Колико је инфлација измакла контроли?

Каква је ситуација у Србији?

Тренутна инфлација у свету је највиша у последње три деценије, што доводи све нас у
сумњу да на врата куца нова светска економска криза. Многи економисти, светски и наши,
се питају да ли је ситуација измакла контроли и да ли ће се ситуација смирити када се
једног дана изједначе ниво понуде и тражње. О овим питањима и како Србија плива у
овом цунамију покушао је да одговори професор Економског факултета др. Љубодраг
Савић.

На почетку је назначио да је ниво инфлације различит у зависности о којој земљи се ради,

али и да јесте највећа стопа у последње три деценије. Подсетио је на инфлаацију пре 10
година када она није била тако велики проблем, већ су били у питању неки други
проблеми као што су: стопа раста, смањивање спољно – трговинске размене, пад стопе
извоза, висока незапосленост. Све се то и данас дешава, али је инфлација пала у први
план. Што се тиче Србије последњих 6/7 година ми смо се навикли да инфлације
практично нема или је била неприметна. Тако да су сви људи временом ставили ту тему са
стране. Професор је упоредио скок инфлације са наглим растом температуре у људском
организму кад се разболи. Међутим, ово је све последица светске економске кризе којој се
не види крај и која ће трајати минимум неколико година. Истакао је да је највећи део наше
инфлације на срећу ипак увозне природе, јер су се највећи поремећаји десили пре свега са
нафтом и гасом, електричном енергијом, што су наши медији дефинисали као преливање
са глобалног нивоа на нашу земљу, јер смо ми ипак део светске економије, што је јавност
у Србији лако прихватила.

Евоцирао је успомене о хиперинфлацији из 80-тих када су биле замрзнуте цене, када се

куповао бензин за 7 марака, а радило се за 20 марака, па смо ипак преживели. На питање
новинара да ли је ово криза привременог карактера, како економски стручњаци тврде, он
се нашалио да је и живот привремена категорија. Када би сад неко изјавио да ће се
инфлација завршити за неколико месеци добио би Нобелову награду. Тренутно је
немогуће прогнозирати пад инфлације, поготово када је то на глобалном нивоу. Имамо
ситуацију да је глобална економија изашла из равнотеже и да би се изашло из те кризе
потребни су месеци, па чак и године. Професор предпоставља да ће инфлација ићи још на
горе. У монетарној унији инфлација је дошла до нивоа 5,1%, која је узроковала
поскупљење и несташицу енергената, поскупљење хране, дувана, алкохола итд. То ће
довести до још већих поскупљења, а највише оних ствари које су неопходне за
свакодневни живот, па ће доћи до прегруписања кућног буџета (плаћаће се рачуни,
куповаће се храна, неће се возити кола, неће се ићи на годишње одморе...).

Основни проблем поремећаја тржишта енергетике Европе је што су се сконцентрисали на

ткзв. „чисту“ енергију, што је било могуће када је ситуација стабилна на тржишту. Европа
зависи од снабдевања гасом из Русије, јер Америка није у могућности да покрије њихове
потребе. Тако се дошло у апсурдну ситуацију да Европа условљава Русију да мора да им
испоручи гас по систему да не могу да им дижу цену гаса. Гас је постао гео политичко
оружије, што се може видети из изјаве председника САД који је поручио да ако дође до
тога да Русија нападне Украјну они ће стопирати северни ток 2. Поред реалних узрока
раста инфлације постоје и наша очекивања. Сведоци смо свакодневног раста цена
производа за свакодневну потрошњу, тако да смо сви свесни раста инфлације и очекујемо
даљи раст. То се највише види по расту цена горива, па ретко ко сипа пун резервоар.
Тај психолошки ефекат доводи до тога да људи који имају више средстава купују више
него што им треба и самим тим утичу на повећање тражње, што доводи до тога да
продавци подижу цене. Професор се осврнуо на тему замрзивања цена основих производа
и сматра да тиме ништа није решено, већ се купује време док не прођу избори. Та мера је
само имала психолошки ефекат на становништво, али практично ништа није решено.
Поставаља се питање да ли НБС има снагу да се избори са растом инфлације користећи
механизам кориговања референтне каматне стопе. ФЕД је први који је најавио подизање
РКС на 2% на пролеће, што ће довести до тога да ће инвеститори повући своја средства из
Европе ка Америци. За очекивати је да ће Европска централна банка подићи ниво
ЕУРИБОР-а, што ће довести до раста рата свих кредита који су подигнути са
променљивом каматном стопом. Гувернер енглеске банке сматра да треба ограничити раст
плата како би се обуздала инфлација, јер ће на тај начин тражња бити мања, па ће цене
опадати. Професор сматра да никада овакве административне мере не могу решити
проблем, већ ће тржиште временом само да се стабилизује и нада се да инфлација неће
достићи ниво од 10%, јер се у економији сматра да је то подношљива стопа инфлације. У
Србији је обрнута ситуација, дошло је до раста плата, пензија, исплаћена је помоћ
младима, али је проблем што то повећање није дошло из реалних извора. Буџет је у
дефициту и порастао је јавни дуг, па се поставља питање због чега настаје дефицит. Оно
што се дешава у реалности је да се Србија задужује тако што узима нове кредите да би
вратила старе кредите. 2016. године смо плаћали 3% за сервисирање камата нашег јавног
дуга, а ретко које године смо имали прираст БДП-а већи од 3%, што значи да смо сваке
године имали мање него што смо створили, зато што смо сервисирали камате.

У Србији је дошло до великог проблема у снабдевању електричном енергијом, због лошег

управаљања ЕПС-ом, па смо дошли у ситуацију да смо потрошили више од 500.000.000,00
€ за увоз електричне енергије. Ово је велики проблем за Србију и биће потребно неколико
година да се он реши. Такође, имамо велики проблем са лошим квалитетом угља. Ово није
проблем само ЕПС-а, него и надлежних министарстава који се не баве решавањем
стратешких проблема, већ промовисањем мини-хидроелектрана, ветрењача и томе слично,
што је далека будућност. Потребно је да се решавају садашњи проблеми.

Грађани Србије средње и старије генерације су ово већ преживели, па су се прилагодили.

Проблем је како ће се прилагодити млађа генерација. Претпоставка је да су старије
генерације почеле више да штеде, али каматне стопе на штедњу неће расти, поготово не
као што је било 2008. године, већ напротив тренутна каматна стопа на штедњу у еврима је
око 0,15%. Да није било ове кризе дошли бисмо у ситуацију да ми плаћамо банкама да нам
чувају новац на сигурном, ако је сигуран. У исто време је дошло до повећања
инвестиционих улагања, јер су каматне стопе на кредите још увек повољне, што је довело
до великог раста цена некретнина на тржишту.

Емилија Убавић IV-1