РАДНИ ОДНОСИ И РАДНИ ОДНОСИ

У УПРАВИ РС
Драгомир Кутлија, дипл. Правник

РАДНИ ОДНОС – ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

1. ПОЈАМ И БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ОДНОСА
Радни однос је уговорни однос између радника и послодавца.
Радни однос је скуп права и обавеза двије уговорне стране по основу рада која се
заснивају уговором о раду између радника са једне стране и послодавца са друге
стране. За државне службенике у државној управи и администрактивне раднике у
локалној самоуправи
- радни однос представља скуп права и обавеза између тих категорија запослених
и државе (јединице локалне самоуправе као послодавца) који се заснива на
основу управног акта надлежног органа.
Елементи радних односа
- добровољан однос
- однос између двије странке - послодавац и радник
- у том односу постоји економско - финансијски смисао за обављање одређених
послова како од стране радника тако и од стране послодавца
- радно - правни смисао радног односа је у остваривању права и извршавању
обавеза обе странке, а која се стичу на раду и по основу рада
- радни однос подразумијева постојање субординације између послодавца и
радника, како правне тако и економске.
РАДНО МЈЕСТО
-скуп општим актом утврђених послова које у процесу рада обавља радник у радном
односу, који има стручну спрему потребну за вршење тих послова. Ако је скуп послова
обахваћен општим актом (Правилником) садржи и послове на које радник има посебна
овлашћења самим тим и одговорности. Радна средина је простор у којем се обавља рад
и који укључује радна мјеста.
РАДНО ИСКУСТВО
-искуство стечено у раду и у обављању одређених функција и послова у дужем
временском периоду.
РАДНИ СТАЖ
Ријеч стаж означава потек одређеног прописаног или општим актом утврђеног времена
послије кога радник у радном односу стиче одређена права којима је основ или услов
радни однос. Радни стаж означава временски период који не мора бити непрекидан, у
ком је радник био у радном односу.
СТРУЧНА СПРЕМА
Стручна спрема радника је у ствари оспособљеност радника вршења одређених
послова односно занимања. Стручна спрема се стиче: - у стручним школама, у
центрима за стручно образовање, у установама високог школства.
Наше законодавство познаје: нижу, средњу вишу и високу стручну спрему. Уз то
постоји и припрема стручних кадрова за непосредан рад у производњи са степеном
квалификованог и висококвалификованог радника.
Под стручном спремом у дрђавној управи посразумијева се школска спрема,
приправнички стаж и положен стручни испит.

1
 СТРУЧНИ ИСПИТ
-начин провјеравања стручне способности радника у вршењу одређених послова,
односно задатака. Стручни испит представља у својој сустини комисијску провјеру
споја теорије и праксе по истеку приправничког стажа, као и оцјену способности и
самосталности вршења послова и задатака конкретног радног мјеста. Стручни испит за
рад у управи РС се полаже у два дијела, писмени и усмени, а о положеном стучном
испиту у Агенцији за државну управу издаје увјерење као јавну исправу за доказивање
испуњења посебног услова за заснивање радног односа.
РАДНО ВРИЈЕМЕ
-временски период у току часа у коме је радник обавезан да врши посао или радни
задатак на који је распоређен.
РАДНА КЉИЖИЦА
Радна књижица је јавна исправа у коју се уносе лични подаци о раднику и подаци о
квалификацијама радника, занимању, запослењу и радном стажу. Радну књижицу
издаје орган општинске управе. Радна књижица се предаје надлежној служби
послодавца гдје остаје до престанка радног односа.
ПОСЛОВИ ЗАПОШЉАВАЊА
Пословима запошљавања сматрају се: - посредовање у запошљавању, јавно
обавјештење о могућностима и условима запошљавања, савјетовање о избору посла,
стручно оспособљавање и припрема за запошљавање, спровођење програма за
запошљавање, обављање организованих, стручних и других послова.
НОСИОЦИ ФУНКЦИЈЕ ЗАПОШЉАВАЊА
Јавна овлашћења као и организационе, стручне и друге послове у области
запошљавања з РС обавља Завод за запошљавање.
ОСИГУРАНИЦИ И ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ
Осигураницима се сматрају лица која су обавезно осигурана на пензисјко и ивалидско
осигурање у надлежном фонду, као и лица којима је , признато својство осигураника у
добровољном осигурању. Пензијски стаж озбачава одређен временски период
проведен у осигурању, по чијем се протеку, уз испуљавање других законом утврђених
услова, стичу права из или по пснову пензијског осигураеа.
СТАЖ ОСИГУРАЊА
-вријеме које је осигураник провео послије навршене године живота у обавезном и
добровољном осигурању као и стаж који је докупљен у складу са законом.
СТАЖ ОСИГУРАЊА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ
Рачуна се инвалидским лицима са тјелесним оштећеењем преко 70%, војним и
цивилним инвалидима од I – IV групе, као и слијепим и нервно обољелим лицима и то
на начин да сваких 12 мјесеци стажа рачуна као 15 мјесеци стажа осигурања.
ПОСЕБАН СТАЖ
-означава временски период који се иако није проведен у радном односу признаје за
остваривање права из пензијског осигурања или другим законом утврђених права. Овај
стаж се рачуна у двоструком трајању. Овде треба разликовати бевефицирани стаж од
посебног стажа осигурања у двоструком трајању. Бенефицирани стаж је стаж
осигурања са увећаним трајањем, када се због посебних услова рада за једну годину
рада раднику признаје 16 мјесеци стажа осигураника. Посебан стаж осигураника у
двоструком трајању је углавном стаж за учеснике рата.
ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ
-обухвата скуп организационих мјера и активности усмјерених на стварање услова
који обезбјеђују: безбједност на раду, спречавање и отклашаше опасности и штетности
који могу проузроковати повреде на раду, професионална и друга обољења и оштећења
здравља радника на раду и др.

2
 КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности запослених по основу
рада.Учесници у закључивању колективног уговора су Влада, асоцијација синдиката.
- Општи колективни уговор закључује се на одређено вријеме.
- Посебни колективни уговори су уговори на нивоу дјелатности (гране).
- Појединачни колективни уговор је закључен између синдикалне организације и
послодавца.
2. РАДНИ ОДНОС ПО ОПШТИМ ПРОПИСИМА О РАДУ
ПРОПИСИ О РАДУ
РС је самостално, а само дјелимично уз учешће ОХР заокружила своје радно
законодавство доношењем закона из следећих области:
- Рад и запошљавање уопште,
- Запошљавање и рад у ентитетској држави, односно јавној управи и локалној
самоуправи
- Заштита на раду и здравствено осигурање,
- Запошљавање страних држављана, као и лица без држављанства
- Пензијско и инвалидско осигурање
- Евиденција о свим напред наведеним областима,
- Оснивање савјета радника и права на штрајк
- Инспекцијски надзор из области рада и запошљавање.
ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПРИМЈЕНА УГОВОРА О РАДУ
Уговор о раду могу закључити лица млађа од 18 а старија од 15 година, поред
посједовања опште здравствене способности и сагласност законског заступника.
Прије закључивања уговора о раду, као и за вријеме рада радника , послодавац може
одредити да се изврши провјеравање способности лица које тражи запослење. Исто
тако послодавац може лице које тражи запослење, уз његову сагласност као и радника
у радном односу упутити на допунско оспособљавање за руковање средствима рада и
средствима заштите на раду.
ВРСТЕ ТРАЈАЊА УГОВОРА О РАДУ
Уговор о раду може се закључити на неодређено или на одређено вријеме, а ако у
уговору није назначено вријеме трајања сматра се да је исти закључен на неодређено
вријеме. Уговор о раду на одређено вријеме не може се закључити на дужи период од
двије године. Закључује се у случајевима извршавања послова који трају до 6 мјесеци,
замјене одсутног радника до годину дана, за послове чије је трајање унапријед
одређено природом и врстом посла.
ФОРМА И САДРЖАЈ УГОВОРА О РАДУ
Уговор о раду у правилу се закључује у писменом облику, а садржи податке о називу и
сједишту послодавца, основне податке о раднику, датум ступања радника на рад са
радним мјестом на које се радник запошљава, плата, новчана накнада и друга примања
по основу рада, дужина трајања годишњег одмора, као и трајање уговора за уговор о
раду на одређено вријеме и роковима за отказивање уговора о раду закљученог на
неодређено вријеме.
ПРОБНИ РАД
Пробни рад је радни однос на неодређено вријеме са раскидни условом. Уговором о
раду може се предвидјети пробни рад радника у трајању до три мјесеца, а споразумом
овај рок се може продужити на још три мјесеца. За вријеме пробног рада радник има
сва права из радног односа.
ПРИПРАВНИЦИ
Послодавац може закључити уговор о раду са приправником на онолико мјесеци
колико траје приправнички стаж прописан за одговарајући степен стручне спреме.

3
Приправнични стаж за лица са ССС траје 6 мјесеци а за лица са вишом и ВСС годину
дана. Радни однос приправника је радни однос на одређено вријеме.
Приправником се сматра лице које је послије завршене школе први пут засновало
радни однос.
ВОЛОНТЕРИ
Волонтером се сматра лице које је завршило средњу школу, вишу или факултет који
први пут ступа у однос са послодавцем и без закључивања уговора о раду ради
полагања стручног испита и стицања радног искуства у оквиру његове стручне спреме.
ОБАВЉАЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА
Уговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити под
условом: да су привремени и повремени послови утврђени у колективном уговору или
правилником о раду, да не представљају послове за који се закључује уговор о раду на
одређено или неодређено вријеме за пуним или непуним радним временом и да не
трају дуже од 60 дана у току календарске године.
РАДНО ВРИЈЕМЕ
Радно вријеме може бити пуно и непуно радно вријеме, а аизузетно послодавац може
увести и прековремени рад.
ПУНО И НЕПУНО РАДНО ВРИЈЕМЕ И ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД
Пуно радно вријеме раника износи 40 часова у седмици. Пуно радно вријеме се
одређује седмично, с тим што треба имати у виду да радна седмица може имати 6
односно 5 радних дана. Радник може закључити уговор о раду са пуним радим
временом само са једним послодавцем.
За рад са непуном радном врмену радник остварује плату и друга права из радног
односа сразмјерно радним врменом одређеним уоговором о раду. Уговор о раду са
непуним радним врменеом може остварити са више послодаваца и тиме остварити
пуно радно вирјеме од 40 часова седмично.
Прековремени рад обично настаје због непланираног повећања обима послова,
елементарних непогода, пожара, поплава и сл. У тим случајевима радник је дужан, на
захтјев послодавца, радити дуже од пуног радног врмена. Прековремени рад не може
трајати дуже од 10 часова седмично. За вријеме прековременог рада раднику се
увећава плата у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о
раду с тим да увећање не може бити мање од 30% уодносу на плату. Прековремени
рад је забрањен радницима млађим од 18 год., трудним женама, мајкама са дјететом до
3 год, самохраном родитељу, инвалиду са 70% и више тјелесног оштећења.
ПРЕРАСПОДЈЕЛА РАДНОГ ВРМЕНА, НОЋНИ РАД И ДОПУНСКИ РАД
Ако природа и потреба посла захтјевају пуно радно вријеме, на појединим радним
мјестима, може се прерасподјелити тако да у једном дијелу године радно вријеме буде
дуже, а у другом дијелу сразмјерно краће, с тим да се у току календарске године не
може износити више од 40 часова седмично. Дневно радно вријеме за пунољетне
радника рачуна се од 6 до 22 часа. Под ноћним радом сматра се рад од 22 часа и 6
часова наредног дана. Трудницама почев од 6 мјесеца трудноће и мајкама са дјететом
до 1 године забрањен је ноћни рад.
ЈЕДНОКРАТНО И ДВОКРАТНО РАДНО ВРИЈЕМЕ, РАД У СМЕНАМА
Дневно радно вријеме може се организовати као једнократно и двократно. Једнократно
радно вријеме се остварује односно реализује у континуитету. Двократно радно
вријеме се спстварује и реализује у два дијела (нпр од 8 до 12 и од 14 до 18 часова).
Карактеристично је за одређене врсте дјелатности: комуналне, саобраћај,
угоститељство и разне врсте услужних дјелатности.

4
 ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Једно од основних права из радног односа је и право на однор. Постоје четири врсте
одмора и то: дневни у току радног врменена, дневни одмор између два узастопна радна
рада , седмичи одмор и годишњи одмор.
ОДМОР У ТОКУ РАДНОГ ВРМЕНА
Радник који радни пуним радним временом им аправо на одмор у току радног врменеа
у трајању од 30 минута.
ДНЕВНИ ОДМОР ИЗМЕЂУ ДВА УЗАСТОПНА РАДНА ДАНА
Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од
најмање 12 часова. Радник запослен у пољопривреди и на сезонским пословима између
два узастопна радна дана има право на најмање 10 часова одмора непрекидно.
Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у
трајању од 12 часова непрекидно.
СЕДМИЧНИ ОДМОР
Радник има право на седмични одмор у трајању од 24 часа непрекидно, према
унапријед одређеном распореду.
ГОДИШЊИ ОДМОР
Радник који има најмање шест мјесеци непрекидног рада има право на годишњи одмор
у трајању од најмање 18, а малољетни радник у трајању од најмање 24 радна дана.
Радник који ради на пословима са посебним условима рада има право на годишњи
одмор најмање у трајању од 30 радних дана. Годишњи одмор раднику увећава се по 1
дан за сваке навршене 3 године радног стажа и у другим случајевима утврђеним
колективним уговом. Правило је да радник користи годишњи одмор без прекида али
послодавац може одлучити да радник користи годишњи одмор у два дијела.
ПЛАЋЕНО И НЕПЛАЋЕНО ОДУСТВО
Радник има право да, уз накнаду плате, одсуствује са посла најмање 5 радних дана у
календарској години: у случају ступања у брак, порођаја супруке, теже болести или
смрти члана породице, као и у другим случајевима одређеним колективним уговором и
правилником о раду. Неплаћено осдуство раднику се може одобрити у случајевима као
што су: обављање неодложних личних и породичних послова, припреме и полагање
испита, стручног усавршавања и оностранству. Према општем колективном уговору
неплаћено осдуство може изностити 3 мјесеца, осим у случају стручног усавршавања
гдје може трајати и до годину дана.
ПРАЗНИЦИ
Законодавац може утврдити празнике и славе као нерадне дане у које не раде државни
органи, предузећа и друге институције, као и право на накнадне радницима за те дане.
МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Мировање раног односа подразумијева да права и обавезе и одговорности из радног
односа нису у одређеном временском периоду активни иако тај однос постоји. Услови
за мировања радног односа су:
-да је дошло до специфичности радника да ради у законом предвиђеним случајевима и
-да је та спреченост временски органичена.
Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме права и обавезе мирују
из тог радног односа у случајевима:
-за вријеме служења војног рока
-за вријеме обављања јавне функције у државном органу или организацији, јавној
служби,
-у свим случајевима коришћења права по основу неплаћеног осуства
-издржавања казне затвора до 6 мјесеци.

5
 ЗАШТИТА РАДНИКА
Застита радника на раду је уставно начело и једно од основних права радника по
заснивању радног односа. Под заштитом на раду се подразумијева општа заштита на
раду, посебна заштита на раду као и заштита права радника.
ЗАШТИТА НА РАДУ
Једна од основних обавеза послодаваца односно право радника по основу права на
заштиту радника од посљедице несреће на раду код осигуравајућег друштва односно
код осигуравајуће организације. У контексту тих права послодавац је дужан да
обезбиједи радницима здравствено осигурање, пензијско инвалидско осигурање и
осигурање од незапослености. Послодавац је одговоран и за последице несреће на раду
које су нступила због неисправности обејаката, машина, уређаја и других материјалних
средстава која се користе у процесу рада. Поред одговорности за прекршај,
послодавац одговара и за материјалну штету према раднику. Радник има обавезу да се
користи одгварајућим средствима рада и средствима заштите на раду јер у супротном
одговара за повреду радних дужности.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЈЕРЕ, ДУЖНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ПОСЛОДАВЦА, ПРАВА И
ДУЖНОСТИ РАДНИКА
Превентивне мјере у остваривању заштите здравља на раду обезбјеђују се примјеном
савремених техничких, здравствених, образовних, социјалних, организационих и
других мјера и средстава за откалањање ризика од повређивања и оштећења здравља
запослених или њиховог свођења на најмању могућу мјеру. Опште дужности
послодавца своде се на обезбјеђивање тих мјера, а радник је дужан да примјењује
мјере уа бјезбједан и здрав рад, да не би угрозио себе и здравље других радника.
ПОСЕБНА ЗАШТИТА РАДНИКА
Жене и материнство, малољетни радници, инвалидни и болесни радници су категорије
запослених које већ традиционално у радним законодавствима уживају посебну
заштиту.
ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНА И МАТЕРИНСТВА
Жена не може бити распоређена у поземним дјеловањима радника осим у случајевима
ако је запослена на руководећем радном мјесту које не захтјева физички рад или у
службама здравствене и социјалне заштите. Послодавац не може одбити да прими у
радни однос жену због тога жто је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због
трудноће или због тога што користи породиљско одсуство.
ПОСЕБНА ЗАШТИТА МАЛОЉЕТНИХ РАДНИКА
Радник млађи од 18 год не може бити распоређен да ради на нарочито тешким
физичким пословима и на радовима који се обављају под земљом или под водом као и
на другим пословима које би могле да представљају повећан ризик по живот, здравље
и психовизички развој. Забрањен им је ноћни и прековремени рад. За најмање 6
мјесеци непрекидног рада малољетни радник има најмање 24 радна дана годишњег
одмора, а има пправо и на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од
12 сати непрекидно.
ПОСЕБНА ЗАШТИТА БОЛЕСНИХ И ИНВАЛИДНИХ РАДНИКА
Законодавац је прописао да раднику који је повријеђен на послу или је оболио од
професионалне болести, послодавац не може отказати уговор о раду, без обзира да ли
је радник да послодавцем закључио уговор о раду на одређено или неодређено вријеме.
Ако је радник закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене
спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора. Радник који је након
лијечења и опоравка оспособљен за рад има право да се врати на послове које је
обављао прије настанка здравствене спријечености за рад. Ако послодавац нема
могућности да радника који је повријеђен на послу или је оболио од професионалне

6
болести распореди на други одговарајући посао, радник остварује право у складу са
прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
ПРИВРЕМЕНА СПРИЈЕЧЕНОСТ ЗА РАД
Радник је дужан да најкасније у року од три дана од дана наступања привремене
спријечености за рад, о томе достави послодавцу потврду надлежног љекара.
ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА
О правима и обавезама радника из радног односа у складу са законом и колективним
уговором и уговором о раду одлучује послодавац или друго лице одређено статутом
или актом о оснивању. Ако радник сматра да му је послодавац повриједио право из
радног односа може поднијети захтјев послодавцу да му омогући остваривање тог
права и то у року од 30 дана од дана сазнања за повриједу права, а најкасније у року од
3 мјесеца од дана уручења повреде. Такође радник има право и подношења тужбе
надлежном суду за повреду права из радног односа без приједходног обраћања
послодавцу за заштиту права. Тужба се може подинијети у року од једне године од
дана сазнања за повреду, а најксаније у року од 3 године од дана учињене повреде.
ПЛАТЕ И НАКНАДЕ
Радник остварује право на плату у складу са колективним уговором, општим актом
полодавца и уговором о раду. Увећање плате по основу отказних услова рада, радног
стажа, прековременог рада, рада ноћу, рада у дане празника и другим данима који се по
закону не раде ближе се одређују колективним уговорима и општим актом послодавца.
Колективним уговором и актима послодавца ближе се уређују случајеви и услови за
остваривање права на накнаду плате, висина накнада, начин исплате и друга питања у
вези са остваривањем права радника и на накнаду плате. Послодавац не може без
сагласности радника или правоснажне одлуке суда, своје или туђе потраживање
раднику наплатити обустављањем од плате. Појединачне исплате плата нису јавне.
ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДЕ ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ И МАТЕРИЈАЛНА
ОДГОВОРНОСТ
Радник је дужан да се на раду приджава обавеза прописаним законом, колективним
уговором, општим актом послодавца и уговором о раду и да своје радне обавезе
извршава на начин који неће онемогућити или ометати друге раднике у извршавању
њихових обавеза. За повреде радних обавеза радник је одговоран послодавцу. Ако је
повредом радних обавеза потчињена материјална штета послодавцу или трећем лицу,
радник је одговоран материјално, односно кривично и прекршајно. Под тежом
повредом радних обавеза подразумијева се такво поншање радника на раду и у вези са
радом којим се наноси обавезна штета интересима послодавца, као и понашање
радника из ког се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би
био могућ. Послодавац може једноставно да раскине уговор о раду.
Теже повреде су: одбијање радника да извршава радне задатке, краша. Злоупотреба
положаја, одавање пословне или службене тајне, насилничко понашање, коришћење
алкохолних пића и сл.
ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ И ПРАВО НА ШТРАЈК
Дискриминација може бити непосредна и посредна. Непосредна дискриминација је
свако поступање којим се лице које тражи запослење, као и радник, ставља у
неповољни положај у односу на друга лица у истој или сличној слитуацији. Посредна
дискриминација постоји када одређена одредба, правило или пркаса, ставља или би
ставила у неповољан положај лица која траже запослење или запосленог радника, због
одређене особине, статуса, одељења или убјеђења. Мобинг је специфичан облик
понашања на радном мјесту, којим би једно или више лица систематски, у дужем
временском периоду, психички злоставља или понижава друго лице с циљем
угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.

7
Право радника на штрајк уређено је, организује се и води у скаду са посебним Законом,
а послодавац и синдикати су дужни предузети све мјере у циљу откањања узорака који
доведе до штрајка.
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Теорија радног права познаје престанак радног односа по сили закона, по вољи
послодавца и по вољи радника.
ПРЕСТАНАК УГОВОРА О РАДУ
Уговор о раду престаје да важи:
- Смрћу радника, споразумом послодавца и радника, отказом уговора од стране
послодавца или радника, кад радник наврши 40 година пензијског стажа или 65
год живота и најмање 20 година стажа осигурања, потпуним губитком радне
способности, истеком рока важења уговора на одређено вријеме, ако радник
буде осуђен на безуслову казну затвора или мјеру безбједности у трајању
дужем од 3 мјесеца, са даном престанка рада послодавца...
ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА
Послодавац може отказати уговор о раду раднику:
- Ако радник изврши тежу повреду радних обавеза, ако се из економских,
организационих и технолошких разлога укаже потреба за престанком рада
радника, ако радних са обзиром на своје стручне и радне способности не може
успјешно извршавати своје обавезе из уговора о раду, ако радник у року од 5
радних дана од истека неплаћеног радног одсуства или мировања права из
раданог односа не врати на рад.
ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ РАДНИКА
Радник има право послодавцу да откаже уговор о раду ако послодавац изврши повреду
својих обавеза који произилазе из уговора о раду, ако су те повреде теже повреде па се
са разлогом не може очекивати да радник настави рад код послодавца. Рок за отказ
уговора о раду од стране радника је најдаље 15 дана од дана када је сазнао да је
послодавац извршио повреду обавеза из уговора о раду.
ОТКАЗНИ РОК
Радник има право код престанка радног односа на отказни рок изузев ако му радни
однос престаје због теже повреде радне обавезе и недоласка на посао у року од 5 дана
од неплаћеног одсуства. Отказни рок не може бити краћи од 15 календарских дана, ако
отказ уговора о раду даје радник, нити краћи од 30 календарских дана ако отказ
уговора о раду даје полодавац.
ОТПРЕМНИЦА
Радику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којим радни однос
престаје уговором о раду од стране послодавца, након најмање двије године
непрекидног рада код послодавца, послодавац је дужан да иплати отпремнину изузев
ако му радни однос престаје због теже повреде радне обавезе или због недоласк ана
посао 5 дана послије неплаћеног осуства или мировања права из радног односа.
ПРОГРАМ ЗБРИЊАВАЊА ВИШКА РАДНИКА
Обавеза је послодавца да је у писменој форми савјет радника, односно синдикат
обавјести о:
-разлозима за престанак рада радника, броју и квалификацијама радника којима треба
да престане радни однос, мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о
раду својим или одређеним броју радника и мјерама којима би се омогућило
запошљавање радника код других послодаваца.
Обавеза послодавца је да, ако у року од једне годне од дана престанка радног односа
радника, намјерава да врши ново запошљавање са истим стручним касификацијама
понуди запослење отпуштеним радницима.

8
 КАЗНЕНЕ И ОСТАЛЕ МЈЕРЕ
Због непоштовања истог од стране послодавца новчане казне су прописане у износу од
1000 до 15000КМ.
3. РАДНИ ОДНОСИ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ УПРАВИ
-подразумијева се однос по основу рада који заснива државни службеник са органом
државне управе у складу са законом. Захтјеви који се постављају пред модерну управу
су: -ефикасно спровођење и остваривање циљева Владе уз вршење стручних послова и
представничких тијела, утврђивање управне политике, рационално организовање рада
извршавање и примјена закона и других прописа. Треба разликовати општу политику
дрђавне управе од управне политике као садржине и начина рада органа управе.
Политичари се баве политиком изношећи жеље грађана, а државни службеници се баве
управним радом на основу закона, рјешавајући права и обавезе грађана и привреде.
Правни основ јавне управе зависи од државног уређења. А све земље у транзицији
уставом власт дијеле на законодавну, извршну и судску. Функције јавне управе су:
услужна, регулативна организаторска и извршна.
АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ
ДУРС као самостална управна организација, одговорна је Влади РС. Агенција је
установила јединствена правила и процедуре за избор, постављање и именовање
државних службеника, припремила и предложила Влади Кодекс државних службеника,
планирала и проводила запошљавање државних службеника на захтјев органа државне
управе, предложила начин и програм полагања стручног испита за пријем кандидата у
удржавну управу, огласила упражњена радна мјеста и обављала друге послове у складу
са Законом. Циљеви реформе су да сви желе професионалну, стручну, трајну,
политички непристрасну, одговорну јавну управ која има за циљ пружање бољих
услуга грађанима.
ВАЖЕЋЕ ЗАКОНОДАВСТВО ЗА РАДНЕ ОДНОСЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Радни односи државних службеника у институцијама БиХ уређени су:
-Законом о државној служби у институцијама БиХ, Закон о раду у институцијама БиХ
и Закон о платама и накнадама запослених у онституцијама БиХ.
У РС то су:
-Закон о администативној служби у управи РС, Закон о државним службеницима и
Закон о републичкој управи.
РАДНА МЈЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Радна мјеста у државној служби су: помоћник министра, секретар министарства,
руководилац републичке управе и републичке управне организације, замјеник и
помоћник руководиоца републичке управе и републичке управне организације, главни
републички инспектор и секретар Агенције, инспектор, интерни ревизор, стручни
савјетник, виши стручни сарадник и стручни сарадник.
ОПШТИ АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ
Унутрашња организација и систематизација радних мјеста представља преглед
организације и свих послова и радних задатака у државном органу. Систематизација
радних мјеста врши се, по правилу у посебном писаном општем акту – правилником о
унутрашњом организацији и систематизацији радних мјеста у органима државне
управе коју утврђује Влада, посебном уредбом. Основне организационе јединице су:
ресор и сектор. Унутрашње организационе јединице су: одељења, одсјек, биро, група,
писарница, рачуноводство и други облици. Органи државне управе могу основати и
службу за заједничке послова.
ЗАПОШЉАВАЊЕ, ПОСТАВЉАЊЕ И ИМЕНОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Заснивање радног односа врши се путем јавног конкураса. Попуњавање упражњених
радних мјеста врши се из реда запослених и то:

9
-актом о постављању вршиоца дужности до 90 дана, интерним оглашавањем,
напредовањем у служби, распоређивањем и премјештањем. Именовање државних
службеника унутар органа државне управе врши Влада на основу јавног конкурса за
временски период у трајању од 5 година. Управни акт о именовању доноси Влада на
приједлог Агенције за државну управу и објављује се у Службеном гласнику РС.
УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА
Да би лице стекло својство државног службеника мора испуњавати опште и посебне
услове:
-да је држављанин РС или БиХ, д аје старији од 18 год, да има општу здравствену
способност, да није осуђен за кд на безусловну казну затвора од најмање 6 мјесеци, да
није отпуштен из органа управе као резултат дисциплинске мјере на било ком нивоу
власти у БиХ три године прије обављања конкурса.
Посебни услови су:
- Одговарајуће школска спрема, положен стручни испит за рад у управи и радно
искуство искуство у траженом степену образовања.
ПРОБНИ РАД
Орган државне управе може одредити да кандидат, прије запошљавања у државну
службу на неодређено вријеме, проведе одређено вријеме на пробном раду. Пробни рад
може трајати од 30 - 60 дана и одређује се зависно од врсте и сложености послова на
радном мјесту. Државном службенику који не задовољи на пробном раду отказује се
радни однос, без права на новчану накнаду.
ПРИПРАВНИЦИ И ВОЛОНТЕРИ
Кандидат који се прима у државну службу у својству приправника дужан је да истеком
одреженог времена положи стручни испит за рад у управи или други одговарајући
испит. Програм стучног оспособљавања и начин полагања испита проводи Агенција.
Волонтер је лице које се прима на рад без заснивања радног односа. Смисао
волонтирања је стицање услова за полагање стручног испита.
РАСПОРЕЂИВАЊЕ И ПРИЈЕМ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
На основу управног акта о пријему у радни однос, државни службеник се распоређује
на радно мјесто на који је примљен у радни однос и на том радном мјесту остварује
своја права и дужности. Државни службеник може бити упућен у други државни орган
у истом мјесту рада, без његове сагласности, због повећаног обима послова, ако се о
томе споразумију функционери који руководе тим органом. Овакав распоред државног
службеника траје док трају разлози за упиућивање у други орган или најдуже 6 мјесеци
у току двије године. Запослени у оквиру државне управе може без сагласности бити
привремено распоређен на радно мјесто ван сједишта државног органа у коме ради, а
најдуже 3 мјесеца у току једне године. Без своје сагласности може бити и трајно
распоређен у истом републичком органу управе на радно мјесто које одговара његовој
стручној сшреми, ако то налаже потреба посла.
ОЦЈЕНА РАДА И НАПРЕДОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Оцјена рада државног службеника подразумијева надзор, вредновање рада и
успјешности вршења послова у оквиру његовог радног мјеста за вријеме трајања
службе. Руководиоце републчких управа и републичких управних организација који су
за свој рад одговорни Влади оцјењује комисија које именује Влада. Оцјена рада
помоћника министра и секретара министарства врши министар. Оцјену рада свих
других државних службеника врши непосредно надређени државни орган. Основ за
напредовање државног службеника је оцјена рада, постојање слободног радног мјеста
и радно искуство потребно за напредовање.

10
 ДНЕВНИ, СЕДМИЧНИ И ГОДИШЊИ ОДМОР
Државни службеник који ради с пуним временом има право на одмор у току радног
времена у трајању од 30 минута, седмични одмор од најмање 24 часа непрекидно.
Након најмање 6 нарађених мјесеци непрекидно има право на годишњи одмор у
трајању од 18 радних дана. ГО се увећава за сваке три навршене године радног стажа
за један дан. Укупан ГО не може изности више од 30 радних дана. Годишњи одмор се
по правилу користи непрекидно.
ПЛАЋЕНО И НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Државни службеник има право на плаћено одуство у току једне календарске године у
следећим случајевима:
- склапање брака - 5 радних дана,
- смрти члана уже породице – 2 радна дана
- смрти члана шире породице – 2 радна дана
- теже болести члана уже породице – 1 радни дан
- пресељења у други стан – 2 радна дана
- рођење дјетета – 5 радних дана
- полагање стручног испита – 1 радни дан
Плаћено одсуство не може трајати дуже од 6 радних дана у току календарске године.
Државни службеник има право на неплаћено одсуство ради:
- обављања личних и породичних послова,
- припремање и полагање испита на факултету,
- посјета члану уже породице који живи у иностранству
- стручног или научног усавршавања у иностранству
- њега тешко обољелог члана уже породице.
Неплаћено одуство може износити до 3 мјесеца осим у случајевима стручног и
научног усавршавања у иностранству које може трајати до једне године.
ОДГОВОРНОСТ
Због неизвршавања задатака и послова утврђених законом и другим прописима,
државни службеник одговара материјално и дисциплински.
Материјална одговорност – државни службеник одговоара за штету коју је у раду или
у вези са радом намјерно или из крајње непажње проузроковао државном органу,
правом или физичком лицу. Постојање штете, њену висину, околности под којима је
настала утвђује посебна комисија.
Дисциплинска одговорност подразумјева теже и лакше повреде дужности.
Теже повреде радних дужности су:
-неизвршавање, несавјесно, односно неблаговремено извршавање радних дужности,
понашање које штети угледу службе, злоупотреба службеног положаја и прекорачење
овлашћења, незаконито располагање материјалним средствима, долазак на рад у
пијаном стању и друго.
Лакше повресе су:
-учестало кашњење, неоправдано осуствовање у току радног времена или ранији
одлазак са радног мјеста, несавјесно чување службених списа или података,
неоправдан изостанак са посла 1 дан.
ПРАВА И ДУЖНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Државни службеник има право на:
-плату и накнаду у складу са важећим прописима, одморе и одсуство, помоч у
стручном образвању и професионалном усавршавању, на оснивање и удружење у
синдикат, на штрајк у складу са законом.
Државни службеник је дужан да:

11
-извршава послове и задатке предвиђене описом радног мјеста, примјењује и извршава
одредбе Устава, закона и других прописа, извршава налоге старјешине органа државне
управе или непосредног руководиоца.
РАЗРЈЕШАВАЊЕ РУКОВОДЕЋИХ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
ДС ког поставља Влада разрјешава се:
-истеком времена на које је постављен, ако поднесе писнему оставку, ако буде изабран
на јавну функцију, ако се укине радно мјесто ДС на које је постављен, ако му престане
радни однос у складу са законом, ако узастопно добије двије негативне оцјене у раду.
ВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА
Одлука о проглашењу вишка радника у органима републичке управе доноси
руководилац републичког органа управе. Влада доноси програм збрињавања вишка
државних службеника у управи РС којима се ближе одређују права и обавезе државних
службеника који буду проглашени вишком, остваривање њихове заштите. Државним
службеником који је проглашен вишком припада право на докуп стажа у складу са
Законом о пензијско-инвалидском осигурању или отпремнина у складу са Посебним
колективним уговором за запослене у органима управе.
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
ДС престаје радни однос због:
-смрти, истеком времена на који је заснован, добровољним иступањем, потпуним
губитком пословне способности, незадовољавајућег пробног рада, двије узастопне
негативне оцјене рада, правоснажне пресуде којом је осуђен на безусловну казну
затвора, укидањем републичког органа управе, ако је приликом заснивања радног
односа прећутао или дао нетачне податке који су били од значаја за заснивање радног
односа, због одбијања распоређивања на друго радно мјесто које одговара његовој
школској спреми.
ПЛАТА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА
Основна плата запослених у републичким органима управе, према важећем Закону,
обрачунава се и исказује мјесечно за пуно радно вријеме, према радном мјесту и
одговарајућој платној групи и подгрупи. Основна плата је производ оцјене рада, као
израз вредности за најједноставнији рад и коефицијента утврђеног према платној
подгрупи и платном разреду износа увећања плате по основу стажа од 0.5% за сваку
навршену годину радног стажа. ДС које поставља Влада разврставају се у двије групе
са припадајућем коефицијентима од 27-30. Плате осталих државних службеника
разврставају се у 5 платних група са 3 или 4 подгрупе и коефицијентима од 5-22.
ОДБОР ДРЖАВНЕ УПРАВЕ НА ЖАЛБЕ
Законом је предвиђено да Влада формира Одбор државне управе. Уколико државни
службеник сматра да су његова права из радног односа повријеђена од стране
државног органа у којем је запослен или пак од Агенције за државну управу, има
право, ради заштите својих права са да поднесе жалбу Одбору државне управе уа
жалбе. Одбор одлучује о другом степену о жалбама које се односе на статусна питања
државних службеника, а под којим се подразумијева: - заснивање радног одоса,
распоређивање ДС, оцјењивање, напредовање, дисциплинска и материјална
одговорностм престанак радног односа.
ОСТАЛА ЗАКОНСКА РЈЕШЕЊА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА
Под појмом државног службеника подразумијева се лица са високом стручном
спремом које је засновало радни однос у органу републичке управе и обавља послове
основане дјелатности управе. Под основном дјелатношћу управе подразумијева се
нормативно-правни послови, одлучивање у управном поступку, инспекцијски надзор и
остали стручни послови органа републичке управе.

12
Запослени без статуса државног службеника је лице које је запослено у органу
републичке управе и обавља: административне, рачуноводствено-финансијске послове
или помоћно – техничке послове чије је обављање потребно ради обављања послова из
дјелокруга основне дјелатности органа републичке управе. Руководиоци орган адужни
су да поштују принципе једнаких могућности и различитости и неће вршити
дискриминацију по било ком питању. Радна мјеста запосленог без статуса ДС
регулише се уредбом Владе.
РАДНИ ОДНОС ЗАСНОВАНИХ У ЛОКАЛНОЈ УПРАВИ И САМОУПРАВИ
Права обавезе и одговорности запослених у административној служби јединица
локалне самоуправе уређена су на исти начин као и за запослене у државној управи. На
она питања која нису регулисана законом, примјењују се општи прописи о раду и
колективни уговор.
4. ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ РАДНИКА
Систем здравственог осигурања подразумијева: обавезно здравствено осигурање,
проширено здравствено осигурање и приватно здравствено осиграње. Основни
принцип за здравствено осигурање је да се исти не може преносити на друга лица, а
права из здравственог лица не могу се уговором преносити нити се могу наслеђивати.
ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Обавезно здравствено осигурање проводи Фонд здравственог осигурања РС који има
својство правног лица, а надзор над законитошћу рада врши ресорно министарство
здравља. Обавезно здравствено осигурање финансира се из – доприноса за обавезно и
проширено осигурање, из буџета, донације, по конвенцијама, из других извора у
складу са законом.
ОСИГУРАНИЦИ И ДРУГА ОСИГУРАНА ЛИЦА
Под осигураним лицима подразумијевају се осигураници, чланови породице
осигураника. Закон о здравственом осигурању обавезно осигурана лица сматра: лице у
радном односу, лице које самостално обавља привредну или професионалну дјелатност
као основно занимање, лице које обавља свештеничку дужност и друга лица
дефинисана Законом. Права из дравственог односа обезбјеђују се и чланови породице
осигураника, ако то право не остварују по неком другом основу:
-чаланови уже породице и чланови шире породице које осигураник издржава.
ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА
Права из обавезног осигурања су:- здравствена заштита, накнада плата за вријеме
привремене неспособности за рад и друга права утвђена Законом и подзаконским и
другим актима. Обавезним здравственим осигурањем обезбјеђује се здравствена
заштита.
ЛИЧНО УЧЕШЋЕ У ТРОШКОВИМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ОСИГУРАНИХ
ЛИЦА
Осигурана лица учествују у трошковима коришћења здравствене заштите у складу са
актима Фонда који је дужан при утврђивању овог учешћа да има у виду тежину
болести, висину трошкова испитивања и лијечења и имовинско стање осигураних лица.
Личном учешћу у трошковима здравствене заштите не подлијежу: жене у току
трудноће и до годину дана старости рођеног дјетета, дјеца до навршених 15 година
живота, обољелих од одређених заразних болести и стара лица.
ПРОШИРЕНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Фонд здравственог осигурања РС могу у складу са Законом осигуравати грађане и
друга лица за права која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем.
Управни одбор Фонда својим актом утврђује услов и начин коришћења права из
проширеног осигурања. Проширено здравствено осигурање могу обезбједити и
предузећа и друга правна лица за своје запослене.

13
 ПРИВАТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Грађани и друга лица могу се осигурати код приватне агенције за здравствно
осигурање за права из здравственог осигурања и права која нису обухваћена обавезним
и проширеним здравственим осигурањем. Приватне агенције здравственог осигурања
уговарају пружање здравствених услуга директно са здравственим установама.
ПЕНЗИСЈКО И ОНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Обавезним пензијским осигурањем обезбјеђују се, на основу рада и на начелима
узајамности и солидарности, права за случај старости, смањења и губитка радне
способности и смрти осигураника, ради обезбјеђења социјалне сигурности осигураних
лица и чланова њихове породице.
Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују под условима
утврђеним законом, а обим права зависно од дужине пензијског стажа и висине плата
које је осигурано лице остварило у току радног вијека.
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ
Обавезно су осигурани на пензијско и инвалидско осигурање:
-лица у радном односу, лица која самостално, у складу са Законом, обављају привредну
или професионалну дјелатност и лица која обављају свештеничку дужност или вјерску
службу.
ДОБРОВОЉНО ОСИГУРАЊЕ
Добровољним пензисјким и инавлидским осигурањем осигураници могу, у складу са
Законом, обезбједити себи и члановима породице већи обим као и другу врсту права од
права утврђеним Законом.
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА ДОК СЕ НАЛАЗЕ У ОДРЕЂЕНИМ
ОКОЛНОСТИМА
Обавезно су осигурани на пензијско и инавлидско осигурање за случај смрти
инвалидности проузроковане повредом на раду и професионалном болешћу , док се
налазе у одређеним околностима: - лице које на територији РС учествује у акцији
спасавања или одбране од елементалних непогода, - члан добровољног ватрогасног
друштва за вријеме гашења пожара, спасавања људи, ученик или студент за вријеме
практичне наставе и друга лица утврђена Законом
5. ПЕНЗИЈКСИ СТАЖ
СТАЖ ОСИГУРАЊА
У стаж осигурања рачуна се укупно вријеме које је осигураник провео послије
навршене 15 год живота у обавезном и добровољном осигурању. У стаж осигурања
рачуна се вријеме проведено на раду са пуним радним врменом. Затим, вријеме
проведено на боловању послије радног односа или другог рада на основу којег је био
осигуран, на преквалификацији или доквалификацији.
СТАЖ ОСИГУРАЊА КОЈИ СЕ РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ
Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се осигураницима који су радили пино
радно вријеме: - са тјелесним оштећењем од најмање 70%, као војни ивалиди од I до IV
групе, као цивилни инвалиди рата од I до IV групе, као слијепа лица, лица обољела од
дистрофије, церебралне и дијечије парализе...
Осигуранику у наведеним случајевима сваких 12 мјесеци рада рачуна се као 15 мјесеци
стажа осигурања.
ПОСЕБАН СТАЖ
У посебан стаж у двоструком трајању рачуна се: припаднику оружаних снага СФРЈ,
припаднику војске РС и припаднику Министарства унутрашњих послова РС,
грађанину републике.

14
 ДОКУП СТАЖА
За осигураника који не испуњава услове прописане за остваривање права за старосну
пензију послодавац, односно сам осигураник може докупити недостајући стаж и то
највише три године и под условима да тим докупљеним стажом ипуњава услове за
остваривање права на пензију.
ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА
Права из пензијског и инвалидског осигурања обезбјеђују се на основу рада и на
начелима узајамности и солидарности и то:
-у случају старости - старосна пензија, са случај инвалидности – инвалидска пензија,
за случај смрти осигураника – породична пензија.
СТАРОСНА ПЕНЗИЈА
Осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 65 год живота и најмање 20
год радног стажа осигурања или 65 год живота и најмање 25 год пензијског стажа.
Осигураник који наврши 40 год стажа осигурања стиче право на старосну пензију, без
обзира на године живота, као и сигуранику којем је утврђен посебан стаж у двоструком
трајању. Изузетно осигуранику који је провео најмање 15 год ефективног рада на
нарочито тешким и по здравље штетним пословима стиче право на старосну пензију
са 55 год живота и најмање 30 год пензијског стажа.
ПЕНЗИЈСКИ ОСНОВ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ СТАРОСНЕ И ИВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ
Старосна и инвалидска пензија одређују се од пензисјког основа, који представља
просјечан износ нето плата осигураника, односно нето основица осигураника. За
утврђивање пензисјког основа узима се просјечни мјесечни износ који је осигураник
остварио у складу са Законом и Колективним уговором.
ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНЕ СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ
-одређују се у проценту од пензијског основа, а зависно од дужине пензијског стажа.
Старосна пензија за 20 година пензијског стажа припада осигуранику у висини од 45%
од пензијског основа. Загарантована старосна пензија за пун пензијски стаж не може
бити нижа од просјечне пензије у РС. Најнижа пензија не може бити ниже од 50%
просјечне пензије.
ПРАВА ПО ОСНОВУ ИНВАЛИДНОСТИ
Инвалидност постоји кад код осигураника настаје губитак или смањење способности
за рад на радном мјесту на којем је био распоређен на рад оцјењивања радне
способности, због трајних промјена у здравственом стању, проузрокованим повредом
на раду , професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу
отколнити лијечењем. Смањење способности за рад постоји кад осигураник са радним
напором, које не угрожава његово здравствено стање, може да ради на другом радном
мјесту са пуним радним временом, са или без предходне доквалификације,
ПОВРЕДА НА РАДУ
Повредом на раду сматра се свака повреда осигураника, проузрокована непосредним и
краткотрајним механичким, физичким или хемијским дјеловањем, повреда
проузрокованим наглим промјенама положаја тијела ако је таква повреда узрочно
везана уа обављање послова на одређеном радном мјесту. Са повредом на раду
изједначена је и повреда:
-задобијена за вријеме учешћа у оружаним сукобима на територији биве БиХ –
припадника војске РС и припадника МУП и коју су грађани Републике као
припрадници Југословенске армије задобили за вријеме оружаних сукоба на
територији Хрватске.

15
 ПРОФЕСИОНАЛНА ОБОЉЕЊА
-одређене болести настеле у току осигурања, проузроковане дужим непосредним
утицајем процеса и услова рада на радним мјестима, односно пословима којеј је
осигураник обављао. Листу професионалних болести радних мјеста утврђује
министарство надлежно за послове пензијског и ивалидског осигурања.
ОЦЈЕЊИВАЊЕ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ
Инвалид рада је осигураник који је на основу инвалидности стекао право на
прекалификацију или доквалификацију или параво на распоређивање на други
одговарајући посао односно запослење према преосталој радној способности, или
право на инвалидску пензију.
ПРАВА ПО ОСНОВУ ПРЕОСТАЛЕ СПОСОБНОСТИ ЗА РАД
Осигураник – запослени, код којег постоји преостала способност за рад има право:
-на распоређивање на одговарајуће радно мјесто, - на преквалификацију и
доквалификацију, на одговарајуће новчане накнаде.
РАСПОРЕЂИВАЊЕ НА ДРУГО РАДНО МЈЕСТО
Послодавац је обавезан осигуранику са преосталом способношћу за рад на другом
радном мјесту обезбједити распоређивање на други посао односно преквалификацију
или доквалификацију под усовима и на начин који су утврђени колективним уговором
и општим актом послодаваца. Распоредјивање на радно мјесто са нижом стручном
спремом могуће је само уз пристанак осигураника.
ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА И ДОКВАЛИФИКАЦИЈА
Осигураник који је стекао право на преквалификацију или доквалификацију, а има на
прописан начин стечену стручну спрему за радно мјесто на којем је радио прије
настанка инвалидности, оспособљава се за рад на другом радном мјесту за који се
тражи исти степен стручне спреме.
НОВЧАНЕ НАКНАДЕ У ВЕЗИ СА ПРЕОСТАЛОМ РАДНОМ СПОСОБНОШЋУ
Осигураник – запослени са преосталом радном способношћу има право на новчану
накнаду: -накнаду плате од дана настанка инвалидности до дана запошљавања на
друго радно мјесто, односно упућивање на преквалификацију и доквалификацију,
-наканду плате за вријеме преквалификације или доквалификације и
-накнаду плате због мање плате на другом радном мјесту.
ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА
Право на инвалидску пензију стиче осигураник:
-код којег је настао губитак способности за рад, губитак способности за обављање
дјелатности по основу које је осигуран или губитнак способности за привређивање
-код кога је утврђена преостала способност за рад уз предходну преквалификацију или
доквалификацију
Осигураник стиче право на инвалидску пензију:
-ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу,
без обзира на дужину пензисјког стажа и ако је инвалидност проузрокована повредом
ван рада или болешћу – под условом да је имао навршен пензијски стаж који му
покрива најмање трећину радног вијека.
ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА
У случају смрти осигураника или корисника старосне и инвалидске пензије право на
породичну пензију стичу: удовица или удовац, разведени супружник, ако му је
одлуком суда утврђено право на издржавање, дијете рођено у браку или ван брака ,
усвојено дијете или пасторче, отац и мајка, очух и маћеха и друга лица утвршена
законом.
УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА ОРГАНИ И СТУЧНА СЛУЖБА ФОНДА
Органи Фонда су: управни одбор, надзорни одбор и директор.

16