1.

УВОД

Рад је сврсисходна и целисходна људска делатност која служи задовољењу

људских потреба. Рад је пре свега везан за људе, то је искључива људска делатност и
мисаона радња, друштвено је допуштен и везан је непосредно за средства рада.
Допуштеност рада огледа се пре свега у правној допуштености, тј.регулише се
законом. Радни односи су друштвени односи који настају у току производње између
послодавца и радника.
Свако од нас у свом животу пролази неколико одредишних тачака које
представљају важне промене и које нас даље усмеравају. Одлазак у основну школу,
избор средње школе и факултета, и прво запослење. Одабрати правог послодавца и
прво запослење јесте једна од важнијих одредница која одређује нашу даљу
пословну каријеру.
За особу која се налази на самом почетку своје каријере, веома је значајна
прилика да почне да ради у струци. Тај прелаз између школовања и рада често
обележава приправнички стаж. Из позиције послодавца који послује унутар
приватног сектора, запошљавање приправника може да делује као добро решење, у
смислу испомоћи коју може добити, али и обликовања младе особе према
организационој култури и захтевима посла. С друге стране, многе мање фирме не
налазе приправнике привлачним решењем, зато што су у питању људи без икаквог
радног искуства. Реч „приправник“ се често изједначава са речју „стажиста“, која се
најчешће односи на особу која свој приправнички стаж обавља у некој од државних
институција, како би, након истека приправничког стажа, стекao право на полагање
стручног испита из области у којој је стажирала. Многи послодавци опредељују се и
за стручна праксе, као и за волонтирање. У првом случају, приправник најчешће
добија надокнаду за свој рад, док је у другом нема. Стручна пракса траје од 6 до 12
месеци, у зависности од стручне спреме приправника, а програме за њихову
реализацију креира Национална служба за запошљавање, која прописује и услове
под којима је могуће остварити стручну праксу и сноси трошкове накнаде за рад
приправника. Приправник је особа без икаквог радног искуства. Стога је њега
могуће обликовати према потребама и захтевима сопственог пословања. Зато је
важно изабрати приправника који се може уклопити у постојећу организациону
климу, чиме би се њему омогућила шанса да остане на тој радној позицији и након
завршетка приправничког стажа. Приправник, по закону, има право на новчану
надокнаду, а њена висина зависи од договора са послодавцем. Такође, накнаду за рад
приправника или један њен део може да обезбеди држава, у оквиру неког од
програма за запошљавање младих, који се налазе на евиденцији Националне службе
за запошљавање. Дакле, трошкови који су потребни за приправника могу се смањити
и на тај начин се послодавац може растеретити макар једног дела својих обавеза.

1
 2. Уговор о раду и особине уговора о раду

Уговор о раду је уговор који се склапа између послодавца и радника, којим су

прописане права и обавезе обе стране. Особине уговора о раду су:
1. Добровољност - радни однос је вољни однос између два правна субјекта.
Он не може настати једностраном вољом било којег од њих. За настанак таквог
односа потребан је интерес и добра воља оба субјекта: послодавца и послопримца, тј.
радника. Добровољност не треба схватити у апсолутном смислу, а то подразумева да
се она на страни послодавца исказује као право на оглашавање потребе за новим
радником, а на страни радника она се исказује као право на могућност избора оног
послодавца који раднику нуди најповољније услове рада.
2. Радни однос је уговорени правни однос - уговор је по својој природи
правни акт који настаје добровољним пристанком уговорених страна и траје док
постоји воља оба правна субјекта. Чим један субјекат одлучи да раскине уговор, а он
на то увек има право, јер је и уговор настао његовом добром вољом, раскида се и
радни однос.
3. Радни однос је лични однос радника и послодавца - ово подразумијева да
нико у име радника не може закључити уговор о раду, радник то мора лично да
уради. Уговорене послове на радном месту може обављати само радник лично.
Битна карактеристика радног односа је да је то однос поводом рада, закључен и
уговорен између конкретног радника и конкретног послодавца, као два самостална и
индивидуална правна субјекта.
4. Рок почетка рада и његова фактичка реализација у виду ступања на рад -
ступање на рад представља фактичку реализацију закљученог уговора и њиме
преузетих обавеза. Једна од важних обавеза радника је почети с радом управо
оног дана када је то уговором предвиђено. Уколико радник из било којих разлога не
ступи на рад уговором одређеног дана, у правилу се сматра да радни однос није ни
заснован.
5. Остварење других права по основу радног односа - законодавство многих
савремених држава у највећем броју случајева предвиђа да радник у радном односу
мора бити социјално осигуран. Такође, време проведено на раду у радном односу се
рачуна у радни стаж, који је основни услов за остваривање права на пензијско и
инвалидско осигурање
6. Субординација - Заснивајући радни однос, послопримац подразумева
субординацију послодавца, tо значи да ће током радног времена обављати уговорене
послове на начин како то послодавац захтева.
7. Онерозност и наплативост - ступајући у радни однос и пристајући да ради
по налогу послодавца, радник жели да оствари одговарајући приход за себе и своју
породицу. Плата за извршени рад битан је елемент радног односа.

2
 3. Субјекти радног односа

У радном односу се појављују само два субјекта, чијом обостраном вољом и

одлукама долази до заснивања радног односа. Послодавац - правно или физичко
лице које даје посао. Послопримац - физичка особа која има потребу да ради и
радећи прибавља средства за живот, тако што од послодавца прима плату за
извршени рад. Основна класификација послодавца која би се могла применити на
све системе, је1:
-особе привредне делатности (предузећа, погони или радне јединице, то су у
правилу правна лица која запошљавају већи или мањи број радника), особе јавне
дјелатности (установе и институције бројних друштвених делатности, тела државне
управе, политичке странке, разна удружења и организације)
-остала правна и физичка лица (некада су то правна лица регистроване
делатности, некада физичка лица). Основне класификације радника:
-радник у ужем смислу, као физичка особа која за одговараућу плату код
послодавца обавља одређене послове, свака особа запослена код приватног
послодавца - јавни службеник, све особе запослене у организацијама и телима јавних
делатности - руководилац, физичка особа која руководи процесом рада - техничко
особље, све особе које врше, организују и издају налоге за послове, доносе одлуке,
решавају техничке ствари.

4. Начела радног односа

1.Слобода рада - нико се не може присилити да буде у радном односу, нити се

послодавцу може издати налог да некога запосли. Слобода рада обухвата пре свега
слободу сваког грађанина да ради самостално за себе, затим слободу индивидуланог
избора, односно слободу прихваћања звања и занимања којим ће се бавити, те
уздржавање од делатности којом би се ограничавала или поништавала једнака
слобода других лица.
2.Право рада - самостално и слободно обављање одређених послова.
3.Право на рад - обезбеђење сталног запошљавања сваком слободном
грађанину према његовим способностима под једнаким условима, које он изабере и
која представљају главни извор материјалних средстава. Право на рад даје
могућност сваком грађанину да добије запослење које одговара његовим стручним и
физичким способностима

4.1 Радни односи, заснивање радног односа

Заснивање радног односа зависи од многих објективних и субјективних

чинилаца. Објективни чиниоци су економска развијеност и потреба за одређеним
технолошким, организационим и радно правним односима. Одлука послодавца да
попуни одређено радно место спада у субјективне чиниоце заснивања радног односа.

1
Бодие З., Кане, А., Марцус, Ј.А., Основи инвестиција, Дата статус, Београд, 2009.

3
 4.2 Услови за заснивање радног односа

Деле се на : опште и посебне . Општи услови за заснивање радног односа

прописују се законом. Према Закону о раду, општи услови за заснивање радног
односа важе за све раднике и послодавце и они су:
1. године старост (уговор о раду не може закључити лице које није навршило
15 година. То лице може засновати условно радни однос, а ти услови односе се на
оцену здравствене способности, пристанак органа старатељства, старатеља,
здравствени преглед)
2. општа здравствена способност, коју даје доктор. Посебни услови важе само
за одређено радно место, послодавца, радника (стручна спрема, познавање језика,
рада на рачунару).Уговор о раду је строго формални акт, који мора бити сачињен у
писменој форми.

5. УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПРИПРАВНИЧКОГ СТАЖА

Овај уговор се закључује на онолико времена колико траје приправнички

стаж прописан за занимање на које се односи. Тај временски период може да буде:
-Најдуже до годину дана тј. 12 месеци за особе које су завршиле високу
школску спрему;
-Затим може бити 9 месеци за особе које су завршиле вишу школску
спрему;
-Може да буде и на 6 месеци за особе са средњом стручном спремом.
Уговор о обављању приправничког стажа који закључује послодавац и
приправник, по својој природи је формалан и може се закључити у писменој форми,
у супротном се не сматра правно ваљаним. Копију уговора послодавац доставља
надлежној служби за запошљавање у предвиђеном року.

5.1. Појам и права приправника

Приправником се сматра лице које је завршило средњу школу, вишу школу

или факултет, а које по први пут заснива радни однос у том занимању, а које треба
према закону да положи стручни испит и којем је потребно претходно радно
искуство у његовом занимању или професији. За време обављања приправничког
стажа приправник има право на 80% минималне зараде пре полагања стручног
испита, а што плаћа послодавац. Исто тако послодавац обезбеђује инвалидско
осигурање у случају повреде на послу. Приправник има право на здравствено
осигурање како је то регулисано прописима у погледу незапослених лица.
Приправник има право на дневни одмор у току рада, између два узастопна радна
дана. Приправник има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних

4
дана за сваку календарску годину. Има и право на допуст до седам радних дана у
години за важне особне потребе, као што је склапање брака, рођење детета, смрт
члана уже породице и др. У случају болести, приправник има право на одсуство с
рада ради лечења, с правом на накнаду плате. Уобичајено је да приправник има
особу која му помаже у оспособљавању (коју можемо назвати ментор), али то није
неопходно.
Након истека приправничког стажа приправник полаже стручни испит у свом
стручном звању, у складу са законом, другим прописима или правилником о раду.
Ако постоји интерес послодавца, он може са приправником који је положио стручни
испит да закључи уговор о раду, у складу са разлозима за пријем и стручно
оспособљавање приправника.

5.2. МЕНТОРСКИ ОДНОС

Да бисмо приправнику олакшали стресни почетни период и убрзали период

прилагодбе и што пре добили продуктивног дјелатника, искористимо једну од врло
учинковитих метода: менторство. У менторском односу искуснија особа пружа
подршку мање искусној особи, олакшава јој период прилагођавања, одговара на
постављена питања и што је најважније - потиче је на самостално учење и
самостално решавање проблема. Менторство не даје свој пуни допринос уколико се
ради о односу базираном на пуком попуњавању папирологије. Менторски однос с
приправником даће свој пуни допринос само ако је утемељен на емоционалном
односу, привржености и усмерености на развој потребних компетенција. Данашњи
млади људи, односно приправници сматрају да су готово сва потребна знања
научили током досадашњег школовања. Траже изазове, сматрају да су компетентни
да одмах преузму захтевне радне задатке и решавају сложене пословне ситуације.
Сећам се приправника који су били запошљавани у Сектор комерцијале: одмах су
желели да седе за преговарачким столом, а да нису имали све потребне информације
о свим производима за које су били или ће бити задужени2.
С некима су били потребни и дужи разговори како би их уверили да њихов
приправнички стаж заправо почиње – уз производе! Осмислили смо програм
едукације (за приправнике у сектору комерцијале) који је укључивао неколико
важних подручја:
- упознавање с визијом, мисијом и кључним вриједностима фирме;
- упознавање с појединим организацијским цјелинама и њиховој улози у
фирми;
- упознавање с организацијском културом, правима и обавезама из радног
односа;
- рад с продавачима ради детаљног упознавања с појединачним производом;
- комерцијални послови. Неки приправници су имали притужбе на “рад с
продавцима”, но тек након неког времена су добили пуно разумевање о важности
детаљног упознавања са сваким појединачним производом.

2
Вукша С, Милојевић И, Анализа биланса, Универзитет БК, Београд, 2007

5
 5.3. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПРИПРАВНИКА

Током приправничког односа, сваки приправник је заправо на пробном року.

Но, више пута сам чуo за ситуације, иако су постојали обрасци за процену
приправника, да су се проблеми с неким приправником појавили тек након
завршетка пробног рока.
Зашто је то тако? Је ли могуће да се сам приправник стварно толико
променио? Пре бих претпоставиo да ментор задужен за приправника није одрадио
свој посао, већ је само “одрађивао форму”. Како то спречити? Прије свега, ментор не
може бити сватко унутар фирме, већ само компетентна особа, спремна на пренос
знања мање искусној особи, отворена за нова учења и надасве спремна улагању
додатног труда и времена. Надаље, ментори требају да прођу и одређену едукацију
како би боље разумели своју улогу и добили све потребне алате. Како би се
уједначио рад различитих ментора, може им се помоћи и додатним смерницама како
проценити да ли је приправник задовољио након пробног приправничког рада. Такав
образац процене свакако би требао да садржи процену кључних компетенција
(кључних за приправничку позицију), што је приправник научио у претходном
периоду, шта треба да научи у наредном периоду и које су додатне препоруке
ментора. Такве процене није упутно давати само на крају приправничког стажа, већ
их је упутно спроводити свака 3 мјесеца.

6. МОТИВИСАЊЕ ПРИПРАВНИКА

Често се сусрећем с младим приправницима којима је најважнији статус, брза

зарада, велика плаћа, велики бонус и све могуће бенефиције које добивају искусни
манагери и стручњаци након дугогодишњег рада. Слободно себи поставите питање:
“Јесмо ли одабрали праву особу?”. Приправници имају један основни задатак: учење
и усмереност на даљњи лични развој. Уколико препознате да ваш приправник не
исказује у свом понашању усмереност на лични развој, слободно га препустите некој
другој компанији. Мотивисање приправника би зато требало да буде садржано у
самом менторском односу: рад на тренутним или хипотетским изазовним
ситуацијама које треба анализирати сам радник, дати предлоге решења, евалуирати
сваки предлог укључујући и последице и у разговору с ментором самостално
одлучити најприхватљивији избор. Потицање материјалних облика мотивације
(плата, бенефиције...) представља само краткорочни облик мотивисања, док
усмеравањем на нематеријалну мотивацију (учење, пројекти, тренинзи, изазовни
задаци) потиче се организацијска култура усмерена на учење и развој, а
приправничко оспособљавање краће траје. Многи сматрају да приправнички стаж
траје само онолико дуго колико то закон нала- же (зависно од стручне спреме, а
максимално годину дана). Но, неретко се догађа да управо запосленици с 2-3 године
радног искуства постају “најопаснији” за организацију. Сматрају да су научили
довољно да могу самостално решавати све ситуације, а заправо нису свесни које све
грешке могу да направе и које све опасности им се могу догодити. Стога се
препоручује да се менторски однос не раскида непосредно након формалног
престанка радног стажа, већ да се настави и даље све до промене радног места
(евентуалног напредовања) и потребе за ментором с другим компетенцијама.
Прославите поетак рада и добро склопљени посао.

6
 - Дочекајте приправника с планом едукације и потпуно опремљеним столом
за рад.
- Доделите приправнику ментора од којег приправник уистину може да научи
и који је компатибилан по основним карактеристикама личности и систему
вредности.
- Менторе усмерите на рад на тренутним или хипотетским изазовним
ситуацијама, како би се приправник мотивирао учењем и развојем.
- Свака 3 месеца спроводите процену напретка приправника.
- Прославите завршетак приправниког стажа.

7. ПОЈАМ ВОЛОНТЕРИ
Појам волонтирања тумачи се као рад за који се не уговара плата, јер се
одредбе о плати уређене Законом о раду, не примењују на волонтера. Међутим у
пракси је могуће да послодавац волонтеру исплати накнаду која може бити у облику
награде за добро одрађен посао, за замену одсутног радника, за прековремени рад
и слично. Волонтер потиче од француске речи волонтаире, што значи добровољац.
Волонтер је особа која бесплатно обавља неку службу (волонтирати значи
„бесплатно служити“). Волонтер закључује уговор о волонтерском раду који нема
правно дејство као уговор о раду, јер волонтрер у суштини не заснива радни однос.
Волонтерски однос може трајати колико траје и приправнички рад на одређено
стручно звање, а које је одређено законом. Волонтером се сматра лице које је
завршило средњу или вишу школу, или факултет, које први пут заснива радни однос
у том занимању, које је дужно да положи стручни испит. Време проведено на
волонтерском раду, рачуна се у приправнички стаж и у радно искуство као услов за
рад на одређеним пословима. Волонтеру за његов рад не припадају права из радног
односа, осим: право на заштиту на раду, право на дневни одмор у току два узастопна
радна дана, право на здравствено осигурање и на пензијско-инвалидско осигурање.

8. РАД ВАН РАДНОГ ОДНОСА

Радни однос се заснива уговором о раду. Рад ван радног односа се не заснива
уговором о раду, већ обичним уговором. Случај такозваног фактичког радног односа
је када се не склапа ни уговор о раду ни обичан уговор, овде се ради о специфичним
уговореним односима који садрже извесне елементе из прописа који регулишу радни
однос. Овим уговором су регулисане обавезе из осигурања за случај повреде на раду,
професионалних оболења у неким случајевима уплате доприноса за здравствено
осигурање, пензијско и инвалидско. Радне односе ван радног односа делимо у две
групе:
1.Облици рада ван радног односа утврђени Законом о раду
2. Облици рада ван радног односа који нису регулисани Законом о раду

7
 8.1. Облици рада ван радног односа утврђени Законом о раду

Због различитих тумачења и схватања законодавац је пословима који се

обављају ван радног односа написао неколико чланова. У ову групу сврставамо
следеће облике рада:
1.Рад који произилази из повремених и привремених послова
2.Рад по основу уговора о делу
3.Рад који се заснива на уговору о заступању и посредовању
4.Стручно оспособљавање и усавршавање (волонтерски) и допунски рад.

8.2. Рад по основу уговора о привременим и повременим пословима

Послови који по својој природи не трају дуже од 120 радних дана у

календарској години послодавац може да закључи уговор о обављању привремених
и повремених послова са особом која ће обављати послове. За ове послове могу се
агажовати само посебна лица:
1.незапослена лица
2.запосленима који раде непуно радно време, и то до пуног радног времена
3.корисника старосне пензије, без обзира на износ односно висину његове
пензије Уговор се закључује у писаној форми.
Привремени послови су послови који су кратки континуирани то су
пољопривредни радови, реконструкција уметничких предмета, сређивање неке
документације, улична продаја сладоледа, уређивање скијашких терена, ови послови
се обављају без прекида. Повремени послови су краткотрајни са прекидима који се
врше када за њима има потребе, то су кошење траве у парковима, помоћ око
организације на сајамским штандовима, одржавање реда на приредбама. Чланови
омладинских задруга могу да обављају привремене и повремене послове јер се
сматрају незапосленим лицима. Особама које обављају ове врсте послова послодавац
је у обавези да им уплаћује доприносе за пензијско, здравствено и инвалидско
осигурање.

9. Рад по основу уговора о делу

Уговор о делу се може закључити под условом:

1. да је реч о пословима који су ван делатности послодавца
2. да су у питању послови који имају за предмет самосталну израду или неке
физичке или интелектуалне послове или оправку одређене ствари или обављање
уметничке или друге делатности у области културе у складу са законом. Код послова
који су предмет уговора интересантно је то да је важан крајњи резултат, а не сам рад.
Није битна дужина трајања посла, како ће се обављати и колико ће се утрошити
радне снаге. Лица која обављају посао о делу имају статус осигураоника.(послодавац
има законску обавезу да уплаћује одређене доприносе.)

8
 Рад по основу уговора о заступању и посредовању су специфични и особе
које их раде морају поседовати посебна знања и искуства и способности из правне
области. Лице које врши послове заступања или посредовања склапа уговор са
послодавцем. Постоје три алтернативе у пословима зас.и пос:
1. Да је могуће посебно закључити уговор о заступању
2. Посебно уговор о посредовању
3. Могуће је закључити један уговор који ће обухватити и заступање и
посредовање
Уговором о заступању и поседовању се уређује:
1. Право на накнаду за посредовање или заступање
2. Друга међусобна права, обавезе и одговорности уговорених страна. Уговор
при закључивању мора бити написан, затим потписан од стране послодавца и особе
која започиње рад, у уговору је наведено да лице које закључује уговор има право на
уплату одређених доприноса

9.1. Рад по основу уговора о стручном оспособљавању и усавршавању

По природи не представља радни однос, може се успоставити:

1. са незапосленим лицем, ради обављања приправничког стажа или полагања
стручног испита (обављање приправничког стажа се врши у статус волонтера)
2. са лицем које жели да се усаврши стручно и стекне посебна знања за рад у
својој струци (и овде је реч о волонтерском статусу)
3. са лицем које жели да обави специјализацију у складу са програмом
специјализације (специјализација је најчешћа у здравственој струци по одређеном
програму) волонтерски рад се обавља без накнаде, у изузецима послодавац се може
обавезати да по основу уговора о стручном оспособљавању исплати одређену
накнаду, за трошкове исхране и превоза. Обавеза послодавца је, при обављању
волонтерског рада, да изврши уплату за доприносе за пензијско и инвалидско
осигурање и осигурање у случеју повреде на раду као и професионалне болести.

9.2. Допунски рад

Може да буде заснован као радни однос и као рад који се обавља ван радног
односа, како ће бити регулисан зависи од законских прописа. Послодавац и
запослени могу закључити допунски рад који ради са пуним радним временом код
другог послодавца, у том случају уговор се закључује до једне трећине пуног радног
времена. Допунски рад траје највише 13 часова и 20 минута за пуно радно време од
40 часова недељно. Допунски рад траје максимум 12 часова за радно време од 36
часова недељно. Уговор мора бити написан и потписан са тачно утврђеном
новчаном накнадом као и осталим правима.

9
 10. ОСТАЛИ ОБЛИЦИ РАДА ВАН РАДНОГ ОДНОСА

То је рад преко омладинске задруге или студенске задруге и рад по основу

фактичког радног односа. Ови радни односи нису уређени Законом о раду.
Рад преко омладинске или студенске задруге je обављање привремених и
повремених послова, постоје случајеви у пракси који су показали да се могу
обављати и послови трајне природе. За обављање послова преко ом.или ст.зад.
потребно је старосно доба лица од најмање 15 година живота до највише 30 година
живота. Постоје посебни прописи који се односе на омладинске и студенске задруге.
Послодавац закључује уговор са задругом, тако је у пракси. Задруга врши слање
лица на посао упутом који треба да садржи:
-Име и презиме задругара
-Број чланске карте
-Зараду по сату односно дану
-Број сати односно дана рада
-Укупан износ накнаде за обављени рад

Фактички радни однос je специфични радни однос. Код класичног радног

односа при заснивању је основ уговор о раду, решење о запослењу или намештењу,
одлука о именовању или одлука о избору. Код фактичког радног односа правни
основ:
-Не постоји и никад није постојао;
-Не постоји, али је некад постојао, па му је истекла важност (случај радног
односа на одређено време);
-Постоји, али је правно неважећи.
Основна обележја фактичког радног односа су:
-Недостатак или престанак важења ваљаног правног основа за његово
успостављање;
-Уредно,савесно обављање одређених послова, у складу са важећим
правилима и нормативима;
-Сагласност послодавца за успостављање таквог радног односа, односно
таквог рада;
-Ослањање на битне елементе радног односа. Примери фактичког радног
односа су:
-Рад започет без потписивања уговора; -Од ненадлежног органа је донета
одлука о пријему у радни однос;
-Заснован радни однос са лицем млађим од 15 година. Лице које је примљено
на одређено радно време настави са радом по истеку рока до којег је засновао радни
однос. Права запосленог у фактичком радном односу су накнада за његов рад,
превоз, исхрана, дневнице итд. Фактички радни однос траје од дана када је започет
па све док се не поништи или не постане класичан радни однос или уговорени радни
однос.

10
 11. ЗАКЉУЧАК

Приправници су особе које су завршиле факултет, вишу школу или средњу

школу и имају право на обављање приправничког стажа. Особе са завршеним
факултетом обављају приправнички стаж у временском периоду од 12 месеци, са
вишом школом у временском периоду од 9 месеци, и са средњом школом у
временском периоду од 6 месеци. Приправници за време обављања приправничког
стажа имају право на 80% зараде од минималне плате, коју плаћа послодавац. Такође
имају право на здравствено и пензијско осигурање. Годишњи одмор од 18 радних
дана, као и право на паузу у току дана су још само од неких ставки које стоје на
располагању приправнику. Они у току приправничког рада могу да имају ментора,
који ће да их упути у посао, али и не морају. Волонтери се разликују од приправника
по томе што они не добијају никакву накнаду нити плату, обезбеђено им је једино
здравствено осигурање и пауза у току дана, али за разлику од приправника
волонтери сами одлучују да ли желе да се баве тиме или не, односно имају слободну
вољу у том избору. Негативна страна и једне и друге ствари (приправник и
волонтер), је у томе што након обављеног приправничког, као и волонтерског рада
послодавци немају обавезу да исте задрже на том радном месту, односно да им
продуже уговор о раду. Позитивна страна ових послова је у томе, што се за време
обављања приправничког или волонтерског рада стичу нова радна искуства. Свако
увођење нових људи у фирму за послодавца доноси одређен степен ризика. Нека од
питања која се тада отварају су да ли ће се новозапослени прилагодити динамици
посла и постојећем колективу, да ли ће се снаћи на својим радним задацима и томе
слично. Та питања посебно важе за приправнике, који немају радног искуства и
самим тим послодавац нема података на основу којих би могао да процени како ће се
приправник снаћи на новом радном месту. Још једно од питања јесте проналажење
ментора, особе унутар компаније чије би задужење било да обучава и надгледа рад
приправника, што је за самог ментора још један део посла којим ће се, поред својих
актуелних радних задатака, бавити. Дакле, рад са приправником захтеваће
прилагођавање и време, као и стрпљење, што ће посебно бити изражено у првих пар
месеци његовог стажа. Зато пред њега неће бити могуће стављати комплексне
задатке, а често ће се време које би било предвиђено за обављање посла, морати
посвећивати и обуци приправника. Ако је динамика посла таква да изискује рад под
временским притиском и самим тим је стресан, то може додатно отежати процес
обуке приправника, како за послодавца и особу која је ментор, тако и за самог
приправника. Немојте приправнике схватати као јефтину или бесплатну радну снагу,
јер то дугорочно може шкодити вашој компанији. Приправници испрва могу
обављати једноставније и лакше радне задатке, али временом је пред њих потребно
постављати теже достижне и комплексније циљеве, како би имали прилику да науче
како се долази до циља и показали и унапредили своја стечена знања и
компетенције. При одлучивању да ли запослити приправника или не, важно је све
ове разлоге имати на уму. Генерална препорука је да запошљавате оне приправнике
које можете видети као део свог радног тима и при истеку њиховог приправничког
стажа. По свим својим карактеристикама, приправнички стаж је налик на радни
однос, али многи послодавци га схватају превише флексибилно. У реду је имати
флексибилан став, али је најважније дефинисати шта је то што очекујете од
приправнике, на који начин ће он испуњавати своје радне обавезе и како ће
изгледати ваша сарадња. Све то је неопходно искомуницирати са самим
приправником, како не би дошло до ситуација које настају услед превисоких
очекивања.

11
Литература:

1) Малешевић, Е., Малешевић, Ђ., Управљање инвестицијама, Економски

факултет Суботица, Пролетер а.д. Бечеј, 2011.

2) Бодие З., Кане, А., Марцус, Ј.А., Основи инвестиција, Дата статус, Београд,
2009.

3) Панић, П., Инвестиције, оцена и управљање пројектима, Факултет спољне

трговине у Бијељини, 2006.

4) Вукша С, Милојевић И, Анализа биланса, Универзитет БК, Београд, 2007

5) Јовановић Петар Издавач: ВШПМ Година: 2013.

6) Недељка Дедовић, Александар Дедовић, Управљање инвистицијама, Висока

економска школа сртуковних студија Пећ - Лепосавић , 2015 Краљево

12
Садржај:

1. Увод........................................................................................................................ 1
2. Уговор о раду и особине уговора о раду............................................................ 2
3. Субјекти радног односа........................................................................................ 3
4. Начела радног односа........................................................................................... 3
5. Уговор о обављању приправничког стажа......................................................... 4
6. Мотивисање приправника................................................................................... 6
7. Појам волонтери................................................................................................... 7
8. Рад ван радног односа.......................................................................................... 7
9. Рад по основу уговора о делу.............................................................................. 8
10. Остали облици рада ван радног односа.............................................................. 10
11. Закључак................................................................................................................ 11
Литература.............................................................................................................. 12

13