Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet Subotica

Topić Stojanka FBO 017/16

Jević Jelena FBO 018/16
Vasović Vukota FBO 038/16
Nezaposlenost, radna snaga, zaposleni, nezaposleni i
stopa nezaposlenosti
 Radnu snagu čine ljudi koji rade, a imaju preko 16 godina, plus oni koji ne rade
ali aktivno tragaju za zaposlenjem. Dakle, radnu snagu čini ukupan broj radnika
koji uključuje i zaposlene i nezaposlene.
 Radnu snagu čine ljudi koji imaju posao ili su registrovani kao oni koji stalno
traže posao. Obično oko polovine populacije učestvuje na tržištu rada.
 Svaki član domačinstva klasifikovan je u jenu od tri kategorije:
Zaposleni
Nezaposleni
Nije radna snaga.
Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, pojavljuje se ako
postoje kvalifikovani radnici koji su voljni da rade, ali ne mogu
naći posao. Dakle, nezaposlene osobe su starije od 16 godina,
sposobne i voljne da rade i aktivno traže posao, ali su bez posla.

NEZAPOSLENOST MOŽEMO DEFINISATI I KAO

RAZLIKU IZMEĐU PONUDE RADNE SNAGE I
TRAŽNJE ZA NJOM, ODNOSNO TO JE VIŠAK
PONUDE NAD TRAŽNJOM ZA RADNOM SNAGOM.
 Nezaposlenost je jedan od glavnih ekonomskih problema. Postoji mnogo
različitih razloga zbog kojih osoba može biti nezaposlena.
 Nezaposlenost se široko koristi kao mera blagostanja. A proporcija
nezaposlenih radnika takođe pokazuje koliko se ljudski resurs rada
koristi i služi kao indeks ekonomske aktivnosti.
 Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim
brojem stanovništva sposobnog za rad (odnosno osobe između 16 i 65
godina). Stopa nezaposlenosti predstavlja jedan od ključnih indikatora
ekonomskog performansa.
Vrste nezaposlenosti

 Nezaposlenost se može posmatrati iz različitih uglova. Uobičajena

podela nezaposlenosti je prema njenim uzrocima:
 Frikcionalna,
 Strukturalna i
 Ciklična nezaposlenost

 Pored tipova nezaposlenost važno je ukazati i na punu zaposlenost,

koja se svodi na prirodnu stopu nezaposlenosti a koja ustvari
predstavlja kombinaciju frikcionalne i strukturalne nezaposlenosti.
Frikcionalna nezaposlenost
 Prisutna je u svakoj privredi a odnosi se na onaj deo ukupne nezaposlenosti koji je
uzrokovan promenom posla. Radi se o napuštanju postojećeg posla zbog promene
mesta stanovanja, zbog traženja bolje plaćenog ili zanimljivijeg posla I slično.
Budući da tržište rada trenutno ne obezbeđuje čišćenje, odnosno spajanje ponude
rada I tražnje za radom, u privredi uvek postoji frikcionalna nezaposlenost.
 Jedan deo frikcione nezaposlenosti možemo smatrati dobrovoljnom zato što se
ljudi odlučuju da napuste postojeći posao jer žele da nađu bolji. Deo frikcionalne
nezaposlenosti predstavlja nedobrovoljnu nezaposlenost budući da su pojedinci
ostali bez posla I prinuđeni su da traže drugi posao. Frikcionalna
nezaposlenostsmatra se kratkoročnim fenomenom.
Frikcionalna nezaposlenost

 Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti:

 1) Pogađa relativno veliki broj ljudi,
 2) Teži da bude kratkog roka,
 3) Nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti.

 Dobra strana frikcione nezaposlenosti jeste činjenica da period potrage za poslom

pruža mogućnost otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje sposobnosti se
zahtevaju i na koji način su plaćene.
Frikcionalna nezaposlenost

 UZROCI
Zašto postoji zapošljavanje s frikcijom? Bilo bi logičnije da radnici zadrže svoje
postojeće poslove dok ne nađu nove. Ali često radnici moraju da se kreću zbog
nepovezanih razloga pre nego što pronađu nove poslove. Neki se ožene ili moraju
brinuti za starije rođake. Neki možda uštede dovoljno novca da bi mogli napustiti
poslove na kojima su nezadovoljni. Odnosno, imaju luksuz da pretražuju dok ne
pronađu prave prilike.

Tokom recesije, frikciona nezaposlenost pada. Zašto? Radnici se plaše da napuste

posao čak i ako im se ne sviđa. Oni znaju da će biti teško naći bolje. Ali stopa
nezaposlenosti i dalje raste. To je zato što pod uticajem ciklične nezaposlenosti,
nezaposlenost više raste nego što se pod uticajem frikcionalne smanjuje.
Frikcionalna nezaposlenost

 EFEKTI
-Frikciona nezaposlenost nije štetna za privredu.
-Druge vrste nezaposlenosti, kao što je ciklična i strukturna nezaposlenost, su gore
i lošije za privredu.
-Povećanje nezaposlenosti zbog traženja novog posla znači da se više radnika kreće
ka boljim pozicijama.
-Zapravo, frikciona nezaposlenost koristi ekonomiji, jer omogućava kompanijama
više mogućnosti da pronađu kvalifikovane radnike.
Frikcionalna nezaposlenost
 Primeri
Diplomirani studenti su dobra
ilustracija frikcione
nezaposlenosti. Oni se
pridružuju radnoj snazi i  Rešenje
nezaposleni su dok ne nađu
posao. Još jedan primer su majke Frikciona nezaposlenost se
koje su se pridružile radnoj snazi može smanjiti pružanjem
nakon što su podigle svoju decu. boljih informacija radnicima o
radnim mestima, uslovima,
potrebnoj kvalifikaciji
zaradama i slično.
Strukturalna nezaposlenost

 STRUKTURALNA nezaposlenost nastaje kada pod uticajem

promena u strukturi tražnje započnu procesi promena u
privrednoj strukturi. U takvim uslovima dolazi do seljenja
kapitala iz stagnirajućih grana u nove grane. Ova
nezaposlenost prestavlja dugoročan fenomen jer radnici koji
ostaju bez posla, posao moraju da potraže u drugim
granama, što zahteva prekvalifikaciju a to nije moguće
uraditi za kratko vreme. Često se dešava da novo
zaposlenje podrazumeva I preselenje u sasvim drugi kraj
zemlje. Suzbijanje takve nezaposlenosti zahteva
angažovanje države.
Strukturalna nezaposlenost

 Dva uzroka
Jedan uzrok strukturne nezaposlenosti je tehnološki napredak u
industriji. To se često dešava u proizvodnji. Roboti zamenjuju
nekvalifikovane radnike. Ovi radnici moraju se obučiti u
računarskom radu ako žele nastaviti raditi u istoj industriji. Oni
uče kako da upravljaju robotima koji rade na poslu koji su oni
obavljali.

Drugi razlog su trgovinski sporazumi. Kada je donet NAFTA

sporazum kojim je stvoren trgovinski blok u Severnoj Americi,
mnoge fabrike su se preselile u Meksiko. Oni su ostavili svoje
bivše radnike bez mesta za rad. Sporazum se pokazao kao jedan
od osnovnih uzroka nezaposlenosti u državi.
Strukturalna nezaposlenost

 Primer
Tehnološki napreci doveli su do strukturne nezaposlenosti u
novinskoj industriji. Oglašavanje na vebu odvuklo je
oglašivače dalje od novinskih oglasa. Online mediji odvukli su
klijente od fizičkih novina. Zaposleni u novinama, kao što su
novinari, štampači i radnici na putu isporuke, otkazani su.
NJihove veštine bile su fokusirane na papirnu metodu
distribucije vesti pa su morali da dobiju novu obuku pre nego
što se kvalifikuju za posao u istoj oblasti.
 Strukturalna nezaposlenost
 Kako je finansijska kriza pogoršala strukturnu nezaposlenost?
Finansijska kriza iz 2008. godine stvorila je rekordne nivoe nezaposlenosti. Preko 8.3 miliona poslova je izgubljeno. Do 2009. stopa
nezaposlenosti porasla je na 10,1 odsto. Kao rezultat toga, gotovo polovina nezaposlenih je ostala bez posla šest meseci ili više. Pošto
su njihove veštine i iskustvo zastareli, ciklična nezaposlenost je dovela do strukturalne nezaposlenosti.
Ovo je najviše pogodilo starije osobe bez posla. Iako su mlađi radnici bili češće nezaposleni, nisu bili tako dugo ili su pronašli posao
koji se ne plaća ili su se vratili u školu i potpuno napustili radnu snagu.
Trajanje nezaposlenosti bilo je dovoljno loše, sa 19,9 sedmica. Oni stariji od 55 do 64 godine su bili bez posla 44,6 nedelje, ili gotovo
godinu dana. Oni stariji od 65 godina tražili su posao 43,9 nedelja. A mnogi su samo odustali. To ih je navelo na rano penzionisanje.
 Zašto su stariji radnici više pogođeni od mlađih od strukturne nezaposlenosti? Postoji pet razloga:
 Stariji radnici su verovatnije radili u industrijama poput novina koje su zamijenjene novim tehnologijama.
 Manje je verovatnoća da se vrate u školu.
 Bili su manje sposobni da se presele da pronađu novi posao jer su imali svoj dom. Depresivno tržište stambenog prostora značilo je
da će verovatnije izgubiti novac ako bi se pokušala prodaja.
 Mnogi nisu bili spremni da preuzmu niži posao.
 Stariji radnici su se suočili sa nepoznatom starosnom diskriminacijom.
Ciklična nezaposlenost
 CIKLIČNA nezaposlenost posledica je smanjenja agregatne tražnje I nivoa privredne
aktivnosti u recesionoj ili depresionoj fazi ciklusa. Smanjenje agregatne potrošnje uzrokuje
pad agregatne proizvodnje, a budući da je tražnja za random snagom izvedena iz tražnje
gotovih proizvoda dolazi do smanjenja tražnje za random snagom I povećanja nezaposlenosti.
Budući da se zarade I cene sporo prilagođavaju, povratak privrede u stanje pune zaposlenosti
je veoma teško.
 U tom periodu, pored dobrovoljne postoji I nedobrovoljna nezaposlenost.
*Dobrovoljna nezaposlenost nastaje onda kada radnici ne žele raditi po trenutnim
tržišnim platama.
*Nedobrovoljna(Prisilna)nezaposlenost postoji kada radnici žele raditi za plate kakve
prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći posao.
 Na duži rok, kada dođe do prilagođavanja zarada I cena, stvoriće se preduslovi za povećanje
agregatne tražnje do nivoa pune zaposlenosti.
Ciklična nezaposlenost

 Kada je ekonomija u recesiji ili depresiji tada preduzeća otpuštaju veliki broj
radnika kako bi smanjili troškove usled čega nastaje ciklična nezaposlenost.
 Ciklična nezaposlenost dalje teži stvaranju veće nezaposlenosti. To je zato što
otpušteni radnici imaju manje novca da kupe stvari koje im trebaju, što dodatno
smanjuje potražnju.
 Intervencija vlade, u obliku ekspanzivne monetarne politike, pa čak i fiskalne
politike, obično je neophodna da bi se zaustavila takva situacija.
 Dakle,ciklična nezaposlenost je privremena i zavisi od dužine kontrakcije. Tipična
recesija traje oko 18 meseci. Dok depresija može trajati 10 godina.
Ciklična nezaposlenost

 Primeri
Primer ciklične nezaposlenosti je gubitak građevinskih poslova tokom finansijske krize 2008.
godine. Domaći graditelji su zaustavili gradnju novih kuća. Čak 2 miliona građevinskih
radnika izgubilo je posao.
 Neko može početi da bude ciklično nezaposlen, a zatim da postane žrtva
strukturalne nezaposlenosti. Tokom recesije, mnoge fabrike su prešle na
sofisticiranu računarsku opremu za pokretanje mašina. Radnici tada treba da
dobiju kompjuterske veštine kako bi mogli da upravljaju robotima. Tada je
potrebno manje radnika. Oni koji se ne vraćaju u školu su strukturno
nezaposleni jer njihove veštine više ne odgovaraju potrebama radne snage.
Prirodna stopa nezaposlenosti

 Prirodnanezaposlenost se sastoji od dve glavne vrste

nezaposlenosti: frikcionalne i strukturalne.
 Čak i zdrava ekonomija će imati ovaj nivo nezaposlenosti
jer radnici uvek dolaze i idu, tražeći bolje poslove. Ovaj
status bez posla, dok ne pronađu taj novi posao,
predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti.
 Tri komponente prirodne stope nezaposlenosti
 Frikcionalna nezaposlenost - Neki radnici su između radnih mesta. Primer su novi diplomci
koji traže svoj prvi posao. Drugi su radnici koji se sele u novi grad bez postavljanja drugog
posla. Neki ljudi iznenada napuštaju radna mesta, znajući da će uskoro dobiti bolji posao.
Ipak, drugi bi mogli odlučiti da napuste radnu snagu iz ličnih razloga kao što su penzionisanje,
trudnoća ili bolesti.
 Strukturna nezaposlenost - Kako se ekonomija razvija, postoji neizbežna neusklađenost
između radnih veština radnika i potreba poslodavaca. Ovo se dešava kada se radnici
raseljavaju po tehnologiji, kada roboti preuzmu poslove proizvodnje. Takođe se dešava kada
fabrike pređu na jeftinije lokacije, kao što se dogodilo kada je NAFTA sporazum potpisan.
Strukturna nezaposlenost ostaje sve dok se radnici ne preobuče.
 Višak nezaposlenosti - Ovo se dešava kad god vlada interveniše sa minimalnim zakonima o
platama ili kontrolama zarada / cena. Takođe se može desiti sa sindikatima. Kada se plate
resetuju na viši nivo, nezaposlenost se često javlja kao rezultat. Zašto? Da bi se zadržala u
okviru istog budžeta za plate, kompanija mora otpustiti neke radnike da plate preostalim
radnicima budu više.
Aktivne i pasivne mere suzbijanja
nezaposlenosti

 AKTIVNE MERE podstiču potražnju za radom. To se ostvaruje

različitim programima za otvaranje novih radnih mjesta,
prekvalifikacijom i stručnim osposobljavanjem radnika i sl. Kao
krajnji ishod tih mera očekuje se povećana proizvodnja, ali i porast
kupovne moći građana te povećana potražnja za robom i uslugama.
 Delimo ih na indirektne i direktne.
 Indirektne mere se zasnivaju na podsticanju proizvodnje. Na taj način se stvara potreba za
otvaranjem novih radnih mesta. Jedna od takvih mera je privatizacija državne imovine.
Pretpostavka je da će tim preduzetnicima biti cilj proširenje proizvodnje i dugoročnog razvoja
kompanije , što bi onda stvorilo potrebu za novim radnim mestima. Dalje, stvara se tržišna
konkurencija: svako želi zauzeti što veći deo tržišta. Pa na kraju može se reći da privatizacija
predstavlja preduslov za razvoj tržišne ekonomije.
 Ostale indirektne mere su na primjer fondovi za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, smanjeni
porezi poslodavcima, naročito za svakog novozaposlenog radnika i sl.
 Pod direktnim aktivnim merama zapošljavanja misli se na one koje podižu kupovnu moć građana.
Tako nešto je nužno da bi porasla ukupna potražnja za uslugama i proizvodima, jer inače
povećana proizvodnja (npr. kroz otvaranje novih radnih mesta) ne bi imala smisla. U te mere se
ubrajaju : otvaranje novih radnih mesta kroz javne radove, posredovanje i savetovanje od strane
službi zapošljavanja, stručno osposobljavanje, prekvalifikacija, pomoć kod samozapošljavanja i
sufinansiranje zapošljavanja, skraćivanje radnog vremena te podsticanje geografske,
profesionalne i ekonomske aktivnosti i smanjenje iznosa naknade za nezaposlene. Svaka od ovih
mera ima svoje prednosti i nedostatke.
 PASIVNE MERE suzbijanja nezaposlenosti zasnivaju se na pružanju socijalne i
materijalne pomoći nezaposlenima. Njima se zapravo na različite načine pokušava smanjiti
ponuda radne snage. Pasivne mere su kratkoročne, zahtevaju finansijsku podršku od strane
države i ne predstavljaju trajno rešenje pa se generalno smatraju manje prihvatljivim.
 Jedna od mogućnosti je smanjivanje zakonom propisane gornje starosne granice
zaposlenosti. Po zakonu, svi radnici stariji od 65 godina moraju otići u penziju i osloboditi
mesta za nove radnike. Iako to uglavnom nije opravdano starosna granica se može
pomerati prema dole (npr. na 60 godina).
 Ostale pasivne mere odnose se uglavnom na "smanjivanje sekundarne ponude rada".
Dodjeljuju se stipendije za nastavak školovanja kako bi se smanjio pritisak mladih ljudi na
tržište rada. Može se stimulisati veći broj dece u porodici (tako da radi samo jedan član
potodicr - što je npr. za naše uslove apsolutno neprihvatljivo). Dodjeljuju se i razni dodaci
kad postoji samo jedan hranitelj porodice, bez obzira na pol i sl. Međutim, pasivne mere
retko su prikladne jer su dugoročni ciljevi ipak usmereni na zapošljavanje što više ljudi, a
ne na smanjenje ponude rada.
Stopa nezaposlenosti
 Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem
stanovništva sposobnog za rad.
 STOPA NEZAPOSLENOSTI= BROJ NEZAPOSLENIH/RADNA SNAGA*100
 Ako tokom više meseci postoji porast broja nezaposlenih, povećava se i stopa
nezaposlenosti.
 Ako se porast nezaposlenosti desi u mesecima kada broj radne snage raste znatno više
nego inače, stopa nezaposlenosti će pasti. To nas dovodi do sledeće mere zaposlenosti:
stopa učešća radne snage. To je radna snaga kao procenat svih ljudi sposobnih za rad,
koje nazivamo „neinstitucijalizovano stanovništvo” ili „odrasla populacija”
 Stopa nezaposlenosti, pogotovo ako je velika, znači gubitak u proizvodnji i
predstavlja teškoće za porodice i pojedince, a ako je suviše niska – pritiska plate
nagore, što može dovesti do inflatornih pritisaka.
 Povećanje u stopi učešća radne snage, povećanjem ponude rada, smanjuje se
opasnost od inflacije, koja bi rezultirala iz povećane proizvodnje.
 Dakle, stopa nezaposlenosti je približna mera neiskorišćenih radnih potencijala.
 Name of Countries Unemployment rate (%) Name of Countries Unemployment rate (%) Name of Countries Unemployment rate (%) Name of Countries Unemployment rate (%)

 Djibouti 60  Dominican Republic 14,4  Luxembourg 6,5  Romania 4,18

 Senegal 48  Albania 14,2  Sweden 6,1  China, People's Republic of 4,1

 Syria 40  Jamaica 13,8  Kazakhstan 6,1  Norway 4

 Afghanistan 35  Saudi Arabia 12,8  Russia 6  Netherlands 3,9

 Yemen 35  Serbia 11,8  Ireland 5,9  Hungary 3,8

 Mali 30  Brazil 11,8  Canada 5,9  Mexico 3,7

 Kosovo 27,5  Italy 11,6  Chile 5,9  Germany 3,7

 South Africa 26,5  Egypt 11,3  Slovakia 5,9  India 3,4

 Venezuela 26,4  Croatia 10,8  Australia 5,8  Cuba 2,6

 North Korea 25,6  Turkey 10,3  Bulgaria 5,6  Japan 2,4

 Macedonia 22,9  Ukraine 9,9  Belarus 5,6  Czech Republic 2,3

 Greece 20,7  France 9,6  Indonesia 5,33  Singapore 2,2

 Bosnia and Herzegovina 20,5  Colombia 9,4   Switzerland 5,2  Monaco 2

 Montenegro 18,3  Austria 8,6  New Zealand 5,1  Iceland 1,9

 Spain 16,4  Argentina 7,2  Poland 4,8  Malta 1,1

 Iraq 16  Slovenia 7,1  Panama 4,5  Thailand 0,9

 Tunisia 15,2  Pakistan 6,7  United Kingdom 4,2  Cambodia 0,5

Stopa nezaposlenosti u EU
 Stopa nezaposlenosti na nivou Evropske unije je u aprilu 2017. godine iznosila 7,8
odsto nakon čega se beleži konstatntan pad do nivoa od 7,1 odsto u martu 2018.godine.
Ohrabrujući je podatak da je, u poredjenju sa 2016. godinom, nezaposlenost smanjena
u svim državama članicama, izuzev u Finskoj, gde je ostala na istom nivou. Najveće
smanjenje registrovano je u Hrvatskoj, Španiji, Slovačkoj i Kipru.
 Da u Evropi dolazi do ekonomskog opravka potvrđuju i podaci Evrostata da se u
avgustu inflacija približila ciljanom nivou Evropske centralne banke od 2,0 odsto.
 Kada je reč o mladima (stanovništvu mlađem od 25 godina) u poslednjih godinu dana
nezaposlenost je smanjena za 450.000 na nivou Unije (sa 18,7 na 16,9 odsto), odnosno
272.000 na nivou Evrozone (sa 20,8 na 19,1 odsto mladih). Najmanja je stopa
nezaposlenosti mladih Nemaca (6,5 odsto), dok je najviša registrovana u Grčkoj (44,4),
Španiji (38,6) I Italiji (35,5 odsto).
 Ukoliko posmatramo polnu strukturu nezaposlenih, ona je sada prilično ujednačena. Po
podacima iz 2000. godine na nivou Unije bilo je nezaposleno 10 odsto žena i osam
odsto muškaraca, dok je na kraju 2016. godine na nivou 28 zemalja članica
nezaposleno 8,4 odsto žena, odnosno 8,1 odsto muškaraca.
Nezaposlenost u Srbiji

 Od ukupnog broja građana starosti 15 i više godina, stopa zaposlenosti u Srbiji

iznosi 46,3 procenata, a nezaposlenosti 14,7 odsto.
 Na osnovu podataka RZS u poslednjem kvartalu prošle godine stopa
nezaposlenosti iznosila je 14,7 procenata. Odnosno, u četvrtom kvartalu 2017.
godine broj zaposlenih iznosio je 2.763.600, a broj nezaposlenih 475.600.
 Brojke pokazuju da je i dalje više zaposlenih muškaraca, 54 procenta, dok je kod
žena 39,1 odsto.
 Najviše zaposlenih je u Beogradskom regionu (48,3 odsto), zatim u Regionu
Šumadije i Zapadne Srbije (47,6).
 U Regionu Vojvodine stopa zaposlenosti iznosi 45,6 odsto, a najnižu vrednost ima u Regionu
Južne i Istočne Srbije (43,1).
 Stopa neformalne zaposlenosti, rad "u sivoj zoni" na nivou svih delatnosti iznosi 19,8 procenata,
pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.
Posmatrano po regionima, ova stopa je najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije (16,4 odsto). U
Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ona iznosi 15,1, a u Beogradskom regionu 14,3 posto.

 Stopa nezaposlenosti je najmanja u Regionu Vojvodine 13,2 procenata.

 U odnosu na treći kvartal 2017. godine, zaposlenost je smanjena za 118.300 građana, pri cemu je
86 odsto tog smanjenja koncentrisano u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstvo i
domaćinstva koja proizvode robu i usluge zbog sezonskog karaktera tih poslova.

 Usled smanjenja zaposlenosti, došlo je do porasta broja nezaposlenih (za 47.400) i neaktivnih lica
(za 63.900), pri čemu su muškarci status zaposlenih uglavnom zamenili za status nezaposlenih,
dok su žene koje su ostale bez posla u najvećem broju slučajeva postale neaktivne. Beogradski
region je, u poređenju sa ostalim regionima, "pretrpeo" najmanji gubitak poslova. Stoga,
Beogradski region ima najbolje rezultate na tržištu rada.
 Visoka nezaposlenost svakako je jedan od najvećih, ako ne i najveći ekonomski i
socijalni problem u Srbiji. Čak četvrtina radno aktivnog stanovništva nema posao,
pa nije u stanju da se brine o sebi i svojoj porodici.
 Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost. To
znači da u Srbiji nije u pitanju ciklična, već strukturna nezaposlenost, kod koje su
šanse za ponovno zapošljavanje sve manje. Iako na osnovu grafikona možemo da
zaključimo da postoje poboljšanja i da je u odnosu na prethodnih 5 godina došlo
do pada stope nezaposlenosti ipak je ta brojka i dalje visoka u poređenju sa
državama članicama EU.
 Brojne su i ozbiljne negativne posledice visoke nezaposlenosti i niske zaposlenosti u
Srbiji:
*smanjenje društvenog proizvoda zemlje u odnosu na potencijalni gubitak ljudskog kapitala,
jer znanje i radne sposobnosti nezaposlenih opadaju s vremenom
*povećanje siromaštva, jer nezaposleni ne ostvaruju nikakav prihod
*proširenje socijalnih problema, pošto nezaposlenost dovodi do psiholoških kriza u životu
pojedinca: od porodičnih odnosa (razvodi i slično), preko kockanja i pijančenja, do sitnog
kriminala
*ugrožavanje političke stabilnosti, nezaposleni gube veru u demokratske vrednosti i smatraju
vladu bezvrednom pošto im nije obezbedila posao
 Veoma su važne i domaće okolnosti, među njima su makroekonomska politika, slabosti
državne uprave i regulatorni problemi, tj. nepovoljan poslovni ambijent.
 Bitnu ulogu imaju i politike i institucije povezane s tržištem rada – od radnog
zakonodavstva, preko oporezivanja zarada, do nezadovoljavajućeg funkcionisanja nekih
nadležnih državnih institucija.
 Radno zakonodavstvo svakako utiče na funkcionisanje preduzeća: na odnose poslodavaca
i zaposlenih.
 Brze promene u savremenom svetu i od preduzeća i od radnika zahtevaju znatno brža
prilagođavanja nego ranije, uključujući i realokaciju radnika iz opadajućih firmi, grana i
sektora u one napredne, koje imaju budućnost.
Zaključak

 Visoka nezaposlenost radne snage u Srbiji uslovljena je njenim niskim stepenom

ekonomskog razvoja i procesima ekonomskih reformi koje ona sprovodi zadnjih
godina. Kao takva čini da radna snaga bude nedovoljno iskorišćen potencijal i
izaziva brojne   socijalne   probleme   u   drustvu.
Takva   nezaposlenost   neodrživa   je   iz ekonomskih i socijalnih razloga kao i
zbog evrointegracijskih procesa u koje je Srbija ušla.
Ma koliko ovaj problem pokušavao da se ignoriše, a pažnja preusmeri na druge
teme, visoka nezaposlenost ukazuje na duboki poremećaj u društvu i ostaje 
pretnja društvu. Povećane zaposlenosti treba da bude u samom vrhu razvojnih
prioriteta Srbije.
 Jedan od načina da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši jeste podsticanje
razvoja preduzetnistva jer je pokretanje porodičnih, malih i srednjih preduzeća
postao trend u celoj Evropi. Međutim   da  bi  se   do toga došlo  potrebno  je  
prethodno  stvoriti odgovarajuci privredni ambijent kombinacijom raznih
ekonomskih I socijalnih politika i zakonsku regulativu uskladiti sa međunarodnim
standardima i time dati podsticaj  stranim investitorima. Komparativna vrednost
koju Srbija već poseduje I kojom se mogu privući domaći I strani investitori je
relativno niska cena radne snage I ona predstavlja šansu za budućnost.