Академија пословних уметничких и

струковних студија Београд

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИЈЕ

Економија као научна дисциплина

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТИ:
др Небојша Пушара Владислав Миловановић 1Е1/0020/20

др Миодраг Паспаљ Вељко Матић 2Е1/0051/20

др Дејан Обућински

Београд, 07.јануар, 2021.

 Садржај

УВОД.................................................................................................................................................................. 3

1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЕКОНОМИЈЕ........................................................................................................ 4

1.1. ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА ЕКОНОМИЈЕ...................................................................................................................6

1.2. ЗНАЧАЈ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУКЕ........................................................................................................................8

2. ЕКОНОМИЈА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА.............................................................................................. 11

2.1. ОСНОВНИ ЕКОНОМСКИ ЗАКОНИ.....................................................................................................................12

2.2. ПОЈАМ ЕКОНОМСКОГ РАСТА И ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА........................................................................................12

ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................... 14

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................................... 15

2
 „Покушавати разумети шта је економија студирањем дефиниција слично је као
покушавати учити пливање читањем приручника”

David Begg1

Увод

Када говоримо о економији, углавном се мисли да је по среди тема новца.

Међутим, то је само делимично тачно. Економија такође проучава и следеће:

 колико су људи плаћени за свој рад,

 како цене утичу на одлуке људи о куповини,
 колико фирме зарађују новца,
 колико радника фирме запошљавају, итд.

Економске науке су део друштвених наука. Предмет њиховог проучавања је

економски део друштвеног живота. Анализирајући економску област као целину,
економска наука као њен део регулише привредне токове успостављањем закона који
регулишу привредни живот.

Економија је наука која проучава како друштва могу на ефикасан начин управљати
својим ограниченим ресурсима. Економисти проучавају како људи доносе одлуке: колико
раде, колико штеде, колико купују и шта купују.

Предмет рада је економија као научна дисциплина.

Значај и разлог одабира теме теме огледа се у чињеници да је неопходно првобитно

дефинисати сам појам економије као научне дисциплине не би ли се касније могла дубље
истраживати иста.

Структура рада састоји се из два дела.

У првом делу рада говори се о појму и дефиницији економије, предмету изучавања

економије као и значају економије као науке.

У другом делу рада говори се о економији као научној дисциплини, основним

економским законима као и о појму економског раста и економског развоја.

1
Дашић, Ђ. Д., Џомбић, Ј. И. (2009), Увод у економију, Бања Лука: Универзитет за пословни инжењеринг и
менаџмент Бања Лука, 5

3
 1. Појам и дефиниција економије

Реч економија потиче од грчких речи: oikos (управљање кућом, домаћинством) и

nomos (правило). Грчку сложеницу можемо схватити као „правила управљања
домаћинством или правила кућног газдовања“. На први поглед ово може бити чудно.
Међутим, економије и домаћинства имају много тога заједничког. Свако домаћинство, као
и свако друштво се суочава са мноштвом одлука. Домаћинства доносе одлуке о томе: Ко
ће кувати?, Ко ће ићи у куповину?, Шта ће се гледати на телевизији?, Ко ће чистити и
износити смеће?, Тко ће плаћати рачуне?. Укратко, доносе се одлуке о томе која задужења
има сваки члан домаћинства и шта се заузврат добија.2

Са друге стране, свако друштво се суочава са одлукама који ће се послови

обављати, ко ће их обављати, шта ће се производити, који сектори ће се развијати, да ли ће
се њихов развој стимулисати или не и сл. Укратко, и једни и други управљају ресурсима
који су ограничени. Неки од њих су обновљиви, а неки не. Ограниченост ресурса значи да
друштво располаже са одређеном количином ресурса која се свакодневно смањује, те због
тога не може произвести све врсте роба и количине које су заиста потребне, односно
количине које би људи желели имати. Као што друштво сваком свом члану не може дати
све што му је потребно и обезбедити стандард који желе, тако и домаћинство не може
обезбедити за своје чланове све што им је неопходно.3

Економија као назив научне области потиче од речи оиекономиа (грчки), што значи
правила о раду у газдинству, односно управљање газдинством, односно вештину стварања
и прибављања добара потребних и корисних за домаћинства и државу. Економија данас
обухвата укупност економских наука. Економија истовремено представља сваку људску
делатност у којој се сусреће проблем ограничених средстава у реализацији одређених
друштвених циљева. Економија као научна област обухвата:4

 Економску теорију,
 Економску политику,
 Помоћне економске науке (економску филозофију, економску социологију, етику и
привредно право и др.).

Одређени број научника сматра да економија означава општу економску теорију,

која се обично јавља као политичка економија. У савременој економској мисли углавном
доминира назив економија или економика „ецономицс“, уз изостављање оног до сада
обавезног „политичка“. То је последица изостављања „друштвених односа“ у економији,
што је доминантно у марксистичкој економској мисли.5

2
Дашић, Ђ. Д., Џомбић, Ј. И. (2009), Увод у економију, Бања Лука: Универзитет за пословни инжењеринг и
менаџмент Бања Лука, 22
3
Ibidem, 22
4
Комазец, С., Ристић, Ж., Богавац, М., Ристић, К. (2012), Основи економије, Београд: ЕтноСтил, 13
5
Ibidem, 13

4
 Међутим, односи у расподели богатства на друштвене групе, односи рада и
капитала, државе и других носилаца привредне активности, као и носилаца ренте,
профита, камате, најамнине идр. су одређени друштвени односи, најчешће међусобно
супротстављених делова друштва. Тиме је и политичка социологија уграђена у савремену
економију.6

Истовремено, одређена расподела ресурса између грана, региона, држава,

предузећа на тржишту идр. је и одраз деловања економске политике, а то значи односа
снага и моћи у одређеном друштву и сукоба интереса око расподеле и употребе оскудних
ресурса и резултата у развоју привреде. Тешко је, стога, очекивати чисту економију, дакле
односе и понашање одређених агрегата и фактора развоја у привреди, без деловања
друштвених и политичких односа.7

Везано за то људи брину о буџетском дефициту владе, како тај дефицит делује на
инфлацију, да ли ће доћи до раста цена (инфлације) и пада стандарда, да ли ће се повећати
незапосленост, да ли ће (и колико) оживети инвестиције, колико држава „захвата“
порезима из друштвеног производа, да ли је држава скупа и како троши захваћени
доходак; како ће се кретати лични дохоци, пензије, социјална осигурања; може ли се
увозом обогатити понуда роба на домаћем тржишту; од чега зависи и како ће се кретати
извоз; формирање девизних резерви, постоји ли могућност увоза капитала за развој; ко се
задужује у иностранству и како троши капитал; шта ће се десити када девалвира
национална валута; да ли ће доћи до повећања (смањења) камата; какве ће порезе
одредити држава итд. Све су то питања од којих зависи функционисање и ефикасност
економије, али и положај и понашање сваког субјекта у друштву.8

Економија би се могла дефинисати као научна област којом се истражује како

друштво (и сви субјекти у њему) да користе оскудне ресурсе да би произвели вредне робе
и услуге и расподелили их међу различитим субјектима друштва. Стога се економија
углавном и дели на макроекономију и микроекономију. 9

6
Комазец, С., Ристић, Ж., Богавац, М., Ристић, К. (2012), Основи економије, Београд: ЕтноСтил, 13
7
Ibidem, 13/14
8
Ibidem, 14
9
Ibidem, 14

5
 1.1. Предмет изучавања економије

Економска наука данас посебно изучава понашање појединачних економских

субјеката на тржишту са једне и кретање и понашање националне привреде са друге
стране. Изучавањем понашања појединачних економских субјеката на тржишту бави се
микроекономија, а изучавањем кретања и понашања националне привреде бави се
макроекономија. Mикроекономија је грана економске науке која проучава економску
активност појединачних субјеката на тржишту кроз њихов избор између многобројних
циљева и оскудних средстава која служе за постизање тих циљева, а која имају
алтернативну употребу. Као појединачни економски субјекти, на тржишту се појављују
потрошачи као купци и произвођачи као продавци добара и услуга. Интереси потрошача и
произвођача су супротстављени. У сучељавању њихових супротстављених интереса, на
тржишту се формирају цене добара и услуга. Потрошачи имају интерес да за производ
који желе да набаве на тржишту плате што нижу цену, док је интерес произвођача да тај
производ продају по што вишој цени.10

Ако је више купаца заинтересовано за један исти производ, међу купцима се јавља
конкуренција, па ће неки од њих бити спремни да плате више. Ако је, пак, више продаваца
заинтересовано да свој производ прода истом купцу, међу продавцима се јавља
конкуренција, па ће неки од њих бити спремни да снизе цену. Полазно становиште
микроекономије је да се појединачни економски субјекти на тржишту понашају
рационално. Рационалност у понашању на тржишту подразумева да ће се сваки
произвођач и сваки потрошач трудити да из своје економске активности извуче
максималну корист. Због тога је у микроекономији проучавање економске активности
сведено на питања везана за постизање максималне користи на тржишту. Када се ради о
произвођачу, њему је у интересу да уз што ниже трошкове пословања оствари што већи
профит, а када се ради о потршачу, да што економичније искористи свој расположиви
доходак.11

Рационално понашање произвођача и потрошача на тржишту засновано је на

логици избора најбоље економске одлуке. Произвођачи и потрошачи се стално суочавају
са оскудним економским ресурсима којима желе да остваре своје многобројне економске
циљеве. Произвођач стоји пред избором шта да производи и како да организује
производни процес да би ограниченим новчаним и производним средствима остварио
максималну зараду. Потрошач стално размишља о томе за какву структуру потрошње да
се определи да би извукао максимум од свог ограниченог дохотка. Економски ресурси
којима располажу произвођачи и потрошачи имају, дакле, алтернативну употребу јер су
ограничени, јер их нема довољно да би били остварени сви економски циљеви.12

Макроекономија је грана економске науке која се бави проучавањем понашања и

кретања националне привреде. Предмет њеног изучавања је структура законитих веза и
10
Гњатовић, Д. (2016), Основи економије, Врњачка Бања: Универзитет у Крагујевцу, Факултет за
хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, 14
11
Ibidem, 15
12
Ibidem, 15

6
 односа између укупних економских величина, као што су, на пример, обим националне
производње, укупна потрошња, незапосленост, инфлација. Такође, предмет
макроекономије је теорија макроекономске политике која се бави испитивањем утицаја
примене мера и инструмената фискалне и монетарне политике на економску стабилност и
привредни раст.13

Макроекономска анализа се базира на чињеницама које пружа економска историја

иа подацима о кретању укупних економских величина (националне производње, укупних
инвестиција, укупне потрпшње, запослености, незапослености, извоза, увоза) које се
бележе у статистичким публикацијама националних и међународних институција. Када се,
на основу историјских и статистичких података о понашању и кретању националне
привреде, утврде одређене законите везе и односи између испитиваних укупних
економских величина, сложена макроекономска стварност изражава сена високом степену
апстрактног мишљења, релативно једноставним математичким моделима и графиконима. 14

Праћење понашања и кретања укупних економских величина током времена

указало је на њихове законите везе, односе и утицаје. Изучавање резултата оваквог
праћења послужило је да се заснује теорија економске политике као и практична
регулативна економска функција државе. Односно, богата емпиријска грађа омогућила је
да се понашање и кретање укупних економских величина теоријски концептуализује и да
се на основу макроекономских концепата започне са усмеравањем привреде у жељеном
правцу, према одабраним циљевима државне економске политике.15

Теорија макроекономске политике је посебна област макроекономије која се бави

испитивањем регулативне функције државе у остваривању циљева макроекономске
стабилности и привредног раста. Основне области макроекономске политике су фискална
политика и монетарна политика. Теорија фискалне политике се бави испитивањем утицаја
финансијске делатности државе на остваривање макроекономске стабилности и
привредног раста. Фискалном политиком обухваћене су политика јавних прихода и
политика јавних расхода, тако да се фискална политика бави како испитивањем утицаја
промена обима државних расхода, тако и утицаја промена пореских стопа на
макроекономску стабилност и привредни раст. Теорија монетарне политике се бави
испитивањем утицаја промена величине понуде новца на одржавање привредне равнотеже
у једној националној привреди.16
1.2. Значај економије као науке

Наука која изучава економску стварност назива се економиком или економијом.

Временом долази до развоја низа економских наука. Оне се могу поделити на теоријске и
примењене. Теоријске економске науке утврђују економске законитости. А примењене,
описују економску стварност, образлажу је и указују на противуречности или негативне
појаве. Економски закони чине основу конципирања економске стварности, али се она
13
Гњатовић, Д. (2016), Основи економије, Врњачка Бања: Универзитет у Крагујевцу, Факултет за
хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, 15
14
Ibidem, 16
15
Ibidem, 16
16
Ibidem, 17

7
организује и уређује и под утицајем других фактора (знања оних који доносе и спроводе
одлуке, односа снага у друштву, спољних фактора, расположивих ресурса, итд.).17

Са развојем робне производње, економска стварност постаје значајно (и све)

сложенија. Долази најпре до развоја економских теорија (меркантилизма, физиократизма
и теорије вредности), а затим и посебне науке која је настојала да утврди и прикаже
суштину те стварности. Темељ економије као најопштије науке о економској стварности
поставили су на бази теорије радне вредности-пре свега А. Смит и Д. Рикардо пре око два
века. Они су први у значајној мери утврдили суштину робне производње.18

Основно питање у вези економске стварности било је-како се ствара и увећава

друштвено богатство у једној земљи, и према којим законитостима се оно расподељује?
А. Смит и Д. Рикардо су то богатство сагледавали не само материјално (што је био случај
код меркантилиста и физиократа), него и у новчаном или вредносном облику. Оно се, по
њима, увећава остваривањем вишка производа. Вредност вишка производа јавља се у
облику профита, а стварају га радници у вишку радног времена (у пољопривреди га
стварају најамни радници који раде за капиталисте закупце земље). Сви остали друштвени
дохотци-ренте, камате, плаће чиновника, мировине, порези итд., представљају секундарне,
из профита изведене облике прихода. Законе робне производње и суштину
капиталистичког друштва А. Смит и Д. Рикардо приказују неисторијски и некритички. 19

Средином и у другој половини 19. века учење А. Смита и Д. Рикарда продубио је и

даље развио К. Маркс. Централна питања његове анализе су производња и расподела
вишка вредности и експлоатација радника. Он капиталистички начин производње
објашњава критички и историјски. Тако, што приказује настанак, развој и
противуречности овог начина производње; те, указује на основне карактеристике новог
(комунистичког) начина производње. Тиме је проширио предмет истраживања економије
(укључујући и питање развоја начина производње).20

У другој половини 19. века економија (као најопштија економска наука) почиње да
се развија и на основу нерадне теорије вредности, односно теорије корисности.
Представници овог правца развоја економије баве се углавном изучавањем понашања
појединаца као економских субјеката (физичких и правних лица) у условима ограничених
ресурса. Тежиште њихове анализе су размена и потрошња, које се одвијају у условима
савршене конкуренције. Порекло профита се замагљује, тако што се наводи као цена
једног од фактора или ресурса производње-рад доноси најамнину, земља ренту, капитал
камату, а предузетништво профит. Сваки учинак који има своју цену на тржишту, дакле и

17
Серјевић, В. (2010), Основи економије, Ниш: СКЦ, 8
18
Ibidem, 8
19
Ibidem, 9
20
Ibidem, 9

8
свака услуга у овом случају-јесте роба. Друштвено богатство се повећава остваривањем
профита и акумулацијом једног његовог дела (ради повећања производње).21

Изузетан допринос развоју економије дао је Џ. М. Кејнс у делу Општа теорија

запослености, камате и новца (из 1936. године). Његово учење прихваћено је тек после
Другог светског рата, у другој половини 20. века. Може се рећи да је Кејнс теоретичар
државног капитализма. Он запажа да у условима слободне конкуренције капиталистичка
репродукција не може функционисати нормално. (То је у пракси показала економска
криза 1929-1933. године.) Потребна је државна интервенција. При томе, економска наука
се намеће као водич државне политике. Она треба да указује на решења најважнијих
привредних проблема. А држава, да ствара просперитет у земљи и да њиме управља.22

Синтезу претходних учења у области економије извршио је почетком друге

половине 20. века П. Е. Семјуелсон (професор Технолошког института у Масачусетсу,
САД). Значајан допринос даљем развоју економије дали су, и дају, многи економисти. То
јест, сви они који су понудили, и нуде, валидне одговоре на тзв. отворена и нова питања
економске науке.23

Најопштија економска наука развила се најпре под називом Политичка економија.

Овај назив се још увек користи, али је више у употреби назив Економија. Назив Економија
ушао је у употребу са појавом веома запаженог дела А. Маршала (Принципи економије, из
1890. године). У мањој мери, користи се и назив Национална економија.24

На факултетима, не само у нашој земљи, од почетка 21. века најопштија економска

наука изучава се под називом Основи економије, где се све више диференцирају два
огранка или сегмента-основи микроекономије и основи макроекономије. Основи
економије су најопштија теоријска економска наука. Али, она има не само теоријски, него
и практични значај. Њена сазнања (у облику ставова и закључака) чине мање или више
основу за развој других (по предмету изучавања ужих) економских наука; као што и
сазнања тих наука доприносе њеном развоју (чију синтезу она врши). Поред тога, ова
наука усваја и дефинише економске категорије, а врши и оцену разних економских
теорија.25

Практични значај Основа економије огледа се пре свега у следећем. Пословним

субјектима, нарочито предузећима, указује на законитости и процес стварања, реализације
и максимирања вредности и профита. Индивидуалним власницима, као потенцијалним
улагачима и инвеститорима, указује на могућности остваривања дохотка (као приноса по
основу власништва). Док, власницима дохотка, као потрошачима, указује на основне
карактеристике и законитости личне потрошње. Затим, субјектима на макро нивоу пружа

21
Серјевић, В. (2010), Основи економије, Ниш: СКЦ, 9
22
Ibidem, 9/10
23
Ibidem, 10
24
Ibidem, 10
25
Ibidem, 10

9
основна знања о законитостима друштвене репродукције и друштвено-економског
развоја.26

Значај Основа економије као нучно-наставне дисциплине на факултетима правних

наука огледа се у следећем. Најпре, она упознаје студенте права са основним економским
појавама, тј. категоријама (и са њиховом суштином) које се јављају у свакодневном
животу и у многим правним дисциплинама. Упознаје их и са начином производње. Све то,
омогућава им да лакше сазнају структуру и суштину правне и политичке надградње.
Затим, правницима пружа више могућности, зависно од њихове улоге у друштву. Ако су у
прилици да конципирају или нормирају економску стварност, омогућава им да то ураде
адекватно, тј. у складу са економским законитостима.27

Судијама приликом примене правних норми омогућава да адекватно креирају

судску праксу у случајевима где су те норме (које се односе на економски живот)
непотпуне или где постоји правна празнина. Запосленим у привреди даје основу за
успешно руковођење привредним организацијама. А правницима као грађанима и
члановима породичног домаћинства, пружа неопходна знања за рационалну употребу
расположивих слободних средстава као и штедних улога.28

2. Економија као научна дисциплина

Економија је студија како друштво користи оскудне ресурсе за стварање вредних

добара и како их распоређује између различитих група. Економска наука обједињује сплет
научних дисциплина, међу којима су:29

 Политичка економија,
 Економика,
 Економска политика,
 Финансије,

26
Серјевић, В. (2010), Основи економије, Ниш: СКЦ, 10/11
27
Ibidem, 11
28
Ibidem, 11
29
Пушара, Н., Паспаљ, М. (2019), Економија XI. издање, Београд: Академија пословних струковних студија
Београд, 15

10
  Економска историја,
 Економика предузећа,
 Историја економске мисли,
 Међународни економски и други односи,
 Економска кибернетика,
 Пословна информатика,
 Економска математика и економска статистика,
 Економика аграра,
 Економија индустрије,
 Економија услуга,
 Предузетничка економија,
 Предузетништво,
 Пословна и развојна политика
 Менаџмент,
 Маркетинг, итд.

Економија се објашњава и као економска стварност која се испољава кроз

различите економске појаве. Када се те појаве изразе на квантитативан начин добијамо
економске параметре чијим повезивањем настају разноврсни економски процеси. Често се
сами појмови „економија“ и „привреда“ користе као синоними из разлога што економија
представља скуп привредних активности и њихових последица, које се испољавају кроз
четири основна економска закона која су карактеристична за тржишну привреду:30

 Закон понуде и тражње.

 Закон конкуренције.
 Закон вредности.
 Закон права сопствености.

О свим поменутим законима биће речи у наредном подпоглављу.

2.1. Основни економски закони

У наредним пасусима навешћемо основне економске законе.

Закон понуде и тражње је објективна повезаност, узајамна условљеност и

међузависност односа понуде, цена и тражње у стању слободне конкуренције. Чиниоци
који делују су разноврсни и стварају читаву мрежу континуалних међусобних утицаја
производње и предузетника.31

30
Ibidem, 15
31
Пушара, Н., Паспаљ, М. (2019), Економија XI. издање, Београд: Академија пословних струковних студија
Београд, 15

11
 Закон конкуренције представља објективну нужност да се у условима слободне
конкуренције индивидуалних власника усклађује понуда и тражња и остваре размене
друштвене производње предузетничким такмичењем.32

Закон вредности својим деловањем преузима на себе организацију и поредак

друштвене производње, а долази до пуног изражаја само, уколико се конкуренцијом
утврди исправност поизводне и предузетничке оријентације, као и ефективности
пословања индивидуалних произвођача.33

Закон права сопствености представља природно право физичких или правних лица
да у границама прописаних услова и обавеза, слободнокористе покретне и непокретне
ствари и да самостално њима располажу, односно, сносе све ризике за лошу или добру
пословну политику.34
2.2. Појам економског раста и економског развоја

Економска теорија омогућава разумевање и схватање суштине економских процеса,

утврђивање законитости привредног живота, предвиђање циљева раста и развоја, односно,
антиципирање начина економског раста и развоја.35

Економски раст представља квантитативно повећање укупне производње добара и

услуга, односно, друштвеног производа по становнику датог друштва у одређеном
временском периоду. Економски раст је агрегатни процес у којем се остварује повећање
реалних плата запослених, пораст животног стандарда, као и пораст акумулације као
фактора будућег развоја.36

Економски развој поред економског раста укључује квалитативне аспекте

човековог рада и живота, побољшање квалитета живота, социјалне сигурности,
поштовање људских права, побољшање дистрибуције добара и услуга, стални пораст
животног стандарда, техничко-тњхнолошки прогрес, као и друге квалитативне циљеве
развоја.37

Економија се може поистоветити и са производњом производа и услуга ради

задовољења потреба потрошача. Посматрана на овај начин, економија представља
економију у ужем смислу. Посматрано у ширем смислу, економија се може
32
Ibidem, 15
33
Ibidem, 16
34
Ibidem, 16
35
Ibidem, 16
36
Ibidem, 16
37
Пушара, Н., Паспаљ, М. (2019), Економија XI. издање, Београд: Академија пословних струковних студија
Београд, 16

12
идентификовати са процесом репродукције. Процес друштвене репродукције састоји се из
четири фазе:38

 Производња,
 Размена,
 Расподела и
 Потрошња.

Без обзира да ли је реч о економији посматрано у ужем или ширем смислу, може се
рећи да економија има друштвени карактер. Друштвени карактер проистиче из чињенице
да економија укључује производњу производа и услуга за задовољење потреба људи, али
и да се реализује у условима друштвене и техничке поделе рада.39

Закључак

Напослетку можемо закључити да економија проучава многoбројне области и

проблеме док притом развија теорије људског понашања у доношењу кључних одлука и
коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних
добара и услуга међу људима.

Економија је такође наука која проучава људско понашање као однос између
циљева и оскудних средстава која су подобна за алтернативне употребе.

Економија наука која је доживела дуги развојни пут, зависно од промена економске
резвијености и друштвених односа.

38
Ibidem, 16
39
Ibidem, 16

13
 Економија као наука бави се такође разоткривањем, анализом и продубљивањем
сазнања о економским законитостима и појавама у друштвеној производњи а све
посматрано са становишта анализе односа производње (класична економска теорија),
односно рационалности употребе ограничених ресурса и неограничених људских потреба.
Анализа се врши на макро и микронивоу.

Макроекономија проучава економске агрегатне величине. Она се заправо бави

проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали
број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.

Микроекономија изучава појединачне економске појаве, величину и однос везане

за појединце и предузећа.

Свака од њих се даље кроз време развијала, макроекономија на економију у ширем

смислу, а микроекономија на изучавање предузећа, њихових делатности и разних
функција.

Разлика је обухваћена самим значењем речи макро што значи-велико и микро што
значи-мало. Тако можемо закључити да макроекономија проучава економију на нивоу
државе, а макроекономија економију на нивоу предузећа.

Економисти анализирају економију на исти онај начин на који физичари

проучавају материју, хемичари хемијске реакције, биолози живот. Користи се научни
метод који подразумева непристрасно изношење и тестирање теорија о томе како
функционише свет.

За размевање света користе се модели, попут поједностављене стварности, који

показују најважаније односе између две или више варијабли а све у циљу да се реалност
боље разуме.

Литература

1. Гњатовић, Д. (2016), Основи економије, Универзитет у Крагујевцу, Факултет за

хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Врњачка Бања.
2. Дашић, Ђ. Д., Џомбић, Ј. И. (2009), Увод у економију, Универзитет за пословни
инжењеринг и менаџмент Бања Лука, Бања Лука.
3. Комазец, С., Ристић, Ж., Богавац, М., Ристић, К. (2012), Основи економије,
ЕтноСтил, Београд.
4. Пушара, Н., Паспаљ, М. (2019), Економија XI. издање, Академија пословних
струковних студија Београд, Београд.

14
5. Серјевић, В. (2010), Основи економије, СКЦ, Ниш.

15