ИНФЛАЦИЈА

Монетарна (не)стабилност
МОНЕТАРНА НЕСТАБИЛНОСТ

 Појам и историја инфлације

 Врсте инфлације
 Теорије инфлације
 Ефекти инфлације

Монетарне и јавне финансије 2

 ПОЈАМ ИНФЛАЦИЈЕ
 Лат. ‘’inflare’’,‘’inflatio’’ = надимање,
надувавање

 Инфлација је један од најважнијих

економских појмова и представља стопу по
којој су се цијене производа и услуга
повећале у одређеном временском раздобљу.

 Због такве појаве се смањује куповна моћ

становништва у држави.

 Она је уједно показатељ стања jедног

привредног система 3
Монетарне и јавне финансије
 Историја инфлације
 Историја инфлације почиње са атинским тиранином
Хипијем 527. године п.н.е. и Септимијем Севером,
римским императором, 198. године п.н.е, који су свели
вриједност валуте за 50-60%.

 Римско царство – инфлација резултат освајања

територија и великих пљачки племенитих метала

 Период употребе металног новца – смањење садржаја

племенитих метала у новцу (тзв. кварење новца)

 Велика економска криза: нови монетарни крах

Монетарне и јавне финансије 4
 Прва књига о инфлацији “Велика папирна обмана
или приближавање финансијске експлозије”,
Александар Демлер

 Амерички грађански рат (1861-1865. године):

усљед недостатка средстава за финансирање рата
влада издаје папирни новац без покрића што је
довело до великог раста цијена и обезвређења
домаћег новца

 Уз немогућност да се дође до финансијских

средстава на други начин, држава је издавала
папирни новац без покрића. Новчаница од 1 $
вриједила је 2,5 цента.
Дефиниције инфлације
 „Инфлација је повећање новчаног оптицаја
преко оне количине при којој се општи ниво
цијена одржава на досадашњој висини.
Друкчије речено: инфлација је оно повећање
новчаног оптицаја које има као посљедицу
пораст општег нивоа цијена...“ Мајснер

 „Под инфлацијом ваља разумијевати оне

нарочите народно - економске процесе, који
настају и развијају се усљед падања
вриједности папирног новца.“ Рачић
 „Инфлација је једна економско -
финансијска појава, изазвана поремећајима
равнотеже у факторима производње, а као
њена посљедица настаје повећање
новчаног оптицаја емисијом новчаница и
кредитног новца без одговарајућег
покрића у металу или производњи.“
Филиповић
 Дефиниције инфлације
Појам инфлације

 Класично схватање: инфлација је

стање у коме, услијед повећања
новчаног оптицаја, долази до
смањења вриједности новца, што се
манифестује у општем порасту нивоа
цијена
Огромни новчани фондови наспрам
ограничених робних фондова

Монетарне и јавне финансије 8

  Савремено схватање: инфлација настаје
као посљедица поремећаја у равнотежи
између понуде и тражње, у коме
ефективна новчана тражња превладава
над понудом робе и услуга, без обзира
да ли се такво стање одражава или не
на повећање општег нивоа цијена

 Примјер савремене инфлације су бивше

социјалистичке земље, гдје се и поред јаке
државне контроле цијена, јавља несташица
робе

Монетарне и јавне финансије 9

 Ипак, није свако повећање новчаног
оптицаја инфлација.

 Проблем настаје тек онда када се количина

новца мијења без одговарајуће промјене на
страни робе, тако да то мијењање почиње
да утиче на општи ниво цијена. Из тога
проистиче да је инфлација заправо
динамичан појам.
 Чим се повећање оптицаја новца заустави и
цијене устале на новом нивоу, инфлација
престаје, без обзира на то колики је сада
оптицај новца.

 Дакле, о инфлацији се може говорити само

дотле док цијене расту. Чим се цијене
зауставе на било којем нивоу, нема више
инфлације, ма колико нови оптицај био
већи од ранијег.
Врсте инфлације

 Према интензитету
 Према дужини трајања
 Према узроцима настанка
 Према намјери и др.
ВРСТЕ ИНФЛАЦИЈЕ
Према интензитету (јачини):
 Блага (пузајућа):
до 5% год. раста цијена
 (обезбјеђује већу запосленост свих фактора
производње и стимулише привредни раст)

 Убрзана:
5 - 15% год. раста цијена

 Галопирајућа:
15 - 50% год. раста цијена

 Хиперинфлација:
преко 50% раста цијена

Монетарне и јавне финансије 13

Према дужини трајања:

1. Једнократна: кратко траје, примјетан

раст цијена, цијене се убрзо стабилизују
на новом вишем нивоу

2. Секундарна: дуже траје, раст цијена је

умјерен

3. Хронична: дуже траје, висок раст

цијена, има тенденцију прерастања у
хиперинфлацију

Монетарне и јавне финансије 14

Према узроцима:

 Инфлација тражње: према овом концепту

инфлација је монетарни феномен као
посљедица претјеране количине новца у
оптицају, односно неадекватно вођена
монетарна политика која креира новчану масу
у износу који је изнад оптимално потребног

 превелика количина новца у оптицају доводи

до раста потрошње - инфлација настаје као
резултат повећања агрегатне тражње и назива
се инфлација тражње; повећање тражње
проузрокује раст цијена, нарочито ако је
привреда близу стања пуне запослености;
Монетарне и јавне финансије 15
 Инфлација трошкова: настаје због раста
трошкова пословања (у првом реду надница и
плата али и других облика трошкова
пословања);

 не мора увијек да буде посљедица вишка

новчане тражње у односу на робне фондове

◦ раст трошкова пословања приморава произвођаче

да повећавају цијене својих производа – и тај пораст
покушава да се аутоматски »угради« у продајну
цијену, што за посљедицу има општи пораст цијена
(нпр. у посљедњих неколико година раст цијена
нафте имао је за резултат раст цијена осталих
производа)
Монетарне и јавне финансије 16
- Структурна инфлација: поремећај равнотеже
између понуде и тражње на парцијалним
тржиштима јер је пораст цијена на дефицитарним
секторима већи од снижења цијена на
суфицитарним секторима.

- Флексибилност цијена навише и ригидност цијеа

наниже.
 Према намјери:
◦ Намјеравана = свјесно дјеловање монетарне власти
ради постизања циљева (оживљавање производње,
смањење дуга); Инфлација може бити намјеравана:
 мјерама економских власти;
 монополским цијенама;
 увозним лобијима.
◦ Ненамјеравана (спонтана) = резултат финансијске
или економске нужности.

 Према поријеклу:
◦ Унутрашња = резултат буџетског дефицита,
експанзије кредита, повећања инвестиција у земљи...
◦ спољна = каналима робне размјене, новчаног
капитала, радне снаге и сл. Долази из иностранства.
 Увезена инфлација (до инфлације долази усљед
пораста цијена увозних компоненти, због њиховог
пораста на свјетском тржишту).

 Психолошка инфлација = резултат психолошких

ефеката (инфлационих очекивања) у условима
интензивног убрзања инфлационе спирале

 Инфлација изазвана социјално-психолошким

факторима приликом преласка на тржишне услове
и слободно формирање цијена (погубнија је за
земље у транзицији, јер се захтијева
либерализација одмах, а земља за то још увијек
није спремна).
 Основне карактеристике инфлације:
 Енормни раст цијена;
 Поремећени дужничко-повјерилачки односи;
 Неједнаки раст цијена;
 Разорена привреда.

 Хиперинфлација је погађала различите

земље у различитим периодима. Лакше је
отклонити посљедице, али је тешко
уклонити узроке (политичка дешавања,
структурни проблеми у привреди при
преласку на либералну економију;
екстерни фактори – из иностранства...).
  
 Инфлација је феномен присутан у економској
теорији од 60-их и 70-их година.

 70-их година десила су се 2 нафтна шока. Фирме

су усљед повећања цијена нафте, повећале своје
цијене у односу на наднице како би повећале
марже и то је довело до инфлације. Инфлација
постаје постојана и позитивна, што мијења
очекивања, а очекивања мијењају природу односа
између стопе незапослености и стопе инфлације.

 Већина аутора сматра да је дугорочни и примарни

циљ монетарне политике ниска и стабилна стопа
инфлације.
 1958. године, Филипс израђује график полазећи
од анализе односа стопе незапослености и стопе
инфлације у Великој Британији у периоду од
1861. до 1957. године.

 Као мјеру инфлације Филипс узима раст надница,

зато што у почетном периоду није било
релевантних података који се односе на стопу
инфлације.

 Тако је добио негативну корелацију (траде-офф)

између стопе инфлације и стопе незапослености:
◦ Висока незапосленост = ниска инфлација
◦ Ниска незапосленост = висока инфлација
  
 Резултати показују:
 Економија може да се води до различитих нивоа
запослености (незапослености) и аутпута.

 Ниво незапослености се не би могао смањити без

стварања инфлације све до тачке А у којој Филипсова
крива сијече апсцису. У оригиналној Филипсовој студији
тај ниво је био 5,5%

 Влада се може показати способном за вођење економије

при ниској незапослености, али ће платити цијену у
високој инфлацији.

 Али нпр. Влада може изабрати тачку Б. По оригиналној

Филипсовој студији то је тачка у којој је стопа инфлације
2% и стопа незапослености је 2%. На тај начин је створен
стабилан траде-офф између незапослености и
инфлације. 
 60-их година многе економије су се кретале на
начин који се објашњава Филипсовом кривом.
Тако је, поред теоријске, створена и емпиријска
потврда Филипсове студије.

 90-их и 2000. године постоји тенденција снижења

инфлације. Истовремено, експанзија производа из
Кине и других земаља који супституишу постојеће
производе снижавају цијене. Производи из тих
земаља имају нижу цијену јер је у тим земљама
јефтинија радна снага и нижи порези.

 Наднице у земљама које нуде јефтиније производе

су по правилу на ниском нивоу, а животни
стандард је лошији.
 Повећање дохотка достиже висину која подстиче
становништво и привреду на нову потрошњу уз
непокривену тражњу.

 Пожељно дејство је: оживљавање производње,

промета и инвестиција.

 До инфлације долази када укупна производња

достигне границе које јој намећу могућности
њених чинилаца и када понуда роба и услуга почне
да заостаје за куповном снагом, која проистиче из
повећања новчане масе.
 Инфлација се заснива на:
◦ Економским факторима и
◦ Политичким факторима.

 Ситуација која карактерише инфлацију 90-их

година заснована је на политичким факторима.

 До инфлације може довести и покриће

буџетских расхода из примарне емисије.

 У том периоду (90-е године) су до изражаја

дошли и психолошки фактори:
◦ Очекивања становништва;
◦ Очекивања предузећа.
Теорије инфлације
 Теорија инфлације тражње
 Теорија инфлације трошкова
 Теорија структурне инфлације
 Инфлација изазвана платним билансом
Теорија инфлације тражње
 Представник: Фридман (вишак тражње над
понудом;

 доходак је главни чинилац који доводи до

несклада у порасту тражње и нарушавања
њене равнотеже с понудом роба и услуга.

 Остали чиниоци су:

◦ несразмјерна емисија новца;
◦ несразмјерно повећање расхода;
◦ неконтролисана потрошња;
◦ психолошки чиниоци.
Теорија инфлације трошкова

 Теорија инфлације трошкова зове се и теорија

инфлације понуде

 Пораст цијена роба и услуга проистиче из независног

повећања трошкова производње (плата, надница и
сл.). Ти трошкови се преваљују на купца робе па
цијене расту, а количина новца остаје непромијењена.

 У посљедње вријеме, ова теорија се јавља у нешто

измијењеном облику као инфлација профита -
радници изнуђују “неоправдано” повећање плата и
надница.
 Монополисти, олигополисти и слични,
јурећи за све већим профитом, дижу цијене
изнад нивоа који је оправдан стварним
повећањем трошкова производње.

 Ова теорија је заступљена у савременој

грађанско-економској мисли. Покушава да
пораст цијена објасни порастом надница.
Има своје полазиште у теорији која прати
логику Филипсове криве.
Теорија структурне инфлације

 Теорија структурне инфлације је окренута прије

свега изучавању инфлације у земљама у развоју.

 Наиме, привредни развој полази од одређене

структуре, а елементи сваке структуре су, статички
посматрано, ограниченизбог чега долазе у сукоб с
динамиком убрзаног привредног развоја.

 Привредни сектори изазивају оскудицу понуде, па

отуда долази до сталног скока цијена.
Пољопривреда и индустрија не могу да задовоље
нагло повећане захтјеве домаћег тржишта.
◦ Одржава се висок ниво извоза, што умањује понуду на
домаћем тржишту;

◦ Неизбјежна контрола цијена само покрива или одлаже

инфлацију;

◦ Ограничена домаћа акумулација не може брзо да мијења

структуру привреде;

◦ Страни капитал је скуп;

◦ Увозне цијене су више од извозних;

◦ Монетарна политика је због свог краткорочног дејства

немоћна у сузбијању инфлације, а могућност отклањања
инфлације је уз стагнацију, незапосленост.
 Концепција увозно-извозне, односно
платним билансом изазване инфлације -
до инфлације долази због дефицита
платног биланса који може да настане по
три основа:
◦ већег увоза потрошних и инвестиционих
добара ради исхране становништва и убрзане
инвестиционе изградње;
◦ плаћања камата и отплате приспјелих кредита
иностранству;
◦ одлива капитала из земље у иностранство.
 Без обзира на узрок, дефицит платног
биланса мора се покрити или задужењем у
иностранству или девалвацијом домаће
валуте, што у оба случаја води повећању
цијена у земљи и паду курса домаће валуте.
 ЕФЕКТИ ИНФЛАЦИЈЕ
 треба имати у виду о којем типу инфлације се
ради, интензитету, дужини трајања

 већина економиста истиче да блага и

краткотрајна инфлација има позитивне ефекте
који се огледају у подстицању производње као
резултат активирања неискориштених фактора
производње.

 Међутим, већина земаља сусреће се са

интензивнијим типовима инфлације, који
углавном проузрокују негативне ефекте, а имају,
прије свега, свој економски и социјални аспект.
Монетарне и јавне финансије 36
 Економски ЕФЕКТИ ИНФЛАЦИЈЕ

 Основни негативни економски аспекти

инфлације састоје се у:
◦ редистрибуцији дохотка између привредних грана,
◦ деформацији цјеновних сигнала са тржишта (веће
помјерања релативних цијена доводи до деформације
цјеновних сигнала са тржишта,те планирања у привреди
немају чврст ослонац-пословна несигурност)
◦ недовољном подстицању ефикасности пословања

 Прерасподјела дохотка:
◦ између социјалних група

Монетарне и јавне финансије 37

 Социјални аспект инфлације
 Главни социјални аспект инфлације састоји се у
редистрибуцији дохотка између појединих
социјалних група што доводи до веће социјалне
диференције у друштву.

 У условима инфлације долази до реалног пада

доходака оних категорија становништва који
имају стална примања (пензионери,службеници)
која су фиксна и чији евентуални номинални
раст, по правилу, знатно заостаје за порастом
општег нивоа цијена.

Монетарне и јавне финансије 38

 Позитивно дејство инфлације, као краткорочне и
једнократне појаве, у случају привремене
незапослености производних капацитета не може
се негирати.

 Ипак, тешко је утврдити рок трајања једне

једнократне инфлације, уведене да би се постигао
неки могући краткорочни ефекат.

 То важи за утврђивање тачног времена када она

треба да престане, уколико се не жели да
привреда из стања латентне пређе у стање средње
и галопирајуће - трајне и хроничне инфлације.
 И таквом инфлацијом је створено једно
ново стање односа у привреди, па се и
самим престанком инфлације оно сада
поново мијења тако да се једна
неравнотежа замјењује другом.

 Инфлација је у цјелини негативна појава

која проузрокује утолико веће посљедице
уколико узима већи замах.
 Посљедице инфлације такође се могу
подијелити у двије категорије:
◦ Директне и
◦ Индиректне

 Директне посљедице:
◦ Смањење залиха производних и потрошних
роба - ако не постоје обилне резерве (чиме се
ослобађају “залеђена” средства) инфлација
узрокује оскудицу и осиромашење асортимана
производа;
◦ Пораст материјалне поизводње - захтијева и
одговарајуће повећање новчане масе, што може
повољно да дјелује на већу успосленост
материјалних резерви и радне снаге. Ипак, када је то
постигнуто, свако даље повећање новчаног волумена
и тражње губи оправдање јер дјелује на пораст
цијена.

◦ Смањење извоза и пораст увоза - будући да се

повећава тражња за домаћим и увозним робама. Ипак
се могу појавити деформације ових тенденција,
попут административних мјера стимулисања извоза
или је извоз ограничен због оскудности резерви.
Такође, битно питање је да ли постоји суфицит или
дефицит трговинског или платног биланса.
◦ Додатна тражња води порасту цијена - не у
једнакој мјери код свих група производа, што
зависи од поријекла инфлационог импулса. Ако
нема слободног формирања цијена, мјере
регулисања, контроле и блокирања цијена значе
пригушену инфлацију;

◦ Обарање курса домаће валуте, јер је унутрашња

вриједност основа међународне вриједности
валуте. Вишеструки негативан утицај инфлације
на међународне економске односе испољава се
у бијегу страног, а потом и домаћег капитала у
иностранство.
◦ То доводи до пада домаћих монетарних (девизних)
резерви и нереалног девизног курса домаће валуте.
Уколико је курс остао фиксан, уз стално растући ниво
цијена у земљи, валута постаје потцијењена, што
погодује повећању извоза.

◦ Ако је курс домаће валуте измијењен и постао

флуктуирајући, то доводи до његове касније још веће
депресијације.

◦ Тако се домаћа инфлација извози у иностранство, а

уколико се брзо шири (као свјетски процес) јавља се
међународни валутни рат. Он се настоји добити све
већим иностраним обезврјеђивањем вриједности домаће
валуте, као условом повећаног извоза.
 Индиректне посљедице укључују све појаве
и односе који кроз пораст цијена бивају
узрок прерасподјеле националног дохотка
- једни без својих заслуга добијају, а други
без своје кривице губе.
 У почетном стадијуму (пузећа инфлација) јављају се
атрактивни економски показатељи: расту лични
дохоци, повећава се запосленост и у секторима гдје
објективно нема потребе, инвестициони објекти се
убрзано граде.

 С једне стране, инфлација погодује:

◦ индустрији која под повољним условима увози
репродукциони материјал, а производе, у које их уграђује,
продаје у земљи по повољним (инфлаторним) цијенама;
◦ дијелу трговине који се бави увозом робе са тржишта нижих
цијена;
◦ инвеститорима који лакше отплаћују примљене кредите;
◦ дужницима, посредницима и уопште лицима са
промјенљивим дохоцима (поред трговаца то су и лица
слободних занимања и сл.).
  
 Инфлација има негативно дејство на све
оне који имају фиксна примања:
◦ непосредне произвођаче, посебно оне са
најнижим примањима;
◦ повјериоце, јер им се дугови враћају у новцу
мање вриједности;
◦ штедише, јер им се враћа новац мање куповне
снаге;
◦ губе и чиновници, пензионери, уништава се
уопште средњи слој који живи од ренте и
сталних доходака.
 Галопирајућом, хипер или катастрофалном
инфлацијом долази до слома новчаног система
и преласка на дјелимичну трампу и клиринг.

 Привреда се налази у стању исцрпљености и

јављају се нелегална трговина, сива економија,
привредни криминал, шпекулације, пореска
евазија.

 Инфлација обара повјерење у домаћу валуту,

па психолошки фактори (тзв. секундарни)
играју све већу улогу.
 Данас се сматра да је најпожељније да у
земљи постоје ниске и стабилне стопе
инфлације.

 Примарни утицај монетарне власти је на

инфлацију, а затим на циљеве економске
политике.

 Стабилизациони циљеви су примарни.