Inflacija preti labavoj monetarnoj politici evrozone

Skok inflacije u evrozoni u avgustu od tri odsto, na najviši nivo u poslednjih

deset godina, povećao je pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da
prekine izuzetno labavu monetarnu politiku uvedenu radi oporavka ekonomije
od posledica pandemije COVID-19. Ipak, ECB, kao i većina ekonomista,
zasad ocenjuje da rastu cena doprinose jednokratni faktori povezani s
pandemijom i predviđa da će inflacija pasti ispod ciljanog nivoa, pišu svetski
mediji.

Inflacija preti labavoj monetarnoj politici evrozone

Test nove strategije ECB-a
Podstaknut nedavnim ekonomskim oporavkom u Evropskoj uniji, indeks
potrošačkih cena u avgustu je na godišnjem nivou skočio za tri odsto, dok je u
julu rast cena bio 2,2 odsto, ukazuje Fajnenšl tajms (The Finacial Times).
Potrošačke cene nisu rasle tako brzo u 19 zemalja evrozone od novembra
2011. godine, kada je ECB podigla referentne kamatne stope, navodi britanski
list, ističući da je avgustovska inflacija premašila očekivanja većine
ekonomista.
Rast inflacije u evrozoni na najviši nivo u skoro poslednjih deset godina,
prema oceni Fajnenšl tajmsa, povećava pritisak na Evropsku centralnu banku
da uspori tempo kupovine obveznica prema vanrednom programu vrednom
1.850 milijardi evra uvedenom za oporavak od pandemijske krize.
Većina ekonomista očekuje da će inflacija biti smanjena sledeće godine,
pošto prestanu posledice privremenih faktora povezanih s pandemijom i
merama zatvaranja, ali poslednji skok cena i dalje daje municiju
konzervativnijoj struji u ECB-u za koju se očekuje da će na sastanku sledeće
nedelje tražiti usporavanje kupovine obveznica.
Inflacija raste u mnogim zemljama dok se svetska ekonomija oporavlja od
pandemije, povećavajući pritisak na centralne banke da počnu da smanjuju
monetarne podsticaje koje su uvele prošle godine, ukazuje Fajnenšl tajms,
dodajući da je u SAD, gde je inflacija preko pet posto, predsednik Federalnih
rezervi Džej Pauel (Jay Powell) rekao prošle nedelje da će ove godine početi
smanjenje kupovine obveznica.
Brži rast inflacije od očekivanog, ocenjuje list, takođe predstavlja rani test za
novu strategiju ECB-a predstavljenu julu kada je blago podigla ciljanu inflaciju
na dva odsto i poručila da je spremna da toleriše umereno i prolazno
prekoračenje te mete.
Dugoročna očekivanja
Iako najveći skok inflacije u evrozoni u poslednjih 10 godina donosi
glavobolju, ECB tvrdi da mnoštvo jednokratnih faktora, uključujući uska grla u
proizvodnji povezana s otvaranjem ekonomija posle zatvaranja usled
pandemije COVID-19, u najvećoj meri doprinosi rastu inflacije, navodi Rojters
(Reuters).
Na tržištima se očekuje da će inflacija dugoročno biti znatno ispod dva odsto,
iako su ove godine ta očekivanja stalno rasla. Kreatori politike ECB-a takođe
predviđaju da će inflacija u godinama koje dolaze biti daleko ispod cilja banke,
pa su čak prošlog meseca i pojačali svoju posvećenost izuzetno labavoj
monetarnoj politici da bi održali pritisak cene.
Glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn (Philip Lane) rekao je prošle nedelje za
Rojters da inflatorna iznenađenja i dalje ne osporavaju stavove o privremenoj
prirodi pritisaka na cene jer je rast plata, što je neophodan činilac trajne
inflacije, ostao slab.
Mada kreatori politike ECB priznaju da su potcenili kratkoročne pritiske na
cene, oni i dalje ukazuju na nižu baznu inflacije kao osnovu za labavu politiku.
Bazna inflacija, međutim, takođe je porasla u avgustu. Inflacija, ne računajući
nestabilne cene hrane i goriva porasla je na 1,6 odsto sa 0,9 odsto, dok je još
uža mera rasta cena, koja isključuje alkohol i duvan, porasla na 1,6 odsto sa
0,7 odsto.
Tržišta su ravnodušno primila vest o skoku inflacije s rastom vrednosti
berzanskih indeksa, što sugeriše da je narativ i privremenoj inflaciji i nastavku
labave politike ECB-a u godinama koje dolaze i dalje u fokusu, navodi Rojters,
uz ocenu da su podaci ipak neugodni za ECB.
Privremeni faktori
Povećanje inflacije je bilo tako veliko delom i zato što su neke cene bile
mnogo niže pre godinu dana zbog jednokratnih faktora povezanih s
pandemijom COVID-19, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).
Cene nafte, posle pada pre godinu u vreme najdublje pandemijske recesije,
doprinele su povećanju troškova energije za 15,4 odsto. Poslednji podaci
takođe odražavaju druge prolazne činioce, poput pomeranja početka letnje
rasprodaje u Francuskoj i Italiji i isteka nemačkih poreskih olakšica za
kupovinu u maloprodaji.
Ekonomisti su naveli niz dodatnih razloga za nedavno povećanje cena u
Evropi, ukazuje AP. Neki hoteli i turističke kompanije povećali su cene posle
kraja pandemijskih zatvaranja, dok su prekidi u lancu snabdevanja i više cene
sirovina podigli cene proizvođača kako je rasla ekonomska aktivnost.
Pitanje inflacije, ipak, ističe AP, dobija svetsku pažnju, posebno pošto je
američka potrošačka inflacija u julu dosegla 5,4 odsto. Međunarodni
monetarni fond kaže da smatra da će se inflacija sledeće godine u većini
zemalja vratiti na nivo pre pandemije, ali dodaje da postoji velika neizvesnost
oko toga, zbog čega je upozorio centralne banke da će možda morati da
preduzmu mere ako povećanje cena bude trajnije.
Budući da su mnogi faktori privremeni, ekonomisti ne očekuju da će ECB
pokušati da je suzbije smanjenjem programa podsticaja ili povećanjem
kamatnih stopa. Poslednja projekcija ECB izdata u junu predviđa da će
inflacija ove godine dostići 1,9 odsto, a da će sledeće godine pasti na 1,5
odsto.
Globalni problem
Posle najnovijeg evropskog inflatornog iznenađenja, možda je vreme za
globalni odgovor na globalni problem, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall
Street Journal) u uredničkom komentaru.
Kao i u SAD i Velikoj Britaniji i u Evropskoj uniji se iznose uobičajeni
argumenti da je visoka inflacija prolaznog karaktera, ali će, navode urednici
konzervativnog američkog lista, ako se pokaže da je inflacija uporna,
predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) morati da odustane od
izuzetno labave politike koja uključuje program kvantitativnog popuštanja
kupovinom obveznica koji je postao glavno oruđe ECB-a za smanjenje
troškova zaduživanja država.
Vest objavljena u utorak, 31. avgusta, o skoku cena u evrozoni podvlači da je
trenutni nalet inflacije globalna stvar, ocenjuje konzervativni Volstrit džurnal,
dodajući da monetarne vlasti sve češće to koriste kao izgovor da zadrže
trenutnu politiku i da niko ne želi da raspravlja kada bi centralne banke trebalo
da počnu koordinirani izlazak kriznih mera uvedenih zbog korona virusa.
Umesto toga, svi to odlažu iz straha da ne budu prvi ili se pretvaraju da
počinju da stežu monetarnu politiku iako to ne čine i za očekivati je da će
Lagard takođe pokušati da prebaci vruć krompir globalnog monetarnog
liderstva, pišu urednici Volstrit džurnala, dodajući da su se nadali da će taj
impuls biti prolazan, ali da se pokazao kao previše ušančen.