1.

Fond kolske biblioteke

Polazei od osnovnog zadatka - da budu podrka ostvarenju

vaspitnoobrazovnog procesa u koli i pomau uenicima u savladavanju
nastavnog programa, predvieno je da kolske biblioteke imaju specifinu
strukturu knjinog fonda koja se odreuje prema tipu kole. To je u
najveem procentu literatura za nastavu maternjeg jezika, literatura za
ostale predmete (ukljuujui i prirunu literaturu - enciklopedije, leksikone,
atlase, renike i sl.) i literatura za nastavno osoblje. Meutim, knjini
fondovi u kolskim bibliotekama u Srbiji vie ne odgovaraju potrebama
savremeno koncipirane nastave. Za njihovo poboljanje u kvalitativnom i
kvantitativnom smislu potrebna su vea materijalna ulaganja i pravilno
usmerena nabavna politika, koja mora da se zasniva na nastavnom
programu kole i razliitim interesovanjima uenika za korienje literature
van nastavnog procesa. Uloga kolskog bibliotekara u praenju nastavnog
programa i italakih interesovanja uenika je od presudnog znaaja.
Meutim, dobro organizovana nabavna politika ne zavisi samo od
bibliotekara, jer bibliotekar ne odluuje o visini novanih sredstava koja e
biti izdvojena za kupovinu knjiga. Od dobre nabavne politike i redovne
godinje prinove knjiga zavisi u kojoj e meri biblioteki fond biti aktuelan i
u skladu sa zahtevima kolskog programa. Pri tome se ne misli iskljuivo
na poveanje broja naslova, ve i na obnavljanje fonda, naroito obavezne
lektire koja se najvie koristi, pa samim tim i najbre oteuje i haba, a
nikad je nema u dovoljnom broju primeraka.Osim toga, fondovi kolskih
biblioteka esto se popunjavaju poklonjenim knjigama koje nisu uvek
adekvatne sadrine. Zbog toga je za otpis dotrajale i
nepotrebne literature neophodna povremena revizija, pri emu i tada broj
prinovljenih knjiga na godinjem nivou treba da bude vei od broja
otpisanih knjiga. U veini kolskih biblioteka u Srbiji to sada nije sluaj: iz
godine u godinu ukupan broj knjiga realno se smanjuje, jer je, osim u
pojedinanim sluajevima, teko govoriti o bilo kakvoj redovnoj kupovini
knjiga. Nabavka novih knjiga u kolskim bibliotekama u Srbiji predstavlja
ozbiljan problem. Gotovo da ne postoji kolska biblioteka u Srbiji koja se
moe pohvaliti novim i atraktivnim izdanjima koja uenici najvie trae.
Malobrojne su kolske biblioteke koje su u mogunosti da kupe poneki
aktuelni naslov. U veini kola biblioteke raspolau samo starim knjigama,
jer se knjige najee nabavljaju novcem koji na kraju godine preostane u
kolskom budetu (a retko da ita preostane), te se fond uglavnom
popunjava poklonima. Knjini fondovi su po veliini i po strukturi
neodgovarajui, a usled nedostatka finansijskih sredstava ne nabavlja se
ak ni kolska lektira predviena programima maternjeg jezika i
knjievnosti. Time se funkcije kolske biblioteke velikim delom prenose na
javne (narodne) biblioteke, koje svoju nabavnu politiku prilagoavaju
potrebama uenika osnovnih i srednjih kola, a i same su suoene sa
problemom kupovine novih knjiga i popunjavanja fondova u skladu sa
standardima. Tako se kolska lektira u javnim bibliotekama nabavlja
pomeranjem teita nabavne politike ka ovoj vrsti literature, to se, usled
nedostatka sredstava za kupovinu knjiga, direktno odraava na nabavku
nedovoljnog broja dela naunog i strunog sadraja. Ovakva pojava ima
neosporan uticaj na sastav knjinog fonda u javnim bibliotekama i to na

tetu italakih potreba odraslog stanovnitva. Sa druge strane, bilo bi

potpuno neopravdano uenike uputiti iskljuivo na korienje kolskih
biblioteka, koje po veliini i sastavu knjinog fonda u ovom trenutku ne
odgovaraju potrebama nastave. Posledica toga je da mnoge javne
biblioteke preteno deluju kao pozajmne biblioteke za uenike osnovnih i
srednjih kola, naroito u onim delovima Srbije gde je kolsko
bibliotekarstvo zaostalo, a odreeni broj kola jo uvek nema kolsku
biblioteku (iako zakonski propisi iz oblasti obrazovanja to nalau) ili ima
biblioteku koja ne radi ili radi povremeno. Tako se zaputenost kolskih
biblioteka reflektuje i na stanje drugih tipova biblioteka u mrei.

3. Poloaj i uloga kolskih biblioteka

Poloaj:
Jasno je da su kolske biblioteke sastavni deo kola, te svojim delovanjem
pomau unapreivanje strunog rada kola u ijem se sastavu nalaze i
integralno su ukljuene u obrazovno-vaspitnu delatnost tih kola. Sa druge
strane, kolske biblioteke deo su jedinstvenog biblioteko informacionog
sistema u Srbiji. One su u nadlenosti narodnih matinih biblioteka
zaduenih da obavljaju matine funkcije za biblioteku mreu na svojoj
teritoriji. Matine biblioteke imaju pravo da organizuju delatnost kolskih
biblioteka kao dela jedinstvenog biblioteko-informacionog sistema u
Srbiji. Samim tim rad kolskih biblioteka ureuje se dvojako - propisima iz
oblasti obrazovanja i propisima iz oblasti bibliotekarstva. Ovi zakonski
propisi su komplementarni i predstavljaju jedinstvenu osnovu za primenu u
radu kolskih biblioteka. Osim matinih funkcija, propisi iz oblasti
bibliotekarstva primenjuju se u kolskim bibliotekama kada su u pitanju
vrste strunih poslova u biblioteci, evidencija biblioteke grae, uslovi za
uvanje biblioteke grae, revizija i otpis fondova, sticanje strunih zvanja.
Dakle, propisi iz oblasti bibliotekarstva primenjuju se u onim segmentima
rada kolskih biblioteka koji nisu regulisani propisima iz oblasti
obrazovanja. Naime, zakonskim propisima kojima se regulie osnivanje i
delatnost osnovnih i srednjih kola (Zakon o osnovnoj koli i Zakon o
srednjoj koli, oba sa nizom podzakonskih akata), regulie se i rad kolskih
biblioteka kao sastavnog dela kole. Propisi iz oblasti obrazovanja
primenjuju se kada su u pitanju prostor i oprema kolskih biblioteka,
stepen i vrsta kolske spreme bibliotekara, polaganje strunih ispita i
program rada strunog saradnika, odnosno bibliotekara (s obzirom da
prema ovim propisima bibliotekar ima status strunog saradnika u
nastavi). U ovim segmentima rada kolskih biblioteka zakonski propisi iz
oblasti obrazovanja imaju prioritet u primeni u odnosu na zakonske propise
u oblasti biblioteke delatnosti.
Uloga:
Savremena kolska biblioteka predstavlja integralni deo ukupnog vaspitnoobrazovnog
ambijenta savremene kole, u kome ima znaajnu ulogu podrke
nastavnom procesu. U

skladu sa planom i programom rada kole, i na osnovu sopstvenog plana i

programa rada
biblioteke, u njoj se obavljaju struni bibliotekarski poslovi, koji obuhvataju
bibliotekoinformacionu, vaspitno-obrazovnu i javnu i kulturnu delatnost; u
njoj se ostvaruje struna i kreativna saradnja sa nastavnicima svih
predmeta i odvija paralelni individualni i grupni pedagoki rad sa
uenicima.
kolska biblioteka ostvaruje svoju tradicionalnu ulogu prikupljanja,
selekcije, sinteze i
transfera informacija i znanja, kako iz pojedinih nastavnih oblasti tako i iz
sfere javnog i
kulturnog ivota, u interesu njenih korisnika, uenika i nastavnika, kao i
strunih organa
kole.
Pored nabavke, obrade, uvanja, prezentacije i popularizacije biblioteke
grae, kolska biblioteka ima ulogu da:
1) podstie uenike da razvijaju italake navike i ue da koriste
biblioteke tokom itavog ivota;
2) prua uslove za sticanje iskustva u kreiranju i korienju informacija
za saznanje, razumijevanje, imaginaciju, i zabavu;
3) podstie uenike da koriste i vrednuju informacije, shvataju
komunikacione procese i razvijaju kulturu komuniciranja;
4) obezbjeuje pristup lokalnim i globalnim bazama podataka, odnosno
razliitim idejama, miljenjima i znanjima;
5) uestvuje u kulturnim i javnim aktivnostima kole i organizuje
programe za socijalizaciju i kreativno druenje;
6) obezbjeuje izradu sopstvenih izvora informacija;
7) omoguava uenicima da individualno napreduju u skladu sa svojim
sklonostima i mogunostima;
8) zastupa i promovie koncept da su intelektualne slobode i pristup
informacijama preduslov za uee u demokratskom procesu;
9) promovie ulogu biblioteka.

4. Izvori informacija u kolskoj

biblioteci
kolska biblioteka prua informacije i saznanja koji su neophodni
za uspeno uestvovanje u savremenom drutvu zasnovanom na
informacijama i znanju. kolska biblioteka omoguava uenicima
da ovladaju vetinama za uenje tokom itavog ivota, razvija
njihovu stvaralaku matu i osposobljava ih da budu odgovorni
graani.
Fond kolske biblioteke sadri :
- knjinu grau ( knjige , asopise i drugu tampanu grau ) ,

- neknjinu grau ( audio vizuelne medije , CD ROM , DVD ,

diskete , internet zapise i sl . ) .
Knjina graa predviena za pozajmicu smetena je u slobodnom
pristupu , a o organizaciji smetaja knjine grae koja se ne
pozajmljuje van biblioteke i o neknjinoj grai odluuje biblioteki
radnik .
O sastavu knjinog fonda ( nabavka i otpis ) odluuje biblioteki
radnik, vodei rauna da fond bude prilagoen potrebama
korisnika i nastavnom programu .

, , , ,
, .
,
,
.

.
,
. :

CD-ROM-


, -
.

.

.
,
, .
CD-ROM- DVD-.

,

. .

 .

.
Knjini fondovi kao izvor informacija
Veliina i struktura knjinih fondova vani su pokazatelji uspenosti kolske
biblioteke u ispunjavanju osnovnih zadataka i funkcija. Analiza knjinih
fondova u kvantitativnom (veliina) i kvalitativnom smislu (struktura) treba
da pokae koliko su kolske biblioteke uspele kao podrka ostvarivanju
vaspitno-obrazovnog procesa, to je jedan od njihovih osnovnih zadataka,
kao i u kojoj meri zadovoljavaju razliita interesovanja i potrebe uenika za
korienjem literature izvan nastavnog procesa.
Polazei od osnovnog zadatka da budu podrka ostvarenju vaspitnoobrazovnog procesa u koli i pomau uenicima u savladavanju nastavnog
programa, predvieno je da kolske biblioteke imaju specifinu strukturu
knjinog fonda koja se odreuje prema tipu kole. To je u najveem
procentu literatura za nastavu maternjeg jezika, literatura za ostale
predmete, priruna literatura enciklopedije, leksikoni, atlasi, renici i
slino i literatura za nastavno osoblje. U bibliotekama osnovnih kola
fondovi su podeljeni na ueniki i nastavniki i njihova se struktura bitno
razlikuje, dok je u bibliotekama srednjih kola fond jedinstven, a njime se
slue i nastavnici i uenici.
Prema Pravilniku o normativima kolskog prostora, opreme i nastavnih
sredstava za osnovnu kolu (Prosvetni glasnik, br. 4/1990) u strukturi
uenikog fonda odnos beletristike i ostalog dela fonda treba da iznosi
priblino 2:1. Na osnovu podataka o strukturi fonda dostavljenih za bazu
Mrea biblioteka Srbije, moe se uoiti da su u kolskim bibliotekama u
najveem procentu zastupljena dela iz maternjeg jezika, koja ine 56,6%
ukupnog fonda. Literatura potrebna u nastavi ostalih predmeta zastupljena
je sa 8,7% u odnosu na ukupan fond, slikovnice 1,4%, priruna literatura
za uenike 1,1%, a literatura izvan programa namenjena uenicima ini
16,6% ukupnog fonda. Moe se uoiti velika nesrazmera u zastupljenosti
literature za nastavu maternjeg jezika (56,6%) i literature potrebne u
nastavi ostalih predmeta (8,7%), to je sasvim pouzdan pokazatelj da
nabavna politika nije prilagoena nastavnom programu. Jedan od uzroka
svakako su oskudna materijalna sredstva, ali i nedovoljna saradnja
bibliotekara s aktivima predmetnih nastavnika.

Literatura za nastavno osoblje iznosi 15,6% u odnosu na ukupan fond

kolskih biblioteka, a zastupljena je u sledeem odnosu: udbenici 5,5%,
priruna literatura 0,9%, didaktiko-metodika literatura 2%, pedagokopsiholoka literatura 1,6%, dela za obradu u lektiri namenjena nastavnom
osoblju 5,3%, zakoni 0,2% i planovi i programi 0,1%.
Opta je ocena da knjini fondovi u kolskim bibliotekama u Srbiji ne
odgovaraju potrebama savremeno koncipirane nastave. Za njihovo
poboljanje u kvalitativnom smislu potrebna su vea materijalna ulaganja i

pravilno usmerena nabavna politika, koja mora da se zasniva na

nastavnom programu kole i razliitim interesovanjima uenika za
korienje literature van nastavnog procesa.
Kada je re o kvantitativnim pokazateljima, najvaniji kriterijum za
odreivanje veliine knjinog fonda kolskih biblioteka jeste broj knjiga u
odnosu na broj uenika. Prema Pravilniku o normativima kolskog prostora,
opreme i nastavnih sredstava za osnovnu kolu (Prosvetni glasnik, br.
4/1990) propisano je da kolska biblioteka potpune, osmorazredne,
osnovne kole od osam do 24 odeljenja treba da ima poetni knjini fond
od 2.000 do 4.000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po ueniku
trebalo bi da bude najmanje 10. Pravilnikom o bliim uslovima u pogledu
prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju (i normativi)
(Prosvetni glasnik, br. 5/90) odreen je ukupan broj knjiga u kolskoj
biblioteci koji iznosi 1015 knjiga po ueniku. Prema Minimumu
jugoslovenskih standarda za kolske biblioteke (Bibliotekar, br. 5-6, 1973)
odnos bibliotekog fonda prema broju uenika iznosi 8-10 knjiga po
ueniku. kolska biblioteka potpune osnovne ili srednje kole sa manje od
500 uenika treba da poseduje minimum 2.500 svezaka. Naime,
predvieno je da kole koje imaju i znatno manji broj uenika, ukoliko
imaju potpuni broj razreda, ne mogu imati biblioteku s manjim brojem
svezaka, jer je 2.500 minimalan broj primeraka s kojim se mogu izvravati
zadaci kolske biblioteke u skladu sa nastavnim programom potpune
osnovne ili srednje kole.
Prikupljeni podaci pokazuju da 3,5% kolskih biblioteka u Srbiji sa manje od
500 uenika raspolae knjinim fondom koji ne zadovoljava minimum
standarda od 2.500 primeraka.
Prema IFLA/UNESCO Smernicama za kolske biblioteke (Glasnik NBS,
1/2005, str. 387-417) pod umerenom kolekcijom knjinih izvora
podrazumeva se 10 knjiga po ueniku. U fondu kolske biblioteke treba da
ima najmanje 2.500 vanih i savremenih jedinica namenjenih korisnicima
svih uzrasta, sposobnosti i obrazovnog nivoa. Usluge biblioteke obavezno
podrazumevaju i pristup elektron-skim izvorima informacija koji prate
nastavni program i odraa-vaju interesovanja i kulturu korisnika.
Elektronski izvori treba da obuhvate pristup internetu, kao i posebne
bibliografske baze, baze punog teksta i obrazovne softverske pakete koji
postoje na CD ROM-u i DVD-ju.
U odnosu na standarde za kolske biblioteke i normative iz oblasti
obrazovanja, ukupan broj knjiga na nivou Republike je zadovoljavajui i
iznosi 13,7 knjiga po ueniku, ali usled viegodinje nedovoljne nabavke,
fondovi nisu aktuelni. U mnogim kolskim bibliotekama knjini fondovi
optereeni su velikim brojem primeraka zastarele i neaktu-elne literature.
esto se i kolska lektira koja odavno nije u nastavnom programu nalazi u
velikom broju primeraka, kao i prevaziena literatura iz razliitih oblasti
koju vie niko ne koristi. Poseban problem su pohabane i fiziki dotrajale
publikacije. Zbog toga je za otpis dotrajale i nepotrebne literature
neophodna povremena revizija, pri emu i tada broj prinovljenih knjiga na
godinjem nivou treba da bude vei od broja otpisanih knjiga. U veini
kolskih biblioteka u Srbiji nije tako: iz godine u godinu ukupan broj knjiga

realno se smanjuje jer je, osim u pojedinanim sluajevima, teko govoriti

o bilo kakvoj redovnoj kupovini knjiga.

5.

,
,
, ,
.

,
. ,
,
,
.
,
.
.
,

.

,
.
( )

,


,


,
( ,
)

6.
,
.

 .
,
.
.
,
, ,
, .
,
,

, , ,
,
. ,

.
.
, .

-

.

,
.
.
-

.

.

7.

.
,

.

,
:
,



, ,

 .

, ,
.

, .

.
, , ,
, .

.

,
.

, ,
, , .
,
.


, . :

, ;
;
;

;
-
;
-

;
, -
,

-,
,
.

8.

.
,
, .

.

.
.
, ,
,
, .
:

.
,
.
, .

,
. ,
,

.
-
.

. , ,
.

. , .
.

.
.
,
,
. ,
.

, ,
( , , ,
, ).
-
.
.
,

.

.
:

,


-
-

;

,
;

, ,
;

, ,
,
;
, ,
,
,
;

;
, ,
;


;

.
- :

( ,
,
)
,

, ,
.

K
,

,
:
, , , ...
- : ,
, , ,
...
, ,
: , ,
, ( ) .
-
, .

9. Ostvarivanje nastavnog plana uz pomo kolske

biblioteke
U sklopu obrazovno-vaspitne delatnosti kao jednog od osnovnih ciljeva kolske
biblioteke, bibliotekar sarauje sa predmetnim nastavnicima u pripremanju uenika
za samostalno korienje raznih izvora informacija, organizuju nastavne asove u
biblioteci, kao i asove iz pojedinih opte-obrazovnih i strunih predmeta.
asove u biblioteci bibliotekar moe organizovati sam, a moe da to uradi u saradnji
sa nastavnicima, strunom slubom, uenicima, roditeljima i drugim resursima kole.
Biblioteka nudi razliite mogunosti. Cilj svih aktivnosti jeste razvoj i jaanje svesti

kod uenika da je biblioteka svojevrstan izvor znanja i saznavanja i istovremeno

prostor u koli u kome uenik moe da pokae i plasira sopstvene snage, znanja i
umenja. To mogu da budu:
-

povremeni ili stalni ciklusi razgovora sa razliitim sagovornicima i na

najrazliitije, uesnicima interesantne i edukativne teme;
ciklusi igara vezanih za knjigu i itanje; mali istraivaki projekti;
knjievni susreti na kojima e uenici moi da se upoznaju sa knjievnim
stvaraocima ili predstaviti sopstveno;
asovi lektire na kojima e se uenici osposobljavati da samostalno koriste
izvore znanja i pronalaze potrebne informacije;
multimedijalni asovi, u ijem e pripremanju bibliotekar pomagati
nastavnicima stavljajui im na raspolaganje sve knjine i posebno neknjine
nosioce informacija. Sa raunarom i mogunou izlaska na Internet,
kolekcijom CD-ova razliitih nastavnih sadraja, snimljenim satima kolskog
programa sa TV-a, a uz pomo bibliotekara koji struno katalogizira sve i nudi
pomo u pretraivanju po zadatim temama, mogu se osmisliti izuzetni
multimedijalni asovi.

U zadatke kolskog bibliotekara spada programiranje i ostvarivanje obrazovnovaspitnih aktivnosti kolske biblioteke i biblioteke sekcije, kao i uee u realizaciji
godinjeg programa obrazovno-vaspitnog rada kole. kolski bibliotekar pomae
uenicima i nastavnicima pri izboru knjiga i drugih izvora znanja koji svim uesnicima
obrazovnog procesa u koli omoguavaju da razviju kritiko miljenje i da delotvorno
koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima.

10. Biblioteki fondovi i usluge u slubi nastave

Struktura bibliotekog fonda kolske biblioteke usklaena je sa nastavnim
programom kole i utvruje se prema nivou i vrsti obrazovanja. To je u najveem
procentu literatura za nastavu maternjeg jezika, literatura za ostale predmete
(ukljuujui i prirunu literaturu - enciklopedije, leksikone, atlase, renike i sl.) i
literatura za nastavno osoblje. U biblioteci osnovne kole, literatura potrebna za
nastavu srpskog/maternjeg jezika i knjievnosti iznosi 60% fonda, dok biblioteke
jedinice potrebne za nastavu drugih predmeta (struna i ostala literatura) iznose
40%. U biblioteci srednje kole taj odnos je 50% : 50%.
Od dobre nabavne politike i redovne godinje prinove knjiga zavisi u kojoj e meri
biblioteki fond biti aktuelan i u skladu sa zahtevima kolskog programa. Pri tome se
ne misli iskljuivo na poveanje broja naslova, ve i na obnavljanje fonda, naroito
obavezne lektire koja se najvie koristi, pa samim tim i najbre oteuje i haba, a
nikad je nema u dovoljnom broju primeraka. U veini kola biblioteke raspolau samo
starim knjigama, jer se knjige najee nabavljaju novcem koji na kraju godine

preostane u kolskom budetu (a retko da ita preostane), te se fond uglavnom

popunjava poklonima.
Knjini fondovi su po veliini i po strukturi u naoj zemlji uglavnom neodgovarajui, a
usled nedostatka finansijskih sredstava ne nabavlja se ak ni kolska lektira
predviena programima maternjeg jezika i knjievnosti. Time se funkcije kolske
biblioteke velikim delom prenose na javne (narodne) biblioteke, koje svoju nabavnu
politiku prilagoavaju potrebama uenika osnovnih i srednjih kola, a i same su
suoene sa problemom kupovine novih knjiga i popunjavanja fondova u skladu sa
standardima.
Neophodna je stalna saradnja kolskih i javnih biblioteka koja treba da se odvija na
planu koordiniranja nabavke knjiga, tako da se kolska lektira nabavlja vie u
kolskim nego u narodnim bibliotekama. kolska lektira je od primarnog znaaja u
nabavnoj politici kolskih biblioteka. Potreba da kolske i javne (narodne) biblioteke
usklauju nabavnu politiku lako se moe ostvariti ako se svake godine pravi
zajedniki godinji plan nabavke.
Neophodno je da se kolskim bibliotekama posveti vea panja, jer su upravo one
jedan od osnovnih temelja koji slui obrazovnom procesu, a u savremenoj koli
pitanje organizacije biblioteke je od primarnog znaaja za celokupan razvoj nastave.
kolska biblioteka ne sme biti samo mesto gde se pozajmljuje obavezna lektira, nego
i aktivan inilac u procesu obrazovanja. Od kolske biblioteke se oekuje da
raspolae savremenom raunarskom opremom, koja e uenicima biti dostupna i
omoguiti im pristup savremenim informatikim resursima i izvorima digitalnih
informacija. Osim knjiga i periodike kolske biblioteke u svojim fondovima treba da
poseduju i neknjinu, audio-vizuelnu grau i sve nosioce informacija, i da budu
biblioteko-informacioni centri koji e u okviru kole biti ozbiljna podrka ostvarenju
vaspitno-obrazovnog procesa, u skladu sa zahtevima i potrebama savremenog
informatikog drutva.
U savremenom elektronskom izdavatvu u Srbiji postoji itav niz publikacija
namenjenih deci kolskog uzrasta, koje su od velike pomoi u savladavanju
obaveznog gradiva iz razliitih predmeta - istorije, geografije, matematike, srpskog
jezika, stranih jezika i sl., a koristei multimedijalni pristup izloenu materiju ine
privlanom i zabavnom. Takav udbenik u kolskoj biblioteci znatno unapreuje
tehniku uenja, a samo gradivo se lako i brzo usvaja. Ovakav nain rada doprinosi
da uenicima kola i kolska biblioteka postaju zanimljivije, a, takoe, predstavlja i
novu dimenziju obrazovanja koja utie na poveanje motivacije uenika za
samostalno uenje i, uz to, omoguava sticanje znanja ne samo iz odreenog
predmeta ve i iz oblasti informatike. Neophodno je da savremena kolska biblioteka
u svojim fondovima ima elektronske publikacije.

11. Uloga lektire, literature i slobodnog izbora u razvijanju

italakih interesovanja
Funkcija biblioteke se moe grubo svesti na itanje i na dve srodne potrebe: da se
rano stvore italake navike i da se itanje obilato upranjava radi dolaenja do
informacija i iz zadovoljstva. Odnos deteta prema knjizi je proces u koji su ukljueni
mnogi faktori. Porodica nije dovoljan faktor podsticanja, a ni kola takoe, dok
kolske biblioteke imaju uglavnom zastareli fond.
Jedan od osnovnih ciljeva kolske biblioteke predstavlja i razvijanje i negovanje
navike i uivanja u itanju i uenju kod dece, kao i navike korienja biblioteke tokom
itavog ivota.
Neophodno je razvijati kreativnost nastavnika i bibliotekara, koji bi onda razvijali
kreativnost uenika. Uenicima treba pomoi da postanu itaoci, a tu je uloga
nastavnika i bibliotekara nezamenljiva. Uloga kolskog bibliotekara u praenju
nastavnog programa i italakih interesovanja uenika je od presudnog znaaja. Rad
sa decom prvenstveno ima za cilj da tu vrstu korisnika osposobi za samostalni izbor
knjiga i da kod njih razvije sopstveni italaki ukus. U tom smislu, bibliotekar postaje
ujedno i pedagog, jer se italaka publika oblikuje jo od najranijeg detinjstva gde se
mladi italac polako uvodi u svet knjievnosti. U radu sa decom, pored toga to
dobijaju ulogu pedagoga, bibliotekari postaju i informatori koji najmlae itaoce
upuuju kako i na koji nain treba da koriste biblioteku. Misija bibliotekara je
stvaranje deteta koje eli da ita i koje e poterbu za itanjem sauvati za ceo ivot.
Njegov zadatak je usmeravanje uenika u skladu s njihovim interesovanjima i
potrebama, ime e pozitivno uticati na razvoj italakih sklonosti.
Brojna istraivanja svedoe da izbor lektire nije presudan za razvijanje italakih
navika, jer veliki broj mladih ne ita nita. Lektira bi kod dece trebala da razvije ljubav
prema itanju, ali je ona neprilagoena recepciji dananje dece. italake navike se
mogu razvijati samo ako do uenika stiu dobre, zanimljive, dinamine, za poetak
duhovite knjige i ako o tim knjigama sa njima razgovaraju profesori koji itaju, koji te
knige smatraju dobrim i kojima je ba do tih knjiga stalo. Neophodno je da kod
profesora vide strast za itanjem, da knjige koje im se nude pruaju mogunost za
razumevalje sveta u kome oni ive.
Danas je teko uenike zainteresovati za bilo ta, a naroito za itanje. Naravno,
velika odgovornost je u rukama nastavnika, ali bi dodatne izmene nastavnog
programa bile na korist svima. I oni uenici koji itaju, uglavnom itaju radi bolje
ocene, a tako se ne razvija ljubav prema knjievnosti. Pri tom, njihovi komentari i
utisci idu u prilog tezi da su dela prevaziena. esto se deava da oni ne razumeju
ono to itaju, jer lektira nije prilagoena njihovom uzrastu. Sve se svodi na vetinu
nastavnika da ih zainteresuje za odreeno delo iz programa ili van njega.

Lektira jeste nesumnjivo jedan, ali samo jedan od posrednika izmeu dece i dobre
knjige. Lektira ne moe uiniti udo ako i neki drugi inioci recepcije i itanja ne
pripomognu. Problem lektire je svakako vezan za izbor knjiga. Re je o donekle
neprilagoenim delima, o delima koja su iz nekih kulturolokih, pedagokih,
ideolokih razloga stavljena u lektiru i namenjena uzrastu kome su namenjena. Za
lektiru bi trebalo ponuditi mogunost izbora, mogunost izraavanja afiniteta, ne
samo dece nego i onih koji razgovaraju sa decom o knjievnosti, znai uitelja i
nastavnika.
Podaci o italakim navikama, recimo srednjokolaca pokazali su da treina uenika
uopte nema razvijene italake navike, dakle oni itaju samo kada moraju ili uopte
ne itaju. Najvei broj, negde oko 40-ak posto, je onih koji itaju povremeno i neto
drugo sem lektire, a treinom se moe biti donekle zadovoljan i rei da su to uenici
koji su zainteresovani za knjigu i koji itaju van lektire. Radost itanja je ono to je
kljuni inilac, kljuni dogaaj u samom itanju zbog nekorisne radosti.
Kriza itanja kao temeljni problem mlade populacije, i iz nje generisana kriza
italakog ukusa realni su problemi sa kojima se susreu kola, biblioteka i celokupla
javnost. Upuivanjem na traganje za raznim vrstama informacija, skupljanjem
informacija iz razliitih knjiga, organizovanjem nastave na malo drugaiji i ne toliko
tradicionalan nain se moe i mora raditi i na razvijanju italakih navika.
Postoje razliiti naini na koje se moe izazvati interesovanje za itanje i knjigu kod
dece. Bibliotekari zaposleni u dejim odeljenjima javnih biblioteka i njihove kolege iz
kolskih biblioteka su, uz roditelje i uitelje, najodgovornije odrasle osobe za razvoj
italakih navika kod dece/mladih. Od njihove strune osposobljenosti pedagokopsiholoke i metodoloke obuenosti, ali pre svega od njihove kreativnosti, elje i
volje da se decom bave, umnogome zavise priprema i sprovoenje programa za
razvoj italakih navika kod dece/mladih i njihova efikasnost.
kolska biblioteka je pedagoki oblikovani ambijent u kojem uenici imaju posebne
uslove I pogodnosti za razvoj i zadovoljavanje svojih italakih interesovanja. Za
uenike koji se posebno interesuju za rad sa knjigama u biblioteci, moe se
organizovati bibliotekarska sekcija. U ovoj sekciji, na osnovu principa dobrovoljnosti,
okupljaju se uenici koji se sastaju i zajedniki rade sa bibliotekarem.

12. Saradnja kolskog bibliotekara sa nastavnicima

(srpskog jezika i knjievnosti, stranih jezika...)
Dokazano je da ako bibliotekari i nastavnici meusobno sarauju uenici dostiu vii
nivo pismenosti, bolje ovladavaju vetinama itanja, uenja, reavanja problema, kao
i informacionim i komunikacionim vetinama.

Da bi od uenika nainili aktivne uesnike u procesu uenja i omoguili im da steknu

vetine samostalnog uenja, nastavnici obino sarauju sa bibliotekom na sledeim
poljima:
1) informatika pismenost, razvijanjem istraivakog duha kod uenika i upuivanjem
da budu kritini i kreativni korisnici informacija,
2) rad na projektima i timskim zadacima,
3) motivacija za itanje, rad sa uenicima svih uzrasta, sa pojedincima i grupama.
Jedan od vanih uslova uspene realizacije planiranih bibliotekih aktivnosti jeste
saradnja sa uenicima i kolegama u koli i van nje, roditeljima uenika, strunim
udruenjima, izdavaima, javnim bibliotekama i drugim relevantnim institucijama.
Saraivati se moe na razliite naine, a najea je saradnja sa uenicima i
nastavnicima pojedinano, ali i sa strunim veima u vezi sa planiranjem i
realizacijom nastavnih sadraja. Direktno ukljuivanje bibliotekara u nastavni proces
planira se i ostvaruje u saradnji sa nastavnicima i odeljenskim stareinama kao i sa
psihologom i pedagogom u koli.
Zajednikim radom mogu se realizovati ogledni asovi iz svih nastavnih oblasti gde je
bibliotekar saradnik u realizaciji. Paljivo se pripremaju kako bi bili zanimljivi i
informativni. Vano je pri tome ostaviti mogunost da nakon asa uenici nastave da
istrauju, da kroz rad sekcije kreiraju aktivnosti u biblioteci i najbolji budu uvaeni da
uestvuju pri realizaciji narednih asova.
Nastavnici koji imaju naprednije i otvorenije vienje obrazovanja, obino su i aktivniji
korisnici biblioteke. Oni se opredeljuju da izvode nastavu u biblioteci i udaljavaju se
od tradicionalnih nastavnih metoda i uenike pretvaraju u aktivne uesnije u procesu
uenja i omoguavaju im da steknu vetine samostalnog uenja.
Biblioteka tei ostvarenju partnerstva u poduavanju kroz promociju bibliotekih
usluga, posebno namenjenih nastavnicima. Ta promocija istie sledee:
1) mogunost da se nastavnicima obezbede izvori koji e proiriti njihovo znanje iz
odreenog predmeta, ili poboljati njihove metode nastave;
2) mogunost da se obezbede izvori za razliite strategije vrednovanja i procene
znanja;
3) mogunost da osoblje biblioteke bude partner u planiranju zadatka koji e se
obavljati u uionici;
4) mogunost da se nastavnicima pomogne u edukaciji aka, tako to e se
organizovati posebne usluge za uenike kojima je potreban dodatni podsticaj u
savladavanju gradiva;
5) biblioteka kao kapija globalnog sela, putem meubiblioteke pozajmice i
elektronskih mrea

Bibliotekari sarauju s predmetnim nastavnicima u utvrivanju godinjeg plana

obrade lektire i korienja nastavniko-saradnikog dela kolske biblioteke, kao i u
obezbeivanju knjine i neknjine grae za potrebe obrazovno-vaspitnog rada (za
uenike, nastavnike i saradnike).
Predmetni nastavnici i bibliotekari takoe sarauju u pripremanju uenika za
samostalno korienje informacija, organizuju nastavne asove u biblioteci, kao i
asove iz pojedinih opteobrazovnih i strunih predmeta.
(vidi pitanje 9.)
NAPOMENA: Pitanja 9. I 12. su dosta povezana, videete i sami, pa nisam htela da ponavljam
isto. A ima preklapanja i sa ostalima tako da, itajte, pa uklapajte kako vam se svia
zavrih napokon! :D

13.Rad kolskog bibliotekara sa decom sa posebnim potrebama

KO SU DECA SA POSEBNIM POTREBAMA?
Termin deca sa posebnim potrebama preuzet je iz engleskog jezika i ne odgovara u
potpunosti potrebama naeg govornog podruja. Nije dovoljno jasan i precizan, te stvara
izvesnu zabunu. Koristi se kada se govori iskljuivo (samo) o detetu sa smetnjama u razvoju,
ali i kada se govori o deci iz ugroenih i osetljivih grupa.
Termini: dete sa posebnim potrebama i dete sa smetnjama u razvoju nisu sinonimi, jer
su deca sa smetnjama u razvoju samo jedna grupa dece sa posebnim potrebama. Termin deca
sa posebnim potrebama je mnogo iri i u sebi sadri:
- decu sa smetnjama u razvoju (decu sa telesnom, mentalnom i senzornom ometenou),
- decu sa poremeajima ponaanja,
- decu sa tekim hroninim oboljenjima i drugu bolesnu decu na dugotrajnom bolnikom ili
kunom leenju,
- decu sa emocionalnim poremeajima,
- decu iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih sredina,
- decu bez roditeljskog staranja,
- zlostavljanu decu, decu ometenu ratom, izbeglu i raseljenu decu,
- i ono to esto gubimo iz vida: darovitu decu.
Osim toga, ovaj termin nije odgovarajui ni sa aspekta psiholokog shvatanja potreba,
jer svi ljudi imaju u osnovi iste potrebe, ali naini njihovog zadovoljavanja mogu biti oteani
i/ili razliiti.
Zato je, ako ve koristimo termin - posebne potrebe, praktinije i prihvatljivije koristiti
termin posebne obrazovne potrebe koji opisuje svu onu decu koja imaju tekoe u
uenju, a koje mogu biti posledica ometenosti ili nekih drugih nepovoljnih okolnosti, pa
im je potrebna posebna podrka i pomo tokom obrazovanja.
Individualne razlike su prirodne, a kako razvoj ne tee pravolinijski, svako dete u
nekom periodu svog razvoja moe imati neku potekou, pa e mu biti potrebna individualna
pomo i podrka.
Ne treba zaboraviti nadarene uenike (talentovane, darovite) koji takoe imaju
posebne obrazovne potrebe.

Sadanja tendencija u zemljama Evropske unije je razvijanje politike koja promovie

inkluziju, odnosno ukljuivanje dece sa posebnim potrebama u redovne kole, predviajui
uspostavljanje raznih vrsta servisne pomoi deci, uiteljima i nastavnicima u vidu asistenta u
nastavi, iznajmljivanja i preporuivanja didaktikog materijala i specijalizovane opreme.
INKLUZIJA je filozofija zasnovana na uverenju da svaki ovek ima jednaka prava i
mogunosti bez obzira na individualne razlike. Inkluzija u prvom redu podrazumeva pruanje
jednakih mogunosti svima, kao i maksimalnu fleksibilnost u zadovoljavanju specifinih
obrazovnih i irih drutvenih potreba sve dece.
U inkluzivnom obrazovanju su sva deca razliita, a kola i obrazovni sistem treba da
se prilagode, kako bi odgovorili potrebama svih uenika kako onih koji imaju smetnje u
razvoju, tako i onih koji ih nemaju, to sa sobom nosi neizbene promene u oblasti kolske
kulture, politike i prakse. To je obrazovni sistem otvoren za svu decu, usredsreen na
individualne potencijale koje deca donose u kolu, umesto na njihove uoljive slabosti, s
posebnim naglaskom na njihovu mogunost uestvovanja u svakodnevnom ivotu kole i
lokalne zajednice, kao i uklanjanje fizikih ili drutvenih prepreka u okruenju u kojem ive.
Meutim, inkluzija ne znai asimilovanje, ili ista oekivanja od svih. Inkluzija
podrazumeva obavezne izmene i prilagoavanje redovnog sistema ali i drutva, kako bi
kvalitetnim obrazovanjem bila obuhvaena i deca koja su iskljuena zbog siromatva,
nepoznavanja jezika, pola, nacionalne ili verske pripadnosti, ili ometenosti..
Redovna kola mora se sistematski i podrobno pripremiti za nove funkcije i to:
kadrovski, u pogledu opreme, uila, metodski i arhitektonski, a mora razvijati i takozvani
inkluzivni etos ili etiku. U redovni, inkluzivni oblik obrazovanja moraju se bez diskriminacije
ukljuiti sve kategorije uenika sa posebnim potrebama (kao to su, na primer, Romi), osim
onih sa tekim ometenostima, koji se specijalnim kolovanjem pozitivno diskriminiu, jer se
na njihove posebne potrebe u specijalnom sistemu moe adekvatnije odgovoriti zbog uske
povezanosti specijalnog obrazovanja i rehabilitacije.

KARAKTERISTIKE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU I PREPORUKE ZA

RAD SA NJIMA
Deca sa smetnjama u razvoju ue na razliite naine, tako da esto nije lako pronai
najbolje metode. Ponekad se mora isprobati vie metoda, pre nego to se pronae uspena.
Nekada e samo motivisanost uitelja, upornost i uverenost da ini pravu stvar dovesti do
uspeha.
Bez obzira na to koji nain preovladava u njihovom pristupu uenju, deca e biti
uspena, kada im se stvore takvi uslovi koji odgovaraju nainu uenja kome su najvie sklona.
Najlaki nain da se deci osigura uspenost je kombinovanje razliitih strategija, metoda,
oblika i sredstava, kao i stvaranje prilika za alternativna iskustva u uenju, prilagoavanje
nastavnog programa i esto menjanje aktivnosti kako bi se prilagodili potrebama sve dece.
SARADNJA SA RODITELJIMA
Kada radimo sa porodicama dece koja imaju smetnje u razvoju, koja imaju neku od
hroninih bolesti ili su na bilo koji nain marginalizovana i diskriminisana, na cilj je dobrobit

deteta. Najsigurniji nain da se ovo postigne jeste dobar, partnerski odnos sa roditeljima.
Naglasak je zato na odnosu strunjak roditelj, jer roditelji imaju presudnu ulogu u svim
aspektima brige o detetu.
Na osnovu ponaanja deteta u koli, a uz pomo informacija koje su dobili od
roditelja, uitelji e stei celovitu sliku o detetu i tako biti u mogunosti da optimalno usklade
svoje postupke u nastavi sa specifinim sposobnostima i potrebama deteta.
Saradnja izmeu roditelja i uitelja treba da bude kontinuirana, svestrana i korisna.
Ona treba da pomogne da se usklade porodine i kolske vrednosti, da se izbegnu meusobno
nerazumevanje, nesporazumi i nepoverenje, kako bi se detetu olakao proces obrazovanja i
socijalizacije.

OPTE PREPORUKE ZA RAD SA DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU

1) Komunikacija sa detetom
Budi strpljiv.
Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodreene termine kao to su: kasnije, moda,
zato si to uradio?
Izbegavaj idiome, dvostruka znaenja (dvosmislenost) i sarkazam.
Ralani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).
Gledaj i sluaj paljivo i uvaavaj odgovore.
Odgovori pozitivno na pokuaj (potvrdi, ohrabri...).
Ohrabruj pitanja i deiji izbor uvek kada je mogue.
Unapreuj komunikaciju sa detetom.
Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.
Posebno privuci panju vizuelno, verbalno ili fiziki.
2) Socijalna podrka
Zatiti dete od zastraivanja i zadirkivanja.
Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom asu.
Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da uestvuju
i situacije u kojima e
dete pokazati ta moe i ume da uradi.
Vebaj specifine vetine tokom prirodnih aktivnosti sa vrnjacima.
Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.
Fokusiraj se na socijalni proces (deavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.
Posebno pouavaj, probaj, treniraj, vebaj i modeluj socijalne vetine u prirodnom
okruenju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, ukljuivanje, strpljenje, zahvaljivanje,
davanje komplimenata, prihvatanje drugaijeg miljenja, prihvatanje tueg uspeha, nadoknada
tete, druenje, preuzimanje vostva, sposobnost da se sledi tua ideja, tolerisanje
monotonije...
Pomozi deci da pronau zajedniki interes.
Uitelj ili nastavnik odluuje ko e reavati problem ili voditi proces reavanja
problema.
Koncentrii se na promenu neprihvatljivog ponaanja i ignorii ga.

3) Okruenje i dnevni raspored (rutina)

Obezbedi poznato i sigurno okruenje.
Obezbedi lini prostor u uionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za
relaksaciju.
Redukuj sve to moe da ometa ula i nepotrebno skree panju (buka, neprijatni
mirisi, svetlo).
Ponudi vrstu dnevnu strukturu (rutinu).
Izbegavaj iznenaenja, paljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu
aktivnost, promenu rasporeda
ili bilo koju drugu promenu.
Minimalizuj promene.
Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.
4) Predstavljanje sadraja
Predstavi sadraje to oiglednije: pokai, napii, demonstriraj, koristi fotografije,
slike, dijagrame, objekte iz okruenja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...
Ralani instrukciju na male korake.
Obezbedi mogunost ponavljanja i vebanja.
Koristi mogunosti vrnjakog pouavanja.
Primeni uenje u realnim situacijama.
5) Procena i pravila
Prilagodi teinu zadatka.
Prilagodi oblik pitanja.
Naglasi tekst (posvetli da bude uoljiviji).
Skrati.
Ponudi alternativnu aktivnost.
Budi dosledan u oekivanjima.
Izvebaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vebe).
Obezbedi dovoljno vremena.
6) Upravljanje ponaanjem
Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.
Koristi vizuelni signal, znak za poetak ili kraj.
Ugradi (inkorporiraj) elje i interesovanja u dnevni plan.
Ohrabruj deje izbore.
Potuj njihove dobre odluke.
Analiziraj uzroke ponaanja iz deije perspektive.
Izbegavaj pritiske tipa: Budi dobar ili druga apstraktna oekivanja.
Izbegavaj poniavajue mere koje slabe samopotovanje, dovode do anksioznosti i
nisu razumljive (videe
ta e ti se desiti, nastavi li tako...).
Izbegavaj disciplinske mere za "nepristojno" ponaanje: izbegavanje kontakta oima,
prianje samom sebi,
oduzimanje vremena, ponavljanje rei ili fraza, neodustajanje od svojih interesa,
nezainteresovanost.

7) Domai i kolski zadaci

Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju vie od 1 sata za rad.
Kratke, jasne precizne instrukcije (mali koraci).
este povratne informacije i dodatna uputstva.
ei, sa vie pomoi.
Obezbedi vreme i mesto da se zavri domai ili kolski zadatak.
Ako je neophodno, smanji oekivanja od domaeg zadatka.
Obezbedi pomo drugova (vraanje na zadatak i podseanje).
8) Uitelj u inkluzivnoj grupi:
prihvata razliitosti;
posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;
veruje da su slinosti meu decom mnogo vanije nego njihove individualne razlike;
koristi metode koje su prilagoene individualnim potrebama deteta;
pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;
nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i
mogunostima njihovih roditelja ili staratelja;
osigurava odgovarajue mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara
uslove da ga sva deca uju i vide;
odrava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitai nisu izloeni
prevelikom stresu;
obezbeuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;
kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomo;
ne poredi decu;
fleksibilan je;
ne prati rigidno nastavni plan i program i paljivo odgovara na proces uenja u
svojoj grupi;
nudi dodatnu pomo, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova
dodatna pomo ograniena i nenametljiva i povlai se im proceni da vie nije potrebna;
nalazi kreativne naine da ukljui svu decu u sve aktivnosti;
koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagoen potrebama
dece;
pronalazi razliite naine da proceni i zabelei napredak deteta.
Inkluzija, izmeu ostalog, znai pruanje mogunosti svoj deci da budu uspena.

) -;
-,
,
, .
) ;

,
:
, , ,
, ,

 ,
, ,
,
.
) .

.

,
.
, , .
.

14. Rad kolskog bibliotekara sa nadarenom decom

Many gifted children are only offered textbooks and other reading material that aligns
with the skill level of the other children in the classroom, says The National Association for
Gifted Children. The most effective classrooms are those that encompass a wide variety of
educational materials so that each child can be challenged based on her skill and ability level.
Books are important educational tools and providing gifted children with access to books that
challenge them and stimulate their interest will ensure academic progress. One source for
additional reading material is the library.
If your children are gifted and talented, you may find that helping them to use the
library offers special benefits and challenges. Gifted children often are able to learn
independently and advance to higher level materials at an earlier age. Access to a wide range
of sophisticated sources of information may help meet their desire to learn about a variety of
subjects. The public library can be a "learning laboratory" for these children, and very often
they can make good use of its resources with relatively little assistance. However, if you want
specific guidance for your gifted children, do not hesitate to ask the librarian for suggestions.
Also, be sure to check with their school librarian, who may be able to recommend
supplemental library materials based on the school's curriculum.
This subject discusses the special needs of gifted children and the role that public
libraries may serve in supporting these children. The areas discussed include personal contact
and assistance, access to adult level research materials and reference tools, library use
instruction, reading guidance, and specialized library activities.
Support for the Use of Differentiated Reading Experiences for Talented Readers
A. Access an array of classroom and library books: topics, challenge level
B. Promote challenge level of reading selections
C. Recommend specific titles to individuals
D. Use theme-based approach (multiple titles)
E. Recognize the need to challenge talented readers
F. Use multiage groups across grades
G. Support for ability groups (administrators and teachers)

H. Assess continuous progress

I. Serve as role models in approach to assigned and pleasure reading (teachers, students,
administrators, and parents)
J. Understand and use different reading strategies and instructional approaches
K. Promote value of reading
An Advanced Reader
Understands the nuances of language
Uses multiple strategies to create meaning
May focus on a single strategy
Reads beyond their chronological age
Enjoys reading a wide variety of material
Is voracious
Looks at books to solve problems
Wants to choose books
Has a wonderful vocabulary
Reads quickly
Relates literature to their own lives
May be an insightful reader
Advanced Readers Needs
Van Tassel-Baska and Brown (2001) determined that current curriculum materials
directed towards gifted learners should emphasize process skills such as critical thinking and
problem solving. In terms of reading, that means that advanced readers are entitled to develop
their reading abilities by exploring a wide variety of genres and writing styles. For advanced
readers to continue to develop their reading and thinking abilities, they need to be exposed to
books with rich characters, dynamic plots and extensive vocabulary. Howell (1987) suggested
that one way to provide advanced readers with challenge is to encourage them to read good
literature that features an extensive range of vocabulary in context.

Selecting Books for Advanced Readers

Even though the advanced readers have the mental acuity to read books well beyond
their age range, they still need guidance in the selection of their reading materials.
Considerations for age-appropriateness must be made.

Clark (1997) Noted That Gifted Children Have These Language Related Abilities
The ability to retain a large quantity of information.
Advanced comprehension.
Varied interest and curiosity.
High levels of language development.
High levels of verbal ability.
Unusual capacity to process information.
Process thoughts at an accelerated pace.

 The ability to synthesize ideas in a comprehensive way.

Ability to see unusual relationships and integrate ideas
Reading and Intellectual Development
The presence of an ability implies a need for the opportunity to develop that ability. Thus
Barbara Clark (1983) outlined cognitive characteristics that differentiate gifted children from
others, and then went on to list needs related to each characteristic. Her list includes the
following needs:
To be exposed to new and challenging information about the environment and the
culture.
To be exposed to varied subjects and concerns.
To be allowed to pursue ideas as far as their interests take them.
To encounter and use increasingly difficult vocabulary and concepts.
To be exposed to ideas at rates appropriate to the individual's pace of learning.
To pursue inquiries beyond allotted time spans.
All of these needs can be met easily and inexpensively through a program based on books
and reading.

Promoting Intellectual Development Through Books

Teachers working with groups of gifted students can use books to promote intellectual
development by (a) using literature as a supplement to the readings in basal texts, (b) forming
discussion groups based on books, and (c) following programs such as the Junior Great Books
discussion format.
As interest grows in the use of literature in the reading curriculum, textbook publishers
are beginning to supply appropriate materials. Teachers can also develop their own programs
by requiring students to read whole books in addition to their reading in the basal series. For
gifted students, this requirement can be positive, rewarding them for something they already
enjoy. Students can keep reading notebooks, in which they write title, author, date read, and a
short comment on the book. To ensure both quality control and choice, it is best if the student
can select the required reading from a list prepared by the teacher or librarian.
Book discussions can be led by teachers, librarians, or volunteers and should focus on
themes and ideas in the literature read, with the emphasis on higher level thinking skills rather
than on plot summaries and fact questions.
For individual gifted students, books can be part of the educational program if an adult
(parent, teacher, librarian, or other mentor) offers reading guidance, discussing what the
student has read and making suggestions for related reading--always keeping in mind the
student's interests, reading ability, and reading background. The goal is to expose the student
to a variety of books of high quality and stretch the student a little beyond his or her previous
awareness. Gifted students do not automatically know what is good literature; they need
information and guidance to find the best.

Teacher-Librarians can help individual students access journals and magazines about
the topics that most motivate them and encourage participation in learning communities
where students connect with mentors.
Leadership from the library can make real our promises to differentiate instruction,
celebrate learning and make our instruction more student-centered and student-driven. The
library can help put literacy into the spotlight and provide confidence-building skills
instruction that is relevant to students in our community. It takes an effective change agent to
capitalize on how technology can be sensibly harnessed as a motivating and multiplying force
for learning.

15.

, ,
,
.


,
, ,
,
.


, ,
,
, ,
,
.
, , ,
. ,
, ,
,
,
.
,

,
,
, .
Funkcija biblioteke kao potpore uenju moe se sastojati u pruanju informacijskih
usluga u uem smislu (pretraivanje informacijskih izvora, menubiblioteka pozajmica,

informacijske usluge) ili u irem smislu kao potpora informacijskom opismenjivanju, to jest
ukljuenosti u osmiljavanje i sprovonenje obuke informacijskom opismenjavanju i u
virtualnom okruenju, te posredno, kroz usluge izrade tematskih portala kao potpore uenju,
nastavi i istraivanju. Bibliotekar na taj nain preuzima vaan vaspitno-obrazovni zadatak, a
time i odgovornost za kvalitet obrazovnog procesa.
Vaspitanje i obrazovanje u savremenom drutvu institucionalno i profesionalno mora
ukljuiti i kolsku biblioteku.
Ciljevi vaspitanja i obrazovanja u javnim ustanovama
1. Osigurati sistematican nacin poducavanja ucenika poticati i unapredjivati njihov
intelektualni, tjelesni, estetski, drutveni, moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim
sposobnostima i sklonostima
2. Razvijati ucenicima svest o nacionalnoj pripadnosti, ocuvanju istorijsko-kulturne batine i
nacionalnog identiteta
3. Odgajati i obrazovati uenike u skladu s opstim kulturnim i civilizacijskim vrednostima,
ljudskim pravima i pravima dece; osposobiti ih za zivljenje u multikulturalnom svetu, za
potovanje razliitosti i tolerancije i za aktivno i odgovorno sudelovanje u demokratskom
razvoju drutva

. ,
,
. , ,
,
. ,
, ,
.

.
, 2005. 2010. ,
,
. , ,
, , .

, . ,
,
,

.
.

. , .
.
, ,
.
.

17. Skolski bibliotekar, nastava i internet

Zanimljivi su odgovori jedne grupe uesnika programa za kolske
bibliotekare kojima je ponuena anonimna anketa vezana za neke od

ciljeva seminara. Odgovori svedoe o dosta tekom stanju u kome se

nalaze kolske biblioteke.
Tako, niko od anketiranih ne koristi bilo kakav raunarski katalog, svega
30% anketiranih dobija bibliotekarsku literaturu, manje od treine ima bilo
kakav pristup Internetu, neto vie od polovine anketiranih pokuavalo je
do sada da preduzme, na svoju ruku, neke akcije radi razvoja biblioteke.
Samo 20% anketiranih do sada je imalo priliku da pogleda kako izgleda
barem jedan multimedijalni CD-ROM. Ipak, veina ima kontakte sa
kolegama u drugim kolskim bibliotekama i sa njima ostvaruje nekakvu
saradnju. Najzad, velika veina eli da proiri svoja znanja i spremni su da
ovladaju korienjem novih tehnologija u ovoj oblasti.
(ovo plus prezentacija u pdf-u, mislim da je dovoljno da bi se napisao tekst
o tome)

18. uloga i znacaj visokoskolske biblioteke

O reformi visokog obrazovanja i Bolonjskoj deklaraciji govori se mnogo.
Ova reforma s jedne strane predstavlja prilagoavanja Bosne i
Hercegovine procesima u Evropi, a s druge strane predstavlja pokuaj
unutranje reorganizacije i otklanjanja slabosti izazvanih sadanjim
poloajem visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini. Reforma visokog
obrazovanja predstavlja uspostavu osnova Bolonjskog procesa u
Evropskom prostoru visokog obrazovanja, u prvom redu dva nivoa
visokog obrazovanja, dodiplomskog i postdiplomskog, zatim jedinstvenu
diplomu i dodatak diplomi (Diploma Supplement), uvoenje studentskog
transfer kreditnog sistema koji omoguava postizanje pune mobilnosti
studenata i kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja. Za svaku zemlju su od
velikog znaaja odgovori na pitanja edukacijeobrazovanja i evaluacijske
uloge univerzitetskih biblioteka u tim procesima. Dejtonskim mirovnim
sporazumom, iz kojeg proizlazi bosanskohercegovaka legislativa,
ingerencije u oblasti obrazovanja, nauke, kulture i sporta na podruju
Federacije BiH, gdje spadaju i biblioteke, date su kantonalnim
ministarstvima. Na dravnom nivou ove su djelatnosti u djeliminoj
nadlenosti Ministarstva civilnih poslova BiH, i to samo u smislu
koordiniranja njihovog funkcionisanja. Dakle, ovom oblau u Federaciji
BiH bavi se jedanaest ministarstava.Univerzitetske, odnosno fakultetske
biblioteke, predstavljaju znaajnu podrku kvalitetnom odvijanju
visokokolskog dodiplomskog i postdiplomskog obrazovanja,
naunoistraivakom radu, a jednako tako i cjeloivotnom uenju - one su
kapilari koji prenose znanja i informacije u svaku eliju drutva. U
sistemu vrednovanja kvaliteta visokog obrazovanja, biblioteke treba da

budu tretirane kao bitan element bez kojeg visoko obrazovanje ne moe
biti konkurentno u zajednikom Evropskom visokokolskom prostoru. Pored
ostalog, biblioteki informacioni sistemi obezbjeuju transparentnost
rezultata istraivakog i pedagokog rada, koja je neophodna za uspjenu
razmjenu studenata i nastavnika. Prema dokumentima Bolonjskog procesa,
visokokolskim bibliotekama pripada mjesto informaciono-obrazovnog i
centra za nauni rad, te uloga ravnopravnog uesnika u provoenju
akademskog obrazovanja. Fakultetske biblioteke, kao segmenti obrazovnonaunog procesa u savremenom drutvu, imaju odgovornu zadau
obezbjeivanja informacijama koje su relevantne za oblast nauke koja se
na pojedinim fakultetima prouava.

Schulbibliotheken werden von bibliothekarischer Seite

als Spezialbibliotheken verstanden. Sie haben nach dieser Vorstellung die
Aufgabe, Schlern den Umgang mit Bibliotheken beizubringen und fr das
schulische Lernen notwendige Materialien zur Verfgung zu stellen.
Teilweise wird die Bibliothek auch als zensurenfreier Lernraum verstanden,
der ein auerschulisches Lernen mglich machen soll. Dieses
bibliothekarische Verstndnis ist jedoch aus moderner, pdagogischer
Sicht zu eng. Denn Schulbibliotheken knnen durch das Vorhalten eines
attraktiven Aufenthalts-, Lern-, Arbeits- und Freizeitraumes einen Beitrag
zur Chancengleichheit leisten. Schler aus bildungsfernen Familien knnen
in einer Schulbibliothek den Raum und die Mittel finden, die ihnen zuhause
fehlen.
Buchbestnde in ffentlichen Schulen gibt es in Form von
Lehrerbibliotheken, von Schlerbibliotheken, aber auch in Form integrierter
Lehrer-Schler-Bibliotheken. Die Bestnde knnen teilweise ausgeliehen
werden; teilweise sind die Bibliotheken reine Prsenzbibliotheken mit nicht
ausleihbaren Bestnden. An einigen Schulen sind alle Materialien zentral
aufgestellt, andere Schulen haben ihre Bestnde auf Fachrume aufgeteilt.
Auch gibt es ausgelagerte Klassenbibliotheken.
Von Lehrern, die nicht das Fach Deutsch unterrichten, werden
Schlerbibliotheken oft als Ausleihbchereien fr Belletristik verstanden,
die keinen wesentlichen Bezug zum Unterricht in ihren Fchern habe. Das
trifft vor allem auf solche Schulen zu, in denen Schlerbchereien ganz
oder berwiegend aus Kinder-(und Jugend-)romanen bestehen. Um das in
Bchern gebundene ffentliche Kapital besser nutzbar zu machen, gibt es
aber zunehmend Bestrebungen, die Schulbibliothek als pdagogische
Einrichtung zu nutzen, die ihren Ort auch im Unterricht hat, vergleichbar
etwa mit einem Fachraum oder einer Lernwerkstatt. Hier knnen
selbststndiges Lernen, Methodentraining und Lesefrderung stattfinden.
Hier werden Arbeitstechniken gebt, vor allem die Technik der
Verbundrecherche (Informationssuche mit Hilfe von
Printmedien und Neuen Medien), die die Informations- und
Recherchekompetenz (information literacy) der Schler frdern.

Unabhngig von der Schulform und insbesondere auch bereits in der

Primarstufe sollen gut geplante und eingerichtete Schulbibliotheken sechs
wichtige Aufgaben erfllen:

einen wichtigen Beitrag zur Verbesserung der Chancengleichheit

leisten,
die Voraussetzungen fr ein individualisiertes Lernen verbessern,

eine Bestand von Bchern und Medien fr die Schler sowie fr die
Lehrkrfte bereitstellen,

den Unterricht untersttzen und bereichern (einschlielich des

eigenstndigen Lernens und Erarbeitens von Inhalten),

ein Ort fr sinnvolle Freizeit- und Pausengestaltung im Rahmen der

Ganztagsschule (einschlielich Hausarbeiten usw.) sein und

mglichst viele Kinder an das eigenstndige Lesen und die Freude an

und mit Bchern heranfhren diese Form der Lesefrderung betrifft
vor allem die Primarstufe.

Eine gut geplante Schulbibliothek kann und soll folgende Kompetenzen

frdern:

Informationskompetenz
Lesekompetenz

analytische und synthetische Urteilskraft

Medienkompetenz und

soziale Kompetenz.

Schon in dem im Jahr 2000 erschienenen Manifest der UNESCO: Die

Schulbibliothek im Lehr- und Lernprozess fr Alle ist deshalb als Aufgabe
definiert: Die Schulbibliothek stellt Informationen und Ideen zur
Verfgung, die grundlegend fr ein erfolgreiches Arbeiten in unserer stetig
wachsenden informations- und wissensbasierten Gesellschaft von heute
sind. Die Schulbibliothek rstet die Schler mit der Fhigkeit zum
lebenslangen Lernen aus und entwickelt ihre Vorstellungskraft. Damit
versetzt sie sie in die Lage, ein Leben als verantwortungsbewusste Brger
zu fhren.

19. mesto visokoskolskih biblioteka u

savremenom obrazovanju

Wo Wikipedia auf Brockhaus trifft

Deutschlands Schulen vernachlssigen ihre Bibliotheken,
dabei sind die unerlsslich gerade im Zeitalter des
Internets.
Sie sind ein Ort zum Schmkern, Ausruhen, Chillen, ein Ort, an dem sich Freunde
zum Schachspielen verabreden oder um gemeinsam Hausaufgaben zu machen.
Schulbibliotheken sind das groe, gemtliche Wohnzimmer einer Schule wenn es
sie denn gibt. Infolge der lauten Aufregung um Lesefrderung, Sprach- und
Medienkompetenz hat sich viel bewegt an Deutschlands Schulen, gerade nach den
ernchternden Pisa-Ergebnissen der vergangenen Jahre. Frderprogramme und
Wettbewerbe zur Lesefitness wurden aufgelegt, viele Millionen in die technische
Ausstattung der Schulen mit Computern und Internetzugngen gesteckt. Die
Schulbibliotheken allerdings bekamen nur selten etwas ab. Sie sind bis heute die
Verlierer im Verteilungskampf um die Bildungsinvestitionen.
Deutschland ist in Sachen Schulbibliotheken ein Entwicklungsland, sagt Gnter
Schlamp, pensionierter Schulleiter und Mitbegrnder der Landesarbeitsgemeinschaft
Schulbibliotheken in Hessen. Gerne verweist er auf Staaten wie Dnemark,
sterreich oder Portugal, in denen es selbstverstndlich sei, dass eine Schule mit
einer Bibliothek und der dazugehrigen Fachkraft ausgestattet sei. In den USA
besitzen 90 Prozent der Schulen eine eigene Bibliothek bezeichnenderweise fehlen
fr Deutschland verlssliche Zahlen. Es gibt hierzulande auch keine verbindlichen
Standards: Schulbibliothek, das kann eine muffige Kammer mit Jugendbchern
aus den siebziger Jahren des letzten Jahrhunderts sein, aber auch ein heller,
grozgiger Raum mit mehreren Tausend Bnden, mit PC-Pltzen und Zonen fr
Arbeitsgruppen.
Warum ist das so? Es fehlt bei uns generell ein Verstndnis fr den Wert von
Bibliotheken, meint Schlamp. Sie gelten als soziale Defizitausgleichstation. Hinzu
kommt, dass es in Deutschland vergleichsweise gute Schulbcher gibt und viele
Lehrer meinen, dass sie auf eine Bibliothek verzichten knnen. Schlamp kmpft fr
ein verndertes Bild von Schulbibliotheken: Wichtig ist der Raum: Ein zentraler Ort,
an dem Schler gemeinsam recherchieren, Informationen auswerten, vergleichen.
Und natrlich auch eine ruhige Ecke finden. Die Bibliothek als sozialer Ort wird bei
uns massiv unterschtzt.
Die Schler suchen einen betreuten und geschtzten Ort und wollen
reden

Frankfurt am Main, Innenstadt: Die Musterschule erhielt Anfang des 19.

Jahrhunderts ihren Namen, weil sie als vorbildlich und experimentierfreudig galt.
Auch heute hat das Stdtische Gymnasium vielen anderen Schulen etwas voraus: eine
Bibliothek, in der einiges los ist, vor allem um die Mittagszeit. Wir nennen das
aktive Mittagspause, erzhlt Philip Verplancke. Der Kulturpdagoge leitet das
Nachmittagsangebot der Musterschule. Studio_M, wie die Schulbibliothek hier
heit, spielt dabei eine wichtige Rolle. Die Schler kommen hierher, um zu lesen, EMails abzurufen oder gemeinsam an Referaten zu arbeiten. Man merkt, dass viele
einen betreuten und geschtzten Ort suchen, den zu Hause vielleicht nicht alle
finden. Manche suchen Kontakt, wollen reden.
Am Vormittag knnen Schlergruppen die 200 Quadratmeter groe Bibliothek
nutzen, um Rechercheprojekte durchzufhren. Aber tun sie das auch? Mit der
ganzen Klasse ist das schwierig, findet die Deutsch- und Geschichtslehrerin Nora
Scholz. Zudem lasse die verkrzte Gymnasialzeit zu wenig Raum fr solche
Aktivitten. Aber das soll sich in Zukunft ndern, nicht zuletzt weil Schler
inzwischen die Prsentation selbst recherchierter Themen ins Abitur einbringen
knnen. Schulleitung, Kollegen und die Mitarbeiter der Bibliothek arbeiten daran,
ein Curriculum fr den Methodenerwerb zu entwickeln.
Die Finanzierung von Studio_M war ein kleines Kunststck. Sie wurde
zusammengestckelt aus Mitteln des Bundes, der Stadt und Spendengeldern.
ber das Ganztagsschulprogramm des Bundes konnte der Raum finanziert werden,
aber kein einziges Buch. Durch verschiedene Aktionen und viel Elternhilfe kamen
schlielich 40.000 Euro fr die Erstausstattung zusammen. Man bekommt so etwas
wirklich nicht auf dem Teller prsentiert, sagt Philip Verplancke. Aber die
Anstrengungen haben sich gelohnt: Die Atmosphre an der Schule hat sich
verndert. Ich beobachte manchmal, wie unsere Schler Freunde voller Stolz durch
den Raum fhren.

Der Neid der anderen ist berechtigt, denn in Frankfurt am Main ist die Einrichtung
einer Schulbibliothek einfacher als in anderen Kommunen. Nicht nur, weil die Stadt
wohlhabender ist, sondern auch, weil sie mit der Einrichtung der
schulbibliothekarischen Arbeitsstelle (SBA) politische Prioritten gesetzt hat. Die
SBA versteht sich als Dienstleister fr Schulen. Ihre Angebote reichen vom
Bcherrucksack fr ein Rechercheprojekt bis hin zur Bibliothekarin auf Zeit, die
fr mehrere Wochen vor Ort beim Aufbau oder bei der Neuorganisation einer
Bibliothek Hilfe leistet.

Allerdings: Keine Stadt ist zu diesen Leistungen verpflichtet. Es ist in Deutschland

wie beim Domino Day, sagt Birgit Lcke, man muss eine Vielzahl von Klippen
berwinden und Weichen stellen, damit die Steine in die richtige Richtung fallen.
Die Bibliothekarin aus dem westflischen Warendorf leitet beim Deutschen
Bibliotheksverband (dbv) die Kommission Bibliothek und Schule. Der dbv hat mit
zwlf Bundeslndern Kooperationsvertrge abgeschlossen und wird dadurch mit
seinen ffentlichen Bibliotheken zum Partner der Schulen eine mitunter
komplizierte Beziehung. Die kommunalen Bibliotheken stehen selbst mit dem
Rcken zur Wand wie sollen sie da noch in den Schulen Regale bestcken und sie
personell untersttzen?, fragt Birgit Lcke.

Hochschulbibliothek
Hochschulbibliotheken sind Wissenschaftliche Bibliotheken, die primr der Literatur- und
Informationsversorgung von Hochschulen dienen. Darunter
fallen Universittsbibliotheken, Fachhochschulbibliotheken, Kunsthochschulbibliotheken, Musikhochschulbi
bliotheken, Bibliotheken der Pdagogischen Hochschulen und der Gesamthochschulen wobei zwischen
den einzelnen Typen hufig nicht sauber unterschieden wird.

Fachhochschulbibliothek
Fachhochschulbibliothek (Abkrzung FHB) ist an einigen Fachhochschulen der Begriff fr
eine Bibliothek als zentrale Infrastruktureinrichtung mit einem vielfltigen Informations- und
Dienstleistungsangebot. An zahlreichen Fachhochschulen wird stattdessen der
Begriff Bibliothek oderZentralbibliothek verwendet. Aufgrund der zunehmenden Forschungsaktivitten der
Fachhochschulen sind die Leistungen zunehmend mit denen der Universittsbibliotheken vergleichbar. Die
Bibliotheken an Fachhochschulen haben sich inzwischen zu einem wichtigen Bestandteil der
wissenschaftlichen Literaturversorgung entwickelt und sind Dienstleister auf dem Sektor Information im
Hochschulbereich.
Sie beschafft und erschliet gedruckte und elektronische Medien sowie Fachinformationen zu allen an der
Fachhochschule vertretenen Fachgebieten und stellt diese gem den Anforderungen von Forschung, Lehre
und Studium zur Verfgung. Sie untersttzt und frdert den Zugang zu wissenschaftlicher Information und
das lebenslange Lernen, indem sie ihr Angebot in der Regel auch allen interessierten Nutzerinnen und
Nutzern aus der Region zur Verfgung stellt. Die Gre der Bestnde ist sehr unterschiedlich.

Hauptaufgaben
Die Aufgabe einer Hochschulbibliothek besteht vor allem in der Literatur- und Informationsversorgung der
Hochschulangehrigen. Fr den Informationsbedarf steht absolute Aktualitt im Vordergrund. Mit laufender
Zunahme der praxisbezogenen Forschung an den Fachhochschulen werden zudem immer mehr spezielle

wissenschaftliche Informationen bentigt. Wissensmanagement, Informationsmanagement und Vermittlung

von Informationskompetenz (Teaching Library) sind ebenfalls wichtige Aufgaben.
Die Bibliothek ist auch ein Lernort. Daher findet man eine fast durchgehende Freihandaufstellung und eine
Vielzahl unterschiedlicher Benutzerarbeitspltze vor (Gruppenarbeitsrume, Carrels, PC-Arbeitspltze,
WLAN-Zugang).

Universittsbibliothek
Eine Universittsbibliothek (Abkrzung UB) ist eine Bibliothek, die einer Universitt als zentrale
Dienstleistungseinrichtung zugeordnet ist. Im Gegensatz zu den Fachbibliotheken der
einzelnen Fakultten oder Fachbereiche, die sich auf Literatur ihres jeweiligen Fachgebiets konzentrieren,
umfassen die Bestnde einer Universittsbibliothek Literatur zu allen an der Universitt vertretenen
Fachgebieten und darber hinaus meist zu noch vielen weiteren Gebieten, die an der Universitt nicht
gelehrt werden. Der fachlichen Spezialisierung in den Institutsbibliotheken entspricht auf der Ebene der
Universittsbibliothek die Einrichtung spezieller Sondersammelgebiete, die thematisch an eines oder
mehrere der an der Universitt gelehrten Fcher anknpfen und in denen die UB versucht, jede
Verffentlichung, die weltweit zu dem Sammelgebiet erscheint, in ihren Bestand aufzunehmen. Hufig legt
auch das Universittsarchiv eine Dienstbibliothek an wie eine Art von Institutsbibliothek.

Hauptaufgabe
Die Aufgabe der UB besteht vor allem darin, Lehrenden und Studierenden zu ermglichen, sich in mglichst
umfassender Weise sowohl ber den aktuellen Wissensstand einer Disziplin als auch ber die historische
Entwicklung dieses Wissens informieren zu knnen. Sie versorgt sowohl die Studierenden als auch
die Professoren und ihre Assistenten hauptschlich mit Fachliteratur, aber auch mit anderen Werken.

20.
Koji su to informacioni izvori za pronalaenje naunih informacija?
Do skora je bilo relativno jednostavno sve informacione izvore podeliti na primarne i
sekundarne tampane izvore. Primarni su naune monografije, asopisi, zbornici sa kongresa,
disertacije, patenti i sl, a sekundarni su bibliografije, enciklopedije, leksikoni, renici i sl.
Principijelno svako istraivanje zapoinjalo je pronalaenjem podataka o postojeoj naunoj
literaturi na datu temu u sekundarnim izvorima informacija i zatim potragom za primarnim
izvorima kako bi se ta literatura proitala i iz nje izvuklo ono to je bitno za zapoeto
istraivanje. Pojava elektronskih publikacija nije promenila tu podelu, samo je pojednostavila
pretraivanje i ubrzala proces pronalaenja i nabavke literature, a pojavile su se i nove
mogunosti pronalaenja informacija preko velikog broja neformalnih kanala za
komunikaciju meu svetskim istraivaima preko Interneta.
Proces naune komunikacije ima tri aspekta:

1. Samo izvoenje istraivanja tokom kojeg dolazi do razvoja ideja i odvija se neformalna
komunikacija meu naunicima
2. Priprema i uobliavanja rezultata istraivanja u komunikaciji sa kolegama
3. Krajnji proizvod istraivanja koji se fiksira u nekom medijumu i koji se distribuira
bibliotekama i drugim institucijama.
Istorijski posmatrano u prvom milenijumu prenoenje informacija je bio prvenstveno usmeno,
u drugom milenijumu bilo je preko pisanog, a kasnije tampanog teksta, a u treem
milenijumu veina informacija prenosie se elektronski. Prva velika revolucija dola je sa
uvoenjem tampe u 15. veku. U 17. veku je prenos znanja ubrzan razvojem enciklopedija,
uenih drutava i naunih i knjievnih salona koji su doveli u 19. veku do organizovanja
bibliografija i javno dostupnih publikacija. Sva komunikacija bila je na papiru, a sistem su
inili naunici, izdavai, distributeri i biblioteke. Ovaj lanac koji su sainjavali naunici,
izdavai i biblioteke je bio osnova informacionih usluga za nauna istraivanja i obrazovanje,
a nauna znanja su se prenosila du lanca. Sa pojavom raunara, Interneta, svetske mree i
komunikacione tehnologije elektronski asopisi, baze podataka, elektronski sastanci, meiling
liste itd. postali su veoma znaajni i tradicionalni sistem zasnovan na papiru se ubrzano
menja. Dolo je do tzv. informatike revolucije. Danas svaki autor moe biti i sopstveni
izdava preko Interneta a sistem povezivanja na vebu omoguava nelinearni pristup znanju.
Organizaciona struktura nauke se ubrzano menja pod uticajem razvoja informacionokomunikacione tehnologije. Umesto signature oznake mesta odreene publikacije na polici
biblioteke, pojavljuje se nov sistem identifikacije digitalnih objekata na svetskoj mrei DOI
(Digital Object Identifier). DOI imena se registruju u Internet DOI Organization i povezuju se
sa metapodacima o digitalnom objektu, omoguujui povezivanje sa njima preko mree.
Kada se nekom dokumentu dodeli DOI broj, on definie adresu tog dokumenta na mrei tako
da i ako se dokument preseli na drugi raunar ili server, on ostaje dostupan. Naunici, koji
predstavljaju najbitniji deo sistema naunih komunikacija, osim funkcije kreatora i korisnika
poeli su da preuzimaju i funkcije izdavaa i distributera. Funkcije distributera sve vie
preuzima Internet. Izdavai sve vie igraju ulogu uvara kvaliteta naunih publikacija u ovom
vremenu proliferacije publikacija. Biblioteke osim funkcije uvanja i davanja na korienje
svih vrsta publikacija preuzimaju i ulogu vorita u sistemu distribucije, kao i ulogu edukatora
autora i korisnika, pruajui im pomo u snalaenju u moru raspoloivih informacija i
obezbeujui pristup najkvalitetnijim informacionim izvorima.
Uopteno govorei, naunici i dalje dolaze do informacija uz pomo dve glavne strategije:
1. Neformalna nauna komunikacija, ukljuujui privatna pisma, izvetaje, zapisnike sa
sastanaka, disertacije i sl. siva, nepublikovana literatura, a danas sve vie i blogovi,
diskusione liste i informacije dobijene preko raznih novih servisa drutvene mree (social
web) kao to su Facebook, Linkedin ...
2. Formalna nauna komunikacija, ukljuujui udbenike, monografije, referalne publikacije,
asopise, magazine, standarde, tehnoloke izvetaje, objavljene kao izdanja naunih izdavaa
ili institucija.

Za uspenu neformalnu komunikaciju potrebna je dobra saradnja u okviru institucije u kojoj

se obavljaju istraivanja, saradnja sa kolegama u instituciji i van nje, uspostavljanje veza sa
kolegama u svetu preko prisustva konferencijama, strunim skupovima i sl. i negovanje
kontakata preko foruma, meiling lista, blogova, linih kontakata itd. Za uspenu formalnu
komunikaciju potrebne su dobro opremljene biblioteke i poznavanje mogunosti bibliotekoinformacionog sistema koji je na raspolaganju u Srbiji. Uspena neformalna komunikacija
zavisi samo od istraivaa i njegovog pristupa informacionokomunikacionoj tehnologiji, a
uspena formalna zavisi od opremljenosti biblioteka budeta za nabavku informacionih
izvora, informaciono-komunikacione opreme, adekvatnog prostora za korisnike i bibliotekih
kadrova.

21.
Slika pojedine drave moe se prepoznati u stanju i standardu biblioteka te drave. Stoga,
zajedniki moramo raditi na modernizaciji i poboljanju standarda u naim bibliotekama,
svakako ovaj projekat je dobar osnov za to.
Ciljevi projekta Novi biblioteki servisi univerzitetima zapadnog Balkana su tehniko
osavremenjavanje biblioteke mree, ukljuivanje preostalih fakultetskih biblioteka u
univerzitetsku biblioteku mreu (predvieno je za Univerzitet u Sarajevu ukljuivanje novih
devet biblioteka i Univerzitet u Tuzli osam biblioteka), implementacija novih web servisa za
biblioteko poslovanje, izgradnja repozitorija univerzitetskih e-publikacija i slino.
Partneri projekta iz Evropske unije su: Univerzitet u Mariboru (Slovenija), Univerzitet u Beu
(Austrija), Middlesex univerzitet (Velika Britanija), te regionalni partneri Univerzitet u
Beogradu, Niu i Kragujevcu (Srbija), Univerzitet u Sarajevu i Tuzli (BiH) i Univerzitet u
Podgorici (Crna Gora).
Zadatak ovoga dijela projekta jeste uspostavljanje integrisanog sistema za biblioteko
poslovanje u cijeloj mrei biblioteka na univerzitetima lanicama projekta sa Zapadnog
Balkana. Ove ciljeve namjeravamo da postignemo na slijedei nain:

tehnolokom inovacijom servera u Centrima virtuelnih biblioteka Srbije, Crne Gore i

Bosne i Hercegovine;

strunim osposobljavanjem sistem inenjera za odravanje servera;

ukljuivanjem svih trenutno neukljuenih fakultetskih biblioteka u nacionalni

biblioteku mreu COBISS.XX (u toku je slanje poziva svim dekanima da uzmu uee u
Projektu);

implementacijom novih bibliotekih servisa poev od modula COBISS3 podaci o

fondu i COBISS3 nabavka na dalje (od septembra 2010);

implementacijom web servisa "Moja biblioteka" (tokom 2011);

meusobnom povezivanjem sistema za biblioteko poslovanje sa sistemom za

bibliografsko praenje naunog rada i univerzitetskim repozitorijem (tokom 2011)

Glavni partner u realizaciji ovog dijela projekta jeste Univerzitet u Mariboru, odnosno
Univerzitetska biblioteka Maribor (UKM). Prezentaciju radionice Novi biblioteki servisi na
univerzitetima Zapadnog Balkana moete pogledati i preuzeti iz menija Dokumenati.
Online katalozi mogu da se implementiraju na nekoliko naina. Biblioteke koje su, na primer,
pretplaene na biblioteke servise, ve imaju deo svojih katalokih zapisa online dostupnim.
Nekoliko bibliografskih servisa uvaju duplikate i variantne kataloke zapise svojih lanica.
Takvi zapisi tano predstavljaju fond date biblioteke ukljuujui i signature. Bibliografski
servisi sve vie pruaju velike mogunosti za pretragu koja podrazumeva pretragu po
kljunim reima, logiku koordinaciju parametara za pretragu, kao i uobiajene pretrage po
autoru, naslovu i predmetu. Samim tim je razumljivo da odreena biblioteka moe da koristi
bazu podataka bibliografskog servisa kao svoj online katalog. Slino tome, neki online
informacioni servisi koje razmatramo u Automated Reference Servicepoglavlju, nude
mogunost privatnih datoteka koje omoguavaju kreiranje sopstvenih bibliografskih ili
drugih datoteka kojima se pristupa korienjem istog softvera koji se koristi za pristup javno
dostupnim datotekama. Takve privatne datoteke mogu da sadre i online katalog biblioteke.
Od 1969. godine do sredine 1970-tih, biblioteki sistemi koji su se razvili na MARC trakama i
u koje su lokalno dodavani kataloki zapisi, korieni su za tampanje katalokih listia,
knjinih kataloga, ostalih bibliografskih produkata i to u institucijama kao to su: NewYork
Public Library, Stanford University, Rice University, University of California, California State
Library, Orange County Public Library, Hannepin County Public Library, Trinity University
in San Antonio i University of Guelph in Ontario. Sama Kongresna biblioteka je rairila
upotrebu MARC zapisa na razliite namene ukljuujui tu i izradu knjinih kataloga i
katalokih listia. U zamenu za nabavljanje i procesiranje MARC traka, biblioteke svih
veliina i tipova su mogle da dolaze do MARC zapisa koristei proizvode i servise koje su
razvili izdavai, raunarske firme, servisi sa podeljenim vremenom i ostali posrednici.
Raunarski izraeni mikrofilmovi su se ubrajali meu prve proizvode koji su izvedeni iz
MARC-a. Tokom 70-ih su ih koristile mnoge biblioteke. I dok se mikrofilmovi jo uvek
koriste, mikrofii se vie ne smatraju poeljnim nainom katalokog kopiranja iako se mogu
pokazati korisnim za poslove nabavke, meubiblioteke pozajmice i za sline poslove. Za
veinu biblioteka CD-ROM proizvodi, nastali kao derivat MARC-a, obezbeuju
najefikasniju podrku katalogizaciji.

22.
Visokokolska biblioteka u novije vreme dobija znaajnu ulogu u procesu akreditacije
univerziteta, uslova za rad jednog univerziteta pri emu se kvalitet jedne visokokolske
biblioteke postavlja kao meta vrednosti, kao mera prilagoavanja cilju i kao mera dostizanja
praga standarda. U tom procesu akreditacije mora da postoji usklaenost izmeu zakonske
regulative i standardizacije vezane za bibliotekarstvo i zakonske regulative i standardizacije
koja se odnosi na univerzitet.

Visokokolska ustanova ima biblioteku opremljenu potrebnim brojem bibliotekih jedinica u

tampanom ili elektronskom obliku i prikladan prostor za normalno korienje bibliotekarskih
usluga.
Smjernice:
Visokokolska ustanova osigurava studentima literaturu i prostor potrebne za uenje.
U bibliotekama na visokokolskoj ustanovi nalazi se dovoljan broj primjeraka obavezne
literature za svaki predmet na svakom studijskom programu.
Udbenici iji su autori nastavnici visokokolske ustanove obavezno su zastupljeni u
biblioteci u velikom broju primjeraka (najmanje polovina broja studenata nastavne godine,
gdje je taj udbenik obavezna literatura).
Standard 10. Biblioteka, udbenici i informaciona podrka
Visokokolska ustanova ima odgovarajuu biblioteku snabdevenu potrebnim udbenicima za
izvoenje nastave i informacione resurse i servise koje koristi u cilju ispunjenja osnovnih zadataka.
Uputstva za primenu standarda 10:
10.1 Visokokolska ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i obimom
obezbeuje podrku nastavnom procesu i naunoistraivakom i umetnikom radu. Biblioteka
raspolae s najmanje 1000 bibliotekih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces.
10.2 Visokokolska ustanova obezbeuje pokrivenost svih predmeta odgovarajuom udbenikom
literaturom, uilima i pomonim nastavnim sredstvima. Uila i pomona nastavna sredstva moraju
biti raspoloivi na vreme i u broju dovoljnom da se obezbedi normalno odvijanje nastavnog procesa.
10.3 Visokokolska ustanova raspolae informacionom opremom koja je neophodna za studiranje i
naunoistraivaki i umetniki rad. Visokokolska ustanova obezbeuje najmanje jednu raunarsku
uionicu sa najmanje 20 raunara i sa pristupom internetu.
10.4 Visokokolska ustanova obezbeuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju
efektivnog korienja biblioteke i ostalih informacionih resursa.
Standard 10: Organizaciona i materijalna sredstva
Za izvoenje studijskog programa obezbeuju se odgovarajui ljudski, prostorni, tehnikotehnoloki,
biblioteki i drugi resursi koji su primereni karakteru studijskog programa i predvienom broju
studenata.

Uputstva za primenu standarda 10:

10.2 Visokokolska ustanova ima amfiteatre, uionice, laboratorije ili sline prostorije za izvoenje
nastave, biblioteki prostor i itaonicu, u skladu sa potrebama studijskog programa, primerene
odreenim obrazovno-naunim, odnosno obrazovno-umetnikim poljima. Visokokolska ustanova
obezbeuje mesto u amfiteatru, uionici i laboratoriji za svakog studenta na studijskom programu.
...

10.4 Biblioteka raspolae sa najmanje 100 bibliotekih jedinica relevantnih za izvoenje

studijskog programa visokokolske ustanove.
10.5 Visokokolska ustanova obezbeuje pokrivenost svih predmeta odgovarajuom udbenikom
literaturom, uilima i pomonim sredstvima koja su raspoloiva na vreme i u dovoljnom broju za
normalno odvijanje nastavnog procesa tog studijskog programa.

Primer Australija
Obezbeenje kvaliteta u sistemu visokog obrazovanja Australije se zasniva na jakom
partnerstvu Australijske vlade, drave i teritorijalnih uprava i sektora visokog obrazovanja.
Slede osnovni elementi okvira za obezbeenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Australijska
agencija za kvalitet univerziteta (AQUA) (www.auqa.edu.au) sprovodi nadzor obezbeenja
kvaliteta visokokolskih ustanova. Panja ovog nadzora usmerena je na nastavu, uenje,
istraivanje i menadment. AQUA takoe sprovodi nadzor obezbeenja kvaliteta dravnih i
regionalnih ovlaenih organizacija za akreditaciju u visokom obrazovanju. Nema posebnih
odrednica za e-uenje, ali stavke za informacione tehnologije i biblioteke obuhvataju dobre
primere sistema za upravljanje elektronskim uenjem (LMS) i elektronskih biblioteka.