SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomija

TEMA: CIKLIČNA KRETANJA U PRIVREDI

Mentor: Danijela Maksimovic Student:Dusan Gocmanac

Broj indeksa:91

Blace, 2021.
 Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Ciklična kretanja u privredi ................................................................................................4

1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj literaturi ..............................4
2. Investicije i privredni ciklusi ..............................................................................6
3. Teorijska shvatanja privrednih ciklusa na kraju XX i početku XXI veka ..........6
4. Reprodukcioni ciklus u istočnoevropskoj literaturi ............................................8
5. Privedni rast ........................................................................................................9
6. Privredni razvoj ..................................................................................................9
7. Privredni razvoj i nivoi organizovanosti privrede ............................................11
7.1. Opšta privredna ravnoteža .................................................................11
7.2. Stabilnost sistema ...............................................................................12
7.2.1. Osnove karakteristike procesa stabilizacije i destabilizacije
velikog ekonomskog
sistema ............................................13
7.3. Optimalnost sistema ...........................................................................13
7.3.1. Osnovne karakteristike približavanja i udaljavanja stanju
optimalnosti velikog ekonomskog
sistema .......................14

Zaključak ...........................................................................................................................16

Literatura ...........................................................................................................................17

2
 Uvod
 
Sve tržišne privrede izložene su privrednim ciklusima koji se međusobno smenjuju
većom ili manjom pravilnošću, tako da jedan od značajnih i uvek aktuelnih problema jesu
ekonomske fluktuacije privrede. Naime, privredni ciklusi su predmet analize savremenih
makroekonomskih teorija zato što stvarna ekonomska kretanja ukazuju na ciklične
fluktuacije privrede sa određenim ekonomskim posledicama. Takođe, pojave cikličnih
fluktuacija privrede smatraju se ključnim smetnjama za postizanje ciljeva
makroekonomske politike da obezbedi makroekonomsku stabilnost, odnosno dinamičku
stabilnost opšteg nivoa cena, punu zaposlenost, ravnotežu u platnom bilansu, ravnotežu u
budžetu države i kao pozitivna posledica prethodno ostvarenih ciljeva rast standarda
građana.

U ovom radu upravo biće reči o privrednim ciklusima kao jednoj celovitoj ekonomskoj
pojavi koji ima svoje faze koje se ispoljavaju na različite načine u smislu njihovog
manifestovanja na ekonomske varijable. Biće objašnjene teorijski i praktično faze
privrednih ciklusa ina koji način se ponašaju ekonomske varijable u toku svake faze kao i
pojmovi kao što su privredni rast, privredni razvoj, opšta privredna ravnoteža, stabilnost i
optimalnost ekonomskih sistema.

Kao posledica kretanja ciklusa javlja se pojam nezaposlenosti. Rad će dati objašnjenje
tog pojma, objasnićemo vrste nezaposlenosti i posledice nezaposlenosti, kao i neke
statističke podatke vezane za tu problematiku na teritoriji Srbije.

3
 Ciklična kretanja u privredi

1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj literaturi

Prvi ozbiljan pokušaj ukazivanja na zajedničke karakteristike u privrednim ciklusima dali

su Artur Berns i Vesli Mičel.

Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim privrednim

oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje peridom pada, smanjenjem proizvodnje
sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg ciklusa.1

Slika 1. Model privrednog ciklusa.

Izvor: http://tutor2u.net/business/strategy/economy-business-cycle.html, viđeno

22.10.2021. u 20.13.

1
Praščević, A., Poslovni ciklusi u makroekonomskoj teoriji i politici, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008,
str. 24.

4
Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode,
obeleženo usponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima.2

Svaki privredni ciklus ima četiri faze, od kojih su dve najvažnije. To su ekspanzija i
kontrakcija. Ekspanziona faza obuhvata uspon i prosperitet kao najvišu tačku privrednih
aktivnosti, dok kontrakcija obuhvata fazu pada i fazu kada privreda ostvaruje najnižu
tačku privrednih aktivnosti.

Faza ekonomskog pada (koja se nalazi između najviše i najniže tačke ciklusa) naziva se
recesija. U slučaju ako je pad suviše dubok, kao u periodu velike ekonomske krize, ova
faza se naziva depresija.

Slika 2. Odnos privrednog ciklusa i trenda.

Izvor: http://harberger.wordpress.com/2010/05/15/austrijska-teorija-poslovnih-ciklusa/.,
viđeno 20.10.2021. u 20.18.

2
Ibid.

5
 2. Investicije i privredni ciklusi

Čuveni ekonomista, Džon Mejnard Kejns je smatrao investicije osnovnim izvorom

impulsa koji dovode do ekonomskih kolebanja.

Proces povećanja obima proizvodnje u zavisnosti od porasta investicija najbolje će

objasniti ,,Kejnsov multiplikator“. "Princip multiplikatora se uglavnom sastoji u
sledećem: 3

 Povećanje investicija će dovesti do povećanja realnog nacionalnog dohotka u

većem obimu nego što je povećanje samih investicija. I obrnuto,
 smanjenje investicija doveće do smanjenja realnog nacionalnog dohotka u većem
obimu nego što je obim smanjenja investicija; drugim rečima: smanjenje
nacionalnog dohotka biće veće nego što je smanjenje samih investicija.

Ovako shvaćen Kejnsov multiplikator je ustvari brojčani koeficijent koji pokazuje koliko
će se puta povećati ili smanjiti obim proizvodnje sa svakim povećanjem odnosno
smanjenjem investicija.

3. Teorijska shvatanja privrednih ciklusa na kraju XX i početku XXI

veka

U periodu od 1940. do 1970. godine u analizi privrednih ciklusa preovladavali su

kenzijanski modeli. Međutim, nakon tog perioda u analizu se uvode i neki drugi uzroci
koji u mnogome objašnjavaju ciklične oscilacije u proizvodnji i zaposlenosti.

3
Ibid, str. 25.

6
Radi se, naime, o dve grupe faktora: 4

 u jednoj grupi firme imaju nepotpunu informaciju, zbog čega čine greške u
donošenju odluka o nivou ponude,
 u drugoj grupi se radi o značajnom uticaju tehničkog progresa koji dovodi do tzv.
"talasa stvaralačkog rušenja" kada neprekidno uvođenje novih tehnologija
izbacuje pojedine postojeće firme iz posla.

Jedan od najnovijih pokušaja da se stvori opšti model privrednih ciklusa zasnovan je na

ideji da je najvažniji uzročnik ekonomskih potresa tehnički progres. U savremenoj
makroekonomskoj teoriji ovaj pristup je poznat kao model,,realnog privrednog ciklusa”
koji u osnovi polazi od ideje velikog ekonomiste sredine veka Jozefa Šumpetera. U
makroekonomskoj teoriji privrednih ciklusa jedan broj istraživača smatra vrlo značajnim
uticaj međunarodnog okruženja na pojavu privrednih ciklusa u nekoj zemlji.

Slika 3. Reprodukcioni ciklus.

Izvor: https://sites.google.com/site/dusanpavlovic1985/ekonomska-teorija/
makroekonomija/reprodukcioni-ciklus, viđeno 20.10.2021. u 21.00.

4
Ibid, str. 39.

7
 4. Reprodukcioni ciklus u istočnoevropskoj literaturi

Kretanje i razvoj privrede je neravnomerno što govori o privrednom razvoju kao o

neujednačenom procesu. Najjači uzrok tome je stalni naučni i tehnički progres.
Reprodukcioni ciklus pokreće talas investicija u novu tehniku, preduzetih radi
ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta i bržih ekonomskih promena. To dovodi do
udaljavanja privrede od stanja opšte ravnoteže, a dejstvo nove tehnike nazivamo
kumulativnim ili negativnim povratnim spregama.5

Slika 4. Privredni ciklus, faze.

Izvor: http://roarprawn.blogspot.com/2011_02_01_archive.html, viđeno 20.10.2021. u

21.25.

5. Privredni rast
5
Ibid, str. 41.

8
Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije
izraženo kroz ukupan društveni proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog
perioda) u odnosu na broj stanovnika. Dok se ekspanzija definiše na kratak period,
privredni rast se odnosi na dug period.6

Osnovni faktori privrednog rasta su:7

1) akumulacija (kapitala) što uključuje sva investiranja u zemlju, opremu i ljudski

faktor;
2) porast stanovništva i, u vezi s tim, porast raspoložive radne snage;
3) tehnički progres ("znanje" i sposobnost njegove aktivne primene).

Privredni rast se kvantitativno izražava na različite načine, najčešće pomoću pokazatelja

stope rasta društvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka, društvenog bruto proizvoda
po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd.

6. Privredni razvoj

Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi
komponenta razvoja.

Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja
američki ekonomista Čarls Kindleberger npr. upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem
čoveka.

Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već
i sve neophodne privrednosistemske i strukturne promene.8

6
Blanšar, O., Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012, str. 143.
7
Ibid.
8
Ibid, str. 146.

9
Objašnjavajući osnovna obeležja privrednog razvoja Jurij Bajec smatra da akcenat treba
staviti na sledećim stvarima:9

a) razvoj je normativan proces usmeren na realizaciju određenih ciljeva,

b) razvoj je multidimenzionalni proces vezan za sve aspekte života i potrebe ljudi i
društva,
c) razvoj je koherentan proces, podrazumeva da simultano ostvarivanje različitih
ciljeva prethodno zahteva njihovo usklađivanje.

Pod privrednim razvojem podrazumevamo10:

• porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne

promene i promene u funkcionisanju date privrede na opštoj uzlaznoj razvojnoj
liniji;
• to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najopštiji oblik kretanja i razvoja
privrede;
• svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i
kvalitativne i kvantitativne;
• izazvane promene se vrše pod dejstvom naučnog i tehničkog progresa i izmenama
društvenog i privrednog okruženja.

7. Privredni razvoj i nivoi organizovanosti privrede

9
Ibid, str. 146.
10
Praščević, A., Poslovni ciklusi u makroekonomskoj teoriji i politici, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008,
str. 57.

10
Na sadašnjem nivou saznanja nauke postoje tri nivoa organizovanosti privrede kao
velikog ekonomskog sistema: 11

a) opšta privredna ravnoteža

b) stabilnost sistema
c) optimalnost sistema

7.1. Opšta privredna ravnoteža

Pod opštom privrednom ravnotežom, kao najnižim nivoom organizovanosti privrede,

podrazumevamo proporcionalnost ili sklad između dva osnovna odeljka proširene
reprodukcije pri čemu je omogućena nesmetana razmena između odeljaka uz puno
korišćenje proizvodnih kapaciteta i punu zaposlenost.12

Ako kretanje i razvoj privrede označimo kao proces onda je opšta privredna ravnoteža
tačka.13

Ekonomisti su definisali određene koeficijente, da bi njima ukazali na ostvarivanje stanja

opšte privredne ravnoteže, odnosno na veća ili manja odstupanja od tog stanja, i
najvažniji od tih koeficijenata nazvali bilansnim koeficijentom koji je izražen kao
količnik neto investicija sa razlikom viškova u sredstvima za proizvodnju po odbitku
zamene u istima i zamene osnovnog kapitala u proizvodnji dobara za potrošnju.

Privreda je u stanju ravnoteže kada je taj koeficijent jednak jedinici, zato što je tada cela
raspoloživa akumulacija pretočena u investicije, čime je omogućena razmena proizvodnje
između odeljaka pri punom korišćenju kapaciteta.14
Ako je koeficijent manji 1, sve mogućnosti investiranja nisu iskorišćene a u procesu
proizvodnje došlo je do neiskorišćenosti kapaciteta i pada zaposlenosti.

11
Blanšar, O., Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012, str. 151.
12
Ibid.
13
Ibid.
14
Ibid.

11
Kada je koeficijent veći od 1, radi se o obimu investicija koje su iznad realnih
mogućnosti. To je praćeno rastom cena i rastom troškova proizvodnje.

Daćemo primer odnosa opšte ravnoteže i stabilnosti sistema:15

1) opšta privredna ravnoteža se ostvaruje i u manje stabilnim sistemima;

2) stabilnost kao viši nivo organizovanosti ne može da se ostvari bez povremenog
prolaženja privrede kroz stanje opšte ravnoteže,
3) nije potrebna vremenska podudarnost ostvarivanja opšte privredne ravnoteže i
stabilnosti sistema.

7.2. Stabilnost sistema

Pod stabilnošću velikog ekonomskog sistema podrazumevamo takav nivo

organizovanosti sistema kod koga se smenjivanje dveju faza, faze napuštanja i faze
vraćanja opštoj privrednoj ravnoteži, vrši nesmetano, bez većih potresa u procesu razvoja
i kada su svi elementi sistema maksimalno aktivirani.16

U literaturi su poznata tri moguća prikaza ponašanja sistema ako se posmatraju oscilacije
ključnih varijabila:17

a) sistem može biti stabilan i to je onaj kada su pod uticajem kumulativnih

(negativnih) povratnih sprega oscilacije rastuće u prvoj fazi a pod uticajem
kompenzacijskih (pozitivnih) povratnih sprega opadajuće u drugoj fazi
reprodukcionih ciklusa, idući ka stanju opšte privredne ravnoteže,
b) nestabilan sistem ima sasvim suprotan tok oscilacija ključnih varijabila;
c) stabilnog sistema oscilacije su stalno približno iste tokom celog reproduktivnog
ciklusa. Naime kod ovog sistema imamo veoma malo i sporo udaljavanjeKod
kvazi tj. veoma malo i sporo približavanje opštoj privrednoj ravnoteži pri čemu su

15
Ibid, str. 160.
16
Mitrović, B., Osnovi makroekonomije, Ekonomski fakultet, Niš, 2003, str. 34.
17
Ibid.

12
 amplitude ključnih varijabila približno iste tokom celog trajanja reprodukcionog
ciklusa.

7.2.1. Osnove karakteristike procesa stabilizacije i destabilizacije velikog

ekonomskog sistema18

1. Rastuće oscilacije ključnih varijabila u prvoj fazi (fazi izlaska iz stanja ravnoteže),
odnosno opadajuće oscilacije u drugoj fazi (fazi ulaska u stanje ravnoteže).
2. Proces stabilizacije velikog ekonomskog sistema podrazumeva i značajnije
promene u kretanju zaposlenosti. Stalno se smanjuje stepen nezaposlenosti a
tendencija se kreće ka eliminisanju i prikrivene nezaposlenosti.
3. Odnos prema akumulaciji postaje ekonomski racionalan.
4. Kod sistema investiranja beležimo respektovanje kriterijuma društvene aktivnosti
i stalno smanjenje kapitalnog koeficijenta.
5. Smanjuje se potreba za naknadnim intervencijama društva u oblasti privrednog
razvoja usled sve boljeg sistema funkcionisanja ne samo velikog ekonomskog već
i celog velikog društvenog sistema.
6. Raste stepen demokratske vladavine države što podrazumeva da raste stepen
sloboda upravljanja i posebno odlučivanja pojedinačno aktivnih elemenata ili
podsistema velikog ekonomskog sistema.

7.3. Optimalnost sistema

To je najviši oblik organizovanosti sistema i podrazumeva ne samo normalno kretanje i

stalni razvoj sistema, već takav razvoj sistema u kome se dostiže najviši stepen
racionalnosti a što se postiže, prema našem sadašnjem saznanju u minimizaciji svih
utrošaka i maksimizaciji svih rezultata.19 Ovakav pristup podrazumeva i dve osnovne
pretpostavke: 20

18
Ibid.
19
Ibid, str. 54.
20
Ibid, str. 54.

13
 1) relativna ograničenost resursa i
2) relativna ograničenost vremena u kome merimo postignute efekte. Otuda se na
osnovu ove dve navedene pretpostavke teorije optimizacije, suština optimizacije
može formulisati kao matematički dualitet na sledeći način:

a) minimiziranje korišćenja svih resursa, odnosno minimiziranje svih utrošaka za

neki dati vremenski period
b) maksimiziranje svih pojedinačnih rezultata kod svih podsistema velikog
ekonomskog sistema, tj. maksimalno ispunjavanje ciljeva razvoja velikog
ekonomskog sistema za taj isti dati vremenski period.

 
min  c 1i q 1i  ma x   p iq i   r jQ 
j
 i
i,1  j 

7.3.1. Osnovne karakteristike približavanja i udaljavanja stanju optimalnosti

velikog ekonomskog sistema

Osnovne karakteristike približavanja stanju optimalnosti su:21

1) kontinuirani rast ukupne efikasnosti svih novih privrednih ulaganja računato u

proseku za period jednog reprodukcionog ciklusa,
2) stalna racionalna upotreba svih resursa, odnosno opšta tendencija opadanja svih
vrsta utrošaka za podmirenje neke određene društvene potrebe.
3) stalna racionalna upotreba svih resursa, odnosno opšta tendencija opadanja svih
vrsta utrošaka za podmirenje neke određene društvene potrebe.
4) dugoročna stabilnost stopa rasta onih ključnih privrednih grana koje su značajne
za privredni i društveni razvoj;

21
Ibid, str. 55.

14
 5) stalni rast efikasnosti upotrebljenog kapitala;
6) izražena tendencija rasta efikasnosti sistema upravljanja;
7) produbljavanje procesa demokratske vladavine države uz precizno definisana
institucionalna rešenja.

Zaključak

Ekonomska zakonitost je da se savremena privreda kreće u ciklusima koji vremenom

ritmično ponavljaju. Vrh privrednog talasa, kad su privredne aktivnosti najrazvijenije,

15
naziva se polet, a njegovo dno, kad su one najslabije, naziva se depresije (recesija). U fazi
poleta proizvodnja robe i usluga buja, ponuda na tržištu je raznovrsna i obilna, a tražnja
velika jer potrošači, usled pune zaposlenosti i visokih zarada, imaju veliku kupovnu moć.
Pošto su prihodi u privrednim granama stabilni i pristojni, a državni budžet popunjen,
imaoci ušteđenog kapitala nastoje da ga ulože u privredne ili finansijske poduhvate
emitenata vrednosnih papira, motivisani mogućnošću ostvarenja visokih dividendi ili
kamata. Otuda tražnja za njima na finansijskom tržištu uglavnom zadovoljava ponudu.
Kursevi vrednosnih papira većine emitenata u fazi poleta su obično znatno iznad njihove
nominalne vrednosti. Obrnuto se dešava u fazi recesije, koja predstavlja usporavanje u
privrednoj aktivnosti, a u slučaju da ona traje duže od 24 meseca naziva se depresija.

Posledice svega ovoga su ekonomske krize, a na kraju i nezaposlenost i inflacija. Šta

predstavlja nezaposlenost, u čemu se ogleda, koje su njene vrste, na koji način je
ekonomisti posmatraju i koje su lične i društvene posledice nezaposlenosti videli smo u
ovom radu.. Cilj ovog rada je bio da se na privredne cikluse i nezaposlenost kao njihovu
posledicu obrati detaljnija pažnja, jer se, kao što se iz rada može videti, naša zemlja već
dugi niz godina susreće sa ovim pojmovima a svi smo mi na osnovu bližih ili daljih
pokazatelja i iskustava upoznati i suočeni sa nezaposlenošću kao problemom.

Literatura

Blanšar, O., Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.

16
Burns, A.F., Mitchell, W., Measuring Business Cycles, National Bureau of Economic
Research, Studies in business cycles, New York, 1946.
Mitrović, B., Osnovi makroekonomije, Ekonomski fakultet, Niš, 2003.
Praščević, A., Poslovni ciklusi u makroekonomskoj teoriji i politici, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2008.
Stojanović, Ž., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac,
2007.

17