РАДНИ ОДНОСИ

1
ОСНОВИ РАДНИХ ОДНОСА И РАДНИ ОДНОСИ У
ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА
(Анто Николић)

ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДНИКА
1. ПРАВО НА РАД И СЛОБОДА РАДА

Уставом РС (чл. 39) предвиђено је да сви грађани РС имају право на рад и слободу
рада, да је свако слободан у избору занимања и запошљавања, да је сваком под
подједнаким условима доступно радно мјесто и функција те да је принудни рад
забрањен.
Грађани РС су код остваривања права на рад равноправни у правима и слободама
без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално
поријекло, рођење, имовно стање или нека друга лична својства.
Сва питања која произлазе по основу права на рад и слободе рада уређена су
Законом о раду, Законом о административној служби у управи РС, Законом о
радним односима у државним органима и колективним уговорима.

2. ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

У случају незапослености, лица у радном односу и лица која по другим основама

остварују право на рад обавезно су у складу са законом осигурана код Завода за
запошљавање РС.
Када незапослени радник поднесе надлежном органу пријаву за здравствено и
пензијско-инвалидско осигурање, сматра се да је извршено осигурање радника.
Средства за осигурање права из обавезног осигурања за случај незапослености су
из доприноса које плаћају лица у радном односу и послодавци, као и намјенских
средстава која обезбјеђују државни органи и други органи и организације.
Лице које није обавезно осигурано за случај незапослености може се добровољно
осигурати за случај незапослености под условима које одређује Завод за
запошљавање. Дакле, постоје двије врсте осигурања за случај незапослености
радника: обавезно и добровољно осигурање.
Добровољна осигурања не могу имати већи обим права од права која се обезбјеђују
лицима која се обавезно осигуравају.

3. ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

Незапослено лице коме је престао радни однос без његовог захтјева, сагласности
или кривице а које има најмање осам мјесеци непрекидног стажа осигурања у
посљедњих 12 мјесеци или 12 мјесеци са прекидима у посљедњих 18 мјесеци има
право на:
- новчану накнаду

2
- здравствено осигурање
- пензијско-инвалидско осигурање.
Право на новчану накнаду, здравствено осигурање и пензијско-инвалидско
осигурање незапослено лице може остварити под условом да је за вријеме
прописаног минимума стажа (12 мјесеци) уплаћен допринос за запошљавање, за
здравствено осигурање и за пензијско-инвалидско осигурање.
Ово право незапослено лице остварује од првог дана престанка радног односа ако
се пријави Заводу за запошљавање у року од 30 дана од дана престанка радног
односа, односно од дана пријављивања Заводу за запошљавање.
Дужина трајања права незапослених радника зависи од дужине стажа
осигурања и може износити непрекидно највише:
1. за стаж осигурања до 5 година – 3 мјесеца
2. за стаж осигурања од 5 до 15 година – 6 мјесеци
3. за стаж осигурања од 15 до 25 година – 9 мјесеци
4. за стаж осигурања преко 25 година – 12 мјесеци.
Ако лице које користи право по основу незапослености заснује радни однос или
оствари право на накнаду плате по било ком основу, надлежни орган ће му
обуставити исплату новчане накнаде и остваривање других права. Такође, ако лицу
престану права које је остваривало по основу заснованог радног односа или по
основу права на накнаду плата, поново му се успостављају права по основу
незапосленог лица. То значи да је Законом о запошљавању предвиђен и институт
мировања права незапослених лица.
Мировање права користе и лица у случајевима:
1. одслужења или дослужења војног рока, као и извршења других обавеза војних
обвезника и обвезника цивилне заштите
2. притвора и издржавања казне затвора, мјера безбједности, заштитне или
васпитне мјере у посљедња три мјесеца
3. боравак корисника права ван Републике дуже од 30 дана.
Права по основу незапослености лицу престају ако корисник тих права:
1. самостално или с другим лицем оснује предузеће, радњу или други облик
обављања самосталне дјелатности
2. отпочне да се бави пољопривредном дјелатношћу као јединим занимањем, на
основу које остварује доходак најмање у износу од 50 одсто просјечне нето плате у
Републици у претходној години
3. стекне услове за остваривање права на старосну или инвалидску пензију или
оствари право на породичну пензију
4. ступи на издржавање казне затвора, мјере безбједности, заштитне или васпитне
мјере у трајању дужем од три мјесеца
5. неоправдано одбије да прихвати понуђено запослење у мјесту пребивалишта или
на удаљености 30 километара од мјеста пребивалишта, које одговара његовим
стручним квалификацијама и радној способности
6. неоправдано одбије да се одазове на позив надлежног органа ради ангажовања на
јавним радовима или на отклањању посљедица више силе (пожар, поплава,
земљотрес, епидемије заразних болести и др.)
7. неоправдано одбије да се одазове на захтјев Завода или Фонда за пензијско и
инвалидско осигурање да се стручно оспособи, доквалификује или преквалификује

3
за занимање које одговара његовом степену стручне спреме, ако му се тиме
обезбјеђује закључивање уговора о раду на неодређено вријеме
8. неоправдано се два пута узастопно не јави Заводу ради евидентирања у
роковима прописаним општим актом Завода
9. неоправдано одбије да се одазове на позив Завода ради информисања о
могућностима запослења
10. стекне статус редовног ученика или редовног студента
11. ако се утврди да је право остварио на основу неистинитих података или на
основу фалсификованих исправа
12. ако се сам одјави са евиденције незапослених
13. ако се утврди да ради «на црно».
У случају да се стекао један од ових услова, незапослено лице је дужно да о томе
обавијести Завод за запошљавање у року од најкасније осам дана од наступања
промјена, када се незапослено лице скида са евиденције незапослених.
Законом о запошљавању предвиђено је да висина новчане накнаде за
незапослена лица износи:
1. за незапослено лице које има 10 година стажа осигурања – 35 одсто од просјечне
плате коју је то лице остварило у посљедња три мјесеца
2. за незапослено лице које има више од 10 година стажа осигурања – 40 одсто од
просјечне плате коју је то лице остварило у посљедња три мјесеца.
Новчана накнада се незапосленог лица усклађује се са кретањем просјечне плате
запослених у Републици а незапослени је добија сваког мјесеца до 10. у мјесецу за
претходни мјесец. Осим ових права, незапослено лице има право на здравствено
осигурање чланова породице, ако је незапослено лице носилац здравственог
осигурања, као и права из пензијског и инвалидског осигурања.

4. СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Јавна овлашћења, као и организационе, стручне и друге послове у области

запошљавања у Републици обавља Завод за запошљавање. Законом о запошљавању
предвиђено је да послови посредовања у запошљавању, савјетовање за избор
занимања и оспособљавање и припрему за запошљавање, поред Завода за
запошљавање могу обављати и друга правна и физичка лица која су оспособљена
за обављање тих послова – агенције.
Завод за запошљавање доноси и остварује оперативне програме запошљавања. Он
је дужан да најмање једном годишње информише Владу о остваривању програма
запошљавања у Републици. Завод је јавна служба од интереса за Републику са
својством правног лица. Завод има своје органе и то: управни одбор, надзорни
одбор и директор.
Законом је предвиђено да управни одбор између осталог одлучује:
- о коришћењу средстава која намјенски обезбјеђује Република, стране државе и
други донатори за финансирање програма запошљавања
- о учешћу Завода у финансирању програма стручног оспособљавања
преквалификације и доквалификације незапослених лица.

4
Послови Завода за запошљавање финансирају се из доприноса за запошљавање које
плаћају запослена лица и послодавци као и из других средстава које оствари Завод
у складу са прописима.
Завод води и посебне евиденције као што су:
1. евиденције лица која остварују права на новчану накнаду и друга права
2. евиденције о незапосленим лицима која траже запослење
3. евиденције о запосленим лицима која траже промјену запослења.
Сви подаци о незапосленим лицима сматрају се повјерљивим подацима.

РАДНИ ОДНОСИ
5. ПОЈАМ РАДНОГ ОДНОСА

Под радним односом подразумијева се однос по основу рада који се заснива

уговором о раду између радника с једне стране и послодавца, с друге стране. Под
радним односом у смислу Закона о административној служби у управи РС као и
Закона о радним односима у државним органима сматра се и однос по основу рада
између запосленог и државе односно јединице локалне самоуправе као послодавца
који се заснива на основу управног акта надлежног органа.
Радни односи запослених у РС уређени су:
1. Законом о раду који регулише радне односе између радника и послодаваца којим
се у смислу овог закона сматра предузеће, установа, банка, организација за
осигурање, удружење, агенција, задруга и свако друго правно и физичко лице које
раднику на основу уговора о раду даје запослење
2. Законом о административној служби у управи РС који регулише радне односе
између државних органа и државних службеника
3. Законом о радним односима у државним органима који регулише право, обавезе
и одговорности запослених у судовима, јавним тужилаштвима, јавним
правобранилаштвима, службама Народне скупштине, предсједнику РС и
општинским органима управе.

6. ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ОДНОСА

Како је радни однос – однос између послодавца и радника, то се као

карактеристике радног односа могу узети:
1. да је то добровољни однос
2. да је то однос између двије странке и то послодавца и радника
3. да постоји његов економски смисао за обављање одређених послова
4. да је његов радно-правни смисао у остваривању права на одговарајућу зараду и
остваривање других права, обавеза и одговорности која се стичу на раду и по
основу рада
5. да у том односу постоји субординација радника, како економска тако и правна.

7. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА/УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ

ОДНОСА

5
Да би једно лице могло да заснује радни однос, потребно је да испуњава одређене
услове. Ти услови могу бити општи и посебни.
Као општи услов за заснивање радног односа Закон о раду (чл.14) предвиђа да
уговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година живота и које
нема општу здравствену способност.
Сличне опште услове прописује и Закон о административној служби у РС и Закон о
радним односима у државним органима. У њима се предвиђају сљедећи општи
услови за заснивање радног односа:
1. да је држављанин РС или БиХ
2. да је пунољетан
3. да има општу здравствену способност
4. да није осуђиван за кривична дјела на безусловну казну затвора од најмање шест
мјесеци или за кажњиво дјело које га чини неподобним за обављање послова у
државном органу.
Општим колективним уговором (чл. 4) предвиђено је да је послодавац дужан
прописати посебне услове радног односа са радником а нарочито:
1. врсту и степен стручне спреме као и посебно специјалистичко, стручно знање
ако је то потребно ради успјешног обављања најсложенијих руководећих и
стручних послова, као и послова заштите на раду
2. радно искуство, ако је неопходно за самостално обављање послова, чије трајање
не може износити дуже од пет година
3. посебну здравствену способност за обављање послова на радном мјесту која су у
складу са законом, утврђена као радна мјеста са посебним условима рада.
Страни држављани и лица без држављанства поред општих услова одређених
законом и посебних услова одређених колективним уговором, морају испуњавати и
посебне услове одређене прописом донесеним на основу закона.

8. ПОСТУПАК ПРИЈЕМА У РАДНИ ОДНОС

Почетак поступка за заснивање радног односа представља доношење одлуке о

потреби заснивања радног односа са радником. Оваква одлука је једино могућа
уколико је систематизацијом радних мјеста предвиђено одговарајуће радно мјесто
и уколико то радно мјесто није попуњено. Одлуку о попуни радног мјеста доноси
послодавац. Он може расписати оглас или конкурс у средствима јавног
информисања или на други одговарајући начин остварити контакт са незапосленим
лицима.
Послодавац самостално одлучује о томе да ли ће Заводу за запошљавање или некој
од агенција за запошљавање пријавити потребе за радницима, а уколико то учини
Завод за запошљавање је дужан да најдаље у року од три дана од дана достављања
пријаве послодавца потребе за радницима огласи у једном од јавних гласила
доступних грађанима РС.
Послодавац може захтијевати да му Завод за запошљавање умјесто јавног
објављивања потреба за радницима непосредно понуди избор кандидата за
заснивање радног односа.
Без обзира о каквој се форми оглашавања ради, оно мора садржавати:
1. назив и адресу послодавца који је донио одлуку о заснивању радног односа

6
2. назив радног мјеста
3. услове за заснивање радног односа на том радном мјесту
4. рок за подношење пријаве заинтересованих лица
5. рок у коме ће бити извршен избор и о коме ће пријављено лици бити
обавијештено о избору
6. број радника са којим ће се заснивати радни однос
7. вријеме на које се радни однос заснива.

9. РАДНА КЊИЖИЦА

Радна књижица је јавна исправа у коју се уносе лични подаци о раднику и подаци о
квалификацијама радника, занимању, запослењу, радном стажу и др. Сви подаци
који се уносе у радну књижицу сматрају се истинитим. Радну књижицу издаје
надлежни орган општинске управе.
Сваки радник мора да има радну књижицу са којом као јавном исправом може
доказивати да испуњава одређене услове предвиђене за неко радно мјесто.
Приликом заснивања радног односа радник тада радну књижицу предаје надлежној
служби послодавца, гдје остаје до престанка радног односа.
Послодавац је дужан да раднику врати уредно попуњену радну књижицу даном
престанка радног односа.

10. ПРОБНИ РАД

Пробни рад је начин провјере радне способности радника након заснивања радног
односа. Ради се о заснивању радног односа под тзв. раскидним условом. Ако
радник не оствари задовољавајуће резултате на пробном раду, тада наступа
раскидни услов и радни однос престаје.
Уколико су резултати пробног рада задовољавајући, радник остаје у радном
односу. Овакве констатације произлазе из Општег колективног уговора (чл. 7) гдје
је послодавцу дата могућност да раднику прије заснивања радног односа на
неодређено вријеме проведе одређено вријеме на пробном раду.
Према позитивном радном законодавству пробни рад може трајати од 30 до 60 дана
односно највише три мјесеца, са изузетком да се овај рок може споразумно
продужити још три мјесеца.
Поступак пробног рада и оцјењивање резултата пробног рада утврђује се уговором
о раду и општим актом послодавца. Радник за вријеме пробног рада има сва права
из радног односа, у складу са пословима радног мјеста које обавља за вријеме
пробног рада. Радницима који не задовоље на пословима радног мјеста за вријеме
пробног рада престаје радни однос са даном истека пробног рада.
Приликом пријема на пробни рад (чл. 52 Закона о административној служби управе
РС) кандидат се упознаје са садржајем послова и задатака радног мјеста у органу
државне управе као и начином праћења и оцјењивања његовог рада. Уколико је
оцјена рада кандидата задовољавајућа, Агенција потврђује постављање државног
службеника.
Међутим, уколико је оцјена рада кандидата незадовољавајућа, Агенција разрјешава
дужности државног службеника који тиме губи свој статус без примања накнаде. У

7
овом случају разријешени државни службеник има право да тражи од Агенције
преиспитивање одлуке о свом разрјешењу.

11. ПРИПРАВНИЦИ – ВОЛОНТЕРИ

Приправник је лице које први пут заснива радни однос након завршене високе,
више или средње стручне спреме. Сврха је оспособљавање за самосталан рад у
струци и полагање стручног испита. Полагање стручног приправничког испита је
финални чин институције приправништва којим се доказује да је радник овладао
потребним знањем, вјештинама и умијећем за самосталан рад.
У нашем законодавству предвиђено је да приправнички стаж за лице са завршеном
средњом стручном спремом може трајати до шест мјесеци а за лица са завршеном
вишом или високом стручном спремом до годину дана.
Према Закону о административној служби у управи РС (чл. 53) приправнички стаж
за лице са завршеном средњом стручном спремом траје 6 мјесеци, за лице са
завршеном вишом стручном спремом 9 мјесеци а за лице са завршеном високом
стручном спремом годину дана. Поступак стручног оспособљавања и начин
полагања испита приправника у државној служби спроводи Агенција. За вријеме
обављања приправничког стажа приправник има право на плату и сва друга права
по основу радног односа у складу са законом и колективним уговором.
Волонтером се сматра лице које послодавац прима на стручно оспособљавање без
заснивања радног односа. Волонтер у смислу Закона о раду (чл. 31) има право на
заштиту на раду, право на дневни одмор у току рада између два узастопна радна
дана, право на здравствено осигурање и на пензијско-инвалидско осигурање за
случај несреће на послу и професионалне болести.
Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је према закону за
одређено стручно знање прописано трајање приправничког стажа. Вријеме
волонтерског рада рачуна се у приправнички стаж и радно искуство, као услова за
рад на одређеним пословима.

12. РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО И ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ

По правилу радни однос се заснива на неодређено вријеме, што је логична

посљедица начела права на рад. Радни однос на неодређено вријеме може бити
заснован са пуним или непуним радним временом и траје све док се не испуни
један од законских услова за његовим престанком.
Радни однос на одређено вријеме се заснива у изузетним случајевима, односно код
обављања одређеног посла који по својој природи траје одређено вријеме. Раднику
који је засновао радни однос на одређено вријеме престаје радни однос даном
извршења посла, истеком одређеног рока или даном повратка радника кога је
замјењивао.
Законом о раду (чл. 16. и 17) предвиђено је да се уговор о раду на одређено вријеме
не може закључити на дужи период од двије године. Такође, законом је предвиђено
да се послодавац и радник могу споразумјети да се важност уговора о раду на
одређено вријеме, једном или више пута продужи за одређени период, али најдуже

8
до двије године од дана закључивања уговора о раду на одређено вријеме. У овај
период урачунавају се и прекиди који су трајали до двије седмице.
Међутим, ако радник након истека рока од двије године уз изричиту или прећутну
сагласност послодавца настави да ради сматраће се да је радник засновао радни
однос на неодређено вријеме.
Ако се радник након прекида рада због истека рока из уговора о раду више пута
запошљава код истог послодавца на основу уговора о раду на одређено вријеме и
на тај начин оствари 24 мјесеца рада у току посљедње три године, сматраће се да је
засновао радни однос на неодређено вријеме.
Радник који је запослен на одређено вријеме има право на: плату, годишњи
одмор, седмични одмор, дневни одмор, плаћено и неплаћено одсуство, право на
накнаду и друга примања.

13. ОБАВЉАЊЕ ПОВРЕМЕНИХ И ПРИВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

Повременим и привременим пословима сматрају се послови који се с обзиром на

процесе рада не обављају као сталан рад него трају ограничено или се обављају у
различитим временским периодима. Сам назив повремених послова упућује на
закључак да они трају кратко и не врше се у континуитету већ од случаја до
случаја, односно с времена на вријеме.
Привремени послови трају такође кратко, али се у одређеном времену врше у
континуитету (жетва, берба воћа и поврћа и сл.).
Према Закону о раду повремени или привремени послови трају непрекидно
највише до 60 дана или највише 150 часова у току календарске године. За
обављање оваквих врста послова послодавац са извршиоцем посла закључује
уговор којим се између послодавца и извршиоца посла успоставља грађанско-
правни однос у смислу прописа о облигационим односима. Поред права на
накнаду, извршилац повременог и привременог посла има право на здравствено и
пензијско-инвалидско осигурање за случај повреде на раду или професионалног
обољења уколико посао обавља у радним просторијама послодавца.

14. РАСПОРЕЂИВАЊЕ РАДНИКА

Радник се након завршеног поступка заснивања радног односа распоређује на оно

радно мјесто за које је путем одлуке послодавца примљен у радни однос. У току
трајања радног односа радник може бити распоређен и на друго радно мјесто које
одговара његовој стручној спреми одређене врсте занимања, знању и
способностима, ако то захтијевају потребе процеса и организације рада. Распоред
радника подразумијева доношење писаног рјешења од стране надлежног органа.
Радник може бити привремено распоређен и мимо наведених правила у
изузетним случајевима као што су:
1. виша сила која већ наступила или се непосредно очекује (епидемија, земљотрес,
пожар, поплава и друге елементарне непогоде)
2. кад треба спречити односно отклонити материјалну штету која пријети
послодавцу
3. кад су угрожени људски животи и здравље људи.

9
У овим случајевима радник је дужан да обавља послове док се не отклоне
посљедице насталих околности. Док овакве околности трају, радник прима плату
као да је радио на радном мјесту за које је засновао радни однос. Позитивним
радним законодавством РС прецизно су утврђена права и обавезе послодаваца у
вези са распоређивањем радника на друга радна мјеста.
Општим колективним уговором предвиђено је да послодавац којим има радилишта,
погоне, продавнице, складишта, представништва или друге организационе дијелове
изван свог сједишта, може радника привремено у трајању од једне године
распоредити на рад у те дијелове, са изузетком за радницу која је трудна или која
има дијете до седам година старости, под условима да му обезбиједи:
1. најмање самачки смјештај са основним хигијенским условима за боравак
2. најмање два бесплатна оброка у радне дане, ако и теренски додатак
3. новчану накнаду трошкова путовања за посјету породици најмање једанпут у
мјесецу, уколико радник има брачног друга и дјецу.
Радник се може привремено уступити другом послодавцу, с тим што послодавац
код кога је радник засновао радни однос и послодавац код кога се радник
привремено распоређује споразумно обезбјеђују раднику наведене услове.
Радника који није у довољној мјери искоришћен на свом радном мјесту а потребе
за радом радника изван сједишта послодавца трају дуже од шест мјесеци
послодавац може на неодређено вријеме распоредити на одговарајуће радно мјесто
које се налази ван сједишта послодавца. И код овог случаја послодавац је дужан да
обезбиједи одговарајуће услове раднику док радник не ријеши стамбена питања у
новом мјесту рада а најдуже у трајању до три године.
Исто тако, послодавац може радника упутити на рад у страну земљу у којој
послодавац обавља дио своје дјелатности под условима да послови које радник
треба да обавља одговарају његовим стручним и радним способностима.
Законодавац препушта право раднику и послодавцу да се споразумију о:
1. трајању рада у страној земљи
2. условима смјештаја радника
3. валути у којој ће се раднику исплаћивати плата и друга примања, као и рокови и
начин исплате
4. услови одласка и повратка радника са рада у страној земљи.
Радник у општинским органима управе може бити преузет без огласа у други
општински орган за обављање послова који одговарају његовој стручној спреми и
радном искуству ако се о томе споразумију функционери који руководе тим
органом под условом да радник на то пристане. Оваква могућност распоређивања
радника није предвиђена за државне службенике. Такође, радник у општинским
органима управе може бити упућен односно распоређен у други орган и на
друго радно мјесто у сљедећим случајевима:
1. у други орган у истом мјесту рада без његове сагласности због повећаног обима
посла, ако се о томе споразумију функционери који руководе тим органом, на
вријеме док трају разлози за упућивање, а најдуже три мјесеца
2. ван сједишта органа у коме радник ради без његове сагласности а најдуже шест
мјесеци у току двије године
3. ако у органу у коме ради дуже од три мјесеца узастопно не обавља на
задовољавајући начин послове, руководилац органа распоређује га без његове

10
сагласности на радно мјесто које одговара његовим радним способностима. Ако
такво мјесто не постоји, раднику престаје радни однос
4. ако је у општинском органу дошло до смањења броја радника усљед промјене у
организацији и методу рада, односно усљед смањења обима и укидања послова,
радник се распоређује на радно мјесто и послове у истом или другом органу који
одговарају његовој стручној спреми. Ако радник не прихвати радно мјесто на које
је распоређен, престаје му радни однос
5. у случају укидања општинског органа, општински орган у чији дјелокруг прелазе
послови укинутог органа преузима потребан број радника а рјешење о
распоређивању доноси функционер органа
6. у случају спајања два општинска органа, функционер који руководи новим
органом доноси рјешење о распоређивању радника
7. радници инвалиди уживају посебну заштиту у радном односу. Инвалид рада се
може распоредити на друго радно мјесто само под сљедећим условима:
- према преосталој радној способности утврђеној након наступања инвалидности
- према новостеченим стручним и радним способностима путем доквалификације,
односно преквалификације стеченим након наступања инвалидности.

15. ПРАВО РАДНИКА ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА И

МОГУЋНОСТ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Закон о раду је обавезао послодавца који запошљава више од 15 радника а који у

периоду од три наредна мјесеца има намјеру да због смањења обима послова и
других економских, технолошких и организационих разлога, откаже уговор о раду
најмање 10 одсто од укупног броја запослених, али не мање од 5 радника, да се о
томе консултује са савјетом радника односно са синдикатима који представљају те
раднике.
Претпоставка за утврђивање престанка потреба за радом запослених је програм за
увођење технолошких, економских и организационих промјена. У овом случају,
послодавац је дужан да у писменој форми а најкасније 30 дана прије намјераваног
отказивања уговора о раду радницима обавијести савјет радника, односно
синдикат о сљедећем:
1. разлозима за престанак рада радника
2. броју и квалификацијама радника којима треба да престане радни однос
3. мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о раду свим или
одређеном броју радника путем распоређивања радника на друга радна мјеста,
преквалификацијом или скраћивањем радног времена
4. мјерама којима би се омогућило запошљавање радника код других послодаваца.
Ради заштите права радника по основу радног односа који му је престао због
смањења обима посла и других економских, организационих и технолошких
разлога, послодавац је дужан да, ако у року од једне године од дана престанка
радног односа радника намјерава да запосли одређени број радника са истим
квалификацијама које имају радници којима је престао радни однос, прије
заснивања радног односа са другим лицима понуди запослење радницима којима је
отказан уговор о раду.

11
Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а коме престаје
радни однос након најмање двије године непрекидног рада код послодавца,
отказом уговора о раду послодавац је дужан исплатити отпремнину. Отпремнина се
неће исплатити уколико му је радни однос престао због учињене теже повреде
радне обавезе или ако се радник у року од 30 дана од дана истека неплаћеног
одсуства или мировања права из радног односа не врати на посао.
Висина отпремнине утврђује се колективним уговором, правилником о раду и
уговором о раду а зависи од дужине рада радника код послодавца. Најмања
отпремнина износи једну трећину просјечне мјесечне плате радника исплаћене у
посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину
рада код послодавца. Послодавац и радник се могу споразумјети да се раднику
обезбиједи неки други вид накнаде умјесто отпремнине.
У критеријум за чекање не могу се узети у обзир сљедећи услови:
1. удаљеност стана радника од мјеста рада
2. инвалидност и професионално обољење радника
3. трудноћа и порођајно одсуство раднице.

РАДНО ВРИЈЕМЕ
16. ПУНО, НЕПУНО, СКРАЋЕНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Пуно радно вријеме радника износи 40 часова у седмици. Пуно радно вријеме се
одређује седмично, што значи да се 40 часова распоређује на радне дане, с тим што
треба имати у виду да радна седмица може имати шест, односно пет радних дана.
Радно вријеме радника који ради на радним мјестима и пословима на којима и
поред примјене одговарајућих мјера и средстава заштите на раду, постоје повећана
штетна дејства на здравље радника, скраћује се сразмјерно том штетном дејству.
По овом основу радно вријеме може бити скраћено највише до 10 часова седмично,
о чему одлучује министарство надлежно за послове рада на захтјев послодавца,
заинтересованог радника, инспектора рада или синдиката, а на основу стручне
анализе издате од стране овлашћене научне или стручне организације. Овакво
радно вријеме (скраћено) у погледу права радника сматра се пуним радним
временом.
Послодавац с радником може закључити уговор о раду са непуним радним
временом. Радник може закључити уговор раду са непуним радним временом са
више послодаваца и да на тај начин остварује пуно радно вријеме од 40 часова
седмично. Са непуним радним временом радник остварује плату и друга права из
радног односа сразмјерно времену одређеном уговором о раду.

17. ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД

У случају непланираног повећања обима посла, отклањања посљедица временских

непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија и других
несрећа, радник је дужан на захтјев послодавца радити дуже од пуног радног
времена. Рад који се обавља дуже од пуног радног времена у смислу чл. 38. Закона
о раду представља прековремени рад.

12
Прековремени рад не може трајати више од 10 часова седмично, изузев ако радник
изрази жељу на захтјев послодавца да може радити још 10 часова прековремено у
току седмице. У току календарске године радник не може радити прековремено
више од 150 часова.
Ако потреба за прековременим радом траје више од три седмице непрекидно или
више од 10 седмица укупно у току календарске године, послодавац је дужан да о
томе обавијести инспектора рада.
Прековремени рад је забрањен:
1. радницима млађим од 18 година
2. трудним женама и мајкама са дјететом до три године живота
3. самохраном родитељу или усвојиоцу дјетета млађег од шест година живота
4. инвалиду са 70 одсто и више тјелесног оштећења, као и раднику слабог здравља
коме би према мишљењу надлежног љекара прековремени рад могао погоршати
здравствено стање.
За вријеме прековременог рада раднику се увећава плата. Увећање плате не може
износити мање од 30 одсто на плату за исти број часова рада у редовном радном
времену.

18. ПРЕРАСПОДЈЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА

Ако природа и потребе посла захтијевају пуно радно вријеме на појединим радним
мјестима, може се извршити прерасподјела радног времена.
Прерасподјела пуног радног времена врши се тако да у једном дијелу године радно
вријеме буде дуже а у другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарске
године не може износити више од 40 часова просјечно седмично.
Прерасподјелом радног времена може се у једном дијелу године увести радно
вријеме најдуже 52 часа, а на сезонским пословима најдуже 60 часова седмично.
Дуже радно вријеме у једном дијелу године од пуног радног времена сматра се
прековременим радом.

19. ДНЕВНО И НОЋНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Дневно радно вријеме износи 8 часова. Под ноћним радом, у смислу позитивног
радног законодавства, сматра се рад између 22 часа и 6 часова наредног дана. За
раднике млађе од 18 година ноћним радом сматра се рад између 20 часова и 6
часова наредног дана, а ако су запослени у индустрији од 19 часова до 7 часова
наредног дана.
Ноћни рад за раднике млађе од 18 година може се увести само у случају отклањања
посљедица више силе, хаварије и заштите интереса Републике, на основу
сагласности инспектора рада.
Трудницама почев од шестог мјесеца трудноће и мајкама са дјететом до једне
године живота забрањен је ноћни рад.

20. ЈЕДНОКРАТНО И ДВОКРАТНО РАДНО ВРИЈЕМЕ, РАД У СМЈЕНАМА

13
Дневно радно вријеме може се организовати као једнократно и двократно.
Једнократно радно вријеме остварује се односно реализује у континуитету (пр. од 8
до 16 часова). Двократно радно вријеме остварује се и реализује у два дијела на
начин да се дневни фонд радних часова остварује уз одговарајући прекид (пр. од 8
до 12 часова и од 12 до 16 часова).
Двократно радно вријеме је карактеристично за одређене врсте дјелатности као што
су: комуналне, саобраћај, угоститељство и разне врсте услужних дјелатности. У
неким дјелатностима због специфичног карактера производње, организационе и
социјалне природе посла као и због економских потреба и условљавања, радно
вријеме се може организовати у смјенама.
У појединим дјелатностима рад у смјенама је условљен техничко-технолошким
карактеристикама процеса рада те би сваки прекид рада могао да проузрокује
огромне штете за ту дјелатност. Послодавац код којег се рад обавља у смјенама
треба обезбиједити замјену смјена тако да запослени не може радити искључиво
ноћу.

21. ОДМОРИ, ОДСУСТВА И ПРАЗНИЦИ

Једно од права из радног односа јесте право на одмор. Постоје сљедеће врсте
одмора радника:
1. одмор у току дана
2. одмор између два дана (дневни одмор)
3. седмични одмор
4. годишњи одмор.

22. ДНЕВНИ, СЕДМИЧНИ И ГОДИШЊИ ОДМОР

- Дневни одмор

У току рада запослени има право на одмор у тајању од 30 минута. Одмор у току
рада имају они радници који раде једнократно. Међутим, радници који раде
двократно по природи тога рада за вријеме прекида рада имају прилике за одмор из
чега произлази закључак да одмор у току рада који износи 30 минута није ни
потребан.
Одмор у току рада се не може организовати нити користити на почетку и на крају
радног времена јер се његова сврха у тим случајевима не би могла остварити.
Вријеме одмора у току рада урачунава се у пуно радно вријеме.
Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од
најмање 12 часова непрекидно. Радник запослен у пољопривреди и на сезонским
пословима између два узастопна радна дана има право на најмање 10 часова
одмора непрекидно.
Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у
трајању од 12 часова непрекидно.

- Седмични одмор
Право на седмични одмор регулисано је Законом о раду. Радник има право на
седмични одмор у трајању од најмање 24 часова непрекидно.

14
Уколико је неопходно да радник ради на свој седмични дан одмора, послодавац је
дужан да накнадно у договору са радником одреди када ће радник искористити дан
седмичног одмора.

- Годишњи одмор
Годишњи одмор је једно од основних права радника из радног односа. Уважавајући
тај принцип, Закон о раду је предвидио да радник који има најмање шест мјесеци
непрекидног рада има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних
дана а малољетни радник од најмање 24 радна дана. За испуњење услова од шест
мјесеци непрекидног рада не сматра се одсуствовање радника са рада за које је
радник у складу са законом и колективним уговором остварио накнаду плате.
Годишњи одмор раднику увећава се за по 1 дан за сваке 3 навршене године радног
стажа и у другим случајевима утврђеним колективним уговором. Радник који нема
најмање 6 мјесеци непрекидног рада има право на годишњи одмор најмање у
трајању од 30 радних дана. У годишњи одмор се не урачунавају периоди
коришћења одсуствовања с рада по другим основама.
Правило је да радник користи годишњи одмор без прекидања, али послодавац
полазећи од потребе процеса рада може одлучити да радник користи годишњи
одмор у два дијела. Послодавац се може споразумјети са радником да радник
користи годишњи одмор и у више од два дијела, с тим што један дио годишњег
одмора мора износити непрекидно најмање двије седмице.
Послодавац је дужан да раднику омогући да неискоришћени дио годишњег одмора
користи најдаље до краја јуна наредне календарске године. Изузетак су радници
који раде на пословима наставе у образовним установама који користе годишњи
одмор за вријеме школског распуста.
Послодавац не може раднику ускратити право на годишњи одмор нити му може на
име неискоришћеног годишњег одмора исплатити накнаду. Радник за вријеме
коришћења годишњег одмора има право на накнаду плате као да је за то вријеме
био на раду а право на регрес остварује у складу са колективним уговором,
правилником о раду и уговором о раду.

- Плаћено одсуство
Радник има право на плаћено одсуство у току једне календарске године у
трајању од пет дана у сљедећим случајевима:
1. приликом склапања брака пет дана
2. приликом смрти члана уже породице три дана
3. приликом смрти члана шире породице један дан
4. приликом теже болести члана уже породице један дан
5. приликом пресељења у други стан један дан
6. приликом рођења дјетета два дана
7. добровољног давања крви два дана приликом сваког давања крви.
Послодавац на захтјев радника може одобрити плаћено одсуство дуже од пет дана
у току календарске године у оправданим случајевима.

- Неплаћено одсуство

15
Послодавац је дужан раднику на његов захтјев одобрити одсуство с рада до три
дана у току календарске године ради задовољења његових вјерских, односно
национално-традиционалних потреба, без права на накнаду плате.
Неплаћено одсуство раднику може се одобрити и у случајевима као што су:
1. обављање неодложних личних и породичних послова
2. припремање и полагање испита на факултету или другој образовној институцији
3. стручног усавршавања у иностранству
4. њега тешко обољелог члана уже породице.
Према општем колективном уговору неплаћено одсуство по овим основама може
износити до три мјесеца, осим у случајевима стручног усавршавања у иностранству
које може трајати до једне године.
У случају коришћења неплаћеног одсуства радник сноси трошкове пензијско-
инвалидског осигурања. За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе радника
по основу радног односа мирују.

- Празници
Празници (славе и светковине) у Републици су: Божић, Дан Републике, Нова
Година, Богојављење, Свети Сава, Први српски устанак, Васкрс, Духови, Празник
рада први мај и Видовдан.
Законом о славама и светковинама предвиђено је колико дана радник не ради за
поједине празнике Републике. Такође, законом је предвиђено да у дане државних
празника не раде државни органи, предузећа и друге организације.
Законом је одређено да Влада РС може одредити који државни органи и друге
организације су дужне да раде у дане празника Републике и у ком обиму. Уколико
радник ради на дан државних празника, увећава му се плата у износу од 35 одсто.

23. МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА, СЛУЧАЈЕВИ И ПРАВА

Мировање радног односа подразумијева да права, обавезе и одговорности из

радног односа нису у одређеним временским терминима активни иако тај однос
постоји. Код мировања радног односа потребно је да се испуне сљедеће
претпоставке:
1. да је дошло до спријечености радника да ради у законом предвиђеним
случајевима
2. да је та спријеченост временски ограничена.
Раднику мирују права из радног односа у случајевима:
1. када користи право по основу неплаћеног одсуства
2. одласком на одслужење или дослужење војног рока
3. издржавање казне затвора до шест мјесеци
4. у случају избора односно постављења на изборну функцију, што произлази из
одредби општег колективног уговора (чл. 11).
Послодавац је дужан да омогући повратак на посао својим радницима након истека
изборне функције у организацији, комори, органима синдиката и политичким
странкама уколико се пријаве послодавцу у року од 30 дана од дана истека
функције. Исте обавезе има послодавац и код повратка на рад војног обвезника са

16
служења редовног војног рока и вршења других обавеза у ВРС, као и органима
унутрашњих послова.
По повратку на рад, радник има право на исто радно мјесто на ком је радио прије
мировања радног односа или друго радно мјесто које одговара његовој стручној
спреми одређене врсте занимања, знању и способности.

24. ЗАШТИТА РАДНИКА НА РАДУ

Заштита радника на раду је према позитивном радном законодавству уставно

начело. Послодавац је дужан да обезбиједи услове рада, све потребне мјере личне и
колективне заштите на раду којима се штити физичко и психичко здравље и лична
и колективна безбједност радника у процесу рада.
Послодавац је дужан да омогући раднику да се у року од 30 дана од дана ступања
на рад упозна са прописима о заштити на раду. Ако радник рукује средствима рада
чије коришћење може угрозити живот или здравље људи као и околину у којој
радник ради, послодавац је дужан да прије отпочињања рада радника провјери да
ли је радник оспособљен за руковање тим средствима.
Једна од основних обавеза послодавца односно право радника по основу права на
заштиту радника на раду је да послодавац осигура радника од посљедица несреће
на раду код осигуравајућег друштва. Послодавац је дужан да обезбиједи радницима
здравствено осигурање, пензијско и инвалидско осигурање и осигурање од
незапослености.
Послодавац је одговоран и за посљедице несреће на раду које су наступиле због
неисправности објеката, машина и других материјалних средстава која се користе у
процесу рада као и због неовлашћеног и нестручног руковања тим средствима чиме
чини прекршај за који је предвиђена новчана казна у износу од 1000 до 10.000
марака. Поред одговорности за прекршај, послодавац одговара и за материјалну
штету према раднику.
Уколико нису обезбијеђене одговарајуће мјере заштите на раду или постоји
непосредна пријетња или опасност по здравље радника или ако таква опасност
пријети другим лицима, радник може да одбије да ради и у том случају је дужан да
одмах обавијести послодавца а према потреби и надлежног инспектора рада.
Радник је дужан да се при раду користи одговарајућим средствима рада или
средствима заштите на раду јер у супротном одговара за повреду радних обавеза.

25. ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНА, МАЛОЉЕТНИХ РАДНИКА, ИНВАЛИДА

И БОЛЕСНИХ РАДНИКА

Жене, малољетни радници, инвалиди и болесни радници уживају посебну заштиту.

- Заштита жене
Према Закону о раду жене имају посебну заштиту на раду у РС. Ова заштита се
може подијелити у два облика:
1. заштита жене у погледу распоређивања на одређену врсту послова
2. заштита жене труднице и мајке породиље.

17
Жена не може бити распоређена на рад у подземним дијеловима рудника, осим у
случајевима ако је запослена на руководећем радном мјесту које не захтијева
физички рад или у службама здравствене и социјалне заштите. Жени трудници
почев од шестог мјесеца трудноће и мајци са дјететом до једне године живота
дјетета забрањен је ноћни рад.
У остваривању посебне заштите жене послодавац не може одбити да прими у
радни однос жену због тога што је трудна нити јој може отказати уговор о раду
због трудноће или због тога што користи породиљско одсуство.
На основу налаза и препоруке надлежног доктора медицине, жена за вријеме
трудноће и док доји дијете може бити привремено распоређена на друге послове
ако је то у интересу очувања њеног здравља или здравља дјетета. Ако послодавац
није у могућности да јој то обезбиједи, жена има право на одсуство са рада, уз
накнаду плате која не може бити мања од накнаде коју би жена остваривала да је
остала на свом радном мјесту.
Послодавац жену трудницу и мајку дјетета до двије године не може распоредити на
друго мјесто рада без њеног пристанка. Такође, жена за вријеме трудноће, порођаја
и његе дјетета има право на породиљско одсуство у трајању од једне године
непрекидно. За близанце и свако треће и наредно дијете има право на породиљско
одсуство у трајању од 18 мјесеци непрекидно.
Жена може на властити захтјев и препоруке доктора медицине почети коришћење
породиљског одсуства 28 дана прије порођаја. Ако жена роди мртво дијете или ако
дијете умре прије истека породиљског одсуства, жена има право на породиљско
одсуство онолико времена колико је по оцјени овлашћеног доктора медицине
потребно да се жена опорави а најмање 45 дана од порођаја.
За вријеме коришћења породиљског одсуства жена има право на накнаду плате у
висини просјечне плате коју је остварила у току посљедња три мјесеца прије
отпочињања породиљског одсуства, с тим што се плата мјесечно усклађује са
растом просјечних плата у Републици.
Ако жена није остварила плату за свих посљедњих шест мјесеци, накнада плате
износи у висини просјечне плате коју је жена требала остварити у складу са
колективним уговором и правилником о раду прије отпочињања породиљског
одсуства. Накнаду плате за вријеме породиљског одсуства жена остварује на терет
Јавног фонда за дјечију заштиту Републике.
Отац дјетета има право на породиљско одсуство у договору с мајком након протека
60 дана од дана порођаја као и сва права која има мајка у вези са његом дјетета,
одсуствовања са посла због његе и старања о дјетету. Отац ова права може
користити ако мајка напусти дијете, ако умре или ако из других оправданих
разлога није у стању да се брине о дјетету.
Ово право имају поред оца и усвојилац дјетета, као и друга лица којима је
надлежни орган старатељства повјерио дијете на његу и старање.

- Посебна заштита малољетних радника

Малољетна лица тј. радници млађи од 18 година уживају посебну заштиту у
радном односу. Та заштита се огледа у сљедећем:
1. радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито
тешким физичким пословима и на радовима који се обављају под земљом или под

18
водом као и на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по
његов живот, здравље и психофизички развој
2. забрањен им је ноћни рад и прековремени рад
3. за најмање 6 мјесеци непрекидно рада малољетни радник има најмање 24 радна
дана годишњег одмора.

- Посебна заштита инвалида и болесних радника

Посебна заштита инвалида предвиђена је у међународним конвенцијама и
препорукама као и у нашем радном законодавству. Закон о раду предвидио је да
раднику који је повријеђен на послу или је оболио од професионалне болести
послодавац не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено способан
за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор о раду на
неодређено или одређено вријеме.
Ако је радник закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене
спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора. Радник који је
након лијечења и опоравка оспособљен за рад има право да се врати на послове
које је обављао прије настанка здравствене спречености за рад или пак на друге
послове који одговарају његовим стручним и радним способностима.
Ако послодавац нема могућности да радника који је повријеђен на послу или је
оболио од професионалне болести распореди на други одговарајући посао, радник
остварује право у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Ако надлежна служба Јавног фонда за пензијско-инвалидско осигурање након
окончаног лијечења и опоравка радника код њега утврди преосталу радну
способност или опасност од наступања инвалидности, послодавац је дужан да га
распореди на други посао који одговара његовој радној способности.
Преостала радна способност радника не може представљати разлог за отказ
уговора о раду. Такође, радник након лијечења и опоравка од повреда на раду или
професионалне болести има предност у односу на остале раднике, право на стручно
усавршавање и оспособљавање.

26. СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ РАДНИКА

Једно од права које се може сматрати као универзално право сваког радника је
право на образовање.
Општи колективни уговор је наложио послодавцу да је дужан да у складу са
промјенама у процесу рада, техничко-технолошким унапређењима или потребама
организације рада, организује стручно оспособљавање и усавршавање радника.
Послодавац који није раднику обезбиједио стручно оспособљавање односно
усавршавање у складу са захтјевима процеса рада на радном мјесту нема право на
обештећење у случају материјалне штете која настане као посљедица нестручног
рада нити радник може трпјети друге штетне посљедице.
Послодавац може радника у радном односу упутити на допунско оспособљавање за
руковање средствима рада и средствима заштите на раду. Послодавац може
радника упутити на одређене облике стручног оспособљавања и усавршавања у
складу са захтјевима и потребама радног мјеста на коме радник ради а посебно када
дође усвајање и примјена нових метода у организацији и технологији рада.

19
У свим овим случајевима радник је дужан да поступа по захтјевима послодавца.

27. РАДНА СПОСОБНОСТ

У радном законодавству радна способност човјека се узима као услов за заснивање

радног односа. Код радне способности човјека може се говорити о општој и
професионалној радној способности.
Општа радна способност је везана за психофизичко стање човјека а
професионална произлази из знања које је стечено школовањем или праксом на
раду. Из овог произлази да је радна способност промјенљива и да зависи од низа
околности. У току рада радник може због проузроковане повреде на раду,
професионалне болести или болести којом губи дио радних способности, на
основу чега стиче одговарајућа права по основу инвалидског осигурања
(доквалификација или преквалификација), бити распоређен на ново радно мјесто
које одговара његовим преосталим радним способностима.

28. ДОКВАЛИФИКАЦИЈА И ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА

Доквалификација је облик додатног или накнадног вишег стручног образовања

лица у оквиру већ стечене врсте стручног образовања, како незапослених лица тако
и оних који се налазе у радном односу. Незапослена лица то право користе када већ
са постојећим степеном свог стручног образовања не могу да нађу запослење. Код
радника у радном односу коришћење тог права везује се за случајеве кад престане
потреба за његовим радом, односно за степеном његовог стручног образовања због
техничко-технолошких и других унапређења у процесу рада.
Право на доквалификацију имају инвалиди под одређеним условима као основно
право из пензијско-инвалидског осигурања.
Преквалификација је облик стручног образовања лица које већ има одређено
стручно образовање при чему се може, али не мора мијењати ниво стручног
образовања.
Доквалификација се разликује од преквалификације по томе што путем
доквалификације једно лице подиже ниво стручног образовања не мијењајући
врсту стручног образовања, док се код преквалификације стиче друга врста
стручног образовања.
Право на преквалификацију користе и незапослена и запослена лица.
Преквалификација се користи када са већ стеченом врстом стручног образовања не
може да нађе посао или када престане потреба за радом радника са ранијим
стеченим стручним образовањем због техничко-технолошких и других унапређења
у процесу рада којима се доприноси повећању продуктивности рада. У тим
случајевима послодавац раднику обезбјеђује коришћење права на
преквалификацију. Ако радник одбије да се преквалификује за друго одговарајуће
радно мјесто, тада му престаје радни однос без његове сагласности.
Законом о запошљавању предвиђено је да припреме за заошљавање, које
обухватају и преквалификацију радника, подразумијевају мјере којима се
незапосленом лицу пружа могућност да према посебном програму стекне
неопходно знање које се тражи на тржишту рада. Овакве мјере и припреме за

20
запошљавање организује и финансира Завод за запошљавање у сарадњи са другим
образовним установама, организацијама за заштиту на раду, јавним фондовима за
пензијско и инвалидско осигурање.

29. РАДНИ ОДНОС РАДНИКА У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

Радни односи радника у државним органима уређени су Законом о

административној служби у управи РС. Под појмом радног односа у државним
органима подразумијева се однос по основу рада који заснива државни службеник
са државним органом у складу са законом. Под појмом државног органа
подразумијевају се: министарства, други републички органи управе и републичке
управне организације.
Према члану 32. Закона о административној служби у управи РС радна мјеста у
државној служби су: помоћник министра, секретар министарства, инспектори,
руководилац управне организације, замјеник и помоћник руководиоца управне
организације, стручни савјетник, руководилац унутрашње организационе јединице
(одјељења, одсјека, бироа, групе, писарнице, рачуноводства), виши стручни
сарадник и стручни сарадник.
Категорију државних службеника у оквиру набројаних мјеста утврђује Влада. Из
овог произлази да се не сматрају државним службеницима министри и замјеници
министара. Државни службеници не могу бити оснивачи нити се налазити у
органима политичких странака нити због промјене политичке структуре власти у
Републици могу изгубити статус државног службеника и радно мјесто на које су
распоређени.
Државни службеник не може обављати дужност или бити на положају који је у
супротности са његовим службеним дужностима. Даље, не смију обављати послове
за које се не плаћа накнада, као ни обављати послове самосталне дјелатности нити
бити власник приватног или неког друго предузећа.
Ове ограничавајуће мјере подразумијевају да је у нашем позитивном законодавству
прихваћен принцип деполитизације државне управе.
Под појам државног службеника не сврставају се запослени у државним органима
који раде на пословима возача, курира, чувара и другог пратећег особља, већ они
заснивају радни однос и остварују своја права по основу радног односа на основу
Закона о раду, дакле, уговором о раду.

30. ОДЛУЧИВАЊЕ О ЗАПОСЛЕНИМ У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

О правима, обавезама и одговорностима државног службеника одлучује

функционер који руководи тим органом, Агенција за државну управу и Одбор
државне управе за жалбе.

- Одлучивање функционера
Државни службеници су дужни да извршавају налоге функционера који руководи
органом у коме раде, у складу са Уставом, Законом, Кодексом понашања државних
службеника а посебно у складу са принципима професионалности, одговорности,
честитости, непристрасности, ефикасности и економичности.

21
Државни службеник сваке године подлијеже оцјени свога рада а она подразумијева
надзор, вредновање рада и успјешно вршење послова у оквиру радног мјеста.
Оцјену рада за помоћника министра и секретара министарства врши министар, а за
све друге државне службенике непосредно надређени државни службеник.
Уколико је оцјена рада негативна, државни службеник у циљу побољшања свог
стручног знања пролази кроз додатни програм стручног оспособљавања који у
договору са њим одреди непосредни руководилац.
Државни службеници имају несметан приступ оцјени свога рада и имају могућност
да у одговарајућем временском року дају писмене примједбе на оцјену свог рада.
Међутим, уколико су двије узастопне оцјене рада негативне, Агенција покреће
поступак за разрјешење са дужности државног службеника које врши надлежни
орган, односно старјешина.
Старјешина органа одлучује о покретању дисциплинског поступка против
државног службеника и изриче дисциплинске мјере.

- Одлучивање Агенције
Законом о државној администрацији у управи РС успостављена је Агенција за
државну управу. Агенција обезбјеђује спровођење процеса запошљавања државних
службеника и пружа помоћ органима државне управе у реализацији њихове
кадровске политике. Агенција се посебно стара о промоцији и обезбјеђивању
националне равноправности код избора државних службеника.
Надлежности Агенције које произлазе из права и обавеза радника су:
1. успоставља јединствена правила и процедуре за избор, постављење и именовање
државних службеника
2. планира и спроводи процес запошљавања државних службеника на захтјев
органа државне управе
3. предлаже начин и програм полагања стручних испита за пријем кандидата у
државну управу
4. оглашава на захтјев органа државне управе упражњена радна мјеста
5. прати и подстиче управне инспекторе на вршење управног надзора над органима
државне управе
6. припрема и спроводи програм обуке и стручног усавршавања државних
службеника
7. припрема кодекс о понашању државних службеника
8. утврђује правила и критеријуме за оцјену рада државних службеника
9. покреће поступак за разрјешење са дужности државних службеника
10. доноси општи акт којим се регулишу питања покретања, вођења и застарјелости
поступка за утврђивање повреда радних дужности
11. уређује и друга питања у циљу заштите радне дисциплине
12. води поступак ревизије у циљу провјере да ли запослени који имају статус
државног службеника а који су засновали радни однос на основу Закона о државној
управи и Закона о радним односима у државним органима испуњавају услове који
су утврђени за пријем државних службеника у радни однос (Закон о
административној служби у управи, чл. 51)
13. предлаже Влади програм збрињавања вишка запослених радника државне
управе.

22
- Одлучивање Одбора државне управе за жалбе
Чланом 9. Закона о административној служби у управи РС предвиђено је да Влада
формира Одбор државне управе за жалбе. Законодавац је обезбиједио заштиту
радника у државним органима управе путем овог одбора и тако осигурао да
државни службеници могу у пуној мјери остваривати права из радног односа.
Уколико државни службеник сматра да су његова права из радног односа
повријеђена од стране државног органа у којем је запослен или од Агенције за
државну службу, има право ради заштите својих права односно интереса да
поднесе жалбу Одбору државне управе за жалбе. Законом је предвиђено да Одбор
доноси Пословник који уређује правила, процедуре и поступак одлучивања по
жалби радника.

31. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА И ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ

Органи државне управе а самим тим и државни службеници непосредно

примјењују односно извршавају законе, друге прописе и опште акте Народне
скупштине, Владе и предсједника Републике.
У обављању својих послова државни органи рјешавају у управним стварима, врше
управни надзор и обављају стручне и друге послове. За непосредну примјену
закона, других прописа и општих аката органи државне управе доносе: правилнике,
наредбе и упутства и у вршењу управног надзора доносе појединачне акте.
Из дјелокруга надлежности државних органа произлазе и обавезе државних
службеника да су дужни обављати своје послове и задатке у складу са Уставом и
законом и Кодексом о понашању државних службеника. У извршавању својих
послова државни службеник се мора придржавати принципа као што су
професионалност, непристрасност, одговорност, честитост, транспарентност,
јавност, ефикасност и економичност.
Уколико радник својом кривицом не испуњава радне обавезе и не придржава се
утврђених принципа у раду, тада он одговара за учињену повреду радне обавезе.

32. АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ

Систематизација радних мјеста значи преглед свих послова и радних задатака у

државном органу. Систематизација радних мјеста врши се по правилу у посебном
писменом општем акту – правилнику о систематизацији радних мјеста. Основна
начела за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у органима
државне управе утврђује Влада. Основна начела обухватају:
1. број државних службеника према утврђеним стандардима
2. стручни профил државног службеника
3. организациону структуру органа државне управе.
Акт о систематизацији и унутрашњој организацији у органу државне управе доноси
старјешина који руководи органом. На акт о унутрашњој организацији и
систематизацији даје сагласност Влада за који претходно према принципу
претпостављене надлежности своје мишљење даје Министарство управе и локалне
самоуправе.

23
Законом о административној служби РС утврђена су радна мјеста у државној
управи, с тим што категорију државних службеника у оквиру радних мјеста
утврђује Влада. Основне организационе јединице у органу државне управе су:
ресор и сектор. Унутрашње организационе јединице су: одјељење, одсјек, биро,
група, писарница, рачуноводство и други облици уважавајући специфичност
државног органа.
Органи државне управе могу основати службу за заједничке послове ради
обављања послова као што су: финансијски, административни, биротехнички,
информатичко-документациони, механографска обрада података, текуће и
инвестиционо одржавање и обезбјеђење пословних зграда.
Законом су такође у начелу утврђени и опис послова за радна мјеста у државној
служби као што су:
1. помоћник министра руководи основном организационом јединицом
2. секретар министарства обавља послове који се односе на: унутрашњу
организацију и рад министарства, координисање рада ресора и сектора,
остваривање сарадње министарства са другим органима, предузећима и други
субјектима, извршавање програма рада министарства и одговара за материјално-
финансијско пословање министарства
3. руководилац управне организације руководи њеним радом
4. стручни савјетник обавља послове за које је потребно посебно стручно знање
5. виши стручни сарадник обавља најсло женије стручне послове из одређене
области рада.

33. ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

Упражњено радно мјесто у оквиру државне управе попуњава се путем:

1. интерног оглашавања
2. јавног конкурса
3. акта о именовању
4. напредовања у служби.
Приликом спровођења поступка за пријем државног службеника, Агенција за
државну управу именује посебне и непристрасне изборне комисије. Изборну
комисију сачињава најмање пет чланова, од којих су најмање три члана државни
службеници из органа државне управе на које се јавни конкурс односи, који имају
академско и професионално искуство у областима обухваћених процесом јавне
конкуренције.
Остали чланови именују се са листе експерата коју утврђује Агенција за државну
управу. Поступак за пријем државних службеника подразумијева улазни интервју
са кандидатом и контролу испитавања услова конкурса. Поступак пријема
државног службеника обавља се најмање за 30 дана након рока за пријаве
кандидата.
Пријављени кандидат може од Агенције за државну управу затражити имена
чланова изборне комисије. У случају постојања сукоба интереса који се односи на
члана изборне комисије, тај члан самоиницијативно даје оставку на чланство у
изборној комисији. Пријављени кандидат може од Одбора државне управе за жалбе
тражити диксвалификацију члана изборне комисије. Ако пријављени кандидат не

24
буде задовољан одлуком Одбора за жалбе, може покренути поступак за
остваривање својих права пред надлежним судом.
Поступак пријема путем јавне конкуренције може се прогласити неважећим на
захтјев одбора или надлежног суда. У том случају Агенција државне управе поново
спроводи поступак јавне конкуренције. Бодовање кандидата за пријем у радни
однос врши се на основу постигнутих резултата уз поштовање националне
заступљености.

- Попуњавање путем интерног огласа, јавног конкурса и именовањем

За попуну радног мјеста стручног сарадника прво се интерно оглашава упражњено
радно мјесто у органу државне управе у коме је оно упражњено. У случају да се
радно мјесто стручног сарадника не попуни путем интерног оглашавања, то радно
мјесто се оглашава путем јавног конкурса.
Интерни оглас се објављује у органу државне управе у којем је упражњено радно
мјесто најмање један мјесец прије крајњег рока за подношење пријаве.
Интерни оглас садржи:
1. опис упражњеног радног мјеста и број извршилаца
2. општи услови за пријем у радни однос
3. списак потребним докумената као и мјесто њиховог подношења
4. посебне академске и професионалне услове за радно мјесто које се попуњава
5. друге услове утврђене правилником о систематизацији.
За попуну радног мјеста стручног савјетника и вишег стручног сарадника расписује
се јавни конкурс. Јавни конкурс расписује Агенција и објављује се у средствима
јавног информисања најмање три мјесеца прије пријављивања кандидата.
Именовање руководећих државних службеника унутар органа државне управе
(помоћник министра, секретар министарства, руководилац управне организације,
замјеник и помоћник руководиоца управне организације) врши Влада на основу
јавног конкурса. Управни акт о именовању руководећих службеника доноси Влада
на приједлог Агенције за државну управу и објављује се у «Службеном гласнику
РС».

- Попуњавање радних мјеста путем напредовања у служби

Напредовање у државној управи врши се на основу позитивне оцјене о раду коју
даје непосредни старјешина. Приједлог за напредовање у државној управи даје
функционер који руководи органом државне управе.
Агенција доноси правила која утврђују начин и поступак напредовања у служби.

34. УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У РАДНИ ОДНОС

Да би лице стекло својство државног службеника мора испуњавати опште и

посебне услове.
Општи услови су:
1. да је држављанин РС или БиХ и да има пребивалиште у РС
2. да је старији од 18 година
3. да има општу здравствену способност

25
4. да је по својим радним и људским квалитетима достојан углед а државног
службеника
5. да није осуђиван за кривично дјело на безусловну казну затвора од најмање шест
мјесеци или за кривично дјело које га чини неподобним за обављање послова у
органу државне управе
6. да испуњава и друге услове утврђене законом, другим прописима или актом о
унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.
Поред општих услова, потребно је да лице које се прима у државну службу
испуњава и сљедеће посебне услове:
1. одговарајућа школска спрема (која је предвиђена систематизацијом радних
мјеста)
2. положен стручни испит
3. одговарајуће радно искуство предвиђено законом, општим актом или
систематизацијом радних мјеста.
Неиспуњавањем једног од ових услова радник не може засновати радни однос у
државном органу.

35. НЕСПОЈИВОСТ ФУНКЦИЈА

Државни службеник не може обављати дужност или бити на положају који је у

супротности са његовим службеним дужностима нити смије обављати послове за
које се плаћа накнада, изузев ако законом није другачије одређено.
Државни службеник не може бити члан управних и других одбора и органа
политичких странака нити у обављању својих послова може испољавати
приврженост политичким странкама.
Државни службеник се не може бавити самосталном дјелатношћу нити бити
власник приватног или неко другог предузећа. Приликом свог постављања односно
именовања државни службеник је дужан да предочи све податке о имовном стању,
као и информације о дјелатностима и функцијама чланова своје уже породице.

36.РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ

ЛИЦА, ПРЕМЈЕШТАЈ И ВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

На основу управног акта о пријему у радни однос, државни службеник се

распоређује на радно мјесто на које је примљен у радни однос и на том радном
мјесту остварује своја права и обавезе.

37. ПРЕМЈЕШТАЈ

Државни службеник може бити упућен у други државни орган у истом мјесту рада,
без његове сагласности, због повећаног обима послова, ако се о томе споразумију
функционери који руководе тим органом. Овакав распоред државног службеника
траје док трају разлози за упућивање у други орган, али најдуже три мјесеца у току
једне године. Радник своја права, обавезе и одговорности остварује у органу из
којег је упућен.

26
Запослени у органу државне управе може без његове сагласности бити привремено
распоређен на радно мјесто ван сједишта државног органа у коме ради а најдуже
шест мјесеци у току двије године. Послије овога рока радник државне управе
наставља да ради на радном мјесту на којем је радио прије распоређивања ван
сједишта органа.

38. ВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Ако је у органу државне управе дошло до смањења броја постављених односно

именованих лица усљед промјене у организацији и методологији рада, односно
смањења обима или укидања послова, постављено односно именовано лице и
остали запослени распоређују се на радно мјесто у истом или другом органу
државне управе која одговарају њиховој стручној спреми.
Одлуку о распоређивању државних службеника по овом основу доноси орган који
их је поставио односно именовао или старјешина органа у који је државни
службеник распоређен. Уколико државни службеник у наведеним случајевима не
прихвати радно мјесто на које је распоређен, престаје му радни однос.
Међутим, уколико се државни службеник не може распоредити због непостојања
радног мјеста или недостатка стручне спреме, орган, односно старјешина доноси
рјешење којим се утврђује да је раднику престао радни однос.
У случају спајања два или више органа државне управе у један орган, сви државни
службеници из ових органа имају статус нераспоређених. У оваквим случајевима
старјешина органа, односно надлежни орган државне управе на приједлог Агенције
доноси рјешење о распоређивању нераспоређених државних службеника.
Позитивним радним законодавством предвиђено је да се државни службеник, са
изузетком оних које именује Влада, враћа на радно мјесто најкасније у року од
мјесец дана од наступања сљедећих случајева: неуспјеха на изборима, завршетка
мандата и престанка функције у законодавном или извршном органу на било којем
нивоу власти у РС.

ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ

ЛИЦА
39. ПРАВА И ДУЖНОСТИ СЛУЖБЕНИКА

Државни службеник има право:

1. на стално запослење до испуњења услова за пензију, осим ако овим законом није
другачије одређено
2. на одсуство утврђено законом и наставак рада на истом или сличном радном
мјесту по истеку одсуства
3. на накнаду у складу са службеним дужностима и резултатима, на начин утврђен
овим законом
4. на помоћ у стручном образовању и професионалном усавршавању
5. на заштиту свог физичког и моралног интегритета од стране државе током
обављања својих службених дужности
6. на коректан однос надређених према њему, уз поштовање њеног моралног
интегритета и људског достојанства

27
7. на оснивање и учлањење у синдикат или професионално удружење, у складу са
законом
8. на штрајк, у складу са законом.
Државни службеник има право и на поштен и праведан третман у кадровској
политици без обзира на његова политичка опредјељења, националну припадност,
пребивалиште, старосну доб, инвалидност, пол и вјерску припадност.

40. ДУЖНОСТИ ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА

Државни службеник је дужан да:

1. извршава послове и задатке предвиђене описом радног мјеста
2. примјењује и извршава одредбе Устава, закона и других прописа
3. извршава налоге старјешине органа државне управе или непосредног
руководиоца.
Ако државни службеник сматра да налог није заснован на закону, поступиће на
сљедећи начин:
- указаће издаваоцу налога на његову незаконитост
- ако издавалац налога понови налог, државни службеник затражиће писмени налог
у којем се наводи идентитет издаваоца налог аи прецизан садржај налога
- ако је налог потврђен, државни службеник је дужан да га изврши, осим ако налог
не представља кривично дјело у ком случају ће одбити извршење налога и случај
пријавити надлежном органу
4. чува углед државног органа управе
5. дјелује без предрасуда, политички непристрасно, при чему нарочито:
- избјегава активности односно пропусте у вршењу своје професионалне дужности
који су у супротности или су неспојиве са дужностима утврђеним овим законом и
уздржава се од јавног изражавања својих политичких убјеђења
- не тражи и не прихвата за себе или своје сроднике било какву добит, повластицу,
накнаду у новцу, услугама и слично, осим оних које су дозвољене овим законом.
6. у свом раду и одлучивању води рачуна о јавном интересу а нарочито:
- пружа помоћ у остваривању јавног интереса
- даје заинтересованим странкама, јавним институцијама и јавности уопште
информације из области послова које обавља, у складу са законом.
7. испуњава и друге дужности утврђене овим законом.

ПЛАТЕ, ПРАВО НА НАКНАДУ ПЛАТА И ДРУГА ПРИМАЊА

41. ПЛАТЕ РАДНИКА

Државни службеник има право на плату која одговара његовом радном мјесту,
сложености послова које обавља и времену проведеном на раду. Законом о
административној служби у управи РС (чл. 79) предвиђено је да се државни
службеници разврставају у пет платних група.
Основна плата за пуно радно вријеме утврђује се тако што се најнижа цијена рада,
као израз вриједности за најједноставнији рад, помножи са одговарајућим
коефицијентом који су утврђени овим законом, те укупан износ повећа за 0,5 одсто
за сваку започету годину радног стажа, а највише до 20 одсто.

28
Најнижу цијену рада утврђује Влада. У утврђивању најниже цијене рада учествује
и синдикат. Законом је предвиђено да се коефицијенти који су утврђени за
поједине платне групе (чл. 81) могу увећавати по основу вршења најсложенијих
послова по платним групама од 10 до 30 одсто. За државне службенике који врше
инспекцијски надзор коефицијент се увећава за 30 одсто.
Општим колективним уговором предвиђено је да се основна плата радника може
увећавати: на основу рада ноћу за 30 одсто, на основу прековременог рада за 35
одсто и за рад на дане државних празника за 50 одсто.

42. ПРАВО НА НАКНАДУ ПЛАТЕ ЗА ВРИЈЕМЕ ОДСУСТВОВАЊА СА

РАДА

Колективним уговором предвиђено је да је послодавац дужан да раднику

обезбиједи накнаду нето плате у висини 100 одсто у сљедећим случајевима:
1. коришћења годишњег одмора и плаћеног одсуства
2. државних празника и одсуствовања са посла у дане вјерских празника
3. стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада код
послодавца
4. присуствовање у својству посланика сједницама Народне скупштине или
одборника Скупштини општине или његовог тијела
5. за вријеме војне вјежбе и одазивања на позив војних органа.

43. НАКНАДА МАТЕРИЈАЛНИХ ТРОШКОВА

Општим колективним уговором као и Законом о административној служби у

управи РС предвиђено је да послодавац запосленом исплаћује накнаду на терет
материјалних трошкова у сљедећим случајевима:
1. дневнице за службена путовања у земљи и иностранству
2. накнаду трошкова превоза код доласка на посао и повратка са посла до висине
пуне цијене превозне карте у јавном саобраћају
3. за повећање трошкова селидбе из мјеста пребивалишта у мјесто гдје има
службени стан и назад
4. за трошкове образовања
5. регрес за годишњи одмор
6. у случају смрти државног службеника или члана његове уже породице
7. пригодне награде
8. за отпремнину при одласку у пензију.
Законом је предвиђено да Влада утврђује врсте и висину ових накнада за истакнуте
случајеве.

44. ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Одговорност запослених и постављених лица предвиђена је позитивним радним

законодавством. Та одговорност се огледа у чињеници да ли радник испуњава или
не испуњава своје радне обавезе. Радник може одговарати због повреде радних

29
обавеза или због наношења одговарајуће штете органу у коме ради. Тако постоје
двије врсте одговорности радника: дисциплинска и материјална одговорност.
Кривична односно прекршајна одговорност не искључује дисциплинско
кажњавање за исто дјело које је било предмет кривичног, односно прекршајног
поступка без обзира на то да ли је државни службеник ослобођен кривичне
односно прекршајне одговорности.
45. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Државни службеник дисциплински је одговоран за повреду радних дужности.

Повреде радних дужности су:
1. неизвршавање, несавјесно, односно неблаговремено извршавање радних
дужности
2. изражавање или заступање политичких опредјељења у извршавању задатака и
послова у органу државне управе
3. недостојно, увредљиво или на други начин непримјерено понашање према
грађанима, правним и физичким лицима и другим странкама у поступку пред
органом државне управе
4. одбијање давања података или давање нетачних података органима државне
управе, правним и физичким лицима, ако је давање података прописано законом
или прописом донесеним на основу закона
5. злоупотреба службеног положаја или прекорачење овлашћења
6. незаконито располагање материјалним средствима
7. радње које ометају грађане, правна лица и друге странке у остваривању њихових
права и интереса у поступку код органа државне управе
8. одбијање послова радног мјеста на које је запослени распоређен или одбијање
налога функционера који руководи органом државне управе
9. неоправдано изостајање са посла пет радних дана у току шест мјесеци или
неоправдано изостајање с посла три дана узастопно
10. долазак на рад у пијаном стању или уживање алкохола или других опојних
средстава која смањују радну способност у току радног времена.
За повреде радних дужности могу се изрећи сљедеће дисциплинске мјере: писмени
укор, удаљење са посла у трајању од два дана до шест мјесеци, обустављање
исплате плате у износу од 50 одсто и престанак радног односа.
Сви државни службеници могу дати иницијативу за покретање дисциплинског
поступка која мора бити образложена. Дисциплински поступак против државног
службеника покреће старјешина органа или лице које он овласти а поступак води
дисциплинска комисија коју именује старјешина органа државне управе из реда
државних службеника. Комисија броји од три до пет чланова, с тим што
старјешина органа не може бити члан комисије.
Дисциплинске мјере изриче старјешина органа. Старјешина органа доноси
одлуку о суспензији с посла државног службеника у сљедећим случајевима:
1. ако је против њега покренут кривични поступак за дјело учињено у вршењу
његових задатака и послова
2. ако се државни службеник налази у притвору и ако је против њега покренут
кривични поступак за теже кривично дјело.

30
У случају удаљења са посла, државни службеник има право на 50 одсто од своје
плате док удаљење траје.

46. МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ

Државни службеник одговоран је за штету коју је на раду или у вези са радом

намјерно или из крајње непажње проузроковао државном органу, правном или
физичком лицу. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала,
учиниоца штете и начин њене накнаде утврђује посебна комисија коју образује
старјешина органа државне управе.
Уколико би исплатом накнаде за штету причињену органу била угрожена
егзистенција државног службеника и његове породице, државни службеник се
може дјелимично ослободити плаћања те накнаде.

47. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Државном службенику престаје радни однос у сљедећим случајевима:

1. добровољно иступање из државне управе
2. испуњавање законски прописаних услова који се односе на године стажа
осигурања и старосну доб за пензионисање
3. трајне неспособности за обављање своје радне дужности због теже нарушеног
здравственог стања
4. незадовољавајућег пробног рада
5. правоснажне пресуде за теже кривично дјело и издржавање казне затвора дуже
од шест мјесеци
6. отпуштања из државне управе као посљедица дисциплинског поступка
7. изречене дисциплинске мјере престанка радног односа у органу државне управе.
Државног службеника разрјешава Агенција или у случају руководећих државних
службеника Влада по претходно прибављеном мишљењу Агенције. Уколико је
државни службеник незадовољан овом одлуком, може од Одбора тражити њено
преиспитивање.
Законом о раду (чл. 112) предвиђено је да уговор о раду раднику престаје у
сљедећим случајевима:
1. смрћу радника
2. споразумом послодавца и радника
3. отказом уговора од стране послодавца или радника
4. када радник наврши 40 година пензијског стажа или 65 година живота или
најмање 20 година стажа осигурања, ако се послодавац и радник другачије не
споразумију
5. са даном достављања послодавцу правоснажног рјешења о потпуном губитку
радне способности радника
6. када стекне услове за остваривање права на старосну пензију
7. ако радник буде осуђен на безусловну казну затвора или на мјеру безбједности,
васпитну или заштитну мјеру у трајању дуже од три мјесеца
8. на односу одлуке надлежног суда која има за посљедицу престанак радног
односа радника, са даном утврђеним судском одлуком

31
9. са даном престанка рада послодавца, односно са даном почетка примјене
привремене мјере забране рада послодавцу изречене од стране надлежног суда на
период дужи од три мјесеца.

48. КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности запослених по

основу рада, као и међусобни односи између радника и послодавца те друга питања
и области радних односа која нису на потпун и цјеловит начин уређена законом.
Под послодавцем у смислу одредби члана 1. Општег колективног уговора
подразумијевају се предузећа, установе и друге организације које обављају
привредну или друштвену дјелатност, удружења, банке, организације за осигурање,
задруге и свако друго домаће и страно правно и физичко лице које запошљава
раднике.
Колективним уговором не може се утврдити мањи обим права од права одређених
законом и конвенцијама међународне организације рада. Учесници у закључивању
колективног уговора на нивоу Републике су Влада, асоцијација синдиката
организованог на нивоу Републике, с претходно прибављеном сагласношћу
гранских синдиката и удружења послодаваца, организованог на нивоу Републике
које окупља највећи број послодаваца.
О закључивању колективног уговора могу одлучивати само они синдикати,
односно послодавци који за то имају пуномоћ стране сваког појединог синдиката,
односно послодавца у складу са њиховим статутима.
Општи колективни уговор се закључује на неодређено вријеме и сматра се
закљученим када га у истовјетном тексту потпишу његови учесници. Учесници у
закључивању Општег колективног уговора могу споразумно да промијене његове
одредбе. Поступак за измјену и допуну може покренути сваки његов учесник по
поступку по којем је и закључен.
Осим Општег колективног уговора, постоје посебни и појединачни колективни
уговори. Под посебним колективним уговорима подразумијевају се колективни
уговори на нивоу гране или дјелатности закључени између синдиката,
одговарајућег удружења привредне коморе или привредне коморе уколико нема
удружења, и надлежног министарства Владе РС. Појединачним колективним
уговором сматра се колективни уговор закључен између синдикалне организације и
послодавца.

49. ОБАВЕЗНОСТ ПРИМЈЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Колективни уговор је обавезан за све стране које су непосредно учествовале у

закључивању колективног уговора или које су биле представљене у закључивању
колективног уговора на основу њихове пуномоћи, као и за оне субјекте који су
накнадно приступили колективном уговору.
Ако министарство надлежно за послове рада оцијени да постоји интерес Републике
и да је то оправдано ради остваривања циљева економске и социјалне политике,
може одлучити да се колективни уговор или само одређене одредбе тог уговора

32
прошире и на правне субјекте који нису учествовали у закључивању колективног
уговора нити су му накнадно приступили.
Прије одлучивања о проширењу примјене колективног уговора министарство ће
обавезно затражити мишљење одређеног синдиката послодавца, односно
послодавца или удружења послодаваца на које се колективни уговор проширује.

50. ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ И

ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Ради остваривања својих права, државни службеници се писмено обраћају

старјешини органа државне управе. Против рјешења или другог појединачног акта
којим је одлучено о његовим правима или обавезама, државни службеник има
право да поднесе приговор.
Приговор се подноси старјешини органа државне управе у року од осам дана од
дана уручења рјешења или другог појединачног акта који је дужан да о њему
одлучи у року од 30 дана од дана подношења приговора. У поступку одлучивања о
поднесеном приговору старјешина преиспитује своју одлуку и може је измијенити
или допунити.
Државни службеник има право да поднесе приговор и у случају кад старјешина у
року од 15 дана од дана подношења захтјева не одлучи о праву или обавези на коју
се захтјев односи. Ако старјешина у утврђеном року не одлучи о поднесеном
приговору или ако државни службеник није задовољан одлуком поводом
поднесеног приговора, државни службеник се може обратити надлежном суду у
року од 30 дана од дања њеног достављања.
Надзор над примјеном прописа о правима и обавезама државних службеника врши
управни инспектор. У вршењу надзора управни инспектор има право да прегледа
опште и појединачне управне акте у државном органу и да на други начин
прибавља потребна обавјештења.
Ако управни инспектор нађе да је повријеђено право државног службеника,
указаће органу државне управе на учињену повреду. Ако управни инспектор нађе
да је коначним рјешењем надлежног органа државне управе очигледно повријеђено
право државног службеника поводом кога је покренут поступак пред надлежним
судом, одложиће својим рјешењем на захтјев државног службеника извршење
рјешења до доношења правоснажне судске одлуке.

33
ПРАВА ИЗ РАДА И ПО ОСНОВУ РАДА
(Јово Ерцег)

ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

1. ОСИГУРАНИЦИ И ДРУГА ОСИГУРАНА ЛИЦА

На основу Закона о здравственом осигурању, обавезно осигурана лица –

осигураници су:
1. лица у радном односу
2. лица која самостално, у складу са законом, обављају привредну или
професионалну дјелатност као основно занимање
3. лица која обављају свештеничку дужност или вјерску службу
4. лица која обављају пољопривредну дјелатност
5. лица којима је признато право на здравствено осигурање према Закону о правима
бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца
6. запослени за чијим је радом престала потреба док остварују накнаду према
прописима о радним односима
7. незапослена лица док су редовно пријављена код Републичког завода за
запошљавање уколико не примају материјално обезбјеђење
8. ванредни студенти док су редовно пријав љени код Републичког завода за
запошљавање
9. корисници пензија и права на новчану накнаду у вези са преквалификацијом или
доквалификацијом и запошљавањем која су ово право остварила према прописима
о пензијском и инвалидском осигурању
10. држављани РС који у цјелости или дјелимично остварују пензију и
инвалиднину од иностраног исплатиоца, док имају пребивалиште на територији
Републике, ако међународним споразумом није другачије одређено
11. лица која су корисници сталне новчане помоћи и лица смјештена у установу
социјалне заштите, ако нису осигурана по другом основу
12. избјегла и расељена лица, ако нису осигурана по другом основу
13. страни држављани који се школују на територији РС, ако међународним
споразумом није другачије одређено
14. друга лица за која је уплаћен допринос за здравствено осигурање.
Права из здравственог осигурања обезбјеђују се и члановима породице наведених
лица а члановима домаћинства лица која обављају пољопривредну дјелатност под
условом да не остварују права из здравственог осигурања по неком другом основу.
Чланови породице у смислу овог закона су:
1. чланови уже породице: брачни друг и дјеца рођена у браку или ван брака,
усвојени и пасторчад, ако испуњавају услове из Закона

34
2. чланови шире породице које осигураник издржава.
Општим актом Фонда здравственог осигурања утврђује се ко се сматра чланом
шире породице и услови под којима се сматра да га осигураник издржава.
Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и
трошења средстава остварених радом њених чланова без обзира на сродство.
1. Брачни друг осигураника има права из здравственог осигурања док је у браку са
осигураником.
2. Разведени брачни друг, коме је судском одлуком утврђено право на издржавање,
има право из здравственог осигурања ако је у моменту развода био старији од 45
година жена, односно 55 година мушкарац или без обзира на године живота ако му
је у вријеме развода утврђена неспособност за рад у смислу прописа о пензијском и
инвалидском осигурању.
3. Дијете осигураника има права из здравственог осигурања до навршених 15
година односно до навршене 26. године живота ако је на редовном школовању
односно до навршених 27 година живота, ако је за вријеме редовног школовања
било на одслужењу војног рока.
Дијете које је због болести прекинуло редовно школовање има права из
здравственог осигурања и за вријеме трајања те болести а ако настави редовно или
ванредном школовање, има права из здравственог осигурања и послије наведене
старосне границе, али најдуже онолико времена колико је трајао прекид школовања
проузрокован болешћу.
4. Ако дијете постане неспособно за самосталан живот и рад у смислу прописа о
инвалидском осигурању прије истека рокова за редовно школовање има права из
здравственог осигурања док таква неспособност траје. Дијете које постане
неспособно за самосталан живот и рад у смислу прописа о инвалидском осигурању
и послије навршених 15 односно 26 година живота, има права из здравственог
осигурања док таква неспособност траје, уколико га осигураник издржава због тога
што нема властитих прихода за издржавање.
5. Дјеци осигураника која су старија од 15 година а не налазе се на редовном
школовању, обезбјеђују се права из здравственог осигурања под условима који су
општим актом Фонда утврђени за чланове шире породице.

- Лица којима се обезбјеђују права из здравственог осигурања

у случају повреде на раду и професионалне болести
За случај повреде на раду и професионалне болести, права из здравственог
осигурања утврђена Законом обезбјеђују се:
1. ученицима и студентима који се у складу са законом налазе на обавезном
производном раду, професионалној пракси или практичној настави
2. лицима која раде волонтерски, у складу са прописима о радним односима
3. лицима за вријеме омладинског радног ангажовања посредством задруге
ученика, студената и незапослене омладине
4. лицима за вријеме учешћа у јавним радовима које организује политичко-
територијална заједница
5. лицима која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или
преквалификацији по упути надлежног Републичког завода за запошљавање

35
6. лицима која у складу са прописима о радним односима обављају привремене или
повремене послове.

- Лица којима се обезбјеђује здравствена заштита

на основу закључених међународних споразума
Лица – држављани земаља са којима је закључен међународни уговор о социјалном
(здравственом) осигурању, остварују здравствену заштиту у обиму који је утврђен
уговором.

2. ОБИМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА

ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Обавезним здравственим осигурањем обезбјеђује се здравствена заштита која

обухвата:
1. медицинске мјере и поступке за унапређивање здравства, сузбијање и рано
откривање болести и других поремећаја здравља
2. љекарске прегледе и друге врсте медицинске помоћи у циљу утврђивања,
праћења и провјеравања здравственог стања
3. лијечење обољелих и повријеђених и друге врсте медицинске помоћи
4. превенцију и лијечење болести уста и зуба
5. медицинску рехабилитацију у болничким и ванболничким установама
6. лијекове – помоћни материјал који служи за примјену лијекова и санитетски
материјал потребан за лијечење
7. протезе, ортопедска и друга помагала, помоћне и санитарне справе, стомато-
протетичку помоћ и стоматолошке материјале.
Здравствена установа дужна је да пружи здравствену заштиту у оквиру своје
дјелатности свим грађанима у току дневног рада а за хитне случајеве и ноћу.
Хируршке или друге медицинске интервенције могу се предузети само по
претходном пристанку обољелог или повријеђеног лица, односно његовог
родитеља, усвојиоца или стараоца ако је то лице малољетно или лишено пословне
способности.
Када је у опасности живот лица, хируршке и друге медицинске интервенције као
неопходне могу се предузети по правилу на основу конзилијарног прегледа и без
претходног пристанка обољелог или повријеђеног лица, ако је оно у таквом стању
да не може само донијети одлуку или усљед хитности није могуће прибавити
пристанак родитеља, усвојиоца односно стараоца. Уколико обољело или
повријеђено лице, његов родитељ, усвојилац или старалац не пристане на
предложену интервенцију, дужни су да о томе дају и писмену изјаву, а ако одбију,
сачиниће се о томе службена забиљешка.
У случају да грађанин на стационираном лијечењу захтијева да прекине то
лијечење и поред упозорења доктора медицине на могуће посљедице због овакве
одлуке, дужан је да о томе да писмену изјаву а ако то одбије, сачиниће се о томе
службена забиљешка.
Здравствени и други радници дужни су да чувају професионалну тајну. Под
професионалном тајном подразумијевају се подаци о здравственом стању
болесника и узроцима, околностима и посљедицама тог стања. Дужности чувања

36
професионалне тајне, здравствени и други радник може бити ослобођен од самог
болесника или одлуком надлежног суда.

- Накнада плата за вријеме привремене неспособности за рад

Право на накнаду плате имају осигураници ако су:
1. усљед болести или повреде привремено неспособни за рад
2. спријечени да раде због медицинског испитивања
3. изоловани као клицоноше или због појаве заразе у њиховој околини
4. одређени да његују обољелог члана уже породице под условима утврђеним
Законом, односно актом Фонда
5. спријечени да раде због добровољног давања ткива и органа.
Ако је привремена неспособност за рад настала због повреде на раду или
професионалног обољења, накнада плате припада осигуранику од првог дана
спријечености за рад и за све вријеме њеног трајања, на терет послодавца. Право на
накнаду плате престаје када рјешење о утврђеној инвалидности, према прописима о
инвалидском осигурању, постане правоснажно.
Осигуранику не припада накнада плате:
1. ако је намјерно проузроковао неспособност за рад
2. ако је неспособност за рад проузроковао пијанством
3. ако се за вријеме привремене неспособности за рад бави привредном или другом
активношћу којом остварује приход
4. ако је намјерно спречавао оздрављење
5. ако се без оправданог разлога не подвргне лијечењу, осим ако за лијечење није
потребан пристанак предвиђен посебним прописима
6. ако се без оправданог разлога не јави љекару за оцјену способности или се не
одазове на љекарски, односно комисијски преглед у заказано вријеме.
Накнада плате не припада лицима на издржавању казне затвора и лицима према
којима се спроводи мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и
чувања у здравственој установи, као и обавезног лијечења алкохоличара и
наркомана у здравственој установи.
Накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад одређује се најмање 70
одсто од основа, с тим да не може бити већа од 90 одсто плате коју би осигураник
остварио да је био на раду. Накнада плате за вријеме привремене спријечености за
рад, проузроковане повредом на раду и професионалном болешћу, обезбјеђује се у
висини основа за рад.
Овлашћени љекар појединац утврђује привремену неспособност за рад до 30 дана,
а преко 30 дана надлежне љекарске комисије. Право на накнаду плате за првих 120
дана привремене неспособности за рад обезбјеђује послодавац из својих средстава
а након тога најдуже до 12 мјесеци накнаду плате обезбјеђује Фонд.
У случају дужег трајања привремене неспособности за рад, а најкасније до истека
једне године непрекидне неспособности за рад, доктор породичне медицине дужан
је да радника са потребном медицинском документацијом упути надлежном органу
за оцјену радне неспособности.
Организација пензијског и инвалидског осигурања дужна је да изврши оцјену
радне способности, односно инвалидности, у року од 60 дана од дана подношења
захтјева за оцјену радне способности а за то вријеме накнаду нето плате обезбјеђује

37
Фонд. Након наведеног рока накнаду плате обезбјеђује надлежна организација за
пензијско и инвалидско осигурање.
Посебан основ за накнаду плате осигуранику чини њега обољелог члана уже
породице млађег од 15 година и припада му најдуже до 15 дана у току календарске
године, а ако је обољели члан уже породице старији од 15 година – најдуже до 7
дана у току календарске године.
Ради остваривања права и обавеза из обавезног здравственог осигурања, правна и
физичка лица дужна су Фонду здравственог осигурања РС доставити све податке у
вези са пријавом и одјавом на здравствено осигурање. Рок за подношење пријаве је
8 дана од дана када су се стекли услови за пријаву, односно одјаву.

ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

3. ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

Права из пензијског и инвалидског осигурања обезбјеђују се на основу рада и на

начелима узајамности и солидарности и то:
1. за случај старости – старосна пензија
2. за случај инвалидности – инвалидска пензија, преквалификација или
доквалификација и распоређивање, односно запослење на другом одговарајућем
послу, као и право на новчану накнаду по основу коришћења права на
преквалификацију, доквалификацију или распоређивање, односно запошљавање на
другом одговарајућем послу или по основу чекања на распоређивање, односно
запослење на другом радном мјесту.
3. за случај смрти осигураника, односно корисника личне пензије – породична
пензија.
Права из пензијског и инвалидског осигурања су лична права и не могу се
преносити на друга лица нити се могу насљеђивати. Ова права не могу застарјети,
осим права на потраживања доспјелих а неисплаћених износа по основу пензијско-
инвалидског осигурања.
Стечена права из пензијског и инвалидског осигурања могу престати само у
случајевима утврђеним Законом.

4. ОБАВЕЗНО И ДОБРОВОЉНО ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО

ОСИГУРАЊЕ

Обавезна су осигурања на пензијско и инвалидско осигурање:

1. лица у радном односу
2. лица која самостално у складу са Законом обављају привредну или
професионалну дјелатност
3. лица која обављају свештеничку дужност или вјерску службу.
Лица која обављају пољопривредну дјелатност као једино или главно занимање и
лица која нису обавезно осигурана на пензијско и инвалидско осигурање, могу се
добровољно осигурати на пензијско и инвалидско осигурање ако:
1. на дан подношења захтјева за пријем на осигурање имају навршених најмање 15
година живота
2. имају општу здравствену способност

38
3. имају пребивалиште на територији Републике.
Пољопривредна дјелатност сматра се јединим занимањем ако се на основу
увјерења надлежног општинског органа управе утврди да лице остварује приход
искључиво бављењем том дјелатношћу.
Пољопривредна дјелатност сматра се главним занимањем ако се на основу
увјерења надлежног општинског органа управе утврди да лице које обавља
дјелатност остварује од те дјелатности већи приход од прихода остварених по
другом основу.
Својство осигураника не може се стећи прије навршених 15 година живота.
Средства за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обезбјеђује се из
доприноса које плаћају осигураници и послодавци.

5. ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ
- Стаж осигурања

У стаж осигурања рачуна се укупно вријеме које је осигураник провео послије

навршене 15. године живота у обавезном и добровољном осигурању.
У стаж осигурања рачуна се вријеме проведено на раду са пуним радним временом.
Под овим се подразумијева и вријеме које је осигураник провео у радном односу са
скраћеним радним временом ако је такво вријеме у смислу прописа о радним
односима изједначено са пуним радним временом.
У стаж осигурања рачуна се и вријеме које је осигурани провео:
1. на боловању послије престанка радног односа или другог рада на основу којег је
био осигуран
2. на преквалификацији или доквалификацији на коју је упућен као инвалид рада
послије престанка радног односа или као војни инвалид, као цивилни инвалид рата,
као слијепо лице, лице обољело од дистрофије и сродних мишићних и
неуромишићних обољења, параплегије, церебралне и дјечије парализе
3. као учесник у штрајку који је организован у складу са Законом којим је уређено
право радника на штрајк.
У стаж осигурања рачуна се вријеме проведено у осигурању по основу обављања
самосталне дјелатности, свештеничке дужности, односно вјерске службе, као и
вријеме проведено у добровољном осигурању.
У стаж осигурања рачуна се и вријеме за које је уплаћен допринос по престанку
обавезног осигурања (продужено осигурање) у случајевима, под условима и на
начин утврђен законом.

- Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем

Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се осигураницима који су радили
пуно радно вријеме:
1. са тјелесним оштећењем од најмање 70 одсто
2. као војни инвалиди од прве до шесте групе
3. као цивилни инвалиди рата од прве до шесте групе
4. као слијепа лица, лица обољела од дистрофије и сродних мишићних и
неуромишићних обољења, параплегије, церебралне и дјечије парализе и

39
мултиплесклерозе, као и осигуранику који је остварио новчану накнаду за помоћ и
његу за вријеме трајања радног односа, без обзира на проценат тјелесног оштећења.
Осигуранику у наведеним случајевима сваких 12 мјесеци рада рачуна се као 15
мјесеци стажа осигурања.
Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним
радним мјестима и осигуранику који ради на радним мјестима, односно пословима
на којима, послије навршених одређених година живота не може успјешно
обављати своју професионалну дјелатност, стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем. Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине, опасности и
штетности рада, односно од природе посла а може износити највише 50 одсто.
Радна мјеста, као и степен увећања стажа осигурања, подлијежу ревизији
најкасније по истеку 10 година од дана њиховог утврђивања.

- Посебан стаж

У посебан стаж у двоструком трајању рачуна се:

1. припаднику оружаних снага бивше СФРЈ – вријеме учешћа у оружаним
сукобима на територији Хрватске послије 17.08.1990. године
2. припаднику ВРС и припаднику Министарства унутрашњих послова РС – вријеме
непосредне ратне опасности и ратног стања на територији бивше БиХ послије
4.08.1991. године
3. припаднику Војске и припаднику МУП-а бивше Републике Српске Крајине
вријеме учешћа у оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ послије 4.8.1991.
године, под условом да имају пребивалиште на територији Републике
4. грађанину Републике – вријеме учешћа у антифашистичкој и ослободилачкој
борби током 20. вијека као припаднику српске, црногорске војске у отаџбини и
југословенске војске.
Лицима из тачке 1. и 2. рачуна се у посебан стаж у двоструком трајању и вријеме
проведено у заробљеништву, као и вријеме проведено на лијечењу и медицинској
рехабилитацији због посљедица болести или повреда задобијених у оружаним
сукобима и заробљеништву.
Посебан стаж припада закључно са даном демобилизације, односно са даном
ослобађања из заробљеништва или завршетка лијечења и медицинске
рехабилитације, а најдаље до 30.6.1996. године.

6. СТАРОСНА ПЕНЗИЈА
- Услови за стицање старосне пензије

Осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 65 година живота и

најмање 20 година стажа осигурања. Осигураник који нема 20 година стажа
осигурања стиче право на старосну пензију кад наврши 65 година живота и
најмање 25 година пензијског стажа.
Осигураник који наврши 40 година стажа осигурања стиче право на старосну
пензију без обзира на године живота. Осигураник којем је утврђен посебан стаж у
двоструком трајању, стиче право на старосну пензију кад наврши 40 година
пензијског стажа без обзира на године живота.

40
Изузетно, осигураник који је провео најмање 15 година ефективног рада на
нарочито тешким и по здравље штетним пословима стиче право на старосну
пензију под условом да је навршио 55 година живота и најмање 30 година
пензијског стажа.

- Пензијски основ за одређивање старосне и инвалидске пензије

Старосна и инвалидска пензија одређују се од пензијског основа који представља
просјечан износ нето плата осигураника, односно нето основица осигураника,
почев од 1.1.1970. године до дана остваривања права, с тим што се за утврђивање
пензијског основа не узимају плате нити основице осигурања из 1992. и 1993.
године. Такође се плата не узима за утврђивање пензијског основа, односно
основица осигурања из године у којој осигураник стиче право на пензију.
Овлашћеном службеном лицу и раднику на одређеним дужностима у
Министарству унутрашњих послова, старосна и инвалидска пензија одређују се од
пензијског основа који представља просјечни мјесечни износ плате остварен у
календарској години која претходи години остваривања права на пензију, ако је тај
основ за њега повољнији.
Пензија по истом основу припада и раднику који у часу остваривања права на
пензију није овлашћено службено лице ни радник на одређеним дужностима, ако
има најмање 10 година стажа осигурања на пословима на којима се ефективно
вријеме рачуна у увећаном трајању.
Осигуранику – припаднику оружаних снага РС који је у оружане снаге ступио
прије 20.5.1992. године и остао у оружаним снагама непрекидно до 15.12.1995.
године или до испуњења услова за стицање права на пензију, као и учесника НОР-а
прије 9.91943. године, пензијски основ не може бити мањи од просјечне нето плате
у Републици у мјесецу који претходи мјесецу у коме стиче право на пензију,
увећане за 30 одсто.

- Одређивање висине старосне пензије

Висина старосне пензије одређује се у проценту од пензијског основа а зависно од
дужине пензијског стажа, пола осигураника и календарске године у којој се
остварује право на пензију. Старосна пензија за 20 година пензијског стажа
припада осигуранику – мушкарцу у висини од 45 одсто а осигуранику – жени у
висини 55 одсто од пензијског основа и за сваку наредну годину пензијског стажа
повећава се за одређени проценат.
Старосна пензија може износити највише 85 одсто од пензијског основа.
Припаднику оружаних снага РС који је ступио у оружане снаге прије 20.5.1992.
године и остао у оружаним снагама непрекидно до 15.12.1995. године или до
испуњења услова до стицања права на пензију, као и учеснику НОР-а прије
9.9.1943. године који према укупном пензијском стажу не може остварити пензију
у проценту који припада за пуни пензијски стаж, пензија се увећава за 60 одсто.
За припадника оружаних снага Републике који је ступио у оружане снаге
Републике 20.5.1992. године или касније и остао у оружаним снагама непрекидно
до 15.12.1995. или до испуњења услова за стицање права на пензију, као и учеснику
НОР-а послије 9.9.1943. године који према укупном пензијском стажу не може
остварити пензију у проценту који припада за пуни пензијски стаж, пензија се

41
увећава за 10 одсто за сваку календарску годину учешћа у оружаним снагама
Републике или учешћа у НОР-у.

7. ПРАВА ПО ОСНОВУ ИНВАЛИДНОСТИ

- Појам инвалидности

Инвалидност постоји кад код осигураника настане губитак или смањење

способности за рад на радном мјесту на којем је био распоређен на дан оцјењивања
радне способности због трајних промјена у здравственом стању проузрокованих
повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу.
Смањење радне способности постоји када осигураник са радним напором који не
угрожава његово здравствено стање може да ради на другом радном мјесту са
пуним радним временом тј. преосталом способношћу за други посао.
Губитак радне способности код осигураника – запосленог лица постоји ако је
потпуно и трајно неспособан за обављање свог, односно другог одговарајућег
посла.
Лицу које у моменту настанка инвалидности није запослено, његовим послом
сматра се посао који је обављао непосредно прије престанка запослења. Ако лице
не располаже доказом о пословима које је обављало непосредно прије осигурања, у
том случају оцјењивање радне способности врши се према његовом занимању и
квалификацији.
Повредом на раду сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној,
временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу ком је осигуран,
проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или
хемијским дејством, наглим промјенама положаја тијела, изненадним оптерећењем
тијела или другим промјенама физиолошког стања организма.
Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на редовном путу
од стана до мјеста рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршења службених
послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и другим случајевима
утврђеним законом.
Са повредом на раду изједначена је и повреда:
1. задобијена за вријеме учешћа у оружаним сукобима на територији бивше БиХ
припадника ВРС и припадника МУП-а, као и друге повреде и обољења настала као
посљедица вршења послова и задатака у области одбране и услова живота у
заробљеништву
2. које су грађани Републике, као припадници Југословенске армије задобили за
вријеме оружаних сукоба на територији Хрватске.
Професионалне болести су одређене болести настале у току осигурања,
проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним
мјестима. Листу професионалних болести радних мјеста утврђује министарство
надлежно за послове пензијског и инвалидског осигурања.

- Права на основу преостале способности за рад

Осигураник – запослени код којег постоји преостала способност за рад има право:
1. на распоређивање на одговарајуће радно мјесто, односно право на одговарајуће
запослење

42
2. на преквалификацију или доквалификацију
3. на одговарајуће новчане надокнаде.
Право на распоређивање на одговарајуће радно мјесто обезбјеђује се осигуранику
док не испуни услове за стицање права на пензију а право на преквалификацију или
доквалификацију до навршених 55 година живота мушкарцима односно 50 година
женама под условом да се осигураник може оспособити за рад на другом радном
мјесту са пуним радним временом.
Осигуранику са преосталом радном способношћу обезбјеђује се распоређивање
или запошљавање на радном мјесту које одговара стручној спреми радног мјеста,
односно дјелатност за коју је оцијењена радна способност. Осигураник који је
стекао право на преквалификацију или доквалификацију оспособљава се за рад на
другом радном мјесту за које се тражи исти степен стручне спреме.
Изузетно, осигуранику се на његов захтјев може признати право на
преквалификацију или доквалификацију, за рад на другом радном мјесту за које се
тражи стручна спрема виша од његове стручне спреме а такво оспособљавање било
би оправдано ако је обезбијеђено запослење након завршене преквалификације или
доквалификације.
Осигураник који је стекао право на преквалификацију или доквалификацију ако у
року од мјесец дана од дана достављања рјешења не започне са коришћењем тог
права или га прекине, не може по основу исте инвалидности поново стећи право на
преквалификацију или доквалификацију нити има право на накнаду плате у вези са
тим правом.
Осигураник – запослени са преосталом радном способношћу има право на
новчану накнаду:
1. накнаду плате од дана настанка инвалидности до дана распореда или
запошљавања на другом радном мјесту, односно до упућивања на
преквалификацију или доквалификацију, као и накнаду плате од дана завршене
преквалификације или доквалификације, до распореда на другом радном мјесту
2. накнаду плате за вријеме преквалификације или доквалификације
3. накнаду плате због мање плате на другом радном мјесту.
Накнада плате одређује се од основа који представља просјек нето плате коју је
осигураник остварио у години која претходи години у којој је код њега настала
инвалидност, с тим да се она усклађује у току године са кретањем просјечних
мјесечних нето плата остварених код послодавца. Осигуранику код којег је
инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу,
накнада за вријеме преквалификације или доквалификације припада у висини 100
одсто од наведеног основа.

- Инвалидска пензија
Право на инвалидску пензију стиче осигураник:
1. код којег је настао губитак способности за рад, губитак способности за обављање
дјелатности по основу које је осигуран или губитак способности за привређивање
2. код којег је утврђена преостала способност за рад, уз претходну
преквалификацију или доквалификацију, али му се не обезбјеђује право на
преквалификацију или доквалификацију зато што је на дан настанка инвалидности
старији од 55 година мушкарац, односно 50 година жена.

43
Осигураник стиче право на инвалидску пензију:
1. ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном
болешћу , без обзира на дужину пензијског стажа
2. ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под условом
да је имао навршен пензијски стаж који му покрива најмање трећину радног вијека.
Осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван
рада насталом прије навршене 30. године живота, стиче право на инвалидску
пензију под условом да пензијски стаж покрива најмање једну четвртину његовог
радног вијека.
Инвалидска пензија се одређује од пензијског основа утврђеног на начин
предвиђен за старосну пензију.
Инвалидска пензија у случају универзалности проузроковане болешћу или
повредом ван рада одређује се од пензијског основа у проценту који се утврђује
према том осигуранику, годинама живота навршеним у моменту настанка
инвалидности и дужини пензијског стажа.
Инвалидска пензија за пензијски стаж до 20 година припада осигуранику –
мушкарцу у висини 50 одсто а осигуранику жени у висини 57 одсто од пензијског
основа и за сваку наредну пуну годину пензијског стажа повећава се за одређени
проценат, с тим да може износити највише 85 одсто од пензијског основа.
Инвалидска пензија у случају инвалидности проузроковане повредом на раду или
професионалном болешћу одређује се од пензијског основа, без обзира на дужину
пензијског стажа.
Осигуранику који испуњава услове за стицање права на инвалидску пензију у
погледу пензијског стажа и код кога је инвалидност проузрокована дјелимично
повредом на раду или професионалном болешћу а дјелимично болешћу или
повредом ван рада, одређује се једна инвалидска пензија која се састоји од
сразмјерних дијелова одређених по основу повреде на раду или професионалне
болести, односно на основу болести или повреде ван рада, према њиховом утицају
на укупну инвалидност, с тим што тако обрачуната пензија не може износити више
од 85 одсто од пензијског основа.

8. ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА

Право на породичну пензију стичу:

1. удовица или удовац
2. разведени супружник ако му је одлуком суда утврђено право на издржавање
3. дијете рођено у браку или ван брака, усвојено дијете или пасторче
4. отац и мајка, очух и маћеха, усвојитељ осигураника или корисник личне пензије
које је осигураник или корисник личне пензије издржавао до своје смрти
5. дијете без оба родитеља или дијете које има једног или оба родитеља који су
потпуни и трајно неспособни за рад које је осигураник или корисник личне пензије
издржавао до своје смрти.
Члановима породице умрлог осигураника, односно корисника старосне или
инвалидске пензије сматрају се: брачни друг, дјеца, родитељи, усвојилац или
усвојеник. Чланови породице који су правоснажном пресудом осуђени за

44
умишљајно кривично дјело лишавања живота осигураника или корисника личне
пензије, не могу стећи право на породичну пензију по основу његове смрти.
Члан породице стиче право на породичну пензију, без обзира на дужину пензијског
стажа осигураника ако је смрт осигураника настала као посљедица повреде на раду
или професионалне болести, под истим условима право на породичну пензију
стиче и члан породице припадника бивше Југословенске армије или припадника
оружаних снага Републике, а чија је смрт наступила као посљедица рањавања или
болести за вријеме ратних дејстава на територији бивше СФРЈ и бивше БиХ у
периоду од 17.8.1990. до 30.6.1996. године, ако је болест која је узроковала смрт
узрочно-посљедично везана за ратно дејство и уколико то право не оствари по
другим прописима.
Удовица стиче право на породичну пензију:
1. ако је до смрти брачног друга навршила 45 година живота
2. ако је на дан смрти супруга била потпуно неспособна за привређивање или ако је
таква неспособност настала у року од једне године од дана смрти супруга
3. ако је послије смрти супруга остало једно или више дјеце која испуњавају услове
за стицање права на породичну пензију по том супругу а удов ица обавља
родитељске дужности према тој дјеци.
Удовица која до смрти брачног друга није навршила 45 година живота или је
навршила 40 година живота, стиче право на породичну пензију кад наврши 45
година живота.
Право на породичну пензију има и удовица када је дијете умрлог осигураника или
корисника личне пензије рођено прије истека 300 дана од његове смрти а право на
породичну пензију у овом случају припада до дана смрти осигураника или
корисника личне пензије.
Удовац стиче право на породичну пензију:
1. ако је на дан смрти супруге навршио 55 година живота
2. ако је на дан смрти супруге био потпуно неспособан за привређивање или ако је
таква неспособност настала у року једне године послије смрти супруге
3. ако је послије смрти супруге остало једно или више дјеце која имају право на
породичну пензију по тој супрузи а удовац обавља родитељску љубав према тој
дјеци.
Удовац који до смрти супруге није навршио 55 година живота, али је имао
навршених 50 година стажа, стиче право на породичну пензију кад наврши 55
година живота. Право на породичну пензију стиче и супружник из разведеног
брака, ако му је правоснажном судском одлуком утврђено право на издржавање.
Дијете стиче право на породичну пензију и она му припада:
1. до навршених 15 година живота односно до завршетка редовног школовања или
најкасније до навршених 26 година живота
2. док траје неспособност за самосталан живот и рад настала до ураста до када се
дјеци обезбјеђује право на породичну пензију
3. док траје неспособност за самосталан живот и рад настала послије узраста до
када се дјеци обезбјеђује право на породичну пензију а прије смрти осигураника
односно корисника права, под условом да га је осигураник односно корисник права
издржавао до своје смрти.

45
Корисник породичне пензије коме је школовање у школи односно на факултету
прекинуто због упућивања на одслужење војног рока, породична пензија се
исплаћује и за вријеме служења војног рока у висини 50 одсто од износа који му
припада по одредбама закона.
Породична пензија одређује се од основице старосне или инвалидске пензије која
би осигуранику припада у часу смрти односно од пензије која је осигуранику
припадала у часу смрти и процента који се утврђује према броју чланова породице
који имају право на ту пензију и то:
- 70 одсто за једног члана породице
- 80 одсто за два члана породице
- 90 одсто за три члана породице
- 100 одсто за четири и више чланова породице.

9. УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА

Пензије се усклађују мјесечно са кретањем плата у Републици. Усклађивање се

врши на тај начин да се пензије повећавају или смањују у висини процента
повећања или смањења просјечне плате свих запослених у Републици у мјесецу
који претходи мјесецу за који се врши обрада и исплата пензија а према подацима
које утврђује и објављује Републички завод за статистику.

ЗАПОШЉАВАЊЕ
10. ПОСЛОВИ ЗАПОШЉАВАЊА

У смислу Закона о запошљавању, пословима запошљавања сматрају се:

1. посредовање у запошљавању
2. јавно обавјештавање о могућностима и условима запошљавања
3. савјетовање о избору посла (професионална оријентација)
4. стручно оспособљавање и припрема за запошљавање
5. спровођење програма запошљавања
6. обављање организационих, стручних, административних и других послова у вези
са остваривањем права незапослених лица на новчане накнаде, стручно
оспособљавање, здравствену заштиту и друга права, у складу са законом.
Под незапосленим лицем сматра се лице које је навршило 15 година живота, има
општу здравствену способност а које није закључило уговор о раду или није по
неком другом основу радно ангажовано а пријављено је на евиденцији
незапослених лица коју води Завод за запошљавање и активно тражи запослење.
Под лицем које активно тражи запослење сматра се лице које се у роковима
прописаним општим актима Завода за запошљавање јавља стручној служби Завода
ради информисања о могућностима запослења и сам контактира послодавце и
агенције за запошљавање.
Незапосленим лицима не сматрају се и не уписују у евиденцију незапослена лица:
редовни ученици, редовни студенти и пензионисана лица.

11. НОСИОЦИ ФУНКЦИЈЕ ЗАПОШЉАВАЊА

46
У области запошљавања јавна овлашћења, организационе, стручне и друге послове
обавља Завод за запошљавање.
Послове запошљавања који се односе на посредовање у запошљавању, савјетовање
за избор занимања и оспособљавање у припреми за запошљавање поред Завода за
запошљавање може обављати и друго правно и физичко лице (агенције) које је
оспособљено за обављање наведених послова. Услове за обављање тих послова
прописује министарство надлежно за послове рада.

12. ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

- Права незапосленог лица

Незапослено лице има право на:

1. информисање о могућностима и условима запошљавања
2. посредовање при запошљавању
3. професионалну оријентацију
4. стручно оспособљавање и припрему за запошљавање.
Незапослено лице коме је престао радни однос без његовог захтјева, сагласности
или кривице, а које има најмање осам мјесеци непрекидног стажа осигурања у
посљедњих 12 мјесеци или 12 мјесеци са прекидима у 18 мјесеци, има право на:
1. новчану накнаду
2. здравствено осигурање
3. пензијско и инвалидско осигурање.
Право на новчану накнаду незапослено лице остварује у Заводу за запошљавање а
право на здравствено и пензијско-инвалидско осигурање у одговарајућим јавним
фондовима. Наведена права незапослено лице може остварити под условом да су за
њега уплаћени доприноси за запошљавање, за здравствено осигурање и за
пензијско-инвалидско осигурање а права остварује од првог дана престанка радног
односа ако се пријави Заводу за запошљавање у року од 30 дана од дана престанка
радног односа. Уколико се пријави Заводу након истека наведеног рока, права му
почињу тећи од дана пријављивања Заводу.
Трајање права незапосленог лица зависи од дужине стажа осигурања а може
износити непрекидно највише:
1. за стаж осигурања до 5 година – 3 мјесеца
2. за стаж осигурања од 5 до 15 година – 6 мјесеци
3. за стаж осигурања од 15 до 25 година – 9 мјесеци
4. за стаж осигурања преко 25 година – 12 мјесеци.

- Новчана накнада
Новчана накнада за незапослено лице износи:
1. за незапослено лице које има до 10 година стажа осигурања – 35 одсто просјечне
плате коју је то лице остварило у посљедња три мјесеца рада
2. за незапослено лице које има више од 10 година стажа осигурања – 40 одсто од
просјечне плате коју је то лице остварило у посљедња три мјесеца рада.
Новчане накнаде се мјесечно усклађују са кретањем просјечне плате свих
запослених у Републици. Незапослено лице које је приликом престанка радног
односа остварило право на плату или накнаду плате по основу отказног рока, нема

47
право на новчану накнаду за онолико времена за колико је остварило право по том
другом основу.

- Мировање и престанак права

Ако незапослено лице прије истека трајања права заснује радни однос или оствари
право на накнаду плате по било ком основу, обуставља му се исплата новчане
накнаде и остваривање других права.
Мировање права незапосленом лицу примјењиваће се у случајевима:
1. одслужења или дослужења војног рока као и извршења других обавеза војног
обвезника и обвезника цивилне заштите
2. притвора и издржавања казне затвора, мјере безбједности, заштитне мјере или
васпитне мјере у трајању до три мјесеца
3. боравка корисника права ван Републике дуже од 30 дана.
Права незапосленог лица престаје прије истека рока трајања ако незапослено
лице:
1. самостално или са другим лицем оснује предузеће, радњу или други облик
обављања самосталне дјелатности
2. отпочне да се бави пољопривредном дјелатношћу као јединим занимањем на
основу које остварује доходак најмање у износу 50 одсто просјечне нето плате у
Републици у претходној години
3. стекне услове за остваривање права на старосну или инвалидску пензију или
оствари право на породичну пензију
4. ступи на издржавање казне затвора, мјере безбједности, заштитне мјере или
васпитне мјере у трајању дужем од три мјесеца
5. неоправдано одбије да прихвати понуђено запослење у мјесту пребивалишта или
на удаљености 30 км од мјеста пребивалишта које одговара његовим стручним
квалификацијама и радним способностима
6. неоправдано одбије да се одазове на позив надлежног органа ради ангажовања на
јавним радовима или на отклањању посљедица више силе (пожар, поплава итд.)
7. неоправдано одбије да се одазове на захтјев Завода за запошљавање или Фонда
за пензијско и инвалидско осигурање да се стручно оспособи, доквалификује или
преквалификује за занимање које одговара његовом степену стручне спреме, ако му
се тиме обезбјеђује закључивање уговора о раду на неодређено вријеме
8. неоправдано се два пута узастопно не јави Заводу ради евидентирања у
пословима прописаним општим актом Завода за запошљавање
9. неоправдано одбије да се одазове на позив Завода за запошљавање ради
информисања о могућностима запослења
10. стекне статус редовног ученика или редовног студента
11. ако се утврди да је право остварио на основу неистинитих података или на
основу фалсификованих исправа
12. ако се сам одјави са евиденције незапослених
13. ако се утврди да ради «на црно»
14. ако се одсели са територије Републике.
Незапослено лице је дужно да најдуже за осам дана од наведених случајева о
насталој промјени обавијести Завод за запошљавање.

48
49