DRVO-tehnika

Revijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvu
asopis izlazi tromeseno

Osniva i izdava EKO press Blagojevi NovI BEoGrAd Antifaistike borbe 24 Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39 www.drvotehnika.com e-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rs Godinja pretplata 2.160 dinara Pretplata za inostranstvo 50 evra

Kupovna mo meu najniim u regionu

Prema podacima koje je objavio pregled.com prosene zarade u zemljama regiona u decembru 2009. godine su iznosile: Slovenija-935, Hrvatska-736, Crna Gora-470, Maarska-450, BiH-400, Srbija-368, Rumunija-361, Makedonija-331, Bugarska-300 i Albanija 288 evra. Sa prosenom zaradom iz decembra od 368 evra Srbija je meu zemljama regiona u zlatnoj sredini, daleko od vrha, a sve blie zaelju. Oni koji su bili iza nas, BiH i Crna Gora, ve imaju vee zarade, a tek neznatno loije stoje Makedonija, Bugarska i Albanija u kojoj su cene i do 40 odsto nie nego u Srbiji Kako su u Srbiji decembarske zarade za 16,5% bile vee od novembarskih jer su sadrale i neke praznine isplate, za oekivati je da je pozicija Srbije poetkom ove godine pogorana. Poznatno je, meutim, da samo prosene zarade nisu pouzdan parametar za uvid u realnu sliku o ivotnom standardu. Istina, postoje injenice za ije prepoznavanje nije neophodna precizna statistika. U odnosu na poetak januara prole godine, dinar je polovinom februara 2010. godine oslabio za oko 10% pa je prosena zarada u Srbiji sa blizu 400 evra, koliko je iznosila prolog leta u novembru pala na svega 320, da bi se uz novogodinje dodatke u decembru oporavila za skoro 50 evra. Ali to nije realna slika, kao to ni injenica da su pre izbijanja svetske ekonomske krize, prosene zarade u Srbiji i Crnoj Gori bile priblino iste, a danas je u Crnoj Gori prosena zarada vea za 100 evra, nije pravi odraz snaga dve ekonomije U ovom delu sveta promet je u 2009. godini prepolovljen, a sada je, ini se, jo tee. Prema pregledu.com ekonomisti ne ire defetizam likujui to plate u albanskoj privredi polako dostiu srpski prosek. Ekonomisti, meutim, nisu zaboravili izjave koje su dolazile iz Vlade RS i nekih ministara da e kriza zaobii nau zemlju i da e Srbija na krilima krize toboe profitirati. Moda je to ve isililo iz seanja optereenog a zaboravnog naroda, kome su opet skoro ministri solili ranu tvrdnjama da izlazimo iz krize, a o ozbiljnosti naih politiara govori i nedavna izjava ministra Milosavljevi koji kae da prosean Srbin ivi bolje od prosenog Maara, Bugarina, Rumuna, Makedonca, Crnogorca i graaNa BiH. Kao i mnoge druge izjave sa tog nivoa ni ova tvrdnja ministra nije istinita Jer, prema podacima Statistikog biroa EU Eurostat, prosene potroake cene u Srbiji su vie nego u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, a o Makedoniji, ubedljivo najjeftinijoj u regiji, da i ne govorimo. Samim tim ni prosean Makedonac, kako to tvrdi ministar, ne ivi loije od prosenog Srbina od koga zarauje svega tridesetak evra manje. Sa derivatima nafte pria postaje crnja. Pomenuti izvor tvrdi da je prole godine zabeleeno 19 poskupljenja i tri pojeftinjenja goriva. Za Boi prole godine litar bezolovnog benzina iznosio je 72,1 dinar, a sada je 114,7 dinara. U meuvremenu se najavljuju nova poskupljenja. Zato sa istim automobilom i prosenom zaradom graanin Srbije moe da pree duplo manje kilometara nego graanin Hrvatske i dva i po puta manje nego stanovnik Slovenije. Ali sutinu prie ne ine statistiki pokazatelji ma koliko se upotrebljavaju ili jo vie zloupotrebljavaju. Bitno je imati na umu ono to su izraunali u BiH. Naime, po stopi rasta zarada iz 2008. godine stanovnicima BiH e biti potrebno skoro pola veka da dostignu nivo prosene plate u EU, 36 godina do luksemburkog minimalca koji iznosi 1600 evra i oko 15 godina do prosene plate u ekoj (iznosi 900 evra). Jasno je da ova raunica priblino jednako pogaa Srbiju i veinu zemalja u ovoj regiji A Evropa nas nee ekati. Ona e ii napred, drati i poveavati razliku, uzimati ono to hoe, postavljati nam uslove i povremeno zatvarati svoje granice A nas e i dalje vodati oni koji su izali iz krize i koji jo veruju da nas je kriza mimoila.

Izdavaki savet
n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n

Dragan Bojovi, UNIDAS, Beograd Lajo antar, AKE antar, Baka Topola Boo Jankovi, ENTERIJER Jankovi, Novi Sad Vladislav Joki, XILIA, Beograd Stevan Ki, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundi, LKVCENTAR, Beograd Rado Mari, MARI, aak Rajko Mari, MICROTRI, Beograd Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skoplje Mr Goran Mili, umaski fakultet Beograd Golub Nikoli, NIGOS elektronik, Ni Zvonko Petkovi, vanr. prof. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMET, Ivanjica Miroljub Radovanovi, JELA JAGODINA, Jagodina Gradimir Simijonovi, TOPLICADRVO, Beograd Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruevac Mili Spasojevi, Fantoni PIK IVERICA, Ivanjica Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi, TRIFUNOVI, Pranjani Dragan Vandi, KUBIK, Raka Milorad arkovi, ORAGO TERMO-T, Hrtkovci Jelena Mandi Mr Dragojlo Blagojevi Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi Dragan Bosni, Beograd Marina Jovanovi, Leskovac Sneana Marjanovi, AMBIENTE, aak Jelena Mandi, tehniki urednik Ivana Davevska, novinar producent Svetlana Preradovi, Beograd Aleksandar Radosavljevi, Beograd

Direktor
n

Glavni i odgovorni urednik

n

Struni konsultant
n

Redakcioni odbor
n n n n n n n

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd Devizni raun - IBAN: RS35160005010001291720 Rukopisi i fotografije se ne vraaju Redakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornika Redakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi Registarski broj APR: NV000356 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 1451-5121 COBISS.SR-ID 112598028

SABOR DRVOPRERAIVAA
Privredni tokovi praeni izraenom krizom su primarni razlog to smo u razgovoru sa desetak privrednika i struneka iz oblasti prerade drveta i proizvodnje nametaja odluili da 6. SABOR DRVOPRERAIVAA odloimo za godinu dana.

odloen do maja 2011.

Teno drvo

Pet u kontinuitetu odranih SABORA DRVOPRERAIVAA predstavlja svojevrstan, mali jubilej, a iza pripreme i organizacije svakog ovog skupa stojao je uporan i dug rad, ponekad protkan nizom problema. Podseamo, na prvom SABORU je uestvovalo 216, na drugom 230, a na treem SABORU se okupilo 232 privrednika iz oblasti prerade drveta, umarstva, opremanja enterijera, proizvodnje nametaja kao i privrednika koji se bave proizvodnjom i distribucijom maina, alata, boje, lakova, abraziva i drugog repromaterijala za drvnu industriju. Na etvrtom SABORU okupilo se 209, a prole godine, peti SABOR je imao 93 uesnika od ega 6 iz susednih drava. Kriza je jo prole godine za vie od polovine umanjila posetu ovom skupu privrednika. Broj uesnika je znaajan indikator, ali ne i presudan za sadraj i kvalitet rada ovakvog vida okupljanja na kojima se uz redovan program rada uvek vodi vei broj poslovnih razgovora. Inae, svaki od pet odranih SABORA DRVOPRERAIVAA imao je internacionalni karaktet, tako da se ovom skupu ne moe umanjiti ni regionalni znaaj. Prva dva SABORA su odrana na Zlatiboru, a naredna tri u hotelu Omorika na Tari. Niz organizacionih problema, kriza i znatno manji odziv na prologodinji, 5.SABOR DRVOPRERAIVAA, nisu poljuljali nau nameru da ovaj instruktivno informativni i edukativni skup privrednika u brani postane tradicionalna i trajna manifestacija. Kriza je, kao to smo ve rekli, ove godine samo odloila nau nameru. Oigledno je, meutim, da SABOR DRVOPRERAIVAA vie nije samo pitanje organizatora. U tom smislu dobro e nam doi svaka vaa sugestija i predlog. Zato od zainteresovanih oekujemo sugestije, a cilj nam je da SABOR u maju 2011. bude sadrajan, aktuelan, informativan i svima nama koristan. A do tada emo vie raditi, vie znati i moda se vie poeleti.

Savremeni svet je teko zamisliti bez plastike, od koje je izraen veliki broj korisnih i ponekad nezamenljivih proizvoda u svakodnevnom ivotu. Kao to je dobro poznato, jedna od najveih mana plastike je njena bioloka nerazgradivost, a esto

se spominje i to da moe sadrati toksine supstance tetne po zdravlje oveka. Uzimajui u obzir da se zalihe sirovina potrebnih za izradu mnogih plastinih proizvoda u prirodi iscrpljuju, a da isti proizvodi uveliko zagauju ovekovu okolinu jer nisu biorazgradivi, naunici odavno razmiljaju o mogunostima za zamenu plastike. Sa ciljem da razviju nove odrive proizvode nemaki naunici Juergen Pfitzer i Helmut Naegele sa Frauenhoferovog instituta u Nemakoj su otkrili da lignin iz drveta moe da se transformie u obnovljivu plastiku, ako se stvore potrebni uslovi. Lignin zajedno sa drugim prirodnim vlaknima i dodatkom voskova, lana i konoplje na povienoj temperaturi obrazuje masu koja se moe obraivati kao i svaki drugi termoplastini materijal. Ova bio-plastika koja izgleda i

Izvor vesti - Deutsche welle http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3938912.00.html Drugi izvori http://www.tecnaro.de/english/arboform.htm?section=arboform http://www.wasteonline.org.uk/resources/InformationSheets/Plastics.html

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

e zameniti plastiku
Pripremio: dipl. ing. Goran Bodirogi
di negde oko 90 miliona kilograma lignina svake godine. Mi smo odmah znali da lignin, zbog svoje lake dostupnosti kao nusprodukt, ima veliki potencijal u razvoju odrivih proizvoda, rekao je Juergen Pfitzer. On jo kae da lignin moe da zameni i milione barela nafte koji se koriste za proizvodnju plastike. Materijal je nazvan arboform (od latinske rei arbor to znai drvo). Ono to je specifino za teno drvo je to to se arboform nakon upotrebe i razgrauje kao drvo, to ujedno predstavllja i njegovu najveu prednost nad ekoloki omraenom plastikom. Znajui za njegov potencijal, naunici su 1998. osnovali Tecnaro, kompaniju koja je trebalo da komercijalno razvije arboform. Osnovan u dravi Baden-Wuerttemberg, Tecnaro je zapoeo sa samo dva zaposlena, da bi firma iz godine u godinu rasla i danas imala porudbine za celu 2010. godinu. Nekoliko proizvoda, napravljeno od arboform-a, koji su prikazani javnosti ukljuuju igrake za decu, nametaj, zvunike (zbog dobrih akustinih svojstava), tapove za golf odlinog kvaliteta, a mogunosti su skoro neograniene. Naunici sa Frauenhoferovog instituta veruju da e svojim patentom pokrenuti novu revoluciju potroakog drutva. Neke od velikih svetskih kompanija se uveliko interesuju za arboform, i razmiljaju da ga primene u svojim proizvodima. Tako je na primer, italijanski brend cipela Sergio Rossi razvio kolekciju cipela sa onom izraenim od bioplastike. Sjajno je to neto tako glamurozno moe biti istovremeno i ekoloki prihvatljivo, saoptavaju iz ove kompanije. Kao i kod svakog novog proizvoda cena je klju uspeha. Dok je cena obine plastike izmeu 0,48 do 2,20 $/kg, cena tenog drveta arboforma je 1,20 $/kg. Treba uzeti u obzir i to da ako cena nafte nastavi sa rastom, ubrzo e arboform postati jeftinija ekoloka alternativa plastici. Zasigurno je da e teno drvo probiti svoj put do masovne proizvodnje, a takoe e pomoi ivotnoj sredini, istiskajui sa trita tone za planetu pogubne plastike. n
DRVOtehnika 26/2010

Buje-export d.o.o. Buje Istarska 22, Buje, Hrvatska www.buje-export.hr Tel: +385 (0)52 725 130 Fax: +385 (0)52 772 452 Kontakt osobe: Dario Kozlovi Tel: +385 (0)52 725 132 Mob: +385 (0)98 254 193 dario.kozlovic@buje-export.hr Darko Milos Tel: +385 (0)52 725 134 Mob: +385 (0)99 2182 678 darko.milos@buje-export.hr Poslovnica Zagreb Tel: +385 (0)1 6117 171 Fax: +385 (0)1 6117 029 Kontakt osoba: Ratimir Paver Mob: +385 (0)98 254-192 BUJE-EXPORT d.o.o. IMA 40 GODINA KONTINUIRANOG ISKUSTVA U TRGOVINI DRVETOM: REZANA GRAA, ELEMENTI, PARKET, FURNIR I UVOZ OPREME ZA DRVNU INDUSTRIJU. POSEDUJEMO FSC SERTIFIKAT OD 2000. GODINE I PRUAMO USLUGE KONSALTINGA ZA FSC SERTIFIKOVANJE.

Dva nemaka naunika su otkrila teno drvo koje ima potencijal da sauva znaajne koliine preostalih fosilnih goriva na planeti. Oni su otkrili da lignin iz drveta moe da se transformie u obnovljivu plastiku, ako se stvore potrebni uslovi. Lignin zajedno sa drugim prirodnim vlaknima i dodatkom voskova, lana i konoplje na povienoj temperaturi obrazuje masu koja se moe obraivati kao i svaki drugi termoplastini materijal. Ova bio-plastika koja izgleda i ponaa se kao drvo moe biti oblikovana na bezbroj naina, vrlo je trajna, a oblici koji nastaju su super-precizni i pruaju veliku slobodu pri dizajniranju.

ponaa se kao drvo moe biti oblikovana na bezbroj naina, vrlo je trajna a oblici koji nastaju su super-precizni i pruaju veliku slobodu pri dizajniranju. Lignin je, kao to je poznato, jedna od tri osnovne komponente drveta, pored celuloze i hemiceluloze, ali se ne upotrebljava u proizvodnji papira. Izdvaja se iz celuloze da bi se proizveo beli papir, i obino se spaljuje. Industrija pulpe i papira proizvo-

april 2010.

vor od drvene letvice demonstrira potencijal u novim dizajn idejama

DUCTA - NOVI SISTEM

IZUZETNE
Slike pokazuju opseg deformacija po principu Dukta

Poetak dvadesetprvog veka obeleen je preporodom drveta kao materijala u arhitekturi, dizajnu i izradi nametaja. Prirodno poreklo i izuzetna taktilna svojstva povrine kao i injenica da je cenjen kao ekoloki opravdan materijal, uinile su drvo veoma popularnim meu projektantima i investitorima. Ipak sloenije, pre svega forme sa puno zaobljenja i promene pravaca savijanja koje diktira savremena estetika se u ovom materijalu mogu postii samo u vrlo ogranienim okvirima ili uz korienje kompleksnih i skupih procedura u proizvodnji. Ideja o novom sistemu deformisanja materijala na bazi drveta je zaeta na Univerzitetu u Cirihu, na projektu lealjke od drveta studenta industrijskog dizajna, Kristiana Kuna. Docent Ser Lunin, mentor na projektu, podrao je istraivanja i eksperimente koji su imali za cilj da se na najjednostavniji, najisplativiji i najbri nain deformie ploa u tri dimenzije. Rezultat njihovog rada je bio inovativan sistem od drveta izuzetne fleksibilnosti koja se postie na zadivljujue jednostavan nain. Novi i jedinstven sistem je patentiran pod imenom Ducta i omoguava da ravna ploa na bazi drveta posle jednostavnog procesa proizvodnje moe biti deformisana u tri dimenzije. Pravei rezove na jednakim razmacima, naizmenino sa obe strane ploe, dobija se neobina fleksibilnost koja nije karakteristina ni za jedan materijal na bazi drveta i koja se moe porediti sa onom kod gume ili tekstila. Zahvaljujui ovom sistemu naizmeninih rezova vrsta ploa se moe lako transformisati u oblik koji nam je potreban. Vreni su eksperimanti na razliitim tipovima ploa i sa razliitim vrstama drveta i utvreno je da predloeni sistem funkcionie bolje, to je ploa homogenije strukture. Tako je perploa pokazala najbolje rezultate u primeni Ducta sistema, a upotreba MDF ploa je ograniena zbog kratkih vlakana koja utiu na smanjenje vrstoe krajnje forme.

perploa rezana u jednom pravcu. Razmak izmeu rezova i njihova irina odreuju opseg deformacije

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

Ovaj sistem na iznenaujui nain kombinuje tradicionalni materijal sa najnovijom tehnologijom i predstavlja jednostavnu, inspirativnu ideju koja otvara nove dizajn koncepte.

Masivna ploa drveta koja je rezana i u poprenom i uzdunom pravcu da bi postala elastina

FLEKSIBILNOSTI
PIE: mr Jelena Mati

OD DRVETA
Veina Ducta proizvoda se realizuje kroz CNC procese. Rastojanje izmeu rezova kao i njihova irina utiu na veliinu fleksibilnosti. Jednostavna ema rezanja u jednoj ravni se primenjuje za ploe na bazi drveta kao to su perploa, iverica ili MDF ploa, a sloenija u dve ravni, uzduno i popreno, za masivno drvo kako bi se postigla eljena fleksibilnost. Ducta omoguava kako u umetnikom tako i u tehnikom smislu, mnotvo zadivljujuih i novih aplikacija u dizajnu i enterijeru. Njene visoko dekorativne povrine i estetske strukture, koje se menjaju u zavisnosti od stepena savijanja, kao i ornamentalna transparentnost, ine je veoma inspirativnim materijalom. Zbog dobrog dizajna i tehnikih karakteristika, mogunosti aplikacije Ducta sistema su mnogobrojne: od zvuno apsorbujuih povrina preko poluproizvoda za proizvodnju nametaja i fleksibilnih drvenih sedita do ureenja enterijera, dekorativnog osvetljavanja objekata, pregraivanja prostora. Postupak, koji je nastao od studentskog projekta, sada je pod vostvom vajcarske Agencije za promociju inovacija - CTI koja podrava saradnju izmeu univerziteta i industrije. Trenutno, tim strunjaka za materijale, tehnologa u preradi drveta i dizajnera radi na izradi komercijalnog proizvoda zasnovanog na ovoj jednostavnoj i pionirskoj ideji. Ducta sistem otvara mogunosti za razvoj umetniki i tehniki potpuno novog naina razmiljanja i time novih komercijalnih oblasti primene.

april 2010.

Konzervacija podne obloge

Da bi se uopte moglo govoriti o nekakvim tehnikama konzervacije, potrebno je da za to postoji i definisan prostor, a taj prostor je od davnina kua za stanovanje. Pojam organizovanog komfora koji, u stvari, predstavlja odraz razvitka drutva u svim njegovim vidovima nastao je, verovatno, sa pojavom prvih ovekovih sklonita. Iako su religiozne preokupacije imale prednost (najbrojnija arheoloka otkria su uglavnom hramovi i oltari), interesovanje za ukraavanje prostora za ivot manifestovala se kod svih naroda bez obzira na njihov geografski poloaj. Unutranja arhitektura sa svim svojim elementima: pokretnim ili stabilnim (vrata, prozori, kamini, zidovi, podovi, plafoni, nametaj, posue itd.), stalno su tokom istorijskog razvoja usavravana. Unutranja dekoracija je dostigla vrhunac u Egiptu, Grkoj i Rimu, to se nastavilo u specifinom ukusu i karakteru u Vizantiji. Do pojednostavljenja dolazi u ranom srednjen veku naroito u zemljama zahvaenim stalnim seobama. Unutranja dekoracija je doivela procvat za vreme renesanse, dobijajui originalna obeleja u razliitim zemljama. Zatim su stilovi unutranje arhitekture nastajali na dvorovima francuskih kraljeva i u drugim oblastima Evrope, gde su proli kroz meovite periode u XIX veku, da bi u nae doba dobili potpuno novi oblik i postali sintetizovani, veoma uproeni, to izraava oseanja epohe. Tokom itave svoje evolucije tip stana i njegova opta arhitektura (bilo u palati, bilo u skromnoj kui), uticali su na stil enterijera. Ovu celinu bogati su ostvarili koristei znanje umetnika, a u narodnoj arhitekturi to su uinili vremenska selekcija i narodni genij. U stvari, ono to je karakteristino za jedan stil, ono to mu daje vitalnost, pravo postojanja i snagu da opstane kroz vekove, zavisi od stepena originalnosti umetnika da svoje vreme izrazi odgovarajuom tehnikom i duhovnou, a dekorativno stvaralatvo u svom najboljem vidu otkriva materijalni i duhovni stepen datog momenta u istoriji kulture. Kao to umetnik ostavlja trag u vremenu tako neki plemeniti ljudi ne dozvoljavaju da se takve stvari zagube u ovim vremenima koja su danas veoma brza i prosto gutaju sve to bi trebalo da ima neki svoj vek trajanja. Jedna od takvih je i gospoa Gordana Kora, koja je u svojoj knjizi ZEMUNSKA PORODICA SPIRTA, sauvala od daljeg zaborava njihovu kuu, objekat koji je od velikog znaaja za kulturu, u ijem se manjem delu, nalazi i podna obloga od intarziranog parketa, koji je predmet ovog teksta. U svojoj knjizi autorka opisuje ovu kuu na sledei nain: ...ova zgrada, poslednje utoite zemunske plemike porodice Spirta, pretrpela je do dananjih dana mnoge izmene. Kako je nekada izgledala, moe se donekle saznati iz pera i seanja njenog savremenika dr Pere Markovia. Raskono sazidana (kua) bila je ona u Glavnoj ulici br 9, a za koju je nainio nacrte onaj isti arhitekta koji je izgradio i Grku crkvu na bekom Flajmarktu Fasada je izgraena u kamenu, a u irokom ulazu u kuu naslikane su u naravnoj veliini s desne i s leve strane likovi iz grke mitologije U ulaznoj sobi iz koje se ulazi u salon i druge sobe, nalazi se veliki beli kamin, a na zidovima su naslikane slike koje predstavljaju predele iz kupalita Badgenstein u Austriji, kuda su verovatno, lanovi te porodice odlazili na leenje ili odmor. Sobe su neobino visoke i imale su vrlo lepe parketa belgijskog porekla zidana je 1851. godine (?) po planovima bekog arhitekte Ferdstla Ovako lepo pie plemenita gospoa Gordana Kora, ali ono to se zatie u delu kue, kada sam prvi put posetio ovaj objekat, novembra 2001. godine po pozivu strunjaka iz Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda, je potpuno drugaija slika. (Slike 1, 2, 3 i 4). Posle ovog obilaska pristupio sam izradi elaborata, gde sam se posebno osvrnuo na deo koji opisuje takozvano zateeno stanje, zato to je objekat tada bio u polurazruenom stanju (u enterijerskom smislu), kako bih naglasio da se bar u ovim fazama rada zatiti ta podna obloga. Meutim sve je nekako ilo nekim drugim tokom tako da su ekipe koje su izvodile neke radove taj ve prilino oteeni parket pokrili samo najlonom, koji je proizveo poveanje kondeza i stvaranje vode... Od predhodne dokumentacije nije postojalo ba ni jedan jedini papir niti fotografija. Jedino do ega sam uspeo da doem bio je jedan IZVETAJ Skuptini optine Zemun, koji je raen 1965. godine. estolana komisija samo u jednom delu izvetaja pominje da su podovi u glavnim prostorijama luksuzne parket-ploe ornamentirane u vie boja ili hrastov parket riblja kost luksuzna obrada podova parketa u intarziji od vie vrsta drveta Bilo je ovo sve to sam mogao da proitam o ovoj podnoj oblozi koja je, bez sumnje, od izuzetno velike istorisko-kulturne vrednosti. Sve ono to sam do tada znao o podnim oblogama ovog tipa bila je samo teorija. Poela su traganja, razna dopisivanja i iznalaenje mogunosti da se preko drugih iskustava i pokuaja blie informiem. Tada sam shvatio da je ovakvih podnih obloga, a pogotovu
Autor ovog teksta je vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu

Slike 1, 2, 3 i 4 Zateeno stanje parketa 2001. godine u kui porodice Spirta u Zemunu

12

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

raene u tehnici INTARZIJE

PIE: prof. Zvonko Petkovi
iz perioda kraja XVIII i poetka XIX veka, bilo veoma malo. Do tada je bilo samo nekoliko publikovanih infirmacija te vrste u celoj Evropi. Iz Rusije sam dobio knjigu Veliki dvorac u Kremlju (Boq{oi Kremlevskii Dvorewc) gde se u nekoliko fotografija vidi deo sline podne obloge, a zatim sam dobio informaciju da postoji predpostavka da je i podna intarzirana podloga u kui porodice Spirte u Zemunu raena u istoj belgijskoj radionici u kojoj je raen i intarzirani parket za Kremaljski dvorac (Slike 5 i 6). Pripreme za ovaj posao koji je podrazumevao iskljuivo konzrvatorski tretman na delu podne povrine koja je raena u parketnoj intarziji bile su prilino mukotrpne, ali su istovremeno bile veliki izazov, jer se prilika za ovakav rad moda ukae jednom u ivotu konzervatora. Krajem 2002. godine, poeo sam sa konzervatorskim radovima. Posle detaljnog snimanja svakog prostora ponaosob, ustanovljeno je da se radi o pet prostorija u kojima je bilo podova raenih u tehnici parketne intarzije, da je u etiri prostorije obodna bordura, kao i pragovi raeni od hrastovog parketa, a da je samo u jednoj, najmanjoj sobi, od zida do zida bila intarzirana podloga. Struna lica iz Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda, koji su ujedno bili zadueni i kao nadzorni organ kod iztvoenja konzervatorskih radova, konstatovali su da je u ovoj sobi u nekom od predhodnih radova naknadno bila postavljena ova intarzirana podloga, to se kasnije ispostavilo kao tano. Prvi koraci u pripremnom delu posla bili su da se sve povrine dobro oiste i odmaste. ienje je je bilo mehaniko, sa meufazama gde sam ispirao kompletne povrine sa rastvorom 20% alkohola u vodi, kako bih postepeno uklanjao i zamaene naslage sa povrinskog dela podloge. (Slika 7). Ovo je ponavljano vie puta sa paljivim usisavanjem. Sledea faza rada je bila konsolidacija celokupne povrine termootpornom samolepljivom folijom (Slike 8 i 9), koja je omoguavala da se intarzirani delovi zadre u svom prvobitnom poloaju, a ujedno je bilo predvieno da se u narednim fazama rada svaka ploa nesmetano provlai kroz termo prese. Preko svake folije je bio oznaen broj, strelicom obeleen pravac, a dobro obeleavanje je omoguavalo da se po zavretku tretmana svaka ploa u prvobitno stanje vrati na prethodno mesto. Podizanje ploa je bio stvarno delikatan postupak jer sam vodio rauna da se ni jedna ploa u bilo kom delu ne oteti (mehaniki), da ne doe do lomova (slike 10 i 11). Predpostavka je bila da su sve ploe bar priblino istih dimenzija, u smislu debljine; ali tek posle skidanja svih ploa i merenja videlo se da su ploe u debljini varirale od 2,4 cm do 4,6 cm. NAPOMENA: moj predlog kao izvrioca ovih konzervatorskih radova je bio da se sve ploe vrate na istu, repariranu podlogu, sa promenom pod-poda, ali kada je nadzorni organ video situaciju na terenu (slika 12), doneo je novu odluku da se kao podpodloga radi betonska ploa sa cementnom kouljicom. Ovo je u mnogome menjalo startni deo posla, ali sam tada dao predlog da se svaka ploa sa

Slike 7, 8 i 9 Delovi pripremne faze

Slike 5 i 6 Fotografije iz knjige Veliki dvorac u Kremlju ukazuju na mogunost da je ista belgijska radionica izraivala i intarzirane podne obloge u kui u Zemunu

april 2010.

DRVOtehnika 26/2010

13

bila oko 7 mm, raene su iz tangencijalnog i uzdunog preseka masiva oraha, jasena, najverovatnije trenje, a bordurni delovi su raeni i od egzotinih vrsta drveta tikovine i najverovatnije neke od vrsta mahagonija. U ovoj fazi pored ispitivanja koristio sam i mogunost da se izrade neki od nedostajuih elemenata intarzije, koje sam radio od laminatnog segmenta, da bi u svakom pogledu smanjio mogunost pojave torzionih sila koje se javljaju kod masivnog drveta, a koje mogu da prouzrokuju pukotine. Svaka ploa je sastavljena iz najmanje etiri vrste masivnog drveta, ali je maksimalno voeno rauna o njihovom uklapanju. Posle procesa egalizacije, svaka ploa je sa donje strane bila idealno ravna, tako da je naleganje na tampon OSB ploe bilo izuzetno i onemoguio sam pojavu fizikog rada izmeu povrina. Dimenzije OSB ploe su oko 212cm x 120cm, a dimenzije intarziranih ploa su 64cm x 64cm, tako da sam slogom OSB ploa, koji se nije poklapao sa slogom intarziranih ploa uspeo da spreim poklapanje proreza (fuga). (Slika 15). Pre poetka posla koji je podrazumevao vraanje intarziranih delova podne obloge, najvie sam se bojao grejanja koje je ve bilo razvedeno u cementnoj kouljici i to naknadno, tako da sam upozorio nadzor i sve u lancu, koji su vodili brigu o ovom objektu i prostoru, da moe doi do neprijatnosti onog trenutka kada grejanje proradi, a jo vie zbog toga to u ovom objektu nije bilo nikakvog grejanja proteklih est decenija. To se na kraju pokazalo kao problem 2007. godine. Po nalogu strunjaka, (delimino) konzervirane ploe vraao sam u prvobitno stanje u martu 2003. godine. Sledea faza rada je bila skidanje termootporne folije i fina dorada postavljenih ploa (slika 16). Pred zavrnu obradu proverena je kompletna postavljena podloga i onda se pojavila potreba da se mali prostori izmeu intarziranih ploa ipak zatvore fug-masom za drvo, a objanjenje je bilo da ne prodire praina. Sa ovim se nisam sloio, pokuavajui da objasnim da usled promene mikroklimatskih uslova, drvo nee moi da radi, smanjuje se dilatacioni prostor i dovodie do pojave pukotina, ali postupio sam po nalogu nadzora (slika 17).

Kao zavrnu obradu predvideo sam fino politiranje, mainskog karaktera emulzionim voskom u vie slojeva, ali zahtevi su se promenili tako da je zavrna obrada uraena dvokomponentnim lakom za parket, koji je u svom sastavu po deklaraciji proizvoaa sadrao i UV blokator (slike 18 i 19). Zvanini prijem konzervatorskih radova obavljen je komisijski u julu 2004. godine, a u reenju koje je doneto 21.07.2004. godine stoji: Izjavljujem da su radovi na restauraciji podova od intarziranog parketa na objektu Spirtina kua u Zemunu zavreni i da su izvedeni u skladu sa konzervatorskim uslovi-

Slika 15 Postavljene tampon ploe

Slike 10, 11 i 12 Deo pripremnih radova

donje strane egalizira, kako bi se dovele na istu debljinu. Uraena je proba sa najtanjom i najdebljom skinutom ploom i ustanovljeno je da ova operacija ima smisla za dalji rad. Kao tampon ploe predvideo sam OSB vodootporne ploe, koje je trebalo da se za gotovu podlogu privruju tipl-ekserima duine 6cm. (Slike 13 i 14). Zbog loeg stanja originalne podloge, vlanost ploa sa donje strane je bila preko 70% vlanosti. Priprema za egalizaciju je podrazumevala vaenje eksera iz svake ploe, kao i pokuaj isuivanja, ali prirodnim putem, da ne bi dolo do naglog isuivanja i pucanja. Ovaj period je iskorien da se ispita i sloj intarzije: debljina ploica je u originalu

Slike 16 i 17 Fina dorada postavljenih ploa

Slike 13 i 14 Tampon ploe

Slika 18 Zavrna obrada

14

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

da objedini mnoga znanja, postupke i naine rada. Utoliko su vie njegovi rezultati za svako potovanje, a pred konkretnim ostvarenjima i za divljenje. (Napisao arhitekta i slikar Sinia Vukovi, redovni profesor FPU u penziji). ...Arhitekta Zvonko Petkovi, profesor FPU u Beogradu, izmeu ostalog, pola decenije spoljni saradnik Muzeja grada Beograda, spaava, svojim umeem i profesionalnou, komade nametaja i otima ih iz ralja vremena, iz zagriza neprikladnih uslova uvanja i, ponekad, neadekvatne prethodne upotrebe. Lei i ponovo oivljava iste one komade od drveta koji nas ine ponosnim svojom originalnom majstorskom i stilskom prefinjenou, svojim istorijskim nametenjima u istorijski veoma znaajne domove ili dvorove, a najee i jednim i drugim istovrenjmeno Izlaganje radova, predmeta i dokumentacije o procesima na stilskom nametaju i slinim anrovima, autora Zvonka Petkovia, ima jo jedan dobrodoao, posredan cilj nedvosmislenu demistifikacijku unutarmuzejskih aktivnosti, pokazivanje znanja i znoja pri leenju predmeta batine, bez stida zbog stanja neophodnog za leenje, vidanje, a u skladu sa savremenim evropskim muzejskim i muzeolokim praksama. (Napisao tadanji direktor Muzeja grada Beograda, mr Bojan Kovaevi, n arhitekta).

Slika 19 Parket u kui porodice Spirta u Zemunu nakon izvrene konzervacije

ma, uputstvima Nadzornog organa i konzervatorsko-restauratorskim principima, kao i da se izvedeni radovi mogu u potpunosti prihvatiti u potpisu Nadzorni organ, Mirjana Dedi Nikitovi, d.i.a. to se mene tie ja bih ovu priu ovde i zavrio, moda nekim citatima odreenih ljudi iz struke, koji su dali svoj sud o ovom i o jo nekim radovima koji su bili prezentovani na mojim samostalnim izlobama 2005. godine u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu i u Narodnom muzeju u Kruevcu 2008. godine.

Arhitekta Zvonko Petkovi, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, se ve dugi niz godina bavi restauracijom i konzervacijom umetnikih ostvarenja iz proteklih epoha. Njegov je poduhvat pionirski, jer vrlo uspeno vraa u ivot antikvitete, revitalizuje ih i ini da mi postajemo svesni naeg kulturnog blaga. Za razliku od mnogih njegovih kolega u svetu, kiji imaju mnogobrojne saradnike, laboratorije i radionice, i raspolau znatnim materijalnim sredstvima, Zvonko Petkovi je u dobroj meri usamljeni jaha koji je morao

KOMPANIJE TOP TECH WOODWORKING I XILIA ZAJEDNIKIM SNAGAMA NA TRITU SRBIJE

Kompanija Biesse S.p.A., globalni lider na tritu proizvodnje maina za obradu drveta, stakla i kamena, orijentisana na proizvodnju visoke CNC tehnologije, je uz podrku ovlaenog distributera Top Tech Woodworking d.o.o. izgradio apsolutnu lidersku poziciju na tritu Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Imajui u vidu karakteristike novog trista i samih potreba buduih klijenata, te veoma veliki broj potencijalnih klijenata, Biesse je odluio da, za prodaju nove linije proizvoda, pojaa, ve dosta jaku komercijalnu strukturu, ukljuivanjem jedne, specijalizovane komercijalne organizacije, koja uspeno deluje u tom segmentu trita. Za sve informacije molimo obratite se na: BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424
TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Miloa 25, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3065 614 fax. +381 11 3065 616 e-mail: office@toptech.rs

BIESSE 2010.

Top Tech Woodworking d.o.o. je sklopio sa firmom Xilia d.o.o. dogovor o zajednikoj delatnosti na tritu Srbije, gde je Xilia d.o.o. postala ekskluzivni distributer za liniju proizvoda ARTECH, a Top Tech Woodworking, pored ve uobiajenog programa Biesse, e pruiti stalnu podrku novoj organizaciji u svim sferama post prodaje, ukljuujui servisnu asistenciju i organizaciju distribucije rezervnih delova. Sinergija i partnerstvo distributera dovee do zadravanja vrhunskog nivoa usluge, uz maksimalnu podrku u izboru i korienju opreme, bez obzira na nivo investicije. Kompanija Biesse nastavie da i dalje odgovorno posluje na tritu Srbije, uz kontinuiranu podrku svojih partnera Top Tech Woodworking i Xilia.

Xilia d.o.o. - Beograd tel. 011-219-8516, 011-219-0449 tel/fax. 011-192-233 mob. 063-213-549, 063-428-562 www.xilia.rs e-mail: info@xilia.rs

april 2010.

DRVOtehnika 26/2010

19

TREA DIMENZIJA FURNIRA I FURNIRSKIH

PIE: dr Vladislav Zdravkovi
ivimo u vremenu tri dimenzije: 3D filmovi, 3D bioskop, 3D animacije, 3D ultrazvuk. Zato ne i 3D furniri i furnirske ploe? Meutim, i ovde se, kao i uvek kod drveta, postavlja pitanje anizotropije drveta, odnosno nejednakih fizikih i mehanikih svojstava drveta u razliitim anatomskim pravcima. Iako je debljina furnira mala (najee 0,5 do 1,0 mm) i oni se prilikom savijanja razliito ponaaju u razliitim anatomskim pravcima. Kod plitkih oblika kao to su ispune za ramovske konstrukcije furniri se relativno lako savijaju. Meutim, ako elimo da napravimo neku sloeniju trodimenzionalnu formu, furniri su najee izloeni pucanju. To isto, ali u mnogo veem stepenu se deava i kod furnirskih ploa. Ovom prilikom ukazujemo na neke konvencionalne tehnike savijanja furnirskih ploa koje imaju svoja ogranienja. Posebnu panju ukazujemo na mehaniki modifikovane furnire koji se podjednako ponaaju u svim anatomskim pravcima i mogu se savijati u sloene oblike.

Savijanje furnirskih ploa

Danas u projektima sve vie postoji potreba za savijanjem furnirskih ploa. Metode savijanja furnirskih ploa mogu biti razliite, ali sve one imaju zajedniki cilj a to je kako saviti plou sa eljenim radijusom a da ona zadri oblik i da se ne oteti. Na tritu postoje posebne furnirske ploe namenjene za savijanje. Jedan od najjednostavnijih metoda savijanja ploa je prethodno parenje ploe u zatvorenom sudu. Obradak se stavlja u komoru za parenje i dri odreeno vreme koje zavisi od debljine ploe i obino se rauna tako da se za svaki santimetar debljine ploe uzima 25-30 minuta. Posle parenja, ploa se savija preko kalupa, privruje stagama ili na neki drugi nain i tako dri dok se ne osui. Ovaj metod savijanja velikim delom zavisi od kvaliteta lepka i lepljenja i uvek postoje opasnost da doe do raslojavanja listova furnira. Drugi metod pripreme furnirske ploe je metod narezivanja ploe. Sa unutra-

nje strane koja e biti okrenuta prema kalupu, pravi se serija paralelnih rezova odreene dubine pomou krune pile ili serije krunih pila a da pritom dubina reza ne prelazi dve treine debljine ploe. Lepak se nanosi na narezanu stranu u koliini dovoljnoj da popuni rezove kako bi konstrukcija bila stabilnija. Ploa se stavlja u kalup sa drugom narezanom ploom, tako da su im narezane strane okrenute jedna prema drugoj i ostaju u kalupu dok lepak ne ovrsne.

automobila ili jahti. Trodimenzionalni furniri se mogu nai na neoekivanim mestima, na primer u unutranjosti luksuznih automobila, kao srednja konzola kod automobila BMW X5, takoe koriste i u furniranju skupih medicinskih aparata kao to je magnetna rezonanca Siemens ili Loewe Opta televizor ije je kuite furnirano zebrano furnirom. Tehnologija izrade trodimenzionalnih furnira je razvijena i patentirana od strane najveih autoriteta u ovoj oblasti. Trodimenzionalni furniri se modifikuju mehaniki, tako da im tekstura ostaje sauvana. Poleina ovih furnira je tretirana posebnim lepkovima, debljine ovih furnira su 1,150,5mm; maksimalne duine 1300-2100mm; maksimalne irine 980mm. Trodimenzionalne furnirske ploe rade se sa povrinskim slojevima od ljutenog furnira bukve, ili seenog furnira bukve, svih vrsta oraha, hrasta ili trenje. Unutranji slojevi su od ljutenog bukovog furnira. Debljine trodimenzionalnih furnirskih ploa kreu se od 1,5 do 20mm. Furniri

3D furniri i ploe
Trodimenzionalni furniri i furnirske ploe nastali su kao odgovor na poveanu tranju za proizvodom koji se moe oblikovati u kalupu u tri dimenzije, slino metalu ili plastici. I u ovome sluaju se javlja dobro poznati problem anizotropije drveta. Ovaj problem je reen patentiranom tehnologijom mehanike modifikacije drveta. Ovakav proizvod otvara nove mogunosti u dizajniranju stolica, zaobljenih frontova za nametaj u tri dimenzije, kao i za furniranje enterijera luksuznih

20

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

PLOA
se lepe u otpresak u kalupu sa patricom i matricom ili u membranskoj presi UF lepkom za vrue ili za hladno lepljenje. Primenom trodimenzionalnih furnira i furnirskih ploa dizajnerima se otvara iroko polje za realizaciju ergonomskog dizajna. Stolica izraena od trodimenzinalne furnirske ploe teka je samo oko 2 kilograma. Trodimenzionalne furnirske ploe mogu se kombinovati sa klasinim, dvodimenzionalnim furnirskim ploama, tako to se samo neki delovi proizvoda rade od 3D furnirske ploe. Trodimenzionalni furnir se moe koristiti samo kao spoljni sloj u kalupu, tako da je otpresak kvalitetniji, ima manje deformacije i greaka. Primenom trodimenzionalnih furnira i furnirskih ploa zakoraili smo u novi svet i otvorili mogunosti proizvodnje do sada teko zamislivih proizvoda. Time jo jednom vraamo drvo na mesto koje mu pripada kao toplom, plemenitom, ekoloki istom i obnovljivom materijalu.

april 2010.

Kampanja podizanja svesti o znaaju

Pripremila: Ksenija Stojii, Institut za standardizaciju Srbije
U procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u saradnji Instituta za standardizaciju Srbije (ISS), Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Privredne komore Srbije (Beograd) i regionalnih privrednih komora (Novi Sad, Zrenjanin, Ni, Leskovac, Valjevo, Uice i Kruevac), tokom prolea 2010. godine bie odrana serija seminara iz oblasti standardizacije. Ovi seminari predstavljaju deo projekta Tehnika pomo institucijama iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji (koji se finansira iz fondova EU, iji su nosioci institucije AFNOR (Association Francaise de Normalisation), SIQ (Slovenian Institute of Quality and Metrology), DANAK (Den Danske Akkrediterings) i Univerzitet u Ljubljani. Prijava uea na seminarima i detaljne informacije mogu se dobiti na Internetstranicama RPK ili ISS-a: www.iss.rs.

ZATO JE STANDARDIZACIJA VANA?

Koje teme su posebno znaajne za drvopreraivae?

Seminari koji e se odrati u Novom Sadu, Uicu i Leskovcu sadrae i tri teme znaajne za drvopreraivae, i to: Novi standardi za rezanu grau (prednosti primene evropskih standarda), predava - Ksenija Stojii, Institut za standardizaciju Srbije, Beograd; Problemi koji nastaju u praksi usled nepravilne primene standarda za parket i nain prevazilaenja, predava Ilija uji, Jugoinspekt, Novi Sad i Prednosti primene novih evropskih standarda za

Detalji sa seminara o standardizaciji odranog u RPK Kragujevac

Pregled regionalnih privrednih komora i termina odravanja seminara o standardizaciji tokom maja i juna 2010. godine.
DATUM Regionalna privredna komora Adresa Internet stranica

30. mart (utorak) 25. maj (utorak) 26. maj (sreda) 27. maj (etvrtak) 28. maj (petak) 10. jun (etvrtak) 11. jun (petak) 16. jun (sreda) 17. jun (etvrtak)

RPK Novi Sad RPK Ni RPK Leskovac RPK Zrenjanin Privredna komora Srbije RPK Valjevo RPK Uice RPK Ni RPK Kruevac

Narodnog fronta 10 Dobrika 2 Stojana Ljubia 12 Kralja Petra I 3/1 Resavska 13-15 Karaoreva 64 Dimitrija Tucovia 52 Dobrika 2 Balkanska 63, IV sprat

www.rpkns.com www.rpknis.rs www.rpkle.rs www.rpkomora-zr.co.rs www.pks.rs www.inwestserbia.com www.rpk-uzice.co.rs www.rpknis.rs www.komoraks.rs

22

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

standardizacije
parket i parketne elemente, predava mr Neboja Todorovi, asistent, umarski fakultet, Beograd.

Koje koristi imamo od standarda?

Standardi predstavljaju moan alat za organizacije svih veliina, jer promoviu inovativnost i poveanje produktivnosti. Standardi omoguavaju kompanijama da privuku svoje korisnike, pokau liderstvo na tritu, ostvare prednost u odnosu na konkurenciju i budu nabolji primer u praksi. Kompanija koja je primenila standardizaciju u svojoj infrastrukturi smanjie trokove i rizike poslovanja, ubrzati unutranje procese i poveati produktivnost. Imperativ modernog poslovanja jeste uspena komunikacija sa zakonodavnim telima, klijentima, korisnicima i potroaima. Standardizacija promovie uzajamnu saradnju, obezbeujui neophodnu konkurentnost za uspenu meunarodnu trgovinu proizvodima i uslugama. Prezentacije se zasnivaju na evropskom iskustvu u oblasti standardizacije i bezbednosti proizvoda i podrane su direktivama EU. ta je do sada uraeno? U okviru kampanje podizanja svesti o znaaju standardizacije do sada je odrano 6 seminara u regionalnim privrednim komorama (Beograd, Panevo, Subotica, Kraljevo, Poarevac i Kragujevac), sa zadovoljavajuim brojem posetilaca. Regionalne privredne komore birale su teme seminara prema potrebi svojih lanica, sa ciljem informisanja to veeg broja zainteresovanih strana o odabranim oblastima standardizacije. Svaki seminar poinje sa uvodnim predavanjem o evropskoj standardizaciji, evropskog eksperta za standardizaciju Ivelna Burova, zatim sledi opte predavanje o Institutu za standardizaciju Srbije i uslugama koje on prua, posle ega sledi set prezentacija iz posebnih oblasti standardizacije po izboru RPK. Posebno znaajan je period posle svih prezentacija, kada je predviena diskusija i razmena miljenja o svim izloenim temema. Prezentacije sa svih do sada odranih seminara moete videti na Internet-stranici n ISS-a: www.iss.rs.

april 2010.

PAMETNI DIZAJN
PIE: Nina Babi
tA jE zAprAvo odrIvI dIzAjn?
Utisci sa nedavno odrane meunarodne pres konferencije najveeg meunarodnog sajma nametaja u Milanu govore da e upravo odrivi dizajn postaviti demarkacione linije izmeu pobednika i gubitnika na globalnom tritu i otvoriti novu trku izmeu dizajnera, arhitekata, kompanija, pa i itavih drava. Nije re o pomodnom trendu koji e obojiti stranice dizajnerskih asopisa samo ove sezone, ve o sutinskom zaokretu u razmiljanju, kreiranju i proizvodnji, koji e pojedincima, kompanijama i itavim sredinama doneti dugoroni boljitak, iako se na prvi pogled ini da je put odrivog dizajna tei, komplikovaniji i skuplji. Odrivi dizajn je promiljena integracija dizajna i arhitekture sa konstruktivnim, mainskim i elektrinim ininjerstvom koja, pored funkcionalnosti i estetike, ima za cilj minimiziranje energetske potronje i promovisanje ljudskog zdravlja kroz odgovoran odnos prema ivotnoj sredini poput uvanja i primene obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zdravih instalacionih sistema. Odrivi projekti ne moraju da kotaju mnogo, ak ni kada se ini da su komplikovaniji od uobiajene prakse. Odrive graevine i nametaj od recikliranih i ekolokih materijala nemaju prepoznatljiv stil, ve dele zajedniku holistiku

Detalji sa pres konferencije meunarodnog sajma nametaja u Milanu, za govornicom gradonaelnica grada Milana, Letizia Moratti i Carlo Guglielmi, predsednik sajma

24

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

filozofiju integrisanog dizajna u kome se svaka komponenta posmatra kao deo vee celine.

KUA BUDUNOSTI
Pasivne kue su oigledan primer praktino primenjenog modela odrivog dizajna: zahvaljujui dobroj izolaciji i efikasnosti graevinske tehnike, potrebe za toplotnom energijom ne prelaze 15 kWh/m, tako da je mogue potpuno se odrei posebnog sistema grejanja. Vana je i ispravna orijentacija u odnosu na strane sveta. Pasivne kue imaju velike prozorske povrine okrenute ka jugu, kako bi pasivni solarni dobici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti kue.

RADIMO LOKALNO, MISLIMO GLOBALNO

Naravno, odrivi dizajn, ako ga svedemo samo na primere upotrebnih predmeta, gubi svoj smisao. Planeta i njeni resursi su u tako dubokoj krizi da su neophodne ne samo odgovarajue mere na nivou drava i vlada, nego su se u poslednje vreme tim naporima pridruile i multinacionalne kompanije, ija razgranatost i ekonomski interes dopiru dalje od monih, ali ipak teritorijom ogranienih dravnih vlasti. Prvo je kompanija IBM lansirala inicijativu Smart Planet (www.ibm.com/ innovation) koja treba da omogui bolje i efikasnije korienje energije, vode, hrane, informacija, pa i zdravstvene zatite na lokalnim, mikro-nivoima, da bi se postigle ogromne globalne utede. Pre svega nekoliko dana, kompanija Hewlett Packard je lansirala Centralni nervni sistem za planetu Zemlju. Ove inicijative nisu samo sjajan marketing, nego ukazuju i na nove pravce razvijanja biznis modela koji e biti biti zasnovani na odrivosti kao pretpostavci ugraenoj u generisanje prihoda jedne kompanije.

Koncentriite se u potpunosti i samo na Va posao, ostalo emo uraditi mi sa Vas. WEINIG nije samo vodei u ponudi tehnologije za industriju i preduzetnike koji se bave obradom masivnog drveta. Sveobuhvatne usluge i profitabilna sistemska reenja do proizvodne opreme po principu klju u ruke ine WEINIG idealnim partnerom svuda gde se radi o fleksibilnim, profitabilnim proizvodnjama.

GDE SMO MI?

Za kraj, ohrabrujui podatak koji govori da Srbija nee biti iskljuena iz svetskih dizajnerskih tokova, te da se sve bolje pozicionira u globalnim kreativnim krugovima. Meu 80 svetskih novinara i kritiara dizajna koji su ove godine pozvani na konferenciju uoi Milanskog sajma nale su se i tri predstavnice srpske dizajnerske scene: Jelena Mati, docent na umarskom fakultetu i direktor Talent zone festivala Mikser, Mia David, urednica asopisa Kvart; kao i Maja Lali, arhitekta i predsednik udruenja Mikser koje ve deset godina aktivno radi na razvoju i promociji domaeg dizajna. Festival Mikser, kada krajem maja ove godine bude lansiran na teritoriji itomlina i Luke Beograd na donjem Dorolu, verovatno e biti jedan od prvih takvih dogaaja u naoj zemlji koji e u sebi imati ugraene principe odrivosti. Organizatori festivala trudie se da dogaaj ostavi to manji karbonski otisak i pokuae da animiraju partnere i uesnike manifestacije da aktivno koriste alternativne izvore energije. Mikser e pokrenuti inicijativu da se posetioci od Trga republike do lokacije u Luci prevoze mini-busevima na biodizel pogon, po prvi put u Srbiji se razmatra mogunost da muzike pozornice u okviru festivala znaajan deo elektrine energije dobijaju kombinacijom biodizela i turbina na vetar, a posetioci e biti podsticani da odgovorno odlau otpad na posebnim mestima predvienim za reciklau. Pored toga, posetioci e na festivalu moi da posete za tu priliku specijalno sagraenu pasivnu kuu poslednje generacije. Moglo bi se rei da e se u tih nekoliko dana, kreativni grad u luci pretvoriti u pametni grad. n

RASECANJE KRAENJE OPTIMIRANJE DUINSKO NASTAVLJANJE LEPLJENJE BLANJANJE I PROFILISANJE OPREMA ZA STOLARIJU OBRADA POJEDINANIH KOMADA AUTOMATIZACIJA

Vaeg WEINIG strunjaka potraite na www.wEInIG.com

april 2010.

Mladi srpski

iviluk KSILOFON dizajner Ana Kra

U ekonomski i etiki devastiranom drutvu koje je preivelo frustracije devedestih, a potom i fascinaciju oping molovima kao savremenim hramovima koji supstituiu razorene ideologije, spajaju levicu i desnicu, rojaliste i republikance, grobare i delije, bilo je jako teko otpoeti priu o kreativnosti i inovaciji, kao neophodnim uslovima kreiranja zdravog sistema vrednosti koji vraa veru u mogunost da ivimo i napredujemo kao sav normalan svet. U zemlji u kojoj se mlad ovek jo uvek budi sa sveu da e uspeti u ivotu jedino ako postane kriminalac, lan stranke ili trgovac, zaista nije bilo lako pokrenuti projekat koji sada ve deluje kao veoma uspena paradigma kako demantovati stereotipe o nametenim konkursima, negativnoj selekciji, o kreativnosti kao jalovoj zabavi dokonih gubitnika tranzicije. Bilo je potrebno u takvom kontekstu rei mogue je!. Mogue je stvoriti nacionalnu platformu koja e pronalaziti najtalentovanije domae dizajnere, mogue je za taj proces zainteresovati i ukljuiti jednog od vodeih svetskih dizajnera Konstantina Gria, mogue je animirati stotine srpskih talenata da poalju svoje radove iriju kojim Gri predsedava, mogue je da zaista najbolji srpski mladi kreativci odu u Milano i svoje radove predstave na najveem svetskom sajmu dizajna koji godinje pohodi vie od trista hiljada posetilaca. Sve to je mogue upravo zahvaljujui uspostavljanju veoma efikasnog privatno - javnog partnerstva izmeu kulturne organizacije Mikser i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Siepa, to predstavlja model na koji bi se mogle ugledati i mnoge druge grane kreativne i proizvodne industrije.

Stolica Play me i autor Miljana Nikoli, doktorant na umarskom fakultetu

Veoma dobro pozicioniran i osmiljen tand Young Serbian designers je prole godine u Milanu izazvao veliku panju, kako ue strune javnosti, medija i esnafskih kolega iz regiona i sveta, tako i poslovnih ljudi zainteresovanih za radove naih dizajnera. Izloba Young Serbian Designers privukla je preko 200 proizvoaa nametaja koji su izrazili konrektno interesovanje za izloene radove i sa kojima su uspostavljeni kontakti sa ciljem otpoinjanja poslovne saradnje za priozvodnju i distribuciju irom sveta. Kao jedan od najatraktivnijih i najkomunikativnijih tandova, Young Serbian Designers je posetilo preko 220 urednika i novinara naj-

znaajnijih strunih i globalnih medija iz 45 zemalja sa svih kontinenata i preuzelo informacije o radovima naih mladih dizajnera. Prie o mladim srpskim talentima su nakon sajma osvanule u preko 100 meunarodnih medija, a upiti o njihovim radovima i dalje svakodnevno stiu. Osim to je izazvao posebno veliko interesovanje svih posetilaca, rad pod nazivom ARC autora Marije Bjelakovi, Milice Jovi i Emira Beiragia, apsolvenata umarskog fakulteta, nominovan je za prestinu nagradu Design Report Award u konkurenciji meu 700 mladih dizajnera iz celog sveta. Ovakav nesumnjivi uspeh nae, mlade delegacije je svakako inicirao poziti-

Studio Antipod tronoac VIME i autori

28

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

dizajneri
Izabrani su mladi srpski dizajneri koji e u aprilu ove godine predstavljati Srbiju na najveoj meunarodnoj smotri talenata Salone Satellite u okviru Milanskog Sajma. Ana Kra, Branko Nikoli, Jovan Topalovi, Jovana Bogdanovi i Miljana Nikoli predstavljaju 10 projekata odabranih na konkursu Young Serbian Designers, na koji se ove godine prijavilo 170 mladih talenata.

Lampa HIVE dizajner Ana Kra

van efekat domina u dva pravca koje Mikser i Siepa vide kao prioritne u daljoj evaluaciji projekta. Prvi je svakako stvaranje sutinske, bliske veze na relaciji domai dizajner-domaa privreda, koja se do sada radije odluivala za jeftino kopiranje postojeih, svetskih reenja, a drugi je kreiranja imida Srbije kao sledee, egzotine, kreativne destinacije, koja osim lepih devojaka i sjajne zabave u Gui ili na Exitu, poseduje i veoma jaku kreativnu scenu koja predstavlja ozbiljni zamajac ekonomskog prosperiteta zemlje.

Maja Lali

PIE: Nataa Ilini

DIZAJN OD PERPLOE poetak istorije

30-e / Aalto i Breuer
Predvodnik u dizajnu nametaja od perploe bio je poznati arhitekta Moderne i svetski poznati dizajner Alvar Aalto; fasciniran mogunostima perploe, osnovao je eksperimentalnu radionicu 1929. godine. etiri godine je zajedAalto / Stolica 31 no sa svojom enom Aino, radio na prototipima i probama, nakon ega je 1933. godine nastala Stolica 41, prva elastina stolica od perploe, iji je sedaoni deo od savijene perploe slobodno lebdeo zakaen o konstruktivni ram, napravljen od lameliranog i masivnog brezovog Aalto / Stolica 41 drveta. U tom periodu nastaje i Stolica 31, prva konzolna stolica napravljena ovom tehnikom. Aaltov nametaj postaje jako uspean i on i Aino osnivaju kompaniju Artek, 1935. godine, koja e proizvoditi i prodavati stolice 31, 41 i kasnije nastalu konzolAalto / Lealjka 43 nu lealjku 43. Skoro istovremeno dok Aalto zapoinje eksperimente sa perploom u Finskoj, Marcel Breuer, tada ve bivi predava Bauhausa, pod pritiskom nacista, prelazi u London poetkom 1930-ih, i biva angaovan od strane engleskog proizvodjaa Isokon specijalizovanog za nametaj od perploe. Oko 1935. godine Breuer dizajnira nametaj od oblikovane perploe i tada nastaju dva uvena komada : Marcel Breuer lealjka i sto za ruavanje.

Prvi zaista smeli eksperimenti u dizajnu nastali su upotrebom kalupljene sperploe, koja je otvorila mogunost fantastinih oblika i statikih reenja. Primeni ovog drvnog kompozita prethodila je decenija u kojoj su nastali prvi primeri nametaja Modernista, za koje je bila karakteristina upotreba cevastih metalnih profila i vrlo svedena minimalistika forma. Tek upotrebom kalupljene perploe, nastaju sasvim nove inovativne i ergonomske forme. Jevtinija i dostupnija od aluminijuma ili elika, perploa je bila kljuni materijal za dizajnere ranog perioda XX veka kao to su Rietveld, Breuer i Aalto, kao i za moderniste iz sredine veka poput Eames-a, do savremenih dizajnera poput Jaspera Morisson-a ili Stevana Dieza. Danas, nakon vie od 60 godina, novih inovativnih tehnologija i mnogostruko vie dizajnera, jos uvek ergonomski nije prevaziena stolica Ray i Charles Eames-a od oblikovane perploe, nastala 40ih godina prolog veka LCW. Gipkost, vrstina, lakoa, savitljivost po tri pravca, tananost uinili su ovaj materijal revolucionarnim u periodu zaetka Moderne, kao sto e to 60-ih biti plastika ili moda CO2 fiber-vlakna danas. perploa je prvi put proizvedena 1850-ih godina, kao kombinacija 3 ili vie zalepljena tanka sloja drveta, gde se vlakna svakog drugog sloja ukrtaju po 900 zbog vrstine ploe. Njenu proizvodnju osmislio je nemaki emigrant John Belter u Americi, uspevajui da je pomou toplote savije po sva tri pravca. Za njenu komercijalizaciju zasluni su drugi proizvoai u Americi poput Cole-a, a ozbiljnije eksperimente sa perploom izvodie Thonet 1880-ih. Iako je pre svega poznat po svom izumu proizvodnji nametaja od savijenog parenog drveta veina Modernista XX veka istie da je na njih upravo Thonet imao uticaj, kada je u pitanju rad sa perploom. Tokom Prvog svetskog rata, usavrena je tehnologija proizvodnje perploe, njena fleksibilnost i trajnost, kroz njenu primenu u avioindustriji. Kada su avangardni arhitekti i dizajneri 20-ih godina istraivali mogunosti proizvodnje jeftinog masovno-proizvedenog nametaja, perploa je bila atraktivno reenje. Prvi prodor napravio je Gerrit Thomas Rietveld, uveni holandski dizajner, 1927. godine, upotrebivi jedan komad perploe kao sedite na svojoj stolici. A zatim u sledee tri decenije nastaju klasici dizajna XX veka napravljeni od kalupljene perploe.

Breuer / Lealjka

Breuer / Sto

30

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

modernog dizajna

Eames / Lealjka i otoman

40, 50-e / Eames, Nelson

Uticaj Aalta i Breuera iz Evrope se proirio na Ameriku oko 1940. godine. Pod ovim uticajem mladi ameriki studenti arhitekture Charles Eames i Saarinen pobeuju na studentskom takmienju Muzeje Moderne umetnosti u New York-u, sa dizajnom od oblikovane perploe. Proizvodnja predloenog dizajna je tada problematina i Charles e ubrzo sa svojom enom Ray nastaviti eksperimente u svojoj kunoj radionici u Los Angeles-u, modelujui predmete koristei svoju sopstvenu nogu. 1946. godine po pozivu Muzeja moderne umetnosti, Eames-i e imati svoju prvu samostalnu izlobu na kojoj e se pojaviti autentina stolica od oblikovane perploe LCW, ergonomski moda jos uvek neprevaziena. Kasnije, 1956. godine dizajniraju jo jedan klasik modernog dizajna koristei ponovo trodimenzionalno oblikovanu perplou za opnu savremene interpretacije klubske stolice sa otomanom, tapaciranu i presvuenu koom iznutra. Pedesetih godina, pod uticajem tehnologije koju su razvili Eames-a, pojedini dizajneri uspeno rade na oblikovanju nametaja od perploe i prave pomake George Nelson i njegov njujorki studio, dizajniraju uvenu Pretzel stolicu a japanski dizajner Sori Yanagi dizajnira elegantnu malu stolicu iji oblik podsea na krila leptira. Svi prethodno navedeni primeri kreativne upotrebe oblikovane perploe tokom 40-ih i 50-ih godina XX veka i danas se nalaze u proizvodnji od strane vajcarske kompanije Vitra.

Yanagi / Leptir stolicica

Eames / LCW stolica

Nelson / Pretzel stolica

od 88-e / povratak perploe

Azumi / Volta klupa

Tokom 60-ih i 70-h godina plastika postaje novootkriven materijal za avangardne dizajnere, a ponovni povratak perploe vezuje se za 1988. godinu kada engleski dizajner Jasper Morisson dizajnira svoju tananu perploa - stolicu za Berlinsku izlobu, koju ostavlja poludovrenu, sa vidljivim presecima perploe, a koju kasnije proizvodi Vitra. Od 90-ih naovamo perploa je ponovo u fokusu dizajnera i proizvoaa. Tokom poslednje dve decenije nastaju komadi nametaja od perploe koji svojim tehnolokim i dizajnerskim kvalitetom predstavljaju nastavak osnove koja je postavljena od poetka 30ih do kraja 50-ih u dizajnu od perploe. Dizajnerski tim Azumi, 2002. godine dizajnira klupu za italijanskog proizvoaa La palmu od jednog komada perploe, trodimenzionalno savijenog i dugakog 120 cm bez ikakvog dodatnog oslonca ispod, na koju moe sesti 2-3 ljudi. Prole godine Stefan Diez, dizajnira Houdini stolicu, za nemakog proizvoaa e15, koristei 4 mm debelu perplou, furniranu hrastovim furnirom i proizvedenu neobinom tehnologijom. koljka stolice je nastala savijanjem dvodimenzionalne perploe oko specijalno zarezanog drvenog prstena, a njena veza sa sedaonim delom je napravljena bez ijednog rafa.

Morisson / perploa stolica

Stefan Diez / Houdini stolica

april 2010.

DRVOtehnika 26/2010

31

Grupa Biesse e ove godine uestvovati na sajmu Tehnodomus Salon Drvne industrije u sektoru graevine i u proizvodnji nametaja. Sajam koji e se odrati u Riminiju od 20. do 24. aprila, predstavlja najvaniji dogaaj za proizvoaa Biesse Wood Division u 2010. godini. Ponuda sajma Rimini koja se i prole godine dokazala izuzetnim rezultatima, smetena u jednom od vodeih svetskih proizvodnih okruga, privukla je od samog poetka veliki broj posetilaca iz celog sveta. Pored ovoga, posetioci iz inostranstva e biti u prilici da, u okviru istog putovanja u Italiju, istovremeno posete Tehnodomus i Meunarodni Salon Nametaja u Milanu, dva dogaaja od velikog globalnog znaaja, s obzirom da se ova dva sajma odravaju jedan nakon drugog. Tokom pet dana sajma, u centru panje e se pre svega nai maine, komponente, dodatna oprema i alati za drvnu industriju. Struktura sajma Tehnodomus veoma je inovativno organizovana oko posebnih tematskih oblasti: od velikih sistema do tradicionalnih maina za obradu drveta potrebnih kako velikim preduzeima tako i malim stolarskim radionicama. Tehnodomus 2010 e pored ostalog predstaviti i integrisana reenja za odrivu arhitekturu u cilju potovanja ivotne sredine. Jo jedan znaajan inilac koji e obeleiti ovaj sajam je i to to e imati vei meunarodni karakter, kako meu izlagaima tako i meu posetiocima, a sve u cilju irenja privrednih vidika preduzea i na stranim tritima. Nee izostati ni isplanirani susreti sa inostranim klijentima. Ponuda izlagaa, jo jednom obogaena kvalitetnim programom seminara i workshop-ova, omoguie svim uesnicima produbljivanje i auriranje svojih saznanja kao i suoavanje sa najaktuelnijim temama organizovanim u saradnji sa univerzitetima, institutima, asopisima i strunjacima iz ovog sektora. U okviru sajamskog kompleksa u Riminiju, u hali A3, Biesse e plasirati znaajne projekte i predstaviti nova tehnoloka reenja visoke efikasnosti, kako u obradi panela tako u proizvodnji stolarije. Nova reenja firme Biesse su koncipirana i razvijena tako da zagarantovano i ciljano izau u susret svim zahtevima klijenata.

32

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

Sajam Tehnodomus u Riminiju najvaniji dogaaj za proizvoaa

Meu najznaajnijim tehnolokim inovacijama koje e Biesse plasirati na sajmu, izdvajamo najnovije reenje BiesseEdge primenjeno na standardnoj jednostranoj maini - MDS modul. Dogradnjom ovog modula na STREAM B1 mainu omoguava se precizno uvoenje panela to garantuje upravnost ivica, a sve to sa veoma malim finansijskim ulaganjima. Na taj nain, jedan operater moe upravljati celom mainom i proizvesti znaajan broj panela na veoma fleksibilan nain, uz garantovanu upravnost ivica. Pored ve potvrenog liderstva u obradi panela, veoma fleksibilnim i produktivnim reenjima koje imaju za cilj zadovoljavanje potreba malih zanatskih preduzea i velike industrije, Biesse nastavlja da se afirmie i u proizvodnji stolarije, kako u Italiji tako i u Evropi. Nove tehnologije preduzea Biesse usklaene su sa zahtevima dinaminog i promenljivog trita u oblasti proizvodnje stolarije i omoguavaju realizaciju svih procesa istovremeno suoavajui se sa najsloenijim vrstama obrade. Novim obradnim centrom Rover B WMS entry level sa automatskim ubacivanjem i izbacivajem, kompletirana je linija Winline. Nove WMS funkcije namenjene proizvodnji stolarije omoguavaju novoj Rover B maini obradu svih vrsta spojeva sa maksimalnim uinkom. Integrisano softversko upravljanje

Biesse Wood Division u 2010. godini

olakava i pojednostavljuje upravljanje automatskim ubacivanjem i izbacivanjem radnih komada, prozor po prozor ili partiju po partiju. Biesse obezbeuje sistem klju u ruke. Pored ostalog, samo posetioci koji e se nai na Biesse tandu na Tehnodomus sajmu, imae priliku da pretpremijerno vide plasiranje jednog inovativnog i revolucionarnog projekta za utedu energije. Projekat koji e biti pokrenut na sajmu Tehnodomus i koji se odnosi na celu Biesse Grupu predstavlja poetak jednog integrisanog puta koji na konkretan nain pribliava preduzee tematikama usresreenim na potovanje ivotne sredine i na obnovljive energije. Cilj je da se klijentu ponude tehnologije visokog tehnolokog sadraja koje mogu garantovati merljivu ekonomsku utedu u radu uz vee potovanje ivotne sredine. Biesse je za svoje klijente realizovao posebne putne pakete po specijalno povoljnim uslovima za letove avionom, kako za klijente iz Evrope, tako i izvan nje, sa ciljem da boravak u Riminiju uini jo udobnijim i povoljnijim. Za vie informacija: biesse.marketing@biesse.com Biesse Vas oekuje na sajmu Tehnodomus: Rimini, od 20. do 24. aprila 2010., hala A3.

Za sve informacije molimo obratite se na:

BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424 TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Miloa 25, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3065 614 fax. +381 11 3065 616 e-mail: office@toptech.rs

april 2010.

DRVOtehnika 26/2010

33

Firma UKRAS sa ponosom obavetava svoje poslovne partnere da ove godine slavi 40 godina svog postojanja. Sve je poelo davne 1970. godine u maloj porodinoj radionici, gde su vlasnik gospodin Zdravko Raji i njegova supruga Stanija, sami, uz neto malo alata poeli da prave prve lajsne. Od tada, uz puno truda, napora, rada i ljubavi firma UKRAS se postepeno razvijala i irila, te se danas prostire na oko 5500 m2 prostora, zapoljava oko 50 radnika i ima 6 prodajnih prostora u veim gradovima u Srbiji. Bez skromnosti, firma UKRAS moe da se pohvali da danas zauzima posebno mesto na poslovnoj mapi Srbije, gde se nalaze i ostale firme koje su do svog uspeha stigle iskljuivo zahvaljujui svom radu i kapitalu. Osim jubileja ova godina je vana, jer je kao potvrdu ispunjenja zahteva meunarodnog standarda, firmi UKRAS izdat sertifikat ISO 9001 i OHSAS 18001. Na pitanje kako se na tritu odrati u ovim godinama, koje su krizne i nimalo lake, pogotovo za nau branu gospodin Zdravko Raji, vlasnik firme kae: Politika nae firme je svih ovih godina ista, a to je da zadovoljimo i razumemo zahteve svih naih kupaca vodei se iskljuivo kvalitetom i tanou. Za svoje poslovne uspehe zahvaljujemo svojim poslovnim partnerima i ostalim saradnicima.

Primenom visokih standarda po italijanskom dizajnu i od drveta afrikog porekla, proizvodimo: lajsne za uramljivanje slika lajsne za laminat i parket podove lajsne za kuhinje i plakare sve vrste pervajza drvene garnine lamperiju ekskluzivna unutranja vrata

Wood-Mizer - uske testere

Kompanija Wood-Mizer je vodei proizvoa uskih tranih testera, a takoe je i lider u proizvodnji malih stacionarnih i pokretnih brenti. Danas Wood-Mizer nudi tri grupe testera: SilverTip je za standardnu upotrebu, DoubleHard je unapreena testera za industrijsko trite, a RazorTip ima vrhove od stelita i prema funkcionalnosti na samom je vrhu testera Wood-Mizer-a. SilverTip testere su napravljene od standardnog elika, ali je svaki zubac ovrsnut indukcijom. Pojaani zupci su osnovna razlika ovih testera u odnosu na nau konkurenciju. Wood-Mizer je razvio ove testere za seenje greda i drugog drveta kome je odstranjena kora. Ali mnogi drvopreraivai u Evropi poinju da koriste ove testere i za seenje trupaca i uoili su da SilverTip testere obezbeuju visokokvalitetno seenje. Ime DoubleHard opisuje specifinost ovih testera: izdrljive su i fleksibilne u isto vreme, a to doprinosi duem veku testere u poreenju sa proizvodima nae konkurencije. Tajna je u tome to Wood-Mizer koristi jedinstvenu i skupu elinu leguru za ove testere, a potom se i svaki zubac dodatno ojaava indukcijom. Kao rezultat toga ove testere due ostaju otre i pribor odravaju boljim. Danas je DoubleHard najpopularnija testera Wood-Mizer-a na svetu. Nova testera nazvana RazorTip je rezultat najnovijih istraivanja i najsavremenije tehnologije Wood-Mizer-ove proizvodnje tranih testera. Stelit je legura zasnovana na kobaltu kojom se premazuju vrhovi zubaca i oblikovan je tako da obezbedi neophodan zazor sa strane (kerf). Materijal je visoko otporan na habanje, pa e testera sei dugo pre nego to joj bude potrebno ponovno otrenje to znai manje je gubljenje vremena na menjanje testere i vreme seenja je produktivnije. Velika prednost ovoga je to to se testere RazorTip mogu ponovo naotriti i podesiti upotrebom konvencionalne CBN mainerije za otrenje i standardnih podeivaa. Prelazak na korienje RazorTip-a ne znai ulaganje u nove maine za otrenje. Najpopularniji meu njima je profil 10/30. Pogodan je i za tvrdo i za meko drvo. Wood-Mizer preporuuje svim drvopreraivaima poetnicima da zaponu rad sa ovim profilom zubaca, jer on obezbeuje uspeh u struganju. Profil 13/29 je posebno namenjen za meko drvo. Obezbeuje poveanje brzine seenja za oko 10 %. Ponekad se profil 9/29 zove zimski zubac, jer pogoduje vrstom i zaleenom drvetu. Profil zubaca 4/32 se koristi za izrazito vrsto ili osueno drvo. Novi profil 7/34 je dizajniran za teko obradive vrste drveta kao to su izuzetno vrsto drvo, reciklirane grede, drvna graa suena na vazduhu ili u peima za suenje, zaleeno drvo, abrazivno drvo ili trupci sa velikom koliinom silicijum-dioksida.

Proizvodnja Wood-Mizer testera u Srbiji

Trenutno se belei porast broja testera Wood-Mizer-a na svim tritima: prole godine evropska fabrika Wood-Mizer je prodala preko 2 miliona testera. Razlog je taj to se testere WoodMizer-a ne koriste samo u Wood-Mizer-ovim strugarama, ve i u fabrikama uskih trakastih testera drugih proizvoaa. Proizvodnja Wood-Mizer testera poinje u SAD-u, u fabrici Wood-MIzera u Indianapolisu. Zatim se kalemi testera prebacuju u evropsku fabriku u Poljskoj gde kompanija poseduje 14 sertifikovanih linija za proizvodnju testera u skladu sa ISO9000:2008. Wood-Mizer je bila jedna od prvih poljskih kompanija koja je dobila ovaj sertifikat kvaliteta. Testere sa indukcijom ojaanim, naotrenim i podeenim zupcima prenose se u Wood-Mizer Balkan koji je smeten u Kikindi. Radionica ovog preduzea ima opremu koja u potpunosti podmiruje zahteve Wood-Mizer-a. Ovde se testere spajaju u skladu sa duinom koju klijent odredi. Povrh toga, Wood-Mizer Balkan nudi drvopreraivaima opravku testera, otrenje, kao i usluge podeavanja. Iskusni drvopreraivai znaju da je testera 90 % uspeha u celokupnoj operaciji seenja drveta. Pridruite se liderima na tritu! Wood-Mizer testere potpomau vau proizvodnju drvne grae i doprinose njenom stabilnom razvoju pod tekim ekonomskim uslovima.

Profili testernih zubaca WoodMizer-a

Wood-Mizer je razvio geometriju testera koja se sada prepoznaje kao standardna u drvnoj industriji. Wood-Mizer proizvodi pet razliitih profila zubaca odreenih za razliite zadatke u seenju drveta.

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/3, P. fah 25, 23300 Kikinda, tel. +381 (0)230 25 754, 23 567, tel/fax. +381 (0)230 402050 GSM. +381 (063) 568 658, +381 (063) 108 21 33, +381 (063) 513 005 office@woodmizer.co.rs, www.woodmizer.co.rs

OPLEMENJENA IVERICA
Kada je re o ploastim materijalima J.u.A. Frischeis zastupa vodee evropske brendove kao to su: Egger, Kronospan, FunderMax, Emotion by Cleaf, Hallein, Kaindl i mnoge druge. U naoj ponudi moete pronai sve vrste ploastih materijala i to: mdf u debljinama od 4mm do 40mm i irinama do 2200mm, mdf oplemenjeni jednostrano i dvostrano u debljinama od 16mm i 19mm, furnirani mdf, vodootporni mdf; hdf sirovi u debljinama 3, 4, 5, 6mm i lakirani hdf; Sirovu, sporogoruu, vlagootpornu, ekstrudiranu ivericu; Oplemenjenu ivericu renomiranih proizvoaa Egger, Emotion by Cleaf i FunderMax u debljinama od 10, 18, i 25mm; Kuhinjske radne ploe u debljinama od 38, 50 i 60mm; Egger eurolight ploe 50mm; OSB 3 ploe u debljinama 8, 9, 10, 12, 15, 18mm; perploe u debljinama od 4mm do 40mm Laminat u dimenzijama 2800 x 2070 i vratnim, u debljinama od 0,8 i 1mm (Egger, FunderMax); FunderMax compact ploe za enterijer i eksterijer. Ono to posebno elimo istai je da smo uspeli da na jednom mestu objedinimo tri najpopularnija proizvoaa univera kako kod nas tako i u Evropi, a to su Egger, FunderMax i Cleaf iji smo i ekskluzivni distributer za Srbiju. U skladitu imamo preko 150 dekora univera razliitih struktura i u debljinama od 10,18 i 25mm. Novo u naoj ponudi je svakako naa nova kolekcija od 15 izuzetnih dekora Emotion by Cleaf u etiri razliite strukture penelope, smart, surf i matrix. Takoe, kao firma koja eli pruiti svojim partnerima najbolji kvalitet, odluili smo se da u nau ponudu uvrstimo kolekciju FunderMax u sjaju takozvani Spiegelglanz (ogledalo efekat), to predstavlja univer najveeg mogueg sjaja inae. Pored 13 dekora u sjaju ovog renomiranog austrijskog proizvoaa na raspolaganju vam je i itava paleta proizvoda kao to su laminati, compact ploe i slino.

Kuhinja FunderMax ogledalo sjaj

Matrix

Penelope FunderMax drvodekori ogledalo sjaj

Svakako, pored ovako irokog asortimana, vano je istai kvalitet vie sa kojim se ponosimo, a to je odlian lager i brz i efikasan servis naih kupaca.

Surf

Smart

Skladite ploastih materijala

D RV O J E N A SVET

FURNIRI
Jedan od najvanijih proizvoda iz ponude firme J.u.A Frischeis jesu i najrazliitije vrste furnira. Sa centralnim skladitem u Salzburgu u Austriji u mogunosti smo da ponudimo furnire preko 140 vrsta drveta. U svakom trenutku na skalditu imamo oko 9 miliona m2 furnira koji su sortirani po kvalitetu na najsavremenijoj liniji za klasiranje u Evropi.

Skladite furnira u Salzburgu

Linija za sortiranje u Salzburgu

Klasiranje furnira se vri prema debljini, duini i irini lista kao i naravno, po kvalitetu. Vano je napomenuti da se prilikom sortiranja furnira vri i fotografisanje svakog sveaja, pa smo u mogunosti da kupcu ponudimo da furnire preko fotografija vidi i pre nego to se odlui da nas poseti ili porui odreenu vrstu i kvalitet. U naem skladitu u Novoj Pazovi imamo furnire oko 20 domaih vrsta drveta i 40 vrsta egzotinog drveta u raznim debljinama. Poseban akcenat se daje na klasiranje domaih vrsta hrasta, bukve, jasena i trenje koje na skladitu imamo u vie klasa.

Sladite prirodnog furnira u Novoj Pazovi

Skladite fineline furnira u Novoj Pazovi

U ponudi takoe imamo i fineline furnire u dimenzijama 31000/2500 x 640/650 x 0.6mm, a u ovom trenutku oko dvadesetak vrsta u skladinom programu. Prodaja furnira se vri dolaskom kupca u nae skladite i odabirom furnira iz naeg skladinog programa, ili specijalnom porudbinom furnira koji se iz centralnog skladita doprema specijalno za kupca. Posetom na na sajt www.frischeis.rs u mogunosti ste da vidite vrste furnira, njihov izgled, kvalitet, debljine i duine koje imamo na stanju kao i cene za odreene vrste. Za firme koje prilikom izrade svojih proizvoda koriste furnir kao jednu od glavnih sirovina u mogunosti smo da obezbedimo jo neke dodatne pogodnosti. Posetite nas na obostrano zadovoljstvo.

DRVO JE NA SVET

PERPLOE
perploa je materijal koji zahvaljujui svojoj konstrukciji od ukrtenih furnira ima gotovo idealan odnos mase, vrstoe i estetskih osobina. Zbog svega ovoga ima veoma iroku primenu u gotovo svim granama industrije. Frischeis je najvei globalni uvoznik i distributer perploa u svetu, a u Srbiji jedan od najveih. perploe se uvoze i svih krajeva sveta, i to: June Amerike (Brazil, ile), Azije (Rusija i Kina) i Evrope (Finska, Italija, Poljska, eka, itd.).

Skladite perploa u Novoj Pazovi

Zahvaljujui centralizovanoj nabavci i distribuciji za itav koncern, u stanju smo da nabavimo perploe od najrazliitijih vrsta drveta i za svaku namenu, bez obzira na koliinu. U naoj ponudi su perploe od najrazliitijih vrasta drveta kao to su breza, bukva, topola, bor, kao i razne egzote: okoume, meranti, mahagoni, ceiba i druge u raznim debljinama, od 0,6 do 60mm, formatima: 2440 x 1220, 2500 x 1250, 3000 x 1500, 1520 x 1520, razliitim izvedbama: neoplemenjene, furnirane, sa filmom, protivklizne, fleksibilne za oblikovanje, multiplex itd. i razliitih namena: za nametaj, konstrukcije, podkonstrukcije, graevinu, ambalau, transportna sredstva, avio-industriju, podove prikolica, brodogradnju, pravljenje bina, oplatne sisteme i dr. U skladitu u Novoj Pazovi uvek je dostupan veliki broj razliitih izvedbi, a sve ono to u skladitu nemamo dobavlja se iz centralnog skladita u kratkom roku.

perploe sa filmom

Okoume za brodogradnju

Protivklizne perploe za podove

D RV O J E N A SVET

REZANA GRAA
J.u.A Frischeis predstavlja pravo osveenje na tritu rezane grae Srbije. Frischeis je jedan od lidera u ponudi rezane grae u Evropi i kao takav predstavlja pravog partnera domaoj drvopreraivakoj industriji. Sirovinu nabavljamo u svim delovima Evrope i sveta, a distribucija robe se dalje vri preko centralnog skladita u Austriji. Viedecenijska tradicija, globalna centrelizovana mrea nabavke i distribucije grae garantuje kontinuitet kvaliteta nae ponude. Teko da se neko moe pohvaliti skladitem od preko 100 vrsta retkog egzotinog drveta i gotovo svih vrsta domaeg drveta u masivu. Graa je raspoloiva u svim standardnim debljinama 27, 33, 40, 52, 60, 80 mm.

Pored masiva jele, smre i bora, dostupni su i ostali etinari, a u Srbiji i sve aktuelniji evropski ari, sibirski ari, kedar, hemlock. Najinteresantniji zbog kvaliteta, specifinih svojstava, dugovenosti i ekstremnih raspoloivih dimenzija svakako su sibirski ari i kanadski kedar. Treba istai i veliki izbor razliitih vrsta egzota pre svega mahagonija, meranti, okume, anigre, abachi, merbau, paduk, iroko, zebrano, wenge i naravno nezaobilazni burmanski tik kojim se broj od stotinu egzota ne zavrava. irokim izborom proizvoda, profesionalnou, Frischeis je konano obezbedio proizvoaima u Srbiji da sve to je potrebno od masivnog drveta mogu nai na jednom mestu, u traenom kvalitetu i u bilo kojoj koliini. Rariteti kao to su limun, ebanovina, maslina, rua, makassar, palisander santos, lauro pretto samo zaokrujuju ponudu kojom J.u.A Frischeis sigurno postaje lider i na tritu rezane grae Srbije.

J.u.A. Frischeis doo Industrijska zona Berbernica bb 22300 Nova Pazova tel. 022/32 81 25, fax. 022/32 81 26 frischeis@frischeis.rs, www.frischeis.rs
DRVO JE NA SVET

Prerada
Svi lignocelulozni materijali kao to su grane od drvea posle see, slama, papir i mnoga druga vegetativna vlakna predstavljaju korisne energetske izvore. Glavni problem ovih materijala jeste njihov veliki volumen u odnosu na masu, to oteava rukovanje, skladitenje i transport. To poskupljuje rad sa ovim materijalima, a ovaj problem se moe reiti suenjem i onda sabijanjem pod visokim pritiskom, radi proizvodnje energetskih (gorivih) briketa i peleta. Ovaj finalni proizvod ima visoku gustinu i visoku toplotnu vrednost. U zemaljama u razvoju proizvodnja briketa ili peleta za dobijanje goriva je uglavnom stvar cene, a gorino od biomaterijala bi trebalo da ublai zagaenje ivotne sredine. U ovim zemljama limitiran je uvoz nafte, gasa i uglja, pa bi bilo logino da se koristi izobilje lignoceluloznih izvora kako bi se smanjio uvoz konvencionalnih goriva. Ove zemlje imaju malo novca za kupovinu nafte, to je limitirajui faktor za razvoj njihove industrije i ekonomije. Veina ovih zemalja, meutim, ima u izobilju biomase u obliku vlanog materijala i otpadaka. To su vlakna od kokosovog oraha, eerna trska, stabljike pamuka itd. Uz odgovarajuu preradu ovi materijali se mogu transformisati u korisno gorivo. Pelete od drveta se proizvodi od strugotine, samleveneog drvenog ostatka nakon see i uopte drvenog ostatka pri procesu prerade drveta, piljevine, drvenog ipsa, kore od drveta itd. Glavne prednosti proizvodnje peleta su: poveanje energetske vrednosti drvenih ostataka za njihovo bre korienje u daljim termohemijskim procesima konverzije (sagorevanje, gasifikacija, piroliza, karbonizacija itd.), smanjenje zapremine biomase za skladitenje, mogunost za lake rukovanje i transport, poveanje energetske gustine sa smanjenjem zapremine, eliminisanje gubitaka materijala zbog fermentisanih procesa (truljenja). Proizvodnja peleta Generalno proizvodnja peleta ima tri osnovna koraka: 1. skladitenje i predtretman sirovog materijala, 2. suenje sirovog materijala (na priblino 18 do 19 % sadraja vlage), 3. oblikovanje peleta. Proizvodni proces obavlja se u tri stepena: 1. rinfuzni materijal, posle mlevenja na odgovarajuu duinu, ubacuje se u peletirku, 2. rotacijom matrice i silom valjaka prese materijal se potiskuje kroz otvore na matrici, sabijanjem istog u pelete, 3. podeavajui no see pelete na eljenu duinu. Kod tradicionalnog peletnog sistema, koji se veinom koristi danas, sirovi materijal se ubacuje unutar matrice i pelete se ekstrudiraju (istiskuju) izvan matrice, u krajnji proizvod peletu, ija prosena temperatura (zbog efekta visokog pritiska) iznosi izmeu 100 i 120 C. Drugi korak je hlaenje peleta, a on mora da se obavi pre pakovanja. Prosena cena ovog procesa se kree od 60 do 75 /t peleta. Konvencionalna tehnologija se sastoji iz: 1. skladitenja i predtretmana sirovog materijala,

april 2010.

biomaterijala u pelete i brikete

PIE: prof. dr Dragan kobalj
2. suenja sirovog materijala, 3. procesa proizvodnje peleta, 4. hlaenja peleta, 5. skladitenja peleta (pakovanje i skaditenje). Inovativna tehnologija obuhvata: 1. skladitenje i predtretmana sirovog materijala, 2. suenje sirovog materijala, 3. proces proizvodnje peleta, 4. hlaenje peleta, 5. skladitenje peleta (pakovanje i skaditenje) postoji. Novi proces proizvodnje peleta je posebno sveobuhvatan: smanjen je utroak energije, jer je izbaeno suenje sirovog materijala i hlaenje peleta, ovaj proces je patentiran, ima visoku produktivnost i proizvodi visok kvalitet peleta, sadraj vlage u materijalu do 35 % ne predstavlja problem, mogu da se proizvedu pelete razliitih duina granula, proizvod je stabilan, homogen i gustina je odriva, utroi se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni materijala, sa rasponom sadraja vlage od 15 do 35%, ovaj postupak proizvodnje peleta predstavlja znaajno snienje cene peleta u poreenju sa konvencionalnim postupkom, procesiranje sirovog materijala do 35 % sadraja vlage lako se obavlja, sa niim temperaturama (mehaniki), pri emu se u isto vreme obavlja suenje i sabijanje materijala. Hlaenje peleta nije potrebno Kod ovog sistema sirovi materijal ulazi sa strane spoljnjeg dela matrice, a pelete se proizvode unutar matrice. Temperatura peleta se povea za 10 do 15 C, a maksimalna radna temperatura matrice je u intervalu 55 do 60 C. Na toj relativno niskoj temperaturi za matricu nema emisije gasova (isparenja) i/ili para VOC i nije potrebno nabavljati opremu za hlaenje. Druga prednost sistema je ta to je on sposoban da prikupi sirov materijal sa sadrajem vlage do 35%, bez neke dalje operacije (tretmana) i onda faza suenja moe da se izbegne u veini sluajeva. Za materijal sa sadrajem vlage preko 35%, mora da se obavi celokupan proces, kao kod konvencionalne tehnologije. Pelete su pogodne za male gorionike (npr. domae pei). Smatra se da su pelete sline tenom gorivu u smislu hranjenja (loenja) gorionika jer je mogua visoka automatizacija. Pelet je biogorivo koje se koristi za tri razliite svrhe: za grejanje graana, u velikim postrojenjima za proizvodnju energije i za grejanje naselja. Korienje peleta za grejanje graana u EU je znaajno poveano u poslednjm godinama, kao potvrda porasta broja prodatih pei i kotlova na pelete. Napravljena je analiza ispitivanja procesa sagorevanja biomase i uglja za termike snage do 10 kW. Poreenjem rezultata ispitivanja ustanovljeno je da brikete od biomase zahtevaju veu zapreminu loita, manji viak vazduha, dovoenje sekundarnog vazduha u loite, bre sagorevanje, vei je utroak relativno jeftinijeg goriva u jedinici vremena i daju istu termiku snagu loita u odnosu na ugalj. Sagorevanjem briketa od biomase manje se zagauje ivotna sredina, jer u biogorivu nema sumpodioksida, a koliina azotnih oksida je zanemarljiva. Bilans ugljendioksida u atmosferi ostaje isti, tj. koliko se sagorevanjem biomase proizvede ugljen-dioksida toliko ga biljke u toku svog rasta potroe na proizvodnju organske materije. Sagorevanjem biomase ne stvara se efekat staklene bate, ne stvaraju se kisele kie i ne utie na globalnu promenu klime. Pepeo od biomase moe da bude vrlo dobro ubrivo za bate. U naoj zemlji ne postoje odgovarajui standardi za brikete od biomase, osim standarda JUS.D. B9. 021 iz 1987. godine. Naziv ovog standarda je: energetski briketi od lignoceluloznog materijala. Ovaj standard ne propisuje dovoljno precizno nain ispitivanja briketa i obradu rezultata ispitivanja. On daje samo grubu kategorizaciju briketa od lignoceluloznog materijala prema njihovoj toplotnoj moi i nainu obeleavanja i pakovanja briketa. Ispitivanje sagorevanja briketa je obavljeno prema odgovarajuim standardima za ugalj. Ukratko emo se osvrnuti na situaciju u naoj zemlji. Kod nas jo uvek nije formirano trite briketa i peleta. Naa slabost je u manjem kvalitetu maina i opreme za briketiranje i peletiranje biomase. Kvalitet gotovih proizvoda nije, u veini sluajeva, uraen po standardima evropske klasifikacije CEN. Ovo umanjuje nau prodajnu mo na inostranom tritu. Kod nas je veliki problem to su maine i oprema za briketiranje i peletiranje prilino skupe. Oni koji ele da izgrade pogone za briketiranje i peletiranje teko dolaze do povoljnih kredita. Drava ne oslobaa poreza i doprinosa iako je poznato da se proizvodi ekoloko gorivo. Kod razvijenih zemalja se, meutim, podstiu proizvoai koji smanjuju produkciju ugljen dioksida, a kanjavaju oni koji isputaju CO2 u atmosferu, zbog efekta staklene bate i globalnog zagrevanja. Iz dela
DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

45

elektrine energije koja je vrlo skupa, odvajaju se sredstva za ekoloku proizvodnju. Tako prikupljena sredstva slue za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Prethodno navedeno utie na ograniavanje, sputavanje i nerazvijanje naeg trita, energetskih briketa i peleta. Iako imamo ogromne potencijale i mogunosti za razvoj ovog trita vrtimo se u zaaranom krugu, pa ak i nazadujemo. Osamdesetih godina bili smo tamo gde i Danska, a

danas teko moe da se proceni vreme za koliko godina emo se njoj pribliiti. Posebno treba istai da je jo uvek nereen problem tehnologije presovanja briketa i peleta od poljoprivrednih ostataka, bez vezivnih sredstava. Zbog toga se troi mnogo elektrine i druge energije za ovu proizvodnju, te je jo uvek ova proizvodnja skupa. Kod nas jo nisu doneseni zakonski propisi za podstica-

nje proizvodnje biogoriva. Nedostatak propisa ograniava trita za prodaju energetskih briketa i peleta. Nai proizvodi imaju visoke proizvodne trokove i nisu dovoljno konkurentni proizvodima u Zapadnoj Evropi. Poslovni ljudi koji ulau u ovu proizvodnju prilino su hrabri i oni oekuju da e uskoro situacija biti bolja. Mnogi su se razoarali dugim ekanjem, pa su svoje maine i opremu prodali drugima.

Poreenje dva procesa proizvodnje peleta: konvencionalnog i inovativnog

Tabela 1 - karakteristike konvencionalnog i inovativnog procesa proizvodnje peleta
Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. Karakteristike procesa Sadraj vlage u materijalu (%) Donja toplotna mo (MJ/kg) Ostatak pepela (%) Nasipna gustina peleta (kg/m3) Utroak energije (kWh/t) Cena peleta (/t) Konvencionalni 8 - 10 15,92 -17,50 0,5 - 2 600 - 620 120 - 200+energija suenja 60 - 90 Inovativni 8 - 10 16,76 - 18,47 0,5 700 - 750 70 - 100 30 - 50

Da bi se situacija popravila potrebno je hitno doneti zakon o primeni biomase u energetske svrhe. Takoe je potrebno da drava smanji poreze i doprinose za proizvodnju briketa i peleta, da se organizuju seminari i simpoziji vezani za temu proizvodnje i korienja briketa i peleta. Potrebno je povremeno obavljati strune razgovore putem medija, i na taj nain informisati javnost o znaaju korienja biomase u energetske svrhe. Sve prethodno navedeno bi znaajno doprinelo stvaranju i razvoju trita briketa i peleta u Srbiji. EU je Belom knjigom i prateim dokumentima definisala obaveze primene NOIE (novih i obnovljivih izvora energije), ukljuujui i biomasu. U tom okviru razliitim merama se podrava proizvodnja i korienje briketa, a posebno peleta od biomase. Na snazi je Nacrt Evropskog standarda (CEN/ TS 14961). U EU se prvenstveno koriste pelete od drveta. Cena peleta kree se u zavisnosti od brojnih uticaja, a pre svega ponude i tranje izmeu 150 i 250 /t. Najvee cene su za visoko kvalitetni drveni pelet u malim pakovanjima do 10 kg. Mnoge zemlje EU, da bi zadovoljile proklamovanu i obavezujuu politiku proirenja korienja NOIE, otpreske od biomase uvoze iz inostranstva. U tom smislu otvara se potencijalno trite i za proizvoae peleta i briketa iz Srbije. Srbija je kao i druge zemlje zapadnog Balkana, sa EU potpisala Memorandum o razumevanju, koji obavezuje da prati energetsku politiku u EU. Takoe, u septembru 2007. parafiran je Kjoto protokol. U budunosti, kada ovi dokumenti dobiju snagu obaveze, izvoz peleta i briketa treba da se razmotri, jer zahteve za NOIE ispunjava zemlja korisnik, a ne zemlja proizvoa. n

Investicioni trokovi (inovativna peletizacija) u zavisnosti od kapaciteta prese su: 1. za kapacitet 1 t/h iznosi 380.000 2. za uinak 4 t/h iznosi 650.000 3. za uinak 5 t/h iznosi 830.000 Garantuje se najmanje 10 godina rada procesnog sistema. Tabela 2 - karakteristike inovativnog peletnog sistema
Red. broj 1. Sirovi materijal Drveni ips, strugotina, seeno drvo, piljevina Sadraj vlage (%) 10 - 30 Proizvodnja (kg/h) 1.000 - 6.000 Energija (kWh/t) 50 - 60

Kao rezultat inovativnih tehnikih karakteristika novi peletni sistem ima veoma nizak utroak energije, po masi proizvedenih peleta (kWh). Elektrina energija zahteva se samo za pogon maina. Tabela 3 - glavna karakteristika novog peletnog sistema
Red. broj Tehnike karakteristike 1. 2. 3. 4. 5. Ne zahteva specijalni rad radnika Mala potronja elektrine energije Visok proizvodni uinak Potpuno automatizovane operacije Niska radna temperatura. Proizvodnja peleta obavlja se veinom pri ambijentalnoj temperaturi. Efekti
Niski investicioni trokovi. Niski eksploatacioni trokovi. Brzo vraanje investicionih ulaganja. Niski eksploatacioni trokovi. Brzo vraanje investicionih ulaganja. Niski investicioni trokovi. Nema emisije gasova. Ne treba sistem za hlaenje. Niski investicioni i operativni trokovi.

Tabela 4 - Na osnovu vie izvora date su prosene karakteristike peleta i briketa:

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. Specifikacija parametara Toplotna vrednost (MJ/kg) Nasipna gustina (kg/m3) Prenik (mm) Duina (mm) Sadraj pepela (%) Sadraj vlage (%) Pelete 16,92 - 17,64 650 - 700 6 - 16 20 - 30 0,4 - 1,0 7 - 12 Brikete 16,92 - 17,64 650 - 700 65 25 - 200 0,5 7 - 12

46

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

SRPS EN standardi
PIE: mr Neboja Todorovi
Proizvodnja i izvoz podova od masivnog drveta u Srbiji su bili u stalnoj oscijalciji. Razlog za to su ve dobro poznate prilike koje su vladale u poslednje dve dekade, a koje su se odnosile na nedovoljnu tehnoloku opremljenost, nemogunost izlaska na strana trita, nedostatak kvalitene sirovine, struna osposobljenost i dr. Ali s obzirom na celokupno stanje u privredi, situacija je u poslednjih nekoliko godina znaajno popravljena. Zahvaljujui oporavku sektora graevinarstva, pogotovu od 2003/04. godine, proizvodnja drvenih podova je znaajno porasla. Ulaskom stranog kapitala, irenjem trita i nestankom granica kao prepreke, povean je izvoz koji je u 2007. god. dostigao blizu 42 miliona dolara. Rast potranje je uslovio i uvoz podova, a najvie vieslojnog parketa, brodskog poda i klasinog parketa od stranih vrsta drveta. S obzirom da je poslednjih godina hrast jedna od najzastupljenija vrsta drveta na evropskom tritu, Srbija je dosta uvozila kako frizu hrasta tako i klasian parket. Pojavljivanje novih materijala na tritu na bazi plastike, stakla ili aluminijuma, dovelo je do velike potrebe za razvojem svesti kako kod proizvoaa u cilju bolje organizacije i fleksibilnije proizvodnje, tako i kod kupaca o prednostima drveta i njegovoj nezamenjivosti sa drugim materijalima. Brza izgradnja stambenih i poslovnih objekata u naoj zemlji je veoma oslabila vezu prodavac kupac. U prilog tome govori veliki broj nesuglasica nastalih oko kvaliteta isporuenog parketa, a koje se najee zavravaju sudskim sporom. Time se stvara potreba da se primena i upotreba drvenih podova striktno definie i potuje, kako bi se izbegle sve nedoumice i problemi koji nastaju na relaciji prodavac - kupac. Prvi korak je intezivan rad na primeni i potovanju standarda. EN standardi za drvo su ve nali primenu u veini zemalja i usaglaeni su sa postojeim nacionalnim standardima. Veoma je vano istai da evropski standardi za drvene podove progresivno zamenjuju nacionalne standarde odnosno standarde pojedinih drava. Standardi nisu obavezujui, ali su nephodni u cilju prevazilaenja nastalih problema, sreivanja trita i boljeg plasmana proizvoda. Proizvoa moe uvek odabrati korienje nacionalnih ili nekih drugih standarda, ali e se tada tee dokazati na tritu i za to je potrebno mnogo vie vremena i novca. Uz saradnju Instituta za standardizaciju iz Beograda i Odseka za preradu drveta na umarskom fakultetu u Beogradu izraeni su nacrti i usvojena veina EN standarda za drvo koji sada imaju oznaku SRPS EN, a meu njima su i standardi za parket. S obzirom da se danas u Srbiji uglavnom moe

www.baschild.it

Generalni zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru: Agencija Baschild-S Dragice Konar 23/11 11000 Beograd, Srbija tel/fax. +381 (0)11 3612294 fax. +381 (0)11 2492104 GSM. +381 (0)63 7696134 e-mail: s.nikov@baschild.it e-mail: s.nikov@baschild.rs www.baschild.rs

48

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

za parket
kupiti parket klasiran po JUS D.D5.020. standardu, ovde emo izneti neke karakteristike i prednosti standarda sa oznakom SRPS EN 13226, a koji se odnosi na parketne elemente od masivnog drveta sa utorima i/ili perima. SRPS EN standardi za parket definiu etiri osnovna tipa parketa: parket od masivnog drveta iji su elementi izraeni sa perom i utorom, lamparket, mozaik parket i vieslojni parket. U okviru standarda se nalaze dve podgrupe standarda. Jedna se odnosi na tipove parketa, klase kvaliteta, greke drveta, dimenzije, vrste drveta, vlanost, mainsku obradu, obnavljanje i popravku, nain pakovanja i obeleavanje parketa. Druga grupa se odnosi na odreivanje vrstoe na savijanje, tvrdoe, dimenzionalne stabilnosti i otpornosti na hemijska sredstva. Klasiranje elemenata parketa vri se na osnovu prisustva odeenih greaka na licu, bonim stranama i naliju. Pri klasiranju prema nevidljivim delovima uglavnom su dozvoljene sve greke bez ogranienja veliine i koliine, pod uslovom da ne umanjuju vrstou i otpornost na habanje parketa. Elementi svake vrste parketa u zavisnosti od vrste drveta se, prema SRPS EN 13226 standardu, razvrstavaju u tri klase kvaliteta i to: Za prvu klasu oznaka je O, Za drugu klasu oznaka , Za treu klasu - oznaka . Parket se moe proizvesti i u tzv. posebnoj klasi. Ova kvalitetna klasa je naroito interesantna, jer su se do sada pojavljivale interne oznake kojom su proizvoai oznaavali svoj parket. Problemi najee nastaju kod parketa nie klase, gde se u cilju pribavljanja vee materijalne koristi, parket npr. rustik (R) klase po JUS-u klasirao kao neka meuklasa standard-rustik (S/R) koja nije definisana po standardu. Kupac npr. po tome moe dobiti 95 % rustik daica, a samo 5% standrad kvaliteta. Prema JUS standardu u odreenoj klasi parketa nisu dozvoljene daice

druge klase, to znai da tu nastaje problem. Ovakav nedostatak je delimino otklonjen u SRPS EN 13226 standardu gde je napravljen kompromis. Proizvoa ima na raspolaganju blae kriterijume klasiranja koji dorpinose boljem iskorienju drveta, a kupcu je na raspolaganju pored tri klase i posebna klasa, kao meuklasa, koja definie koje su greke dozvoljene, dimenzije, boja i dr. Posebna klasa ukljuuje bilo koju vrstu drveta koja moe da se koristi za drveni pod i ija tvrdoa po Brinelu (EN 1534) ima najmanju vrednost od 10 N/mm2. U cilju pojanjenja gore navedenog naveemo kriterijume za bukov parket klasiran po JUS-u D. D5. 020 za standard klasu i po SRPS EN 13226 za O i klasu (tabela 1). Ovaj prikaz je interesantan s obzirom da se bukov parket po JUS-u moe klasirati samo u standard i rustik klasi, a po SRPS EN 13226 u sve tri klase sa oznakom O, i . Na ovaj nain je standard klasa po JUS-u podeljena na dve klase O i po SRPS EN 13226. SRPS EN 13226 standard propisuje da sadraj vlage pojednanih elemenata parketa u vreme prve isporuke treba da bude izmeu 7 i 11%, dok se za parket od kestena i primorskog bora ovaj interval kree od 7 do 13%. Dimenzije za sve vrste parketa se

daju pri referentnom sadraju vlage od 9 %, osim ako se elementi proizvode od kestena i primorskog bora kada se dimenzije daju pri referntnom sadraju vlage od 10 %. Najvei broj nesuglasica nastaje upravo kod vlanosti. Proizvoa je odgovoran do trenutka isporuke parketa i utvrivanja ugovorenog kvaliteta i propisane vlanosti. Zato u standardu stoji termin vreme isporuke, jer ako je u trenutku isporuke utvrena vlanost u granicama propisanim standardom, za sve dalje posledice, koje nastaju usled promene vlanosti, je odgovoran kupac. Kupci se najee prema drvetu ponaaju kao prema drugim materijalima ne znajui da je drvo higroskopan materijal, tj. da na svaku promenu uslova sredine (temperature i relativne vlanosti vazduha) drvo menja dimenzije tj. bubri ili se utee. to se tie dimenzionalnih karakteristika minimalna debljina mora biti 14mm, duina 250, a irina 40mm. Elementi koji imaju dimenzije duine i irine drugaije od ovih moraju da ispune sve druge uslove iz ovog standarda i prethodno se moraju okarakterisati ispitivanjem za specifine vrste drveta. Prema SRPS EN 13226 svaki paket treba da ima sledee oznake: vrstu proizvoda, klasu kvaliteta, dimenzije, broj elemenata, povrinu u paketu, trgovaki naziv vrste drveta, model za postavljanje, postupak zatite protiv biolokog razaranja, upustvo za postavljanje i oznaku standarda. U odnosu na JUS standard uvedeno je upustvo za postavljanje, postupak zatite i model za postavljanje. Nedovoljno obeleen paket je vrlo esta pojava to naravno dodatno komplikuje poslovni n odnos izmeu dve strane.
DRVOtehnika 26/2010

Klasifikacija za bukvu
Greke drveta Lano srce Kvrge Pukotine Kosa vlakanca Promena boje JUS D.D5.020 STANDARD KLASA Svetla u tragovima Do 10mm - jedna zdrava Do 1mm Srednja Srednja razlika u boji SRPS EN 13226

O KLASA
NIje dozvoljeno Dozvoljene zdrave do 2mm Nisu dozvoljene Dozvoljena

KLASA
Dozvoljeno Dozvoljene delimino trule do 10mm Do 15mm Dozvoljena

Dozvoljena, bez ogranienja Dozvoljena, bez ogranienja

april 2010.

49

Agencija za drvo
Poetkom marta, odran je Upravni odbor Agencije za drvo na ijem je dnevnom redu bila rasprava o poslovanju i rezultatima rada u 2009. godini, kao i planovima za 2010. I pored krize koja je znaajno uticala na rad Agencije za drvo, prethodna godina je ocenjena kao uspena.
Posle velikih projekata koje je Agencija za drvo imala krajem 2009. godine, poetak 2010. godine obiluje podjednako krupnim planovima, koje elimo da realizujemo u tekuoj godini. S obzirom da veina projekata poinje od aprila meseca, u prvom kvartalu 2010. godine uglavnom planiramo razvoj aktivnosti kao i nain za njihovu to kvalitetniju realizaciju. Pored toga, u Agenciji za drvo se svode bilansi prethodne poslovne godine, kao i regulisanje finansijskih izvetaja i sl. pravimo odabir tema koji e biti zanimljiv irokom lanstvu, i oekujemo da emo uskoro imati konkretne nazive kurseva kao i termine odravanja istih. Kongres o upotrebi drveta u graevinarstvu, odran krajem oktobra, naveo nas je na razmiljanje o organizovanju slinog skupa i ove godine. Kvalitetno odran kongres, doveo je do velikog interesovanja inenjerske struke, pa smo u obavezi da nastavimo sa slinim idejama. Skup je planiran sredinom 2010. godine.

Detalj sa prezentacije Drvnoindustrijskog klastera u Kruevcu

Prethodna godina je donela znaajan broj aktivnosti koje Agencija za drvo planira da nastavi i u ovoj godini. Tako, Agencija za drvo planira da nastavi saradnju sa WIFI institutom iz Bea, obuavajui svoje lanstvo specifinim kursevima koji su od znaaja za njihovo bolje funkcionisanje. Trenutno

Od 13. aprila na beogradskom sajmu poinje 36. Meunarodni sajam graevinarstva. Agencija za drvo nastavlja tradiciju nastupa na Sajmu graevine, tako da i ove godine sa svojim lanicama planira izlazak na jednu od najznaajnijih manifestacija sajamskog karaktera. Vie informacija o samom sajmu

april 2010.

Aktivnosti u prvom kvartalu 2010. godine

DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTER
Pie: dipl.ing. Vladan Jelki

Klaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje udruene reavaju zajednike probleme, unapreuju poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.
i njegovoj realizaciji bie u sledeem broju a Agencija za drvo oekuje veliki broj posetilaca na svom izlobenom prostoru od 13. do 19. aprila. Pored domaih partnera na sajmu oekujemo da emo imati zajedniko uee i sa saradnicima iz inostranstva. Pored planiranih aktivnosti Agencija za drvo je imala niz zanimljivih susreta i konferencija od poetka 2010. godine. Najpre smo, na poziv Saveza samostalnog sindikata umarstva i prerade drveta Srbije imali prezentaciju klastera i pokuaj pribliavanja aktivnosti klastera i saveza sindikata u budunosti. Pored prisutnih lanova sindikata, bile su prisutne i lanice Agencije za drvo. Nadamo se da e skup, koji je odran u Kruevcu, doneti konkretne oblike saradnje. Posle ovog skupa, Agencija za drvo je imala ast da bude gost na jo dva dogaaja, na kojima je svojim savetima trebalo da doprinese stvaranju novih klastera i pokuaja udruivanaja preduzetnika Srbije. Krajem januara u etno selu Torlaci kod Knjaevca, na poziv gospodina Jovana Isakova, istaknutog preduzetnika iz Istone Srbije, podelili smo svoje iskustvo sa drugim preduzetnicima iz knjaevakog kraja koji svoj prosperitet i bolji nastup na tritu vide u zajednikom nastupu. Radni naziv skupa bio je Klasteri u ruralnim sredinama, a pored Agencije svoje iskustvo su preneli i drugi klasteri iz Srbije. Udruenje privrednika Knjaevca i Regionalna agencija za razvoj istone Srbije su se pokazali kao jako dobri domaini i kvalitetni organizatori ovakvih skupova. Poetkom februara pokrenuta je inicijativa za formiranje tekstilnog klastera Srbije, gde je na poziv ministrstva ekonomije i SIEPA-e, Agencija za drvo takoe svojim iskustvima po-

Agencija za drvo Viline vode 6 11000 Beograd tel: +381 11 3392 473 fax: +381 11 3217 494 office@agencijazadrvo.rs www.agencijazadrvo.rs

kuala da pomogne u nastanku novog klastera. Na skupu u hotelu Balkan u Beogradu, pored zainteresovanih tekstilaca prisutvovali su i lanovi ministarstva ekonomije. Konferencija SCENet mree, mree klastera jugoistone Evrope iji smo lan, je takoe bila planirana u prethodnom periodu, ali zbog obaveza ostalih lanica, odloena je za april mesec, pa se nadamo da emo u sledeem broju biti u prilici da Vas obavestimo o aktuelnostima iz drvne industrije okolnih zemalja. Poetkom marta, odran je Upravni odbor Agencije za drvo na ijem je dnevnom redu bilo poslovanje i rezultati u 2009. godini kao i planovi za 2010. Prethodna godina je ocenjena kao uspena, s obzirom na krizu koja je znaajno uticala i na nae projekte. Izneta su oekivanja za tekuu godinu i nada da e kriza popustiti, to bi dovelo do lakeg funkcionisanja cele privrede pa i same Agencije za drvo. Sve ostale informacije u vezi sa radom klastera drvopreraivaca moete saznati posredstvom telefona (+381 11 3392 473), mail-om ili dolaskom u sediste Agencije za drvo. Ukoliko elite da postanete njen novi lan, popunite pristupnicu i poaljite je preko web stranice www.agencijazadrvo.rs, preko koje moete takoe da se i online ulanite. n
DRVOtehnika 26/2010

Uesnici prezentacije Drvnoindustrijskog klastera koji je odran u Kruevcu u organizaciji Saveza samostalnih sindikata umarstva i prerade drveta Srbije

april 2010.

51

ZOW 2010

VEOMA USPEAN ZA EGGER

EGGER je dobio pozitivne reakcije za Virtual Design Studio i za razvoj svojih novih dekora. ZOW sajam u Bad Salzuflenu je jedan od najvanijih dogaaja za EGGER svake godine. Proizvoa drvnih materijala je ponovo bio u kontaktu sa brojnim posetiocima na sajmu u 2010 godini, naroito sa posetiocima iz industrije nametaja i distribucije drvnih materijala. Ne samo da su dobro bile prihvaene inovacije u sferi dekora i povrina ve je i Virtual Design Studio (VDS) bio veoma popularan ak vie od proizvoaa kuhinja. Ove godine je, pored posetilaca iz Nemake i zemalja Beneluksa, bilo i dosta predstavnika Istone Evrope kae Ulrich Bhler, ef prodaje i marketinga EGGER Grupe. Mene je, takoe, posebno obradovao porast broja Britanskih posetilaca u odnosu na prolu godinu. Rei hvale upuene naim inovacijama dekora i povrina od strane muterija irom Evrope su najvea potvrda rada koji obavljamo kae Klaus Monhoff, ef proizvodnog menadmenta dekorative EGGER Grupe. Budui da se u zapadnoj, centralnoj i istonoj Evropi razlikuju trendovi kada je u pitanju boja, novi portfolio sa upadljivo velikim izborom boja se pokazao kao veoma uspean. Pratei pozitivan odziv na ZOW-u, ve su u mnogim EGGER fabrikama irom Evrope zakazani EGGERZUM kuni sajmovi.

je prikazano uzajamno delovanje uni boja i drvnih dekora kod izrade kuhinja, ve i kod nametaja za dnevne boravke. Po reima Monhofa, emotivni, harmonini kontrasti koje je predstavio EGGER na ZOW-u su veoma dobro prihvaeni. Klaus Monhoff je takoe uveren da je dijapazon boja koji se koriste u programu idealan. Svaki kupac je, bez obzira iz kog dela Evrope bio, uspeo da pronae odgovarajui dekor i varijantu povrine uglavnom zbog toga to mi uzimamo u obzir razliite trendove kada razvijamo na program kae strunjak za dekore. Dok su u zapadnoj Evropi traeni drvni dekori sa sivim tonovima, u istonoj Evropi dominiraju prirodne nijanse. On je takoe uzbuen zbog reakcije na paletu uni boja: Mi emo iskoristiti mnoge uni boje koje su bile prikazane. Monhof smatra da su Ceramic Wood, Mali Wenge i Aragon Oak favoriti sajma kad su u pitanju drvni dekori. Dok su Quartz Champagne i Quartz Bronze najpopularniji u paleti uni boja, dekori Tivoli, Leon Slate i Arlington Oak dominiraju velikim izborom radnih ploa. Zahvaljujui daljem razvoju EGGER tekstura, posetioci ZOW sajma su takoe mogli da osete EGGER-ove inovacije svojim oima. Monhoff tvrdi da su trita i oblasti njihove primene toliko raznovrsni da je teko izabrati apsolutnog favorita meu njima. Ipak, Aluline se dobro kombinuje sa Ceramic Wood, pa e ak biti upotrebljen za dekor enterijera kae Monhoff. Tekstura Cottex je pobudila interesovanje za primenu u opremanju dnevnog boravka, dok se Perfect Pore moe koristiti sa uni bojama za izradu sofisticiranog nametaja.

STVARANJE KONTRASTA ISPUNILO OEKIVANJA

Kao to objanjava strunjak za dekore Klaus Monhoff, EGGERov moto na ZOW-u 2010 je bio Stvaranje kontrasta: Trend korienja uni boja je sjajno prihvaen od strane naih potroaa. Ne samo da

54

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

Meutim, tajni favorit na ZOW-u je bio Waveline nastavlja Klaus Monhoff. Ova tekstura je prikazana na ZOW-u kao studija, a njen krajnji izgled je predstavljen krajem marta. Njena naglaena valovita struktura daje dekoru jedinstveni karakter.

VIRTUAL DESIGN STUDIO PRIHVAEN SA ENTUZIJAZMOM / DIGITAL SOLUTIONS

EGGER je privukao mnogo panje svojim VDS Live na ZOW-u. Pomou nekoliko projektora, razliiti dekori su prezentovani na trodimenzionalnoj konstrukciji nametaja od uni dekora, i to na samom tandu. Visok kvalitet ove tehnologije vizuelizacije omoguava nam da prikaemo sve razvoje dekora, uz njihovo kombinovanje sa drugim dekorima kae Ulrich Bhler. Cilj ovog multimedia show-a nije bilo stvaranje wow efekta, ve je njegov prvenstveni cilj podizanje nivoa svesti o novoj EGGERovoj digitalnoj strategiji. Paralelno sa naim ulaganjem u direktno digitalno tampanje, mi irimo na dijapazon dekora rekao je Ulrich Bhler. EGGER-ov Virtual Design Studio igra glavnu ulogu u ovoj strategiji, budui da je sada proces od razvoja dekora do vizualizacije, a zatim do proizvodnje, zapravo jedan integrisani sistem. Proizvoai kuhinja, ali i svi posetioci naeg izlobenog tanda su potvrdili veliki potencijal virtualnog predstavljanja razliitih dekora u prostorijama realnih razmera, ukljuujui konsalting usluge koje seu do nivoa potroaa. Za EGGER, ovaj sistem podrazumeva proces razvoja, koji se ponovo ubrzava.

april 2010.

EGGER DHF
Odobrenje uprave za gradnju Z-9.1-454 DIBT-a produeno do 2014. godine
Prema uputstvima ZVDH-a ploe EGGER DHF se mogu korisititi kao privremena obloga bez dodatnog pojasa za zaptivanje ekserima

DIBt (Nemaki institut za strukturalni inenjering) produio je odobrenje Z-9.1-454 za EGGER DHF ploe debljine od 12 do 20 mm (0.47 do 0.79) za dodatnih pet godina, to odobrenje je stupilo na snagu od 1. januara 2010. godine. Pravila dizajna i veliine su prilagoena aktuelnoj verziji primenljivih standarda. Zahvaljujui tome, DHF ploe se mogu koristiti i kao izolacioni sloj koji proputa paru u krovnoj i zidnoj konstrukciji i kao krovna i zidna komponentna obloga. Prema oblasti primene, a shodno odobrenju, EGGER DHF ploe su pogodne za primenu tamo gde je dozvoljena upotreba ploa u klasama materijala drvene osnove 20 i 100 u skladu sa DIN 6800-2. Ovo odgovara upotrebi klasa 1 i 2 u skladu sa DIN 1052. Mogu se koristiti kao obloga u zidnoj i krovnoj konstrukciji koja koristi drvene ploe za prekrivanje shodno DIN 1052 i DIN V ENV 1995-1-1 zajedno sa nacionalnim dokumentom primene (NAD). Odobrenje ukljuuje tipine proraunate vrednosti kao i kmod i kdef koeficijente za merenje u skladu sa DIN 1052. Procenjene vrednosti za privrivae su takoe dodate. Nia mikro vrednost, koja iznosi 11, olakava primenu drvne konstrukcije koja proputa paru EGGER DHF ploa i koja se preferisa oznakom mree i spoja na pero i leb ra u dananje vreme. Tehnike specifikacije EGGER DHF nosi oznaku Plavog anela zahvaljajui lepljenju koje ne sadri formaldehide - zbog smanjene emisije (u skladu sa RAL UZ 76). DHF ploe su oznaene deklaracijom ekolokog proizvoda u skladu sa ISO 14025 od strane IBU (Instituta za gradnju i ivotnu sredinu). Za efikasno postavljanje drvene konstrukcije u hazardnoj klasi 0, EGGER Holzwerkstoffe Wismar GmbH & Co. KG postavlja od poda do plafona EGGER DHF verziju od 3.0 m (118.11) pored formata ploa sa spojem na pero i leb koje su zgodne za rukovanje (na primer 2500x675 mm (98.43x26.57)). Sa okvirno uzetom gustinom veom ili jednakom 600 kg/m, a manjom od 650 kg/m, EGGER DHF olakava upotrebu komponentnog kataloga DIN 4102-4 za pojednostavljeni proces zatite od poara za strukture F-30 B. Komponentni katalog EGGER-ovog prirunika za planiranje drvne gradnje obuhvata mnoge primere dizajna za zidne i krovne komponente koje podmiruju raznovrsne zahteve. Po pitanju krovne konstrukcije, EGGER DHF kao uklopna izolaciona ploa prema uputstvima ZVDH-a moe se upotrebiti i kao privremena obloga bez dodatnog pojasa za zaptivanje ekserom. Mrea ucrtana na vrhu uobiajene drvne konstrukcije proreda 62.5 cm i 83.3 cm (24.61 i 32.80) znaajno ubrzava instalaciju i stoga nudi brzu zatitu od vremena i za objekat i za izolacioni materijal.

EGGER DHF ploe mogu se koristiti za efikasno postavljanje drvenih konstrukcija u hazardnoj klasi 0

EGGER DHF ploe su oznaene deklaracijom ekolokog proizvoda u skladu sa ISO 14025 od strane IBU (Instituta za gradnju i ivotnu sredinu)

56

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

PRVI SEMINAR

U elji da naim partnerima konstantno prenosimo nove ideje i mogunosti, Pinoles je prepoznao koncept rada i viziju budunosti kompanje Egger. Voeni time odluili smo se za organizovanje seminara i prezentacija sa razliitim temama u cilju nadogradnje naeg znanja i njegove uspene implementacije u praksi. Prvi deo seminara koji smo organizovali za nae partnere imao je kao prvu temu upoznavanje sa trendovima u drvnoj industriji i upoznavanje sa jednim, za nas novim nainom prezentacije i kombinovanja dekora. Sama re trend se ovoga puta nije odnosila na trend prodaje ili trend rasta, ve na trend u smislu statistikog pokazatelja onoga to je moderno i aktuelno, a to je samim tim dalo novi pogled na dosadanji nain rada i probudilo nove ideje. Drugi deo seminara je bio posveen eurolight ploama. Iako se eurolight saasta ploa na tritu pojavila pre 4 godine kod nas nije jo uvek dobila pravo mesto u upotrebi. Razlog tome je prvenstveno nedovoljno poznavanje mogunosti rada sa njom. Da bi razbili tabu o eurolight ploa-

ma, deo naeg prvog seminara za enterijeriste, dizajnere i opremae bio je posveen praktinom radu sa eurolight-om, kao i prezentaciji i primeni okova za eurolight, proizvoaa Hettich. Uspeli smo da naim partnerima potpuno demistifikujemo problematiku rada sa ploom koja je klasina sendvi konstrukcija sa unutranjim delom od kartonskog saa i spoljnim delovi-

ma od tanke ploe iverice, zajedniki prolazei kroz celokupan proces proizvodnje od seenja i kantovanja ploe do buenja, postavljanja okova i montiranja, imo smo se svi uverili u lakou rada sa ovim proizvodom. Detaljnija objanjenja procesa rada moete pogledati na adresi www.pinoles. com, gde se nalazi i film o obradi euroli-

58

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

O EUROLIGHT PLOAMA
Iako se eurolight saasta ploa na tritu pojavila pre 4 godine, kod nas nije jo uvek dobila pravo mesto u upotrebi. Sa ciljem da trite upozna sa mogunostima i nainom rada sa eurolight ploama, Pinoles je organizovao seminar za svoje kupce i dizajnere.

ght ploa i postavljanju okova i uvideti da za to nisu potrebne posebne maine i dodatni rad i da je ova lagana ploa jedan od materijala koji e se u budunosti neminovno sve vie koristiti, jer ve sada ima vaan uticaj na svetski dizajn i konstrukciju nametaja. S obzirom da je Pinoles od ove godine postao distributer kompanije Egger, u svim

naim prodajnim objektima moete pronai njihov kompletan proizvodni program. Vodei se aktuelnim trendovima i mogunostima kombinovanja osmisli smo lager kolekciju oplemenjene iverice od 92 dekora u debljini 18 mm, koju prate dekori u debljinama 10 i 25 mm, kolekciju ploa u visokom sjaju i kolekciju od 14 dekora eurolight ploa i eurolight radnih ploa, kao

i sav pratei okov za euroligh. Od sredine aprila Pinoles uvodi i najnoviju kolekciju dekora Egger za 2010 godinu. Svi dekori ploa su propraeni odgovarajuim ABS trakama, a za specifine zahteve opremanja uveli smo i lager kolekciju laminata u formatu 2800x1300 i u vratnom formatu, kao i sirovu eurolight plou za naknadno furniranje ili lamiranje.
DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

59

SAVREMENI TRETMAN KARCINOMA DOJKE

Nova otkria u terapiji

Karcinom dojke, zbog svoje uestalosti, posledica po pacijente i okolinu, kao i ljudskih resursa i sredstava koji se angauju u medicinskom zbrinjavanju obolelih od ove bolseti, predstavlja jedan od centralnih problema savremene medicine. Njegova uestalost se ne menja znaajno, u nekim oblastima u svetu se lagano i poveava, ali je vano da se u poslednjih dvadesetak godina u mnogim zemljama belei pad smrtnosti od ovog oboljenja, zahvaljujui novim otkriima u terapiji, kao i programima za rano otkrivanje raka dojke (skrining programi). U Srbiji od karcinoma dojke godinje oboli oko 4500 ena, a oko 1500 pacijentkinja naalost umre od ove bolesti. To je odnos 3:1, koji je nezadovoljavajui, jer u zemljama sa razvijenijom medicinom taj odnos ide i do 5:1. U tom smislu vano je stalno usvajati i primenjivati savremena dostignua medicinske struke, a svakako to pre poeti sa sprovoenjem skrining programa. U meuvremenu, ene mogu i same sebi mnogo pomoi, tako to e praktikovati periodine preglede kod lekara na linu inicijativu, a jednom meseno raditi samopreglede. O metodama leenja ove opake bolesti razgovarali smo sa docentom dr Nebojom Ivanoviem, jednim od naih vodeih hirurga po broju i nivou objavljenih strunih radova u ovoj oblasti. Dr Ivanovi je nosilac programa savremenih pristupa u hirurgiji karcinoma dojke gde se primenjuje i tehnika intraoperativne ehosonografije. Leenje karcinoma dojke je multidisciplinarno, odnosno primenjuje se vie razliitih vrsta leenja. Osnovni pristup je hirurgija. Dakle, tumor je neophodno najpre hirurki ukloniti, a potom se primenjuje hemoterapija, zraenje, hormonoterapija, zavisno od stadijuma bolesti i karakteristika tumora, a sve u cilju da se sprei ponovna pojava bolesti na istom ili drugom mestu u organizmu. Poslednjih godina je sintetisano i stavljeno u upotrebu nekoliko novih lekova, konstruisani su novi aparati i osmiljene nove tehnike zraenja. Meutim, najvei pomaci su napravljeni upravo u hirurgiji objanjava docent dr Neboja Ivanovi. Savremena dostignua u hirurgiji karcinoma dojke proistiu iz strategije ranog otkrivanja i leenja tumora. Tumori ko-

Docent dr Neboja Ivanovi

ji se otkriju u ranoj fazi su malih dimenzija, ne pipaju se, tako da su potrebne posebne hirurke tehnike da bi se oni lokalizovali i uklonili na adekvatan nain. Osim toga, tumori u ovoj fazi mnogo ree daju metastaze u limfne vorove pazune jame, tako da najee nije potrebno kompletno uklanjanje ovih vorova, ve samo onih koji su pod najveim rizikom da budu zahvaeni tumorom kae na sagovornik, dr Ivanovi. Hirurke tehnike kojima se postiu ovi ciljevi (Sentinel node biopsija, specimen mamografija, wire guided biopsija, ROLL i dr.) razvile su se u svetu u poslednjih petnaestak godina. Intraoperativna ehosonografija, hirurka tehnika kojom se tokom same operacije ultrazvukom pronalazi i odstranjuje tumor sa tano onoliko okolnog tkiva koliko je potrebno, najsavremeniji je hirurki pristup u ovoj oblasti, koji se primenjuje samo u najspecijalizovanijim medicinskim ustanovama u svetu kae docent dr Nebija Ivanovi. Specijalna hirurka bolnica M.C. Aesculap u Beogradu je jedan od centara onkoloke hirurgije koja, pored ostalih navedenih savremenih pristupa u hirurgiji karcinoma dojke, pri-

menjuje i tehniku intraoperativne ehosonografije. Nosioc programa je upravo na sagovornik, docent dr Neboja Ivanovi, hirurg onkolog, doktor nauka u oblasti hirurgije karcinoma dojke. Jedan je od naih vodeih hirurga po broju i nivou objavljenih strunih radova u ovoj oblasti, a jedan je od retkih hirurga u svetu koji je publikovao svoju modifikaciju hirurke tehnike u operaciji limfnih vorova pazune jame kod ranog karcinoma dojke, u jednom od najznaajnijih strunih asopisa u svetu za tu oblast (The Breast). Primena intraoperativne ehosonografije omoguuje da pacijentkinja uz minimum hirurke traume bude adekvatno operisana u veoma ranoj fazi razvoja tumora, i time praktino izleena. Hirurki tim dr Ivanovia ve ima znaajan broj ovako tretiranih pacijentkinja, a u pripremi je objavljivanje rezultata i opis hirurke tehnike, koja u nekim delovima ima originalna reenja u odnosu na druge centre u svetu. Dodatne informacije o oboljenjima dojke, njihovoj dijagnostici i hirurkom leenju moete nai na internet stranici www.aesculap.rs. n

62

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

Pelarstvo ljubav i biznis

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pruaju odline mogunosti za gajenje pela u Srbiji. Prema podacima u Srbiji postoji oko 30.000 pelara od kojih je samo 9.000 ulanjeno u 173 organizacije. Prema proceni oni poseduju oko 430.000 konica, dok zvanina statistika belei samo 266.000 konica. Medonosni potencijali Srbije su znatno vei, prema proceni strunjaka naa zemlja bi mogla imati preko 1.200.000 komada konica. Godinja proizvodnja meda u Srbiji kree se od 3 do 5 hiljada tona i uglavnom se plasira na domaem tritu. Godinja potronja meda po stanovniku je oko 0,7 kg, dok je u najrazvijenijim zemljama deset puta vea i dostie 7 do 10 kilograma po stanovniku. Primera radi u Nemakoj se proseno troi etiri, a u Japanu est kilograma meda po stanovniku godinje, dok je potronja meda u Maarskoj u proseku vea od jednog kilograma po stanovniku. Potronju meda na naem nivou ima Bugarska, ali ona znaajne koliine meda izvozi, jer je ispunila sve zahteve EU za izvoz meda. Veliki uvoznici meda su Nemaka i zemlje Beneluksa. Kod nas otkup meda radi izvoza skoro i da ne postoji, ili se radi o koliinama koje se molare sa 50 do 60 Dadan-Blatovih konica vie od 10 godina i proizvode razliite vrste meda, kao i iroku paletu kozmetikih proizvoda baziranih na medu. Na njihovom tandu, na razliitim izlobama i festivalima, uvek ima sortog meda kao i meavina meda sa susamom, ipkom, koprivom i cimetom, zatim meda sa zelenim orasima, sa votanim poklopiima, sa kandiranim voem, pa bronhi meda, orahovae i medovae, apimelema i drugih lekovitih sredstva na bazi meda. Zanimljivo je da je nakon tree godine pelarenja ivanka postala alergina na pelinji otrov, pa jednom prilikom, nakon nekoliko pelinjih ujeda, u malo nije platila glavom. Meutim, ova pelarka, veliki zaljubljenik u pelarstvo i potovalac malih, vrednih insekata, nije ni pomiljala da napusti ovaj posao. Naprotiv, sa svojim suprugom seli svoje konice za medonosnom paom na zadovoljstvo velikog broja svojih stalnih kupaca. Uz estitke gospoi ivanki Stevanovi na zasluenom priznanju i laskavoj tituli, njoj i njenom suprugu elimo dobro zdravlje i uspenu novu pelarsku sezonu.

Uvek na usluzi svojim kupcima, Zoran i ivanka Stevanovi

gu zanemariti. Ukoliko je na cilj lanstvo u Evropskoj uniji, potrebno je proizvodnju meda prilagoditi uslovima i propisima EU, a to je da se registruje svaka konica, da se uvede sistem kvaliteta HACCP i da se obavi registracija objekta za izvoz u EU i SAD. Trenutno samo pet objekata sa sertifikatom hasap (HACCP) moe da izvozi med u EU, ali Srbija jo nema dozvolu za izvoz meda u malim pakovanjima, ve iskljuivo u rinfuzi to umanjuje cenu otkupa. Naa-

lost, kod nas u ovoj oblasti jo uvek vlada svatarenje, pa imamo med vrhunskog kvaliteta, ali ima i falsifikata. Na razliitim sajmovima i festivalima meda proizvoai iz Srbije plasiraju svoje proizvode, a najuspeniji sa najkvalitetnijim proizvodima uvek budu primeeni i nagraeni. Laskava titula Kraljica Festivala meda Novi Sad 2009, prole godine pripala je s punim pravom profesionalnoj pelarki ivanki Stevanovi. ivanka i njen suprug Zoran pe-

KAKO PRESTATI sa puenjem?

Bez duvana
Nekoliko poraavajuih injenica...
Puenje cigareta je faktor rizika za nastanak velikog broja oboljenja kao i smrtnog ishoda. Cigarete su odgovorne za 20% smrtnih ishoda u SAD gde pui oko 50 miliona Amerikanaca. U Srbiji pui oko dva miliona stanovnika. Svake godine u svetu umre oko trideset miliona stanovnika iju smrt je direktno uzrokovao duvanski dim, a 1/3 potie iz zemalja u razvoju. Poznato je da duvanski dim teti i ubija posredno i one koji ne pue, ali borave u prostorijama zasienim duvanskim dimom. Duvanski dim je jedan od najsmrtonosnijih otrova. Zato se kae da su tetne posledice duvanskog dima rezultat torture i zlostavljanja sopstvenog organizma.

Oko 46 miliona Amerikanaca u SAD pui, a prema istraivanjima veina eli da prekine. Od 1965. godine vie od 49% odraslih puaa je prestalo sa puenjem. U Srbiji, prema podacima iz 2000. godine, svaki drugi odrasli mukarac, svaka trea odrasla ena i svako etvrto dete uzrasta 15 do 19 godina su bili puai. U periodu od 2000. do 2006. godine razliite aktivnosti na prevenciji puenja dovele su do toga da smo 2006. godine imali 7% manje puaa, a 4 od 5 puaa (ili 80%) eli da prestane sa puenjem. Puai znaju da je duvan tetan, pa ipak nastavljaju da pue. Zato im je teko da prekinu? Zato neki puai bezuspeno pokuavaju vie puta, ali im ne uspeva da definitivno ostave duvan? Osnovni sastojak cigareta je seckano lie duvana koje sadri nikotin, izuzetno jak insekticid, ali i vrlo aktivan alkaloid koji stvara zavisnost. Od trenutka kada se duvan posadi dodaju se razne hemijske supstance koje treba da zatite biljku i omogue njen rast i razvoj. U toku proizvodnje cigareta duvanska industrija koristi preko 4000 razliitih hemijskih supstanci, otrove, iritanase, radioaktivne materije. Dokazano je da preko 60 od tih supstanci izaziva pojavu malignih oboljenja Sumpor se dodaje da bi nekvalitetan duvan dobio utu boju. Olovo, da bi se korigovao ukus i zbog ovog sastojka puai esto oseaju metalni ukus u ustima. Da bi se stabilizovala vlaga, proizvoai ubacuju antifriz, da se pepeo ne bi krunio dodaju se azbestna vlakna, a da bi bio beo ubacuje se titan-dioksid. Kako su proizvoai poeli da dodaju amonijak u cigarete ubrzan je prenos nikotina iz plua do mozga, sa 8 je smanjen na 3 do 5 sekundi. Dokazano je da amonijak stvara ozbiljne promene u mozgu u smislu breg stvaranja zavisnosti. Sve ove supstance ubrajaju se u najotrovnije hemikalije koje su ikada sintetisane.

april 2010.

za mesec dana
PIE: dr med.sc. Zorica Plavi
Kompanije ne razmiljaju o tetnom efektu ovih hemikalija, o zdravlju onih koji koriste cigarete, one samo ele da se kod puaa to pre razvije zavisnost, kako bi sebi obezbedili one koji e kupovati njihove proizvode. Kada cigareta pone da gori mnoge hemikalije koje su dodate prolaze kroz proces oksidacije i postaju jo tetnije. Zato je duvanski dim jedan od najsmrtonosnijih otrova. Zato se kae da su tetne posledice duvanskog dima rezultat torture i zlostavljanja sopstvenog organizma.

ta se deava kada pua udahne dim cigarete?

Delovanje nikotina je uslovljeno trenutnim stanjem konzumenta uzbuenu osobu smiruje, a smirenu osobu oivljava. Nije li to dovoljno da se zapitamo kakva je, zapravo, njegova mo? Proizvoai cigareta su u razdoblju od 1997. do 2005. godine poveali koliinu nikotina u cigaretama za 11%. Statistika analiza je pokazala da se koliina nikotina iz godine u godinu stalno poveava, oko 1,1% svake godine, a cigarete se prave tako da se mogu due puiti. Ta kombinacija daje proizvode koji izazivaju sve veu zavisnost. Sa dimom nikotin dolazi u plua, a zatim putem krvi, kroz krvotok odlazi u srce i potom do mozga. U mozgu nikotin podstie neurone na luenje neurotransmitera. Jedan od njih je dopamin, supstanca koja prua oseaj zadovoljstva. Kada koncentracija nikotina u krvi pada, javlja se elja za novom dozom, novom cigaretom. To je prvi apstinencijalni simptom. Zato je nikotin droga koja stvara jaku zavisnost, slinu zavisnosti od heroina. Dok proizvoai nisu u duvan ubacivali amonijak, 15% puaa moglo je lake, bez strune pomoi, da ostavi cigarete, a sada se taj procenat kree od 0,1 do 0,2%. Uz izuzetno snanu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku puenja. Kriza koja poinje ve posle dva asa od prestanka puenja cigarete, moe da traje i do est meseci. Pua je suoen sa jakom eljom za cigaretom, promenljivog je raspoloenja, uzrujan, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srani rad, koncentracija je nia, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad, prisutni su bolovi u miiima, nesanica ili jaka elja za snom. Potrebno je 72 sata da se nikotin eliminie iz krvi, a 90% nikotinskih metabolita eliminie se iz tela preko urina. Neverovatno je kako smrtonosni insekticid moe da komanduje mozgom, utie na zdravlje i odreuje duinu ivota. Najefikasnije oruje protiv nikotina je i uvek je bila inteligencija, ali samo ako je upotrebimo.

Prosena duina ivota kod ena koje prestanu sa puenjem u istoj dobi poveava se za 3 godine. Prosena duina ivota i kod mukaraca i kod ena koji prestanu da pue u periodu izmeu 65 i 69 godina starosti produava se za jednu godinu. U praksi se pokazalo da su mnogim puaima pored strunih saveta potrebni i lekovi kako bi uspeno i za ceo ivot ostavili cigarete. Odreene hemijske supstance imaju sposobnost da imitiraju efekat nikotina, a da pri tome ne stvaraju zavisnost. Jedan od takvih je i Citizin, aktivna supstanca iz biljke Cytisus Laburnum, poznate u narodu kao Zlatna kia. Postoji slinost izmeu nikotina i citizina u hemijskoj strukturi. Citizin takoe ima afinitet da se vezuje za receptore, ali je taj afinitet 7 puta vei u odnosu na nikotin. Postoji slinost i u farmakolokim efektima. Razlika je, meutim, veoma vana. Citizin nije toksian i ne stvara zavisnost. Zato se i koristi kao efikasan i dobro podnoljiv lek u leenju nikotinske zavisnosti. Deluje tako to obezbeuje dovoljan i konstantan nivo dopamina u mozgu i smanjuje dopaminergini odgovor na dajstvo nikotina. Kao rezultat dolazi do gubljenja elje da se zapali cigareta i izostajanja simptoma nikotinske zavisnosti. Na naem tritu Citizin se nalazi u obliku tableta koje se koriste samo 25 dana. Vano je da pua najpre porazgovara sa lekarom ili farmaceutom, a zatim da tano po uputstvu koristi lek. Ono to e ohrabriti puae nije potrebno da prestanu da pue kako bi poeli da koriste ove tablete, ali puenje treba prekinuti do 5 dana od poetka terapije. Statistiki podaci pokazuju da svake godine skoro etvrtina puaa pokua i uspe da prekine puenje, a skoro 40% onih koji prestanu nisu puili ni nakon godinu dana. Poznato je, takoe, da su mnogi puai vie puta bezuspeno pokuavali da prestanu sa puenjem. Za svaki uspeh je potrebna vrsta odluka i jaka elja. Uz pomo Citizina za samo mesec dana moete iveti zdravije i bez duvana.
DRVOtehnika 26/2010

Zato prestati sa puenjem?

Pozitivni efekti prestanka puenja vidljivi su odmah. Nakon godinu dana po prestanku puenja, rizik od nastanka sranih oboljenja smanjuje se za 50%. Prosena duina ivota kod mukaraca koji prestanu da pue u starosri 35 do 39 godina poveava se za 5 godina.

april 2010.

65

PharmaMedica, januar-februar 2010.

Kua prostor
Kua i ovek
Poetna praideja svake zgrade jeste kua za oveka. Tako kroz istoriju pratimo razvoj kue za umrle due, kue za bogove, i naravno, kue za stanovanje. U sreditu svake kue nalazi se ovek. Poznajemo dve teorije o poreklu kue. Prva kae da je ovek stvorio kuu da bi se zatitio od prirodnih nepogoda (klime, ivotinja), a druga da je kua nastala kao ovekova duhovna potreba (svetilita, hramovi, grobnice). Istina verovatno stoji na stanovitu da su obe teorije u odreenoj meri tane, te da je kua, kako je danas razumemo, nastala upravo u uzajamnom odnosu predhodna dva uslova ovekovoj potrebi za zatitom od prirodnih nepogoda i iz duhovne potrebe, personalizujui se sa ovekom, obezbeujui mu sigurnost i identitet. Kua dakle zadovoljava potrebu za sklonitem i angaovana je kao osnovno oruje njegove borbe sa prirodom. Sa druge strane, ona simbolizuje ideju porodice, privatnog, intimnog okupljanja, zatvaranja i izdvajanja. Ona definie teritoriju, fiziki ograniava prostor, a dom identifikuje oveka kao drutveno bie, koji kuu koristi kao izraz svog statusa, izraz pripadnosti i posebnosti, konstantno pokuavajui da se uklopi, zajedno sa svojom kuom, u opti kontekst vremena i prostora. Kue e biti pravilno planirane ako se na prvom mestu pazi na to u kojim se krajevima ili u kojim klimatskim zonama one grade. Kue se drugaije grade na sever, a drugauj na jugu i u drugim oblastima i krajevima Na severu se grade natkrivene i to zatvorenije kue, zaklonjene od vetra i okrenute prema vruim stranama. Naprotiv, u junim krajevima, kue treba graditi otvorenije i okrenute prema severu i severoistoku itd. Vano je istai da su rimske graevine, indijski hramovi kao i srednjevekovne katedrale bili sagraeni prema preciznim merama koje su konstituisale jedan kod, jedan koherentan sistem; sistem koji je ukazivao na jedno sutinsko jedinstvo. Ljudi su gradili i merili, a jedinice mere su bile vezane za samog oveka: lakat, prst, palac, stopa, korak itd. Ljudi su se koristili integralnim delovima ljudskog tela koji su zbog toga mogli da slue kao mere za kolibe, kue, hramove. Ove mere su bile beskrajno bogate i suptilne jer su formirale deo matematike ljudskog tela, gracioznog, elegantnog i vrstog izvora harmonije. Lakat, korak, stopa i palac bile su praistorijska, ali i moderna sredstva merenja kojima se ovek koristi.
Prosti i privremeni oblici stanovanja: ibara, dubirog, krivulja, koliba

Praistorija se deli na kameno i metalno doba. KAMENO DOBA (360.000 do 2.200 g.p.n.e.) sainjavaju paleolit starije kameno doba (360.000 do 10.000 g.p.n.e.) koje karakterie otra, hladna i surova klima; zatim mezolit srednje kameno doba (10.000 do 5.000 g.p.n.e.) i neolit mlae kameno doba (5.000 do 2.200 g.p.n.e.), a karakterie ga blaa klima i drugaija fauna. METALNO DOBA (2.200 do 0 godine) sainjavaju bakarno eneolit (2.200 do 2.000 g.p.n.e.); zatim bronzano (2.000 do 1.200 g.p.n.e.); prelaz na gvozdeno (1.200 do 800 g.p.n.e.); gvozdeno starije - Haltadsko (800 do 400 g.p.n.e.) i gvozdeno mlae - Latensko (od 400 do 0 godine). Opte karakteristike praistorijske kulture i umetnosti Praistorija je vremenski period koji traje do pojave prvih pisama. Vremenski period od trenutka kada je praistorijski ovek poeo da izrauje orue i oruje se deli prema materijalu od koga je pravljeno i nainu njegove obrade.

68

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

Na predlog gospodina Zvonka Petkovia, profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, u nastavcima objavljujemo neke delove seminarskog rada grupe studenata. Autori - studenti: Aleksandar Risti, Danka Kozi, Jovana Jevti, Ivana Radovanovi

Drvo u graditeljstvu

za ivot i rad
Umetnost je oduvek bila sastavni deo egzistencijalne delatnosti oveka. U svojim poecima ljudski izraz je primarno trebalo da zadovolji neku potrebu, da ima funkciju, odnosno, bilo je bitno da je korisno, a ne lepo! Umetnost je imala ritualni karakter i podsvesnu tenju da se utie na problem Delo se zanemaruje kada mu je prola ritualna vrednost, to jest taj period karakterie jednokratna upotreba izraza crtea. U isto vreme javlja se kult plodnosti, pa velika tema postaje ivotna sila. ivot kao jedinstvena pojava u celoj prirodi, najsnanija je u utrobi zemlje pa dolazi do poistoveenja peine i majke. ovek poistoveuje neke oblike, na primer, crte neke ivotinje sa ivotnom silom, on smatra da e izazivati pojaanu plodnost neke vrste tako to je crta. U toj simbolici on esto prikazuje ivotinje izbodene strelama; zatim prikazuje gravidne ivotinje; ake preko ivotinja (elja da se ona uhvati), strelice usmerene prema ivotinji itd. Takoe prikazuje figure trudnih ena Venere sa prenaglaenim materinskim atributima elja da ena to ee bude u takvom stanju, zanemarivanje crta lika itd. Jednostavna nadzemna stanita Postoje odreeni oblici stambenih objekata (stanita) koji se u svim istorijskim periodima javljaju uvek u svom prvobitnom obliku, bez obzira na stepen razvoja i steeno znanje graditelja. Ovakva stanita se takoe grade i u vreme velikih zbegova, kada se stanovnitvo krije ili esto menja mesto stanovanja.

Jednoprostorne krune ili ovalne osnove sa krovnim nosaima sloenim u kupu, u narodu poznatiji kao ibare, savardaic, ilje, kulae, dubirozi, zemunice. Razlikuju se prema obliku osnove, konstrukciji i vrsti pokrivaa. U osnovi svi pomenuti oblici pripadaju istom tipu stanita. ZEMUNICE - predstavljaju iskopanu i oblikovanu osnovu kruznog, ovalnog ili etvrtastog oblika dubine preko 1,30m. Krovni pokriva zemunice je sloen u kupu ili na dve vode, a zidovi ukopane zemunice mogu biti obloeni drvenom graom. Zemunice imaju privremeni karakter i ne mogu se pripisati nekom odreenom vremenu i narodu. Nalazimo ih uvek na poetku stvaranja ivota u naselju ili u periodima kada su izraene velike migracije stanovnitva. Zemunice i poluzemunice dugo su bile u upotrebi u predelima prekrivenim umom. Prema Jovanu Cvijicu zemunica je najprostiji oblik kue koji dozvoljava minimum prostora i suvote neophodne za ivot, a prema A. Deroku ovek naputajui peinu zasniva sebi sklonita ukopavanjem u zemlju. IBARE - su prema organizaciji i konstrukciji najjednostavniji oblici stanita. Konstrukcija ibare dobija se reanjem ili slaganjem oblica-iba iz krune osnove u jedno teme. Ognjite se nalazi u sredini. irina ulaza uslovljena je rasporedom i rastojanjem iba. Prozora nema. ibara je teskobno stanite i njeni uglovi pri zemlji su gotovo neiskorieni. DUBIROG - je razvijeni oblik ibare. Zidovi duboroga dobijaju se postavljanjem zakrivljenih iba, te je prostor neto prostraniji nego kod ibara. Zidovi dubiroga opleteni su pleterom i oblepljeni blatom sa obe strane. KRIVULJA - ili krivaa, jeste savreniji oblik stanita od ibare i dubiroga. Osnova krivulje je izduenog ovalnog oblika sa stranama uspravljenim do neke visine. ibe se po dve vezuju oko jednog roga, koji predstavlja sleme konstrukcije. KOLIBA - U razvoju stambenih objekata bilo je veoma vano odvajanje zidova od krova. Koliba upravo pripada grupi jednostavnih stanita kod kojih se razlikuje nain izrade konstrukcije zidova i krova. Zidovi koliba, za razliku od dubiroga i drugih slinih oblika, jasno se izdvajaju od krovne konstrukcije. Krov je iznad tla, lei na niskim zidovima i ima krovnu strehu. Koliba moe biti delom ukopana u zemlju. Zidovi su izraeni od stubaca koji su pobijeni u zemlju, opleteni pruem i oblepljeni glinom. Ponekad su zidovi kolibe izraeni od dva reda stubaca na rastojanju od 50cm. Prostor izmeu ispunjen je slamom i zemljom. KUA je osnovna jedinica naselja i sinonim za ouvanje tradicije praistorijskog drutva. Deoba kue na vie prostorija, na dvoprostorne i vieprostorne je, na neki nain sloeni oblik praistorijskih kua. Oblici naselja u praistoriji su naselja otvorenog tipa i naselja utvrenog tipa n (opidum).
DRVOtehnika 26/2010

Zemunica i koliba

Neolitska kua

april 2010.

69

Stolovi lake
PIE: dr Sran iki
etvrtasti stolovi
U XIII veku javljaju se na fresci i stolovi lake konstrukcije, u osnovama vrlo bliska dananjem obliku jednostavnog stola, koji se sauvao u obliku koji je izgraivalo i proverilo vekovno iskustvo. Takav sto ima pravougaonu plou i etiri noge, koje su esto pri dnu konstruktivno povezane prekama. Njegova je pojava naroito karakteristina za nau fresku XIV veka, ali se javlja i ranije. ploe stola (to je kod stolova na kojima se radi sa novcem i nakitom obavezno). Isti takav sto prikazan je na sceni Isterivanje trgovaca iz hrama (sl.3.) iz manastira Deani, gde se takoe vidi vaga za novac i dragocenosti kao i sam novac koji pada sa stola.

Pisai stolovi
Sem stolova sa lakom konstrukcijom i nogama, u upotrebi su tada verovatno bili i stolovi za pisare u obliku skrinje, gde su bone stranice konstruisane u obliku rama sa ispunom i plitko rezbarenim ukrasima. Ivica stola je ovde takoe malo uzdignuta, kao kod menjakih stolova. Zavretak nogu je tokaren (sl.4.), Graanica - poetak XIV veka. Radni ili pisai stolii prikazani su najece u scenama portreta jevanelista. Na fresci u Lesnovu (XIV vek), prikazan je radni stoi sa dekorativnim ukrasom (sl.5.) koji se nalazi na ondanjoj likovnoj dokumentaciji. Uz ve pomenute portrete jevanelista koji e biti obraene neto kasnije, u kraljevoj

Stolovi skrinje
Poneki na fresci prikazan sto izgleda kao skrinja - dobar je primer za XIV vek Graanica (sl. 1.), a kako ima pisanih podataka da su i skrinje sluile kao stolovi, to nije iskljueno da se ivopisac, slikajui takve stolove, povodio za stvarnim i odreenim uzorima. Posebna grupa stolova koji su tada sluili kao tezge u trgovini ili menjanici (XIV vek) slini naim dananjim, spadaju u lake i mobilne stolove jednostavne konstrukcije. Na fresci iz Deana (sl.2.) prikazan je jedan takav sto, sa tokarenim nogama, ukraenim bonim stranicama i neto uzdignutom ivicom

Sl.1. Skrinja kao sto, Graanica, XIV vek

april 2010.

Materijalna kultura junih Slovena X deo

konstrukcije
Sl.4. Sto za pisare, Graanica, oko 1318. god.

nijatura u etvorojevanelju iz 1429. godine. On se s pravom moe smatrati jednim od najboljih slikara - minijaturista u celoj vizantijskoj umetnosti toga perioda. Ono to posebno izdvaja ovog slikara Srbina od grkih i
Sl.2. Hristos poziva Mateja, Deani, XIV vek

doslav posebno obraa panju i na pretstavu nametaja. Stoi kakav on slika u ovoj minijaturi nee se nigde nai u vizantiskom minijaturnom slikarstvu. Kod Radoslava je stoi kvadratne osnove, uoljivo izduenih formi, s efektnom biforom i tokarenim stubiem u sredini, a ima i dno. Unutranjost stoia se takoe koristi za ostavljanje raznih potrebtina. Ovaj stoi ima jo jedan karakteristian dodatak - to je poseban dra teksta koji ima dve kose stranice na centralnom stubu oslonjenom na ivicu stola.

Deanski stalak
U crkvi manastira Deana pronaen je 1966. godine lep i zanimljiv primerak crkve-

Sl.5. Portret jevanelista, Lesnovo, XIV vek

Sl.3. Isterivanje trgovaca iz hrama, Deani, XIV vek

crkvi u Studenici, uz jevanelistu Marka javlja se osmostrani mali stoi zvani Kursi (sl.6.), koji po tipu oigledno upuuje na islamski nametaj. Usvojen u istonoj pravoslavnoj crkvi, Kursi je pretrpeo izvesne promene, ukoliko su odreene kultne potrebe nametale njegovo drugaije formalno oblikovanje. Na osnovu likovnih izvora moglo se konstatovati da je tokom XIII veka arapski Kursi preuzet u Vizantiji. Stoie sa est ili osam stranica sreemo takoe na srednjevekovnoj fresci Srbije. Pojava tih mnogostranih stolia, tako tipinih za islamsku kulturu stanovanja i kultne po-

trebe muhamedanske vere, znai prenoenje jedinstvenih, celovitih oblika, koji nisu ostajali bez odraza kako u srpskoj kui, tako i u srpskoj crkvi. To nam potvruju i minijature Moravske kole gde je pojava takvih stolia veoma esta, a pogotovo kasnije tokom XV i XVI veka, gde ovaj oblik postaje gotovo stilska specifinost vremena, a ilustruju je najee minijature i sauvani originalni primerci.

ruskih minijaturista toga doba, je njegovo posebno slikanje enterijera na minijaturama. Na slici gde je pretstavljen jevanelist Luka (sl.7.), naslikan je petougaoni stoi za pisanje, na kome su detaljno prikazani delovi pribora za pisanje, svenjak, makaze pa ak i nain otrenja guijeg pera. Stoi je nizak, luno zasvoenih stranica, sa bonim otvorima koji su ukraeni tokarenim bobicama. Povrina bonih stranica je plitko rezbarena - kao arabeska, a ploa stola je tanka sa ukrasnom lajsnom po obodu. Na minijaturi jevaneliste Jovana, Radoslav je na stoiu apostola naslikao ikonu s nepoznatom svetiteljkom (sl.8.). Osim detalja na tkaninama, slikar Ra-

Sl.6. Osmostrani stoi zvan Kursi

Slikar Radoslav
Jedini poznati slikar iz prve polovine XV veka iz Moravske kole je Radoslav, slikar mi-

nog stalka kojim je znaaj zbirke crkvenog nametaja dobio nove dimenzije. Stalak je studiozno restauiriran u Beogradu. Sa ovim otkriem upoznala se
DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

71

Sl.7. Jevanelist Luka, etvorojevanelje Radoslava, 1429. godine

Sl.8. Jevanelist Jovan, jevanelje Radoslava, XV vek

nauna javnost Evrope na jubilarnoj izlobi srpske srednjevekovne umetnosti, odranoj 1970. godine u palati Venecija u Rimu. U katalozima koji su pratili rimsku i beogradsku izlobu stalak je datiran za kraj XIV ili poetak XV veka. Ovim se pronalaskom jo jednom potvruje ondanja visoko razvijena zanatsko-umetnika obrada drveta (sl.9.). Dimenzije stalka su: visina 118 cm., irina 65 cm., (odnosno prenik opisanog kruga kod sedmougaonika), sa irinom stranica od 30 cm. Visina oba tambura je 30 cm, a srednjeg dela sa tokarenim noicama 50 cm. Stalak je raen u bukovom drvetu to je veoma velika retkost za taj period. Takoe je retkost to se takav stalak od bukovog drveta ouvao do danas. Njegova osnova je sedmougao-

na, to je opet jo jedna retkost, vrlo neuobiajeno reenje sedmougaone konstrukcije za majstore XIV veka gde je ugao a = 5143, koji tvorcu stalka zadaje posebne probleme. Ukraen je intarzijom od trenjevog drveta u obliku poloenih rombova. Dosadanjim ispitivanjima i proveravanjem likovnih izvora srednjevekovne Srbije i Makedonije steklo se uverenje da u odnosu na prikazane predmete materijalne kulture izvorna graa te vrste u velikom broju sluajeva ima ubedljivu dokumentarnu vrednost. Tako freske i minijature Srbije i Makedonije pruaju verodostojne podatke za upoznavanje razvojnih tokova, vrsta i tipova nametaja sauvanog u relativno malom broju primeraka. Razvojni put poligonalnog oblika deanskog stalka koji se zasniva na orijentalnim inspiracijama, vezanih za tip arapskog vieugaonog stoia, zvanog kursi, moe se pratiti u nekom kontinuitetu na likovnoj grai srednjevekovne Srbije. O usvajanju poligonalnih stoia islamskog tipa tokom XIV veka u balkanskim zemljama takoe svedoe sauvani originali iz Makedonije. Posmatran u celini ovaj komad crkvenog nametaja je po obliku otmeniji i u proporcijama usklaeniji od svojih prethodnika. Njegovi veto komponovani, briljivo i precizno raeni detalji prelaze granicu zanatskog kvaliteta. U svojoj konstrukciji u odnosu na ranije pomenute primerke, stalak iz Deana poka-

zuje neke nove elemente i nova reenja, koja doprinose njegovoj tipskoj osobenosti. Posebno je zanimljiv u tom smislu srednji deo stalka. On je sastavljen od grupe tokarenih stubova (etiri) i po tome se odvaja od svojih orijentalnih uzora. Po tom delu svoje konstrukcije na stalak ostaje usamljen, jedinstven primerak u celom, do sada dostupnom srednjevekovnom mobiliaru Balkana. Iako nema analogija sa sauvanim originalima, likovna graa i u ovom sluaju pomae svojim podacima. Slinosti izmeu likovnog izvora i naeg originala navode na pretpostavku da je ve sredinom XIV veka u oblastima istoriskih granica Srbije bio poznat crkveni stalak sa tokarenim stubovima i vieugaonom ploom, i da deanski primerak predstavlja novu varijantu jednog starijeg tipa, koji je posluio kao model slikaru. Deanski stalak je jedinstven i po tome to je koncep-

cijski izraen tako da ima dva sedmougaona korpusa (tambura) istih dimenzija, okrenutih (pre spajanja u stalak) jedan prema drugom kao u ogledalu. Oba korpusa spojena su vitkim tokarenim stubovima koji su uepljeni okruglim epovima u noseu obodnu lajsnu korpusa. Gornja ploa je od tanke daske, bez ukrasa na povrini, sastavljene iz nekoliko uzdunih komada. Iste debljine su ploe na koje se oslanja cenatralni stub, sa svojim posebnim postamentom. Na svakoj stranici nalaze se po sedam tokarenih vitkih stubia, koji konstruktivno povezuju gornji i donji pojas korpusa. Svi elementi korpusa na kojima se nalaze intarzirani ukrasi od rombova su iste duine, irine i debljine - to vai za oba korpusa. Ugaoni stub je sastavljen iz dva dela: pravougaoni stub sa prelomljenom spoljnom povrinom (da bi se pratio sedmougaoni oblik stalka) i masivni tokareni stub. Kao to se vidi, na

Sl.9. Sedmougaoni stalak, Deani XIV-XV vek

72

DRVOtehnika 26/2010

april 2010.

sam duborez ili pozadinu njegovih duboreznih ornamenata. S obzirom na visinu stalka, a bez nekih dokaza i tragova koji bi upuivali na to da je imao poseban pult za naslanjanje knjiga, najverovatnije da nije bio namenjen liturgijskim nego kultnim potrebama kao stalak za ikonu ili slavski kola. Majstor ovog zanatski doteranog komada srednjevekovnog nametaja ostao je nepoznat, kao i drugi majstori istog zanata u centralnim i istonim oblastima Balkana, iji su radovi, naalost u tako malom broju sauvani. Izvesno je da majstor deanskog stalka nije bio samo obian drvodelja, ve jedan od pismenijih i najvetijih zanatlija. O tome u prvom redu svedoe slova i znaci (starogrke azbuke), kojim je obeleavao pojedine delove stalka na unutranjem delu konstrukcije radi njihovog lakeg i preciznijeg sastavljanja (sl.10.).

Sl. 10. Detalj ugaone konstrukcije

deanskom stalku pretee tokarena dekoracija. Tokareni delovi primenjeni su u dvojakoj funkciji: kao elementi konstrukcije i kao elementi ukrasa. Verodostojnost podataka sa likovnih izvora iz srednjevekovne Srbije i Makedonije potvruje nekoliko originalnih komada nametaja i drugih predmeta od drveta, sauvanih iz istog vremena i sa istog ili ireg podruja Balkana. Tokareni stubovi srednjeg dela deanskog stalka pret-

stavljaju jo jednu zanimljivost: obojeni su cinober i utom bojom. Bojeni dekor nije izuzetak, ve gotovo pravilo u srednjevekovnoj praksi dekorisanja nametaja, bilo crkvenog bilo profanog. Cinober boja, kojom su delimino obojeni tokareni stubovi stalka, bila je meu osnovnim u gami, koja je tada koriena za dekorisanje drveta. Na starom kovegu Deanskog, cinober boja delimice pokriva

Savremenim renikom reeno, majstor je na taj nain obeleio prvi montani plan do sada poznat u izradi srednjevekovnog nametaja kod nas. Ovaj princip organizovanja rada, o kojem od majstora deanskog stalka doznajemo da je postojao u srednjem veku u Srbiji, nije ni do danas pretrpeo vee izmene u stolarskom zanatu. Kvalitet rada stalka i utisak koji ostavlja kao celina ukazuje na to da njegov ambiciozni izvoa nije bio samo vet i iskusan zanatlija, ve je kod njega bila razvijena i sposobnost da svom radu da peat viih formalno-estetskih vrednosti. Naavi za ovaj predmet crkvenog nametaja u celini ili u detaljima bliske analogije sa profanim nametajem slikanim na freskama i minijaturama Moravske kole, namee se ideja da je nametaj na dvorovima kneevske i despotske Srbije, o kome se danas gotovo nita ne zna, mogao biti raen u istom stilu i na isti nain. n

april 2010.

DRVOtehnika 26/2010

73