 Универзитетске библиотеке својим фондовима и

услугама шире образовање, помажу извођење наставе и

доприносе научно-истраживачком раду.
 Овај тип библиотека настаје у релативно развијеним
земљама. Крајем XIII и у XIV веку јављају се прве
високошколске библиотеке на универзитетима и
колеџима Европе – у Француској, Италији, Немачкој,
Енглеској...
 Универзитетске библиотеке као институције јављају се
крајем XVIII и почетком XIX века. Доживљавају брзи
развој и дефинишу своје задатке у Европи и Америци.
 После Другог светског рата овај тип библиотека
доживео је експанзију. Паралелно са развојем
високошколског образовања оснивају се универзитетске
библиотеке за праћење потреба наставе, образовања и
научно-истраживачког рада.
 Лицеј мала Лицејска
библиотека

Великa школa Академска

библиотека

Универзитет (1905) Семинарске

библиотеке

Универзитетска
библиотека
 Значај библиотеке на универзитету истакнут
је низом званичних докумената, међу
којима је, свакако, свим библиотекарима
познат University Grants Committee Report
из 1921. године: „Карактер и ефикасност
универзитета може се проценити према
третману његовог централног органа -
библиотеке. Библиотека је неопходна као
примарна и највиталнија потреба ‚у
опреми универзитета.” (према ВРАНЕШ
2010)
 Atkinson Repport из 1976. године, чија је
прва реченица стекла скоро карактер
пословице: „Библиотека је срце
универзитета. Као извор она заузима
централно и примарно место, јер подржава
све функције универзитета - образовну,
истраживачку, креирање новог знања,
трансфер знања и културе, садашњости и
прошлости новим генерацијама.”
 Формирају се при универзитетима, високим и вишим
школама и другим институцијама при универзитету и
учествују у образовању и научноистраживачким
процесима на универзитету.
 Високошколске библиотеке у оквиру једног
универзитета граде властити библиотечко-
информациони систем тј. мрежу библиотека.
Њу чине:
 универзитетска библиотека (каоцентрална библиотека)
 библиотеке при факултетима (катедрама и семинарима
/ департманима)
 библиотеке при вишим школама
 библиотеке при институтима и студентским домовима
 Све ове библиотеке чине БИС универзитета
и система научно-техничких информација
(НТИС).
 Њихов основни задатак је да омогуће
студентима, професорима, научним
радницима и сарадницима који су
укључени у образовање и научно-
истраживачке процесе, информације и
публикације потребне за студирање,
научни, стручни и истраживачки рад.
 Библиотеке при факултетима, вишим школама и институтима
су специјализоване, док су библиотеке при студентским
домовима општеобразовне.
 Фондови високошколских библиотека одговарају научним
подручјима факултета у чијем су саставу, а обимом и
садржајем морају да омогуће одвијање образовних и
научноистраживачких процеса.
 Фондови ових библиотека морају да садрже:
 основна и специјализована дела одговарајућег научног
подручја;
 специјализоване домаће и стране периодичне публикације;
 уџбенике, обавезну и допунску литературу прописану
програмом наставе;
 библиотечки материјал неопходан за научноистраживачки
рад;
 У својим фондовима оне садрже и све оно што настаје као
резултат научноистраживачког и образовног рада: научне
радове, докторске дисертације, магистарске радове итд.
 Универзитетска библиотека је самостална и
централна библиотека општенаучног карактера.
 Својим фондовима обухвата сва подручја науке.
Пре свега прикупља:
 приручнике за потребе информационо-рефералне
делатности;
 радове који представљају основ науке и културе;
 домаће и стране периодичне публикације;
 публикације универзитета из земље и иностранства
(докторске и магистарске радове одбрањене на
матичном и другим универзитетима);
 радове изложене на симпзијумима, све радове
настале на матичном универзитету, изворна
документа на разним медијима који су потребни у
образовном и научноистраживачком раду.
 Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”је
библиотечки, информационо-документациони и
реферални центар Универзитета у Београду. Оснивач
Библиотеке је Универзитет у Београду.
 У оквиру основне делатности, Библиотека:
• Преко својих фондова и база података доприноси
одвијању високошколске наставе, научно-
истраживачког рада и образовања студената;
• обавља матичну функцију;
• обавља функцију координатора библиотечке мреже
универзитета у систему научно-технолошких
информација Србије и информационог система
Универзитета;
 прати текућу домаћу и страну издавачку продукцију и
набавља литературу у складу са потребама наставног и
научног рада на Универзитету; прати текућу домаћу и страну
издавачку продукцију и набавља литературу у складу са
потребама наставног и научног рада на Универзитету;
 комплетира раније набављене значајне серије, као и
појединачне публикације, збирке рукописа, старих и ретких
књига и часописа;
 као депозитна библиотека, прима рукописне и штампане
докторске дисертације одбрањене на универзитетима у
Србији, стране докторске дисертације и представља
реферални центар за докторске дисертације;
 размењује публикације са библиотекама и другим
институцијама у земљи и иностранству у циљу комплетирања
фондова и ширења знања о нашој култури и науци;
 даје на коришћење библиотечку грађу;
 обрађује библиотечку грађу, израђује јавне
каталоге и формира базе података о својим
фондовима;
 чува целокупну библиотечку грађу и предузима
мере њене заштите;
 посебно чува и заштићује библиотечку грађу са
својствима културног добра, сходно одредбама
Закона о заштити културних добара;
 обавља рефералну делатност и функцију центра за
научне и технолошке информације Универзитета у
Београду;
 прикупља и омогућава коришћења домаћих и
страних база података и пружа научне
информације;
 обавља истраживања у области библиотечке
информационе делатности;
 израђује библиографију радова наставника и
сарадника Универзитета у Београду;
 израђује библиографију докторских
дисертација одбрањених у Србији;
 израђује библиографије, билтене приновљених
публикација и друге публикације
информативног карактера;
 издаје штампане каталоге појединих делова
библиотечких грађа;
 објављује рукописе и другу библиотечку грађу
ради упознавања јавности са својим
фондовима;
 објављује фототипска издања публикација;
 објављује научно-истраживачке и стручне радове из
области библиотекарства, информатике и других
научних области;
 организује научне и стручне скупове, изложбе,
академске вечери и сличне манифестације у складу са
програмима посебних образовних, научних и културних
активности Библиотеке;
 одржава и развија сарадњу са библиотекама,
универзитетима и другим институцијама у земљи и
иностранству, преко размене и позајмице публикација,
пружања научних информација и других видова
сарадње;
 одржава и развија међународну сарадњу у складу са
међународним уговорима;
 обавља и друге послове предвиђене законом.
 Стандарди за библиотеке универзитета у
Србији доносе се ради утврђивања објективних
и примењивих мерила за осигурање
квалитетних библиотечких служби и услуга као
основе за научну и наставну делатност на
универзитетима у Србији.
 Стандарди за библиотеке универзитета односе
се на све типове библиотека у саставу
универзитета.
 Одређују: организацију библиотека
универзитета у Србији, њихово повезивање у
мрежу, аутоматизацију, пословање, услове
рада, фондове и простор.
 Oрганизација и рад универ библио.
регулисани су стандардима, који су
усклађени са међународним стандардима
исте врсте и следе препорку УНЕСКА да
свакa земља, односно регион треба да
сачини прописе који су код нас комплетни
јер обухватају и квалитативне и
квантитативне норме.
 Стандарди за библиотеке универзитета први
пут су донети 1975. у Сарајеву. Направљене су
за чист облик универзитетских библиотека
иако је тада постојало много библиотека са
двојном функцијом, образложење радне групе
савеза друштва библиотекара која је радила на
стандардима је да ови стандарди првенствено
треба да послуже оснивању и организовању
нових универзитетских библиотека.
 Нацрт нових стандарда утврђен је фебруара
1986, одлука о прихватању нових стандарда
није донета.
 Појављују се два термина:
стандард из 1975. - универзитетске, а из
1986. – високошколске библиотеке.
 Правилник је донет 2013. године.
 Прописује националне стандарде за
обављање библиотечко-информационе
делатности свих типова библиотека:
јавних, школских, специјалних и
високошколских.
 Неопходно је разматрати све стандарде јер
су то показатељи развоја библиотечке
делатности на универзитетима.
 Правилник о стандардима и поступку за
акредитацију високошколских установа и
студијских програма;
 Правилник о стандардима и поступку за
спољашњу проверу квалитета високошколских
установа;
 Правилник о стандардима за почетну
акредитацију високошколских установа и
студијских програма;
 Уредба о нормативима и стандардима услова
рада универзитета и факултета за делатности
које се финансирају из буџета.
 Структура кадра у високошколским
библиотекама директно је условљена
структуром фондова и корисника.
 Ваља имати у виду не само њихове стручне
квалификације везане за одређену научну
област, већ ширину комуникације коју
свакодневно морају остваривати: са
студентима, научним радницима и колегама, са
припадницима различитих националних
групација, са корисницима са специјалним
потребама, у циљу утемељења и промовисања
учења.
 Интегралност и еквивалентност наставних
програма, флексибилност и
транспарентност наставе, истовремено
конкурентност и компатибилност на
локалној и интернационалној сцени
захтеви су које су донели флуктуација
наставног кадра и студената, технолошки
развој, међународна сарадња.
 Заједно са претходно успостављаном регулативом,
са већ примењиваним облицима институционалне
(чији је предмет статус, легитимитет и квалитет
високошколске институције у целини) и
професионалне акредитације (која обухвата
образовне програме и научне степене), оно је у
Европи водило организовању Мреже независних
националних агенција за евалуацију и
акредитацију ENQA (European Networks of Quality
Assurance Agencies), а потом формулисању и
усвајању три документа: Лисабонске конвенције о
признавању квалификација у високом образовању у
земљама Европе (11. априла 1997), Сорбонске
декларације (25. маја 1998) и Болоњске
декларације (19. јуна 1999).
 Акредитациона процедура представља
одраз потребе за међусобном
интензивнијом сарадњом универзитета,
која је истицана и у формалним
документима од шездесетих до
деведесетих година прошлог века.
 „Акредитација је формална, јавно
публикована изјава о квалитету институције
или програма, а која следи из цикличне
евалуације засноване на прихваћеним
стандардима.” (према Вранеш 2009: 242)
 На квалитет и континуитет високошколског образовања
утичу библиотеке, од којих се очекују јасно дефинисана
мисија и циљеви, функције и задаци библиотеке, њен
организациони и материјални статус. Библиотека јесте
активан и директан учесник у процесу наставе на
универзитету:
1. Библиотечки фондови и библиографске информације
његова су неопходна подршка.
2. У библиотеци се могу организовати курсеви за
едукацију корисника, о основним принципима технике
научног рада, о савременој технологији претраживања
информација, као и специјализовани ужестручни
часови, предавања или дискусионе трибине. За такав
вид активности може се предвидети одговарајући број
кредита којим се библиотека непосредно укључује у
наставни процес.
 Без добро организоване библиотеке факултет не
може добити акредитацију, која му омогућава
прихватање у оквире европског образовног
простора, што је видљиво из прегледа критеријума
за оцењивање високошколске установе, којем
припадају: „1. мисија, визија, циљеви, тежње; 2.
нацрт програма (савременост, разноврсност
програма и сарадња, итд); 3. план рада; 4.
адекватан број студената; 5. предавање и учење; 6.
библиотечке и информатичке услуге; 7. сарадња са
радном средином; 8. сарадња са осталим
високошколским институцијама; 9. међународна
сарадња; 10. регионална сврсисходност
институције; 11. систем обезбеђивања квалитета.”
(НИКОЛИЋ, МАЛБАША 2002:53).
 “Библиотечка делатност развијана у окриљу
високошколске установе, по својим
историјским, правним и професионалним
одређењима може, а по друштвеној
одговорности треба да одговори захтевима
евалуације и акредитације универзитета у
чијем је саставу.“ (ВРАНЕШ 2009: 13)
 ВРАНЕШ, Александра. Високошколске
библиотеке. Београд : Филолошки факултет,
2010.
 НИКОЛИЋ, Ружица и Вељко Малбаша.
Акредитација у високом школству
Републике Србије. Београд : Алтернативна
академска мрежа, 2002.
 Правилник о националним стандардима
за обављање библиотечко-информационе
делатности (Сл. Гласник РС, бр. 39/2013)