NEZAPOSLENOST

I-1 Nezaposlenost-pojam i merenje

Kao što je opšte poznato, nezaposlenost spada u osnovne probleme ekonomskog života. Visoka
nezaposlenost je izraz neiskorišćenih resursa privrede sa svim negativnim posledicama na ukupnu
ekonomsku aktivnost nacije, ali i života pojedinca i njegove porodice. Iako se čini da najdublje
krize nisu više velika prijetnja naprednim tržišnim ekonomijama, masovna nezaposlenost
nastavlja mučiti suvremenu mešovitu ekonomiju.1

Za vreme Velike svetske ekonomske krize 1929-1933. vladala je ogromna nezaposlenost i uticala
je na to da kreatori ekonomske politike u većini tržišnih privreda kao jedan od prioritetnih ciljeva
postave održavanje pune zaposlenosti. Posleratni period bio je period stabilnijeg ekonomskog
rasta, a stope nezaposlenosti nisu bile na problematičnom nivou. Međutim, posle nekog vremena
70-tih godina ponovo dolazi do rasta nezaposlenosti i ona postaje ogroman problem za većinu
privreda.
Na pitanje šta je nezaposlenost mozemo reći da u privredi uvek postoji određeni broj ljudi bez
posla, a razlozi koji su doveli do toga su raznovrsni. Postoje radnici koji su postali višak, neki od
njig su dali otkaz, neki su dobili otkaz, za neke trenutno u preduzećima nema posla.
Celokupnu radnu snagu čine zaposleni radnici, a ostatak čine registrovani nezaposleni
radnici koji su u potrazi za poslom i žele da rade. Nezaposlenost predstavlja onaj deo radne snage
koji je bez posla, koji je registrovan kao nezaposlen i nalazi se u potrazi za poslom.2

Stopa nezaposlenosti = (broj nezaposlenih/radna snaga)x100

Stopa nezaposlenosti, pogotovo ako je visoka, znači gubitak za proizvodnju i predstavlja teškoće
za porodicu i pojedinca, a ako je suviše niska tada pritiska plate naviše što može da izazove
inflatorne pritiske.
Stopu učešća u radnoj snazi čini procenat odraslog stanovništva koje pripada radnoj snazi.
Stopa nezaposlenosti je približna mera neiskorišćenih radnih potencijala nacionalne ekonomije.

I-1.1. SEZONSKA, FRIKCIONA I STRUKTURNA NEZAPOSLENOST I TEORIJA

EFIKASNIH NADNICA

- Sezonska nezaposlenost

Sezonske varijacije u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenosti.

Nezaposlenost je praktično neizbežna, dok mi nastavljamo da uzgajamo poljoprivredne kulture,
gradimo kuće ili idemo na skijanje. Na kraju svake od ovih sezona, na hiljade radnika mora u
potragu za novim poslovima, pritom doživljavajući neku od sezonske nezaposlenosti.

2. Frikciona nezaposlenost.

Postoje razni razlozi za ukazivanje na ovakvu vrstu nezaposlenosti. Mnogi radnici zbog
finansijskih ili ličnih razloga napuštaju jedan i traže drugi posao. U tom procesu premeštanja sa

1
Makroekonomija i makroekonomsko okruženje, SMAIL SMAILBEGOVIĆ
2
Osnovi ekonomije, Dragoslav Kitanović, Nataša Golubović, Dragan Petrović, Marija Džunić, Niš,2018.
jednog na drugi posao, ta osoba će možda izgubiti nekoliko dana ili čak nedelja rada, ali bez
nekih ozbiljnih ličnih ili društvenih posledica. Naprotiv, oni koji provedu više vremena u
traganju za poslom, mogu naći bolji posao.
Period traženja posla pruža mogućnost da se sazna koji se sve poslovi nude kojse se sposobnosti i
veštine zahtevaju i kako su plaćeni. Frikciona nezaposlenost je minimalna nezaposlenost koja
nastaje zato što je radnicima potrebno vreme da našu posao koji najviše odgovara njihovim
potrebama i ne može da se smanji.

3. Strukturna nezaposlenost.

Nastaje kada se plata namerno održava iznad nivoa ravnotežnih nadnica pri kojoj se presecaju
krive ponude i tražnje radne snage. Ona može biti posledica bilo uticaja sindikata, zakonskih
regulativa o minimalnoj ceni rada, pregovora, nesklada nedovoljnog broja radnih mesta da bi se
obezbedio posao za sve one koji žele da rade. Ova vrsta nezaposlenosti se odnosi na duži
vremenski period. Strukturna nezaposlenost nastaje kada ponuđena količina radne snage
prevazilazi traženu količinu radne snage.
Ona nastaje zbog nesklada između znanja i radnih mesta koji je izazavan nedovoljnim brojem
raspoloživih radnih mesta, odnosno promenama ponude i tražnje radne snage da bi se obezbedio
posao svima koji žele da rade.
Strukturna nezaposlenost se javlja zbog nadnica koje su iznad ravnotežnog nivoa za razliku od
frikcione nezaposlenosti koja je rezultat traženja posla.

Teorija efikasnih nadnica

Nadnice iznad ravnotežnog nivoa se vezuju za ovu teoriju pošto se njima može povećati
produktivnost rada odnosno veličina autputa u preduzeću. Prema ovoj teoriji preduzeća posluju
efikasnije odnosno profitabilnije ako su nadnice iznad ravnotećnog nivoa. Sledeći činioci
determinišu ovu teoriju:

Zdravlje radnika
Bolje plaćeni radnici imaju viši životni standard, bolju ishranu pa su i produktivniji.
Kvalitet radnika
Preduzeće je spremno da isplati više realne nadnice da bi privuklo bolje radnike da konkurišu za
radna mesta.
Trud radnika
Preduzeća su spremna da isplaćuju nadnice iznad ravnotežnog nivoa kako bi podstakli radnike da
se više trude, izbegavaju nerad i time sačuvaju svoja radna mesta.
Protok radnika
Kako bi sprečili veći protok radnika preduzeća su spremna da isplaćuju više nadnice jer bi ih više
koštalo zapošljavanje i obučavanje novih radnika koji bi bili i manje produktivni i neiskusni,
nego povećanje zarade postojećem radniku kako bi se zadržao

I-2 VRSTE NEZAPOSLENOSI

I-3 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

I-4 BRUTO DOMAĆI PROIZVOD I NEZAPOSLENOST- OKUNOV ZAKON

I-5 INDIVIDUALNI I DRUŠTVENI TOKOVI NEZAPOSLENOSTI