Stepen

zaposlenosti
Lazar Miletić
Milica Milovanović
Milena Vesković
Filip Veličković
 Stopa zaposlenosti
• Zaposlenost predstavlja značajan faktor privrednog ra
zvoja I ekonomskog progresa, pogotovo kod manje ra
zvijenih zemalja jer se njihov razvoj oslanja na korišć
enje radne snage.

• Stopa zaposlenosti se obicno izracunava kao

procentualni udeo zaposlenog u ukupnom
stanovništvu radnog uzrasta (od 15 do 64 godine).
 Ključni faktor u podsticanju ekonomske
stabilnosti i napretka kroz povećanje
ukupnog prihoda

Značaj zaposlenosti
smanjenje siromaštva

unapređenje veština i iskustava

pojedinaca

izgradnja stabilnijeg društva.

Stopa nezaposlenosti
• Stopa nezaposlenosti je izuzetno važan
indikator stanja u kojem se društvo nalazi.
• Nezaposlenost proizodi čitav niz negativnih,
ne samo ekonomskih, nego i socijalnih,
socijalno-psiholoških, demografskih
posledica.
• Podnošljiva stopa nezaposlenosti je ona koja se kreće između hipotetičkog nultog procenta i 5%.
• To znači da većina radno sposobnog stanovništva ima posao kojim obezbeđuje bar minimalne uslove
za svoju egzistenciju, po društvo ne postoji opasnost od nemira i protesta, a ekonomski sistem je
efikasan u eksploatisanju radne snage.
• Stopa nezaposlenosti koja se nalazi na nivou
između 5% i 10% je alarmatna.
• Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad
15%, i posebno iznad 20% već je ozbiljno
raslojeno društvo i socijalno podeljeno.
Uzrok nezaposlenosti
• Uzroci nastajanja nezaposlenosti su
veoma kompleksni i najčešće su posledica niske prod
uktivnosti, prenaseljenosti, niskog nivoa obrazovanja,
nerazvijenosti infrastrukture, nerazvijenosti i nesavrše
nosti tržišta.
• Mladi posebno nalilaze na poteškoće prilikom
zapošljavanja zato što se kao uslov traži radno
iskustvo.

This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-NC.

Vrste nezaposlenosti
Postoje tri vrste nezaposlenosti:
1. Frikciona nezaposlenost
2. Strukturna nezaposlenost
3. Ciklična nezaposlenost
Frikciona nezaposlenost

• Radi se o napuštanju postojećeg posla zbog

promene mesta stanovanja, zbog traženja bolje
plaćenog ili zanimljivijeg posla i slično.
• Budući da tržište rada trenutno ne obezbeđuje
spajanje ponude rada I tražnje za radom, u
privredi uvek postoji frikciona nezaposlenost i
smatra se kratkoročnim fenomenom.
Strukturna nezaposlenost
• Do nje dolazi zbog velikih promena u
privredi, a ne samo u okolnostima koje
utiču na pojedince.
• Ova nezaposlenost je dugoročan
fenomen jer radnici koji ostaju bez posla
posao moraju da potraže u drugim
granama, što zahteva prekvalifikaciju ili
selidbu a to nije moguće uraditi za kratko
vreme.
Ciklična nezaposlenost

• Posledica je smanjenja agregatne tražnje I

nivoa privredne aktivnosti u recesionoj ili
depresionoj fazi ciklusa.
• Smanjenje agregatne potrošnje uzrokuje pad
agregatne proizvodnje, a budući da je tražnja
za radnom snagom izvedena iz tražnje gotovih
proizvoda dolazi do smanjenja tražnje za
radnom snagom I povećanja nezaposlenosti.
Posledice nezaposlenosti

• Smatra se da su sve posledice za društvo, a

prvenstveno za pojedinca, negativni.
• Adrian Sinfield tvrdi da uticaj nezaposlenosti
devalvira ili urušava standard, odnosno sam
kvalitet života u društvu.
• Neke od posledica su sledeće:
Finansijske posledice
• Nezaposlenost prvenstveno utiče na pojedinca i
članove njegove porodice jer im ugrožava
egzistenciju, narušava normalan život i smanjuje
razvojne mogućnosti.
• Sa druge strane visok nivo nezaposlenosti može
da ugrozi snagu jedne društvene zajednice,
životni standard ljudi i društvene veze unutar te
zajednice.
Socijalni I ekonomski problemi

• Što je stopa nezaposlenosti viša, to je

veća verovatnoća socijalnih nemira i
protesta, porasta svih oblika nasilja,
kao i kriminalizacije društva, zatim
suicida, intenzifikacije emigracionih
talasa itd.
Emocionalne I pshiloške posledice

• Nezaposlenost je jedan od uzroka

stresa, anksioznosti, depresije,
nervoze, sniženog
samopouzdanja i osećanja
beznađa.

This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-NC.

Nezaposlenost u Srbiji
• Najkritičniji je bio tranzicioni periodu 2003-2006 god. kada je zabeležen proces opadanja broja
zaposlenih tokom procesa restukturiranja I privatizacije. Tada je stopa nezaposlenosti bila 28,2%
• Nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost: čak dve petine nezaposlenih ne
radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana.
• Tokom prethodnih godina ključni indikatori privrede Srbije su poboljšani, privreda je izašla iz
recesije, fiskalni I spoljni deficit su značajno smanjni, stanje na tržištu rada je poboljšano u uslovima
niske I stabilne inflacije.
Rešavanje nezaposlenosti kod mladih

• Reforma obrazovnog sistema, tesnije

povezivanje obrazovnih institutcija sa
poslovnim okruženjem i potrebama tržista
rada, kao i veća finansijska podrška
omladinskom preduzetništvu neophodni su za
rešavanje problema nezaposlenosti mladih u
Srbiji, rekla je prof.dr. Mirjana Radović-
Marković.
• Statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da od ukupnog broja stanovnika,
mladi čine 10% stanovništva, a stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) u 2020. godini je
iznosila gotovo 21 procenat.
• Pored nezaposlenosti mladih, još jedan problem je i neaktivnost mladih na tržištu rada – i ona je
iznosila 71%.
 Uticaj zaposlenosti na BDP
• Zaposleni pojedinci su ključni faktor u
proizvodnji i pružanju usluga. Veći broj
zaposlenih ljudi često rezultira većom
proizvodnjom i uslugama, što na kraju
doprinosi rastu BDP-a.
• Kada ljudi imaju posao i redovne prihode,
njihova sposobnost za potrošnju se
povećava. Ovo povećanje potrošnje
pokreće tražnju za robama i uslugama,
podstičući proizvodnju i tako doprinoseći
rastu BDP-a.
• Zaposleni pojedinci doprinose povećanju investicija.
Kroz njihove prihode, mogućnost štednje se
povećava, a ta sredstva se često koriste za
investiranje u poslovne poduhvate, inovacije i
infrastrukturu, što direktno utiče na rast BDP-a.
• Zaposleni pojedinci su nosioci inovacija i
tehnološkog napretka. Kroz rad i sticanje novih
veština, oni mogu unaprediti procese proizvodnje i
poslovanja, što doprinosi efikasnosti i rastu
produktivnosti, a samim tim i BDP-a.
Zaposlenost I društvena stabilnost
• Visoka stopa nezaposlenosti obično dovodi do
socijalnih tenzija u društvu. Zaposlenje pruža
ljudima priliku da doprinesu ekonomiji i
društvu, smanjujući osećaj nemoći i
bespomoćnosti koji često prate nezaposlenost.
• Zaposlenje pruža ljudima osećaj sigurnosti i
stabilnosti. Osiguravanje redovnog prihoda
omogućava ljudima da zadovolje osnovne
potrebe sebe i svojih porodica, što doprinosi
mentalnom blagostanju i stabilnosti.
Struktura zaposlenih u Srbiji
• U Srbiji postoji raznovrsna struktura
zaposlenosti koja obuhvata različite
sektore kao što su industrija,
poljoprivreda, usluge, IT sektor,
zdravstvo, obrazovanje i javni sektor.
Ovi sektori imaju različite udeli
zaposlenih u ukupnoj radnoj snazi.
Poljoprivreda

• Poljoprivreda je tradicionalno bio važan sektor

zaposlenosti u Srbiji. Iako je udeo zaposlenih
u poljoprivredi opao tokom proteklih decenija,
i dalje značajan broj ljudi radi u ovom
sektoru.
• U ruralnim područjima, poljoprivreda ostaje
ključna aktivnost za životni standard i
egzistenciju lokalnog stanovništva.
Usluge
• Sektorski rast usluga, kao što su trgovina,
turizam, informacione tehnologije, finansijske
usluge i ugostiteljstvo, takođe značajno
doprinose zaposlenosti u Srbiji.
• Ovaj sektor beleži konstantan rast ne samo u
Srbiji, već i u Evropi i Severnoj Americi.
Struktura prema polu
• Ranije su žene bile diskriminisane
prilikom zapošljavnja međutim u
današnje vreme sve je više zaposlenih
žena.
• Žene su idalje nesrazmerno zastupljene
u nisko placenim, nisko produktivnim i
honorarnim poslovima.
HVALA NA PAŽNJI!