БИБЛИОТЕЧКО

ЗАКОНОДАВСТВО

30 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА ВИШЕ КЊИЖНИЧАРЕ И БИБЛИОТЕКАРЕ

20 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА КЊИЖНИЧАРЕ

 1. Уставноправни положај библиотечко-
информационе дјелатности у Републици Српској

Библиотечка дјелатност није уставна категорија, али је

култура као шири друштвени однос, у чији контекст улази и
библиотечка дјелатност, предмет уставног регулисања.
Уставом БиХ, у надлежност институција централне власти
експлицитно је стављено десет области. Све функције власти и
сва овлашћења која нису изричито додијељена институцијама
БиХ припадају ентитетима (принцип негативне енумерације). С
обзиром на то да се култура не налази у набројаних десет
надлежности централних органа, библиотечка дјелатност као
њен сегмент у искључивој је надлежности ентитета.
Уставни основ за правно уређивање библиотечке
дјелатности налази се у одредбама Поглавља II Устава
Републике Српске, које регулишу људска права и слободе, а
односе се на образовање, науку, културу и информисање.
2. Правна регулатива о библиотечко-информационој
дјелатности у Републици Српској
– кратак хронолошки преглед

Да би се избјегла произвољност и арбитрарност, у

библиотечкој дјелатности се, као и у другим областима,
односи између појединих чинилаца морају уредити
правним нормама.

Правна регулатива о библиотечкој дјелатности у

Републици Српској, са хронолошког аспекта, може се
сагледати у четири фазе.
 ХРОНОЛОГИЈА

Правна регулатива о библиотечкој

дјелатности у Републици Српској

Прва фаза Друга фаза Трећа фаза Четврта фаза

1992-1993. 1993-1999. 1999-2016. 2016-

Рецепција прописа Преузети прописи и

Сопствени прописи Сопствени прописи
СФРЈ и СР БиХ сопствени прописи
3. Предмет регулисања и основне одредбе Закона о
библиотечко-информационој дјелатности

Закон о библиотечко-информационој дјелатности

донијела је Народна скупштина РС, на сједници одржаној
19.5.2016. Објављен је у “Службеном гласнику Републике
Српске”, број 44/16, а измјене и допуне у броју 62/18.
Законом се регулишу: библиотечко-информациона
дјелатност, библиотечко-информациона грађа и извори,
циљеви развоја библиотечко-информационе дјелатности,
оснивање и врсте библиотека, библиотечко-
информациони систем, права и обавезе корисника, основ
система узајамне каталогизације, матичне функције у
библиотечко-информационој дјелатности, правни
положај националне библиотеке – НУБРС, начин
финансирања библиотека, као и друга питања од значаја
за библиотечко-информациону дјелатност.
 4. Библиотечко-информациона дјелатност
у Републици Српској

Библиотечко-информациона дјелатност обухвата:

1) набавку,
2) обраду,
3) чување, заштиту и коришћење,
4) презентацију и популаризацију библиотечке грађе,
5) израду каталога, библиографија, билтена, база података и
других извора информација,
6) обезбјеђивање коришћења и протока библиографских и
других извора информација и услуга,
7) едукацију корисника,
8) вођење евиденције о грађи и корисницима и
9) друге послове у складу са Законом.
 5. Библиотечко-информациони систем
Републике Српске

Јединствени библиотечко-информациони систем Републике и

Виртуелна библиотека Републике изграђују се функционалним
повезивањем свих врста библиотека у Републици у библиотечко-
информациону мрежу и систем заснован на:
1) јединственој информационо-комуникационој технологији
и програмској платформи,
2) узајамној каталогизацији и
3) примјени утврђених домаћих и међународних стандарда.
Функционално повезане библиотеке у оквиру библиотечко-
информационог система Републике примјењују јединствене
стандарде и омогућавају проток публикација и информација.
Библиотечко-информационим системом Републике управља и
брине о његовој изградњи и развоју Центар виртуелне
библиотеке Републике Српске
6. Појам библиотеке, услови за оснивање и обављање
библиотечко-информационе дјелатности

Библиотека је културна, информациона, образовна

установа која корисницима ставља на располагање
организовани фонд библиотечкe грађе, као и друге
изворе информација, услуге и сервисе.
Библиотека може да обавља библиотечко-
информациону дјелатност, ако испуњава услове у
погледу: фонда, простора и опреме, броја стручних
радника, извора средстава, стандарда и норматива и ако
је уписана у регистар библиотека.
Министар је подзаконским актом уредио поступак
утврђивања испуњености услова за оснивање библиотека
и обављање библиотечко-информационе дјелатности.
 7. Врсте библиотека

Библиотеке се према намјени, садржају библиотечке

грађе, према функцији и профилу корисника
разврставају на сљедеће врсте: национална библиотека
и друге централне библиотеке чији је оснивач РС;
народне библиотеке чији је оснивач РС или јединица
локалне самоуправе; школске; високошколске и
универзитетске; библиотеке научноистраживачког
института или установе, специјалне и библиотеке као
организационе јединице при другим правним лицима.
С обзиром на то ко је оснивач, библиотека може
бити јавна и приватна.
Централне библиотеке чији је оснивач Република
Српска су: Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске и Специјална библиотека за слијепа и
слабовида лица Републике Српске.
8. Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске

Народна и универзитетска библиотека Републике

Српске обавља функцију националне и централне
матичне библиотеке за све врсте библиотека у
Републици Српској и остварује општи интрес у
библиотечко-информационој дјелатности утврђен
Законом.
Као централна матична библиотека брине о
развоју и унапређивању стручног рада библиотека у
Републици Српској.
Води централни регистар за стару и ријетку књигу
као културно добро; доноси стручна упутства о
условима и начину чувања, коришћења и одржавања
старе и ријетке књиге са статусом културног добра и
брине се о провођењу тих упутстава.
 НУБРС, обавља матичне послове на
цијелом подручју РС, води Централни регистар
библиотека, организује стручне испите, прима
обавезни примјерак.
Дужна је да чува по један примјерак
издатих и штампаних ствари са територије
Републике као посебно издвојен архивски
примјерак.
На тај начин на једном мјесту чува се
комплетна издавачка и штампарска продукција
Републике Српске.
9. Права и обавезе корисника библиотеке

Корисник библиотеке има право приступа библиотекама и

библиотечкој грађи, било да се они чувају у библиотеци или да
се њима приступа путем електронске мреже.
Корисник библиотеке има право на:
1) слободан приступ фондовима и библиотечкј грађи,
2) добијање и коришћење библиотечке грађе и
3) помоћ и савјет библиотекара приликом претраживања и
коришћења услуга библиотеке, у складу с правилима
библиотеке.
Свака библиотека дужна је да обезбиједи услове за
остваривање права корисника библиотеке, укључујући и
посебне корисничке групе, као и кориснике са инвалидитетом.
Библиотеке су обавезне да штите приватност и друге слободе
корисника библиотеке, у складу са Законом.
 10. Матичне функције
у библиотечко-информационој дјелатности
Ради трајног и систематског рада на развоју и
унапређивању библиотечко-информационе дјелатности у
Републици установљавају се матичне функције појединих
библиотека, које те функције обављају на одређеној
територији, одређеном научном или умјетничком подручју.
Матични послови су: развој библиотечко-информационе
дјелатности у Републици; изградња јединствене мреже
библиотека у Републици; учешће у изградњи јединственог
библиотечко-информационог система Републике; вођење
регистара библиотека матичног подручја и других
евалуационих евиденција; пружање стручне помоћи; надзор
над стручним радом; брига о сталном стручном усавршавању;
праћење стања и проучавање потреба и услова рада у
библиотекама; предлагање мјера за унапређивање рада и
развој библиотека и учешће у изради приједлога дугорочне
стратегије развоја библиотека, краткорочних програма и
пројеката.
 У обављању матичних послова, НУБРС: повезује
све библиотеке у БИС РС и укључује их у свјетске
информационе системе; организује и врши надзор над
стручним радом матичних библиотека; подстиче и
организује сарадњу библиотека у РС на координацији
набавке, прикупљању, обради и протоку информација и
на међубиблиотечкој позајмици; координира рад
матичних библиотека и стара се о набавци техничке
опреме за библиотеке; израђује методска упутства и
нормативе за стручно пословање библиотека као и
упутства и рјешења за уређивање простора које користе
библиотеке.
 11. Руковођење библиотеком
Библиотеком руководи директор. За директора може бити
именовано лице које има завршен први циклус студија у
трајању од четири године или еквивалент одговарајућег
високошколског образовања и најмање три, односно пет
(НУБРС и СБССЛРС) година радног искуства у области
културе. Ближи услови утврђују се статутом.
Уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције, на
мандатни период од четири године, директора НУБРС и
СБССЛРС именује и разрешава Влада, директоре матичних и
народних библиотека које се финансирају и из републичког
буџета министар, а директоре осталих библиотека
надлежни орган оснивача.
Директор представља и заступа библиотеку, одговоран је за
законитост њеног рада, а врши и друге послове утврђене
одредбама Закона.
Дужност директора престаје: истеком мандата, на
лични захтјев (оставком) и разрјешењем.
 12. Управљање библиотеком

Управни одбор је орган управљања у библиотеци.

Уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције, на мандатни
период од четири године, управне одборе НУБРС и СБССЛРС именује и
разрешава Влада на приједлог Министарства, управне одборе матичних и
народних библиотека које се финансирају и из републичког буџета
министар, а управне одборе осталих библиотека надлежни орган
оснивача.
Управни одбор има три члана.
Управни одбор: доноси статут; одлучује о пословању; разматра и усваја
годишњи извјештај о пословању и годишњи обрачун; доноси план и
програм рада и годишњи финансијски план (све уз сагласности
надлежних органа); утврђује пословну и развојну политику библиотеке;
на приједлог директора, одређује цијене производа и услуга; доноси
пословник о свом раду и врши друге послове у складу са законом,
статутом и другим општим актима библиотеке.
Својство члана управног одбора престаје истеком мандата, оставком или
разрјешењем.
13. Библиотечки савјет Републике Српске
Библиотечки савјет РС је стручно тијело које врши стручне,
савјетодавне и друге послове од интереса за обављање и развој
библиотечко-информационе дјелатности у РС.
Састоји се од пет чланова међу којима се бира предсједник.
Чланове именује Влада. Три на приједлог министра, а два на
приједлог Друштва библиотекара РС.
Библиотечки савјет: разматра стање библиотечке дјелатности и
предлаже мјере за њено унапређивање; усаглашава стручне
основе за развој БИС-а; даје препоруке за примјену домаћих и
међународних стандарда за стручни рад у библиотечкој
дјелатности; даје упутства и смјернице о условима за рад
запослених; обавља послове у вези са стручним радом, стручним
усавршавањем и образовањем; предлаже стратегију развоја
библиотечке дјелатности; једном годишње Министарству
предлаже листу библиотечке грађе за откуп; даје мишљења и
сугестије о законима и другим општим актима; на захтјев
Министарства обавља и друге стручне послове који се односе на
унапређивање и развој библиотечко-информационе дјелатности у
Републици.
14. Подзаконски акти у библиотечко-информационој
дјелатности и предмет њиховог регулисања

Подзаконски акти су општи правни акти који се доносе у

циљу провођења закона. Ови акти су хијерархијски нижи од
закона и не смију му противрјечити. У правној науци постоје
два степена складности прописа. На првом степену складности
подзаконски акт мора бити у сагласности са законом, док на
другом степену складности подзаконски акт не смије бити у
супротности са законом. На другом степену складности
подзаконски акт може садржавати и самосталније (допунске)
одредбе, док на првом степену складности може само
разрађивати законске одредбе.
Подзаконски акти су: уредбе, укази, наредбе, правилници,
упутства и одлуке, а доносе их: влада, шеф државе,
министарства, управне организације које врше јавна
овлашћења, представнички и извршни органи локалне
самоуправе, привредна друштва и установе.
 Подзаконски акти у области библиотечко-информационе
дјелатности у Републици Српској:
 Правилник о садржају и начину вођења регистра библиотека (СГРС, број 2/03);
 Правилник о начину и поступку заштите библиотечко-информационе грађе (СГРС,
број 6/17);
 Правилник о обављању надзора над стручним радом библиотека (СГРС, број 6/17);
 Правилник о поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису библиотечко-
информационе грађе и извора и вођењу евиденције о библиотечко-информационој
грађи и изворима (СГРС, број 6/17);
 Правилник о врсти стручних послова у библиотечко-информационој дјелатности
(СГРС, број 21/17);
 Правилник о начину дигитализације библиотечко-информационе грађе и извора
(СГРС, број 26/17);
 Правилник о поступку утврђивања испуњености услова за оснивање библиотека
(СГРС, број 39/17);
 Правилник о врстама, условима и поступку стицања виших стручних звања у
библиотечко-информационој дјелатности (СГРС, број 49/17);
 Правилник о плану и програму полагања стручних испита радника запослених у
библиотечко-информационој дјелатности (СГРС, број 66/17);
 Правилник о стандардима и нормативима у библиотечко-информационој
дјелатности (СГРС, број 10/20).
15. Надзор над радом библиотека
Над радом библиотека врши се: управни, инспекцијски и
стручни надзор.
Министарство просвјете и културе врши управни надзор
над законитошћу рада библиотека.
Надзор над законитошћу рада народних библиотека чији
је оснивач јединица локалне самоуправе врши и надлежни
орган те јединице.
Управни надзор над законитошћу рада школских,
високошколских, универзитетских библиотека, библиотека
научноистраживачких института и установа, библиотека у
саставу и специјалних библиотека врши Министарство,
односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за
вршење надзора над радом правних лица чији су те
библиотеке организациони дио.
Инспекцијски надзор над примјеном Закона и других
аката из области библиотечко-информационе дјелатности
врши Републичка управа за инспекцијске послове,
посредством надлежног инспектора.
 Надзор над стручним радом остварује непосредно и
посредно матична библиотека надлежна за матично
подручје, а може бити редовни, ванредни и контролни.
Начин обављања стручног надзора прописује ресорни
министар подзаконским прописом.
Предмет стручног надзора су: услови за обављање
дјелатности библиотеке; ресурси за рад библиотеке; стручни
рад на набавци, обради, смјештају и заштити, коришћењу,
евиденцији, ревизији и отпису библиотечко-информационе
грађе и извора; вођење статистике; популаризација књиге и
читања; издавање публикација; континуирано стручно
усавршавање запослених и обављање других стручних
послова у библиотеци.
Стручни надзор врше лица која овласти директор
матичне библиотеке, а која испуњавају прописане услове.
Лица овлашћена за вршење стручног надзора, у оквиру
овлашћења, самостална су у раду.
 16. Заштита библиотечко-
-информационе грађе и извора
Библиотечка грађа се чува у просторијама у којима је
на одговарајући начин заштићена од пожара, влаге,
физичких, биолошких, хемијских и других узрочника
који би могли довести до њеног оштећења, уништења
или неовлашћене измјене.
Ближе услове заштите прописује ресорни министар.
Заштитним и другим мјерама обезбјеђују се
одговарајући услови за чување и заштиту библиотечке
грађе од штетног дјеловања температуре, влаге,
свјетлости, прашине, пожара, хемијских,
микробиолошких, физичких и других оштећења.
Библиотека је дужна да предузима мјере за заштиту
библиотечке грађе која се даје на коришћење, на начин
прописан општим актом библиотеке.
17. Ревизија и расходовање (отпис) библиотечко-
-информационе грађе и извора
Редовна ревизија библиотечке грађе врши се најмање
једанпут у десет година.
Ресорни министар подзаконским актом регулише ову област.
Ванредна ревизија врши се у ванредним ситуацијама, а може
бити потпуна или дјелимична.
Ревизија се врши сравњивањем одређених података сваке
јединице библиотечке грађе са одговарајућим подацима у
материјалном инвентару.
Постоји пет метода ревизије: ревизија помоћу инвентара;
ревизија помоћу картотеке контролних листића, ревизија
помоћу топографског каталога, ревизија помоћу електронске
базе и ревизија у ванредним ситуацијама.
Расходовати се могу јединице библиотечке грађе које
нису нађене на лицу мјеста, невраћене јединице, физички
дотрајале и неупотребљиве јединице и неактуелне јединице.
 18. Основна начела јединствене
обраде библиотечко-информационе грађе и извора

Начин јединствене обраде библиотечке грађе заснива се на

примјени јединственог система класификовања и
индексирања, те јединствене каталошко-библиографске
обраде података према међународним стандардима.
Ближе услове за јединствену обраду библиотечке грађе
прописује ресорни министар.
Евиденцију библиотечке грађе чине инвентар и каталози.
Јединствена обрада заснива се на примјени: јединствене
каталошко-библиографске обраде према међународним
стандардима (ISBD); јединствене стручне класификације
према правилима УДК; уједначене предметне
класификације према важећим међународним
стандардима; формата за машински читљиву
каталогизацију и размјену библиографских података
(MARC).
 19. Стручни испит у области
библиотечко-информационе дјелатности

Стручни испит организује и спроводи НУБРС, а трошкове

првог полагања сноси библиотека у којој кандидат ради.
Програм стручног испита и начин његовог полагања
прописује ресорни министар.
Програм стручног испита садржи градиво из предмета:
Уставно уређење, библиотечко законодавство, радни
односи и канцеларијско пословање; Основи
библиотекарства; Алфабетски каталог; Стварни каталози;
Основи библиотечке информатике; Основи
библиографије; Основи историје писма, књиге и
библиотека.
Комисију за полагање стручног библиотечког испита чине:
предсједник, секретар, стални члан, испитивачи и њихови
замјеници.
Комисију именује директор НУБРС.
 20. Стручни послови и стручна звања
у библиотечко-информационој дјелатности

Врсте стручних послова у библиотеци, врсту и степен

стручне спреме потребне за њихово обављање прописује
ресорни министар. Министар прописује и врсте, услове и
поступак стицања виших стручних звања.
Стручни послови у библиотекама су: послови
библиотекара, библиографа, археографа, информатора,
документалисте и конзерватора (ВСС); послови вишег
књижничара (ВСС и ВШС); послови књижничара и
књиговесца (ССС).
Виша стручна звања: самостални књижничар (ССС);
самостални виши књижничар (ВСС и ВШС); виши
библиотекар, виши библиограф, виши археограф, виши
информатор, виши документалиста, виши конзерватор,
библиотекар савјетник, библиограф савјетник, археограф
савјетник, информатор савјетник, документалиста
савјетник, конзерватор савјетник (ВСС).
 21. Садржина и начин вођења
регистра библиотека
Библиотека се без обзира на облик организовања
уписује у регистар библиотека који води матична
библиотека на подручју за које је надлежна.
Централни регистар библиотека води Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске.
Регистар се води посебно за библиотеке, а посебно за
организационе јединице које обављају библиотечку
дјелатност у оквиру других правних лица.
Брисање из регистра врши се због престанка рада
библиотеке, а на основу правоснажног акта
надлежног органа.
22. Достављање обавезног примјерка

Привредна друштва, установе, друга правна и

физичка лица које се баве издавањем штампане
грађе и производњом књижне и некњижне,
аудиовизуелне и електронске грађе у РС
(издавачи), дужни су да бесплатно и о своме
трошку доставе 11 истих примјерака НУБРС,
прописано је у важећем закону.
Изузетак је периодика, од које се доставља само
један примјерак.
Издавач је дужан да достави један примјерак
библиотечке грађе народној библиотеци на свом
подручју, ради образовања и употпуњавања
завичајне збирке (локални обавезни примјерак).
 23. Стандарди у библиотечко-
-информационој дјелатности
Прописивање стандарда, техничких норматива и норми
квалитета производа и услуга назива се стандардизација.
Прописивањем стандарда и норматива у библиотечкој
дјелатности жели се обезбиједити развој и унапређење
квалитета библиотечких услуга и заштита корисника тих
услуга.
Стандарди и нормативи су темељ за утврђивање развојне
политике библиотечке дјелатности на одређеном
подручју. Циљ им је да обезбиједе равномјеран развој
библиотечке дјелатности на дефинисаној територији, те
да поспијеше развој неразвијених библиотека и доведу
их у исти положај са развијеним библиотекама.
У библиотечкој дјелатности у РС примјењују се
међународни и домаћи стандарди, државни и грански.
Сходно одредбама Закона ресорни министар је донио
Правилник о стандардима и нормативима у библиотечко-
информационој дјелатности.
 24. Финансирање библиотечко-
-информационе дјелатности
Средства за финансирање библиотечке дјелатности у РС обезбјеђују се
у буџету Републике и буџету општине, односно града. Овај начин
финансирања односи се на народне библиотеке, које послују као
установе јавне службе.
У буџету Републике обезбјеђују се средства за бруто-плате запослених
и друга лична примања утврђена колективним уговорима, те средства
за дио програмских активности и набавку библиотечке грађе, као и
средства за инвестиције у опрему, нове намјенске објекте за обављање
библиотечке дјелатности и значајнију адаптацију постојећих објеката.
У републичком буџету обезбјеђују се и средства НУБРС за
успостављање и развој БИС-а Републике.
Средства за развој мреже народних библиотека, међународну
сарадњу и међубиблиотечку позајмицу, набавку библиотечке грађе,
дигитализацију библиотечке грађе и омогућавање приступа културном
и научном насљеђу на даљину, такође се обезбјеђују у буџету
Републике.
У буџету општине, односно града, обезбјеђују се средства за
материјалне и режијске трошкове, текуће и инвестиционо одржавање
библиотека.
 25. Заштита старе и ријетке књиге

У складу с одредбама Закона, стару и ријетку књигу

чине:

 рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и

друга библиотечка грађа настала до краја 19. вијека;

 ријетке књиге, одређени примјерци периодичних

издања и друга ријетка библиотечка грађа настала
након 1900. године;

 посебне библиотечке цјелине које су због свог садржаја,

умјетничке, културне и историјске вриједности значајне
за науку и културу.
 Стара библиотечка грађа је временски
лимитирана крајем 19. вијека, док ријетка
грађа није хронолошки омеђена и чине
је: илегална, револуционарна, ратна,
забрањена, малотиражна и библиофилска
издања, те грађа која има документарну
вриједност због секундарних обиљежја,
као што су: екслибриси, печати,
аутографи, дедикације, маргиналије и
друге биљешке.
 Библиотеке цјелине представљају
посебан фонд (corpus separatum) који је
откупљен, поклоњен или завјештан
(легат). Чувају се одвојено због њихове
културно-историјске и научне
вриједности. Претежно су то личне или
породичне библиотеке познатих научника
и књижевника, угледних културних и
јавних радника или пак страсних
библиофила, а јављају се и као
библиотеке угашених установа, друштава
и организација.
 Дјелатност заштите старе и ријетке књиге,
као покретног културног добра, обављају
библиотеке у својству установа заштите, а
послове централне установе заштите врши
НУБРС.
Стару и ријетку књигу као покретно
културно добро од изузетног значаја утврђује
Народна скупштина РС, док стару и ријетку
књигу као покретно културно добро од великог
значаја утврђује НУБРС. Стару и ријетку књигу
као остало покретно културно добро утврђују
библиотеке сопственице, у својству установа
заштите.
 26. Завичајна збирка или завичајни фонд
библиотечко-информационе грађе и извора
Прва збирка књига завичајног карактера
успостављена је 1884. године у енглеском граду
Њукаслу, а у оквиру Централне библиотеке Српског
просвјетног и културног друштва „Просвјета“, која
је 1911. основана у Сарајеву, дјеловало је и
Завичајно одјељење. У оквиру овог одјељења
налазила се библиотечка грађа која се односила на
шире подручје од оног које се данас сматра
завичајем, а Правила о прикупљању и чувању грађе
Завичајног одјељења израдио је Ђорђе Пејановић.
Одредбама Закона о библиотечко-информационој
дјелатности прописано је да, поред основног фонда
библиотечке грађе, народна библиотека чији је
оснивач јединица локалне самоуправе формира и
завичајни фонд или завичајну збирку библиотечко-
информационе грађе.
У ту сврху, свака народна библиотека дужна је да
прибави и чува по један примјерак свих штампаних и
на други начин умножених публикација са подручја
на којем дјелује.
Народна библиотека дужна је да прибави и чува у
завичајној збирци штампане и на други начин
умножене публикације које су објављене ван
подручја на којем библиотека дјелује, а односе се на
то подручје, као и дјела значајних аутора са тог
подручја, а који живе и раде ван њега.
27. Међународни прописи о библиотечко-
-информационој дјелатности

Међународни извори права о библиотечкој дјелатности

јављају се као међународни уговори, у облику конвенције
или пакта, а доносе их или закључују суверене државе,
међусобно или као чланице Организације УН за образовање,
науку и културу (UNESCO).
Другу врсту међународних извора права о библиотечкој
дјелатности чине акти које доносе међународне невладине
организације, савези, савјети, центри и друге асоцијације за
одређена питања. Ови акти јављају се у облику
међународних препорука, декларација, резолуција, повеља
и стандарда.
Поред UNESCO-а, доносе их: IFLA - Међународна федерација
библиотечких друштава и установа; EBLIDA -Европски биро
библиотечких, информационих и документационих
удружења; FID - Међународна федерација за документацију
и ISO - Међународна организација за стандардизацију.
 28. Прописи о културним добрима

Систем заштите и коришћења културних добара у

Републици Српској, уређени су Законом о културним
добрима (СГРС, број: 11/95 и 103/08).
Културна добра дефинисана су као ствари и
творевине материјалне и духовне културе од интереса
за РС, које уживају посебну заштиту.
Дијеле се на непокретна и покретна, а вреднују се као
добра од изузетног значаја, добра од великог значаја и
остала културна добра.
Непокретна културна добра су: споменици културе,
просторне културно-историјске цјелине, археолошка
налазишта и знаменита мјеста, а покретна су:
умјетничка дјела и историјски предмети, архивска
грађа, филмска грађа, те стара и ријетка књига.
 Споразумом о Комисији за очување националних
споменика, Федерација БиХ и Република Српска сагласиле
су се да оснују независну комисију за очување
националних споменика, са сједиштем у Сарајеву и
канцеларијама у другим мјестима, уколико то буде
потребно.
За национални споменик могу бити одређени
покретни и непокретни објекти од великог значаја за групу
људи који имају заједничко културно, историјско, вјерско
или етничко насљеђе, као што су споменици архитектуре,
умјетности или историјски споменици, групе зграда, као и
гробља.
Споразум пружа могућност да се и библиотечка
грађа, нарочито стара и ријетка књига, прогласи за
национални споменик.
 Покретни национални споменици у БиХ

 Сарајевска хагада – јеврејски историјско-морални кодекс, дио

рабинске књижевности, из 13. или 14. вијека, чува се у
Библиотеци Земаљског музеја у Сарајеву;

 Библиотека цјелина од 22 инкунабуле – похрањена у

Библиотеци Фрањевачког самостана у Краљевој Сутјесци;

 Мусаф Фадил-паше Шерифовића – смјештен у Гази Хусрев-

беговој библиотеци у Сарајеву.

 Чајничко јеванђеље – чува се у Музеју Цркве Успења

Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу, а потиче
из 15. вијека.
 29. Дигитализација библиотечко-
информационе грађе и извора

Библиотеке су дужне да континуирано раде на

дигитализацији библиотечке грађе као дијела културног
насљеђа Републике.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
спроводи и координира послове на дигитализацији
библиотечке грађе у Републици.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси
Правилник о начину дигитализације библиотечко-
информационе грађе и извора.
Дигитализација библиотечке грађе обухвата управљање
дигиталним документима/објектима, креирање дигиталних
докумената/објеката и промоцију и унапређивање
коришћења дигиталних докумената/објеката.
30. Прописи о издавачкој дјелатности и
јавном информисању

Издавањем публикација могу се бавити правна и физичка

лица која испуњавају услове прописане законом и
уколико су уписана у судски регистар и регистар издавача.
Школске уџбенике и друга наставна средства издаје ЈП
“Завод за уџбенике и наставна средства РС”.
Издавач мора да има одговорно лице, главног уредника,
одговорног уредника (функције могу бити и обједињене),
редактора, лектора, коректора, ликовно-техничког
уредника, два рецензента, приређивача за дјела која се
приређују, преводиоца за дјела која се преводе.
Закон о издавачкој дјелатности, регулише и: штампање
публикација, достављање обавезног примјерка, промет,
популаризацију и пласман публикација, заштиту права
издавача, а садржи и казнене одредбе.
 Јавно информисање обавља се штампом, радијским
и телевизијским програмом, новинским агенцијама,
аудиовизуелним и другим средствима јавног
информисања.
Под средствима јавног информисања Закон
подразумијева јавна гласила и друга средства. Јавна
гласила су: штампа и програми радија, телевизије и
новинских агенција. Штампу чине: новине, часописи,
ревије и друге периодичне публикације.
Јавно гласило се оснива актом о оснивању, у складу
са Законом о јавном информисању, а може почети са
издавањем и радом даном уписа у Регистар јавних гласила
који води републички орган управе надлежан за
информисање.
Јавна гласила морају имати главног и одговорног
уредника, а функције могу бити и раздвојене.
 Хвала
на пажњи!