Љиљана Бабић, дипл.

правник
- Радни односи-

 
 
 УВОДНИ ДИО
 
Радни односи уопште и радни односи у управи Републике Српске имају своје
упориште у Уставу, закону и подзаконским актима, али и у аутономним,
недржавним изворима радног права.
 
„Аутономни, недржавни извори радног права су колективни уговор и правилник о
раду, а којима sе ближе разрађују права по основу рада и њихов обим, као и начин и
поступак остваривања тих права”
 
РАДНИ ОДНОС – ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
 
Појам и битни елементи радног односа
 
У данашњем позитивном законодавству посебним законима су уређени радни
односи запослених у државној управи и локалној самоуправи, а општи прописи о
раду на запослене у јавној управи примјењује sе као супсидијарни прописи. Према
тим прописима под радним односом се подразумијева однос између радника и
послодавца, односно скуп права и обавеза између двије уговорне стране по основу
рада која се заснивају уговором о раду између радника с једне стране и послодавца
с друге стране.
За државне службенике у државној управи и административне раднике у локалној
самоуправи радни однос између представља скуп права и обавеза између тих
категорија запослених и државе, односно јединице локалне самоуправе као
послодавца, који се заснива на основу управног акта надлежног органа.

За остале запослене у јавној управи, а који немају статус државног службеника

радни однос се заснива уговором о раду са правима и обавезама из општих
прописа о раду.
 
Радни однос као уставна категорија заснива се на слиједећим елементима:
 
• то је добровољан однос;

• то је однос између двије странке – послодавац и радник;

• у том односу постоји економско-финансијски смисао за обављање одређених

послова како од стране радника, тако и од стране послодавца;

• радно – правни смисао радног односа је у остваривању права и извршавању

обавеза обе странке, а која се стичу на раду и по основу рада;

• Радни однос подразумијева постојање субординације између послодавца и

радника, како правне,тако и економске.
Радно искуство
 
Радно искуство је искуство стечено радом и у раду, у обављању одређених
функција и послова у дужем временском периоду. У правном поретку узима се у
обзир код конкурса за пријем (избор), а нарочито долази до изражаја код минулог
рада (када се оно узима у обзир за одговарајући износ у остваривању права на
плату).
 
Радни стаж
 
Радни стаж у изворном значењу означава приправништво, односно вријеме које
неко мора послије завршеног школовања да проведе у својству приправника, да би
протеком тог времена и по положеном прописаном (стручном) испиту, могао да буде
распоређен на послове, односно радне задатке за које се припремао. Сама ријеч
стажист (стажер), којом се означава лице које је завршило одговарајућу школу и
припрема се за самостални позив, код нас се задржала у пракси у области
здравства.
 
Стручна спрема
 
Стручна спрема радника је у ствари оспособљеност радника за вршење
одређених послова односно занимања. Стручна спрема се стиче:
 
• у стручним школама организованим за један или више степени стручног
образовања;
• у центрима за стручно образовање и специјално усавршавање;
 
• у установама високог школства – на факултетима и високим школама, на којима се
послије завршених студија могу стицати магистратура или специјалност (мастер) и
докторске титуле.
 
Под стручном спремом за рад у државној управи подразимијева се школска
спрема, приправнички стаж и положен стручни испит.
 
Формално стручна спрема, посебно школска спрема је претпоставка за успјешно
вршење одређених послова и задатака и посебан услов за заснивање радног
односа.
 
Стручни испит
 
Стручни испит је начин провјеравања стручне способности радника за вршење
одређених послова, осносно задатака, било да се ради о лицима која су запослена
у органима државне управе или у другим органима и организацијама.

Положен стручни испит представља обично и стручну квалификацију за стицање

одговарајућег степена стручности, односно вршење сложенијих послова и
задатака, па самим тим и за остваривање веће плате. Поједностављено речено,
стручни испит представља у својој суштини комисијску провјеру споја теорије и
праксе по истеку приправничког стажа, као и оцјену способности за самостално
вршење послова и задатака конкретног радног мјеста.
 
Радно вријеме

Радно вријеме је временски период у току 24 часа у коме је радник обавезан да врши
посао или радни задатак на који је распоређен.
 
Запослени у државним органима и изабрана, односно постављена лица, раде у радно
вријеме прописано одлуком Владе.
 
Општим прописима о раду ближе се уређује пуно радно вријеме, непуно радно
вријеме, прековремени рад, прерасподјела радног времена, ноћни рад и допунски рад.
 
Радна књижица
 
Радна књижица је јавна исправа (доказ) о стручној спреми радника за обављање
послова, односно радних задатака одређеног занимања, о радном стажу (времену
проведеном на раду код послодавца) и појединим правима којима је основ или услов
радни однос (пензија, инвалиднине и др.).
 
Радник који је засновао радни однос мора имати радну књижицу, ако први пут ступа у
радни однос. Радну књижицу издаје надлежни орган у локалној управи (општина –
град).
 
У БиХ и Републици Српској радна књижица садржи податке о: називу локалне заје-
днице на чијем је подручју издата, регистарском броју и серији, мјесту и датуму
издавања, имену и презимену, датуму и мјесту рођења, завршеној школи односно
стручном оспособљавању и усавршавању, радном односу прије издавања (ако га има),
накнадно признатом стажу, времену проведеном изван радног односа које се признаје
као пензијски стаж.
 
У радну књижицу забрањено је уносити негативне податке о раднику.
 
Послодавац је дужан да раднику врати уредно попуњену радну књижицу даном
престанка радног односа.
 
Послодавац не може задржати радну књижицу радника ни у случају ако према
раднику има било какво потраживање, нити може у радну књижицу уписивати било
какве друге податке, осим времена које је радник провео у радном односу код њега.
 
Послови запошљавања
 
• Послови запошљавања у смислу важећих законских прописа сматрају се:
• посредовање у запошљавању,
• јавно обавјештавање о могућностима у условима запошљавања,
• савјетовање о избору посла (професионална оријентација),
• стручно оспособљавање и припрема за запошљавање,
• провођење програма запошљавања,
• обављање организационих, стручних, административних и других послова у вези
са остваривањем права незапослених лица на новчане накнаде, стручно
оспособљавање, здравствену заштиту и друга права.

Осигураници и пензијски стаж

 
Осигураницима се сматрају лица која су обавезно осигурана на пензијско
иинвалидско осигурање у надлежном фонду, као и лица којима је, у складу са
законом, признато својство осигураника у добровољном осигурању.
 
Пензијски стаж означава одређени временски период проведен у осигурању, по
чијем се протеку, уз испуњавање других законом утврђених услова, стичу права из
или по основу пензијског осигурања.

Посебан стаж
 
Посебан стаж означава одређене временске периоде, који се иако није проведен у
радном односу, признаје за остваривање права из пензијског осигурања или
других законом утврђених права. За овај стаж нико не уплаћује увећане
доприносе из чега произилази да се ради о својеврсном начину признања државе
за учешће њених грађана у рату или њеном стварању.
 
Колективни уговор
 
Колективним уговорима (општи, грански и појединачни) ближе се уређују обим и
начин остваривања права и обавеза из радног односа у складу са законом,
поступак колективног уговарања, састав и начин рада радника и послодавца,
међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од
значаја за уређивање односа између радника и послодавца.
 
Законом се ближе уређује обавезност примјене колективног уговора,
територијално и персонално важење колективних уговора, форма и временско
важење колективних уговора, јавно објављивање колективних уговора и рјешавање
спорова.
 

 
Приправници
 
Кандидат који се прима у државну службу у својству приправника дужан је да
истеком одређеног времена положи стручни испит за рад у управи или други
одговарајући испит.
 
Приправнички стаж за лица са завршеном средњом стручном спремом траје шест
мјесеци, за лица са завршеном вишом стручном спремом девет мјесеци, а са
високом стручном спремом годину дана.
 
Орган државне управе је дужан да приправника упозна са садржајем програма и
начином праћења његовог оспособљавања.
 
Приправнички стаж рачуна се од дана заснивања радног односа у том степену
школске спреме.
 
Волонтер је лице које се након завршене средње школе, више школе или факултета
први пут прима на рад, без заснивања радног односа. Смисао волонтирања је
стицање услова за полагање стручног испита. Волонтер има право на одморе у
току рада и између два радна дана, као и право на осигурање у случају несреће на
послу.
 
Волонтери
 
Волонтером се сматра лице које је завршило средњу, вишу школу или факултет које
први пут ступа у однос са послодавцем и без закључивања уговора о раду
(волонтерски рад) ради полагања стручног испита и стицања радног искуства у
оквиру његове стручне спреме.

 
Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је, према закону, за одређен
степен школске спреме предвиђено трајање приправничког стажа.

Волонтер има право на здравствено осигурање у складу са прописима који се

односе на незапослена лица, право на дневни одмор у току рада, као и између два
узастопна радна дана.
У оквиру мјера заштите на раду волонтер има право на осигурање за случај
несреће на послу.
 
Радни однос са страним држављанима
 
Заснивање радног односа са страним држављанима регулисано је одредбама
Закона о запошљавању страних држављана и лица без држављанства

Странцем у смислу овог закона сматра се свако лице које нема држављанство
Босне и Херцеговине

Страни држављани и лица без држављанства поред општих услова одређених

законом морају испуњавати и посебне услове за закључивање Уговора о раду.

1) Да борави на територији Републике Српске, односно Босне и

Херцеговине у складу са прописима о кретању и боравку странаца и азилу у Босни
и Херцеговини;

2) Да има радну дозволу за закључивање Уговора о раду издату од стране

Завода за запошљавање Републике Српске.

 
Врсте Уговора о раду
 
1.Уговор о раду на одређено вријеме;
2.Уговор о раду на неодређено вријеме;
3.Уговор о пробном раду;
4.Уговор о обављању приправничког стажа;
 
Уговор о дјелу
 
Послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о дјелу ради обављања
послова који су ван дјелатности послодавца, а који имају за предмет самосталну
израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или
интелектуалног посла.

Уговором између извршиоца посла и послодавца успоставља се грађанско-правни

однос у смислу прописа о облигационим односима и закључује се у писаном облику.
 
Привремени и повремени послови

За обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 90

радних дана у календарској години и не представљају послове за које се закључује
уговор о раду послодавац може да закључи уговор о обављању повремених и
привремених послова са:

1.незапосленим лицем;
2.радником који ради непуно радно вријеме до пуног радног времена;
3.чланом омладинске или студентске задруге, у складу са посебним прописима;
4.корисником старосне пензије.
Забрана дискриминације
 
Радник, као и лице које тражи запослење, не може бити стављен у неравноправан
положај приликом остваривања права по основу рада и права на запослење због расе,
етничке или националне припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или
другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања, чланства или
нечланства у синдикату или политичкој организацији, физичког и душевног здравља и
других обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа.
 
Плаћено одсуство
 
Радник има право да уз накнаду плате одсуствује с посла у сљедећим
случајевима:

• ступања у брак, рођења дјетета, добровољног давања крви, теже болести или смрти
члана породице и у другим случајевима одређеним општим актом и уговором о раду.

Плаћено одсуство не може бити дуже од пет радних дана у току једне календарске
године, осим у случају смрти члана породице, уколико се законом, општим актом или
уговором о раду не одреди другачије.

Радник, у случају потребе, може у току календарске године користити плаћено

одсуство по више основа.

Послодавац може, на захтјев радника, одобрити плаћено одсуство дуже од пет радних
дана у току календарске године у оправданим случајевима.

 
Неплаћено одсуство
 
Послодавац је дужан да раднику, на његов захтјев, одобри одсуство с рада до три
дана у току календарске године ради задовољавања његових вјерских, односно
национално-традицијских потреба, без права на накнаду плате само у случају
уколико посебним законом није регулисано као плаћено одсуство другачије
одређено.

Послодавац може раднику, на његов писани захтјев одобрити неплаћено одсуство и

у другим случајевима.

За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе радника мирују.

 
Отказ Уговора о раду
 
Послодавац може да откаже уговор о раду раднику који својом кривицом
учини тежу повреду радне обавезе, и то:

1.одбије да извршава своје радне обавезе одређене уговором о раду;

2.изврши крађу, намјерно уништење, оштећење или незаконито располагање
3.средствима послодавца, као и наношење штете трећим лицима коју је послодавац
дужан накнадити;
4.злоупотреби положај, са материјалним или другим штетним посљедицама о
5.послодавца и осталим случајевима у складу са Законом

 
Послодавац може да откаже уговор о раду раднику који не поштује радну дисциплину,
и то:

1.због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних срестава, односно употребе
алкохола или других опојних средстава у току радног времена, којеима или може даима
утицај на обављање посла;
2.ако не достави потврду о привременој спријечености за рад,
3.ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дјела учињеног на раду
4.и у вези са радом, независно од тогада ли је против радника покренут кривични поступак
за кривично дјело; и осталим случајевима у складу са Законом
 
Поступак у случају отказа уговора о раду од стране послодавца
 
Послодавац је дужан да прије отказа уговора о раду, обавијести радника писаним путем о
постојању разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од
дана достављања обавјештења да се изјасни на наводе из обавјештења.

У обавјештењу послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе

који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на обавјештење.

Послодавац не може раднику да откаже уговор о раду:

 
1.за вријеме трудноће, породиљског одсуства, родитељског одсуства и скраћеног рада ради
његе дјетета.
2.због чланства или нечланства у политичкој организацији, синдикату, пол, језик,
3.због националне или етничке припадности, социјалног поријекла, вјероисповијести,
политичког или другог увјерења или неког другог личног ствојства радника,

 
4. дјеловање у својству представника радника, у складу са овим законом и
5. обраћање радника синдикату или органима надлежним за заштиту права из
радног односа у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
 
Отказ уговора о раду од стране радника
 
Радник има право да послодавцу откаже уговор о раду, без обавезе навођења
разлога.

Отказ уговора о раду радник доставља послодавцу у писаном облику, најмање 15

дана прије дана који је радник навео као дан престанка радног односа.
 
Друга примања по основу рада
 
Послодавац раднику исплаћује:
1.дневницу за службено путовање у Републици Српској, у Федерацији БиХ и у
иностранству,
2.накнаду трошкова превоза код доласка на посао и повратска с посла, уколико
превоз није организован од стране послодавца;
3.накнаду за повећане трошкове боравка за вријеме рада на терену,
4.трошкове једног топлог оброка за вријеме једног радног дана, као и у случају
обављања прековременог рада дужег од три часа дневно, уколико код послодавца
није организавана исхрана радника
5.отпремнину приликом одласка радника у пензију,
6.накнаду трошкова за коришћење сопственог аутомобила код обављања
службеног посла, по налогу послодавца и
7.друга примања утврђена општим актом и уговором о раду.
 
Раднику или његовгој породици, у складу са општим актом и уговором о раду,
припада помоћ у случају:

1.смрти радника,
2.смрти члана породице,
3.тешке инвалидности и дуготрајне болести радника,
4.другим случајевима.

Раднику се може исплатити јубиларна награда за остварени стаж код послодавца,

у складу са колективним уговором.
 
Мјере за повреду радних обавеза и радне дисциплине
 
За повреду радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од
сљедећих мјера:

1.писмено упозорење,
2.новчана казна,
3.престанак радног односа.
 
Мјера престанка радног односа не може се изрећи за лакшу повреду радне
обавезе. 

 
Послодавац може раднику за повреду радне обавезе или непоштовање радне
дисциплине, изрећи једну од сљедећих мјера:

а) новчану казну у висини до 20% основне плате радника за мјесец у коме је новчана
казна изречена, у трајању до три мјесеца, која се извршава обуставом од плате, на
основу одлуке послодавца о изреченој мјери;

б) писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду у којем се наводи да ће

послодавац раднику отказати уговор о раду без поновног упозорења ако у наредном
рокуод шест мјесеци учини повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.
 
Накнада материјалне штете
 
Радник који на раду или у вези са радом намјерно или из крајње непажње причини
материјалну штету послодавцу дужан је да ту штету накнади.

За штету коју радник на раду или у вези са радом причини трећем лицу радник и
послодавац одговара солидарно.
 
Удаљење радника са рада
 
Послодавац може удаљити радника са рада за кривично дјело, тежу повреду радне
обавезе или радњу којом угрожава имовину веће вриједности, и прије отказивања
уговора о раду.

Удаљење радника са рада може трајати најдуже до три мјесеца, у којем року је
послодавац дужан да одлучи о одговорности радника.

 
Престанак радног односа
 
Разлози за престанак радног односа су:

1.истеком рока на који је заснован,

2.кад радник наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања,
3.споразумом између радника и послодавца,
4.отказом уговора о раду од стране радника или послодавца,
5.одлуком надлежног суда,
6.на захтјев родитеља или старатеља радника млађег од 18 година живота,
7.смрћу радника и
8.у другим случајевима утврђеним законом.
 
Заштита права радника
 
Радник који сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа може
поднијети писани захтјев послодавцу да му безбједи остваривање тог права.

Радник може поднијети захтјев у року од 30 дана од дана сазнања за повреду

права , а најдаље у року од три мјесеца од дана учињене повреде.

Послодавац је дужан да одлучи о затјеву радника у року од 30 дана од дана

достављања захтјева, а ако у том року не одлучи, сматраће се да је захтјев
прихваћен.
Мирно рјешавање радних спорова
 
Радник који сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа може да
поднесе приједлог за мирно рјешавање радног спора надлежном органу или
тужбу надлежном суду за заштиту тог права.

Приједлог за мирноо рјешавање радног спора радник може да поднесе у року од 30

дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од три мјесеца од
дана учињене повреде.
 
Радни спор
 
Тужбу за заштиту права радник може да поднесе уколико претходно предмет није
ријешен у поступку мирног рјешавања радног спора.
 
Независно од поступка за заштиту права који је покренуо код послодавца или других
надлежних органа радник се може обратити инспектору рада ради заштите права
у року од мјесец дана од дана сазнања за повреду, а надаље у року од три мјесeца
од дана учињене повреде.
 
Мобинг
 
Мобинг је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више
лица систематски, у дужем периоду, психички злоставља или понижава друго лице
с циљем угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.
Права радника из области пензијско-инвалидског осигурања
 
Права из пензијско-инвалидског осигурања у складу са Законом о пензијско-
инвалидском осигурању Републике Српске су:

-за случај старости-старосна пензија,

-за случај инвалидности-распоређивање на друго радно мјесто, преквалификација

или доквалификација, новчане накнаде у вези са смањеном радном способношћу-
инвалидска пензија и

- случај смрти осигураника, односно корисника старосне пензије или инвалидске

пензије-породична пензија.

 
- Канцеларијско пословање-

 
ПОЈАМ, САДРЖАЈ И ЗНАЧАЈ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА
 
Канцеларијско пословање је помоћна дјелатност органа управе од чијег правилног
функционисања у великој мјери зависи њихов успјешан и правилан рад. Канцеларијско
пословање има значајну улогу у раду органа управе, органа јединица локалне
самоуправе, служби Предсједника Републике Српске, Народне скупштине, Владе
Републике Српске, Службе за вршење заједничких послова републичких органа као и у
јавним предузећима, установама, јавним службама и другим организацијама које врше
јавна овлашћења као и у раду судова, јавних тужилаштава и у установама за извршење
кривичних санкција. Значај канцеларијског пословања је да обезбиједи правилно кретање
и евиденцију аката и друге службене документације и њихов службени саобраћај са
другим органима.
 
Треба разликовати канцеларијско пословање у ужем и канцеларијско пословање
уширем смислу.
 
Канцеларијско пословање у ужем смислу обухвата примање, отварање, прегледање и
распоређивање поште, завођење аката, њихово здруживање, достављање у рад орга-
низационим јединицама, односно референтима, административно-техничко обрађивање
аката, отпремање поште, развођење аката као и њихово стављање у архиву (архивирање
и чување).
 
Канцеларијско пословање у ширем смислу обухвата све административне и админи-
стративно-техничке послове који су у непосредној вези с њима (организацију пријема
странака, употреба телефона, организација дежурства и сл.).
 
НАЧЕЛА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА
 
Основна начела канцеларијског пословања су: начело тачности, начело
једно-образности, начело једноставности, начело експедитивности, начело
економичности и начело будности.
 
Начело тачности

Начело тачности претпоставља да сваки канцеларијско посао мора да буде тачан.

Начело једнообразности

Начело једнообразности подразумијева да се канцеларијски послови обављају по

унапријед утврђеним и по могућности јединственим прописима. Начело једно-
образности обезбијеђено је примјеном Уредебе о канцеларијском пословању и
Упутства о провођењу канцеларијског пословања.

Начело једноставности

Начело једноставности захтијева да сваки канцеларијски посао треба да се обави

што једноставније, а да се при том не занемари квалитет обављеног посла.

Начело експедитивности
 
ПРОПИСИ О КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ

Најзначајнији пропис којим је регулисано канцеларијско пословање свакако је Уредба

о канцеларијском пословању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 8/20 и
Упутство о спровођењу Уредбе о канцеларијском пословању републичких органа
управе; („Службени гласник“ бр. 31/05, 5/06, 10/06, 10/07, 31/09, 43/09, 74/09, 99/09,
98/10, 11/10, 25/11, 110/11, 117/11, 118/18 и 72/19).
Законски и подзаконски прописи којима је регулисано Канцеларијско пословање су:

• Закон о архивској дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 119/08),

• Закон о културним добрима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 11/95 и

103/08),

• Упутство о начину вођења и коришћења архивске књиге органа државне управе

Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 12/95),

• Правилник о условима чувања документарне грађе („Службени гласник Републике

Српске“, бр. 37/10),

• Правилник о условима и начину примопредаје јавне архивске грађе између имаоца

и Архива Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 29/10),

• Правилник о поступку одабирања одабирању архивске грађе, критеријумима и

начину њиховог вредновања („Службени гласник Републике Српске“, бр. 43/10),
 
 
• Правилник о општим условима чувања документарне грађе у дигиталном облику и
посебним условима чувања специфичне документарне грађе („Службени гласник
Републике Српске“, бр. 64/12)

• Правилник о чувању и заштити архивске грађе и регистраторског материјала ван

архива („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/95),

• Закон о овјеравању потписа, рукописа и преписа („Службени гласник Републике

Српске“, бр. 106/09),

• Упутство о извршавању Закон о овјеравању потписа, рукописа и преписа

(„Службени гласник Републике Српске“, бр. 16/95),

• Закон о печатима органа и институција Републике Српске („Службени гласник

Републике Српске“, бр.54/19),

• Упутство о садржају и начину вођења евиденције о израђеним печатима органа и

институција Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 76/19),

• Упутство о начину означавања нових печата, израђених умјесто несталих или

изгубљених печата органа и институција Републике Српске“ („Службени гласник
Републике Српске“, бр. 76/19)
 
• Закон о административним таксама („Службени гласник Републике Српске“, бр.
100/11, 103/11 и 67/13)

• Закон о амблему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр.

49/07),

• Уредба о изгледу и начину употребе амблема Републике Српске („Службени

гласник Републике Српске“, бр. 55/07 и 41/10).
 
Постоје три врсте прописа, који регулишу поступње са документима:
 
- НЕАРХИВСКИ прописи
- АРХИВСКИ прописи
- МЕЂУНАРОДНИ прописи
 
Под неархивским прописима подразумијевају се прописи који се односе на
поступање са документима када се они налазе још код стваралаца. Ови су прописи
претежно инструктивног карактера.
 
Под архивским прописима подразумијевају се прописи који регулишу поступање са
документима од тренутка када се предају, односно када их пеузме на чување
надлежни Aрхив.
Позитивне прописе Републике Српске чини:

• Закон о културним добрима;

• Закон о архивској дјелатности;
• Проведбени прописи донесени на основу Закона, те правилници и упутства која на
основу Закона доноси Архив Републике Српске.

Под међународним прописима подразумијевају се међународне конвенције и

препоруке о заштити архивске грађе, као дијела културне баштине. Од посебног
интереса за нас може бити и међународно обичајно право које се примјењује у
случајевима распада државних заједница, а до његове примјене ће доћи у процесу
укцесије имовине бивше СРФЈ.

Најзначајнији неархивски пропис који регулише поступање са документима док се они

још налазе код ствараоца је Уредба о канцеларијском пословању републичких органа
управе
Упутство о спровођењу канцеларијског послвоања републичких органа управе.

Обавеза регистратура ових правних лица је да регулише своје канцеларијско

пословање у складу са одредбом члана 12. Закона о архивској дјелатности који гласи:

„Сви имаоци регистраторског материјала дужни су да“:

• доносе опште акте у исистему сваког канцеларијског пословања; што се може
примијенити и на библиотечко-информациону дјелатност;
• утврђује листу категорије регистратурског материјала са роковима чувања; врше
годишње одабирање архивске.
СИСТЕМИ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА

У Републици Српској у примјени су два система канцеларијског пословања, и то:

• систем дјеловодног протокола и

• систем картотеке.

Битни елементи канцеларијског пословања по систему дјеловодног протокола су:

дјеловодни протокол као основна евиденција акта и предмета, план
класификационих ознака, примјени штамбиљ, попис аката, помоћне књиге евиденција
и роковник предмета.

Битни елементи картотечког система су јединствена класификација аката по

дјелатностима, групама основних послова и садржаја рада, картотека аката и
предмета, помоћни картони (бројчани и преградни) и помоћне књиге и евиденције.

УРЕДБА О КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ

Уредба о канцеларијском пословању уређује канцеларијско пословање републичких

органа управе, стручних служби Народне скупштине, Предсједника Републике, Владе,
органа општина и градова као и предузећа, установа и других организација када врше
јавна овлашћења. Ако су за поједине органе управе донесени посебни прописи о
канцеларијском пословању, одредбе ове уредбе примјењиваће се само на питања
која нису реулисана тим посебним прописима.
Основни појмови у систему канцеларијског пословања су:

• акт је сваки писани састав којим се покреће, допуњује, мијења, прекида или
завршава нека службена радња;
 
• прилог је писани састав (документ, табела, графикон, цртеж и сл. или физички
предмет) који се прилаже уз акт ради допуњавања, објашњеења или доказивања
садржине акта;
 
• предмет је скуп свих аката и прилога који се односе на исто питање и чине посебну
цјелину;
 
• досије је скуп више предмета или досијеа који се послије завршеног поступка чувају
сређени у истом омоту;
 
• омот је заштитна кошуљица предмета;
 
• регистратурски материјал обухвата изворни и репродуковани (писани, цртани,
штампани, фотографисани, филмовани, фонографисани или на други начин
забиљежен документарни материјал који је настао у раду републичких органа,
установа, предузећа, друштвених и политичких организација, удружења грађана,
грађанско-правних и физичких лица све док се из њега не одабере архивска грађа;
 
• архивска грађа обухвата изворну и репродуковану (писани, цртани, штампани,
фотографисани, филмовани, фонографисани или на други начин забиљежен)
документарни материјал од трајне вриједности и значаја за историју, културу уопште
и за друге друштвене потребе, а настала је у раду једног органа;
 
 
• архива је организациони дио писарнице у којој се чувају ријешени предмети,
евиденције о предметима; као и остали регистраторски материјал до предаје
надлежном архиву или до његовог уништења.
 
• писарница је организациона јединица или радно мјесто у органу и оквиру којег се
обавља канцеларијско пословање,
 
Рјешењем старјешине органа или руководиоца установе овлашћује се радник који је
непосредно одговоран за вођење канцеларијског пословања, руковање архивском
грађом и регистратурског материјала.

Јединственим класификационим знацима обухваћене су све дјелатности органа

управе и сврстане у десет главних група (обавезно се децимално класификују) са
ознака од 0-9.

Њихово рашчлањивање се врши на групе основних послова (двоцифрене ознаке) и

подгрупе (троцифрене ознаке) у којима су разрађени садржаји рада.

Јединствени класификациони знаци могу се даље рашчлањивати тако да се иза

троцифреног броја стави тачка и даље додаје 1, 2, 3, итд., и на тај начин се
омогућава довољна прегледност заведених предмета.

Основна евиденција о актима по правилу води се у оквиру предмета, изузетно може

се водити и у оквиру досијеа када је рјешавање одређених питања олакшано
здруживањем више предмета у досије.
Помоћне евиденције предвиђене Упутством о канцеларијском пословању су: база
података, књига примљене и достављене поште, књига рачуна, картон за доставу
службених листова и часописа, интерни регистар, роковник, интерна доставна књига
и књига реверса.

Отпремање поште

Правила отпремања поште, прије свега законска је материја уређена Законом

оопштем управном поступку и материја Упутства о канцеларијском
пословању. Отпремање поште у правила је обједињено у главној писарници органа
управе. Сви предмети преузети у току дана требају се отпремити истог дана, а
предмети преузети послије закључивања књиге отпремљене поште отпремају се
наредног радног дана. Коверат у коме се отпрема пошта треба у горњем лијевом углу
да садржи тачан назив и ближу адресу пошиљаоца са ознаком свих аката који се
налазе у коверти. Назив примаоца пошиљке исписује се крупним и читким рукописом,
односно писаћом машином. Мјесто, односно сједиште примаоца, такође се пише
великим штампаним словима, а испод тога се ставља његова ближа адреса.
Отпремање поште врши се путем поштанске службе или путем курира.

Отпремање пуште путем поштанске службе

Сва пошта која се отпрема путем поштанске службе разврстава се на:

• обичне пошиљке,
• препоручене пошиљке и тим редом уписују се у доставну књигу за пошту.
Доставна књига за пошту служи као евиденција о извршеној отпреми поште преко
поштанске службе и ради правдања утрошеног новца на име поштанских трошкова.
Сваког дана послије отпремања поште преко поштанске службе треба сабрати укупно
утрошени новац за поштарину и те износе уписати у контролник поштарине.
Контролник поштарине писарница води ради евидентирања и правдања поштанских
марака. Укупан износ утрошеног новца на име поштанских трошкова свакодневно се
уписује у контролник поштарине.

Отпремање поште путем курира

Отпремање поште путем курира вши се уз доставну књигу за мјесто. У доставну

књигу за мјесто уписује се пошта и материјали које треба хитно отпремити у истом
мјесту и исти се отпремају путем курира. Пријем поште странка ће потврдити само на
доставници.

Отпремање поште означене као повјерљива и строго повјерљива

Коверте са повјерљивом и строго повјерљивом поштом морају да буду запечаћене

или на други погодан начин обезбијеђене. Прије стављања у коверту отправак се
заштићује комадом чистог папира. Печаћење коверти врши се на тај начин што се на
средини полеђине и на њеним саставцима, преко растопљеног воска утисне жиг.

 
Развођење аката
 
Послије извршеног отпремања врши се развођење аката. Службеник који предаје
писарници акт или педмет, дужан је да их означи једном од ознака развођења:

• „а/а“ ако је рад по предмету потпуно завршен и треба га ставити у архиву. Ако
предмет треба чувати стави са а/а – 10 година, или а/а – трајно као архивска грађа;
 
• „Р“ (што значи рок), датум када предмет треба поново узети у рад (нпр. „Р“ –
15.10.2008.);
 
• ако се акт уступа организационој јединици у саставу истог органа, означиће се
организациона јединица којој се акт уступа;
 
• ако се врши развођење акта који се изворно рјешава треба у ову рубрику ставити
ознаку „изв“, а у рубрику примједба тачно назив и сједиште органа коме је акт
отпремљен.
 
На омоту ријешеног предмета уписује се и рок чувања утврђен листом категорија
регистратурског материјала.
 
Листа категорија регистратурског материјала

Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувња је општи акт

који садржи попис свих категорија регистратурског материјала, односно свих аката и
предмета који настају у раду ствараоца фонда и њихове рокове чувања.
Постоје два схватања у архивистичкој теорији:

По једном, листом је довољно утврдити материјал који треба трајно чувати (архивска
грађа) и такве листе називамо позитивним, којој се утврђује материјал који
представља архивску грађу, донесена је листа категорија којом су предвиђени рокови
чувања регистратурског материјала који по истеку рока чувања губи оперативни,
доказни и сваки други значај.

Те листе назанивамо општим. Оне су негативне и оријентционе.

Прибјегло се средњем рјешењу – доношењу јединствених листа категорија.

Јединствене листе обухватају цјелокупан материјал који настаје у раду ствраоца
фонда, дакле како материјал који се трајно чува (архивска грађа), тако и материјал
који има ограничен рок чувања (регистратурски материјал).

Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања саставни дио

општег акта о систему канцеларијског пословања.

Пошто је Листа саставни дио Правилника о канцеларијском пословању за њено

доношење овлашћен је орган одређен Законом, Статутом или оснивачким актом.
 
Утврђивање рокова чувања:
 
Утврђивање рокова чувања сваке од дефинисаних категорија регистратурског
материјала је најделикатнији посао.
Рокови чувања осталог материјала, оног чије чување није утврђено неархивским
прописима одређује се „искуствено“ према садржају документа или потребама
имаоца и они се изражавају нумерички: 1 година, 2 године, 5 година, 10 година
итд.

Трајни рок чувања утврђује се у првом реду за материјал, који је посебним прописима
предвиђен за трајно чување.

Потребно је цијенити садржајну вриједност документа.

Архивирање документације и одабирање архивске грађе

 
Одабирање архивске грађе из регистратурског материјала је редовна годишња
обавеза свих ималаца.

Основни критеријум одабирања архивске грађе су садржајна вриједност и

спољна обиљежја документа.

Садржајна вриједност документа оцјењује се према мјесту, улози и друштвеном

утицају ствараоца фонда, његовом дјелокругу рада и надлежностима, положају у
хијерархисјкој друштвено-политичкој структури, значају података у документима и
оперативној вриједности документа, фактогрфској вриједности документа и значају
података о истакнутим друштвеним и политичким личностима,

Такође, вреднују се и друштвено-историјске околности и услови настанка доку-

мената (степен сачуваности грађе, специфичност историјских услова под којима је
настао документ.
Приликом достављања интерне или вањске поште остављају се Копије дописа.

На сваком службеном предмету по којем је поступак завршен прије него се преда у

архиву, референт поред ознаке „а/“ уписује и рок чувања предмета, предвиђен
листом категорија регистратурског материјала са роквима чувања.

Обрађени и завршени предмети архивирају се и одлажу у регистраторе, фасцикле

(мапе) хронолошким редом по утврђеној класификацији и архивирају до истека
календарске године.

У приручној архиви/писарници радног мјеста или организационе јединице ријешени

предмети могу се чувати највише двије године.

Предаја докуентације у архиву на сређивање, одабирање и чување врши се крајем

сваке календарске године.

Документација се предаје у архиву уредно запакована у одговарајућа регистратурска

паковања (регистратори, фасцикле).

 
Архивска књига

О архивираној документацији води се евиденција на прописаном обрасцу –

архивској књизи. Уписивање података у архивску књигу врши се на сљедећи начин:

• у рубрику – редни број уписују се бројеви од 1 па надаље;

 
• у рубрику – датум уписа, уписује се дан, мјесец и година уписа;
 
• у рубрику – година настанка, уноси се година или распон година у којем је материјал
настао;
 
• у рубрику – класификациона ознака уписује се класификациона ознака утврђена
листом категорија регистратурског материјала са роковима чувања;
 
• у рубрику – садржај уписује се назив материјала утврђен листом актегорија
гегистратурског материјала са роковима чувања;
 
• у рубрику – количина уписује е укупан број регистратурских јединица истоврсног
материјала;
 
• у рубрику – смјештај уписују се подаци који идентификују смјештај ових
регистратурских јединица;
 
• у рубрику – напомена уносе се напомене о свим промјенама у вези са јединицама
документације (подаци о несталим, оштећеним или уништеним јединицама, број и
датум рјешења којим је одобрено излучивање, датум предаје другом органу или
надлежном архиву итд.
 
Препис архивске књиге доставља се надлежном Aрхиву. За потпуност и тачност
евиденција о архивираној документацији одговоран је службеник – архивар. По
правилу треба у архиву писарнице за сваки класификациони знак предвидјети
посебну фасцику (омот, кутију и сл.) у којој ће се слагати предмети у оквуру истог
класификационог знака према редним бројевима из уписника. Ако је у питању велики
обим регистратурског материјала, моћи ће се у оквиру једног класификационог знака
формарти више фасцикли.

На сваком фасциклу стављају се сљедећи подаци:

• назив органа управе,

• календарска година у којој је настао материјал,
• класификациони знак,
• број предмета од почетног до завршног броја,
• редни број под којим је фасцикл уписан у архивску књигу,
• рок чувања предмета.

Израда печата

Одобрење за израду печата органима и организацијама одобрава Министарство

управе и локалне самоуправе, а печате израђују овлашћене печаторезнице над
чијим радом врши надзор Министарство унутрашњих послова које води
евиденцију о израђеним печатима. Блића правила о раду печаторезница прописана
су Упутством о раду печаторезница овлашћених за израду печата са грбом
Републике Српске.

 
Чување, употреба и евиденција печата

Начело будности, као једно од основних начела канцеларијског пословања, највише

долази до изражаја управо код чувања и употребе печата. То из разлога што се печат
чува и употребљава како би се онемогућила његова незаконита употреба. Печат чува и
одлучује о његовој употреби старјешина органа, c али старјешина органа моће повјерити
на чување и одлучивање о употреби печата државном слућбенику о чему се сачињава
записник. Правило је да се печат чува и употребљава у службеним просторијама
органа, а изузетно се може користити и ван службених просторија органа када треба
извршити одређене службене радње ван службених просторија. Органи и организације
које имају право на печат с грбом (амблемом) Републике Српске дужни су о тим
печатима водити евиденцију на начин прописан Упутством о начину вођења евиденције о
израђеним печатима са грбом Републике Српске.

Поступак у случајевима истрошености и нестанка печата

Печат који је због истрошености као и у случају промјене назива и сједишта органа или
организације или престанка рада органа или организације, постао неупотребљив,
морасе уништити о чему се стара старјешина органа, начелник сектора или
секретар установе. Печат се ради уништавања предаје Министарству унутрашњих
послова, а само уништавање печата врши комисија коју образује министар унутрашњих
послова и о томе се сачињава записник. Ако дође до нестанка печата, старјешина који
руководи органом или организацијом о томе обавјештава Министарство унутрашњих
послова и објаљује нестанак печата у „Службеном гласнику Републике Српске“. Нестали
поечат сматра се неважећим од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике
Српске“. Нови печат који се израђује умјесто несталог печата означава се сљедећим,
односно наредним бројем у односу на нестали почат и не може се употребљавати прије
него што се огласи нестанак печата у „Службеном гласнику“.
 
Жиг

Жиг је печат урезан у металу, а најчешће се користи за печаћење посебних

просторија (складишта и сл.) када се жели обезбиједити њихов садржај, повјерљивих
пошиљки и сл.

Електронска пошта
 
Електронска пошта се прима/отпрема путем посебног програма или програма који је
саставни дио web претражиача (Internet mail, Messenger).

У електронској поруци могуће је приложити и једну ли више датотека (докумената)

начињених у било ком програму.

Електронску пошту прима радник овлашћен за њен пријем, тј. радник којем је
омогућен приступ дијелу компјутерског система који заприма пошту, а отвара је лице
овлашћено за приступ и коришћење електронске адресе.

Пошту примљену на личну електронску адресу у оквиру информационог система

отвара лице којем је електронска пошта упућена или лице које је оно за то овластило.

Електронска порука сматра се примљеним када је лична примљена од

примаоца односно када је примљена у информациони систем примаоца или лица
које је прималац за то овластио.
Дио информацоног система који заприма електронску пошту пројектује sе на начин
који обезбјеђује аутоматско:

• Одређивање и евидентирање редног броја пошиљке,

• Преузимање из електронског пријемног штамбиља података о датуму и

времену отпреме и пријема, издавању потврде о пријему и имену и презимену лица
које је пошиљку запримило и њихово евидентирање.
 
Пошта примљена у електронском облику означава се електронским пријемним
штамбиљем. Поред података из традиционалног пријемног штамбиља, он садржи и
податке о врсти и количини записа, податке о називу, врсти и броју прилога у
електронском облику и квалификовани електронски потпис службеног лица кооје је
запримило електронску поруку.

Отпрема електронске поште

Под пошиљаоцем електронске поруке подразумијева се лице које је лично послало

електронску поруку или је порука послана од стране лица које је пошиљалац за то
овластио.

Посредник електронске поруке не сматра се пошиљаоцем.

 

 
Прекршајна и кривична одговорност у систему канцеларијског
пословања
 
Сви радници установе или предузећа дужни су архивску грађу и регистратурски
материјал који се код њих налази по било ком основу чувати од оштећења, уништења
или нестанка.

Радник којем је повјерено извршавање послова у регистратуринепосредно се стара о

благовременом и квалитетном извршавању послова заштите, сређивања, обраде и
вођења евиденција о архивског грађи и регистратурском материјалу у складу са
Законом о архивској дјелатности, Правилником о одабирањуархивске грађе, те
налозима и упутствима надлежног Архива и непосредног рукводиоца.

Новчане казне предвиђене Законом о архивској дјелатности за правна лица и

одговорна лица у правним лицима, те за грађанскоправна и физичка лица, прилично
су оштре и испуњавају своју превентивну сврху.

У Кривичном законику Републике Српске предвиђено је кривично дјело присвајања,

уништавања или оштећења споменика културе, заштићених објеката.

У одредбама овог Закона спомиње се „архивски материјал“, у случају да законодавац

под појмом архивски материјал подразумијева архивску грађу само није пружио
кривичноправну заштиту регистратурском материјалу, односно архивска грђа не
ужива свеобухватну грађу.
Кривични закон у члану 243. прописао је казне за оне који присвајају културно
добро, што подразумијева да је заштита пружена свим добрима (од изузетног,
великог или посебног значаја).

Законом о културним добрима утврђен је појам културног добра, који означава ствари
и творевине духовне и материјалне природе.

 
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!