Синдикат

(питања и одговори)

1. Шта је ''Синдикат'' ? Синдикат је удружење радника које се формира ради обезбеђења

адекватних надница и бољих услова рада за своје чланове. Синдикати заступају интересе
својих чланова и у њихово име преговарају са послодавцима што за последицу има повећану
преговарачку моћ. Настали су као последица индустријализације

2. Ко све може бити члан ''Синдиката''? SСиндикат чине радници који се боре

3. За шта се бори ''Синдикат'' ? 1)Побољшање материјалног и социјалног положаја 2)

Обезбеђење сигурности посла; 3) Побољшање статуса и угледа у организацији; 4) Повољнија
позиција за изражавање незадовољства и пружање отпора.

4. Значај колективног уговора Синдиката ? Колективни уговор је врста уговора која

производе правна дејства за сва лица која припадају одређеној групи које уговор џакључила.
За настанак уговора довољна је да је сагласност за закључење уговора дала већина. Ови
уговори садрже опште одредбе којима се регулише правни однос, најтипичнији пример је
колективни уговор о раду.

5. Шта је незапосленост и који су њени узроци? Незапосленост је ситуација у којој се налазе

особе које, иако имају године, способност и жељу да раде, нису запослене нити могу да нађу
посао. Први узрок незапослености је време које радници потроше на проналажење посла
који највише одговара њиховим жељама и квалификацијама. Осигурање за случај
незапослености је државни програм који, иако штити приход радника, повећава ниво
фрикцијске незапослености. • Други разлог за постојање незапослености у једној привреди
јесте закон о минималној заради. Овај закон, тиме што обавезује да се неквалификованим и
радницима без искуства исплаћује зарада виша од уравнотежене, повећава понуду послова
а смањује тражњу. Добијени вишак посла представља незапосленост. • Трећи узрок
незапослености је тржишна моћ синдиката. Када они, у синдикалним секторима, достигну
плате више од уравнотежених, стварају вишак посла. • Четврти узрок незапослености
предлаже теорија о ефикасности плата. Према овој теорији, компанијама је рентабилно да
исплате зараде више од уравнотежених. Такве повишене плате могу да побољшају здравље
радника, смање њихову ротацију, побољшају њихов квалитет и повећају њихов труд.

6. Који врсте незапослености постоје? У економској теорији рада помињу се четири основна
типа незапослености, и то: Класична незапосленост, Кејнзијанска незапосленост, Фрикцијска
незапосленост, Структурна незапосленост. Поред горе наведених основних типова, постоје и:
Сезонска незапосленост, Циклична незапосленост, Маскирана незапосленост и Прикривена
незапосленост.

7.Како се мери незапосленост? Стопом незапослености мери се проценат особа које

безуспешно траже посао у односу на укупан број особа које чине радну снагу. Дакле, стопа
незапослености се може дефинисати као однос између броја незапослених људи и радне
снаге. Стопа незапослености = Незапослене особе / Радна снага Промене у стопи
незапослености добијају се у процесу познатом као случајни узорак становништва, који се
спроводи са циљем да становништво подели у групе у складу са њиховим радним статусом.
8. Које су стопе незапосленост у Србији? Када је реч о Србији најкритичнији је био
транзициони периоду 2003-2006 год. када је забележен процес опадања броја запослених
током процеса рестуктурирања И приватизације. Незапосленост је износила чак 28,2% што
представља изузетно високу стопу незапослености. Посебно неповољна одлика
незапослености у Србији јесте њена дуготрајност: чак две петине незапослених не ради дуже
од пет година, а само четвртина краће од годину дана. То значи да у Србији није у питању
циклична, већ структурна незапосленост, код које су шансе за поновно запошљавање све
мање. Посебно су погођени млади људи, који у већини случајева годинама не успевају да се
укључе на тржиште рада. Током претходног дела године кључни индикатори привреде
Србије су побољшани, привреда је изашла из рецесије, фискални И спољни дефицит су
значајно смањни, стање на тржишту рада је побољшано у условима ниске И стабилне
инфлације.