Ekonomika inflacije, rast i zaposlenost

Šta je inflacija?
- Inflacija je porast opšteg nivoa cena.
- Stopa inflacije se meri kao: (nivo cena (posmatrana godina) – nivo cena (prethodna
godina))/ nivo cena (prethodna godina)
Šta je nezaposlenost?
- Nezaposlenost se definiše kao postojanje kvalifikovane radne snage koja ne može naći
posao.
- Stopa nezaposlenosti se meri kao: broj nezaposlenih / ukupan broj rando sposobnog
stanovništva (starije od 16 god)
Inflacija i nezaposlenost
Inflacija i nezaposlenost se ističu kao dva najteža problema modernih privreda, iz tog razloga
postoji cilj da se nađe njihova međuzavisnost.
Ranija istraživanja tvrde da se inflacija javlja samo u uslovima pune zaposlenosti (Keynez), ipak
danas se polazi od toga da je nedovoljan stepen zaposlenosti česta pojava kako u nerazvijenim,
tako i u razvijenim zemljama, pa je tako i inflacija redovna pojava u svim zemljama, nezavisno
od stepena njihovog razvoja.
Nezaposlenost menja svoju strukturu kroz vreme:
- ciklična nezaposlenost: kada je tražnja za radom niska usled periodičnih loših
ekonomskih i društvenih ciklusa
- strukturna nezaposlenost: disproporcija u ponudi i tražnji radnika. Npr javlja se tražnja
za jednom vrstom radnika, a za drugom ona opada, a ponuda se ne prilagpđava dovoljno
brzo
- tehnološka nezaposlenost: aspekt strukturne nezaposlenosti gde je tehnološki razvoj i
progres veliki okidač disproporcije u ponudi i tražnji radne snage.
Danas inflacija izbija pre nego što se postigne puna zaposlenost, jer mehanizam koji reguliše
zaposlenost nije isti kao onaj koji reguliše inflaciju.
- smanjenje novca i povećanje poreza neće zaustaviti inflaciju, ali će uticati na povećanje
nezaposlenosti i smanjivati stopu privrednog rasta
Zašto se danas osporava teorija nastala u kapitalističko vreme – držati stopu nezaposlenosti na
određenom nivou će se porast proizvodnje i profita učvrstiti na nekom predviđenom nivou
(proizvodnja raste, raste i profit, i obrnuto). Danas – proizvodnja se svesno može ograničavati,
korišćenje kapaciteta smanjiti, ali i veće cene dovode do veće stope profita.
Filipsova kriva
Daje odgovor na pitanje kako se ponašaju plate i cene u odnosu na ponašanje nezaposlenosti.
Filips dolazi do zaključka da između stope inflacije i stope nezaposlenosti postoji obrnuta
proporcionalnost.
Prema istraživanju:
- Dok nezaposlenost ne dostigne visinu od 2.5 – 3%, dolazi do većeg rasta cena
- Porast nezaposlenosti usporava rast cena
- Visoka nezaposlenost dovodi do stabilnosti cena
Kako se ovo ocrtava na zaključak inflacija – nezaposlenost?
- Pretpostavlja se da je rast cena jednak stopi nacionalnih nadnica (nadnica je dnevna
zarada – količina novca koju radnik dobije za kedan dan posla) umanjen za stopu rasta
produktivnosti rada (prosečan rad koji je utrošen za izradu jedinice proizvoda), pa je
odnos moguće svesti na inflacija – nezaposlenost.
Izgled Filipsove krive (na slajdu)
- pročitaj vrednosti sa grafika
Nedostaci:
- daje se površinska veza između cena i nezaposlenosti i kao zaključak izvodi se da veća
privredna stabilnost zahteva veću nezaposlenost
Praktičan primer (SAD):
- Prema Filipsovoj krivoj: za prihvaćenu stopu nezaposlenosti od 4% javila bi se stopa
inflacije od 8 – 10%
- Realnost: nezaposlenost je između 6 – 9% a inflacija se kreće između 4 – 13%.
Praktičan primer (V. Britanija): stopa inflacije je do 24%, za stopu nezaposlenosti od samo 1%
Praktičan primer (Srbija):
2022 godina – stopa nezaposlenosti ; stopa inflacije 14.6%
2021 godina – stopa nezaposlenosti 11% ; stopa inflacije 7.9%
2020 godina – stopa nezaposlenosti 9% ; stopa inflacije 1.3%
2019 godina – stopa nezaposlenosti 9.7% ; stopa inflacije 1.9%
Kako bi bilo prema Filipsovoj krivoj?
Odnos cena (inflacije) i zaposlenosti se može odnositi na dugoročan i kratkoročan period. (Slika)
 - dugoročna nezaposlenost: slabi položaj radnika, kriva se pomera udesno
- kratka nezaposlenost: kriva postaje strmija, a pri niskom nivou nezaposlenosti skoro i
nezavisna od cena
Teorijska Filipsova kriva:
- ona bi bila horizontala (javlja se puna zaposlenost), nezavisna od cena koje bi bile
zavisne od visine monetarne tražnje (nađi šta je monetarna tražnja)
Filipsova kriva daje još i zavisnost plata i nezaposlenosti:
- niska nezaposlenost okida veće plate zaposlenih i ubrzani rast cena. Ako se pokuša
smanjenje nezaposlenosti ispod prirodne stope nezaposlenosti, radnici će zahtevati
povećanje realne nadnice preko povećanja nominalnih nadnica, a povećanje nominalnih
nadnica izaziva inflaciju, jer je povećanje realnih nadnica ogranieno rastom
produktivnosti (količine rada).
- *Nominalna nadnica/plata – plata koju radnik prima u obliku novca
- *Realna nadnica/plata – kupovna moć nominalne nadnice
- viša stopa nezaposlenosti usporava rast plata i inflacije
(Slika)
Inflacija i privredni rast
Razmatraćemo međuzavisnost inflacije i privrednog rasta sa dva aspekta:
1. Kako i da li inflacija utiče na privredni rast
2. Kako i da li privredni rast utiče na inflaciju (povećanje cena)
- Prvo razmatramo uticaj inflacije na privredni rast
Podsetnik: privredni rast predstavlja kvantitativne promene u privredi
Postavljaju se dva pitanja:
- Da li nivo cena utiče na stopu ekonomskog rasta? Da li stabilan nivo cena podstiče ili
usporava privredni rast? Da li viša stopa inflacije podstiče ili usporava rast?
- Da li viša stopa ekonomskog rasta dovodi do stabilnosti ili nestabilnosti privrednog
sistema
Odgovori na pitanja su iskazani preko stavova vodećih svetskih ekonomista.
Za prvo pitanje, sa jedne strane se navodi da inflacija ne može da se izbegne u procesu rasta i da
izaziva neravnoteže u istom, što se negativno odražava na ekonomski razvoj, te se tako treba
prednost dati privrednom razvoju u odnosu na monetarnu stabilnost. Sa druge strane navodi se
da inflacija dovodi do povećanja stope i mase akumulacije (definicija akumulacije) što dovodi do
porasta investicione potrošnje, što dovodi na kraju i do ekonomskog rasta.
Delovanje inflacije (cena) na ekonomski rast
Možemo posmatrati delovanje inflacije na ekonomski rast preko dva stava:
- Prvi: stabilan nivo cena podstiče privredni rast
- Drugi: stabilan nivo cena usporava privredni rast, a inflacija (porast cena) ga podstiče
Kada govorimo o inflaciji u ovom smislu, uglavnom se to odnosi na bruto (blagu) inflaciju, koja
po teoriji dovodi do rasta proizvodnjem dok neto (čista) inflacija ne dovodi do istog.
Kada se osvrnemo na prvi stav ,,Stabilan nivo cena podstiče privredni rast“ kao obrazloženja za
prihvatanje istog navodi se:
- inflacija dovodi do pada produktivnosti rada
- inflacija stvara prinudnu štednju
- povećana štednja usled inflacije (koja se naročito javlja kod bogatih slojeva društva) se
ne usmerava na proizvodnju, već na neku luksuznu potrošnju
- dobit u inflaciji (visoki profiti) se neracionalno koriste (lako se ulazi u investicije,
predimenzionisanje kapaciteta...)
- visok profit podstiče proširivanje kapaciteta u želji da se ostvari dodatni profit i ulaženje
u investicione aktivnosti koje prevazilaze realne mogućnosti
- inflacija izaziva prisilnu štednju i na taj način ,,stvara“ izovre finansiranja privrednog
rasta
Kakav zaključak odavde možemo da izvučemo?
- Inflacija je ta koja zapravo stvara dobit tamo gde bi se u realnim uslovima javljali gubici,
ona je okidač neefikasnih investicija i neracionalne upotrebe kapitala. Pored svega, ona
usporava izvoz (nepovoljno deluje na plasman domaćih proizvoda na inostranim
tržištima, ukoliko se na tim tržištima javljaju stabilne cene ili stopa inflacije manja od
stope inflacije na domaćem tržištu).
Kada sada pogledamo drugi stav ,,Stabilan nivo cena usporava privredni rast, a inflacija ga
podstiče“ kao obrazloženja navode se:
- visok profit kao posledica inflacije dovodi do povećanja investicija, novih radnih mesta
(zaposlenosti) što bi na kraju rezultiralo i u većoj stopi ekonomskog rasta
- novac je neophodno staviti u „pokret“ da bi se razvoj stimulisao
Želim da pokažem na realnom primeru zemalja u periodu od prethodnih 5 godina (počev od
2015) stopu ekonomskog rasta i inflacije uporedo
(Nađi podatke) – ubaci Srbiju obavezno, pored Nemačke, Italije, Francuske, SAD
Zaključak ? : ne može se uspostaviti direktna veza između inflacije i ekonomskog rasta, čak ako
izvodimo zaključak, možemo reći da onda kada je inflacija rasla, privredni rast je beležio pad
 - Drugo razmatranje: uticaj ekonomskog rasta na stopu inflacije (cene)
Kao i do sada postoji više teorija/stavova/mišljenja na datu temu, ovde navodimo tri osnovna.
Dva su ekstremistička, dok je jedan u sredini.
- Prvi: Njega navodi Roberston i njegovi istomišljenici. Dakle prema Robertsonovoj
hipotezi visoka stopa ekonomskog rasta dovodi do stabilnosti cena i brz rast sprečava
proces rasta cena i eventualno prerastanje u hiperinflaciju
- Drugi: Visoka stopa privrednog rasta dovodi do rasta cena – inflacije. A stopa rasta iznad
3% je ta koja može da dovede do inflacije
- Treće: umereno mišljenje po kojem je privredni rast kompatibilan sa stabilnim cenama,
a neposredna veza između ekonomskog rasta i inflacije nije jasno definisana
Opšte je prihvaćeno da rast sam po sebi ne mora nužno da dovede do porasta cena, ali da u
određenim uslovima može uticati na nivo istih. Ti uslovi se ogledaju u odnosu obima
proizvodnje i iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta (tj. zaposlenosti kapaciteta)
- Prvi slučaj: kada postoje neiskorišćeni kapaciteti – privredni rast ne mora da dovede do
porasta cena, već bi trebalo da podstiče njihovu stabilnost i prema teoriji da izaziva pad
cena
- Drugi slučaj: kada postoji puna iskoriščenost/zaposlenost kapaciteta, odnosno ne javlja
se taj rascep (gap) između proizvodnje i kapaciteta. Tada privredni rast podstiče inflaciju
Takođe ovaj odnos ekonomski rast – inflacija zavisi i od stepena razvijenosti zemlje.
- Kod niskorazvijenih zemalja i zemalja u razvoju svesno se podstiče inflaciono kretanje da
bi se prinudno formirao kapacitet i podstakao rast
- Kod razvijenih zemalja dolazi do nenamernog razvoja inflacije zbog neefikasne
stabilizacione politike, ali postoji svest o negativnom uticaju inflacije na ekonomski rast
Inflatorno finansiranje i podsticanje privredne aktivnosti
Kao što je već napomenuto, inflatorno finansiranje se vezuje za zemlje u razvoju.
Prvenstveno neophodno je napraviti razliku između inflacije kao procesa i ,,inflacionističkog
pritiska“.
- Inflacionistički pritisak je skoro uvek prisutan i prati veliki obim investicija u svim
slučajevima kada ne postoje inostrana sredstva finansiranja. On se teško može izbeći, jer
je usko vezan za ubrzani rast i investicije, ali se inflacija kao proces mora onemogućiti.
Tada ima smisla pričati o tzv. inflatornom finansiranju. Ipak, pokušaj suzbijanja prerastanja
inflacionističkog pritiska u pravu inflaciju je mali, ako ne i nemoguć. Jer kada govorimo o
zemljama u razvoju mere, mehanizmi i instrumenti za kontrolisanje inflacije su malo razvijeni ili
uopšte nisu, takođe finansijsko tržište je nerazvijeno, postoji veći rizik od bekstva kapitala,
bankarski mehanizmi su nerazvijeni...
Uzmemo primer Srbije, kao zemlje u razvoju. Pregled pre i posle kovida, i u toku hiperinflacije.
Šta zaključujemo, da li je inflacija imala pozitivan ili negativan uticaj na privredni rast?
A sada pogledajmo neku od drugih zemalja u razvoju.
(Japan?)
Ipak, da li se navode neka pozitivna delovanja inflatornog finansiranja?
- Mogućnost da država poveća nadnice i cene dobara u jednom sektoru, bez smanjenja
istih u drugom sektoru
- Inflacija stvara ,,iluzijui novca“ i ona povoljno utiče na povećaje proizvodnje jer podstiče
radnike na intezivniji rad, čak i uz opadanje realnih nadnica.
Ovo se sve vezuje za umerenu inflaciju – jer teorijski ona podstiče rast onda kada se privreda
nalazi u početnoj fazi industrijalizacije
Kod nerazvijenih zemalja: konstantno se javlja nezaposlenost i neiskorišćenost kapaciteta, i to
se javlja ne zbog nedostatka potražnje, već zbog nedostatka uvoznog repro materijala i
disproporcija u proizvodnoj strukturi. Tako da bi čak i najmanji porast tražnje veoma brzo uticao
na podsticaj industrijske proizvodnje
Naravno, daje se i suprotni stav, odnosno da se inflatorno finansiranje osporava. Higins prihvata
ovu vrstu finansiranja samo u specifičnim uslovima, odnosno onda kada je država u stanju da
upravlja nestabilnom i neuravnoteženom privredom.
Deficitno finansiranje, elastičnost tražnje i pokretanje privrednog razvoja
Deficitno (inflatorno) finansiranje nije dovoljno dobro sredstvo za povećanje ekonomskog
rasta, ali jeste efikasno u podizanju opšte tražnje u privredi, naročito kada ta tražnja ima
tendenciju oštrog pada. Takođe u ovakvim slučajevima – privrede koje imaju deficit budžeta,
dolazi do porasta novčane mase.
Sa druge strane, deficitno finansiranje se osporava. Tvrdi se da ono ne može da se koristi kao
efikasan metod za veštačko izazivanje spontane ekspanzije investicija i da se tako obezbedi
rešenje problema nezaposlenosti. (ovo se odnosi na zemlje u razvoju)
Kod razvijenih zemalja nezaposlenost se javlja pri nedostatku tražnje u odnosu na raspoložive
proizvodne kapacitete, pa to okida opadanje proizvodnje, dohodataka i tražnje. Problem ovde
nije samo u tražnji, već i u neadekvatnim proizvodnim kapacitetima (materijalni i ljudski faktor).
U tom slučaju deficitno finansiranje ne bi bilo adekvatno.
Inflacija i platni bilans
- platni bilans: sve transakcije koje stanovnici jedne zemlje obave sa inostranstvom u
određenom vremenskom periodu (uglavnom godinu dana)
- devizni kurs: stopa po kojoj se jedna valuta menja za drugu; vrednost valute jedne
zemlje u odnosu na valutu druge zemlje
- trgovinski bilans: izvoz zemlje umanjen za njen uvoz
Poznato je da inflacija negativno utiče na platni bilans. Postoje tri slučaja:
- kada u platnom bilansu postoji ravnozeža, inflacija dovodi do pojave deficita
- kada u platnom bilansu postoji deficit, inflacija ga proširuje
- kada u platnom bilansu postoji suficit, inflacija dodovdi do smanjenja i nestanka suficita,
i eventualnog prelaska u deficit
Delovanje inflacije na platni bilans se vidi preko dejstva inflacionisane ponude i tražnje na izvoz i
uvoz.
Izvoz u privredi koja je pogođena inflacijom opada, ne mora nužno da se pojavi apsolutni pad
izvoza, već se javlja relativni pad, dakle posmatran u odnosu na materijalnu proizvodnju ili
promenu nacionalnog dohotka...
Sa druge strane, inflacija dovodi do podsticanja uvoza, ali je to negativan efekat.
- do uvoza dolazi onda kada domaća novčana tražnja, koja je porasla usled inflacije,
pritiska domaće tržište i dovodi do porasta cena na istom
- drugi razlog je to što deo nezadovoljenje novčane tražnje pritiska strana tržišta i uvoz
- treći razlog je to što se javljaju više cene i TR na domaćem tržištu nego na inostranim
tržištima, pa se i pored državnih intervencija i subvencija izvoz robe ne isplati.
Izvoz, uvoz i inflacija i njihova međuzavisnost se mogu posmatrati sa različitih stanovišta – da li
zemlja ima fiksni, ili pormenljiv devizni kurs. Danas se fiksni kurs i ne sreće, već se radi o
varijantama flukturirajućeg/promenljivog deviznog kursa.
- U slučaju fiksnog deviznog kursa pitamo se da li inflacija menja devizni kurs, i ako ga
menja, da li je stopa inflacije jednaka stopi promene d.k. (devalvacije). Ili je stopa
devalvacije veća/manja u odnosu na stopu inflacije. Da bi se devizni kurs zaštitio
neophodne se intervencije iz monetarnih fondova, ali ovo daje samo kratkoročno
rešenje
- U slučaju promenljivog deviznog kursa pitanja su ista. Ukoliko se devizni kurs smanjuje
onoliko koliko se cene povećavaju, konkurentski položaj zemlje na svetskom tržištu se
ne menja. Ako je stopa promene deviznog kurs veća od porasta cena (beleži se pad
domaće valute) konkurentski položaj biće bolji. Ako je stopa promene manja, položaj
države na svetskom tržištu je gori
Zaključak je svakako da inflacija ima negativan uticaj na platni bilans svake privrede, ali da je
dejstvo karakteristično za svaku ponaosob, jer zavisi od faktora kao što su učešće uvoza i izvoza
u nacionalnom dohotku, ifnlacije u drugim zemljama, sposobnosti zemlje da obuzda i kontroliše
inflaciju...