BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad
Ekonomija
Inflacija

Profesor: Student:

Prof.Miodrag Paspalj Nenad Nenadić

3dv/0027/20

Beograd, 2020. god.

1
 SADRŽAJ
Uvod...........................................................................................................................................3
POJAM INFLACIJE..................................................................................................................4
VRSTE INFLACIJE..................................................................................................................5
EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE................................................................6
Direktne posledice delovanja inflacije...................................................................................6
Indirektne posledice inflacije.................................................................................................7
INFLACIJA I PRIVREDNI RAST............................................................................................8
ZAKLJUČAK............................................................................................................................9
Primer 1 - HIPERINFLACIJA U BOLIVIJI...........................................................................10
LITERATURA.........................................................................................................................11

2| strana
 UVOD

Inflacija, odnosno stalni rast nivoa cena utiče na pojedince, vladu i poslovne
organizacije. Ona predstavlja ozbiljan problem koji treba brzo rešavati, a za političare i
kreatore politike, to je jedno od ključnih pitanja.
U prilog poznatoj izjavi Miltona Fridmana, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju
da je »inflacija uvek i svuda monetarni fenomen« 1, ide podatak da je svaka država koja se
suočila sa dugotrajnom, visokom stopom inflacije istovremeno bila suočena i sa visokom
stopom rasta novčane mase. I Kejnsijanska i monetaristička shvatanja o inflaciji slažu se oko
toga da do inflacije dolazi samo kada postoji visoka stopa rasta novčane mase. Međutim kao
razlozi javljanja inflatorne monetarne politike identifikuju se usresređenje kreatora politike na
ostvarivanje visoke stope zaposlenosti i postojanje stalnih budžetskih deficita. Primeri
brojnih zemalja koje su bile suočene sa problemom inflacije pokazuju da je ona najčešće jako
negativna pojava.

1
Friedman M., ,,Dollars and Deficits“, Upper Saddle River, N.J., Prentice Hall, 1968. str. 39
3| strana
 POJAM INFLACIJE

„Inflacija predstavlja opšti, kontinuirani porast cena dobara i usluga na tržištu, koji se
manifestuje kroz pad kupovne moći nacionalne monetarne jedinice.“2 Dakle, da bi došlo do
inflacije potrebno je da dođe do opšteg porasta cena dobara i usluga, odnosno da rast cena
jednih proizvoda bude veći od pada cena drugih dobara i usluga. Rast cena samo pojedinih
proizvoda ili usluga nije odlika inflacije, i predstavlja samo mikroekonomsku kategoriju.
Međutim, rast cena pojedinih energenata može dovesti do opšteg povećanja cena na tržištu,
što može podstaći inflaciju. Ali pri inflaciji ne mora uvek doći do povećanja cena. U slučaju
latentne, odnosno prikrivene inflacije ne dolazi do rasta cena zbog neposredne državne
kontrole.3 Kod otvorene inflacije rast opšteg nivoa cena je vidljiv, dok je kod represovane
inflacije prisutna stabilnost cena ili čak njihovo opadanje.
Zarad boljeg razumevanja pojma inflacije potrebno je sagledati metode merenja, vrste
inflacije i naravno njene efekte i posledice na funkcionisanje jednog ekonomskog sistema.
Opšti porast cena u nacionalnoj privredi meri se stopom inflacije. Ona predstavlja
procentualni porast prosečnog nivoa cena od jednog perioda (Pt) do drugog perioda (Pt+1)

Stopa inflacije =

Prosečni godišnji porast nivoa cena određuje se primenom različitih indeksa cena. U
najčešće indikatore inflacije spadaju:
Indeks cena na malo
Indeks proizvođačkih cena
Indeks cena bruto društvenog proizvoda4
Indeks izvoznih cena
Deflator GNP-a pokazuje koji deo rasta GNP-a treba pripisati stvarnom rastu cena a
ne stvarnom porastu proizvodnje. Indeks izvoznih cena može biti nerealna jer se izvozne cene
najčešće veštačkim putem održavaju na niskom nivou.

2
Gnjatović D., ,,Osnovi makroekonomije", Megatrend univerzitet, Beograd, 2003, str. 29
3
zamrzavanjem, blokiranjem, plafoniranjem, garantovanjem cena itd.
4
dobija se kada se od stope rasta nominalnog društvenog proizvoda oduzme stopa rasta realnog društvenog
proizvoda; što je veći implicitni deflator, proces inflacije je snažniji.
4| strana
 VRSTE INFLACIJE

Pored pojma „inflacija“, u makroekonomiji pominju se još neki pojmovi koji imaju
iste posledice, odnosno pojmovi kojima se označavaju različite vrste inflacije. Tako sa
aspekta inteziteta inflacija može biti laka onda kada je godišnji rast cena od 2-5%; srednja
kada je godišnji rast cena od 5-15% i hiperinflacija kada stopa inflacije „iznosi više od 50%
na mesečnom nivou“.5 Sa aspekta trajanja inflacije, ona se može klasifikovati kao sekularna,
jednokratna i hronična. Ako se kao kriterijum klasifikacije uzme način nastanka, inflacija
može biti namerna, koja nastaje kada se izvršava preraspodela dohotka deficitnim
budžetskim sistemom, i nenamerna koja nastaje kao posledica ekonomskih problema
privrede. Sa aspekta uticaja inflacije na cene ona može biti aktivna i prigušena. Aktivna se
odražava na porast cena, dok se prigušena ne odražava na porast cena, već se pojavljuje onda
kada se iskoriste svi faktori proizvodnje i dostigne puna zaposlenost.
Sa aspekta očekivanja inflacija može biti očekivana i neočekivana. Očekivana
inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena koji je očekivan od strane donosioca
ekonomskih odluka, dok sa druge strane porast opšteg nivoa cena koji nije bio očekivan i
predstavlja iznenađenje za većinu donosioca ekonomskih odluka naziva se neočekivana
inflacija.6 Neočekivana inflacija ima posebno značajne efekte za poverioce, jer ova inflacija
ugrožava one koji pozajmljuju novac drugima jer pada kupovna moć novca kojim se
isplaćuju glavnice i kamate. Takođe dolazi do preraspodele bogatstva u korist mlađih
starosnih grupa, jer su po pravilu starije osobe poverioci a mlađe dužnici. Takođe dolazi i do
preraspodele bogatstva između javnog i privatnog sektora u korist države.
Vrste inflacije potiču iz različitih teorija kao što su teorija inflacije tražnje, teorija
inflacije troškova, teorija mešovite inflacije itd. Tako se može govoriti o inflaciji tražnje koja
se još naziva i monetarna inflacija, inflacija efektivne novčane tražnje ili inflacija kupovne
snage. Polazno stanovište je da uz dati nivo cena i nadnica postoji višak agregatne novčane
tražnje u odnosu na robne fondove, iza čega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži.
Inflacija troškova koja se naziva i inflacija ponude, predstavlja nagli i opšti skok cena koji se
objašnjava porastom troškova proizvodnje. Inflacije profita je ona gde je osnovni uzrok rasta

5
Mankiw N.G., ,,Principles of Macroeconomics“, The Dryden Press, Toronto, 1998., str. 340-342
6
Prema: Frisch H., ,,Theories of Inflation”, Cambridge: Cambridge University Press, 1983., str. 46

5| strana
cena pritisak profita na troškove proizvodnje. Strukturna inflacija je ona gde su narušeni
elementi ravnoteže privredne strukture (u manje razvijenim zemljama).

EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE

Inflacija ima znatno više negativnih nego pozitivnih efekata na jedan privredni sistem.
Posledice delovanja inflacije mogu se podeliti u dve osnovne grupe direktne posledice
delovaja inflacije i indirektne posledice. I jedne i druge se dalje mogu deliti na osnovu svojih
dobrih i loših efekata.

Direktne posledice delovanja inflacije

Direktne posledice delovanja inflacije mogu se podeliti na pozitivne i negativne. U

direktne pozitivne posledice inflacije spadaju: podsticaj stope rasta i proizvodnje,
stimulisanje investicija i stimulisanje potrošnje.
Podsticaj stopi rasta i proizvodnje, se danas prihvata kao osnovni oblik pozitivnog
primarnog delovanja inflacije. Porast privredne aktivnosti zahteva novu količinu novca,
odnosno porast novčane mase u opticaju. Ukoliko dođe do porasta novčane mase iznad
optimalne količine, kao pozitivni efekat javlja se aktiviranje nezaposlenih kapaciteta i radne
snage. Međutim novija istraživanja o privrednom razvoju pokazuju da se pozitivni efekti
inflacije kroz rast novčane mase precenjuju. Smatra se da će dodatna emisija novca i blaga
inflacija, verovatnije prouzrokovati rast cena nego što će dovesti do aktiviranja nezaposlenih
kapaciteta i rada.
Kada su investicije niske, inflacija može izazvati njihovo stimulisanje. Za vreme
inflacije investiciji deluju isplativo, a posebno one za koje se koriste bankarski krediti.
Stimulisanje potrošnje je jedan on najuočljivijih efekata inflacije. Potrošnja za vreme
inflacije dovodi do alokacije novčanih sredstava u realna dobra.
Inflacija ima brojne direktne negativne posledice po stanje jednog privrednog sistema.
Pre svega ona dovodi do opadanja kupovne snage novca u zemlji, što rezultuje obaranjem
deviznog kursa. Velika novčana tražnja rađa rast cena na tržištu, u različitom stepenu za
različite robe. Sve ove promene dovode do stvaranja nesigurnog poslovnog okruženja, gde se
razvijaju samo kratkoročni planovi. Ovo rezultira neekonomičnošću poslovanja koja se
ogleda u velikoj potražnji za kreditima. Dolazi do porasta brzine novčanog opticaja što je

6| strana
posledina nepoverenja u domaću valutu. Pored navedenih posledica, dolazi i do smanjenja
robnih zaliha, što osim u retkom postojanju dovoljnih rezervi, dovodi do oskudice, kao što se
dogodilo Jugoslaviji.
Pored brojnih negativnih ekonomskih efekata inflacija stvara i socijalne probleme u
društvu. Dolazi do porasta špekulativnog ponašanja svih aktera, proizvođača i potrošača,
preduzeća i pojedinaca, koji teže da se nezakonitim putem zaštite od gubitaka ili da ostvare
nezasluženu dobit.
Stalno obezvređivanje domaće valute i ugroženi unutrašnji valutni integritet, dovodi u
pitanje mogućnost funkcionisanja čitavog privrednog i društvenog sistema.

Indirektne posledice inflacije

Indirektne posledice delovanja inflacije takođe mogu biti pozitivne i negativne. U

početnom stadijumu inflacije javljaju se pozitivni ekonomski pokazatelji u vidu rasta ličnih
dohodaka, povećavanja zaposlenosti čak i u sektorima gde ne postoji objektivna potreba za
tim a investicije rsatu. Stimulisana je trgovina. Međutim ovakvo stanje ne traje dugo i počinju
da se ispoljavaju negativni efekti inflacije. Indirektene posledice ogledaju se u brojnim
efektima u raspodeli i preraspodeli nacionalnog dohotka. Svi nosioci stalnih dohodaka su na
gubitku jer njihova nominalna primanja zaostaju za porastom cena. Na ovaj način se smanjuje
realna kupovna snaga. Samo kapitalisti mogu profitirati iz ovakve situacije, jer su u
mogućnosti da povećaju cene svoje robe jer tražnja za istom raste.
Industrijalisti takođe mogu osetiti pozitivne posledice inflacije jer uvoze materijal koji
koriste za izradu proizvoda i prodaju ih u zemlji po povoljnim cenama. Trgovinska preduzeća
koja uvoze robu sa tržišta na kojima je cena robe niža ostvaruju profit, a investitori lakše
otplaćuju uzete kredite. Međutim, domaće cene brzo počinju da gube kontakt sa cenama
robe i usluga u inostranstvu, nelikvidna imovina postaje vrednija nego likvidna, a jača siva
ekonomija, špekulacije, evazija poreza i privredni kriminal. Država takođe može imati
koristi od inflacije jer povećava učešće u raspodeli nacionalnog dohotka.
Zaposleni u težnji da ostvare povoljan položaj u primarnoj raspodeli usmeravaju
potencijale na proces raspodele umesto na proizvodnju. Utvrđivanje realne stope privrednog
rasta preko tekućih cena je otežano, teško je utvrditi realan doprinos privrednih grana.
Ekonomski kriterijumi postaju nejasni što ukoliko traje dugo dovodi do ekonomskog kolapsa
zemlje. Sve navedeno smanjuje konkurentnu prednost i kompetencije nacionalne privrede na
globalnom tržištu.
7| strana
 INFLACIJA I PRIVREDNI RAST

Postoji nekoliko stanovišta o načinu povezanosti inflacije sa privrednim rastom. Jedno

od njih je da inflacija blokira ekonomski razvoj, i dovodi do disproporcija i neranoteže
procesa privrednog rasta, što je posledica loše ekonomske politike. Drugo stanovište je da
inflacija neminovno prati proces privrednog razvoja i da se ne može izbeći. Treće stanovište
je da je inflacija štetna po privredni rast i dovodi do njegovog usporavanja. Zatim, inflacija se
može posmatrati i kao faktor povećanja akumulacije, što dovodi do rasta investicione
potrošnje a samim tim i privrednog rasta. Peto shvatanje inflacije počiva na ideji da tražnja
izazvana inflacijom dovodi do rasta ukupne potrošnje, što sprečava nastajanje deflatornih
faktora.
Neovisno od toga koje stanovište od navedenih se prihvati, činjenica je da inflacija
otežava realno planiranje privrednog razvoja, jer postoji velika nesigurnost. Ako u planskom
periodu dođe do jačeg rasta cena u odnosu na cene po kojima je planirana vrednosna
raspodela nacionalnog dohotka i društvenog proizvoda, realna kretanja će značajno odstupati
u odnosu na planirana. Inflacija može delovati stimulativno na privredni rast zemlje u slučaju
kada postoje neiskorišćeni kapaciteti i rezerve radne snage.
Inflacija koja je dugotrajna pre ili kasnije dovodi do otežanog ekonomskog rasta jedne
privrede. Međutim iskustvo mnogih zemalja u posleratnom periodu nije dolazalo da je stopa
privrednog rasta i vezu sa stopom inflacije. Privredni rast ne mora dovesti do rasta cena, već
u slučaju postojanja neiskorišćenih kapaciteta njegova uloga na cene je stabilizirajuća. Na
inflaciju u uslovima ekonomskog razvoja utiču faktori okruženja u kome se inflacija događa
kao na primer disproporcija razvoja, ograničenost uvoza, preraspodela dohotka i sl.

8| strana
 ZAKLJUČAK

Inflacija predstavlja proces rasta cena koji vremenom, postepeno, dovodi do opadanja
životnog standarda stanovnika jedne zemlje, nakon što se prvobitno iskoriste stimulišući
efekti rasta cena. Dolazi do iscrpljivanja izvora deviznih sredstava, pogoršava se devizni
bilans kao i kurs nacionalne valute. Sve navedeno otežava funkcionisanje privrednog sistema
i proizvodi nove poremećaje. U zemljama zahvaćenim inflacijom, ekonomske aktivnosti
postaju zavisne od njenog kretanja, odnosno rasta. Inflaciju kao negativnu pojavu karakteriše
sledeće:
inflacija je realni i značajan problem. Obzirom da su dobici i pozitivni efekti veoma
neizvesni, a gubici prilično izvesni za pojedine aktere, ona predstavlja negativnu
pojavu;
Inflacija donosi neizvesnost u ekonomskom okruženju, destimuliše dugoročne
poduhvate poput kupovine trajnih dobara i investiranja i dovodi do neekonomičnog
poslovanja
Inflacija ugrožava individualno blagostanje svih građanja zemlje;
Inflacija se odlikuje velikim redistributivnim efektima;
Inflacija obmanjuje sve aktere i onemogućaca razgraničenje nominalnih i realnih
efekata.
Zbog negativnih ekonomskih i socijalnih efekata, preduzimaju se određene
antiinflacione mere i donosi antiinflacioni program. Različitim kombinovanjem mera i
instrumenata, sprovodi se:
1. politika usporavanja i zaustavljanja daljeg rasta cena - mere kontrole inflacije;
2. politika otklanjanja uzroka inflacije - mere ekonomske stabilizacije;
3. politika valutnih reformi - valutne mere.
Dat je primer rešavanja problema hiperinflacije u Boliviji 80-ih godina prošlog veka.

9| strana
 PRIMER 1 - HIPERINFLACIJA U BOLIVIJI7

Jedan od najboljih antiinflatornih programa primenjen je u Boliviji plovonom 1985.

Godine, stopa inflacije bila je 20000% i rasla je i dalje. 8 Ova pojava dostigla je takve razmere
da je cena na primer pozorišne karte rasla dok su ljudi čekali da je kupe. Novi predsednik je u
avgustu 1985. godine objavio novu ekonomsku politiku i antiinflatorni program. Nova vlada
je preduzela drastične mere u cilju zaustavljanja rasta novčane mase i uspostavljanja
kredibiliteta koje su se ogledale u:
smanjenju budžetskog deficita
zatvaranju državnih preduzeća
ukidanju subvencija
zamrzavanju plata javnog sektora
prikupljanju novog poreza na imovinu
Ovaj program je imao pozitivne efekte, a budžet je bio balansiran svakodnevno kroz
striktnu kontrolu gde je Ministarstvo finansija nije dozvoljavalo da državni troškovi premaše
iznos prikupljenog poreza dan ranije. Inflacija je u potpunosti zaustavljenja u roku od mesec
dana, a gubitak u proizvodnji bio je minimalan (manji od 5% GDP-a).

7
Detaljnije o kraju hiperinflacija 1920-ih godina: Thomas Sargent „The Ends Of Four Big Inflations“, Inflation:
Causes and Consequences, ed. Robert E. hall (Chicago: University of Chicago press, 1982), str. 41-98.
8
Prema: Mishkin S.F., ,,Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, VII izdanje, Data Status,
Beograd, 2006., str. 674
10| strana
 LITERATURA

1. Friedman, M., ,,Dollars and Deficits“, Upper Saddle River, N.J., Prentice Hall, 1968.
2. Frisch, H., ,,Theories of Inflation”, Cambridge: Cambridge University Press, 1983.
3. Gnjatović, D., ,,Osnovi makroekonomije", Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
Beograd, 2003, str. 29
4. Mankiw, N.G., ,,Principles of Macroeconomics“, The Dryden Press, Toronto, 1998.
5. Mishkin, S.F., ,,Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, VII izdanje,
Data Status, Beograd, 2006.
6. Sargent T.:„The Ends Of Four Big Inflations“, Inflation: Causes and Consequences,
ed. Robert E. hall (Chicago: University of Chicago press, 1982), str. 41-98.
7. Đurković, I., „Javne i monetarne finansije“, Beograd, 2007.

11| strana