime kompanije „Dunav
osiguranje“ i podsetio da se nijedna ozbi-
ljna proizvodnja danas ne može pokrenu-
ti bez obaveznog osiguranja, jer se na taj
način predupređuju rizici koje proizvo-
dnja nosi sama po sebi. Na kraju, Rade
Petrović, kao vlasnik poljoprivredne apo-
teke „Agro – Levač“ iz Tečića, najveće u
ovom kraju, ponudio je proizvode iz svog
asortimana, mogućnost kupovine na rate
i svaki vid pomoći i saradnje sa proiz-
vođačima. Okupljeni su imali i brojna pi-
tanja za predavače, što je potvrdiilo da su
pažljivo slušli i poželelii da više saznaju o
temi. Zato se može reći da je ova radionica
opravdala svoj cilj, da je dala nadu mladi-
ma da mogu od svog rada da zarade kao
i da postoje načini da se, uz saradnju sa
udruženjem, može postići svaki zacrtani
cilj koji pre svega treba da bude realan i
konkretan.
decembar 2019. 9
 Događaji
Sajam FIERAGRICOLA
u Veroni od 29. 01. do 01.02.2020.
Verona će po 114. put biti domaćin sajma
Piše: Goran Đaković
Fieragricola. Sajam se održava od 29. jan-
uara do 1. februara 2020. godine. Sajam je
od svog osnivanja 1898. godine pa i danas
usmeren na inovacije i internacionalizaci-
ju. I ovog puta akcenat će biti na poljop-
rivrednoj mehanizaciji i zootehnici sa ve-
likim fokusom na pokretanju svinjarstva.
Nastavlja se nastup kompanija koje rade
u sektorima vinogradarstva, voćarstva i
specijalizovanim kulturama, a takođe će
biti izlagača iz oblasti obnovljivih izvora
energije i uslugama u oblasti poljoprivre-
de. Zemlja partner ovog izdanja sajma je
Hrvatska, a u fokusu će biti Afrika.
„Fieragricola 2020. posebno će ukazati na
ogromne izazove na koje poljoprivreda
mora da pronađe odgovore počevši od
cirkularne ekonomije i životne sredine,
posebno u svetlu značajne osetljivosti koju
10 decembar 2019.
evropski građani i potrošači
iskazuju na aspekte povezane
sa održivošću“, rekao je pred-
sednik Veronafiere Maurizio
Danese i dodao da je poljop-
rivreda pozvana da doprinese
pozivu za novi zeleni dogovor
i da se kao i uvek na ovom sk-
upu ponude ideje i praktična
rešenja u vezi s tim u cilju po-
moći preduzetničkom svetu i
poljoprivredno prehrambe-
nim lancima snabdevanja.
On je podsetio da je Evrops-
ka investiciona banka (EIB)
odlučila da do kraja 2021. godine više Poštovani čitaoci sa zadovoljstvom vas
neće finansirati nijedan projekat vezan za obaveštavamo da ove godine svako od
proizvodnju energije iz fosilnih goriva, vas može dobiti besplatnu ulaznicu za
uključujući gas, a od kraja 2020. i celok- razgledanje sajma koju poklanja Ve-
upno finansiranje EIB grupe aktivnosti će ronafiere na način »odštampaj kod
biti u potpunosti u skladu sa ciljevima Pa- kuće«. Svi zainteresovani mogu da se
riskog sporazuma. prijave najkasnije do 18. januara 2020.
godine na internet stranici službenog
U hali 10 posetioci će imati priliku da predstavništva Veronafiere za područje
vide izložbu stoke. Drugi međunarodni Alpe-Jadran www.mz-consulting.org.
događaj koji će se naći na dnevnom redu Potrebno je da popunite obrazac kojim
biće i 19. izložba mlečnog govedarstva potvrđujete da želite da posetite sajam
među kojima i rasu Holstein. Organiza- Fieragricola. Na vašu e-adresu u roku
tori podsećaju da je 2018. godine bilo od nekoliko radnih dana primićete in-
izloženo 700 grla, a takođe je predviđena strukcije s posebnim kodom. Za grupe
organizacija događaja pod nazivom DAN postoji posebna ponuda.
MLEKA. Takođe, posetioce očekuje pove-
ćan prostor za živinarstvo i deo koji se Za više informacija pošaljite e-mail na:
odnosi na debate. info@mz-consulting.org
Piše: Goran Đaković Kako to drugi rade 10 godina uz Vas...

Jagode po staroj tehnologiji

– redovi kupaca čekaju
Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na
studijskom putu kroz EU
Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65,
bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako
bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih
proizvođača. Oni su put ove dve evropske
zemlje otputovali o trošku grada, a među
destinacijama bio je Muzej poljoprivre-
de u Budimpešti gde je postavka agrarne
istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku
soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muze-
ju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako
posebno interesantna bila je sagovorni-
ca – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija
Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od
Wroclawa, koja je nasledila imanje od svo-
je majke. Suprug i ona obrađuju 275 he-
ktara od čega je pod jagodama 20 hektara,
a 28 hektara su šljive dok su na ostatku
imanja žitarice, ribizle i ogrozd.
ali su oni u manjem broju. Stefanija nam bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama
se pohvalila da je čitav razred njenog kvalitetne jagode po živiću. Na naše pi-
sina bio ove godine da pomogne u ber- tanje, zašto se formiraju redovi kupaca
bi i da su radi da dođu i naredne godine. kod nje, ona objašnjava da ima kvalitetnu
Zahvaljujući propisima i međudržavnim jagodu koja se prska onoliko koliko je to
sporazumima Ukrajinci nužno i da se berba radi u
mogu doći da rade na SUBVENICJE U POLJSKOJ ranim jutarnjim i kasnim
sezonskim poslovima večernjim satima. Većina
do tri meseca. Po hektaru u Poljskoj svaki kupaca je iz okoline Wro-
poljoprivrednik dobija oko clava i Olave – gradova koji
Kada je u pitanju sad- 120 evra za površine po ratar- su u njenoj blizini. Berače
ni materijal radi se o skim usevima dok za jagodu plaća po kilogramu ubranih
uvoznom materijalu iz dobijaju 250 evra. jagoda, tako da ozbiljan be-
Nemačke, frigo živići- rač koji hoće da radi, zaradi
ma čija cena varira ali prosečno je 15-22 dnevno oko 50 evra u proseku. To znači
centa. Naša domaćica nam kaže da nije da jedan radnik treba da nabere preko 120
računala nikada koliko ima prinosa po kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno
hektaru, ili biljci već to radi njen suprug prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz
i to na celoj površini od 20 hektara, ali da inspekcije tako da sa time nema šale kaže

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da

se formiraju redovi kupaca na imanju
kako noću tako i danju. „U pitanju je sorta
Kleri, gajimo je na tradicionalan način na
zemljištu bez folije, a između redova sta-
vljamo slamu. U našim uslovima berba je
sredinom maja ili kasnije. Retke su godine
kada krenemo da beremo ranije. Cena ki-
logram jagode je oko 1,5 evra za kilogram.
Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je
oko 3 evra.“

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema

sistema kap po kap, već se voda dovozi cis-
ternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće
i magacina. Šišanje jagode i međuredna
obrada su mehanizovani tako da je sma- Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja
njena i potreba za radnom snagom. Ovde
radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih

12 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju

rad tokom godine kao što je plevljenje i Vozni park porodice Stanišeska je da ne požele da žive na selu jer smatra da
zastiranje slamom, plaća se oko 3 evra po poprilično veliki, imaju modrenu meh- je to težak posao i da mogu bolje da žive
satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri anizaciju od drugih poslova. Međutim, njena ćerka
do četiri godine. i ako mala već sada kaže da će ona biti ta
Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima koja će naslediti svoju majku kao što je
„Kod nas se prodaju korpe sa dva kilo- dva hektara džanarike. Sve sa tih površina ona nasledila njenu majku odnosno baku!
grama plodova, red se formira obično izveze u Nemačku po ceni od 45 centi dok
oko 23 časa uveče. Naš najveći problem za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici
su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na na njenom imanju već je počela rezidba iz Valjeva i Vranja koji su bili na studijskom
pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u orga-
spuštam jer znam da svaki kupac između „Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina.
te jagode i moje bira moju – ako ne da- nemamo vremena da sve završimo u zimu Troškove putovanja iz gradskih budžeta
nas doći će sutra da kupi”. Kako nam je tako da smo već počeli sa tim poslom. platile su ove dve lokalne samouprave.
sagovornica objasnila ovde su i navike po- Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više
trošača takve da se preko dana kupuje oko Ove godine prinos sa svih 28 hektara je od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da
100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih iz- mi možemo da se takmičimo sa kolegama
po 500 i više. vezli u Nemačku“ zadovoljno konstatuje iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi
Stefanija i dodaje: „Ako ne zaradimo na primer da ne mora sve da bude u najmod-
Kada je u pitanju sortiment odlučila se za jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda ernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče
Kleri jer je to tražena sorta pogodna za ga- imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i
jenje, dok je na primer Honny sorta loša silosima dok ne bude bolja cena, ako je bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba
jer pati od truleži. Takođe, Kleri se bere dobra prodam odmah“. Uprkos ovoj či- se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a
svaki drugi dan i lakše je organizovati ber- njenici Stefanija vaspitava svoju decu tako šta dobija određenim sistemom gajenja.
bu u odnosu na Honny sortu.

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman

proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske
Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jed-
no putovanje.

Na put su pošli i Nebojša Stamenković ispred Grada

Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva, odnosno
JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časo-
pis da ovakve „radionice“ doprinose proširenju znanja
proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogli da
unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer
jer su to naši konkurenti na tržištu voća kaže Stamen-
ković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski
većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bo-
jan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da
Grad finansira učešće poljoprivrednika na studijskim
putovanjima: „Pokazalo se da ovakvi projekti imaju
smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno
stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo Stefanija Stanišeska (levo) Goran Đaković i Jadwiga Hernas Lukasiewicz
tržište“.

decembar 2019. 13
 10 godina uz Vas...
JABUČNJAK JE POSEČEN
„Kada sam videla da iz godine u godinu
samo radim da bih platila radnike i even-
tualno pokrila troškove zaštite shvatila
sam da tu nema više računa da se radi.
Prošle godine nisam dobijala ni desetinu
zlota za kilogram jabuka i rešila sam da
uklonim zasad. Tako da danas imam samo
nekoliko stabala jabuka za moje potrebe”
pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je
prekinula da pravi gubitke i kaže nam da
kada bude starija više neće raditi u voću
već će sve površine koristiti za ratarstvo.
U poseti rudniku Wieliczka
Tajna večera uklesana u stenu soli
14 decembar 2019.
RUDNIK – Muzej
Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađeni milioni tona
soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji
muzej je 30 evra, a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što
privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkretno jer sve u vezi sa
pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko
bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok
se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30.000 tona soli godišnje i gde je
radilo 2.000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada
tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča, a
započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U
ovom muzeju možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tune-
la i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča
možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na
iskopavanju soli. Bili su pobožni i pre svakog odlaska na kopanje
molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije
metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način
rada od čisto ručnog i teškog rada preko korišćenja konja do maši-
na.
Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od
omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih
ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na
dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica
izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane
u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim a zakićenim
stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar
još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i
svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija
što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama
drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde
i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara is-
pod zemlje.
 www.agrobiznis.rs

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu

i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo
sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog ak-
tuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede
Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podsetnik na ne tako
davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i
još jednu mogućnost zarade jer turisti ga rado posećuju i u njemu se
organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održav-
ala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budim-

pešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja
100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da
podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na
zidovima se mogu videti i grbovi koji podsećaju na nekadašnje teri-
torije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija,
Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje
su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom
obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogo-
va ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose
se u ovaj Muzej.

Učesnici studijskog putovanja ispred muzeja poljoprivrede u Budimpešti

decembar 2019. 15
Kod nas ćete pronaći odgovarajuće rešenje!

MANTIS ULV - Profesionalna ® tehnolgija prskanja

Mantis poseduje preko 40 godina iskustva u razvoju i proizvodnji, kao i prodaji

sistema za prskanje za najrazličitije oblasti upotrebe. Visoku efikasnost kod
primene tečnih preparata, jednostavnost u rukovanju i najbolji kvalitet kod
nas su uvek na prvom mestu.

Pored uređaja za borbu protiv korova, Mantis nudi i MAFEX ® ULV-sis teme
za tretman useva (npr. kod krompira voća i silaže), Rofa uređaji za prskanje,
za borbu protiv insekata i dezinfekciju, kao i različiti MANTIS ULV ® sistemi za
prskanje i komponente za zdravstveni i industrijski sektor, sve do prehrambene
industrije. Specijalista za borbu protiv korova Mantis nudi sisteme za aplikaciju
herbicida, bio-herbicida i vrele vode.

Specijalista za borbu protiv korova Mantis nudi sisteme za aplikaciju

herbicida, bio-herbicida i vrele vode.

HEMCOF D.O.O Futog Carice Milice 47

Tel/fax: 021/893-101 +381638553848 +381638879597
hemcof@ptt.rs www.hemcof.com
www.agrobiznis.rs Događaji

Piše: Goran Đaković

Matični sok od maline – hrani i leči organizam
Kada pomenete maline u Srbiji najpre će bez koštica koje mogu da recimo zapad- aktivnosti. U svetu se maline mnogo
vam reći, a to je propast stalno mitinguju nu za zube i budu neprijatne. Od ranije više jedu i koriste u ishrani kroz sokove,
i blokiraju ulice. Sa druge strane državni je poznato da malina ima vitamina C, B, džemove i druge proizvode. Verovatno
funkcioneri će reći da je to značajna stavka E , a naročito je značajno to što u soku se retko koje voće može naći na planeti
u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći imamo značajne količine kalijuma. Kao da se više proizvodi a manje konzumira
da se od nje živi i može lepo da se zaradi. što možete videti malina ima jako cvenu nego što je to kod nas. Verovatno je to
Nekada je to bilo od izvoza smrznute ma- boju koju joj daju antocijani a oni su važni tako jer je ona značajan izvor prihoda bila
line, a danas se mora uložiti dodatni trud jer zahvaljujući njima malina deluje kao za proizvođače u vreme ekonomske krize
kako bi se probili na tržištu. Broj proiz- antioksidans što je u savremenoj ishrani kada joj je cena bila 4 tadašnje marke pa
vođača se iz godine u godinu povećavao, prepoznato kao značajno jer deluje na slo- je obezbeđivala značajna sredstva proiz-
cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome bodne radikale i sprečava nagomilavanje vođačima.
kako se izboriti u takvim uslovima, da ne bakterija i gljivica u organizmu.
govorimo o planovima za naredni period. Danas kada takve krize nema, a imamo
Tako da dolazimo i do značaja maline za niže cene sveže i smrznute maline tre-
Međutim, ima i onih koji su ipak shvati- varenje. U narodnoj medicini sok od ma- ba da joj se okrenemo i u što većoj meri
li da može drugačije pa su pored svoje line se preporučuje za lečenje bolesti želu- konzumiramo. Stručnjaci kažu dnevni
proizvodnje uspeli da na tržište plasiraju ca i creva jer efikasno pročišćava sistem za unos dve čaše matičnog soka od ma-
i maline iz tuđih parcela. Jedan od takvih varenje. Sok je kiselkast, osvežavajući tako line podmiriće potrebe za vitimanima,
primera je Marko Antović iz Arilja koji da ga treba piti svakodnevno, a naročito ojačati organizam i štititi nas od virusa
ima zasad malina na pola hektara. Njego- ako imate groznicu jer deluje rashladju- i drugih mikroorganizama koji nas na-
va kompletna proizvodnja se prerađuje juće na organizam. Sadržaj fruktoze koji jviše i napadaju u jesen i zimu kada in-
u matični sok od maline i prodaje širom unosite konzimiranjem ovog soka daće ače imamo smanjen unos svežeg voća i
Srbije. Njegovo poljoprivredno gazdisnt- vam dovoljno energije za svakodnevne povrća.
vo učestvovalo je sa ovim proizvodom na
Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde su
bili među zapaženijim izlagačima. Prosto
je bilo nemoguče proći pored štanda i ne
primetiti prelepu devojku koja u ruci drži
čašu modro crvenog napitka.

Kao nam je rekla naša sagovornica Ivana

Đorđević, sve štu se nalazi u flaši njihovog
soka su zapravo maline bez aditiva, kon-
zervansa i drugih dodataka: „Trudimo se
da prikažemo kvalitet našeg proizvoda i da
kroz degustacije i animaciju posetilaca saj-
ma pokažemo šta imamo. Sve što proizve-
demo maline u našem voćnjaku plasiramo
kroz sokove, nemamo dovoljne količine
sirovina tako da deo kupujemo u našim
hladnjačama u Arilju gde se inače nalazi i
naš zasad“.
Ivana Đorđević
Sok od malina koji proizvode u ovom
poljoprivrednom gazdinstvu se pravi

decembar 2019. 17
 Organska poljoprivreda

Odličan metod za organsku poljoprivredu

Piše: Bojan Kecman

Mleko i soda zaštitili Ilijinu breskvu

Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na
imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka,
sode bikarbone i jestivog ulja.

Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima neš- „Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora Interesantno je da je list breskve, obe go-
to više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu dine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na
stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede grani nakon berbe.
zaštitom više sorti breskve od kovrdžavo- Republike Srpske mi je davao savete kada
sti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) da tretiram breskvu sa mlekom i sodom. Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen
i ostalih bolesti i štetočina na organski Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200
u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u
način, tj. primenom svežeg, nekuvanog grama medicinske sode bikarbone iz apo- zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je
domaćeg mleka, medicinske sode bikar- teke (može i soda iz prodavnica) i fildžan
bila vodilja da pokušam sa istim načinom
bone i jestivog ulja. zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo
jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita
kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u su hemijske kuće i upotreba pesticida
„Površina nije velika zbog čega je i bila po- jesen i proleće oko stabala baca kokoši- dovele do toga da nešto što je zdravo i
godna za ovakav pokušaj zaštite. Razmi- nsko stajsko đubrivo. zaista može da pomogne, nije popularno
šljao sam, ako ne moram da trujem zem- jer svi su okrenuti ostvarenju brzog prof-
ljište i stabla pesticidima, zašto da ne Breskve su tretirane desetak puta tokom ita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“
pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže vegetacije, a prije cvetanja, dobro su
Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i oprskane bakrom i krečom, tako da je i to
šljivu. pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija.

Ilija Mijatovic

18 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

ističe Bojan Kecman iz Resora za pruža- Ilija će i naredne godine da nastavi sa

nje stručnih usluga u Ministarstvu poljop- zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode
rivrede, šumarstva i vodoprivrede Repub- bikarbone. U ovoj godini sa 140 staba-
like Srpske. la obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka je najvažnije – zdravi.
na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim
Američkim Državama obavljena su mnoga Ovaj živahni voćar pravio je i džem od bre-
istraživanja koja nisu dovela do konačnih skve a od krušaka pravi rakiju koja redov-
rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon no dobija nagrade na izložbama voćnih
sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
da podnesu. rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku
a od ove godine ima specijalitet – plod
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju kruške u flaši.
površinski pH lista i pupoljka a gljivice se
razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata
kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom
ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko
mora da bude sirovo, bez termičke obrade.
Umesto jestivog ulja može se dodati i ne-
koliko kapi joda jer je tada efekat još bolji.

Mleko sadrži sve neophodne elemente

za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima
kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu
nakon cvetanja i oplodnje.

„Ono što je meni naročito drago jeste da

nismo radili nijedan tretman insektici-
dom protiv breskvinog savijača. Mislim
da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne
mogu da ga svare u probavnom traktu“,
dodaje Kecman.

decembar 2019. 19
 Voćarstvo 10 godina uz Vas...

Jabuke od virtuelne realnosti

Piše: Goran Đaković

do tržišne stvarnosti
Kako je saopšteno iz kompanije Del- Presdtavnici Delta Agrar su u jednom bio pravo da 100 kilograma brendiranih
ta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se beogradskom hotelu na moderan način klupskih jabuka pokloni instituciji po
prostiru na nekoliko stotina hektara u predstavili četiri sorte koje se već gaje u svom izboru. Možda količina jabuka nije
Srbiji gaje između ostalog voća i klupske njighovim voćnjacima, a mogu se naći na bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogo- policama marketa. To su: „modi“, „kiku“,
dišnjim ukrštanjem i radom selekcionara „evelina“ i „pink lady“. Uz sorte koje su danas predstavljene
zbog čega imaju tačno određene osobine: tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proiz-
boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih Uz pomoć VR naočara novinari i gosti vodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“
uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju kompanije mogli su da dožive voćnjak i „rubens“.
dozvolu od nosioca licence. u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj
događaj postavljeni su interaktivni pan- Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar
Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak eli koji su pokazivali karakteristike sorte oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u
godina. Danas ih najviše troše najbogatije jabuke koja je spuštena na touchscreen Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru
zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britani- ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćn-
ja, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% kojoj su se gosti takmičili u hvatanju pada- jak ima površinu preko 600 hektara i pred-
tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno jućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala stavlja najveći voćnjak u jednom komadu
čine čak petinu ukupne prodaje. i humanitarni karakter: pobednik je do- u ovom delu sveta.

20 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči

o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbi-
je ali već dve godine tržište jabuka, što
se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Ra-
zlog tome je velika domaća proizvodnja i
smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije
koja sve više ima svoju proizvodnju jabu-
ka u čemu joj dosta pomažu i slovenački
stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači
na domaćem tržištu uglavnom plasiraju
drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju
u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Mini-

starstvo poljoprivrede intenzivno radi
na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije
u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja
fitosanitarne kontrole prilikom prometa
voća. Delegacija Srbije tim povodom ne-
davno je boravila u Indiji i kako saznaje- Takođe, najveće količine jabuke na prim- 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hekta-
mo uskoro treba očekivati dobre vesti. er Velika Britanija uveze iz Francuske ra, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke sa 33.981 hektarom.
Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu dolaze iz doline Loare gde je poljoprivre-
da Francuske najrazvijenija. Proizvodnja jabuke u svetu
Jabuka se smatra jednim od najpopularni- 2018/2019. godine
jih plodova i najviše se proizvodi od svih Prema podacima Republičkog zavoda za Država Tona (t)
vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači statistiku iz 2014. godine ukupna proiz- Kina 31.000.000
su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA vodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona.
(američko ministarstvo poljoprivrede) Poslednjih godina proizvodnja jabuka je EU 14.009.000
Kina je najveći svetski proizvođač jabuka na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na SAD 5.048.000
sa proizvodnjom 44 miliona tona godišn- visko intenzivnim zasadima (gust sklop Turska 3.000.000
je. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona
jabuke kao i druge države. Značajni proiz- po hektaru mada ima primera i sa prino- Iran 2.799.000
vođači jabuke su Turska, indija, Iran, Itali- sima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. Indija 2.300.000
ja, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonsk- godini bio je 197.602 tone a vrednost je
Ruska Federacija 1.503.000
og karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza ja-
zemlje su istovremeno i značajni uvoznici. buka je u Rusku Federaciju! To je veoma Čile 1.264.000
loš pokazatelj koliko je Ukrajina 1.099.000
naše tržište jabuka ve-
oma ograničeno i rizič- Brazil 1.049.000
no. Prema podacima Ostali 5.616.000
EUROSTATA za 2017.
godinu u Srbiji je voće Ko su voćarske vele sile EU?
zastupljeno na 43.696
hektara, a od toga 57% Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji
je zastupljena jabuka. To koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hek-
je svrstalo našu zemlju tara to čini 33 odsto ukupnog udela proiz-
na šesto mesto u Evro- vodnje voća u EU. Na drugom mestu je
pi. Ispred su Poljska sa Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada
160.000 hektara, Italija 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

decembar 2019. 21
 Događaji 10 godina uz Vas...

Sajam etno hrana i pića 2019.

Turšija od bundeve i čvarci u
Piše: Dragana Petrović

mleku, pršute i ajvari

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. no-

vembra održan je 14. Etno sajam hrane i
pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
i Grada Beograda pod kupolama hale tri
beogradskog sajma okupilo se više stotina
proizvođača iz regiona. Posetiocima su
ponudili pregršt proizvoda pripremljenih
po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene
ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i
potpuno nove i neobične spojeve ukusa
koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako
kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači
probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva
od ostalih.

Proizvodi od bundeve
Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio
je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja
je od pamtiveka poznata po svojim lekovi-
tim svojstvima, napravio je i tržištu ponu-
dio neobične proizvode kao što je turšija
od bundeve. Njegova supruga Marija i on
su po zanimanju diplomirani tehnolozi,
pa se prerada bundeve nametnula kao
logičan korak.
Bundevu uzgajamo po organskim prin-
cipima na dva hektara u Crepaji. Ovim
poslom se moja porodica i ja bavimo jako
dugo, a na našim njivama dominira mus-
katna bundeva, koja izgledom podseća na
tamburicu, imamo i egzotične vrste kao
što su hokaido, patišon, špageti bunde-
va, ukrasne vrste... Pre pet godina supru-
ga i ja rešili smo da odemo korak dalje i
počnemo da prerađujemo bundevu. Tako
je nastao brend „Lalino zlato“. U ponudi
imamo sladak namaz sa i
bez šećera, dve varijante
turšije od bundeve, ima-
mo čips i kandirano slatko
od bundeve - kaže Dejan i
dodaje da je zadovoljan in-
teresovanjem potrošača.
Milenko Ristić iz Pančeva na sajmu je
ponudio prave, voćne likere. Unikat je,
reče, liker od crne ribizle.
- Imamo i srpski klasik, odnosno liker od
maline i višnje. Naši likeri su slatki samo
onoliko koliko je neophodno da bi bili
pitki. Ne pravimo ih sa rakijom već sa
dearomatizovanim alkoholom tako da u
piću dominira miris i ukus voća. Da bi se
to postiglo svaki liker mora da ima više od
60 odsto matičnog soka od voća - stručno
nam je objasnio Milenko.
Pohvalio nam se da njegove likere ko-
riste naši najpoznatiji barmeni i majstori
za koktele, jer daju vrlo specifičan ukus,
miris, ali i aromu koktelima.

- Cilj je da naše proizvode Slađan Maksić, naš stari znalac sa Etno

ponudimo inostranstvu.
Radimo po sopstvenoj re-
cepturi koja je nastala u
saradnji sa profesorima sa
Poljoprivrednog fakulteta
s kojima imamo odličnu
saradnju.
sajmova hrane i pića, ove godine ponu-
dio je nove ukuse svojih neobičnih, slat-
kih proizvoda od sušene šljive. Pored već
dobro poznatih suvih šljiva sa orasima
i crnom čokoladom, sada u ponudi ima
i suve šljive sa lešnikom i karamelom. I
odličnog su ukusa, lično smo proverili.

22 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

Projekat “Kakvu hranu jedemo” finansijski je

podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja
Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom
Čvarci u mleku medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove
Na brojnim tezgama šarenilo boja, mirisa,
organa koji je dodelio sredstva.
ukusa... Od pršute nam je pošla voda na
usta, a onda nam je pažnju privukao nat-
pis "Čvarci u mleku".

- Mleko i čvarci, verovali ili ne, imaju veze.

Prilikom topljenja masti i pravljenja čvara-
ka u tačno određenom trenutku dodaje se
mleko. Na taj način čvarci su puni, hrskavi
i imaju lepu zlatno - žutu boju. Prilikom
konzumacije čvaraka mleko se ne oseti ni
u tragovima - otkrio je za Agrobiznis mag-
azin Dejan Brković iz sela Kačar, nedale-
ko od Zlatibora. Tezgu deli sa Milanom
Miletićem Župljaninom, iz sela Laćisleda
kod Aleksandrovca s kojim Brković inače
sarađuje.
Dejan Brković iz sela Kačar i
- Naš pečeni sir je ove godine dobio Oska- Milan Miletić Župljanin iz sela Laćisleda
ra na inostranom tržištu i nagradu za na-
jbolji etno brend. Spada u desertne sireve
i pravi se potpuno drugačije u odnosu na savršeno izbalansirana harmonija između osam godina i na kome uzgajamo oko 610
tradicionalne vrste, a recepturu je osmisli- ukusa slanine i sira koji se prosto topi u stabala lešnika i oko 500 stabala aronije –
la moja mama Živadinka. Imamo tri ukusa ustima. kaže Nemanja.
- pečeni sir sa domaćom ili slaninom man-
gulice, kao i sa goveđom pršutom, a peče A za one koji poštuju tradiciju, pa ne jedu Iako je mlad po godinama, iskustva mu ne
se na puteru - kaže Miletić i nutka nas da mrsnu hranu sada u vreme posta, tu je manjka kada je u pitanju voćarstvo. Zna
probamo. Već pri prvom zalogaju oseća se zdrav, posni keks od lešnika i aronije koji šta hoće i ima nameru da širi zasad lešni-
pravi Nemanja Panić ka, jer smatra da će ovo voće u narednim
iz Bačke Palanke. godinama doneti najveći profit.

- Godinu dana smo - Svi srpski proizvođači jedva da pokrivaju

radili na pronalažen- pet odsto potreba našeg tržišta za lešni-
ju pravog recepta za kom. Sve ostalo dolazi iz uvoza mahom iz
ovaj keks. Imali smo Turske. Domaći lešnik brzo se proda, jer je
između 15 i 20 uzor- mnogo kvalitetniji i ukusniji od uvoznog.
aka i ovaj koji smo Jedini problem koji mi imamo sa lešnikom
ponudili potrošači- je što ga nemamo dovoljno. Zbog svega
ma pokazao se kao toga moja porodica i ja već imamo ozbil-
najbolji. Koristimo jne planove za proširenje zasada lešnika.
isključivo svoje voće Tata me je uvukao u ovaj posao i nisam se
koje sami uzgajamo. pokajao, jer sam video da ima prostora za
Imamo 2,5 hektara napredak i pristojnu zaradu - zaključuje za
voćnjaka koji je star Agrobiznis magazin Nemanja Panić.

decembar 2019. 23
 Događaji 10 godina uz Vas...

Sajam etno hrana i pića 2019.

Lepa Marijana i njen ukusni ajvar

Piše: Svetlana Kovačević

Marijana Jovanović iz sela Prilipac

24 decembar 2019.
www.agrobiznis.rs Događaji

Piše: Goran Đaković

Dunja iz Ralje

Sava Žmurić

decembar 2019. 25
 Hrana i lek 10 godina uz Vas...

KUKURUZ
Piše: Dragana Petrović

Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih

žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od
zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishra-
ni najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije
sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i
tvrda što znači da proces transformacije
šećera u skrob nije završen. Može se jes-
ti kuvan, pečen, kako dodatak brojnim
salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada,
u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb
od kukuruznog brašna, dok je za doručak
bio obavezna kačamak ili cicvara, takođe
napravljeni od ovog brašna.

Traženiji od pšenice

Primitivni ratari su još pre 10. 000 godi-

na odvajali najkvalitetnije seme kako bi
poboljšali osobine teosinte, divljeg pre-
daka kukuruza. Poreklo vodi iz Severne i ferulinska kiselina koja je lekovita. Ima 86 gubi deo nutritijenata, kuvanjem ili peče-
Južne Amerike, a posebno je bio cenjen kalorija u 100 grama, bogat je vlaknima, njem kukuruza delimično se uništava samo
među Majama koja je imala čak i boga prirodnim skrobom i vitaminom B1 koji vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa
posvećenog kukuruzu s kojim se i trgov- je neophodan u pravilnom funkcionisa- antioksidativnim dejstvom, što povećava
alo. U Evropu su ga doneli Španci 1493. nju mozga. Zato se preporučuje da kuku- njegova lekovita svojstva. Inače, iskusne
dok je na Balkanu počeo da se gaji u 17. ruz redovno jedu starije osobe kako bi domaćice savetuju da, ukoliko sami
veku. Kukuruz je i danas osnovna hrana u sprečile pojavu senilnost. Štiti organizam kiselite kupus, dodajte jednu šaku suvog,
mnogim delovima sveta i po proizvodnji od kardio - vaskularnih bolesti, čuva vid, prošlogodišnjeg kukuruza. Raso će osta-
prevazilazi pšenicu i pirinač. sprečava anemiju, pomaže kod bolova u ti bistar, lepe žute boje i neće biti sluzav.
mišićima pa je redovno na meniju spor-
Ali valja napomenuti da nije svaki kuku- tista. Osim toga poboljšava koncentraciju, Lekovita svojstva
ruz namenjen za ljudsku ishranu. Deo jača nervni sistem, čisti krvne sudove, di-
kukuruzne proizvodnje koristi se kao gestivni trakt i odličan je diuretik, pa ga Međutim, koliko god ovo povrće bilo
stočna hrana, a deo za preradu u raznim naučnici svrstavaju u super - namirnicu. zdravo, ono što ga čini lekovitim je kuku-
granama industrije. Postoji šest glavnih ti- ruzna svila. U narodnoj medicini, čaj od
pova kukuruza: zuban, tvrdunac, plevičar, Zanimljivo je da smrznut kukuruz šećerac kukuruzne svile se koristi kao blagi di-
kokičar, mekunac i šećerac. ne gubi svojstva dubokim zamrzavanjem uretik, za izbacivanje kamena i peska iz
pa se može pripremati na isti način kao i bubrega i mokraćne bešike, protiv cistiti-
U ljudskoj ishrani najviše se koristi kuku- kad je svež ili konzerviran. Za razliku od sa, gihta, reumatizma, reumatoidnog ar-
ruz šećerac čijim kuvanjem se oslobađa drugog povrća koje termičkom obradom tritisa…Konzumiranjem ovog čaja u toku

26 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

Domaća proja
Osim šećerca u ljudskoj ishrani koristi se i kukuruz kokičar od koga se prave kokice.
Ova vrsta kukuruza u sebi sadrži malu količinu vode, koja, kada se zagreje pretvori se
u paru i natera zrno na eksploziju koje nalikuje belim cvetovima. Kokice sadrže malo
kalorija, a brzo zasite pa se preporučuju kod dijeta, naravno bez previše soli ili preliva
poput putera i čokolade.

I za kraj za sve one koji žele da se oprobaju u pravljenju prave, domaće seljačke proje
poklanjamo i recept. Proju služiti umesto hleba uz sarmu, podvarak, prebranac ili pu-
njene paprike.

PROJA

Potrebno:
*400 gr kukuruznog brašna
* 200 ml mlake vode
PRIJATELJ IZDANJA
* 1 prašak za pecivo

Priprema: U 400 grama kukuruznog brašna sipati oko 200 ml mlake vode sa razmućen-
im praškom za pecivo i jednom kašičicom soli. Sve dobro izmešati varjačom i sipati
u tepsiju podmazanu mašću. Peći u zagrejanoj rerni na 230 stepeni C oko 15 do 20
24 časa može se nekoliko puta povećati minuta. Kada je proja pečena ovlaš je poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom
količina izlučene mokraće, i to bez štetnih i ostaviti da se prohladi.
posledica. Ovo je važno za one bolesni-
ke koji imaju problem sa zadržavanjem
vode u organizmu. Naučna istraživanja su
dokazala da sveža kukuruzna svila u sebi
sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu,
alkaloid koji ima osobinu da steže krvne
sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta
kalijuma i mangana.

Da bi se koristila kao lek, kukuruzna

svila se uzima sa klipova kukuruza pre
oprašivanja i suši se na promaju. Priprema
čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro
osušene kukuruzne svile prelije se šoljom
vrele vode, ostavi da odstoji pet do deset
minuta i onda se popije. Samo, kao i kada
je bilo koji drugi lek u pitanju, ni sa ovim
čajem ne treba preterivati.

decembar 2019. 27
Piše: Goran Đaković Voćarstvo
DRAGOJE DOJČINOVIĆ PREDSEDNIK
UDRUŽENJA VOĆARA REPUBLIKE SRPSKE
Pionir u plantažnom voćarstvu
Dojčinović Dragoje, predsednik Udruže-
nja voćara Republike Srpske prvi je voćar
koji je daleke 1975. podigao prvu privatnu
plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom
poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato
nije imao nikav problem sa plasmanom
jabuka. Desetak godina kasnije po ugledu
na njega počele su da niču privatne plan-
taže u Potkozarju, voćari su učili jedni od
drugih i danas se širom Republike Srpske
ponosno šepure brojni voćnaci mahom
jabuka, jer im odgovara klima.
28 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
Rodna godina svoju hladnjaču pa je najveći deo roda ja-
buka ostavio, jedan deo je izvezao u Rusiju
Na pitanje kakva je bila godina za nama i to po ceni od 0, 40 evrocenti neupakova-
kada je u pitanju rodnost Dojčinović kaže no u boksu i odmah je sve plaćeno. Samo
da je loše krenulo zbog vremenskih nepri- manji deo jabuka je plasirao na domaće
lika posebno jer ih je u proleće zadesio BiH tržište.
kasni mraz. Međutim, kasnije je sve došlo
na svoje. - Ovim poslom se bavim dugo i ozbilj-
no tako sam sam sve obezbedio. Imam
- Ja lično imao sam jednu izuzetno rodnu hladnjaču, kompletna plantaža je pod
godinu sa velikim prinosima. Nisam imao protivgradnim mrežama i sistemom za
štete ni od mraza, ni od grada ali sam oz- navodnjavanje kap po kap. Jedino još
biljno shvatio od samog početka da će ovo nemam antifrost sistem za orošavanje
biti jako teška godina kada je u pitanju mada imam nameru i to da ugradim. Jed-
zaštita. Zato smo promenili kompletnu ino me brine što naša zemlja ne podnosi
tehnologiju i zaštitu. Nama voćarima je toliko vlage u proleće. Ali, ako se ponovi
najvažnije da zaštitimo voće od početka kasni mraz i idućeg proleća moraćemo i to
vegetacije do druge polovine maja. Kada da nabavimo.
izađemo iz tog perioda onda već znamo
da će biti dobar i kvalitetan rod. Važno je Silazna putanja
da cvetanje prođe bez većih problema i
kasnih mrazeva – objašnjava naš sagovo- Kao predsednik voćara Republike Srpske
rnik. Dojčinović iz prve ruke najbolje zna kak-
va je situacija sa voćarstvom u RS.
Iako ima višedecenijsko voćarsko iskustvo
za sebe kaže da je mlad voćar kada je u pi- - Voćarstvo u RS je u silaznoj putanji. Već
tanju uzgoj krušaka tri - četiri godine ne podižu se novi zasa-
di, imamo skučeno tržište, poligon smo
- Zasad je star 12 godina, imali smo na- za uvoz voća iz EU, iz zemalja iz regiona,
jveće prinose do sada i kvalitetnu krušku. a dolazi nam čak i voće iz Čilea i Argen-
Imao sam po hektaru od 23 do 25 tona tine. To znači da mi ne može naše voće da
što je nije baš dovoljno za neku zaradu, ali plasiramo na naše tržište. Još ako voćari
je zadovoljavajuće jer je to amortizovala nisu udruženi i organizovani, a najčešće
cena. Krušku smo prodavali po 0,40 eu- nisu, teško da mogu da opstanu. Mi koji
rocenti po kilogramu i to Viljamovku i imamo hladnjače zajednički nastupamo
Santa Mariju, dok je deset eurocenti bila na tržištu, nudimo veće količine i već
skuplja Abafatetel. Pravo sa grane sve smo smo prepoznati na tržištu. Nama je samo
izvezli u Rusiju. To znači da je 30 odsto važno da proizvedemo dobar kvalitet i da
veća cena nego da je voće išlo u neko sk- imamo dobar rod po hektaru – objašnjava
ladište. I sve kruške su bile za konzum – naš sagovornik.
objašnjava Dojčinović.
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih
Kada su u pitanju jabuke tu je situacija bila poljoprivrednika za voćarstvo Dojčinović
nešto drugačija. Naime, Dojčinović ima kaže da ima dosta njih koji su voćnjake
 www.agrobiznis.rs

nasledili od roditelja, pa računaju da će i - Teško je probiti se i opstati na tržištu. Re- zasad nego ja. Dnevnica im je 40 evra plus
oni ostati u ovoj grani poljoprivrede. cimo, nordijske zemlje su sada među na- spavanje, hrana i plaćen put. Imam šest
jvećim uvoznicima jabuka ali mi nemamo radnika i ako dozvole vremenski uslovi
- Voćarstvo je jedna od profitabilnijih sortiman za njih. To su nove sorte kojima oni to urade za mesec i po do dva.
grana poljoprivrede i tu mnogi ljudi vide ne odgovara naša klima, pa nisu takvog
budućnost. Imali smo i solidnu podršku kvaliteta kako što su u recimo Italiji ili Međutim, naš sagovornik muku muči sa
Vlade i Ministarstva poljoprivrede RS za Nemačkoj. sezonskim radnicima kada stigne vreme
podizanje novih zasada, izgradnju hlad- za berbu.
njača, za sisteme za navodnjavanje, anti- Muke sa radnom snagom
frostove i protivgradne mreže. Dobijamo - Kada dođe vreme za berbu angažujem
manje nego voćari u regionu, aili bolje išta Dojčinović priznaje da kao i mnogi drugi domaću radnu snagu i moram priznati
nego ništa – smatra Dojčinović. voćari u regionu muku muči sa sezonskim da imam velikih problema. Mladi neće da
radnicima. Malo ih je, većina njih je pri- beru voće jer ih to ne zanima niti ozbiljno
Njegov sin je već krenuo očevim stopa- učena a njihovo angažovanje je ozbiljan shvataju posao. Tako da uglavnom uzima
ma, registrovao je zadrugu i ima zasad trošak. starije ljude i penzionere. Dnevnica im je
od sedam hektara pod jabukama. To mu 25 evra plus hrana i prevoz ukoliko dolaze
je blisko ne samo zbog očevog posla već - Kada je u pitanju radna snaga za iz drugih opština, odnosno 35 evra ako
i zato što je po zanimanju poljoprivredni orezivanje voća ja lično uzima radnike iz ostaju na spavanju jer oni počinju ranije,
tehničar. Srbije, tačnije dolaze iz Kruševca jedna ali i kasnije završavaju. Osim što beru voće
ekipa koja radi kod mene najmanje 25 go- moraju da pripreme za one koji dolaze i da
Oprezno sa sadnicama dina. To su ljudi profesionalci koji stvarno posle berbe očiste sve za njima – kaže naš
znaju da orezuju voće bolje poznaju moj sagovornik.
Zdrave i kvalitetne sadnice su često na-
jveći problem mladim voćarima prilikom
podizanja zasada. Svako se bori na svoj
način, a Dojčinović je do pre tri godine
imao svoj rasadnik što mu je bio doda-
tni prihod od voćarstva. Osim toga bio je
siguran šta sadi, jer se dešavalo da sadnice
malina koje su stigle kao donacija iz EU
budu zaražene.

- U rasadniku sam proizvodio od 100.000

do 105.000 sadnica godišnje. Jedan deo
sam uvek ostavljao za sebe, a ostatak sam
prodavao drugim voćarima. Međutim,
ovaj posao više ne radim jer se vrlo malo
podižu novi voćnjaci pa ni nema potrebe
za sadnicama. Recimo za poslednjih pet
godina nismo podigli ni 10 hektara novih
zasada na teritoriji kompletne RS što
je jako malo. S druge strane znam da od
3.000 hektara samo na području opštine
Gradišaka, gde je i najveća proizvodnja,
iskrčeno je najmanje 30 posto voćnjaka.

Na pitanje zašto ljudi seku voće i odustaju Dragoja Dojčinović predsednik Udruženja voćara RS
od proizvodnje naš sagovornik kaže da su
u pitanju različiti razlozi.

decembar 2019. 29
Piše: Goran Đaković Stočarsto 10 godina uz Vas...

BILJANA BABIĆ IZ CRNE TRAVE UZGAJA MANGULICE

Selo sa samo četvoro meštana
Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela
razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava
pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.

Opustelo selo - Obično u kupovinu idemo dva puta korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem
mesečno, a pred zimu moramo da kupimo one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namir- Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu
u kome danas živi samo četvoro meštana. nica i za mesec dana. Kada padne sneg i zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način
Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer zaveje ionako loše puteve faktički smo na koji to rade njen suprug i ona.
poljoprivrede i tehnolog po zanimanju odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet
koja sa suprugom uzgaja mangulice. Ro- nam je televizija, ali i tu imamo ograničen - Uopšte nisu zahtevne nekako su na-
dom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla broj kanala. vikle da se snalaze same. Leti kad se prasi
kao izbeglica devedesetih godina. Jedno krmača sama nađe neko mesto u paprati,
vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Uzgoj mangulica oprasi se i nakon desetak- petnaest dana
Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih
Crnoj Travi. Međutim, uprkos svemu Biljana i njen su- posebnih obaveza oko njih – kaže naša sa-
prug za sada nemaju nameru da se sele iz govornica.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da
supruga i mene živi još dvoje ljudi majka iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste Za 80 komada mangulice ujutru potroše
i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj između pet i šest kilograma kukuruza.
Najbliže komšije udaljene su od nas či- mangulica.
tav kilometar u susednom selu, nemamo - Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze
infrastrukturu, imamo signal za mobilne U pitanju je autohtona i gotovo zabora- kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo
telefone ali je loš, dok internet nemamo vljena rasa svinja koja faktički živi kao im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da
uopšte. U potraži za boljim uslovima živo- poludivlja životinja. Poslednjih godina glođu. Stvaraju nered oko kuće jer pre-
ta svi osim nas su otišli iz sela i teško da svet je poludeo za mesom magulice, jer je kopaju zemlju verovatno kad osete neke
će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog
Biljana i slikovito opisuje kako izgleda živ- koje se gaje u Srbiji. žira koga imamo u izobilju, koren od pa-
ot u jednom gotovo napuštenom srpskom
selu. - Pre desetak godina poče-
li smo sa jednim muško –
- Crna Trava je udaljena sedam kilome- ženskim parom, postepeno
tara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, smo ulagali i sada smo stigli
a sve što nam je potrebno od namirnica do 80 komada uključujući
moramo da kupujemo u Vlasotincu, Sur- krmače sa prasićima. U
dulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, pitanju je slobodan uzgoj,
recimo, treba 30 kilometara u jednom što znači da noću, ako žele,
pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilo- mogu da spavaju u štali ili
metara. Potrebno je obezbediti novac za obližnjoj šumi. Ujutru im
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete damo kukuruz, a preko
u nabavku osnovnih životnih potrepština dana slobodno lutaju oko-
– objašnjava naša sagovornica i dodaje: lo i hrane se travom, žirom,

30 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

prati, maslačak, koprivu, pasu travu…

Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednos-
tavno se prilagođavaju vremenu. Inače,
hladno vreme lakše podnose od vrućine
zato što imaju dužu dlaku koja podseća
pomalo i na krzno.

Jedini problem koji imaju, kako objašnja-

va Biljana je nabavka kukuruza koji se ne
gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskov-
cu.

Prodaju sušeno meso

Meso mangulice uglavnom suše i proda-

ju po porudžbenici. Nemaju problem sa
plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi
izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove
svinje.

- Mnogo više kupuju ljudi iz većih grado-

va valjda zato što su bolje informisani, pa
znaju koliko je meso od mangulice zdravo.
Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva
paketa suvog mesa najčešće za Beograd.
Od ovog posla pristojno zaradimo i žele-
la bih da sopstvenim primerom pokažem,
posebno mladim ljudima, da je od poljop- Biljana Babić sa suprugom
rivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti
– zaključuje Biljana Babić.

decembar 2019. 31
 Mladi poljopirivrednici
Stojan Ristić mladi poljoprivrednik iz sela Bresno Polje
Piše: Miloš Stojanović
Veća ulaganja ali veća i dobit
Pre ili kasnije je moralo doći do speci-
jalizacije poljoprivredne proizvodnje,
bilo da se radi o voćarstvu, povrtarstvu,
ili bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede.
Osnova toga je mogućnost proizvođača
da izađe na tržište sa većom količinom i
kvalitetom, gde će na osnovu količine do-
biti veću cenu!
„Obrađujemo ukupno 15 hektara zem-
lje, od toga je 2,5 hektara pod povrćem,
a na 13 hektara su ratarske kulture. Pod
paradajzom imamo zasađeno 2 hektara, a
ostatak je paprika. Možda se nekom čini
32 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
da to nije velika površina, ali to je 40.000
biljaka paradajza, obiman i težak posao,
ali od toga se može živeti!“ - rekao nam
je Stojan Ristić, mladi poljoprivrednik iz
sela Bresno Polje, u okolini Kruševca.
Možete li nam nešto više reći o vašoj
proizvodnji?
„Primarna delatnost je proizvodnja
paradajza na otvorenom polju, na površi-
ni od 2 hektara. Pretežno gajim sorte koje
su deklarisane za proizvodnju na otvoren-
om polju, istina je da ima više posla nego
u plastenicima, zbog stubova, žice, većeg
broja tretmana, ali su ulaganja znatno
manja, jer nema kupovine konstrukcije
i folije. Sve ima svoje prednosti i mane.
Papriku gajim na oko pola hektara, na-
jviše zbog svojih mušterija, a i zbog svojih
potreba, ističe naš sagovornik i dodaje:
Pomenuo sam da sa svojom porodicom
obrađujemo još 13 hektara zemlje, na
kojima gajimo ratarske kulture, najviše
zbog muznih krava i junadi. Jedan od ra-
zloga zašto se bavimo i tom granom po-
ljoprivrede, jeste da nam nedostaje staj-
njak, a njega ne možemo da kupimo, s tim
 www.agrobiznis.rs

smo spojili lepo i korisno. Tako da i od

stočarstva ima zarade, naravno ako se radi
planski i pametno. “

Da li planirate proširenje proizvodnje i

kako nalazite radnu snagu?

„Jedini način da se obradi tolika površi-

na, jeste da svakoga dana imate upošljene
radnike, koji će konstantno raditi i u kon-
tinuitetu, kako je u mom slučaju, jer je bez
toga proizvodnja nezamisliva i neizvodlji-
va.”

„Ono što su moji planovi za budućnost,

jeste da smanjim proizvodnju na otvore-
nom prostoru, ali da nasuprot tome po-
dignem određeni broj plastenika, koji će
mi zadovoljiti potrebe u pogledu proiz-
vodnje.To je velika početna investicija, ali
mislim da će mi se isplatiti kroz nekoliko
godina rada, s druge strane, poboljšaću
kvalitet svojih proizvoda, uštedeću više
novca koji trošim za pesticide. Svima je
poznato da povrtarske kulture na otvore-
nom prostoru iziskuju mnogo veći broj
tretiranja u odnosu na one u zaštićenom Stojan Ristić
prostoru, a taj novac ću ulagati u razvoj
svoje proizvodnje.”

decembar 2019. 33
 Mladi poljopirivrednici
Vukašin Vučić
Piše: Miloš Stojanović
Bioenergana
na istoku Srbije
Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira
na napuštena sela, mnogo hektara obrad-
ivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi
slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz
opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom,
a uz to je student ratarstva i povrtarstva,
pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom
mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako
prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambi-
ciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se
bave poljoprivredom, a sve više vremena
posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju
svetskih trendova.
U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovan-
ju, naučno-istraživačkom radu i usavrša-
vanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljopri-
vredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim
relativno skoro, pre možda 7- 8 godina.
Prva parcela koju sam krenuo da obrađu-
jem bila je površine 60 hektara. Ali pre
toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20
godina, zaraslo u korove, kupinu, razno
drveće. Posle godinu dana sam odlučio da
uzmem još dve takve parcele i da sve pret-
vorim u obradivo zemljište. Proces čišćen-
ja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune
tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i
da pripremimo za osnovnu obradu, bacili
smo se na posao i krenuli sa setvom.“
34 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
„Na samom počet-
ku, s obzirom na to
da smo posedovali
neku osnovnu meh-
anizaciju, prinosi su
bili zadovoljavajući,
i zemljište se polako
spremalo da ispuni
svoj pun potenci-
jal u svakom smislu.
Narednih godina,
kako su se prinosi
povećavali, odlučili
smo da nešto od stare
mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u jišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrl-
novu i savremenu mehanizaciju.“ jačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim
Zašto baš ratarstvo? sistemima koji prati mašine od obrade,
setve, đubrenja i prskanja, tako da imam
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i minimalne gubitke, odnosno preklapanja
jednim delom povrtarstvo, pre svega zato prilikom rada.“
što se radi na velikim površinama, a sa
malo radne snage, tako da su troškovi, ali i Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni
brige oko organizacije radnika svedene na postignutim rezultatima?
minimum.“
„Rezultat svega toga su veoma visoki
Da li obrađivanje tolike površine zem- prinosi svih gajenih kultura na tim par-
ljišta iziskuje upotrebu savremene me- celama. Posebno sam ponosan na prinos
hanizacije? suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijan-
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen su slabije, ali sam generalno zadovoljan.
razvoj u pravom smeru, primenjivanjem Sa pšenicom sam prethodnih godina ost-
na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vario prinos između 7 i 8 tona po hektaru
vredno pomena, a što se tiče mehanizaci- što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta.
je jeste traktor sa kojim obrađujem zeml- Što se tiče kukuruza, velika nadmorska vi-
jište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za sina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji
obradu tako da mi savremena mehanizaci- mi otežavaju proizvodnju i znatno sman-
ja olakšava osnovnu i dopunsku obradu, juju prinos, tako se fokusiram na pšenicu
na kraju dobijam odličnu strukturu zeml- i suncokret.“
 www.agrobiznis.rs

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?

„Svoje proizvode uglavnom prodajem

na berzi, po ceni koja je u tom trenutku
aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i
dramatične promene u pogledu ponude i
tražnje. “

„Narušavanjem osnovne tržišne para-

digme, kada ponuda ne može da zadovolji
apetite tražnje, odnosno kada je ponu-
da manja od tražnje, tas na ovoj veoma
osetljivoj vagi pomera se u neželjenom
smeru. Tada se javljaju pojedini problemi
sa prodajom žitarica i njihovom distribu- Koliko je učenje i usavršavanje nakon Kada uzmemo u obzir studije i posao
cijom.“ studija bitno? vezan za poljoprivredu, šta planirate u
budućnosti?
„A to se upravo dešava u minule pola de- „Učenje tokom studija je veoma bitno, o
cenije, od tada aktivno pratim tržište, tako tome govori moj trud i angažovanje u toku „Ovo za mene predstavlja jedan veliki iza-
da mi je taj period posebno upečatljiv. studija i određeni uspeh koji sam postigao. zov, gde od sebe očekujem da neprekidno
Samo u poslednje četiri godine tri puta je Trudio sam se da što više učim, a pogotovo učim, napredujem, i da ostvarujem što
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila iz stručnih predmeta, što mi danas itekako veće prinose u skladu sa uslovima u koji-
ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživač- ma radim. Trenutno obrađujem 215 hek-
poremećeni bilansi su prouzrokovali pad ki rad objavljen je u zborniku radova na tara zemlje i ne planiram da tu stanem. To
nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu 12. naučno stručnoj konferenciji „STES će naravno zahtevati da i dalje ulažem u
žitarica.“ 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam nove ideje, a to je pre svega da zaokružim
sa svojim kolegom i naravno mentorom proces proizvodnje preradom žitarica, i
„Zbog toga je ne samo interesantno nego istraživao uticaj mehanizacije na zemljište to u pogledu iskorišćavanja energije koja
i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge se može dobiti siliranjem određenih vrsta
žitarica, posebno tri najznačajnije žitar- strane trudim da pratim aktuelna svets- žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom
ice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one ka dešavanja i promene u poljoprivredi, bioenergane „AgroStar Energy“, što će
predstavljaju praktično dve trećine od uk- konkretno ratarstvu, tako da sam skoro biti prva i jedina bioenergana na istoku
upne ponude. Žitarice su najpouzdaniji posetio sajam mehanizacije „Agritechni- Srbije.“
pokazatelj za praćenje i formiranje cena ca“, sa koga donosim puno lepih iskustava
hrane u svetu.“ i mnogo novih saznanja.“

decembar 2019. 35
 Događaji 10 godina uz Vas...

DANI GREJANE U BUKOVICI

Piše: Sonja Cvetković

Bukovica i susedna sela su poznata po šl-
jivicima, i nije ovo samo voćarski kraj već
i selo sa gotovo najvećim brojem proiz-
vođača rakije. O svetkovinama naročito
zimi neizostavno se u ovim krajevima
spravlja grejana rakija, u narodu poznati-
ja kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali
tradiciju Bukovčani su osmislili mani-
festaciju Dani grejane rakije, koja je ove
godine uknjižila 11. rođendan. Svake go-
dine krajem oktobra ovde se okupi i staro
i mlado da se druži.
Kao u stara dobra vremena, a sve u čast
rakiji!
O svetkovinama naročito zimi neizostav-
no se u ovim krajevima spravlja grejana
rakija, u narodu poznatija kao šumadi-
jski čaj. Zajednička akcija da uz grejanu
promovišu sebe, ali i susedna sela koja su
poznata po šljivicima, izgleda urodila je
plodom. O tome govori i podatak da je na
ovogodišnju feštu bilo prijavljeno blizu
40 ekipa. Nebojša Stefanović, predsed-
nik MZ Bukovica nije krio zadovoljstvo, i
dodao:
slovenci i predstavnici Rusije. Dragan Lu-
vrinov, predsednik društva srpsko ruskog
prijatejlstva, nagoveštava nove momente
u razmeni sa Ruskom federacijom.
„Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti, da
naše pre svega prijateljske odnose i dalje
unapređujemo, negujemo i na poslovnom
planu. Iz ovih krajeva su pre otprilike de-
setak godina krenule velike količine voća,
koje uzgajaju ovde vaši vredni domaćini.
Meni je žao što zbog obaveza ovde nije
ataše ili ambasador Rusije, ali sam sigu-
ran da će naredne godine biti prilike. Ono
što mogu da primetim, ova manifestacija
je sve veća i po kvalitetu proizvoda koji
se izlažu, kvalitetu rakija, ali i kulturnim
sadržajima koje imaju duboku tradiciju
u srpskom narodu, dodao je Luvrinov.
Kada su Srbi počeli da peku rakiju ne zna
se pouzdano, ali je to sigurno bilo davno,
kada se po kazivanjima, rakija pekla u ka-
zanima od pečene gline. Srpski domaćini
obavezno su ostavljali određenu količinu
šljivovice za grejanje i to one najbolje,
a ostalo su prepecali u ljutu. To je bila
tradicija svakog domaćinstva i simbol
pravog gostoprimstva svake kuće. Ispeče-
na rakija bi se leti konzumirala hladna, a
čim stegnu mrazevi, im slave, bez grejane,
srpski domaćin ne čeka goste, jer kažu ona
okrepljuje. Prijateljstva se stiču i preko
čašice, tako da je u Bukovicu stigao i sol-
idan broj gostiju sa strane. Milo i prvom
čoveku Grada, dr Predragu Terziću, gra-
donačelniku Kraljeva.

„Ove godine možemo sa ponosom da

kažemo da je prijavljeno 40 ekipa samo
za takmičenje u pripremi grejane. Vi znate
da je ovo voćarski kraj, da ima dobrih
domaćina, i da su ruski kupci prvo došli
u ovaj kraj po sveže voće. Danas imamo
i dosta izlagača sa strane, to su rakije i
domaća radinost”.

Pre samog takmičenja kuvanja rakije, u

čast idejnog osnivača Slavoljuba Miljkov-
ića Caka, održan je i memorijalni turnir
u malom fudbalu. Bukovčani su ponosni
na svoju manifestaciju, jer ih svake godine
posete i međunarodni gosti. Lane su to
bili kinezi, ove godine rakijadu su posetili

36 decembar 2019.

„Izuzetno mi je drago, nakon gostiju iz
Kine prošle godine, ove godine su nas
posetili gosti iz Slovenije. Posete nas i
pojedinačno gosti preko Drine, bilo je i
nekolicina iz Makedonije. Postala je ova
manifestacija i međunarodna.”
U Srbiji se život ne može zamisliti bez
rakije, jer se sa njom ljudi rađaju i umiru.
Pored toga što se rakija pije na svim slavl-
jima, za rođenje deteta ili za dušu umrlog,
koristi se i za lečenje. Postoje i mnoge izre-
ke, a najpoznatija je „pijan ko majka“, pa se
po nekad u konzumiranju pića nacionale
i pretera. Kako smo u kraju poznatom po
šljivi i dobroj rakiji, na pitanje kada i ko-
liko se grejana pije odgovor nije iznenađu-
jući. Bukovička rakijada po broju učesnika
i posetilaca nadmašila je sve pređašnje, ali
još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije
da biste spremili šumadijski većina tak-
mičara, tvrdi da to nije „neka nauka“ ali
bez dobre rakije nema ni dobre grejane.
Kod grejane ne važi pravilo – što starija,
www.agrobiznis.rs
to bolja, niti što mlađa,to slađa. Najbolja je kažu u njihovoj rakiji. Pomislih eto
je ona od tri do četiri godine. Rakiju je konkurencije na samoj međi, međutim
najbolje zapržiti s kukačom kako su to ve- Milan Ilić, kapiten ekipe tvrdi sledeće…
kovima radili srpski domaćini demonstri- „Ovde smo da se družimo i održimo do-
ra nam Spasoje Čolović. bre komšijske odnose. Nema konkurenci-
je, svi smo mi domaći. Nego da ti kažem
„Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom sve je u dobroj rakiji. Ko hoće da pripremi
kako su to vekovima radili srpski domaći- dobru grejanu rakiju, treba da koristi raki-
ni. Treba imati na umu da grejana ne ju od kapavca, tradicionalne srpske šljive,
sme da bude ni preslatka,ni nedovoljno zatim ranošljive ili ranke, jačine od 25 do
zaslađena. Na deset litara rakije stavlja se 30 stepeni,odnosno od 10 do 12 gradi.
kilogram i po do dva kilograma šećera, Ni slabija, ni jača, jer kod grejane ne važi
zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri pravilo –što starija,to bolja,niti što mlađa,-
važno je okaliti je šećerom, a kad prokl- to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri
juča treba je piti iz kljuka, jer je to tek tada godine. Ja evo u sedmoj deceniji i dalje
pravi užitak. Evo ovaj kukač star je dvesta nazdravljam, naravno u granicama, živ
godina“,- priča Spasoje ovdašnji odličan sam i zdrav… Nego, da nazdravimo, živeli
voćar koji gaji voće na 6 hektara, te mu ni i da se vidimo ko Bog da i dogodine!“
šljiva nije strana.
Kvalitet određuje cenu piću nacionale
Tiskaju se i da čuju i gosti iz Slovenije koji
su ,puno toga naučili na bukovičkoj raki-
Rakije su domaćini napravili i previše,
jadi što nose u svoju zemlju, kao što su to
jer je i godine izosao otkup voća u ovim
prošle godine bili u prilici da učine bu-
krajevima čujemo na svakom koraku. Za
kovički prijatelji iz daleke Kine. Kineska
razliku od degustatora i takmičara proiz-
„saki“ je bila zamka za našu ljutu koja je
vođačima rakija nije ni malo lako. Bukov-
dobro pekla grlo veselih gostiju. ičanka od osnivanja manifestacije dobar
domaćin. BrankaTrifunović, proizvođač
Pripremanje šumadijskog čaja odavno rakije i suvomesnatih proizvoda tvrdi da
nije neka „nauka“, mada za „Dan grejane će ove godine biće najviše rakije.
rakije“ u Bukovici takmičari uvek imaju
neku malu „caku“ Ekipa iz Lasca kaže da „Molila sam da ne rodi, ali rodila, sta da
im je dosadno da više pobeđuju. Uspeh se radi. Imamo kod kuće preko dva tovara
decembar 2019. 37
 10 godina uz Vas...

prave Bukovičanke. Vredi. Kvalitetna, pit- mada su pčelari svesni da domaći kupac
ka, al šta vredi kada kvalitet i cenu slabo ne može da izdviji više za ovu zdravu
ko hoće da plati. Plate oni koji znaju šta namirnicu.
je srpska domaća ljuta. Dokle god imamo
šećerušu ispod tezge za 300 dinara, teška Da mladost osvaja svet potvrdila nam je i
će biti ova naša proizvodnja. Ove godine ekipa Očajne domaćice iz Bukovice. Ove
ne kuvam grejanu. Neka malo greju ovi malde žene nisu ni malo očajne već vrlo
mlađi, iskreno će Branka. spremne i vesele, Čini se dobro su sav-
ladale domaćinske poslove pa su na svom
Za Dragana Kučevića ovaj posao je novi- štandu nazdravljale sa gostima kojima su
jeg datuma ali po nazivu Evergrin, spojena ponudili i odlične knedle od šljiva ali i što
tradicija i kvalitet imaće svoju budućnost. šta drugo.
Još uvek radi iz hobija i polako planira da
osvoji tržište. Saša Plavšić je beogradski Ipak u mnoštvu sjajnih štandova mora-
asphalt počeo da menja sa bukovičkom mo priznati Samaila su i ovog puta imali
dedovinom. Njegova viljamovka kao gre- najviše takmičara u očuvanju tradici-
jana osvojila je mnoge na ovoj rakijadi. je. Na jednom smo slavili tradicionalnu
srpsku slavu. Videli devojačku spremu,
„Vratio sam se rodnom kraju, više viken- staru kolevku. Za Jelenu Sekulić i Biljanu
dom i preko leta. Želeo sam da vratim Milićević čuvanje tradicije, zavet i ponos.
dedovinu i pružim joj novu šansu. Nije Gosti se naravno prvo dočekuju žitom,
to veliki zasad viljamovke. Ako krene, pogačom i vinom.
vraćam se. Vidim da je narodu interesant-
na, hladna ali i grejana. Razlika je u šmeku, Osim proizvođača rakija i brojnih sponzo-
sve drugo ako je kvalitetno, nema mane“ ra, svoje proizvode su izložili i proizvođači i ribe. Uroš Đoković u punoj svečarskoj
- spremno ocenjuje novajlija. meda, rukotvorina, Mesne zajednice, opremi podseća da su lovci čuvari naših
Rosića Sokače iz Bukovice, čiji je vlasnik šuma i sela.
Rakija je bila povod okupljanja ali se ovde danima u svojoj radionici prikljupao i spa-
moglo degustirati sve što rodna gruda i jao razne eksponate stare do pola veka. Stradali prasići
vredne ruke naprave. Osveženje su bile Uz čašicu se degustirao i odličan kupus,
žene. Baba Marinu zimnicu iz Bukovice lovački gulaš i parikaš. Bez prasenceta u Takmičari su pokazali i odlično iskustvo
svestrano su podržale njene unuke. Mlade neograničlenim količinama i ova svet- u prčenju prasića, tako da je stočni fond
devojke koje u đačkoj knjižici i indeksu kovina nije prošla. Lovci su spremali sve ostao kratak za tridesetak ovih životin-
beleže visoke ocene, dokazuju da su devo- od gulaša, kupusa, dva prasenceta pa čak ja. Učesnici ovog nadmetanja kažu tiho
jke na selu na visokoj ceni i po domaćim
poslovima. Lepo za oko, prijatno za
uši. Ponekad pomislim da smo izgubili
domaće vaspitanje i čuvanje dradicije, ali
me ovi primeri iznova vrate da grešim. I to
je DOBRO!

Zdravčica je jedna od prvih ženskih za-

druga u Srbiji. Spremno su primile i nove
snage, koje su ovde u Bukovici predstavile
sve ono što vredne ženske ruke spreme u
užičkom kraju. Med i rakija okrepljuju tvr-
di nam Ružica Vasović, jedna od pčelarki
ovih krajeva. Žali nam se da godina nije
baš bila za pohvalu ali će ovog leka ipak
biti za tržište. Cena bi mogla biti i bolja,

38 decembar 2019.

pečenje lagano okretanje i naravno pre-
livanje, da korica bude sjajna i lepe boje.
Mislim da onima koji su nagrnuli na mla-
do pečenje ovi saveti nisu bili bitni. Jelo se
dobro!
Komisiji nikada nije bilo teže, kako zbog
broja učesnika tako i kvaliteta, jer zaista
imamo dobrih rakija, tvrdi nam predsed-
nica žirija, dr Ljilana Milošević, predsed-
nica žirija, koja je pozvala sve one koji nisu
dolazili u naše krajeve da ih u ovim selima
čeka raj za dušu i oči.
„Ne mogu da vam opišem koliko sam za-
dovoljna ovogodišnjom manifestacijom.
Ne rakijama, to imamo na pretek i dobrog
kvalitet, govorim o sveukupnom utisku.
Žene su me prijatno iznenadile. Videli
smo kako se sprema u selima danas. Videli
smo mlade žene koje su sačuvale tradici-
ju i sa ponosom to danas pokazalie Nis-
am čak imala ni problem sa kolegama iz
komisije da devojke i mladi treba da se u
sveukupnom proglašenju najboljih budu
visoko kotirani“ objašnjava dr Milošević.
www.agrobiznis.rs
najuređeniji štand rakije proglašen je
„Simić podrum“ iz Bajine Bašte. U Kate-
goriji Etno štanda i najboljih ekipa titulu
su ponele „Očajne domaćice“ iz Bukovice,
dok je trinaesto prase ekipe iz Mršinaca
bilo najbolje ispečeno. Ipak sudeći po pri-
premljenoj hrani i broju prasića, koji su
ovog oktobarskog dana pojedeni svi su
mogli ravnopravno da ponesu priznanja
Svetislav Pavlović Cvele, sa svojim mini
lampekom i kotlićem privukao je veliku
pažnju posetilaca kao i štand Stanislava
Cana Trifunovića,višestrukog pobednika
beogradskog i novosadskog sajma hrane i
pića,kao i mnogi drugi.
Meraklije ostale na nogama i pored toga
što je organizator za posetioce skuvao pre-
ko 150 litara šumadijskog čaja. Ako tome
dodamo i litražu ekipa, bilo je poprilično
veselo i na ovoj rakijadi. Greške nema. Jer,
ovo je zemlja rakije, uz koju ide i mezetluk
i narodna pesma. Voli naš narod da pop-
ije, proveseli se, to nam je u tradiciji. Ali
Pobednici zna naš narod i da radi i napravi dobre
proizvode. Bukovička rakijada po bro-
Nakon dugog većanja i nekoliko dodatnih ju učesnika i posetilaca nadmašila je sve
degustacija žiri je odlučio da za pobed- pređašnje ali još uvek nismo utvrdili šta je
nika ovogodišnjeg „Dana grejane rakije“ to najvažnije da biste spremili šumadijski
proglasi Sašu Plavšića iz Beograda ,koji čaj. Kako je otkup voća stao biće još više
baš u Bukovici ima svoj šljivik, srebrom nacionalnog srpskog pića. Pa šta su naše
se okitio Novica Sretenović iz Vrdila, rakije u odnosu na viski i konjak! ŽIVELI
dok je MZ Lazac bila trećeplasirana. Za do naredne!!!
Saša Plavšić iz Beograda
decembar 2019. 39
 Agroekonomija
ZAŠTO JE VAŽNO NAPRAVITI DOBAR POSLOVNI PLAN
Piše: Dragan Pejčić, Aleksandar Milinković
FINANSIJSKI IZVEŠTAJ U CILJU
PRIBAVLJANJA BESPOVRATNIH
SREDSTAVA U POLJOPRIVREDI
Za domaću poljoprivredu može se reći
da spada u delatnosti koje ostvaruju do-
bru profitabilnost u poređenju sa drugim
delatnostima i granama. Koliki je značaj
poljoprivredne proizvodnje za državu po-
kazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020.
godinu, gde je za agrar izdvojen najveći
procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih
subvencija, poljoprivredi če pripasti preko
41 milijarde. Kada se na ovaj iznos doda-
ju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budže-
ta, dobija se zaista značajna suma, koja će
biti na raspolaganju za pomoć našim pol-
joprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima
razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je
navesti nekoliko glavnih podataka. Za pe-
riod od 11 godina, od 2007. do 2018. go-
dine, bruto dodata vrednost (BDV) pol-
joprivrede ukupno je porasla za preko 36
odsto, a samo u prošloj godini, povećanje
40 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovre-
meno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni
potencijal – iz godine u godinu, poljo-
privredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između iz-
voza i uvoza) koji je u 2018. godini dosti-
gao 313 miliona evra (u odnosu na 240
miliona 2017. godini). Najzad, doprinos
BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto
domaćem proizvodu stabilno se kreće na
5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava
poljoprivredu među prioritete budućeg
razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslo-
vanja
Naravno, svi navedeni pokazatelji na
nivou države jesu zbir onoga što se zbiva
na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da
se radi o individualnim proizvođačima,
preduzetnicima, zadrugama ili privrednim
društvima, od onih najmanjih (mikro) do
najvećih privred-
nih sistema koji
rade u obliku hold-
inga ili koncerna.
Upravo kada se sa
pitanja makroe-
konomskih anal-
iza pređemo na
temu ključnih iza-
zova sa kojima se
naši poljoprivred-
nici suočavaju u
svakodnevnom
poslovanju nailaz-
imo na niz proble-
ma. Kao jedna od
najtežih prepreka za brži rast poslovanja
postavlja se mali broj mogućnosti finan-
siranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna
sredstva. Primera radi, podaci iz ovogo-
dišnje ankete 1.000 privrednika koju je
sproveo Projekat saradnje za ekonoms-
ki razvoj Američke agencije za međun-
arodni razvoj (USAID) otkrili su da pre-
ko 81 odsto celokupnog finansiranja za
privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopst-
venog kapitala. Na drugoj strani, svega de-
vet odsto čine krediti poslovnih banaka, a
kada se radi o tzv. alternativnim izvorima
finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring,
operativni lizing i ostali), njihovo učešće
na srpskom finansijskom tržištu može se
smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja
bespovratnih sredstava finansiranja in-
vesticionih projekata na nivou privrede,
odnosno poljoprivrede ne postoji pou-
zdana statistika. S tim u vezi, dugogodišn-
je iskustvo konsultanata iz BDO Business
Advisory u savetovanju klijenata prilikom
dobijanja bespovratnog finansiranja po-
kazuje da su se kod domaćih privrednika
stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa
kod koje vlada visok stepen nepoverenja
u mogućnost dobijanja bilo kakvih be-
spovratnih sredstava; 2) druga grupa koju
čine oni koji nemaju dovoljno vremena i
kapaciteta da prate javne pozive i da pri-
premaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni
koji zaista izdvoje resurse da se prijave
ili to učine tako što angažuju savetnike u
velikom broju slučajeva na kraju i dobiju
novac.

Ispravan odabir bespovratnih sred-
stava
U tematici bespovratnih sredstava, važ-
no je na početku razumeti da se uopšte
ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno
od iznosa sredstava i izvora finansiranja,
postupci dobijanja novca mogu trajati
i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više
od godinu dana. Dalje, uslovi konkur-
sa zahtevaju prikupljanje i podnošenje
obimne dokumentacije i ispunjavanje
velikog broja obrazaca. Najzad, ono što
je nužan preduslov za uspešno obez-
beđivanje bespovratnih sredstava – neo-
phodno je odabrati prave programe koji
tačno odgovaraju potrebama konkretnog
proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu
svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok
IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom
podržava nabavku mehanizacije za poljo-
privrednu proizvodnju, a u okviru Mere
3 sufinansira veća ulaganja u objekte i
opremu za preradu poljoprivrednih proiz-
voda, Razvojna agencija Srbije sprovodi
poseban program podsticaja za prehram-
benu industriju, gde su ciljna grupa veći
projekti – ulaganja u osnovna sredstva od
najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30
i više novih zaposlenih. Za druge, manje
projekte, pre svega za nabavku opreme, na-
jbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa
teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju
i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih
fondova, poput programa Prosperitati.
Bilo koji program da je u pitanju, finansijs-
ka strana čini suštinu projekta. Na prvom
mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u
periodu pre prijavljivanja za sredstva čes-
to je jedan od ključnih uslova da program
bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a.
profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu,
uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost
(recimo, odnos između obrtne imovine i
kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost
(primera radi, IPARD II sadrži uslov da
odnos između ukupnih obaveza i kapitala
ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja
poslovanja privrednih subjekata koji se
prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu
projekta neophodno je sastaviti realan
poslovni plan koji će odbaciti pozitivne
pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u
slučaju da postoji dovoljno sopstvenog
kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jed-
nako dobre. Naime, dobar poslovni plan
će jasno ukazati u kom smeru subjekat
treba da se kreće, gde da usmeri svoje
ograničene resurse (kapital, vreme, rad-
nu snagu). Uloga iskusnog profesionalca
- finansijskog savetnika dobija još više na
značaju ukoliko se ukaže potreba ili mo-
gućnost za sufinansiranje, odnosno kada
treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po
što boljim uslovima i u što kraćim rokov-
ima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“,
poslovni plan sadrži i dovoljno pravih
informacija o drugim elementima poslo-
www.agrobiznis.rs
vanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma
važna pitanja, koja često mogu da budu
problematična, uključuju tržišta, bilo da
se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u
svemu, dobar, a to znači realan i konkere-
tan poslovni plan, treba na najbolji način
da obradi i predstavi sva tri segmenta
poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvod-
no-tehnološki proces i iii. tržište prodaje,
jer je prirodno da u svakom segmentu
postoje i slabe, ali i jake strane.
Nekoliko ključnih poruka za naše poljop-
rivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna
i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sred-
stva treba odabrati one programe koji
najviše odgovaraju konkretnim potreba-
ma jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno
vremena, znanja i drugih kapaciteta da se
samostalno prijave za sredstva, preporuka
je da angažuju savetnike koji su speci-
jalizovani za programe pomoći u oblasti
poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom
sastavljanja finansijskih izveštaja neo-
phodno je voditi računa o tome da glavni
pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje
sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i
u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta
poslovnog plana koji se predstavlja izvori-
ma finansiranja.
decembar 2019. 41
 Zadrugarstvo 10 godina uz Vas...

Podsticaji za Zadruge
Piše: Goran Đaković

– za tri godine dato 1,7 milijardi dinara

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od
667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadru-
ga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21
na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja
zadrugama još jedan je korak u razvoju za-
drugarstva, promovisanog od strane pro-
jekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje,
rečeno je na skupu u Palati Srbija.

Lokalne samouprave, nauka i tehnologija,

kroz učešće Akademijskog odbora za selo
i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri go-
dine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara,
predstavljaju siguran obrazac napretka -
rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala
sredstva. Velika, jer prvi put država na
takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala sednik ove šumadijske opštine, koji je stva iz budžeta Ministarstva bez portfel-
u odnosu na to koliko je zaista potrebno istakao i značaj timskog rada i saradnje sa ja zaduženog za regionalni razvoj i rad
ulagati. Očekujemo da u narednom peri- stručnjacima. javnih preduzeća, koje vodi Milan Krko-
odu ovo bude ključna babić je i ZZ Profarming Group iz Kinića,
tema Srbije. Hoćemo Ovo su i velika i mala sredstva. „Ono što je velika vrli- koja je dobila bespovratna sredstva u iz-
i moramo da zaustavi- Velika, jer prvi put država na na je da čovek koji ima nosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva
mo pražnjenje sela. takav način ulaže u zadrugarstvo, viziju, ima i istrajnost, su namenjena za unapređenje pčelarske
Potpisivanju ugovora a mala u odnosu na to koliko je kao što je to u slučaju proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
sa zadrugama prisus- zaista potrebno ulagati. Očekuje- ministra Milana Krkoba-
tvovali su i akademik mo da u narednom periodu ovo bića, koji je na čelu tima „Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vr-
Dragan Škorić, pred- bude ključna tema Srbije. Vlade Srbije zaduženog calica, kristalizatora, opreme za sakupljan-
sednik Akademijskog za zadrugarstvo. U na- je polena, pakerica meda i druge opreme,
odbora za selo SANU, prednom svetu tri stvari koja je većinom domaće proizvodnje”
ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog su važne proizvođači –poljoprivrednici, kaže za Agrobiznis magazin, jedan od os-
saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gra- struka i Vlada da da što bolji ambijent za nivača zadruge i uskoro diplomirani in-
donačelnici i predsednici opština koji su rad”. ženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz
potpisali ugovore. Bumbarevog Brda kod Knića.
On je ovom prilikom naveo primer profe-
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je sora Zorana Keserovića sa Poljoprivred- „Moram da naglasim da smo mi pored ove
poverenje i timski rad nog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao podrške zaista podržani u svakom smilsu,
svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, i od naše Oštine Knić i tim oko predseni-
Na ceremoniji upriličenoj za potpisivan- naročito donoseći znanje iz sveta. ka Miroslava Nikolića čini zaista sve što je
je Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih potrebno da nam se pomogne u razvoju
samouprava govorio je predsednik Opš- Bumbarevo brdo – podsticaji za poljoprivrede, a mislim da je to značajno
tine Knić: „Definitivno je uspostavljena pčelarstvo i reći da on lično razume naše potrebe, jer
dijagnoza, a to je da nam je potrebno pov- je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i
erenje“ rekao je Miroslav Nikolić, pred- Slučajnost ili ne, među korisnicima sred- zna kakvi su problemi i izazovi.

42 decembar 2019.

Rok da se sredstva utroše i započne posao
je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada
Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno
je imanje sa kućom koja se privodi name-
ni sve u skladu sa važećim propisima i
HACCP standardom, koji je u postupku
uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj
zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 ko-
operanata. Svi zajedno imaju 400 košnica,
a kada osposobe pakericu i uvedu sve po-
trebne mere, počeće pakovanje meda za
domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog
toga su se odlučili da naziv zadruge bude
na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre
dve godine, ostao mu je još diplomski na
Agronomskom fakultetu u Čačku, a plani-
ra da upiše i master studije, gde bi se bavio
pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na ter-
itoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u
narednom periodu imamo nameru da
zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda
od aprila biće moguć u svim domaćim
radnjama, a potrudićemo se da što pre iza-
đemo i na inostrana tržišta“.
Prema rečima Radovanovića u Kniću ima
više od 100 pčelara i postoji velika pers-
pektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara
su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati član-
ica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu
saradnje sa voćarima kaže nam da nema
nikakvih problema i da nemaju trovan-
ja pčela, kao što se to pominje u drugim
Dragan Todorović (levo) i Ilija Radovanović
www.agrobiznis.rs
krajevima Srbije. Nada se boljoj godini
za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na
izmaku bila loša posto se oslanjaju ug-
lavnom na bagremovu pašu koja je skoro
izostala zbog čestih padavina u proleće
tako da je jedino bilo nešto livadskog
meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA –
sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovrat-
na sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog
Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu
sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj
način podižemo konkurentnost naših
proizvoda i prevazilazimo najveći prob-
lem, jer zelena biomasa se brzo pokvari,
ako nema adekvatan tretman sušenja“
rekla je za naš časopis dr Maja Timotije-
vić, direktor Zadruge KONOPLJA koja je
izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu
za regionalni razvoj i ministru g.Milanu
Krkobabiću koji se svim snagama zalaže
za unapređenje poljoprivredne proizvod-
nje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer
ćemo omogućiti našim zadrugarima brže,
efikasnije i bezbednije sušenje biomase,
namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila
je dr Timotijević.
decembar 2019. 43
 Radionica
Učiti i raditi - to je dobitna kombinacija
Piše: Goran Đaković
Udruženje novinara za poljoprivredu
AGROPRESS uz podršku Kompanije
„Dunav osiguranje“ organizovalo je radi-
onicu za mlade poljoprivrednike u Poljo-
privrednoj školi u Futogu, gde su učenici
njihovi drugovi sa sela imali priliku da
čuju više o mogućnostima i značaju osig-
uranja u poljoprivredi.
Učenik četvrtog razreda Poljoprivredne
škole u Futogu, Cvijetin Sekulić, kaže da
mu je kao mogućem budućem vlasniku
poljoprivrednog gazdinstva i kao učeni-
ku koji se školuje da radi u ovoj oblasti,
izuzetno značajno što je prisustvovao ovoj
radionici.
„Ovo predavanje je bilo jako zanimljivo i
poučno i svako bi trebalo da svoje gazdin-
stvo osigura, i stočarstvo i vinogradarstvo
i voćarstvo i ratarstvo i povrtarstvo, jer
je to jako bitno. Ako klimatske promene
unište useve, a niste ih osigurali, onda
nećete ništa dobiti. Ako osigurate, onda
ste bezbrižni s te strane“, navodi Cvijetin.
44 decembar 2019.
10 godina uz Vas...
Koordinator za osiguranje poljoprivredne „Mi se trudimo da taj iznos nadoknade
proizvodnje u kompaniji Dunav osigu- bude realan, a realan iznos i pravovreme-
ranje Miodrag Mladenović ističe da mu na isplata je najbolji vid naše reklame kod
je veoma drago što je danas razgovarao osiguranja useva, plodova i životinja“, kaže
sa učenicima Poljoprirvedne škole, jer su Mladenović.
mogli iz prve ruke da čuju zašto je osigu-
ranje u poljoprirvedi važno. Ovo je projekat, koji Dunav osiguranje,
devetu godinu za redom zajednički orga-
„Drago nam je da smo danas ovde i razgo- nizuje sa Udruženjem novinara za poljop-
varamo sa učenicima, potencijalnim rivredu Agropres, čiji je osnovni cilj da se
budućim nosiocima poljoprivrednih gaz- učenici i mladi proizvođači edukuju kako
dinstava, mladim stručnjacima, mogućim da na ekonomičan način ostavare korist
rukovodiocima velikih kompleksa i mlad- od poslovanja u poljoprirvednoj delatnos-
im ljudima koji će u našu poljoprivredu ti, objašnjava Goran Đaković, predsednik
uneti nove tehnologije. Ono što sam im Agropresa.
poručio jeste da svi znamo da postoje
agrotehničke mere, a ja bih tu ubrojao i „Želimo da im objasnimo koliko je važ-
osiguranje, kao agrotehničku meru protiv no osiguranje u poljoprivredi“, navodi
vremenskih nepogoda“, rekao je Mlade- Đaković i dodaje da je Vlada Srbije pre-
nović. poznala značaj mladih poljoprivredni-
ka kroz programe podsticaja, gde oni
Osnovna svrha osiguranja u poljoprivredi mogu da ostvare i milion i po dinara
je, kako dodaje, nadoknada izgubljenog subvenicije već samim tim što su osnova-
roda usled osiguranih vremenskih nepo- li poljoprivredno gazdinstvo i žive na
goda. selu.
 www.agrobiznis.rs

Napominje da je budućnost
poljoprirvede u digitalizaciji.

„Želimo i u tom smislu da napredujemo, i

mi i kompanija ‘Dunav osiguranje’. Omo-
gućićemo da bez odlaska u filijalu ‘Dunav
osiguranja’ ili u ministarstvo poljo-
privrednici mogu da apliciraju za svoje
subvencije“, kaže Đaković. On je inače na-
glasio da se uspešno može studirati i raditi
u poljorpivredi i biti u korak sa svetom ali
za to je potrebno stalno usavršavati svoja
znanja, pratiti trendove i odlaziti u svet
kako bi videli šta drugi rade i naučiti od
njih pa primenti na svoj način u sopst-
venim proizvodnim zasadima ili štalama
pojašnjava Đaković koji u Šumadiji ima
proizvodnju ranih jagoda na otvorenom i
u plastenicma.

Direktor Poljoprivredne škole u Futogu

Dušan Gagić naglašava da je to najveća
poljoprivredna škola u Srbiji sa 34 odel-
jenja i 800 đaka. Pored teoretske nastave,
razvijena je praktična nastava, a škola ima
i svoje imanje.

„Na ekonomiji se bavimo biljnom i

stočarskom proizvodnjom. Od biljne
najzastupljenija je ratarska, najviše pšen-
ica, kukuruz, stočni grašak, povrtarska –
proizvodnja kupusa, krompira, luka, kao i
staklenička proizvodnja“, kaže Gagić.

Dodaje da škola dugo godina sarađuje sa

kompanijom „Dunav osiguranje“.

„Škola mora da razvije svest kod đaka da

osiguranje nije trošak, već bitan faktor u
savremenoj poljoprivrednoj proizvod-
nji. I naše imanje je pretrpelo određene
štete. Stručni tim iz ‘Dunav osiguranja’ je
na vreme došao, utvrdio štetu i na vreme
je nadoknadio. Osim toga, ‘Dunav osigu-
ranje’ nam preko raznih donacija pomaže
i osavremenjava nastavni proces u školi“,
naveo je direktor škole Dušan Gagić.

decembar 2019. 45
Piše: Goran Đaković Digitalna poljoprivreda 10 godina uz Vas...

GLOBALG.A.P. standard – sertifikat dobre poljoprivredne prakse i ulaznica na svetsko tržište voća i povrća
Dana 23.11.2019. god. u Beogradu održa- Vremenom, ovu inicijativu su podrža- im standardima, od kojih je GLOBAL-
na je radionica na temu GLOBALG.A.P. li i brojni drugi lanci maloprodajnih ob- G.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću
standarda, u organizaciji sertifikacionih jekata širom sveta kroz svoje članstvo u i povrću.
kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su ovom standardu, tako da je danas njihov
prisustvovali zainteresovani poljoprivred- broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazu- Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard
ni proizvođači – nosioci individualnih je trgovačke lance koji su trenutni članovi postavlja pred poljoprivredne proiz-
poljoprivrednih gazdinstava i predstavni- GLOBALG.A.P. standarda). Pored ev- vođače?
ci firmi koje se bave otkupom i trgovinom ropskih lanaca, 2007. godine članovi ove U suštini, standard čini ček-lista tj. lis-
voća i povrća iz Beograda i okoline a pre- grupacije postaju i neki američki trgovač- ta provere koja se sastoji od 222 zahteva
davač je bio Nikola Damljanović, zvanični ki maloprodajni lanci, od kojih je svakako (222 kontrolne tačke), dakle reč je o ve-
GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno oma obimnom i zahtevnom standardu. U
je bila i prilika da se iz prve ruke nešto najveći lanac maloprodajnih objekata u praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primen-
bliže upoznamo sa ovim standardom, sa svetu), čiji je ulazak inicirao promenu jivi, tako da je njihov realan broj prilikom
njegovim istorijatom, značajem, zahtevi- naziva standarda. 2007. godine naziv EU- kontrole nešto manji. Na primer, jedan od
ma… REPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u zahteva kod proizvodnje povrća jeste pri-
ime koje standard nosi i danas. mena plodoreda, ali kada je proizvodnja
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. stan- Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj
dard i zašto je on bitan za proizvođače prvenstveno u tome što veliki broj proiz- zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih
u Srbiji? vođača voća i povrća iz Srbije plasira svo- tačaka se odnosi na proizvodnju Genetič-
GLOBALG.A.P. je privatni standard je proizvode na tržište EU – direktno ili ki Modifikovanih Organizama (GMO),
koji je napravljen za potrebe maloproda- preko posrednika, upravo kroz objekte no obzirom da je proizvodnja GMO u
jnih lanaca širom sveta. Priča o ovom maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su
standardu počinje ne tako daleke 1997. preduslov za saradnju postavljaju upravo takođe neprimenjivi. Slično tome, proiz-
godine sa inicijativom 17 evropskih validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnos- vođači koji nemaju navodnjavanje ne
maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tes- no sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, moraju da odgovaraju na zahteve koji se
co, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, odnose na navodnjavanje itd.
Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikas- Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj
nog rešenja kontrole proizvođača - do- meri su već svojim dobavljačima namet- se odnosi na samu zdravstvenu bezbed-
bavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to nuli proizvodnju u skladu sa određen- nost proizvoda. Na primer, dosta kontrol-
vreme javnosti su već bili poznati skandali
na tržištu hrane u vezi sa pojavom pato-
genih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.),
kao i prekomernih ostataka teških metala
i pesticida na voću i povrću, nedeklari-
sane genetički modifikovane hrane i dr. i
osnovni cilj ovog standarda je bio spreča-
vanje ovakvih i sličnih skandala u objekti-
ma maloprodajnih lanaca.
Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz
Kelna, Nemačka, poveren zadatak defini-
sanja standarda dobre poljoprivredne
prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. go-
dine u Barseloni je javnosti predstavljena
prva verzija ovog standarda, koji je tada
dobio naziv EUREPG.A.P.

46 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

nih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, Proces sertifikacije je relativno jednos- joprivrednih proizvoda. Reč je o proiz-
bilo da je reč o berbi, transportu, prebiran- tavan i nema prevelikih razlika u odnosu vodnji kojom se dobijaju poljoprivredni
ju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahte- na neki drugi standard. Najpre, proizvođač proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže
va se blizina toaleta i oprema za pranje se prijavljuje sertifikacionom telu za sert- ostatke pesticida. Pratično, ovo se pot-
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu ifikaciju popunjavanjem prijavnog formu- vrđuje analizom odgovarajuće labora-
u kojem se proizvod dalje pere / prebira / lara u kojem navodi osnovne podake o torije kao i sertifikatom izdatim nakon
skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši
koju se proizvodi beru, čisto transportno za sertifikaciju. Na osnovu popunjene pri- srtifikaciono telo, a ono može biti na pol-
vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih jave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih
simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl. ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proiz- proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl,
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi vođač prihvati ponudu sertifikacionog jednom ili više puta godišnje, a sve u zavis-
na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nosti od analize rizika samog proizvođača,
bitno utiču na bezbednost hrane: potreb- nakon čega proizvođač biva registrovan njegove proizvodnje i njegovog proizvo-
no je da se vode zapisi o svim tretmanima, u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se da. Na primer, jagoda ili jabuka su mno-
da se prilikom upotrebe poštuju uputstva nalazi na internet stranici https://www. go rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa
sa deklaracije, konzumna i radna karenca, globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje
da se radi analiza na prisustvo ostataka se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10-
pesticida i sl. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, ak različitih parcela je svakako rizičnija od
Pored zahteva za bezbednost proizvo- sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on proizvodnje na jednom mestu i na površi-
da, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktu- ni od 1ha i sl.
na zdravlje i bezbednost radnika na radu. elno stanje sertifikata (da li je validan ili Granica detekcije na koju laboratorije
Na primer, između ostalog, vodi se računa je istekao/suspendovan/ukinut; za koje danas rade ispitivanje širom sveta kao i
da svi radnici koji rukuju sa opasnim ma- proizvode je izdat i sl.). granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da
terijama (pesticidima, koncentrovanim Nakon ovog, administrativnog dela, izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pes-
kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju sledi praktičan deo sertifikacije a to je ticida na proizvodu garantuju potrošaču
i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću kontrola proizvodnje na licu mesta ko- da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid
(maske za lice, gumene rukavice, nepro- jom prilikom se proverava primenjivost iznad ove granice.
močive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na i ispunjenost zahteva definisanih u listi Napominjem da ovde nije reč o or-
gazdinstvu je u svakom trenutno potreb- provere (222 kontrolne tačke). Kontrola ganskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba
no imati pribor za prvu pomoć u blizini se mora obaviti tokom berbe, što je pravi- sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva
mesta na kojem se radi i najmanje jednu lo samog standarda. Ukoliko tokom kon- zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
osobu obučenu za pružanje prve pomoći. trole budu uočene neke neusaglašenosti proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetič-
Treća oblast (pored bezbednosti hrane (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 ki inputi, ali na takav način, da se kao kra-
i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje dana) za uklanjanje tih nedostataka. U jnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“
velika pažnja jeste zaštita životne sredi- slučaju da se eventualni nedostaci uklone, proizvod tj. proizvod bez ostataka pestici-
ne. Jedan od primera je upravljanje praz- stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji da.
nom ambalažom od pesticida. Naime, se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 U slučaju da je neko od naših čitalaca
GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivred- dana od datuma izdavanja. Proces re-sert- zainteresovan za sertifikaciju po nekom
nih proizvođača da se ova ambalaža nakon ifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi od ovih standarda ili za dodatne infor-
upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da svake godine i svake godine se vrši kon- macije u vezi sa ovom temom, na koji
se skladišti pod ključem odnosno u uslovi- trola ispunjenosti zahteva na terenu pre način se mogu informisati?
ma sa ograničenim pristupom, i najzad da izdavanja / obnove sertifikata.
se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjenoZa kraj, na radionici je bilo reči i o pol-
joprivrednoj proizvodnji bez ostataka
je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopa- Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi
vanje, bacanje u šumu, reku, upotreba napesticida. Možete li nam reći nešto više zainteresovani nam se mogu obratiti
gazdinstvu za druge svrhe i sl.). o tome? putem telefona: 060/3158905 ili e-mail
Da, proizvodnja bez ostataka pesti- adresu: dnikola@gmail.com tj. nikola.
Kako funkcioniše proces sertifikacije i cida („Pesticide residues free“ ili „Zero damljanovic@bioagricert.org
koliko često se vrši kontrola sa ciljem residues“), je relativno novi koncept tj.
obnove sertifikata? globalno novi standard u sertifikaciji pol-

decembar 2019. 47
 Herbarijum 10 godina uz Vas...

MIŠJI REPAK PRIJATELJ IZDANJA

Piše: Dragana Petrović

U borbi sa korovima poljoprivrednici se Klijavost šest godina koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
sreću sa različitim biljkama koje mogu Raste na toplom, plodnom tlu, voli oran-
da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije U pitanju je jednogodišnja biljka iz po- ice, livade, vinograde, niče uz puteve i na
izborili sa korovima dobro je da znaju što rodice trava. Ima uspravni, glatku sta- zapuštenim zemljištima. Podjednako je
više o samoj biljci i načinu kako je najus- bljiku sa tri do pet čvorova i može da zastupljena u ravnici, ali i na većim nad-
pešnije iskoreniti sa oranica a bez posled- naraste do 80 santimetara. Klija najčešće morskim visinama. Poljoprivrednici je ne
ica po useve. u jesen kada vetar raznese zrno koje vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je
može da prezimi pa proklija i u proleće. teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repi-
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroi- Ima jak koren koji se obmotava oko ci, kukuruzu...
des) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep zemlje i formira karakterističan busen.
jer izgledom podseća na rep ove životinje. Listovi su dugi, grubi posebno po ivica- Stručnjaci smatraju da mišji repak ima
Krmna vrednost joj je niska jer ima malo ma i mogu da narastu do 15 santimetara. značajan uticaj na gubitak prinosa ozime
lista, a dosta stabljike, pa se ne može koris- Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i pšenice, naročito u predelima vlažne klime
titi za ishranu stoke. Mišji repak u narodu suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od kao što su Engleska ili Holandija. U Srbi-
je još poznat i pod imenima oranični lisičji maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna ji nije toliko izražen korov i uz pravilne
repak, poljski repak… biljka može da stvori od 100 do 800 zrna agro-tehničke mere može da se iskoreni.

48 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

Kako ga uništiti? stupanja razvoja same korovske biljke, kli-

matskih uslova, pa je najbolje kombinova-
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u ti obe metode. Kada je u pitanju izbor her-
dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji bicida s kojima treba tretirati ova korov
period za suzbijanje ovog korova. Biljke postoji nekoliko vrta koje su se pokazale
koje niknu u jesen brže napreduju, daju kao dosta dobre.
više izdanaka i veći broj klasova koji nose
semenke. Dobro podnosi niske tempera- Dobri poznavaoci ove problematike i bor-
ture, a niče već pri 0°C što je biološki min- be sa korovima često preporučuju Axial
imum za nicanje biljke. Voli dosta vode, 50 EC herbicid širokog spektra koji se up-
ne smeta teško glinasto zemljište, a često otrebljava za najrasprostranjenije korove
proklija i niče već na površinskom sloju kod nas.
zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što
posebno ugrožava ozimne useve koji se u Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata na-
to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali. jbolje je konsultovati stručnjake koji će
odrediti koji herbicid i koja doza je po-
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima trebna. To prvenstveno zavisi od useva i
i herbicidima daje najbolje rezultate, nije vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji
repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, miš-
upotreba herbicida nije dovoljna. U tom ji repak se najčešće širi na nove površine
slučaju najbolje je mehanički odstraniti kombajnima. Zato je jedna od osnovnih
korov ili ga jednostavno počupati sa kore- mera prevencije održavanje čistoće kom-
nom. Koja mera će se primeniti zavisi od bajna prilikom žetve žitarica.

Motokultivatorska prskalica B-200

Namena: prskanje ratarskih kultura, voćnjaka,

vinograda i manjih plantažnih zasada sa
podešavajućim rasprskivačima.

Priključuje se na sve vrste motokultivatora.

Svi elementi koji dolaze u dodir sa zaštitnim

sredstvima izrađeni su od kvalitetnih materijala
otpornih na ulje i hemikalije.

decembar 2019. 49
Piše: Goran Đaković Agrobiznis u Turskoj 10 godina uz Vas...

Poljoprivreda treba da donese

Turskoj koliko i turizam
Tokom novembra meseca 35 poljoprivrednih novinara iz 21 zemlje posetilo je Korkuteli. To je opština koja se nalazi na
60 km udaljenosti od Antalije – turskog regiona koji se ističe po poljoprivrednoj proizvodnji ali i turizmu. Tokom posete
opštini Korkuteli, koja se izdvaja među ostalim okruzima Antalije svojim specifičnim karakteristikama uprkos udaljeno-
sti od mora, razgovarali smo sa pokrajinskim guvernerom Omerom Cimsitaom, a upoznali smo i okružnog direktora za
poljoprivredu i šumarstvo gospodina Selda Serta koji je pomogao da bolje razumemo značaj poljoprivrede za Tursku
i region koji smo posetili. Kroz ovaj članak objasnićemo i šta za tursku ekonomiju znači koncept– turizam, trgovina i
poljoprivreda.

Borovnice boljeg prinosa nego u SAD Kada je reč o borovnicama Simsek je

Prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i
proizvodno postrojenje poljoprivrednog
preduzeća Oragro koje je osnovano na
poljoprivrednoj površini od 350 hektara
gde se bave uglavnom gajenjem trešanja
i borovnica.
Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Ora-
gro Agriculture objasnio je za Agrobiznis
magazin da je on inženjer mašinstva ali
da se bavi voćarskom proizvodnjom i da
zna dosta o stanju u Srbiji. „Imamo 150
hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno
postrojenje za pakovanje trešnje i hlad-
njaču. Odnosno, proizvode sakupljamo
iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih di-
rektno u kamione kako bismo ih spremili
za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko
7.000 tona godišnje u celu Evropu, na
Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos
tome što smo ove godine prvi put imali
niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada
Kine, ali sigurni smo da će se povećati iz-
voz sledeće godine. To je bila simbolična
brojka prošle godine, ali poenta je bila da
uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zak-
ljučuje naš domaćin. Kako nam je Meh-
met objasnio pored Kine radi se na tome
da naredne godine počnu izvoz u Južnu
Koreju.
dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili is-
traživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi
put smo postigli proizvodnju od 100 tona
ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak
je potrošen na domaćem tržištu. Postigli
smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i neš-
to više od 6 evra u Evropi. Kako su naša
stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da
našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja
povećamo u godinama koje dolaze. Izvod-
imo studije za proizvode sa potencijalnim
izvoznim tržištima i dodatnim vrednosti-
ma. Već sada vidimo da nema razloga da
ne ostvarimo prihod od turske poljop-
rivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili
izuzetnom rodnošću borovnica koje su
već u prvoj godini imale prinos 3 kg po
žbunu. Zasad je očigledno visoke bujno-
sti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH
vrednost zemljišta neutralna ili slabo ba-
zna. Sadni materijal su nabavili iz SAD
odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada
se pogleda zasad i uporedi sa onim koje
imamo u Srbiji nema neke velike razlike
sem što su mreže za protivgradnu zaštitu
bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu
grada i nevremena tako da se osiguranje
ne isplati već je neophodno imati mreže.

50 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji

država finansira 50% bez pdv-a opremu i
sadni materijal.

Da bi se kupilo zemljište u regionu Antali-

je potrebno je čak 30.000 evra jer se vlas-
nici retko odlučuju da prodaju. Posedi su
veoma usitnjeni, a najam godišnje po hek-
taru iznosi 200 do 300 evra.

Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo

olakšano zbog sankcija koje je Kina uve-
la proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji
uveliko traje. Već naredne godine očekuju
u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. go-
dine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Korkuteli – mesto gde poraste 50% turskih šampinjona

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku

može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste
došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko
ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske
koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona
Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća
i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive i ostavru-

je proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim
poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli,
nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika.
Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Er-
san. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kom-
panija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampin-
jona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom
veliki lanci restorana i picerija. Proizvođači iz Korkuteli-ja
pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proiz-
vodnjom gljiva od 28.000 hiljada tona. Danas preko hiljadu
ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5.000 ljudi
zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko
preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za
kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara
uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo
svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže
na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kom-
promise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i za-
dovoljstvo kupaca.

decembar 2019. 51
 10 godina uz Vas...

Turski proizvođači opreme za plaste-

nike sada izvoze 75% proizvodnje

Spominjući da se 75 posto proizvodnje

sada izvozi, predsednik udruženja proiz-
vođača opreme i semena za plasteničku
proizvodnju SERKONDER Halil Kozan
kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu
„ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo
pisutni i tamo šaljemo sav poreban ma-
terijal. Dok su domaći projekti ranije bili
dominantni, sada u inostranstvu imamo
ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo
75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „stak-
lene bašte“ u nekoliko zemalja, od Italije
preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve
do Indije“.

Navodeći da pored izgradnje plastenika

u mnogim zemljama širom sveta šalju i
materijale koji poseduju evropsku teh-
nologiju, Kozan dodaje da njihovi čla-
novi imaju godišnji kapacitet proizvodn-
je plastenik na površini od 5000 hektara.
Ukazujući da oni kao SERKONDER
pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta
objašnjava Kozan:„Imamo važnu pred-
nost sa geopolitičkom lokacijom uprkos
našim konkurentima kao što su Holandi-
ja, Španija, Kina i Koreja. Još jedna pred-
nost su naše cene“. Zato što u našoj zemlji
možemo nabaviti nekoliko sirovina.
Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj
poziciji u pogledu geotermalnog grejanja.
Možemo da proizvedemo 60 kilograma
proizvoda po metro kvadratnom iz plas-
tenika u geotermalnim regionima. Takođe
koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

52 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

U Turskoj ima blizu 80 miliona sta- dati velike površine pod plastenicima, ali Prema podacima za 2018. godinu, 47%
novnika. Njih tri miliona su pol- ono što je zanimlivo i na teritoriji grada proizvodnje plasteničkog povrća i voća
joprivrednici koji između ostalog Antalija, na samo 10 minuta od mora već u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće
proizvode povrće u 75.000 hektara možete videti plastenike koji se nalaze Antalije u proizvodnji staklenika je
plastenika staklenika, od toga su 15 između zgrada. Prolaskom kroz naselje- 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u
hiljada njih moderni plastenic. Turska na mesta u Antaliji možete videti da je u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proiz-
je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Turskoj očigledan procvat ekonomije i da vodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zah-
Vrednost izvoza voća i povrća u ovu se gradi. O tome svedoči veliki broj novih valjujući povoljnim uslovima i bogatom
zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za poljoprivrednom potencijalu, Antalija
% više nego celokupan izvoz poljop- volju još treba poraditi na raščišćavanju i je proizvela 7,1 miliona tona povrća. An-
rivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada uređenju tih delova grada ali verovatno će talija je takođe vodeći proizvođač gljiva
je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vremenom i na to doći red. i posebno avokada poslednjih godina u
vrednost izvoza u Nemačku a tek onda Turskoj.
sa značajno manjim iznosima u SAD,
Ruska Federacija i Francuska. Engin Er, direktor izlo-
žbe kompanije Grov-
Domaćini su nam pokazali i plastenik koji tech je u razgovoru sa
je urađen kompletno od domaće opreme. stranim novinarima ob-
Danas se u njemu proizvodi paradajz ali jasnio da je Grovtech iz-
bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji vozno orijentisan sajam,
se pravi od kokosove ljuske. a ove godine su dočekli
više od 90.000 poseti-
Turska ima i jak sektor proizvodnje seme- laca iz preko 130 zemal-
na povrća. U Antaliji se nalazi centar za ja i više od 850 brendo-
proizvodnju semena ali i sama povrtarska va izlagača iz preko 30
proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugle- zemalja.

decembar 2019. 53
 Tradicija 10 godina uz Vas...

MANASTIR ĆELIJE U LELIĆU KOD VALJEVA

Piše: Dragana Petrović

Duhovna prestonica srpskog naroda

U gustoj šumi sakriven od radoznalih po-
gleda na levoj obali reke Gradac nalazi
se ženski manastir Ćelije. Smešten je na
sedam kilometara od Valjeva u ataru sela
Lelić. Zaštićen je okolnim brdima, pa se
velelepni manastir, crkva i konaci mogu
spaziti tek kada uskim, strmim i kameni-
tim putem počnete da silazite u kotlinu.
Pretpostavlja se da je ime dobio po tome
što je prvobitna manastirska crkva bila
mala kao „kelija“ a možda i po monaškim
ćelijama koje su se nalazile u pećinama
okolnih stena.

Iako ušuškan i skriven, glas o čudima koja

se događaju u ovoj svetinji daleko se čuo,
pa mnogi vernici i nevoljnici posećuju ovo
mesto tražeći utehu i spas. Zato ne čudi
što je prozvan duhovnom prestonicom
srpskog naroda. istorijskim, i to turskim spisima, Ćelije se Valjeva. Imala je internatski način života.
spominju u 16. veku kao duhovno središte Đaci su u manastiru živeli i učili, a broj
Podizan iz pepela valjevskog kraja. učenika je bio ograničen, iz svakog sela
po nekoliko. U ovoj školi svoja prva slo-
Tačno vreme nastanka manastira nije U početku je to bio muški manastir sa mo- va naučio je i vladika Nikolaj Velimirović.
poznato, kao ni koga je osnovao. Legen- nasima koji su uživali veliki ugled u naro- Manastir je 1837. pretvoren u parohijsku
da kaže da je nastao u 13. veku u vreme du. Imali su velikog udela u dizanju buna crkvu, ali mu je odlukom Svetog Arhijere-
vladavine kralja Dragutina, ali ima i onih protiv Turaka, zbog čega je zloglasni paša jskog Sinoda SPC 1928. ponovo vraćena
koji zaslugu za njegov nastanak pripisuju Bušatlija početkom 1791. godine zapalio prvobitna namena ali je pretvoren u žens-
despotu Stefanu Lazareviću. Prvi put u manastir Ćelija zajedno sa još 13 crka- ki manastir. Danas u Ćelijama živi sestrin-
va valjevskog kraja. stvo od 25 monahinja kojima od 1967. ru-
Međutim, vredne ruke kovodi mudra igumanija Glikerija Janjić.
neimara manastir su
obnovili, ali ne zadu- Biblija prote Mateje Nenadovića
go. Turci su ga ponovo
spalili, ali koliko god Osnova crkve posvećene svetim arha-
puta rušen ponovo je ngelima Mihailu i Gavrilu u manastiru
vaskrsavao iz pepela. Ćelije je u obliku jednobrodne građevine
Punih devet godina u sa neobičnim rešenjem kupolnog sklopa.
manastiru Ćelije bila Umesto uobičajenih pilastara, konstrukci-
je Karađorđeva voj- ja se oslanja na debele zidove i stepenasto
na bolnica, a 1830. u postavljene lukove, a prelaz od kvadratne
manastiru je počela sa osnove do devetostranog tambura (u čast
radom prva osnovana devet anđeoskih činova) izveden je po-
škola za sela južno od moću trompi.

54 decembar 2019.
 www.agrobiznis.rs

Još za života ovaj mudrac je pružao utehu

nesrećnima i pomagao bolesnima. Nakon
njegovog upokojenja počela su da se nižu
čuda na grobu Ave Justina.

Zapisano je da je iz Grčke došla žena koja

nije mogla da ima decu. Pomolila se na
Avinom grobu i odnela grumen zemlje
koju je rastopila u vodi i to popila. Nije
prošlo mnogo, ona je zatrudnela i rodila
zdravo i lepo dete. Ostalo je zabeleženo i
čudo kako je Nenad, sin Milenka iz Valje-
va, koji nije mogao da hoda, došao je na
Justinov grob da mu se čita molitva. Na-
kon sedam dana je prohodao i došao na
Avino večno počivalište da zablagodari
čudotvorcu.

Da je Justin bio miljenik Boga svedoči i

priča da je desetak dana pre upokojenja
imao srčani udar. Kažu da je bio svestan
da mu se bliži kraj ovozemaljskog života i
Umesto uobičajenog drvenog, manastir crkve 2010. godine kanonizovao i progla- da je samo molio Boga da umre na praznik
ima zidani ikonostas, koji ima i konstruk- sio Prepodobnog Justina Novog Ćelijskog Blagovesti, dan kada je rođen. Bog mu je
tivnu funkciju preuzimanja dela sile potis- za svetitelja, a slavi se 14. juna. molitvu uslišio.
ka od kupole. Zvonik se nalazi na severnoj
strani crkve i podignut je 1926.god. Na-
jstarija manastirska ikona je Sabor Svetih
Arhangela iz 18. veka kao i prestona ikona
Hrista Spasitelja i Prestona ikona Presvete
Bogorodice.

Najstarija knjiga u manastiru je „Boženst-

venaja skrižalj“ koju je crnogorski vladi-
ka Danilo Petrović kupio 1715. godine u
Rusiji i poklonio manastiru. U Ćelijama
se čuva i Sveto pismo Starog zaveta na
crkvenoslovenskom jeziku koje je nekada
pripadalo proti Matiji Nenadoviću.

Čuda svetog Justina

U manastiru Ćelije počiva arhimandrita,

duhovnik i filozof Justin Popović. Progan-
jan od komunističke vlasti ovde je živeo
i stvarao od 1947. do 1979. godine. Iza
ovog skromnog čoveka a velikog mudraca
ostalo je napisano 12 knjiga žitija svetih,
na stotine članaka i manjih spisa, a sve je Igumanija Glikerija
štampano u 33 toma sabranih dela. Sve-
ti Arhijerejski Sabor srpske pravoslavne

decembar 2019. 55
 Kućni ljubimci 10 godina uz Vas...

MALE TAJNE DRESURE

Piše: Dušan Marinović

Kao što sam ovde već pisao, u klasičnom
slučaju, što znači da obuku počnemo da
radimo sa zdravim psom, starim oko šest
meseci i da dnevno, po dva puta, naše
kratke vežbe poslušnosti ukupno ne traju,
po sesiji, duže od 15-20 minuta, trebaće
nam ukupno oko pola godine. Bajke da
psa možemo da izdresiramo za tri-četiri
nedelje, zato zaboravimo odmah!
Prethodno rečeno je, naravno, samo pred-
log vremenskog okvira obuke a ne - sveto
pravilo! To znači da možemo da radimo i
tako sa psom ali i - ne moramo. Umesto
dva puta, možemo ga trenirati jednom ili
čak deset puta dnevno po samo pet minu-
ta. To nije bitno. Važno je da se sa psom
radi u kontinuitetu pa će, u skladu sa tim,
i rezultati biti vidljivi, pre ili kasnije. Bit-
no je da se postigne željeni cilj a to je -
obučen, poslušan i vaspitan pas.
Međutim, ukoliko vam je potrebna dodat-
na pomoć u dresuri obratite se nekoj školi
za obuku pasa u vašem kraju koja orga-
nizuje takve kurseve za vlasnike i njihove
pse. Možete potražiti i specijalizovane
knjige o obuci školovanih-službenih pasa
kao i video materijal na ovu temu na in-
ternetu.
Za vas, kao potencijalnog kinološkog en-
tuzijastu, može biti zanimljivo i da, neko
vreme, volontirate kod nekog profesional-
nog dresera pasa i tu, praktično, naučite
male i velike „tajne” i trikove dresure, svo-
jevrsni „zanat" koji može da vam bude,
kasnije, i dodatni izvor prihoda.

Mnogi vlasnici misle da ukoliko ne mogu

da odvoje dnevno pola sata za obuku svog
psa da je zbog toga cela obuka besmislena.
To nije tačno. Bilo koje vreme provede-
no u obuci psa, duže ili kraće, daće pozi-
tivne rezultate tako da to nije opravdanje
za nerad. Uostalom, mnogi psi su naučili
mnogo toga dobrog iako njihove lekcije
nisu trajale nikad duže od nekoliko minu-
ta.

Zato pokušajmo ovo: pošto nemamo

mnogo slobodnog vremena, a kad god
možemo, učimo svog psa poslušnosti.
Ali često. I neka vežbica ne traje duže od
nekoliko minuta. I čim osetimo da mu
je pažnja opala, prekinimo sa vežbom,
pohvalimo psa i bodrimo.

Videćemo da će pas, iako je proveo malo

vremena u formalnoj obuci, početi da nas
više sluša i da određene radnje radi baš on-
ako kao da je sa njim danima radio profe-
sionalni dreser.

56 decembar 2019.
 Gljive naših krajeva

ZAVODNICA Piše: Vladimir Janjić

Upoznavanje sa zavodnicom (Ompha- Kako vrsta raste na panjevima (za razli-

lotus Olearius) preporučujem svim lju-
biteljima lisičarke jer su zabeležena tro-
vanja ovom vrstom. Odnosno, dešavale
su se neprijatne zamene ove gljive za do-
bro poznatu i omiljenu lisičarku. Dakle,
savetujem ozbiljan oprez!
ku od lisičarke koja uvek raste na zemlji)
pomislili bi da je zamena malo verovatna
ali ova vrsta može rasti na korenu panja
(kao i primerak na slici), posebno ako je
usamljen, odnosno ne raste u grmu, mo-
gućnost zamene je značajno veća.

Šešir: 5-15 cm širok, povijen, sa levkas-
tim udubljenjem iznad drške, svilenkast,
narandžast, narandžastobraon, sa crven-
kastim vlakancima, u svakom slučaju
značajno tamniji od lisičarke.
Primerak sa fotografije pokazao sam neko-
licini poznanika koji beru lisičarke i, skoro
su svi, na prvi pogled, rekli da je to lisičar-
ka. Međutim, vrlo brzo, svi su se složili da
je reč o drugoj vrsti, njima nepoznatoj.

Za gljivu zavodnicu su vezana i dva ku-

Listići: gusti, sa mnogo lamelula, silazeći
po stručku, žuti do narandžasti. rioziteta: jedan je proveren a drugi ne.
Ova vrsta boji ruku u kojoj je držite u
Stručak: do 5-15 cm visok, pun vlaknast, narandžasto (boja se lako spira) pa je i to
bleđi od šešira, ali u istom tonu, prema siguran znak da ste ubrali pogrešnu vrstu.
dnu je tanji i po pravilu, ekscentričan. Drugi neproveren podatak je da ona, u
mraku, fluorescira (svetluca). Možda je to www.natura.rs
Meso: narandžasto, vlaknasto, tamnije u i istina ali ja to nisam proveravao. Tel: 064 05 69 198
bazi stručka, miris prijatan, ukus (nisam kimicoas@gmail.com
probao, samo citiram druge autore) pri- Dakle, da ponovimo: ova vrsta je otrovna,
jatan. Zavodnica raste busenasto na pan- izaziva dugotrajne i neprijatne stomačne
jevima belogorice u toku leta. smetnje.

decembar 2019. 57
Piše: Svetlana Kovačević Kuvamo s ljubavlju 10 godina uz Vas...

Božićni keksići!!!
KEKS SA MODLICAMA!!!

350 g brašna, 150 g Prah sećera, 1 vanila,

2-3 žumanca, margarin.

Sve zamesiti i ostaviti u frižider, sat vre-

mena ili celu noć. Testo oklagijom ras-
tanjiti, vaditi modlicama, i peći. Kada su
gotove, spajati ih džemom.

Keks šareni na špric!!

4 jaja, 400 g šećera, 1 margarin, 1 prašak

za pecivo, oko 700-800 g brašna.

Testo podeliti na pola. U drugu polovinu

dodati 2 kašike kakaa. Žuto testo rastanji-
ti, pa staviti odozgo braon, i napraviti ro-
lat, da može da stane u špric. Istisnite u ne
podmazan pleh.

58 decembar 2019.
Časopise dobijate sve do 31. marta 2021 godine!!!