SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomija

Tema: Pojam i razvoj ekonomije

 SADRŽAJ

POJAM I RAZVOJ EKONOMIJE...............................................................................3

1. POJMOVNO ODREĐIVANJE I SHVATANJE EKONOMIJE..............................3

2. EKONOMIJA KAO NAUKA...................................................................................5

2.1. Predmet i podela ekonomije................................................................................5

2.2. Pozitivna i normativna ekonomija......................................................................6

2.3. Tržišna, komandna i mešovita ekonomija...........................................................7

3. NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ EKONOMIJE.............................................8

4. EKONOMSKA NAUKA DANAS.........................................................................13

5. ZAKLJUČAK.........................................................................................................14

Ekonomija i menadžment........................................................................................14

Ekonomija i sociologija...........................................................................................15

Ekonomija i pravo....................................................................................................15

Ekonomija i primena matematike i statistike...........................................................15

Različite ekonomske discipline................................................................................16

6. LITERATURA:.......................................................................................................17

2
 POJAM I RAZVOJ EKONOMIJE

1. POJMOVNO ODREĐIVANJE I SHVATANJE EKONOMIJE

Termin ekonomija potiče od starogrčkih reči "oikos" (kuča, gazdinstvo,

domaćinstvo) i "nomos" (pravilo, red, zakon). U antičkoj Grčkoj ekonomija je
označavala pravila o vodenju domaćinstva.

Pojam ekonomija podrazumeva dva različita značenja:

1) ekonomija kao delatnost i

2) ekonomija kao nauka.

1) Ekonomija kao delatnost predstavlja način proizvodnje, raspodele i

razmene razlicitih dobara radi zadovoljavanja različitih društvenih potreba, i ona je
stara je koliko i civilizacija. Tako shvaćena, ekonomija predstavlja samo način
društvene organizacije raspoloživih dobara i usluga kako bi se zadovoljile odredene
društvene potrebe. Drugim rečima, ekonomja predstavlja ukupnost međusobno
povezanih društvenih aktivnosti koji čine društvenu reprodukciju, tj. aktivnosti
proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje, u cilju povećanja ukupnog društvenog
bogatstva - blagostanja. Ovo shvatanje označava ekonomiju prvenstveno kao sistem
društvenih delatnosti koje za cilj imaju povećanje društvenog bogatstva. Otuda se
ekonomija pojavljuje kao sinonim za bogatstvo.

2) Ekonomija kao nauka predstavlja relativno mladu naučnu disciplinu

koja se različito definiše.

Ovde ćemo navesti dve najšire prihvaćene definicije ekonomije:

2.1) „Ekonomija je nauka o alternativnom korišćenju retkih

resursa." (L Robins)

2.2) „Ekonomija je naučno proučavanje kako društva

upotrebljavaju sredstva da bi proizvela korisna dobra i raspodelila ih različitim
ljudima.' (P. Samuelson, V. Nordhaus)

3
 Koji su to ključni pojmovi koji proizlaze iz ovih definicija ekonomije?
Šta možemo zaključiti o osnovnim obeležjima ekonomije kao nauke?

Ključni pojmovi ekonomije su:

a) Retkost (ograničenost) resursa

b) Oskudnost dobara koja nam stoje na raspolaganju
c) Mogućnost izbora
d) Efikasnost upotrebe raspoloživih dobara

Da objasnimo ove pojmove detaljnije.

a) Ograničenost resursa znači da nije moguće beskonačno

iskorišćavati resurse već da su oni ograničeni po svom obimu i trajanju.

b) Oskudnost se definiše kao ograničena količina potrebnih

dobara, nedovoljna da zadovolji sve prohteve kupaca. Kada bi bilo dovoljno dobara i
usluga na raspolaganju kupcima, onda ne bi bilo potrebe za postojanjem ekonomije.

c) Mogućnost izbora odnosi se na izbor između više alternativnih

načina korišćenja resursa. Ovo se odnosi na mogućnost odlučivanja za jednu od više
opcija ili alternativa. Izbor nužno proishodi iz prethodne dve karakterisrike.
Ako postoji ograničena količina resursa i dobara raspoloživih za
potrošnju, tada smo prinuđeni da biramo / da se odlučujemo za najpovoljniju
kombinaciju resursa i dobara.

d) Efikasnost podrazumeva upotrebu ograničenih sredstava Što je

moguće efikasnije kako bi se zadovoljile potrebe i želje ljudi. Efikasnost
označava način na koji nešto obavljamo ili upotrebljavamo. To je takav
način koji obezbeđuje maksimalan mogući rezultat uz minimalno
angažovana sredstva i trud.

Odavde sledi zaključak da ekonomija postoji zato što su resursi i dobra

koja koristimo neobnovljivi, iscrpljivi i ograničeni. Kada bi oni bili neograničeni ne
bi bilo potrebe ni od ekonomije.

4
 2. EKONOMIJA KAO NAUKA

2.1. Predmet i podela ekonomije

Predmet proučavanja ekonomije je proizvodnja, raspodela i razmena

proizvoda i usluga na nivou individualnog privrednog subjekta (mikro nivo) ili
na nivou privredne grane ili privrede u celini u jednoj zemlji ili globalno (makro
nivo). Različit nivo istraživanja podrazumeva i različit cilj, instrumente i metode
istraživanja. Ovo je razlog što su se u okviru ekonomije kao jedinstvene nauke
postepeno izdvojile dve posebne naučne discipline.

To su:

1) Mikroekonomija
2) Makroekonomija

Mikroekonomija se bavi istraživanjem ponašanja pojedinačnih

ekonomskih entiteta: tržišta, preduzeća i domaćinstava (potrošača). Ona istražuje
funkcionisanje i ponašanje pojedinih oblasti, grana i pojedinačnih privrednih
subjekata - preduzeća odnosno privrednih društava. Ona na nivou pojedinačnih
privrednih društava razmatra nivo i kretanje cena, bilans plaćanja, politiku
zapošljavanja, kretanje profita itd.

Makroekonomija se bavi istraživanjem ponašanja ekonomije u celini.

Ona izučava funkcionisanje i ponašanje makro fenomena i agregatnih veličina na
nivou jedne zemlje/ šireg regiona, kontinenta ili čitavog sveta, razmatrajući opšta
ekonomska pitanja: bruto domaći proizvod, proizvodnja, rast i razvoj, nacionalni
dohodak, inflacija, zaposlenost i dr.

5
 2.2. Pozitivna i normativna ekonomija

U zavisnosti od toga da li se ekonomija posmatra kao čista nauka, koja

se bavi proučavanjem činjenica, ili raspravlja o pitanjima morala i pravednosti,
ekonomiju možemo podeliti na:

1. pozitivnu i
2. normativnu .

Ova podela se pravi po osnovu različitog pristupa proučavanju

ekonomskog života.

1) Pozitivna ekonomija opisuje činjenice neke određene ekonomije,

istražuje stanje i ponašanje ekonomskih pojava i procesa onakvih kakvi jesu.
Pozitivna ekonomija ima za cilj da utvrdi objektivno stanje ekonomske stvarnosti. Da
bi to postigla, ona se služi metodama i tehnikama ekonomske analize, koja uključuje
primenu matematike i statistike. Pozitivna ekonomija se naziva i ekonomskom
analizom i ona predstavlja ekonomsku nauku u užem smislu reči. Ona teži da
odgovori na pitanja kao što su: a) koliki je bruto domaći proizvod jedne nacionalne
ekonomije?, b) kolika je stopa inflacije?, c) kakav je ekonomski uticaj povećanja
poreza na dobit na povećanje zaposlenosti? itd.

2) Normativna ekonomija razmatra etička pravila (norme) i

sudove o pojedinim ekonomskim pitanjima. Ona se bavi vrednovanjem rezultata
ekonomskog ponašanja i preispituje ih. Normativna ekonomija teži da poboljša i
unapredi postojeće ekonomske uslove i postavlja ciljeve koje treba ostvariti. Ona se
naziva i ekonomskom politikom. Pitanja koja postavlja normativna ekonomija su: a)
kako unaprediti životni standard stanovništva?, b) kako postići punu zaposlenost?/ c)
da li treba ograničiti uvoz robe široke potrošnje u našu zemlju?, d) da li treba
povećati poreze na dobit? itd.
U stvarnosti ne postoje čisti oblici pozitivne i normativne ekonomije,
već se njihovo polje delovanja prepliće. Između pozitivne i normativne ekonomije
postoji međusobna uslovljenost. Ekonomisti su uvek pod uticajem moralnih,
ideoloških i političkih pogleda. Na osnovu ekonomske analize, koju sprovodi
pozitivna ekonomija, ekonomisti raspravljaju i država donosi odgovarajuće mere
makroekonomske politike. Kada vlada želi da donese neki zakon koji se odnosi na
privrednu aktivnost (na primer, zakon o porezu na dodatu vrednost), njeni ministri se
savetuju sa ekonomistima i od njih zahtevaju analizu.

6
 2.3. Tržišna, komandna i mešovita ekonomija

Postoje dva potpuno različita načina uređenja i organizovanja

ekonomije.
Prvi krajnji tip uređenja ekonomije predstavlja tržišna ekonomija. To je
ona ekonomija u kojoj su preduzeća (kompanije, korporacije, radnje) i privatna lica
osnovni nosioci odluka o privrednim aktivnostima. Tržište je glavni mehanizam koji
reguliše, koordinira i posreduje u razmeni proizvedenih dobara i usluga. Ono
određuje cene proizvoda i usluga, kapitala, novca, radne snage i svih proizvodnih
faktora. Država u tržišnoj ekonomiji nema nikakvu ili vrlo slabu ekonomsku ulogu.
Ekstremni slučaj tržišne ekonomije, u kojem ne postoji ekonomska uloga države,
naziva se laissez-faire ekonomija. Primer postojanja čiste tržišne ekonomije u svetu
nije poznat, ali je najbliža tome bila ekonomija Velike Britanije u XIX veku.

Drugi krajnji tip organizovanja ekonomskih aktivnosti naziva se

komandna ili centralno-planska ekonomija. To je takva ekonomija u kojoj država
ima značajnu i aktivnu ekonomsku ulogu. Država je ovde isključivi ili većinski
vlasnik sredstava za proizvodnju. Tržište ili ne postoji ili je zastupljeno u
ograničenom obimu i odnosi se uglavnom na robe i usluge. Tržište je zamenjeno
centralizovanim sistemom planiranja. Preko mehanizma planiranja vrši se regulisanje
i kontrola ukupne društvene razmene. Ustanovljen je rigidan i hijerarhijski sistem
odlučivanja koji zahteva obimnu birokratiju. Država odlučuje o svim fazama
društvene reprodukcije, od proizvodnje, preko raspodele i razmene do potrošnje.
Ona donosi najvažnije zakone kojima se ureduje ekonomska sfera delatnosti,
odlučuje o sudbini preduzeća i čitavih privrednih grana, ograničava slobodan protok
roba, usluga, kapitala i radne snage na tržištu, kontroliše izvoz i uvoz, itd.
U praksi je vise ili manje čisti oblik komandne ekonomije bio prisutan u
Sovjetskom Savezu (SSSR), u njegovoj ranoj fazi razvoja, od 1917. do 1921. godine,
poznatoj pod nazivom ratni komunizam. U Jugoslaviji (tadašnjoj Federativnoj
Narodnoj Republici Jugoslaviji) vid komandne ekonomije je bio građen od 1945. do
1950. godine i taj period je poznat kao period administrativno-državnog socijalizma.
Danas nijedan od pomenutih tipova uređenja ekonomije ne postoji u
svom čistom obliku. Sve današnje nacionalne ekonomije predstavljaju kombinaciju
određenih elemenata tržišne ili komandne ekonomije u različitom stepenu. I jedan i
drugi tip ekonomije u svom čistom obliku u praksi su pokazali mnoštvo slabosti.
Tržište, kada je prepušteno samo sebi, dovodi do brojnih poremećaja, među kojima su
najznačajniji: monopoli, raslojavanje stanovništva i oštra podela na bogate i
siromašne, ekonomske krize, rast nezaposlenosti i dr. Takođe i država, ako se ne
ograniči njena uloga, može da dovede do velikih poremećaja u funkcionisanju
ekonomije: birokratizam, nestašice roba, usluga, kapitala, autarhijska ekonomija,
nizak životni standard, ekonomske krize, socijalna uravnilovka, nedostatak
stimulacije, nedovoljna proizvodnja i dr.

7
3. NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ EKONOMIJE

Iako je predmet kojim se bavi ekonomija star koliko i čovečanstvo,

ekonomija je relativno mlada i dinamična naučna disciplina.
Počeci istraživanja ekonomije zadiru još u antičko doba. Kao i sve druge
nauke, i ekonomska nauka je potekla iz okrilja filozofije. Ekonomske fenomene su
prvi analizirali grčki filozofi, među kojima se posebno izdvajaju Ksenofont, Platon i
Aristotel. Oni se u istoriji ekonomske misli pominju kao predstavnici antičke škole.
Ksenofont (444.-356. g. p.n.e.) je poznat kao filozof koji je prvi izložio
celovit pogled na ekonomska pitanja. Svoje ideje objavio je u delu Ekonomikos.
Platon (427.-347. g. p.n.e.) se ekonomskim pitanjima bavio uglavnom u
delima Država i Zakoni.
Aristotel (384.-322. g. p.n.e.), najveći filozof stare Grčke, dao je nazive
i osnovne principe većine današnjih nauka. Po mišljenjima nekih teoretičara Aristotel
je izmislio naziv „ekonomija", označavajući time nauku o zakonima upravljanja
domaćinstvom.

Sledeća značajna škola koja se bavila istraživanjem ekonomskih

problema, sholastičari, odnosi se na grupu teologa koji su delovali u XIII i XIV
veku. Među njima se ističe sveti Toma Akvinski, znameniti hrišćanski filozof
srednjeg veka, koji se bavio analizom nekih ključnih ekonomskih kategorija,
ponajviše cenom i troškovima, pokušavajući da objasni koja bi to bila pravedna cena.
Sholastičari su istraživali sledeće ekonomske teme: svojina, pravednost u
ekonomskoj razmeni, novac i lihvarenje.
Smatra se da se ekonomija konačno izdvojila iz okrilja filozofije
početkom XVII veka, a tek u XVIII veku postala prava naučna disciplina. Ovo
izdvajanje ekonomije postalo je neophodno na određenom stepenu razvitka ljudskog
društva, sa pojavom industrijske revolucije, najpre u Engleskoj a zatim i u drugim
zemljama Evrope.

Prvi ekonomski mislioci pripadali su školi merkantilizma. Izraz

merkantilizam i merkantilisti skovao je Adam Smit u XVIII veku, upotrebivši ga u
svom delu Bogatstvo naroda. Naziv potiče od latinske reči mercari, što znači
"trgovati", kao i od reči merx, u značenju „roba". Njima pripada raznorodna grupa
teoretičara koja je delovala u različitim delovima Evrope, najviše u Engleskoj,
Francuskoj i Italiji, od XVI do XVTII veka. Merkantilisti su smatrali da se najveći
deo ukupnog dohotka stvara u trgovini i naglašavali su značaj trgovine kao osnovne
privredne oblasti.

8
 Nacionalno bogatstvo izračunavano je u novcu, odnosno u zlatu i srebru.
Smatrali su da se jedna zemlja može obogatiti jedino putem spoljne trgovine, i to
povećanjem izvoza nad uvozom. Na osnovu ovakvog učenja razvila se politika koja
je protežirala dobijanje plemenitih metala putem spoljnotrgovinske razmene, čime
se obezbedivao povoljan trgovinski bilans. Merkantilisti su se zalagali za intervenciju
države u ekonomiji. Gavni predstavnici su Monkretjen (Montchretien) , Antonio
Sera (Serra), Vilijam Staford (Stanford), Tomas Man (Man).

Posle merkantilizma, kao reakcija na shvatanja izložena u delima

njegovih predstavnika, nastaje nova škola ekonomske misli, fiziokratizam. Naziv
fiziokratizam potiče od grčke složenice što znači „vladavina prirode''. Na
fiziokratizam se gleda kao na prvi naučni pristup ekonomiji. Predstavnici ove škole
primat su davali poljoprivrednoj proizvodnji. Oni su smatrali da je poljoprivreda i
obradiva zemlja glavni izvor bogatstva. Fiziokrati su bili oštri kritičari merkantilista.
Oni su bili prvi koji su se zalagali za slobodnu trgovinu i slobodno tržište. Osnivač i
najpoznatiji predstavnik fiziokratizma bio je F. Kene (Quesnay). Njegovo glavno
delo je Ekonomska tablica (Tableau economique),

izdato 1758. godine u Versaju. U njemu je Kene dao analizu tokova dohotka u jednoj
ekonomiji, i po tome ovo delo predstavlja preteču moderne analize nacionalnog
dohotka. Među ostalim predstavnicima fiziokratske škole izdvajaju se: Viktor Riketi
(Riqueti), grof Mirabo (Mirabeau) i Pjer Samuel di Pont de Nemur (de Nemours).
Ekonomska nauka je svoj vrhunac postigla sa britanskom klasičnom
političkom ekonomijom, čiji su glavni predstavnici: Adam Smit (Smith), Tomas
Robert Maltus (Malthus), David Rikardo (Ricardo) i Džon Stjuart Mil (Mill). Ova
škola čini koherentan sistem mišljenja, koja započinje sa Adamom Smitom, razvija se
sa Maltusom i Rikardom, i doživljava kulminaciju i sintezu u delu Dž. S. Mila.

Adam Smit (1723-1790) se smatra rodonačelnikom mikroekonomije,

jer u njegovo vreme oblast makroekonomije nije bila prepoznata kao takva. Smatra
se da je ekonomija kao nauka osnovana tek sa pojavom Smitovog znamenitog dela
-Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda (An Inquiry into the Natures and
Causes of the Wealth of Nations), poznatijem pod nazivom Bogatstvo naroda, 1776.
godine.
U ovom svom radu Smit je izložio osnovne principe tržišne ekonomije.
Nije slučajno što se knjiga pojavila u isto vreme kad i Deklaracija o nezavisnosti
SAD. On je identifikovao osnovna ekonomska pitanja i probleme koja su značajna i
danas. Prvi je pisao o slobodnom delovanju tržišta, objašnjavajući jedinstveno
svojstvo tzv. „nevidljive ruke tržišta", koja kroz delovanje pojedinaca iz sebičnih
pobuda dovodi do sveopšte dobrobiti. Takođe, u pomenutom delu dao je prvu
ozbiljnu studiju o prirodi kapitala i prikazao istorijski razvoj industrije i trgovine u
evropskim državama.

9
 David Rikardo (1772-1823) je najpoznatiji predstavnik ove škole posle
Smita. U svom glavnom delu, Principi polčiticke ekonomije i oporezivanja
(Principles of Political Economy and Taxation), Rikardo je izneo nekoliko
originalnih pogleda na ekonomiju. Začetnik je radne teorije vrednosti, po kojoj je
ljudski rad jedini stvaralac vrednosti. Istražujući oblast spoljne trgovine, razvio je
teoriju o međunarodnoj trgovini, u okviru koje je osmislio zakon o komparativnim
prednostima, ističući važnost nacionalne specijaluzacije i slobodu konkurencije u
spoljnotrgovinskoj razmeni. Zalagao se za čvrstu valutu zasnovanu na metalnom
novcu. Takođe je dao svoju teoriju rente, koja se zasniva na relativnoj produktivnosti
zemlje.

Dž. S. Mil spada u najznačajnije misiioce XIX veka. On je bio vrstan

filosof i ekonomista. Njegovo delo Principi političke ekonomije (Principles of
Political Economy) važilo je za vodeći rad iz političke ekonomije sve do kraja XIX
veka. Mil je bio reformator, zalažući se za veću ulogu vlade u zaštiti dece i radnika.
Mnogo više od drugih „klasičara" kritikovao je poslovno ponašanje kompanija i
zalagao se da upravljanje fabrikama pređe u ruke radničke klase. Otuda se smatra da
Mil čini most između klasične laissez faire ekonomije i ekonomije blagostanja koja
se tek pomaljala.

Kao opozicija i nadogradnja gledišta klasične političke ekonomije

nastaje marksistička politicka ekonomija, čiji je utemeljivač nemački filosof,
ekonomista i revolucionar Karl Marks (Marx).
Marksovo životno delo, Kapital (Das Kapital) predstavlja
monumentatau analizu kapitalističkog sistema. Marks je pisao Kapital skoro
četrdeset godina, i a njegcvom radu mu je svesrdno pomagao njegov saborac i veliki
prijatelj Fridrih Engels. Naučni doprinos Marksa ekonomskoj nauci je od
neprocenjive važnosti. U Kapitalu i drugim svojim ekonomskim radovima Marks
izneo je mnogo originalnih pogleda i ideja, na osnovu oštre kritike kapitalističkog
načina proizvodnje.

Među njegovim najznačajnijim doprinosima posebno se izdvajaju

sledeći:
a) dao je osnove istorijskog materijalizma, prema kojem je
kapitalizam istorijski društveni sistem, produkt istorijskog razvoja
ljudskog društva, zaključivši o nužnosti njegovog prestanka i zamene
drugim, naprednijim društvenim sistemom - komunizmom;

b) izložio je analizu klasa i klasne borbe u kapitalizmu i svim

ranijim društveno-ekonornskim formacijama;

c) razradio je radnu teoriju vrednosti, koju su začeli predstavnici

klasične političke ekonomije, zagovarajući tezu da je ljudski rad jedini
stvaralac vrednosti;
10
 d) dao je iscrpnu analizu robe, tretirajuči je kao drušrveno-
istorijsku kategoriju;
e)
kritikovao je eksploataciju radne snage u kapitalizmu i borio se za
bolje uslove rada;

f) prikazao je detaljnu i minucioznu analizu kretanja i

transformacije kapitala iz jednog u drugi oblik;

g) objasnio je i demistifikovao teoriju viška vrednosti;

h) prikazao je i detaljno objasnio oblike viška vrednosti i

pretvaranje viška vrednosti u profit;

i) dao je analizu proste i proširene reprodukcije.

Marksovo delo je bilo u osnovi kritika britanske klasične političke

ekonomije, tj. kritika kapitalističkog sistema društvene proizvodnje uopšte, što je
dovelo do toga da Marksov naučni doprinos bude osporavan i svoden na
zanemarljivu meru. Osim toga, u njegovoj radikalnoj analizi kapitalističkog sistema
građanski ekonomisti su videli veliku opasnost. Stoga je u ekonomskoj teoriji tražen
drugačiji pristup, onaj koji bi bio poželjan i afirmativan za kapitaliste i kapitalistički
ekonomski i društveni sistem.

Kao rezultat takvih traganja i kao reakcija na klasičnu ekonomsku

misao, sedamdesetih godina XIX veka, na scenu stupa neoklasična ekonomska
škola, poznata i pod nazivom marginalizam. 1871. godina jeste godina kada se javlja
tzv. marginalistička revolucija. U okviru marginalizma formirane su tri škole:

• engleska (V, S. Dževons, A. Maršal)

• bečka (Menger, Vizer)

• lozanska (Valras, Pareto)

Novina u odnosu na klasičnu Školu ekonomista svodi se na to što su

neoklasičari (marginalisti) dali naglasak na potrošača, odnosno na subjektivni izbor
koji potrošači prave pri kupovini robe. U tom smislu se stavovi neoklasičara razlikuju
od stavova klasične škole kada je u pitanju formiranje vrednosti robe.

11
 Oni su tvorci subjektivističke teorije vrednosti, čije osnovne
karakteristike su:
a) u fokusu interesovanja je potrošač - pojedinac odnosno preduzeče.
b) težište analize prebacuje se sa kategorije vrednosti na kategoriju
korisnosti tj. upotrebne vrednosti - subjektivnog osećaja zadovoljstva koji potrošač
ima prilikom poslednje ili marginalne jedinice kupljenog proizvoda.
Odlučujuću ulogu kod formiranja cena igra intenzitet želje za još
jednom jedinicom bilo kog datog proizvoda. Korisnost te poslednje jedinice
proizvoda kojom potrošač zadovoljava svoju potrebu nazvana je marginalnom
korisnošću.

c) kapital se analizira kroz izraz spremnosti za štednju, odnosno

uzdržavanje od potrošnje.

d) ideal neoklasične analize jeste uspostavljanje „čiste ekonomije", pod

kojom se podrazumeva takav pogled na ekonomsku stvarnost koji bi bio očišćen od
bilo kakvih vrednosnih sudova, dok bi se ekonomija ustanovila kao egzaktna nauka.

Sledeća velika škola ekonomske misli - kejnzijanizam, vezana je za ime

Dž. M. Kejnza (Keynes), čija pojava predstavlja nov radikalan pomak u odnosu na
dotadašnje ekonomsko nasleđe. Kejnz je prvi građanski ekonomista koji se ozbiljno
pozabavio problemom ekonomskih kriza kapitalizma. Ekonomske krize u kapitalizmu
javljale su se periodično od početka XIX veka i imale su ciklični karakter.

Velika ekonomska kriza, koja je trajala od 1929. do 1933. godine, uzela

je svetske razmere i nanela je teške rane kapitalističkom društvenom sistemu. Sve do
pojave Kejnza ekonomisti nisu znali kako da reše problem kriza.
Kejnz je dao osnove svoje teorije u svom grandioznom delu Opšta
teorija zaposlenosti, kamate i novca (The General Theory of Employment, Interest,
and Money), objavljenom 1936. godine. U torn pogledu, značaj Kejnza za razvoj
savremene ekonomske misli ogleda se u opšte prihvaćenom makroekonomskom
pristupu rešavanja ekonomskih kriza zasnovanog na praćenju tzv.
makroekonomskih agregata (agregatna tražnja, agregatna potrošnja, agregatna
štednja) i proaktivnoj ulozi države u vidu veće državne potrošnje.

Uopšteno, mogu se navesti tri krupna Kejnzova doprinosa:

• ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline;

• rešavanje problema ekonomskih kriza u kapitalizmu;
• zaokret od monetarnih ka realnim agregatima;
• pomak od kratkoročnog ka dugoročnom gledanju na ekonomske
pojave.

12
 4. EKONOMSKA NAUKA DANAS

Današnja ekonomska teorijska scena je šarolika i razuđena. Postoji

mnoštvo ekonomskih škola, medu kojima postoje velike i brojne razlike, čak i po
osnovnim ekonomskim pitanjima, kao što su pitanja određenosti vrednosti i cene
proizvoda, kao i izbora između monetarnih ili realnih ekonomskih veličina, mikro ili
makroekonomskog pristupa ekonomskim problemima i dr.

Među mnogobrojnim savremenim ekonomskim školama i teorijama

izdvajaju se sledeće:

• monetarizam (M. Friedman)

• neokejnzijanizam (J. M. Keynes)
• teorija igara (von Neumann, Morgenstern, Nash, Harsanyi)
• ekonomija ponude (A. Leffer)
• analitička ekonomija (P. A. Samuelson, J, Hicks, K. Arrow)
• matematička ekonomija (J. Nash, Harsanyi, L. Klein)
• ekonometrijska škola (L. Kantorovich, V. Leontief, J. Tinbergen)
• škola racionalnih očekivanja - RATEX (R. Lucas)
• ekonomija blagostanja (A. Sen)
• ekonomija informacija (J. Stiegler)
• eksperimentalna ekonomija (V. Smith)
• normativna ekonomska teorija (L. Kantorovich, T. Coopmans)

S obzirorn na ovako ogromno polje istraživanja koje je otvoreno u

ekonomskoj teorijskoj misli, naročito od polovine XX veka, nemoguće je nabrojati i
opisati uticaj svakog od brojnih ekonomista koji su svojim delima zadužili ekonomiju
današnjice. Počevši od 1969. godine, Kraljevska švedska Akademija Nauka je donela
odluku da se Nobelova nagrada ubuduće dodeljuje i istaknutim pojedincima u
oblasti ekonomske nauke. Tako je ekonomija dobila svoje veliko i naučno i
društveno priznanje.
Imajući u vidu ove napomene, naš izbor u prikazu novijih dostignuća u
teorijskom razvoju ekonomije ograničićemo na neke od (po našem mišljenju)
najuticajnijih ekonomista.

13
 5. ZAKLJUČAK
Sve nauke su međusobno povezane u jedinstven sistem nauke. Nauka je
dinamički skup klasifikovanog i strukturisanog znanja.
Sveopšti sistem nauke podeljen je prema predmetu i metodologiji na tri
velike grupe nauka:

a) prirodne;
b) b) društvene i
c) c) humanističke natike.

Ekonomija spada u grupu društvenih nauka. Kao društvena nauka,

ekonomija izučava društvene odnose i fenomene u oblasti proizvodnje, raspodele,
razmene i potrošnje. Medu društvenim naukama ona se izdvaja svojom relativnom
egzaktnošću, budući da se služi matematičkim i statističkim metodama. Mnogi je
nazivaju i kraljicom društvenih nauka.

Ekonomija je povezana sa drugim društvenim naukama. Međutim, sa

nekim naukama je povezana vise nego sa nekim drugim. Njena povezanost je
naročito izražena sa menadžmentom, sociologijom, pravom, matematikom i
statistikom.

Ekonomija i menadžment

Ekonomija je umnogome povezana sa menadžmentom. Menadžment se

kao oblast i posebna nauka razvio iz ekonomije tek početkom XX veka. Među
začetnicima menadžmenta kao naučne discipline menadžmenta naročito se izdvajaju
Frederik Vinslou Tejlor (Taylor) i Anri Fajol (Fayol). Tejlor je prvi započeo naučno
istraživanje organizacije rada. Njegova teorija menadžmenta naziva se naučni
menadžment (scientific management).
Menadžment se definiše kao naučna disciplina koja se bavi
proučavanjem upravljanja i rukovođenja u organizacijama.

14
 Ekonomija i sociologija

Veze između ekonomije i sociologije takođe su višestruke. Sociologija, kao i

ekonomija, spada u društvene nauke. Sociologija je najopštija društvena nauka.
Predmet istraživanja i sociologije i ekonomije je u suštini isti i svodi se na
funkcionisanje i razvoj društva, ali su pristup i metodologija različiti.

Ekonomija i pravo

Ekonomija je najviše povezana sa granama prava koje izučavaju

regulisanje pravnog režima u privredi i poslovanju.
Među njima se izdvajaju sledeće pravne discipline: privredno pravo,
poslovno pravo, međunarodno privredno pravo, međunarodno poslovno pravo,
građansko pravo, obligaciono pravo.
Ove pravne grane istražuju ekonomske subjekte sa aspekta pravne
regulative i u funkciji pravnog sistema jedne zemlje.

Ekonomija i primena matematike i statistike

U ekonomiji se matematički i statistički instrumentarijum široko koristi

u analizi ekonomskih pojava. Ekonomske pojave i procesi su masovni po svom
karakteru i imaju obeležje stohastičnosti Otuda nije lako spoznati njihovu suštinu i
karakter njihovog kretanja. Naroćito je izražena primena matematičkih metoda i
tehnika u makroekonomskim istraživanjima.
Statistika se koristi u analizama vremenskih serija analizama
strukture i analizama trendova i dinamike kretanja ekonomskih pojava.
Vremenom su se razvile zasebne nauke koje ukijučuju primenu matematičkih i
statističkih metoda i tehnika u ekonomskoj analizi, kao što su ekonomska
matematika, aktuarska matematika, ekonomska statistika i ekonometrija.

15
 Različite ekonomske discipline

Ekonomija je fundamentalna ekonomska nauka. Ona se prema drugim

ekonomskim naukama odnosi kao majka prema ćerkama, jer sve druge ekonomske
nauke razvile su se iz ekonomije. Ekonomija za predmet izučavanja ima privredu
(ekonomiju) u celini, dok se ostale ekonomske nauke bave različitim aspektima i
segmentima ekonomije.

Među brojnim ekonomskim disciplinama koje se izučavaju danas, pored

mikro i makroekonomije/ navešćemo sledeće:

• Politička ekonomija - izučava ekonomske zakone koji

upravljaju društvenom reprodukcijom na različitim stupnjevima društvenog razvoja.

• Uporedni ekonomski sistemi - izučava funkcionisanje

različitih ekonomskih sistema u svetu.
• Ekonomska matematika - bavi se proučavanjem ekonomskih
problema i pitanja primenom matematičkih metoda.

• Ekonometrija - primenjuje statističke i matematičke metode u

analizi ekonomskih problema.

• Ekonomska istorija - bavi se istorijskim razvojem

ekonomskih kategorija.

• Ekonomska geografija - izučava geografsku distribuciju

ekonomskih kategorija.

• Međunarodna ekonomija - proučava ekonomske odnose

između različitih nacionalnih ekonomija i ekonomskih subjekata na
međunarodnom nivou.

16
 6. LITERATURA:

1. OSNOVI EKONOMIJE – Prof. dr Viktor Radun

2. OSNOVI EKONOMIJE - Prof. dr D. Dragišić

3. EKONOMIJA – Visoka poljoprivredna škola Šabac

17