PRIVREDNI CIKLUS I

NEZAPOSLENOST

Uvod

Sve zemlje su izloene usponima i padovima ukupne

ekonomske aktivnosti i u istoriji ekonomije nijedno
pitanje nije izazvalo tolike nedoumice kao to su
pitanja koja se odnose na privredne cikluse.

Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, se

pojavljuje ako postoje kvalifikovanii radnici koji su
voljni da rade po nadnicama koje preovladavaju, ali
ne mogu nai posao.

Privredni ciklus

Privredni ciklus predstavlja kontinuirano

kretanje privrede koje je cikline
prirode, obeleeno usponima i
padovima i koje je determinisano
brojnim faktorima.

Privredni ciklusi predstavljaju dinamiku

neravnoteu inflacije, privredne
aktivnosti (kretanje GDP) i
nezaposlenosti.

Privredni ciklus

Prvi ozbiljan pokuaj ukazivanja na zajednike karakteristike u

privrednim ciklusima dali su Artur Bems i Vesli Miel.

Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uoava

istovremeno u razliitim privrednim oblastima, koji se za
privredu u celini smenjuje periodom pada, smanjenjem
proizvodnje sa kasnijim oivljavanjem koje prelazi u fazu
uspona sledeeg ciklusa. Ovakva smena faza ciklusa je
ponavljajua, ali ne mora da bude periodina. Trajnost
ekonomskih ciklusa varira od jedne godine do 10-12 godina, pri
emu ne moemo da izdvojimo iz njih krae cikluse slinog tipa
i sa jednakom amplitudom."

Privredni ciklus parametri za

odreivanje

zaposlenost

realni lini prihodi

promet robe

industrijska proizvodnja

Faze privrednog ciklusa

Oivljavanje

Ekspranzija

Vrh privrednog ciklusa

Recesija

Oivljavanje

U ovoj fazi privrednog ciklusa dolazi do rasta

agregatne potranje.

Investicije, koje su u recesiji bile veoma niske,

poinju da rastu zahvaljujui potrebi zamene
istroene kapitalne opreme.

Postupno se javlja potreba zamene ranije kupljenih

trajnih potronih dobara (tj. automobila, friidera, ve
maina, televizora, itd.).

Ekspanzija

Poetni rast agregatne tranje uzrokovae multiplikovan rast dohodka, i zbog

toga, dalji rast potranje.

Rast dohodka vodie preko akceleratora, rastu investicija. Multiplikator i

akcelerator e uticati jedan na drugog.

Preduzea e poveavati proizvodnju, ne samo da bi zadovoljila rastuu

potranju ve i da bi popunila zalihe gotovih proizvoda koje su poele da se
smanjuju.

Potroai poinju da anticipiraju rast cena.

Zbog toga e i preduzea i potroai, dok su cene jo relativno niske,

poveavati zalihe.

Preduzea predviaju dalji rast potranje i zbog toga sad investiraju vie i u
kapitalnu opremu i u zalihe.

Vrh privrednog ciklusa

Iskorienost kapaciteta u mnogim preduzeima je

potpuna.

Ona nisu u mogunosti da nastave sa rastom

proizvodnje. Rast potronje se smanjuje.

Zbog vee inflacije izvoz je manje konkurentan, a uvoz

stranih proizvoda jeftiniji je od domaih proizvoda.

Izvoz opada, uvoz raste.

Recesija

Recesija se moe definisati i kao

povremeno usporavanje u privrednoj
aktivnosti neke zemlje praena
istovremenim pogoranjima opte
ekonomske klime (pad realnog dohotka,
porast nezaposlenosti, pad industrijske
proizvodnje, nizak stepen iskorienosti
proizvodnih kapaciteta).

Investicije i privredni ciklusi

Poveanje investicija e dovesti do

poveanja realnog nacionalnog dohotka u
veem obimu nego to je poveanje samih
investicija.

Smanjenje investicija dovee do smanjenja

realnog nacionalnog dohotka u veem obimu
nego to je obim smanjenja investicija.

Nezaposlenost

Nezaposlenost predstavlja prateu pojavu privrednih ciklusa.

U privredi uvek postoji odreeni broj ljudi koji je bez posla.

Razlozi su raznovrsni: neki radnici sami naputaju posao,

neki postaju tehnoloki viak, za neke trenutno u preduzeu
nema posla, ali preduzee e ih zaposliti kada ponovo
povea obim proizvodnje itd.

U broj nezaposlenih lica stalno ulazi i onaj broj mladih

kolovanih ljudi koji stalno trae posao.

Prirodna stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti je broj koji

dobijemo deljenjem nezaposlenih
osoba s ukupno radno sposobnom
populacijom pomnoeno sa 100.

Ciljna stopa nezaposlenosti je

najnia odriva stopa nezaposlenosti
koja se moe postii u postojeim
uslovima. Ova stopa se naziva
prirodna stopa nezaposlenosti.

Vrste nezaposlenosti

Frikciona

Sezonska

Strukturna

Ciklina

Tenoloka

Frikciona nezaposlenost

Radi se o naputanju postojeeg posla zbog

promene mesta stanovanja, zbog traenja bolje
plaenog ili zanimljivijeg posla i slino.

Deo frikcione nezaposlenosti predstavlja

nedobrovoljnu nezaposlenost budui da su pojedinci
ostali bez posla i prinueni su da trae drugi posao.

Frikciona nezaposlenost smatra se kratkoronim

fenomenom.

Sezonska nezaposlenost

Sezonska nezaposlenost je
posledica snanih varijacija
drutvenog procesa u odreenim
delatnostima uslovljenih
klimatskim, tradicionalnim ili
institucionalnim uslovima, ukoliko
se razdoblja zatija ne mogu
premostiti proizvodnjom za zalihe
ili preraspodelom radnog vremena.

Strukturna nezaposlenost

Strukturna nezaposlenost nastaje

kada pod uticajem promena u strukturi
tranje zaponu procesi promena u
privrednoj strukturi.

Ova nezaposlenost prestavlja

dugoroan fenomen jer radnici koji
ostaju bez posla posao moraju da
potrae u drugim granama, to
zahteva prekvalifikaciju a to nije
mogue uraditi za kratko vreme.

Ciklina nezaposlenost

Ciklina nezaposlenost posledica je

smanjenja agregatne tranje i nivoa
privredne aktivnosti u recesionoj ili
depresionoj fazi ciklusa.

Smanjenje agregatne potronje uzrokuje

pad agregatne proizvodnje, a budui da
je tranja za radnom snagom izvedena iz
tranje gotovih proizvoda dolazi do
smanjenja tranje za radnom snagom i
poveanja nezaposlenosti.

Tehnoloka nezaposlenost

Razliit razvoj produktivnosti ili razliite

promene u potranji koje su posledica
inovacije proizvoda izazivaju promene u
mogunostima zapoljavanja u razliitim
sektorima i potrebu prilagoavanja novim
uslovima.

Ako prilagoavanje nije mogue odmah i u

potpunosti ostvariti, nastaje tehnoloki
uzrokovana strukturalna nezaposlenost.

Inflacija i nezaposlenost Filipsova

kriva

Filipsova kriva je kriva koja pokazuje

kratkoroni odnos izmeu inflacije i
nezaposlenosti.

Posledice nezaposlenosti

Line posledice:

1.

Besparica
Loije mentalno i fiziko zdravlje
Smanjuje se verovatnoa da se ikad nae posao
Stagnacija znanja i vetina

2.

3.
4.

Drutvene posledice:
1.
2.
3.

Porast siromatva i irenje jaza izmeu bogatih i siromanih

Porast korupcije i kriminala
Smanjena ekonomska aktivnost

Besparica

Dugorono nemanje prihoda utie

na bitne ivotne odluke.

Mladi bivaju primoravani da ive

sa roditeljima, kasnije i ree
stupaju u brak ili odluuju da imaju
samo jedno ili nijedno dete.

Kvalitet ivota se smanjuje zbog

besparice.

Loije mentalno i fiziko zdravlje

Ako ste nezaposleni onda je

vea verovatnoa da patite od
depresije, bezvoljnosti ili da
imate neki psihiki problem.

Bezvoljnost i depresija takoe

mogu da budu uzrok ne samo
psihikih, ve i fizikih
oboljenja.

Smanjuje se verovatnoa da se ikad

nae posao

Nedavna istraivanja na tritu rada Evrope,

pokazuju da, to ste due nezaposleni,
manja je verovatnoa da naete posao
ponovo.

Posle odreene vremenske granice vie niko

nee da vam ponudi posao.

Stagnacija znanja i vetina

Nezaposlenost podrazumeva i gubitak radnih

vetina.

Smanjen kontakt sa ljudima i zaostajanje sa novim

tehnologijama, samo jo vie utiu da osoba nema
ta da ponudi na tritu rada.

Nematina onemoguava pojedince da pohaaju

neki kurs ili da sami steknu odreene vetine

Porast siromatva i irenje jaza izmeu

bogatih i siromanih

Dokazano je da u zemljama
sa visokom nezaposlenou
raste broj siromanih, kao i
da se poveava stopa
nejednakosti izmeu prihoda
pojedinaca.

Jednom reju, bogatiji

postaju sve bogatiji a
siromani siromaniji.

Porast korupcije i kriminala

U uslovima nezaposlenosti
mnogi nemaju izbora osim da
pokuaju da zarade novac
bavei se kriminalom, sivom
ekonomijom, ili bilo kojom
drugom nelegalnom
aktivnou.

Isto tako raste i korupcija.

Smanjena ekonomska aktivnost

to je vie ljudi koji nemaju novca, to je

manja i celokupna drutvena kupovna mo.

Ako je kupovna mo stanovnitva niska, tu

nema mnogo prostora za otvaranje novih
kompanija.

Zakljuak

Poto se ekonomska aktivnost u trinoj ekonomiji odvija

neravnomerno kroz uzlaznu i silaznu fazu u svojoj dinamici, onda
kaemo da je trina ekonomija podlona privrednim ciklusima koji
se meusobno smenjuju sa veom ili manjom pravilnou.

Privredni ciklusi predstavljaju fluktuacije ukupne proizvodnje,

dohotka i zaposlenosti.

Nezaposlenost je jedna od najteih, ako ne i najtea posledica

ciklinog kretanja privrede.

Cilj ove prezentacije je bio da se blie upoznamo s ovim

pojmovima mada smo svi svakodnevno svedoci pojava koje su
predstavljene.