1|P ag e

1. Историјски развој школских библиотека

Школске библиотеке представљају посебан тип библиотека.
Односе се на библиотеке које су основане при основним и средњим школама, а које
су део двојног система – библиотечко-информационог и васпитно-образовног.
Иако су школске библиотеке кроз векове саставни део васпитно–образовног процеса,
о њиховој историји није много писано, а уколико је то и чињено углавном су
разматране с аспекта дечије литературе.
Поједини теоретичари претече школских библиотека везују за античку Грчку.
Библиотеке су постојале у Платоновој Академији око 385. године пре нове ере,
на Аристотеловом Лицеју 336. године пре нове ере, у школи Епикура 306. године пре
нове ере – оне се могу сматрати коренима вискошколских, а не школских библиотека:
„Све те библиотеке су биле повезане с гимнасионом, установом која је била
уобичајена у грчким градовима, као агора или позориште. На почетку, у 5. веку пре
Христа, гимнасион је био само простор где су градски младићи обучавани у атлетици и
војним вештинама, функције из којих је изведен модерни израз „гимнастичка сала“. У
хеленистичко доба то је постало и средиште учења и образовања, са учионицама,
опремом за држање наставе и скупова и тако даље. Библиотека је била прикладан
додатак једног таквој институцији, и поуздано знамо да је у Атини бар један гимнасион
имао библиотеку.“ (KASON 2004:60)
Настанак и развој школских библиотека, попут развоја свих просветних и
културних установа, условљен је првенствено друшвено– политичким приликама, те се
овај тип библиотека најпре среће у развијеним земљама тога доба – Француској,
Енглеској и Немачкој.
У нашој, као и у светској стручној литератури постојање школских библиотека,
када је реч о периоду пре 1815. године, везује се за манастире. У Енглеској током XVI
и XVII века школске библиотеке могли су да користе наставници и свештеници, а
њихов даљи развој текао је паралелно са развојем првих јавних библиотека у
Енглеској.
Мери Александер је давне 1921. указазала на оскудне податке из историје школских
библиотека. Разматрала је њихову улогу управо од XIX века – од 1835. године у
Француској, од 1870. у Америци и од 1884. у Енглеској (Alexander 1922: 14).
Џон Гејтс настанак школске библиотеке повезује са подршком наставном процесу
(GATES 1976: 166).
Елмер Д. Џонсон (Elmer D. Johnson), амерички историчар библиотекарства, у
другом издању дела Communication: an introduction to the history of the alphabet, writing,
printing, books and libraries дао је кратак осврт на школске библиотеке у Енглеској,
Пољској, Румунији, Италији и Шведској. Посебну пажњу посветио је школским
библиотекама у Америци и њиховом развоју током XIX века.
Упркос чињеници да је у XIX веку било много библиотека, Е. Д. Џонсон истиче да су
школске библиотеке, као што су данас познате у Сједињеним Америчким Државама,
готово у потпуности творевина XX века.
2|P ag e

Србија са увиђањем значаја и оформљавањем библиотека не касни за светским

токовима. Код нас су школске библотеке установљене половином 19. века,
захваљујући заједничкој акцији државних министарстава, општинских одбора,
просветних власти и институција и самосталних културних организација, попут
„Друштва Свети Сава“ у 19. или 20. веку Културне лиге, омогућавале су непосредно
помагање одвијању наставно-оразовног процеса у школи, продубљивању стручног
знања одређених наставних области и развијању систематског коришћења референсне
збирке, научне литературе и белетристике.
Значајан помак у школском образовању и библиотекарству настаје доласком
Доситеја Обрадовића 1807. године у Београд. Као први директор основних школа
стварајући основу за савремено образовање код Срба отворио је врата европској
култури. Свестан значаја књиге „почео је био оснивати књигохранилиште“ у
„Народноме бјелоградском училишту“ којем је и завештао своје књиге
(ДУРКОВИЋ-Јакшић1963: 140).
Успостављање установа културе и образовања текло је параралелно са јачањем
српске државе.
У првој половини XIX века култура и просвета доживљавају успон. Уз основне
школе основана је Гимназија (1830), Богословија (1836), Лицеј (1838).
У том периоду развија се српско библиотекарство као ослонац образовном,
културном и научном раду. Као потпора образовном и културном напретку развија се
издавачка делатност – Државна штампарија издаје Новине Србске (1834), а пар година
касније појављују се и Урания (1837), Голубица (1839)...
Три године након што је Србија Султановим Хатишерифом добила аутономију
којом је предвиђено да ће „Срби имати власт постављати у земљи својој печатње
књига, болнице и школе ради васпитанија деце своје“ донет је први Закон о основним
школама 1833. године који је, по узору на школски систем Аустрије, припремио
Димитрије Тирол.
За време владавине кнеза Милоша Обреновића, 1837. године донет је план за
школе „како оне имају постојати“ и наредба којом су богаћни школски фондови.
Наредбом од 30. маја 1837. године свака општина која је имала школу, у то
време било је око седамдесет школа у Србији, морала је да се претплати на Новине
србске.
Први општи Закон о школама кнежевине Србије „Устројеније јавног училиштног
наставленија“, донет 23. септембра 1844, допринео је настанку јединственог школског
система: „Да би се нараштаји Србски воспитали, изобразити и поленима наукама за
своје и Отечства свога срећу обогатити могао решили смо тога ради постановити
Устројенија за училишта: а) основна, б) послено-трговачка, в) гимназиална и в) лицеум
или велика школа.”
Иако се у другој половини XIX века све већа пажња поклања образовању, учитељ
Јован Голубовић забележио је да „настава тог доба беше и неприродна и назадна, јер
место сувременог реализма у њој владаше средњевековни формализам...“ (1895: 7).
3|P ag e

Још увек су ретко наменски зидане школске зграде, углавном су „преправљате од

општинских судница, механа и приватних кућа и с тога су биле вечито за школе
неподесне“, те није било ни услова за издвојену библиотеку и смештај публикација.
Јован Голубовић се на крају 19. века залагао да уз основне школе постоје и
школске библиотеке: „Да би знање које ђаци из појединих наставних предмета у школи
стекну постала њихова права својина и да би исто пошто изађу из школе проширивала
и да би се још у школи заинтересовали књигом и кад изађу и ње читали је, требало би
уз сваку основну школу (нарочито сеоску) завести ђачку читаоницу и књижницу, у
читаоници требало би да има дечијих листова а у књижницама књига за децу,
написатих популарно, патриотске, моралне и поучне садржине, ове књижнице биле би
од особите важности за проширење дечијег образовања.“
(1895: 43)
Посебна заслуга за развој школских библиотека припада – истакнутом
дипломати, историчару, библиографу, књижевнику, библиотекару националне српске
библиотеке – Стојану Новаковићу. Заслужан је за доношење „Наредбе министра
просвете и црквених послова старешинама свију виших и средњих школа о сређивању
школских библиотека“. Том наредбом се налаже свим руководиоцима библиотека у
вишим и средњим школама вођење инвентара, стручног и азбучног списка (каталога),
што представља зачетак установљења стручних библиотечких послова и модерног
библиотечког пословања у школским библиотекама.
За школске библиотеке значајан је Закон о основним школама донет 31.
децембра 1882. године за време краља Милана Обреновића, међутим, заслуге за
укључивање библиотека у закон у виду посебног члана (члан 27) припадају тадашњем
министру просвете и црквених послова Стојану Новаковићу који се залагао да основне
школе у Србији буду „српске по настави“, а „јевропска и космополитска по начину,
којим се она у целини служи“.
Према овом закону основна школа има шест разреда, од првог до четвртог су
нижи, а пети и шести виши разреди, и свако дете које живи у Србији дужно је да
похађа основну школу. Закон прописује да се у основној школи могу употребљавати
само оне књиге које је прописао министар просвете, као и да је свака основна школа
дужна да има библиотеку, да је редовно попуњава, да има засебан буџет за набавку
књига и часописа.
На почетку XX века образовни систем захватају процеси реформисања.
Оснивање школа у Србији, продор књига у школе и тенденција формирања библиотека
има сталну узлазну линију.
Након Другог светског рата основна школа одиграла је најзначајнију улогу у
развоју културе и просвете.
Реформе образовно-васпитног система подстакле су рад постојећих и убрзале
формирање нових школских библиотека. Свака реформа указивала је на значајну улогу
школске библиотеке у наставном процесу и истицала се да се савремени наставни
процес не може ни замислити без добро опремљене библиотеке.
4|P ag e

У првој половини XX века у Америци су се организовано питањем школских

библиотека бавили Америчка библиотечка асоцијација, Библиотечко одељење
Националног просветног удружења (1896–1924) и Секција за библиотеке Националног
савета наставника енглеског језика (1913–1919).
У свом извештају за 1914, Америчка библиотечка асоцијација износи податак да
је формиран одбор који је разматрао предлог да школске библиотеке добију своју
секцију. Међутим, тек 1951. школске библиотеке добијају довољну аутономију у
оквиру организационе структуре Америчке библиотечке асоцијације и могућност да
испуне обећања дата 1914. године.
Током првих година свог постојања у Америчкој библиотечкј асоцијацији,
Секција за школске библиотеке није била довољно снажна и активна у раду. Много
већи утицај, до 1920, имало је Библиотечко одељење Националног просветног
удружења. Тридесетих година прошлог века, након реорганизације удружења, многе
секције су добиле већу самосталност и финансијску подршку, а самим тим и већу моћ.
До 1941. многе секције су подељене. Секција за школске библиотеке постала је
једна од библиотечких одељења за децу и младе. Гломазна двострука организациона
структура није пружала могућност да школске библиотеке спроводе сопствене значајне
програме и проузроковала је нову реорганизацију.
Америчка асоцијација школских библиотека (American Association of School
Librarians – AASL) 1950. године добија статус посебног одељења и годину дана касније
започиње нову фазу у своме раду – издаје часопис који се бави актуелним темама из
области школског библиотекарства и доноси стандарде за професију и квалитет услуга
које се пружају корисницима услуга школских библиотека.

2. Фонд школске библиотеке

Школске библиотеке оснивају се при основним и средњим школама. Намењене су
ученицима, наставницима и стручним сарадницима. Помажу својим корисницима у
стицању знања, стручног усавршавања и унапређивање васпитно- образовног процеса.
Сматра се да је у XX веку два пута дошло до великих промена у школским
библиотекама: „Prvi put tokom 1960-tih kada su biblioteke počele da u svoj rad uključuju
novi talas audiovizuelnih sredstava i softvera. Drugi je počeo 1980-tih sa brzim napretkom
mikroračunara, računarskih mreža i Interneta. Prvo redizajniranje zahtevalo je samo promenu
u sadržaju. Drugo zahteva potpunu promenu mišljenja (LOERTSCHER 2005: 1-2)”.
Богати фондови и разноврсне услуге у служби наставе помажу ученицима у
савлађивању наставног градива, проширивању знања, развијању вештина
информационе и медијске писмености.
Наставницима пружају подршку у раду, омогућавају стручно усавршавање и
побољшавање начина извођења наставе из свих школских предмета.
У савременој школи библиотека својим фондом и услугама допуњује и подржава
наставу и тиме представља ослонац васпитно- образовном процесу. Иако је пре
четрдесет година Радмила Шуљагић изнела да се од библиотеке очекује да „пружи
5|P ag e

ученику илустрације знања које он стиче на часовима, да му занимљивом литературом

учини јаснијим и ближим извесне апстрактне појмове; да подстакне његову машту и
изазове ватромет асоцијација које ће допринети да код предмета, наоко тако
различитих, уочи сличности, да код других на први поглед сличних, схвати разлике, и
на основу свега запаженог, доживљеног и прочитаног створи своју слику света која
неће бити далеко од реалности“ (1972: 68) данас је још увек у многим школама однос
према библиотеци често рестриктиван и елиминантиван.
Фонд је сређен по УДК групама, односно тематско-садржајним целинама које су ради
веће прегледности одвојене међашима.
УДК (универзална децимална класификација којом је људско знање подељено у групе
од 0 до 9).
0 Општа група
1 Филозофија. Психологија
2 Религија. Теологија
3 Друштвене науке
5 Математика. Природне науке
6 Примењене науке. Медицина. Техника
7 Уметност. Спорт. Разонода
8 Књижевност. Филологија
9 Географија. Биографије. Историја
Библиотечки фонд школске библиотеке, формиран у складу с наставним програмом
школе тако да задовољи потребе корисника, према националном стандарду треба да
садржи:
1) лектиру за наставу српског, односно матерњег језика (најмање двадесет
петпримерака једног наслова лектире за школе до четири одељења, односно по један
примерак наслова лектире на свака четири ученика за школе које имају више од
четириодељења по разреду);
2) лектиру за остале предмете (тј. публикације садржајно везане за наставне предмете
који се изучавају у школи);
3) класична дела књижевности;
4) уџбенике (најмање пет по наставном предмету);
5) стручну и научну литературу из свих области;
6) референсну збирку (енциклопедије, лексиконе, речнике, библиографије);
7) психолошко-педагошку и методичку литературу;
8) законе и подзаконска акта из области образовања и васпитања и из области
6|P ag e

библиотечко–информационе делатности;
9) стручне и педагошке часописе и часописе за децу;
10) научно популарну литературу за све научне области, примерену деци и младима;
11) белетристику за децу и младе која по својој литерарној и педагошкој вредности
одговара ученицима;
12) литературу на страним језицима

Према стандарду фонд библиотеке основне школе треба да обухвати литературу

потребна за наставу српског, односно матерњег језика и књижевности (60% фонда),
као библиотечке јединице потребне за наставу других предмета (40% фонда), у средњој
школи тај однос је 50-50.
Минималан фонд неопходан за рад школске библиотеке је 3.000 библиотечких
јединица смештен у простору који се одређује се према броју ученика,наставника и
стручних сарадника и то најмање 10 – 12 књига, у штампаном или електронском
облику, по ученику, наставнику и стручном сараднику.
У библиотечки фонд годишње се набавља 0,5 – 1 нова књига по ученику, наставнику и
стручном сараднику. Један од начина набавке је куповина, која према стандарду за
школске библиотеке на годишњем нивоу износи најмање 60% укупног броја
набављених библиотечких јединица.
Мајкл Горман наводи да су за јако јавно образовање које је стуб демократије
неопходне школске библиотеке. Школска библиотека мора да прати реформисано
образовање и сходно томе да се трансформише у библиотеку у којој ће корисници бити
активни учесници у учењу и трагању за информацијама (GORMAN 2007: 102).
Код нас оне још увек нису довољно укључене у наставни план и програм: „Темељне
одреднице школске библиотеке у васпитно-образовном процесу увек су довођене у
релацију с фондом, школским библиотекаром и програмом, али оне никада нису биле
уграђене у обавезни део наставног плана и програма (као што су то, на пример, у
школама у Канади, где је сваки разред обавезан да једном седмично одржи час у
школској библиотеци, уз сарадњу школског библиотекара са наставником, прим. аут.)
и тако су остајале по страни, препуштене личном ангажману и ентузијазму школских
библиотекара ... Нова кретања утицала су и на промену делатности школске
библиотеке.“ (ИЛИЋ, ГАЈИЋ и др. 2007: 57)
Рачунарска технологија је промовисала нове медије – интернет, мултумедије,
хипертекст, виртуелну реалност, који су пронашли своје место у савременом
образовању, јер могу да симулирају улогу уџбеника, омогућавају брзу размену
информација, помажу ученицима да самостално дођу до знања, развијају људско
мишљење, изоштравају наша чула и интелигенцију...
Моћан мултимедиј, који је резултат најактуелнијих достигнућа информатике,
микроелектронике, телекомуникационих система и дидактичко методички
обликованих садржаја, је електронски уџбеник. Из самог назива - мулти - произилази
7|P ag e

да генерише више различитих садржаја – текст, звук, графику, анимацију и видео

запис. То је данас најадаптибилнији мултумедијални извор знања који омогућава
двосмерну комуникацију између ученика и садржаја.
Електронски уџбеник презентује информације, односно знање у складу са захтевима
ученика и наставника. Иако виртуелан може веома реално да уведе ученике у нови свет
који их мотивише да самостално истражију и стичу знања. Ова технологија омогућава
ученику да рад прилагоди својим способностима, особинама и потребама. Рачунари су
незамењиви када се ради о симболичкој представи, односно када ученику треба
приказати знање, приближити и објаснити апстрактне ствари, на пример у природним
наукама – законе физике, проток флуида...
Међу мултимедијима, у процесу едукације, високе оцене добио је хипермедиј и
хипертекст. Хипермедиј обухвата текст, глас, музику, графику. Хипермедији
омогућавају ученику да чита и чује говор наставника, да наставни садржај прати у виду
графичких и фотографских приказа, односно кроз све врсте медија у складу са
потребама наставног плана.
Хипертекст се појавио деведесетих година прошлог века и представља рачунарски
читљив текст, односно омогућава симулирање природног начина учења помоћу
рачунара. Захваљујући хипертексту ученик сам одређује начин и динамику кретања
кроз наставни садржај.
Посебан програм, који је такође нашао примену у едукацији, је хиперкард, а омогућава
интерактивну претрагу линерано организованих информација.
Нови приступ и усвајање технолошких иновација омогућили су складиштење,
претраживање и дистрбуцију знања на разноврсним медијима који треба да буду
заступљени у школској библиотеци.
Коришћење разноврсних ивора информација у процесу едукације доприноси промени,
освремењавању и проширивању педагошке функције наставника, односно омогућава
већу примену претходно стеченог знања, јача мотивацију и интересовање младих.
Отворен образовни систем према информацијама подразумева ширење изван уског
круга школског система, односно развијање стратегије за учење кроз живот и за
перманетно образовање.
Функције школске библиотеке: библиотечко-информациона, васпитно-образовна и
културно-рекреативна.
Планирана набавка, инвентарисање, сигнирање, каталогизација, класификација,
ревизија , евиденција и статистика (вођење дневне, месечне и годишње статистике),
израда програма рада и извештаја о раду, уређење фонда и смештај публикација (по
UDK систему или према формалном принципу: према инвентарном броју, формату...)
развијање каталога и пружање стручних услуга.
Информациона делатност обједињује три функције: информациону, рефералну и
стручно-научну.
Информациона функција обухвата:
8|P ag e

претраживање информација и проналажење извора

сакупљање, обрада и чување информација и извора као грађе;
производња информациј а и инструмената претраживања у самој школи;
повезивање у шире библиотечке и информационе мреже;
обавеза информационог описмењавања.

Васпитно-образовне активности
Остварују се на основу програма. Реализацијом часова у школској библиотеци, у
сарадњи са наставницима, унапређује се и повећава квалитет образовно-васпитног
рада, проширује се знање ученика, ствара се могућност за испољавање креативности и
активно учешће ученика у социјалном и културном окружењу. Васпитни циљеви
школске библиотеке односе се на стицање врлина и позитивних навика, на развијање
ваљаних моралних судова и усвајање културног понашања.
Образовне активности пружају сазнања која се могу применити и у практичном животу
и оспособљавају ученика да се боље снађе у стварности.

Образовно-васпитна функција
У односу на ученике:
пружа услове за самосталан рад ученика, омогућује непосредан једноставан и брз
приступ информацијама и коришћењу библиотечеке грађе, обезбеђује јавност употребе
и доступност расположивим ресурсима и информацијама,
упознаје ученике са начинима коришћења библиотечке грађе и информација и
облицима њихове презентације, омогућава ученицима да користе библиотечке ресурсе
у складу својим могућностима, знањима и интересовањима,упознаје ученике са
могућношћу коришћења различитих метода и средстава.
У односу на наставнике и организацију наставе омогућава:
развијање концепта савремене организације наставе уз примену различитих метода,
облика и средстава рада (индивидуални, групни и тимски рад, проблемски облик рада,
истраживачки рад итд.),
планирано коришћење ресурса библиотеке у процесу наставе и учења у библиотеци и
ван ње,
коришћење библиотечких ресурса у процесу припреме наставе,
коришћење библиотечких ресурса и после редовне наставе, организације допунске
наставе и различитих облика додатног рада,
буђење радозналости и интересовања за учење и истраживање код ученика и
усавршавање наставника.
9|P ag e

Културно-рекреативна функција

Учешће у планирању културне и јавне делатности школе, посебно планирање културне

и јавне делатности школске библиотеке,
организовање семинара, саветовања и предавања,
промоција младих стваралаца (уметника и научника) и помоћ при објављивању
њихових првих књига,
покретање и урађивање школског часописа, билтена или web сајта,
организовање различитих активности и садржаја: прослава дана школе, трибине,
такмичења, размена гостовања, сусрети, фестивали, промоције, изложбе...
сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа или белетристике) као и
сајмови других врста некњижне грађе (цд, плоча, постера)

Вештине учења и информационе писмености

Модел програма за стицање вештина учења и информационе писмености не доноси
само смернице за информациону писменост, већ настоји да упозна ученике са
процесом учења који се може примењивати у различитим областима и ситуацијама на
основу којих ће се развити:
„вештине учења помоћу којих ученик сам себе усмерава,
вештине сарадње,
вештине планирања,
вештине проналажења и прикупљања,
вештине бирања и оцењивања,
вештине организовања и бележења,
вештине комуницирања и саопштавања и
вредновање.“

Пет критеријума за процену ефикасности информационих ресурса

Школски библиотекари развијају информациону писменост руководећи се
критеријумима које је издвојила Гвен Александер, а који помажу у процени
ефикасности информационих ресурса:
1. Тачност – колико су информације поуздане?
2. Ауторство – Ко је аутор информације?
10 | P a g e

3. Објективност – Колико је аутор објективан, односно пристрасан у сагледавању

чињеница?
4. Савременост – Да ли је наведен датум и шта он означава (када је текст написан или
када му је приступљено)?
5. Покривеност – Да ли су обухваћени сви подаци или само они који иду у прилог
ауторовим размишљањима?

Библиотечки фонд је намењен ученицима, наставном особљу, стручним сарадницима и

осталим запосленим у школи. Библиотечки фонд омогућава да школска библиотека
одговори својој основној функцији, циљу и задацима и пружа стручну подршку
целокупном наставном процесу. Успешан рад школске библиотеке зависи од
брижљивог и планског формирања библиотечког фонда усклађеног са наставним
планом и програмом. У планирању библиотечког фонда учествују библиотекар,
наставници, стручни сарадници, управа школе, као и представници ученика, односно
ученичког парламента. Библиотечки фонд школске библиотеке чине различите врсте
библиотечке грађе:
– књижна грађа (књиге, периодика и друге публикације у
штампаном облику);
– некњижна грађа (аудиовизуелна грађа – компакт и дигитални видео дискови,
дијапозитиви, аудиокасете и видеокасете, микрофилмови; географске карте, мапе,
атласи; дидактичке игре – у библиотеци основне школе);
– електронски извори (приступ интернету), електронске књиге и часописи, посебне
библиографске базе података, базе података пуног текста, електронске публикације са
даљинским приступом
– on-line публикације, образовни софтверски пакети;
– Брајеве књиге, звучне књиге и часописи и речници знаковног језика (за ученике
којима је потребна посебна друштвена подршка).
Библиотечки фонд школске библиотеке садржи:
– лектиру за наставу српског, односно матерњег језика (минимално 25 примерака за
школе до 4 одељења, односно по 1 примерак на свака 4 ученика за школе које имају
више од 4 одељења по разреду);
– класична дела књижевности;
– уџбенике (минимум 5 по наставном предмету);
– стручну и научну литературу из свих области;
– референсну збирку (енциклопедије, лексикони, речници, библиографије);
– психолошко-педагошку и методичку литературу;
– законе и подзаконска акта из области образовања, васпитања и библиотекарства.
11 | P a g e

– стручне, педагошке и часописе за децу;

– научно-популарну литературу за све научне области, примерену деци и младима;
– белетристику за децу и младе, која по својој литерарној и педагошкој вредности
одговара ученицима;
– литературу на страним језицима.
У школама где се настава одвија на језицима националних мањина библиотечки фонд
је и на језицима националних мањина. Структура библиотечког фонда школске
библиотеке усклађена је са наставним програмом школе и утврђује се према нивоу и
врсти образовања:
а) У библиотеци основне школе:
– литература потребна за наставу српског, односно матерњег језика и књижевности
износи 60% фонда,
– библиотечке јединице потребне за наставу других предмета (стручна и остала
литература) износе 40% фонда.
б) У библиотеци средње школе:
– литература потребна за наставу српског, односно матерњег језика и књижевности
износи 50% фонда,
– библиотечке јединице потребне за наставу других предмета (стручна и остала
литература), сразмерно наставним предметима, износи 50% фонда.
Величина библиотечког фонда одређује се према броју ученика, наставника и стручних
сарадника и то:
– најмање 10-12 библиотечких јединица по ученику,
– најмање 40 библиотечких јединица по наставнику и стручном сараднику.
Минималан фонд довољан за рад школске библиотеке јесте 3000 библиотечких
јединица.
Набавка библиотечких јединица, у оквиру библиотечког фонда, на годишњем нивоу,
износи 0,5–1 нове библиотечке јединице по ученику, наставнику и стручном
сараднику. Планска набавка библиотечког фонда куповином, на годишњем нивоу,
треба да износи 60% од укупног броја набављених библиотечких јединица. Смештај
библиотечког фонда – библиотечка грађа у школској библиотеци смештена је у
слободном приступу и класификована према Универзалној децималној класификацији.
Лектира у библиотеци основне школе разврстана је и смештена одвојено, по
разредима. Обрада библиотечког фонда – физичка обрада библиотечке грађе,
инвентарисање и каталогизација врши се у складу са важећим прописима из
библиотечко-информационе делатности. Каталошко-библиографска обрада
библиотечке грађе врши се према стандарду ISBD-a и према стандарду за машински
читљиву каталогизацију. Заштита библиотечке грађе спроводи се у складу са важећим
прописима из библиотечко- информационе делатности.
12 | P a g e

Ревизија и отпис библиотечке грађе врше се у складу са важећимпрописима из

библиотечко-информационе делатности.

3. Услуге школске библиотеке

Право коришћења услуга школске библиотеке имају ученици и сви запослени у школи.
Коришћење услуга школске библиотеке је бесплатно. При упису у библиотеку
корисници добијају чланску карту. Радно време библиотеке организује се према
радном времену школе тако да корисницима може да пружи услуге у обе смене.
Школски библиотекар има обавезу да води дневну, месечну и годишњу статистику о
коришћењу услуга библиотеке. Коришћење школске библиотеке ближе се уређује
упутством о раду школске библиотеке, које свака библиотека доноси. Коришћење
услуга школске библиотеке може се одвијати у сарадњи са другим школским и јавним
библиотекама. Услуге треба да буду прилагођене потребама
појединачних корисника Школска библиотека је саставни део образовног процеса.
Следећи циљеви су неопходни за унапређивање писмености, информатичке
писмености, подучавања, учења и за подизање културног нивоа и представљају
основне услуге школске библиотеке:
• подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и програму
школе;
• развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и навике
коришћења библиотеке током читавог живота;
• пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу стицања
знања, познавања, развијања маште и уживања;
• подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и коришћења
информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да овладају начинима
друштвене комуникације;
• обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним изворима
и могућностима, што оне који уче доводи у додир са различитим идејама, искуствима и
ставовима;
• организовање активности које јачају друштвену и културну свест;
• сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили
циљеви школе;
• заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни
предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском демократском друштву;
• промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и широј
друштвеној заједници.
Школска библиотека остварује ове циљеве тако што побољшава своју политику и
услуге, бира и набавља изворе, пружа физички и интелектуални приступ
13 | P a g e

одговарајућим изворима информација, обезбеђује капацитете за подучавање и

запошљава обучено особље. Међу услугама обавезно треба да буде и приступ
електронским изворима информација који прате наставни програм и одражавају
интересовања и културу корисника. Електронски извори треба да обухвате приступ
Интернету, посебне библиографске и базе података пуног текста, као и образовне
софтверске пакете. Они постоје на CD-ROM-у и DVD-у. Неопходно је да се одабере
аутоматизовани систем за каталогизацију који ће се користити за класификацију и
каталогизацију извора, у складу са прихваћеним међународним или националним
стандардима за библиографски опис. То олакшава укључивање оваквих каталога у
шире мреже. У многим местима широм света школске библиотеке у локалним
заједницама имају користи од тога што се повезују у систем централног каталога.
Оваква сарадња ће повећати делотворност и квалитет обраде књига и олакшати
комбиновање извора тако да се добије највећи учинак.

4. Положај и улога школских библиотека

Школска библиотека пружа информације и сазнања који су неопходни за успешно
учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању. Школска
библиотека омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током читавог
живота, развија њихову стваралачку машту, и оспособљава их да буду одговорни
грађани.
Школска библиотека нуди помоћ при учењу, књиге и изворе који свим учесницима
образовног процеса у школи омогућавају да развију критичко мишљење и да
делотворно користе информације у свим облицима и на свим медијима. Школске
библиотеке се повезују у ширу библиотечкоинформациону мрежу, у складу са
принципима Унесковог Манифеста за јавне библиотеке.
Библиотечко особље омогућава коришћење књига и других извора информација, у
распону од уметничких до документарних, од штампаних до електронских, на лицу
места и на даљину. Ти извори допуњују и обогаћују садржај уџбеника, наставних
материјала, и методику наставе. Доказано је да ако библиотекари и наставници
међусобно сарађују ученици достижу виши ниво писмености, боље овладавају
вештинама читања, учења, решавања проблема, као и информационим и
комуникационим вештинама.
Школска библиотека треба да пружа своје услуге подједнако свим учесницима
образовног процеса у школи, без обзира на узраст, расу, пол, веру, националност, језик,
професионални или друштвени статус. Онима који не могу да користе уобичајене
библиотечке услуге и грађу треба обезбедити посебне услуге и материјале. Могућност
коришћења услуга и колекција треба да се заснива на Општој декларацији УН о
људским правима и слободама и не сме да подлеже било каквој идеолошкој,
политичкој или верској цензури,као ни комерцијалним притисцима.Школска
библиотека пружа информације и сазнања који су неопходни за успешно учествовање
у савременом друштву заснованом на информацијама и знању. Школска библиотека
омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током читавог живота, развија
њихову стваралачку машту и оспособљава их да буду одговорни грађани.
14 | P a g e

Улога школске библиотеке је:

• подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и програму
школе;
• развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и навике
коришћења библиотеке током читавог живота;
• пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу стицања
знања, познавања, развијања маште и уживања;
• подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и коришћења
информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да овладају начинима
друштвене комуникације;
• обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним изворима
и могућностима, што оне који уче доводи у додир са различитим идејама, искуствима и
ставовима;
• организовање активности које јачају друштвену и културну свест;
• сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили
циљеви школе;
• заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни
предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском демократском друштву;
• промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и широј
друштвеној заједници

5. Извори информација у школској библиотеци

Међу услугама обавезно треба да буде и приступ електронским изворима информација
који прате наставни програм и одражавају интересовања и културу корисника.
Електронски извори треба да обухвате приступ Интернету, посебне библиографске и
базе података пуног текста, као и образовне софтверске пакете. Они постоје на CD-
ROM-у и DVD-у. Неопходно је да се одабере аутоматизовани систем за каталогизацију
који ће се користити за класификацију и каталогизацију извора, у складу са
прихваћеним међународним или националним стандардима за библиографски опис. То
олакшава укључивање оваквих каталога у шире мреже. У многим местима широм
света школске библиотеке у локалним заједницама имају користи од тога што се
повезују у систем централног каталога. Оваква сарадња ће повећати делотворност и
квалитет обраде књига и олакшати комбиновање извора тако да се добије највећи
учинак. Библиотекари поседују знање и вештине у вези са набавком информација и
решавањем информационих проблема, као и стручност за коришћење свих извора, како
штампаних тако и електронских. Њихово знање, вештине и стручност задовољавају
потребе специфичне школске средине. Уз то библиотекари треба да предводе кампање
за читање и промоцију књижевности, медија и културе намењених деци. Главне
наставне области у образовању корисника су:
15 | P a g e

• знање о библиотеци, њеној сврси, врстама постојећих услуга, организацији и врстама

извора које поседује
• вештине тражења информација и мотивација за коришћење информација, за
коришћење библиотеке у формалним и неформалним наставним пројектима.
Нови електронски извори представљају посебан изазов за све кориснике библиотека.
При томе су они врло често збуњени. Библиотекар може да пружи помоћ и покаже да
су ти извори само још једно средство за подучавање и учење; они су средства која воде
неком циљу, а не циљ сам по себи. Корисници библиотеке се понекад осете изиграним
кад траже неку информацију и верују да је њихов информациони проблем решен ако
имају приступ Интернету. Обично се догоди супротно од тога. Библиотекар може да
им помогне у вези са Интернетом и допринесе да се незадовољство при тражењу
информација сведе на најмању меру. Оно што је овде важно јесте да се одаберу важне
и квалитетне информације са Интернета, у најкраћем могућем времену. Сами ученици
током времена развијају способности да лоцирају, сажму и усвоје информације и нова
знања из свих предметних области које покрива колекција извора. Због тога је
покретање и спровођење програма информатичког описмењавања један од најважнијих
задатака библиотеке.

6. Улога школске библиотеке у развијању читалачких интересовања ученика

Услуге се могу пружати у библиотеци, он лине путем Веб сај това или других
дигиталних мрежа. М оже их осмислити сама библиотека или у сарадњи с другим
културним и образовним организациј ама, како би се, зај едничким коришћењем
збирки и средстава, пружила ефективна потпора формалном и неформалном учењу на
свим нивоима, укључуј ући учење на даљину.
Школске библиотеке могу понудити:
• место састајања локалних заједница које су природно повезане са школама,
породицама и осталим групама у заједници;
• умрежено образовно окружење које подстиче и осигурава вештине за доживотно
читање и учење и ИСТ вештине које се могу проширити на школе, домове и готово сва
места путем Веб услуга ;
• напредне услове за домаће задатке;
• моделе заједничке забаве за одрасле и децу, а који укључују књиге, рачунар и ИСТ,
музику, позоришне, филмске и остале културне активности ;
• важан допринос развој у свих врста писмености, укључујући: функционалну
писменост, дигиталну писменост, визуелну писменост и медијску писменост;
• подршку друштвеној укључености и јачању културног идентитета .
Доносиоци одлука, професионална тела, школске библиотеке, музеји, архиви, школе и
остале културне и образовне установе морају сарађивати у изградњи следећег степена
развоја политике дечјих услуга као припреме за друштво темељено на знању и учењу .
16 | P a g e

Конвенција о правима детета каже: «Дете мора бити потпуно припремљено за

самостални живот у друштву...» и «Дете има правослободног изражавања; то право
укључује слободу за тражењем, примањем и давањем свих врста информација и идеја,
без обзира на границе, било у усменом, писаном или штампаном облику, у уметничком
облику или путем било ког медија пo дететовом избору.»
Школске библиотеке, као друштвено инклузивне установе, морају осигурати приступ
деци, без обзира на њихове године, имовинско стање, порекло, пол, расу, географски
положај или посебне потребе. Деци су потребне услуге које доприоносе њиховом
развоју на бројне начине:
интелектуалне и емоционалне, ј езичке, друштвене, образовне и моторичке вештине.
Јавне библиотеке могу промовисаги развиј ање вештина кроз забаву. Оне деци могу
помоћи у одрастању тако што ће им пружити могућности за развој друштвених
вештина, стицање осећај а за лепо и подстицање интереса за књижевност и уметност .
Школске библиотеке имај у важну улогу у подстицању читања међу децом, у добу у
коме постој и много конкурентних садржај а. Уопштено се сматра да рани контакт с
књигама помаже деци да развиј у интерес за читање. М ноги тврде да су прве две
године дететовог учења од кључне важности. 75% развоја мозга одвија се до друге
године живота детета. Значење ових чињеница врло је важно за организације које би
требале сарађивати.
Положај школских библиотека као установа које имају привилеговани однос с
образовним и културним телима, представља прилику за велик о унапређење њихове
улоге у подстицању шк олског образовног система и наставног програма. Државе,
регије и места, посебно руралне или изоловане заједнице са слабим продором
Интернета, где школским библиотекама недостаје средстава за подстицање учења и
домаћих задатака, могу боље искористити јавне библиотеке за оријентацију, стицање
знања и приступ информацијама и изворима знања који су иначе недоступни.

7. Радионице у школској библиотеци

Radionice su se pojavile 50-ih godina u SAD-u, kao izum psihoterapeuta. Služile su za rad na
postizanju osećaja i optimizma kod pacijenata. Odlike tih tzv. psiholoških radionica su: rad u
grupama, igra, sedenje u krugu, itd. Ono što je zamerano ovim radionicama jeste pokušaj da
se na brz način reše problemi. Radionice kasnije prelaze u oblast divergentnog izražavanja,
pa tako nastaju
kreativne radionice. Različita je terminologija u klasičnoj nastavi i u radioničarskoj nastavi,
npr. u kontrolna grupa u klasičnoj nastavi isto je što i akvarijum tehnika u radioničarskoj
nastavi.
Radioničarska iskustva bibliotekara pokazuju da je to odličan način privlačenja i zadržavanja
korisnika, zadovoljavanje njihovih informacionih potreba. Radionice omogućavaju
kreativnost. Treba samo naći načina za motivaciju učesnika. Ako na pravi način motivišemo
decu, dobićemo maksimum od njih. Organizovanje radionica podrazumeva da učesnici tu
17 | P a g e

dolaze i u svoje slobodno vreme. Ako se u tome uspe, to je pokazatelj koliko su deca
zainteresovana, ako dodju i onda kada prisustvo nije obavezno. Kreativne radionice se mogu
koristiti i za dodatne i za dopunske časove.
Prvo dečje odeljenje javne biblioteke u Beogradu osnovano je 11.01.1931. godine,
zahvaljujući velikom zalaganju Marije Ilić Agapove koja je izdvojila knjige za decu iz opšteg
fonda i formirala dečju čitaonicu. Zakon o bibliotekama Srbije donet je 1960. godine, u kome
su izrađena tipska pravila za matične biblitoeke gde se predlaže da se formira odsek rada sa
decom.
Dečje odeljenje biblioteke „Vuk Karadžić“ na Novom Beogradu otvоreno je 1971. Godine
.Decu treba od malih nogu podsticati da koriste biblioteku, da ostvare pravo na dobijanje
informacija, doživotno učenje, da pohađa radionice, da postanu sposobni i samostalni ljudi.
Đaci iz škola u kojima postoji dobro razvijena biblioteka dokazano postižu bolje rezultate na
takmičenjima i prijemnim ispitima.
Radionice za decu mogu se održavati u školskoj biblioteci ili u učionici. Npr. mogu se
obrađivati delovi knjiga koji podstiču na čitanje cele knjige. Prvi zadatak radionica za decu
je propagiranje čitanja, stimulisanje na čitanje kroz igru. Tako se vrši prevencija asocijalnog
ponašanja kod dece, omogućava da deca pristupe knjigama ako za to nemaju uslova kod
kuće. Školski bibliotekar mora da bude dobar poznavalac fonda, da dobro poznaje decu, da
zna šta čitaju, koje filmove vole, koju muziku slušaju... Voditelj radionice ima ključnu ulogu.
On treba da postigne da učesnici rade ono što je cilj radionice. Treba da poveže sve, mora da
ima dobro znanje o temi koju obrađuje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi
da upamti imena učenika, u čemu mu može pomoći dodeljivanje kartica sa imenima,
pamćenje naziva grupa u koje su učesnici podeljeni. Na taj način postiže se dodatna
povezanost sa učesnicima.
Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kreće, da obilazi učecnike, da im pomogne
ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri učesnike. Ako se dogodi da voditelj ne zna
odgovor na neko postavljeno pitanje, reći će da se odgovor može pronaći u enciklopedijama
koje biblioteka poseduje ili slično. Ukoliko se obrađuje neki novi tekst, voditelj radionice
treba da se pripremi i da zna da objasni sve nepoznate reči koje se mogu u njemu naći.
Radionice se prema cilju dele na:
kreativne – koje podstiču razvijanje stvaralačkog izražavanja
edukativne – cilj im je saznanje.
Mogu biti a) kognitivne (konkretna znanja), b) preventivne (znanje o sebi i drugima)
Ова два одовора су повезана

КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ У ШКОЛСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Заједнички циљ свих креативних радионица је развој когнитивних способности,
стицање искуства и развој различитих вештина у непосредној комуникацији између
саме деце, с једне стране, као и између деце и водитеља радионице, с друге
стране.Овакав облик рада са ученицима је додатни извор социјализације.
18 | P a g e

ПРИМЕРИ КРЕАТИВНИХ РАДИОНИЦА

Читалачка радионица (прилагођена узрасту ђачке популације)
Радионица креативног писања
Радионица естетске анализе књижевних дела
Радионица-промоција мултикултуралности
Радионица информационе писмености
Радионица страних језика
Уметничко-занатска радионица
Енглески кроз забаву
Лингвистичка радионица
Светска митологија и религија
Упознај своју земљу
ПРИМЕРИ КРЕАТИВНИХ РАДИОНИЦА
Библиотечка радионица
Природњачка радионица
Водич за одрастање
Радионица новинарства
Музичка радионица
Филмска и позоришна уметност
Психолошка радионица
Педагошка радионица – како се учи.
Еколошка радионица
Све ове креативне радионице, као и многе друге промовишу модеран,
стваралачки приступ учењу и усвајању вештина, остварујући психолошке и педагошке
циљеве сваке ваљане наставе обогаћене тимским радом у којој се поштује посебност
сваког члана.
Креативне радионице, оваквим тематским садржајем, доприносе да ученички
живот буде садржајнији и богатији, да се развија здрава социјализација младих
личности, негује се здрава емотивна стабилност, негује се критичко мишљење, буди се
радозналост без која нема истраживачког ни креативног мишљења, а и само усвојено
знање постаје трајније.
При осмишљавању креативног часа или радионице мора се водити рачуна о следећем:
избор садржаја или теме часа/радионице;
19 | P a g e

припрема материјала и извора сазнања;

одређивање критеријума за успостављање циљне групе;
избор носилаца радова;
дељење главне теме на подтеме или радне задатке.

8. Час у школској библиотеци

У библиотеци се могу организовати различити облици наставе: час излагања
(излаже наставник, ученик или група ученика), дијалошки час, час самосталног рада
ученика, истраживачки рад на часу, час тестирања, квизчас, час-концерт, час-
књижевни сусрет, позоришни час, филмски час... У функцији учења могу се користити
различити облици рада који имају подстицајну улогу. Разноврсношћу часова и
облицима рада наставно градиво ученицима постаје емотивно и мисаоно ближе и
привлачније.
Главна улога библиотекара је да допринесе задатку и мисији школе, укључујући
процедуре вредновања и да те процедуре развије и примени у школској библиотеци. У
сарадњи са управом школе, руководиоцима и наставницима, школски библиотекар је
укључен у израду планова и спровођење наставног програма.
Библиотекари поседују знање и вештине у вези са набавком информација и решавањем
информационих проблема, као и стручност за коришћење свих извора, како штампаних
тако и електронских. Њихово знање, вештине и стручност задовољавају потребе
специфичне школске средине. Уз то библиотекари треба да предводе кампање за
читање и промоцију књижевности, медија и културе намењених деци. Да би
библиотека обављала своје интердисциплинарне активности, неопходна је подршка
управе школе. Библиотекар мора да буде одговоран непосредно директору школе или
његовом заменику. Изузетно је важно да библиотекар буде прихваћен као равноправан
припадник стручног особља и да му се омогући да учествује у тимском раду и на свим
састанцима, као руководиоцу библиотечког одељења.
Библиотекар треба да ствара услове и атмосферу за разоноду и учење који остављају
утисак добродошлице, привлачни су и приступачни свима, без бојазни или предрасуда.
Свако ко ради у школској библиотеци треба да да има добар однос према деци,
младима и одраслима.
Школски библиотекар је припадник стручног, квалификованог особља, одговоран за
планирање рада и управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају
новчана средства, помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у
образовном процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим
организацијама и појединцима. У оквиру националних законских и финансијских
услова, улога школског библиотекара разликоваће се у зависности од расположивог
буџета и наставног програма и методологије рада одређене школе. Без обзира на тај
појединачни контекст, постоје општа знања која су неопходна да би школски
библиотекари могли да осмисле и пружају делотворне услуге школске библиотеке: о
изворима, библиотеци, управљању информацијама и подучавању.
20 | P a g e

Школска библиотека је служба намењена свим учесницима у образовном процесу

школе: онима који уче, наставницима, онима који администрирају и управљају њеним
радом, саветницима, као и родитељима. Главни корисници су они који уче и
наставници, али треба обухватити и друге категорије стручњака као што су чланови
управе и администрације и саветници.
Основни квалитети и вештине који се очекују од школског библиотекара могу се
дефинисати на следећи начин:
• способност да позитивно и без предрасуда комуницира са децом и одраслима
• способност сагледавања потреба корисника
• способност за сарадњу са појединцима и групама, унутар и изван школске заједице
• познавање и разумевање културне разноликости
• познавање теорије и методологије учења
• поседовање информационих вештина и вештина коришћења информација
• познавање материјала који чине библиотечку колекцију и начина на које им се
приступа
• познавање књижевности, медија и културе намењених деци
• познавање и практична знања у области управљања и маркетинга
• познавање и практична знања у области информационих технологија
Дужности школског библиотекара
Од школског библиотекара се очекује да ради следеће:
• да анализира потребе за информацијама и изворима свих учесника у образовном
процесу школе
• да формулише и изводи програме побољшања услуга
• да израђује програме набавке библиотечких извора и да се ангажује у вези са
аутоматизованим библиотечким системима
• да каталогизује и класификује библиотечку грађу
• да упућује кориснике у коришћење библиотеке
• да подучава информационим знањима и вештинама
• да помаже ученицима и наставницима при коришћењу библиотечких извора и
информационе технологије
• да одговара на референсна питања и захтеве за информацијама
користећи одговарајуће изворе
• да промовише програме читања и културне догађаје
• да учествује у планирању извођења наставног програма
21 | P a g e

• да учествује у припремању, извођењу и вредновању наставних

активности
• да се залаже да вредновање библиотечких услуга буде
уобичајени део општег процеса вредновања школе
• да гради партнерства са другим организацијама
• да припрема и реализује буџет
• да осмишљава стратешко планирање
• да управља библиотечким особљем и да га обучава.

Robert Danijer u svojoj knjizi predviđa da bibliotekari imaju ulogu da vode korisnika kroz
more informacija, organizovanjem korisnih radionica. To je jedan od načina na koji mogu da
se organizuju aktivnosti u biblioteci. Radionica je vezana za rad u malim grupama, gde su
aktivni svi učesnici.
Zastupljen je neformalan odnos između predavača i učesnika radionice. Mora da postoji jako
dobro utvrđen plan rada. Srž plana čine aktivnosti grupisane oko jedne teme. Vođa radionice
treba da usmerava lični angažman učesnika. Radioničarski rad podrazumeva izbor unapred
osmišljenih postupaka, metoda i aktivnosti. Trebalo bi da traje od 1 do 2 školska časa. Cilj
svake radionice je da nečemu nauči učesnike.
Postoji više metoda koje se koriste:
aktivna metoda – zamišljanje, prisećanje, diksutovanje, uočavanje i rešavanje problema
iskustveno učenje – zasnovano je na ranijim znanjima
kooperativna metoda – formira se lično iskustvo, problemi se rešavaju u zajednici
učenje po modelu – posmatranje ostalih učesnika u različitim situacijama
učenje rešavanja problema
Tehnike grupnog rada su:
akvarijum – u krugu
vajanje – postavljanje svog para u neki položaj...
vođena fantazija – voditelj usmerava maštu učesnika
igranje uloga – sagledavanje situacija iz drugačije perspektive
igre – pojačavaju osećaj pripadnosti i saradnje
Uvodni deo radionice su igre predstavljanja, igre podele na grupe (na osnovu sličica ili boja) i
slično.
Najčešći oblici rada su:
22 | P a g e

razgovor u krug – učesnici odgovaraju na postavljena pitanja ili diskutuju na neku

temu po redosledu sedenja
grupna diskusija
oluja mozgova (brain storm) – slobodne asocijacije na zadatu temu
simultana individualna aktivnost
Faze rada su sledeće:
izazivanje ličnog doživljaja
uobličavanje ličnog doživljaja
razmena, obogaćivanje ličnog iskustva
obrada – uobličen doživljaj koji se deli sa drugima i stvara znanje
Voditelj radionice ima ključnu ulogu. On treba da postigne da učesnici rade ono što je cilj
radionice. Treba da poveže sve, mora da ima dobro znanje o temi koju obrađuje. Veoma je
bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi da upamti imena učenika, u čemu mu može
pomoći dodeljivanje kartica sa imenima, pamćenje naziva grupa u koje su učesnici podeljeni.
Na taj način postiže se dodatna povezanost sa učesnicima. Tokom trajanja radionice voditelj
treba da se kreće, da obilazi učecnike, da im pomogne ukoliko je to potrebno. Treba da
pohvali i ohrabri učesnike. Ako se dogodi da voditelj ne zna odgovor na neko postavljeno
pitanje, reći će da se odgovor može pronaći u enciklopedijama koje biblioteka poseduje ili
slično. Ukoliko se obrađuje neki novi tekst, voditelj radionice treba da se pripremi i da zna da
objasni sve nepoznate reči koje se mogu u njemu naći.

Radionice se prema cilju dele na:

kreativne – koje podstiču razvijanje stvaralačkog izražavanja
edukativne – cilj im je saznanje. Mogu biti a) kognitivne (konkretna znanja), b) preventivne
(znanje o sebi i drugima)

9. Библиотека као место учења и разоноде

Библиотека се може користити и необавезно, као естетски привлачна, културна и
подстицајна средина у којој има разних часописа, романа, издања и аудиовизуелних
извора. У библиотеци се могу организовати посебна дешавања као што су изложбе,
гостовања писаца и обележавања међународних дана писмености. Ако има довољно
простора, ученици могу да раде представе инспирисане књижевним делима, намењене
родитељима и другим ученицима, а библиотекар може да за млађе ученике организује
разговоре о књигама и причање прича. Библиотекартакође треба да подстиче читање,
које поред образовне има и културну димензију. Постоји директна веза између мере
читања и резултата учења. Библиотекари увек треба да имају практичан и прилагодљив
став кад набављају грађу за своје кориснике, и да подржавају индивидуалне укусе и
23 | P a g e

интересовања читалаца тако штоће поштовати њихова индивидуална права. Читањем

књижевних и некњижевних дела која одговарају њиховим потребама и нивоима знања,
подстиче се процес социјализације ученика и евидентира њихов напредак. Крстарење
интернетом показаће прегршт акција промоција читања, број не примере едукације за
коришћење извора (библио секциј а), конкретне резултате дискусионих група и
пројеката изведених у школским библиотекама широм света. Могуће ј е наићи и на
стотине квизова знања, на добре и делотворне примере сарадње са установама културе,
надасве јавним библиотекама. Туторски програми, информациона писменост,
тинејџерски дезидерати. Израда пропагандног материјала, израда и ажурирање
школског сајта, прослава 1. октобра, дана школских библиотека, теме су многих
поносних сај това школских библиотека.
Добар вид учења и разоноде јесу и радионице. Prvi zadatak radionica za decu je
propagiranje čitanja, stimulisanje na čitanje kroz igru. Tako se vrši prevencija asocijalnog
ponašanja kod dece, omogućava da deca pristupe knjigama ako za to nemaju uslova kod
kuće. Školski bibliotekar mora da bude dobar poznavalac fonda, da dobro poznaje decu, da
zna šta čitaju, koje filmove vole, koju muziku slušaju... Voditelj radionice ima ključnu ulogu.
On treba da postigne da učesnici rade ono što je cilj radionice. Treba da poveže sve, mora da
ima dobro znanje o temi koju obrađuje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi
da upamti imena učenika, u čemu mu može pomoći dodeljivanje kartica sa imenima,
pamćenje naziva grupa u koje su učesnici podeljeni. Na taj način postiže se dodatna
povezanost sa učesnicima.
Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kreće, da obilazi učecnike, da im pomogne
ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri učesnike. Ako se dogodi da voditelj ne zna
odgovor na neko postavljeno pitanje, reći će da se odgovor može pronaći u enciklopedijama
koje biblioteka poseduje ili slično. Ukoliko se obrađuje neki novi tekst, voditelj radionice
treba da se pripremi i da zna da objasni sve nepoznate reči koje se mogu u njemu naći.
10. Остваривање наставног плана уз помоћ школске библиотеке
11. Библиотечки фондови и услуге у служби наставе
Библиотечки фонд је намењен ученицима, наставном особљу, стручним сарадницима и
осталим запосленим у школи. Библиотечки фонд омогућава да школска библиотека
одговори својој основној функцији, циљу и задацима и пружа стручну подршку
целокупном наставном процесу. Успешан рад школске библиотеке зависи од
брижљивог и планског формирања библиотечког фонда усклађеног са наставним
планом и програмом. У планирању библиотечког фонда учествују библиотекар,
наставници, стручни сарадници, управа школе, као и представници ученика, односно
ученичког парламента.
Библиотечки фонд школске библиотеке чине различите врсте библиотечке грађе:
– књижна грађа (књиге, периодика и друге публикације у штампаном облику);
– некњижна грађа (аудиовизуелна грађа – компакт и дигитални видео дискови,
дијапозитиви, аудиокасете и видеокасете, микрофилмови; географске карте, мапе,
атласи; дидактичке игре –у библиотеци основне школе);
24 | P a g e

– електронски извори (приступ интернету), електронске књиге и часописи, посебне

библиографске базе података, базе података пуног текста, електронске публикације са
даљинским приступом – on-line публикације, образовни софтверски пакети;
– Брајеве књиге, звучне књиге и часописи и речници знаковног језика (за ученике
којима је потребна посебна друштвена подршка).
Библиотечки фонд школске библиотеке садржи:
– лектиру за наставу српског, односно матерњег језика (минимално 25 примерака за
школе до 4 одељења, односно по 1 примерак на свака 4 ученика за школе које имају
више од 4 одељења по разреду);
– класична дела књижевности;
– уџбенике (минимум 5 по наставном предмету);
– стручну и научну литературу из свих области;
– референсну збирку (енциклопедије, лексикони, речници, библиографије);
– психолошко-педагошку и методичку литературу;
– законе и подзаконска акта из области образовања, васпитања и библиотекарства.
– стручне, педагошке и часописе за децу;
– научно-популарну литературу за све научне области, примерену деци и младима;
– белетристику за децу и младе, која по својој литерарној и педагошкој вредности
одговара ученицима;
– литературу на страним језицима.
У школама где се настава одвија на језицима националних мањина библиотечки фонд
је и на језицима националних мањина. Структура библиотечког фонда школске
библиотеке усклађена је са наставним програмом школе и утврђује се према нивоу и
врсти образовања:
а) У библиотеци основне школе:
– литература потребна за наставу српског, односно матерњег језика и књижевности
износи 60% фонда,
– библиотечке јединице потребне за наставу других предмета (стручна и остала
литература) износе 40% фонда.
б) У библиотеци средње школе:
– литература потребна за наставу српског, односно матерњег језика и књижевности
износи 50% фонда,
– библиотечке јединице потребне за наставу других предмета (стручна и остала
литература), сразмерно наставним предметима, износи 50% фонда.
25 | P a g e

Величина библиотечког фонда одређује се према броју ученика, наставника и стручних

сарадника и то:
– најмање 10-12 библиотечких јединица по ученику,
– најмање 40 библиотечких јединица по наставнику и стручном сараднику.
Минималан фонд довољан за рад школске библиотеке јесте 3000 библиотечких
јединица.
Набавка библиотечких јединица, у оквиру библиотечког фонда, на годишњем нивоу,
износи 0,5–1 нове библиотечке јединице по ученику, наставнику и стручном
сараднику. Планска набавка библиотечког фонда куповином, на годишњем нивоу,
треба да износи 60% од укупног броја набављених библиотечких јединица.
Смештај библиотечког фонда – библиотечка грађа у школској библиотеци смештена је
у слободном приступу и класификована према Универзалној децималној
класификацији. Лектира у библиотеци основне школе разврстана је и смештена
одвојено, по разредима.
Обрада библиотечког фонда – физичка обрада библиотечке грађе, инвентарисање и
каталогизација врши се у складу са важећим прописима из библиотечко-информационе
делатности. Каталошко-библиографска обрада библиотечке грађе врши се према
стандарду ISBD-a и према стандарду за машински читљиву каталогизацију.
Заштита библиотечке грађе спроводи се у складу са важећим прописима из
библиотечко-информационе делатности. Ревизија и отпис библиотечке грађе врше се у
складу са важећимпрописима из библиотечко-информационе делатности.

12. Улога лектире, литературе и слободног избора у развијању читалачких

интересовања
Како су ученици често незаинтересовани за читање литературе, школски библиотекар
је ту да их споредим школским активностима наведе на читанје лектире али и
литературе по слободном избору у цилју развијанја читалачких интересовања. Разне
културне свечаности, акције, програми и манифестације које се организују у школи
дају јој специфичан живот и ритам. Да би у оваквим дешавањима у школи свако
пронашао своје место и препознао значај онога што се дешава, неопходно је
ангажовање већег броја заинтересованих. Као сарадници у оваквим ситуацијама су
ученици, наставници, стручну службу школе, родитеље, културне и јавне личности из
окружења. Сви они су важан и неопходан ресурс који треба да укључите у посао у
оноликој мери колико свако од њих уме и може. Укључивање и ангажовање свих
заинтересованих страна важно је не само да би вама посао био олакшан већ и да бисте
уважили, подстакли и неговали у школи културу поделе одговорности.
„Ђачка песничка сусретања“. Ова манифестација има школски, општински и градски
ниво и помаже младим и талентованим ученицима да се искажу кроз стихове. Додела
читалачке значке. Тиме је могуће додатно мотивисати ученике да читају. Број књига
које је позајмило и прочитало једно одељење у току месеца представља њихов успех.
Може да се пореди са бројем прочитаних књига других одељења у школи, а може да
26 | P a g e

служи и за процену напретка сваког појединог одељења (када се број прочитаних

књига у текућем месецу пореди са оним претходним). Искуство показује да су чак и
средњошколци поносни када њихов графикон читаности престигне друга одељења, а
основци се озбиљно такмиче да освоје појединачне читалачке значке. Ученик и
одељења са највећим бројем прочитаних књига могу на поклон да добију диплому
и/или књигу. У такмичењу рецитатора негује се правилан изговор, ритам и дикција.
Библиотекар је овде обично координатор - њему долазе информације и он обавештава
заинтересоване колеге и ученике. Заједно са наставницима српског језика проналази и
одређује одговарајућу поезију за такмичење. Школско такмичење обично се одржава у
амбијенту библиотеке.
Програм „Месец дана књиге“ везан је за сајам књига. Пре његовог почетка ученике и
наставнике библиотекар обавештава на одговарајући начин (плакати, панои, литерарни
радови на тему „Књига коју волим“, ликовни радови на тему „Књига коју бих желео да
имам“). Пожељан је организовани одлазак ученика на сајам књига, а у договору са
разредним старешинама, стручним сарадницима, наставницима српског језика и
директором.
Библиотекар би требало да најмање три пута годишње организује књижевне сусрете са
писцима. Овакве сусрете најбоље је организовати у сарадњи са матичном библиотеком
или другом институцијом која се организовано бави радом са децом.

13. Сарадња школског библиотекара са наставницима (српског језика и

књижевности, страног језика...)
САРАДЊА ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА И НАСТАВНОГ КАДРА
Улога школске библиотеке детерминисана је наставним планом и програмом.
Растерећење ученика од многобројних школских обавеза могуће је остварити
интердисциплинарним приступом темама кроз сарадњу са школским
библиотекарем. Корелацијска настава омогућава повезивање наставног градиава из
више предмета што омогућава ученику да на различите начине сагледа исте
чињенице. Школски библиотекар припрема и организује корелацијску наставу
бирањем садржаја, предмета и медија и учествује у реализацији часа
(KOVAČEVIĆ, LASIĆ-LAZIĆ i dr 2004: 119).
САРАДЊА ШКОЛСКОГБИБЛИОТЕКАРА И НАСТАВНОГ КАДРА
Mеђу дужностима библиотекара је и да се упозна са потребама и могућностима
свих предмета и омогући њихово правилно функционисање и унапређење у
простору библиотеке. Имајући у виду чињеницу да је библиотекар упућен на
целокупан наставни процес, па самим тим и на све предмете и наставнике, од њега
се очекује да поред знања о библиотечко-информационој делатности, буде стручан
и у педагошко-методичкој области.
САРАДЊА ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА И НАСТАВНИКАСРПСКОГ ЈЕЗИКА
И КЊИЖЕВНОСТИ
27 | P a g e

У пракси школска библиотека најчешће подржава наставу српског језика и

књижевности.
Заједничким радом школски библиотекар и наставник језика и књижевности
настоје да ученицима омиле књигу, да их заинтересују за наставу, да им помогну да
боље разумеју књижевно дело, обогате речник, да обуче ученике изражајном
казивању и интрепретативном читању...
Циљеви наставе књижевности на пољу васпитања су: развијање љубави према
књижевности, стварање читалачких навика, богаћење маште, јачање језичког
сензибилитета. Основни циљ наставе књижевности је да ствара поуздане читаоце и
да развија уметнички укус. Школска библиотека, такође, жели својим корисницима,
првенствено ђацима, да помогне да лакше и успешније савладају градиво, али и да
од ученика створи своје трајне кориснике који ће се увек радо враћати књизи.
Заједничким напорима библиотекар и наставник кроз наставне и ваннаставне
активности развијају: опажање, пажњу, говор, памћење, мишљење, машту, осећање,
вољне радње, способности и личност ученика.
Сарадња са наставницима одвија се у оба смера, као помоћ наставника
библиотекару и као помоћ библиотекара наставнику у његовом стручном
усавршавању и приликом извођења наставе.
Библиотекар помаже наставнику при:
Проналажењу и понуди потребних публикација и извора информација;
Извођењу и реализацији часова из појединх наставних области у библиотеци;
Организацији, припремању, извођењу као и вредновању различитих облика
наставе;
Приказу и пројекцији нових извора знања у различитим програмима – изборна
настава;
Реализацији ваннаставних активности – секције у школи (литерарна, драмска,
новинарска, фото секција, секција информатичара итд).
Васпитно-образовни процес заснива се не само на сардњи наставног и стручног
кадра, већ и на сарадњи ученика и запослених у школи.
У настави наставник има главну улогу, он води и управља васпитно-образовним
процесом, док је често у ваннастваним активностима главна улога остављена
библиотекару. Од њиховог става и понашања зависи улога ученика у интеракцији.
Учитељ и библиотекар утичу на тај однос свесно и плански, али и несвесни ставови
и мишљења уплетени су у васпитно-образовни процес. На млађим узрастима утицај
наставника и библиотекара је јачи и заједно представљају један од најзначајнијих
фактора деловања школе на дете.
Могу се издвојити две врсте интеракција:
педагошка и дијагностичка.
28 | P a g e

Педагошка представља ситуације када се нешто учи у интеракцији, док

дијагностичка када се проверава да ли је нешто стечено или развијено. У
педагошкој интеракцији помоћ одраслог се смањујење да би на крају потпуно
нестала.
У дијагностичкој помоћ расте све док дете не реши задатак. Када деца овладају
неком активношћу, наставник односно библиотекар поставља нове циљеве.
Посебно је изражено да библиотекари помажу и када помоћ можда није потребна,
сматрајући ту грешку мање опасном, него потпуно ускратити помоћ.
Кроз интеракцију између наставног и стручног кадра и ученика долази до
когнитивног развоја ученика, при томе је неопходно следеће:
ученик треба активно да учествује;
треба формирати заједничку активност у којој учествују ученик, наставник, и
библиотекар;
задатак који се решава кроз заједничку активност треба да буде у зони наредног
развоја (Ковачевић 2004: 104);
наставник и библиотекар заједно треба да омогуће ученику да постепено
преузима контролу над стратегијом коју су формирали.
Најбоље је да се формирају хетерогене групе, где један број ученика може
самостално да реши задатак, а остали део групе уз помоћ другова. Овај начин рада
за припрему и организацију часа је најтежи, али даје најбоље резултате. Задатак
наставника и библотекара код оваквог облика рада је да ствара подстицајну
средину за ученикову активност, да бира погодну тему и осмишљава ситуацију
учења, да уводи ученике у активност учења, даје потребне инструкције, мотивише,
усмерава ученике једне на друге, води, допуњава и усмерава ученике током учења,
укључује се у рад група, организује размену искустава појединих група итд.
Активности библиотекара и наставника усмерени су на ученика, на развој
његових компетенција и потеницајала као и креирање његовог укуса што и јесте
циљ образовања.
Успешна сарадња библиотекара и наставника омогућава ученицима да освесте
своје поступке и овладају мисаоним процесима. Заједничким радом поставиће
интелектуалне захтеве тако да сваки ученик може постићи најбољи могући успех,
примерен својим могућностима.

Сарадња наставника и школског библиотекара је неопходна да би се постигао

максимум библиотечких услуга. Наставници и библиотекари сарађују да би постигли
следеће:
• унапређивали, усмеравали и вредновали учење ученика
током реализације наставног програма
• побољшавали и вредновали информационе вештине и информационо знање ученика
29 | P a g e

• унапређивали наставне планове

• припремали и изводили посебне пројекте који се раде у проширеном окружењу за
учење, укључујући библиотеку
• припремали и реализовали програме читања и културне догађаје
• укључивали информациону технологију у наставне програме
• објашњавали родитељима важност школске библиотеке.
Prednost bibliotekara u odnosu na nastavnika u komunikaciji sa učenikom je u tome što on ne
ocenjuje učenika i tu prednost treba da iskoristi. Bibliotekar treba da uputi učenike u
korišćenje kataloga i da skrene pažnju na korišćenje biblioteke od strane nastavnika, na
korišćenje priručne referensne litereture. Neophodna je stručna periodika i za nastavnike i za
učenike, nabavka stručno-metodičkih časopisa, treba nabavljati multimedijalna dokumenta,
omogućiti pristup internetu.
U biblioteci se mogu odvijati različite vrste školskih časova: čas izlaganja, dijaloški čas,
istraživački čas, književni čas, kviz čas, muzički čas. Pre održavanja časa, učenike treba
upoznati sa samom bibliotekom. Neformalna atmosfera koja vlada u biblioteci idelna je za
organizovanje različitih diskusionih tribina, kreativnih radionica, sekcija, klubova. Potrebna
je dobra saradnja bibliotekara i nastavnika i dobro utvrdjen plan i program rada, koji će
odgovarati uzrastu učenika. Mogu se organizovati predstavljanje knjiga i susreti sa piscima, s
tim da pre toga treba učenike treba upoznati sa biografijom pisca i njegovim delima.
Bibliotekar treba da pomogne u savladavanju početnih čitalačkih poteškoća kod dece koja
uče da čitaju, koja nisu dovoljno motivisana. Za takvu decu treba birati kratke, zanimljive
tekstove koji će ga ohrabriti. Uspeh je zasnovan na individualnom radu sa učenikom.
Bibliotekar može da organizuje i časove javnog čitanja, dodatne nastave i slično.
Cilj je stvoriti pouzdanog čitaoca i razviti umetnički ukus i kritički odnos prema delu, stvoriti
čitaoca koji će se uvek vraćati biblioteci i da je koristi i za neformalno obrazovanje. Glavni
cilj školske biblioteke je obrazovno-vaspitni.

14. Рад школског библиотекара са децом са посебним потребама

Сва деца имају право и потребу да буду подучавана и да се образују. Разлике које се
појављују у раду су последица предрасуда, пренаглашених разлика међу ученицима
(по узрасту, полу, способностима и осталом). Међу децом и ученицима има далеко
више сличности него разлика. Пре свега, сви су људска бића. Сви имају људске
карактеристике, осећања, реакције. Сви могу и треба да уче и да се развијају. Посебне
образовне потребе деце и ученика са сметњама у развоју огледају се пре свега у
обезбеђивању посебних приступа, као и посебних наставних средстава и учила.
Школске библиотеке могле би имати важну улогу у пружању услуга за децу с
физичким инвалидитетом, потешкоћама у учењу, друштвеним и потешкоћама у
понашању, специфичним језичким или културолошким потребама, образовно
запуштену децу и сиромашну децу, тако што би пружале услуге у Интернет окружењу
кој е би се користиле у библиотеци или с другог места. У руралним и изолованим зај
едницама и тамо где постој и мало,или нимало, установа за помоћ деци и породицама,
30 | P a g e

школске библиотеке могле би имати важну улогу у подстицању развоја детета и

усмеравању породица, тако што би осигурале приступ изворима знања и забаве .
Радници школских библиотека морају образовањем и искуством развијати своја и
едукацијска знања, одговорити потребама деце. Да би библиотекар могао да пружи
библиотечке услуге деци са посебним потребама, неопходно је да, пре свега, буде у
сталном контакту са стручним лицима у школи - психологом, педагогом,
дефектологом. Важно је да припреми и оспособи библиотечки простор и специфична
наставна средства (у складу са могућностима школе).
Ако у школи постоје ученици са оштећењем вида, библиотекар може да им помогне
тако што ће пронаћи и припремити текстовни материјал штампан увећаним словима
или слике које су делимично рељефне и контрастних боја (ако их нема у библиотеци
може да их набави или позајми).
Током контакта са ученицима са оштећењем слуха пожељно је да библиотекар седи за
столом како би уста библиотекара била у висини очију ученика, да би могао боље да се
помаже читањем говора са усана библиотекара. Ако се употребе нове речи и посебни
изрази које ученик не разуме, треба такве изразе записати на табли или папиру.
За потребе ученика који у школу долазе у колицима руководство школе треба да
обезбеди адекватан приступ библиотеци (скинути праг, направити рампу, купити
одговарајући намештај са електронским помагалима). Док се не стекну сви услови да
ови ученици могу да долазе у библиотеку, библиотекар таквој деци може да помогне
ако им омогући да њихови родитељи позајме за њих више књига и на дужи рок. На овај
начин деца би могла лакше да користе Библиотечки фонд њима намењен.

15. Рад школског библиотекара са надареном децом

Откривање, праћење развоја и напредовање надарених ученика ради реализације

програма стварања научног подмлатка поставља се као један од основних циљева
Републичког центра за таленте. Ова установ, са системом од четрнаест регионалних
центара у Србији, бави се талентованим ученицима из области природних и
друштвених наука. У сарадњи са Министарством просвете и стручним друштвима
Центар талентованима ствара услове за њихов развој у одабраној научној области. Рад
и напредовање одабраних прате предавачи и ментори са Центар покрива три значај не
области делатности: открнва и идент ификуј е надарене; пружа талентованима
подршку у развој у; организуј е помоћ при изради магистарских и докторских
дисертација, као и код научних и стручних усавршавања у земљи и иностранству.

16. Рад школског библиотекара са тинејџерима

Школска библиотека пружа информације и сазнања који су неопходни за успешно
учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању. Школска
библиотека омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током читавог
31 | P a g e

живота, развија њихову стваралачку машту и оспособљава их да буду одговорни

грађани.
Међутим. различита истраживања баш у тинејџерско доба лоцирају проблеме:
• Престаје се са читањем необавезне лигературе
• Приступачнији и занимљивији су нови медиј и
• Трагање за новијим и другачијим системом вредности
Школске библиотеке, баш из ових разлога могу бити јако важан чинилац у успешном
развој у особе и преласку из детињства у одрасли узраст и најбољи механизам за
решавање ових проблема. Осмишљеним приступом овим проблемима, школска
библиотека их може окренути у своју корист, поново вреднуј ући свој у сврху и
корисиост. На овај начин, као незаобилазан чинилац наставног, образовног и васпитног
процеса, школске библиотеке се могу изборити за далеко повољниј и положај ,
уважавање и поштовање од стране читавог школског колектива, и на трагу тога осетно
поправити свој финансијски и сваки други статус .
Дакле, проблем ствара потребу и онај који успешно одговори на изазов, на крају
процеса поправља свој положај са почетка процеса. Да задатак није лак сваки школски
библиотекар зна боље од сваког теоретичара библиотечке науке. У овом раду крећемо
од тога да је почетак тог дугачког пута систематизовање онога на шта школски
библиотекар може да утиче, било да је благословен могућношћу да крене из почетка,
или да долази на већ уређен радни простор.
Израду програма рада са корисницима тинејџерима треба тесно ускладити са општим
Програмом рада школске библиотеке, Тај програм треба, пак , осмислити имајући у
виду далекосежни програм и потребе школе, и он треба да одражава њен дух,
дугорочне и краткорочне циљеве , као и њену стварност . Програм ће тачно одредити
када, где, за кога и ко ће остварити све расположиве могућности библиотеке, и у
оквиру тог програма треба пронаћи место за планирање рада са тинејџерима. Програм
библиотеке ће бити остварљив ако га сви учесници у образовном процесу школе
подрже и допринесу постизању дугорочних и краткор очних циљева који су у њему
Постављени.
Програм треба да буде свеобухватан и практично изводљив. Његов нацрт не треба да
ради сам школски библиотекар. него зај едно са наставним особљем и представницима
управе. У том смислу, ваља предвидети посебне планове конкретних активности за рад
са тинеј џерима. Једне године ће то бити акције промоције читања, друге едукације
корисника за проналажење извора информација, треће, пак , посебна пажња ће бити
посвећена информационим технологијама. Сваки од ових целогодишњих програма
може бити финансирано и од екстерних финансијера, уз само делимичну
партиципацију из буџета школе (библиотеке).
Кроз ове планове ваља предвидети и учешће ученика који се на овај начин едукују за
израду и спровођење пројеката. Важна образовна улога школске библиотеке мора да се
огледа и у простору, намештају и опреми. Неопходно је да се постојање и рад школске
библиотеке узму у обзир када се планирају нове школске зграде или реорганизују
постојеће. Треба створити сушту супротност " класичној библиотеци" , приј атељско
32 | P a g e

окружење слично месгима на којима се млади окупљају са леј зи беговима, аудио и

видео опремом, рачунарима. Боје, звукове, светлост и атмосферу школске библиотеке
тинејџери треба да препознају као своје. Не постоји општеважећа мера за величину
простора школске библиотеке, али корисно је и од помоћи да постоји нека формула на
основу које ће се правити процене и планови, тако да нова или новопројектована
библиотека на најделотворнији начин задовољи потребе тинејџера корисника.

17. Улога библиотекара у припреми ученика за такмичења

Уз већ устаљена задужења кој е библиотекар има у настави српског језика , улога
библиотекара може бити посебно значај на у припремању ученика за различита
такмичења везана за област српски језик и књижевност. Ова потреба пре свега се
актуализује појавом све већег броја такмичења на диференцираним нивоима
(школском, општинском, регионалном и републичком).
Наставници српског ј езика, запослени у редовној настави, преоптерећени број ем
часова и захтсвима предмета, често нису у прилици да посвете већи број часова (од
предвиђене норме) ученицима-такмичарима. У том смислу помоћ библиотекара ј е
више негодр аг оЦен а. У додатној настави кој у могу похађати и посебно
заинтересовани ђаци кој и се не такмиче, предвиђен је одређен број сати за припрему
такмичара, али то ј е обично недовољно. Управо у таквим приликама библиотекари
могу да помогну тако што ће ученицима так мичарима држати додатне часове
(индивидуалне или у групи) на кој има ће објашњавати одређене проблеме из области
језика и језичке културе. Библиотека је право место за оваква окупљања јер су
ученицима здружено доступни примерци актуелних граматика, правописа, речника,
језичких практикума или књига из историје језика, као и различите збирке задатака;
многа стручна литература, часописи и енциклопедије за децу, интернет...
Како је библиотека и место где се ученици окупљају и креативно друже, пре свега с
књигама, библиотекар ће подстицати младе кориснике у њиховим индивидуалним
напорима да истраже литературу која ће им помоћи у решавању одређених проблема
на које наилазе у припремању за такмичења и упућивати их да самостално приступе
решавању тих проблема. Ова врста комуникације допринеће остваривању многих
функционалних циљева наставе српског језика, а ученицима ће бити пружена додатна
могућност да се ослоне на још једног стручњака, поред предметног наставника, који ће
им помоћи у припреми за остварење што бољег пласмана, што позитивно утиче на
индивидуални развој , а обезбеђује и вишу позицију школе у друштвеној заједници.
Улога библиотекара у вођењу појединачних истраживачких пројеката из области
српског језика и књижевности, бављење менторским послом, са неколицином ученика,
а претходно одабирање најталентованијих ђака из одређене наставне области
(наравно, у сарадњи са предметним наставником и разредним старешином).
Веома је важно у савладавање стратегије читања укључити и наставнике који предају
друге предмете, а пре свега библиотекара који кориснике библиотеке директно
подстичу на читање различитих врста текстова. Све сложенији налози које савремена
школа поставља пред наставнике српског језика и књижевности, укључују и активније
присуство библиотекара у редовној и додатној настави и ваннаставним активностима.
33 | P a g e

Оваквом потребом свакако се значајно шири обим посла библиотекара, али се

ученицима омогућује квалитетније и свеобухватније функционално знање.
Библиотекари у својим срединама треба да буду предводници стручног усавршавања
наставника, главни организатори културног и јавног живота школе, стручни
консултанти у области коришћења и примене библиотечког фонда, корелатори рада
школских секција, организатори рада фонолошких лабораторија, добављачи
савремених наставних средстава и кључни подстрекачи заинтересованих појединаца да
напредују у одабраним областима предмета српски језик , да се такмиче и унапређују
свој таленат.

18. Школски библиотекар, настава и интернет

ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР – САРАДНИК У НАСТАВИ
Ставови теоретичара и одговорних институција о професији библиотекара,
једној од најстаријих у историји цивилизације, доста су се разликовали.
Чињенице у историјској ретроспективи сведоче о значајној улози библиотекара.
У XVII веку, када се од библиотекара очекивало да поседује универзално знање,
John Dury у делу The reformed librarie-keeper описује библиотекара као чувара блага,
али и као особу која подстиче на стицање знања.
Тридесетих година прошлог века Пирс Батлер (BUTLER 1933: XVI)
библиотекару приписује прагматичност: „За разлику од његових колега у другим
пољима друштвене активности, библиотекар је зачуђујуће незаинтересован за
теоретске видове професије ... Библиотекар по свој прилици стоји усамљен у
једноставности свога прагматизма...“ Ово виђење није потпуно основано, јер теоријско
утемељење библиотекарства као научне дисциплине не може се ни формално ни
садржински оспорити.
У историји библиотекарства многи библиотекари дали су допринос теоријском
утемељењу библиотекарства као науке у виду упутства за формирање библиотека
(Gabriel Naude 1600– 1653), правила за стручну обраду (Аntonio Panizzi 1797–1879),
оснивања прве школе за библиотекаре (Melvil Dewey 1851–1931), златних
библиотечких правила (Shily Ramamrita Ranganathan 1892–1972), начела
библиотекарства (Donald John Urquhart 19091994)...
Библиотекари су, посебно са развојем савремене информационо комуникационе
технологије, поред прагматичне, развили комплексну улогу у друштву заснованом на
знању.
Данас у модерној, реформисаној школи библиотекарство представља
мултидисциплинарну професију које пред стручним кадром поставља широк дијапазон
послова.
У доба суверене владавине информација библиотекар има могућност, као
никада пре, да се афирмише у новом светлу. У стручној литератури појављују се и
нови називи за школског библиотекара. Шерил Кроу (КРОУ 2006: 46) себе назива
34 | P a g e

„едукатором за библиотечке технологије.“ У Русији је од 2011. године установљена

нова образовна професија -
„педагог библиотекар“ (ПЕНКОВ 2013)
Према актуелном Закону о основама васпитања и образовања, школски
библиотекар заједно са психологом и педагогом има статус стучног сарадника који
„својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује образовно-
васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у установи, да прати
остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку наставницима и
васпитачима за унапређивање њиховог образовно-васпитног рада, у складу са
принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставницима у развијању
индивидуалних образовних планова и помоћ деци, ученицима, родитељима,
наставницима и васпитачима, по питањима која су од значаја за образовање и
васпитање и развој професионалне каријере ученика.“ (Службени гласник РС бр.
72/2009)
IFLA/UNESCO Смернице (2005: 398) школског библиотекара дефинишу као
„припадника стручног, квалификованог особља, одговорног за планирање рада и
управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају новчана средства,
помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у образовном
процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и
појединцима.“
За рад у школској библиотеци, уз високо образовање, школски библиотекар
мора да поседује лиценцу за рад. Испит за лиценцу полаже према Правилнику о
дозволи за рад (Сл. гласник РС, бр. 22/2005 и 51/2008). Обавезу увођења у посао и
полагање испита за лиценцу има приправник, односно стручни сарадник са оствареним
радним стажом без лиценце.
Пре полагања од приправника се очекује да савлада стручни програм, у чему му
помаже ментор пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно-васпитног
рада; присуствовањем образовно-васпитном раду (најмање 12 часова у току
приправничког стажа); анализирањем образовно-васпитног рада у циљу праћења
напредовања приправника и пружањем помоћи у припреми за проверу савладаности
програма.
На крају приправничког стажа библиотекар треба да је упознат са структуром
наставног плана и програма, као и са прописима из струке. Такође, треба да је
оспособљен да самостално планира, остварује и вреднује образовно-васпитни рад,
прати развој и постигнућа ученика, сарађује са колегама, породицом и локалном
заједницом.
Након испуњења суштинских и формалних услова, односно након менторовог
извештаја о оспособљености приправника за самосталан рад и навршених годину дана
увођења у посао следи провера савладаности програма пред комисијом. Стручни део
испита се састоји из писаног рада и усменог дела, односно одбране есеја на задату тему
и полагања закона и педагошких ситуација у Министарству.
35 | P a g e

Библиотекар с лиценцом оспособљен је да се бави стручним пословима –

уређење фонда, рад са ученицима, сарадња са наставницима, информационо-
документациони рад, васпитнообразовни и културно-јавни рад.
Библиотекарима, као и свим актерима укљученим у васпитно-образовни рад,
више није довољна потврда о највишем формалном степену образовања као доказу о
компетентности за обављање стручних послова.
Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,
васпитача и стручних сарадника (Сл.
гласник РС 13/2012) дефинисани су облици усавршавања:
1) програми сталног стручног усавршавања који се остварују извођењем обуке;
2) акредитовани програми високошколских установа као облика целоживотног
учења;
3) стручни скупови: конгрес; сабор, сусрети и дани; конференција; саветовање;
симпозијум; округли сто; трибина; летње и зимске школе; стручна и студијска
путовања.
Стручно усавршавање подразумева стицање нових и усавршавање постојећих
компетенција важних за унапређивање васпитно-образовног и стручног рада. „Иако су
библиотеке одувек постојале као део школског образовно-васпитног и културног
амбијента, испуњавајући своју традиционалну функцију обезбеђивања уџбеничке
литературе и других наставних средстава, у већини европских и ваневропских земаља
се тек крајем 20. и у првој деценији 21. века започело са озбиљнијим промишљањем
места и улоге школског библиотекара у изградњи информационе писмености ученика
и развијању културе континуираног (целоживотног/доживотног) учења.“ (ПЕНКОВ
2013)
Васпитне, образовне и културне активности школске библиотеке треба
посматрати у контексту образовних промена. Ове активности одређују место и улогу
библиотеке у образовном процесу, као и специфичан рад библиотеке у школи.
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године школске
библиотеке „интензивно се користе у редовној настави као простор за учење, за
спровођење релевантних активности ученика за поједине предмете и медијско
описмењавање ученика. Библиотеке и библиотекари треба да буду ресурс-центри,
помоћ наставницима и ученицима у реализацији наставе и ваннаставних активности“.
Школски библиотекар, осим школског програма и годишњег плана рада, на
основу којег дефинише оперативне (месечне, недељне и дневне) планове, треба да има
и план професионалног развоја (што је део портфолија професионалног развоја), који
обухвата план стручног усавршавања у установи (44 сата на годишњем нивоу) и ван
установе (24 сата присуства одобреним програмима обука и стручним скуповима).
ПОСЛОВИ ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА
1. Уређеност фонда:
36 | P a g e

1.1. Обезбеђује библиотечку грађу којом се подржава целокупан наставни процес;

1.2. Планира набавку наслова у складу са испитним и утврђеним потребама и
интересовањима ученика и наставника;
1.3. Прати текућу издавачку продукцију у складу са потребама школе;
1.4. Изналази разноврсне начине за обнову књижног и некњижног фонда;
1.5. Уводи у фонд нове носаче информација;
1.6. Брине о заштити и очувању књижне и некњижне грађе;
1.7. Ради на аутоматизацији укупног библиотечког пословања.
2. Рад са ученицима:
2.1. Прати индивидуална интересовања ученика у циљу подстицања њиховог
развоја;
2.2. Оспособљава ученике за самостално коришћење извора знања; 2.3. Подстиче
иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код ученика;
2.4. Уважава и поштује интересовања ученика приликом избора наслова;
2.5. Континуирано ради на навикавању ученика на пажљиво руковање књижном и
некњижном грађом;
2.6. Укључује посебно заинтересоване ученике у рад библиотеке; 2.7. Помаже
ученицима у налажењу и избору литературе за израду различитих задатака;
2.8. Гради атмосферу међусобног поверења;
2.9. Уважава дечју приватност;
2.10. Заступа најбољи интерес детета у образовно-васпитном раду; 2.11. Оспособљава
ученике за стално образовање након завршеног школовања;
2.12. Помаже ученику да развије критички однос према изворима знања.
3. Сарадња са наставницима:
3.1. Истражује посебне потребе образовно-васпитног рада у школи у циљу набавке
уже и шире литературе;
3.2. Уважава потребе и интересовања наставника;
3.3. Укључује се у израду развојног плана школе; 3.4. Препоручује наставницима
различите нове носаче информација;
3.5. Помаже наставницима у избору и примени различите литературе за наставу;
3.6. Остварује различите видове стручног усавршавања за наставнике;
3.7. Организује часове у сарадњи са наставницима.
4. Информационо-документациони рад:
37 | P a g e

4.1. Систематски информише кориснике о новим издањима;

4.2. Припрема тематске изложбе библиотечкоинформацијске грађе;
4.3. Промовише коришћење различитих извора знања у наставном процесу;
4.4. Обучава кориснике у коришћењу каталога и претраживању базе података по
различитим параметрима;
4.5. Израђује и ажурира каталоге у складу са изменама библиотечке класификације.
5. Културни и јавни рад:
5.1. Организује сарадњу са позориштима, музејима, галеријама и другим установама
и организацијама из области културе;
5.2. Укључује се у библиотечко-информациони систем;
5.3. Организује књижевне сусрете и трибине;
5.4. Сарађује у организовању смотри и такмичења у литерарном стваралаштву;
5.5. Активно учествује у организацији приредби које се припремају у школи или
друштвеној заједници; 5.6. Сарађује са родитељима у вези са изналажењем заједничких
интереса и могућностима за побољшање рада библиотеке.

19. Улога и значај високошколске библиотеке

Универзитетске библиотеке својим фондовима и услугама шире образовање, помажу
извођење наставе и доприносе научно-истраживачком раду.
Овај тип библиотека настаје у релативно развијеним земљама. Крајем XIII и у XIV веку
јављају се прве високошколске библиотеке на универзитетима и колеџима Европе – у
Француској, Италији, Немачкој, Енглеској...
Универзитетске библиотеке као институције јављају се крајем XVIII и почетком XIX
века. Доживљавају брзи развој и дефинишу своје задатке у Европи и Америци.
После Другог светског рата овај тип библиотека доживео је експанзију. Паралелно са
развојем високошколског образовања оснивају се универзитетске библиотеке за
праћење потреба наставе, образовања и научно-истраживачког рада.
Значај библиотеке на универзитету истакнут је низом званичних докумената, међу
којима је, свакако, свим библиотекарима познат University Grants Committee Report из
1921. године: „Карактер и ефикасност универзитета може се проценити према
третману његовог централног органа - библиотеке. Библиотека је неопходна као
примарна и највиталнија потреба ‚у опреми универзитета.” (према ВРАНЕШ 2010)
Atkinson Repport из 1976. године, чија је прва реченица стекла скоро карактер
пословице: „Библиотека је срце универзитета. Као извор она заузима централно и
примарно место, јер подржава све функције универзитета - образовну, истраживачку,
креирање новог знања, трансфер знања и културе, садашњости и прошлости новим
генерацијама.”
38 | P a g e

Формирају се при универзитетима, високим и вишим школама и другим институцијама

при универзитету и учествују у образовању и научноистраживачким процесима на
универзитету.
Високошколске библиотеке у оквиру једног универзитета граде властити библиотечко-
информациони систем тј. мрежу библиотека.
Њу чине:
универзитетска библиотека (као централна библиотека)
библиотеке при факултетима (катедрама и семинарима / департманима)
библиотеке при вишим школама
библиотеке при институтима и студентским домовима
Све ове библиотеке чине БИС универзитета и система научно-техничких информација
(НТИС).
Њихов основни задатак је да омогуће студентима, професорима, научним радницима и
сарадницима који су укључени у образовање и научно-истраживачке процесе,
информације и публикације потребне за студирање, научни, стручни и истраживачки
рад.
Библиотеке при факултетима, вишим школама и институтима су специјализоване, док
су библиотеке при студентским домовима општеобразовне.
Фондови високошколских библиотека одговарају научним подручјима факултета у
чијем су саставу, а обимом и садржајем морају да омогуће одвијање образовних и
научноистраживачких процеса.
Фондови ових библиотека морају да садрже:
основна и специјализована дела одговарајућег научног подручја;
специјализоване домаће и стране периодичне публикације;
уџбенике, обавезну и допунску литературу прописану програмом наставе;
библиотечки материјал неопходан за научноистраживачки рад;
У својим фондовима оне садрже и све оно што настаје као резултат
научноистраживачког и образовног рада: научне радове, докторске дисертације,
магистарске радове итд.

Универзитетска библиотека је самостална и централна библиотека општенаучног

карактера.
Својим фондовима обухвата сва подручја науке. Пре свега прикупља:
приручнике за потребе информационо-рефералне делатности;
радове који представљају основ науке и културе;
39 | P a g e

домаће и стране периодичне публикације;

публикације универзитета из земље и иностранства (докторске и магистарске радове
одбрањене на матичном и другим универзитетима);
радове изложене на симпзијумима, све радове настале на матичном универзитету,
изворна документа на разним медијима који су потребни у образовном и
научноистраживачком раду.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”је библиотечки, информационо-

документациони и реферални центар Универзитета у Београду. Оснивач Библиотеке је
Универзитет у Београду.
У оквиру основне делатности, Библиотека:

• Преко својих фондова и база података доприноси одвијању високошколске наставе,

научно-истраживачког рада и образовања студената;
• обавља матичну функцију;
• обавља функцију координатора библиотечке мреже универзитета у систему научно-
технолошких информација Србије и информационог система Универзитета;

прати текућу домаћу и страну издавачку продукцију и набавља литературу у складу са

потребама наставног и научног рада на Универзитету; прати текућу домаћу и страну
издавачку продукцију и набавља литературу у складу са потребама наставног и
научног рада на Универзитету;
комплетира раније набављене значајне серије, као и појединачне публикације, збирке
рукописа, старих и ретких књига и часописа;
као депозитна библиотека, прима рукописне и штампане докторске дисертације
одбрањене на универзитетима у Србији, стране докторске дисертације и представља
реферални центар за докторске дисертације;
размењује публикације са библиотекама и другим институцијама у земљи и
иностранству у циљу комплетирања фондова и ширења знања о нашој култури и
науци;
даје на коришћење библиотечку грађу
обрађује библиотечку грађу, израђује јавне каталоге и формира базе података о својим
фондовима;
чува целокупну библиотечку грађу и предузима мере њене заштите;
посебно чува и заштићује библиотечку грађу са својствима културног добра, сходно
одредбама Закона о заштити културних добара;
40 | P a g e

обавља рефералну делатност и функцију центра за научне и технолошке информације

Универзитета у Београду;
прикупља и омогућава коришћења домаћих и страних база података и пружа научне
информације;
обавља истраживања у области библиотечке информационе делатности;
израђује библиографију радова наставника и сарадника Универзитета у Београду;
израђује библиографију докторских дисертација одбрањених у Србији;
израђује библиографије, билтене приновљених публикација и друге публикације
информативног карактера;
издаје штампане каталоге појединих делова библиотечких грађа;
објављује рукописе и другу библиотечку грађу ради упознавања јавности са својим
фондовима;
објављује фототипска издања публикација;
објављује научно-истраживачке и стручне радове из области библиотекарства,
информатике и других научних области;
организује научне и стручне скупове, изложбе, академске вечери и сличне
манифестације у складу са програмима посебних образовних, научних и културних
активности Библиотеке;
одржава и развија сарадњу са библиотекама, универзитетима и другим институцијама у
земљи и иностранству, преко размене и позајмице публикација, пружања научних
информација и других видова сарадње;
одржава и развија међународну сарадњу у складу са међународним уговорима;
обавља и друге послове предвиђене законом.

Високошколску библиотеку оснива универзитет, факултет, виша школа или друга

институција у саставу универзитета, са циљем да непосредно помаже обављању
образовних,научно-истраживачких,стручних и културних задатака ових установа.
Универзитетска библиотека је матична библиотека у мрежи библиотека универзитета.
Као таква, она испуњава основне функције матичности и развоја, односно пружа
информационо-рефералне услуге корисницима мреже и прикупља и конзервира
библиотечки материјал из мреже.
Стара се,такође,о развоју система и о стручном усавршавању библиотечких радника.
Обавља и друге послове који су важни за мрежу у целини. Свака високошколска
библиотека мора да:
- спроводи набавну политику факултета/установе у чијем је саставу, у складу са
наставним планом и научноистраживачким пројектима, а у координацији са сродним
библиотекама;
41 | P a g e

- материјално одговара за фонд и води инвентар целокупног фонда;

- спроводи библиографску контролу целокупног фонда и то:
- каталошко-библиографском обрадом грађе;
- стручном класификацијом по УДК - поред обавезног УДК, могуће је и коришћење
других класификационих схема;
- предметном класификацијом у складу са обавезним стандардима за предметну
анализу и тезаурусе;
- чува библиотечку грађу у складу са одговарајућим прописима; 4
- обезбеђује приступ информацијама и документима у фонду и ван фонда библиотеке;
- обавља међубиблиотечку позајмицу;
- учествује у планирању техничко-технолошког развоја библиотеке;
- систематски образује кориснике за ефикасно коришћење библиотечкоинформационих
услуга библиотеке;
- чува и обрађује документа настала у образовном и научноистраживачком процесу
матичне институције;
- формира статистичке податке о свом раду у складу са прописима о библиотечкој
статистици;
- обавља обавезну ревизију и отпис библиотечке грађе;
- обавља и остале послове предвиђене законом, као и планом и програмом
Библиотеке.
Универзитетска библиотека,поред задатака које обавља свака високошколска
библиотека на универзитету, обавља и следеће задатке:
-води бригу о примени усвојених стандарда и препорука у библиотечкој делатности;
- координира набавну политику у мрежи библиотека универзитета;
- организује узајамну каталогизацију;
- одржава централне каталоге;
- пружа информације свим корисницима мреже универзитета;
- учествује у организацији и спровођењу информационе делатности о образовном и
истраживачком раду на универзитету тако што:
- одржава базу података и уређује библиографију радова наставника и сарадника
универзитета;
- одржава базу података о докторским и магистарским радовима универзитета;
- чува као депозитни фонд све публикације и полупубликације које се објављују у
институцијама на универзитету;
42 | P a g e

- одржава базу података о библиотекама универзитета и њиховим кадровима и уређује

водиче и друге рефералне публикације универзитета;
- одржава базу података о научно-истраживачком раду на универзитету, заједно са
другим чланицама универзитета;
- одржава и друге базе података и уређује библиографске и рефералне публикације за
које је задужи универзитет;
- обавља међубиблиотечку позајмицу са иностранством за све кориснике мреже
универзитета, као и позајмицу у земљи за оне библиотеке које то не обављају
самостално;
- организује сталну размену публикација установа са универзитета са другим
високошколским установама у земљи и иностранству, за установе са универзитета које
то не раде самостално;
- организује и спроводи развојне програме заједничке за универзитет;
- пружа стручну помоћ и врши стручни надзор при оснивању сваке нове библиотеке на
универзитету;
- пружа стручну помоћ библиотечким радницима организовањем семинара за стручно
усавршавање, штампањем информационих билтена и сл.;

20. Место високошколских библиотека у савременом образовању

21. Извори информација у високошколској библиотеци
Међу услугама обавезно треба да буде и приступ електронским изворима информација
који прате наставни програм и одражавају интересовања и културу корисника.
Електронски извори треба да обухвате приступ Интернету, посебне библиографске и
базе података пуног текста, као и образовне софтверске пакете. Они постоје на CD-
ROM-у и DVD-у.
Неопходно је да се одабере аутоматизовани систем за каталогизацију који ће се
користити за класификацију и каталогизацију извора, у складу са прихваћеним
међународним или националним стандардима за библиографски опис. То олакшава
укључивање оваквих каталога у шире мреже. Библиотекари поседују знање и вештине
у вези са набавком информација и решавањем информационих проблема, као и
стручност за коришћење свих извора, како штампаних тако и електронских. Њихово
знање, вештине и стручност задовољавају потребе специфичне школске средине. Уз то
библиотекари треба да предводе кампање за читање и промоцију књижевности, медија
и културе намењених деци. Главне наставне области у образовању студената су:
• знање о библиотеци, њеној сврси, врстама постојећих услуга, организацији и врстама
извора које поседује
• вештине тражења информација и мотивација за коришћење информација, за
коришћење библиотеке у формалним и неформалним наставним пројектима. Нови
електронски извори представљају посебан изазов за све кориснике библиотека. При
43 | P a g e

томе су они врло често збуњени. Библиотекар може да пружи помоћ и покаже да су ти
извори само још једно средство за подучавање и учење; они су средства која воде
неком циљу, а не циљ сам по себи.
Корисници библиотеке се понекад осете изиграним кад траже неку информацију и
верују да је њихов информациони проблем решен ако имају приступ Интернету.
Обично се догоди супротно од тога. Библиотекар може да им помогне у вези са
Интернетом и допринесе да се незадовољство при тражењу информација сведе на
најмању меру. Оно што је овде важно јесте да се одаберу важне и квалитетне
информације са Интернета, у најкраћем
могућем времену. Сами ученици током времена развијају способности да лоцирају,
сажму и усвоје информације и нова знања из свих предметних области које покрива
колекција извора. Због тога је покретање и спровођење програма информатичког
описмењавања један од најважнијих задатака библиотеке

22. Библиотечки сервиси на универзитетима

„Slika pojedine države može se prepoznati u stanju i standardu biblioteka te države. Stoga,
zajednički moramo raditi na modernizaciji i poboljšanju standarda u našim bibliotekama,
svakako ovaj projekat je dobar osnov za to“. Ciljevi projekta Novi bibliotečki servisi
univerzitetima zapadnog Balkana su tehničko osavremenjavanje bibliotečke mreže,
uključivanje preostalih fakultetskih biblioteka u univerzitetsku bibliotečku mrežu (predviđeno
je za Univerzitet u Sarajevu uključivanje novih devet biblioteka i Univerzitet u Tuzli osam
biblioteka), implementacija novih web servisa za bibliotečko poslovanje, izgradnja
repozitorija univerzitetskih e-publikacija i slično. Partneri projekta iz Evropske unije su:
Univerzitet u Mariboru (Slovenija), Univerzitet u Beču (Austrija), Middlesex univerzitet
(Velika Britanija), te regionalni partneri Univerzitet u Beogradu, Nišu i Kragujevcu (Srbija),
Univerzitet u Sarajevu i Tuzli (BiH) i Univerzitet u Podgorici (Crna Gora).
Zadatak ovoga dela projekta jeste uspostavljanje integrisanog sistema za bibliotečko
poslovanje u cijeloj mreži biblioteka na univerzitetima članicama projekta sa Zapadnog
Balkana. Ove ciljeve namjeravamo da postignemo na slijedeći način:
• tehnološkom inovacijom servera u Centrima virtuelnih biblioteka Srbije, Crne Gore i Bosne
i Hercegovine;
• stručnim osposobljavanjem sistem inženjera za održavanje servera;
• uključivanjem svih trenutno neuključenih fakultetskih biblioteka u nacionalnu bibliotečku
mrežu COBISS.XX (u toku je slanje poziva svim dekanima da uzmu učešče u
Projektu);
• implementacijom novih bibliotečkih servisa počev od modula COBISS3 – podaci o fondu i
COBISS3 – nabavka na dalje (od septembra 2010);
• implementacijom web servisa "Moja biblioteka" (tokom 2011);
44 | P a g e

• međusobnom povezivanjem sistema za bibliotečko poslovanje sa sistemom za bibliografsko

praćenje naučnog rada i univerzitetskim repozitorijem (tokom 2011)
Glavni partner u realizaciji ovog dijela projekta jeste Univerzitet u Mariboru, odnosno
Univerzitetska biblioteka Maribor (UKM). Prezentaciju radionice Novi bibliotečki servisi na
univerzitetima Zapadnog Balkana možete pogledati i preuzeti iz menija Dokumenati. Online
katalozi mogu da se implementiraju na nekoliko načina. Biblioteke koje su, na primer,
pretplaćene na bibliotečke servise, već imaju deo svojih kataloških zapisa online dostupnim.
Nekoliko bibliografskih servisa čuvaju duplikate i variantne kataloške zapise svojih članica.
Takvi zapisi tačno predstavljaju fond date biblioteke uključujući i signature. Bibliografski
servisi sve više pružaju velike mogućnosti za pretragu koja podrazumeva pretragu po
ključnim rečima, logičku koordinaciju parametara za pretragu, kao i uobičajene pretrage po
autoru, naslovu i predmetu. Samim tim je razumljivo da određena biblioteka može da koristi
bazu podataka bibliografskog servisa kao svoj online katalog. Slično tome, neki online
informacioni servisi koje razmatramo u “Automated Reference Service”poglavlju, nude
mogućnost »privatnih datoteka« koje omogućavaju kreiranje sopstvenih bibliografskih ili
drugih datoteka kojima se pristupa korišćenjem istog softvera koji se koristi za pristup javno
dostupnim datotekama. Takve privatne datoteke mogu da sadrže i online katalog biblioteke.
Od 1969. godine do sredine 1970-tih, bibliotečki sistemi koji su se razvili na MARC trakama
I u koje su lokalno dodavani kataloški zapisi, korišćeni su za štampanje kataloških listića,
knjižnih kataloga, ostalih bibliografskih produkata i to u institucijama kao što su: NewYork
Public Library, Stanford University, Rice University, University of California, California
State, Library, Orange County Public Library, Hannepin County Public Library, Trinity
University, in San Antonio i University of Guelph in Ontario. Sama Kongresna biblioteka je
raširila upotrebu MARC zapisa na različite namene uključujući tu i izradu knjižnih kataloga I
kataloških listića. U zamenu za nabavljanje i procesiranje MARC traka, biblioteke svih
veličina i tipova su mogle da dolaze do MARC zapisa koristeći proizvode i servise koje su
razvili izdavači, računarske firme, servisi sa podeljenim vremenom i ostali posrednici.
Računarski izrađeni mikrofilmovi su se ubrajali među prve proizvode koji su izvedeni iz
MARC-a. Tokom 70-ih su ih koristile mnoge biblioteke. I dok se mikrofilmovi još uvek
koriste, mikrofiši se više ne smatraju poželjnim načinom kataloškog kopiranja iako se mogu
pokazati korisnim za poslove nabavke, međubibliotečke pozajmice i za slične poslove. Za
većinu biblioteka CD-ROM proizvodi, nastali kao derivat MARC-a, obezbeđuju najefikasniju
podršku katalogizaciji.

23. Улога библиотеке у акредитацији факултета

Интегралност и еквивалентност наставних програма, флексибилност и
транспарентност наставе, истовремено конкурентност и компатибилност на локалној и
интернационалној сцени захтеви су које су донели флуктуација наставног кадра и
студената, технолошки развој, међународна сарадња.
Заједно са претходно успостављаном регулативом, са већ примењиваним облицима
институционалне (чији је предмет статус, легитимитет и квалитет високошколске
институције у целини) и професионалне акредитације (која обухвата образовне
45 | P a g e

програме и научне степене), оно је у Европи водило организовању Мреже независних

националних агенција за евалуацију и акредитацију ENQA (European Networks of
Quality Assurance Agencies), а потом формулисању и усвајању три документа:
Лисабонске конвенције о признавању квалификација у високом образовању у земљама
Европе (11. априла 1997), Сорбонске декларације (25. маја 1998) и Болоњске
декларације (19. јуна 1999).
Акредитациона процедура представља одраз потребе за међусобном интензивнијом
сарадњом универзитета, која је истицана и у формалним документима од шездесетих
до деведесетих година прошлог века.
„Акредитација је формална, јавно публикована изјава о квалитету институције или
програма, а која следи из цикличне евалуације засноване на прихваћеним
стандардима.” (према Вранеш 2009: 242)
На квалитет и континуитет високошколског образовања утичу библиотеке, од којих се
очекују јасно дефинисана мисија и циљеви, функције и задаци библиотеке, њен
организациони и материјални статус. Библиотека јесте активан и директан учесник у
процесу наставе на универзитету:
1. Библиотечки фондови и библиографске информације његова су неопходна
подршка.
2. У библиотеци се могу организовати курсеви за едукацију корисника, о основним
принципима технике научног рада, о савременој технологији претраживања
информација, као и специјализовани ужестручни часови, предавања или дискусионе
трибине. За такав вид активности може се предвидети одговарајући број кредита којим
се библиотека непосредно укључује у наставни процес.
Без добро организоване библиотеке факултет не може добити акредитацију, која му
омогућава прихватање у оквире европског образовног простора, што је видљиво из
прегледа критеријума за оцењивање високошколске установе, којем припадају: „1.
мисија, визија, циљеви, тежње; 2. нацрт програма (савременост, разноврсност програма
и сарадња, итд); 3. план рада; 4. адекватан број студената; 5. предавање и учење; 6.
библиотечке и информатичке услуге; 7. сарадња са радном средином; 8. сарадња са
осталим високошколским институцијама; 9. међународна сарадња; 10. регионална
сврсисходност институције; 11. систем обезбеђивања квалитета.” (НИКОЛИЋ,
МАЛБАША 2002:53).
Библиотечка делатност развијана у окриљу високошколске установе, по својим
историјским, правним и професионалним одређењима може, а по друштвеној
одговорности треба да одговори захтевима евалуације и акредитације универзитета у
чијем је саставу.“ (ВРАНЕШ 2009: 13)
Aкредитација је формална, јавно публикована изјава о квалитету институције или
програма, а која следи из цикличне евалуације засноване на прихваћеним стандардима.
А на квалитет и континуитет високошколског образовања утичу библиотеке, од којих
се очекују јасно дефинисана мисија и циљеви, функције и задаци библиотеке, њен
организациони и материјални статус. Библиотека је активан и директан учесник у
процесу наставе на универзитету.
46 | P a g e

Библиотечки фондови и библиографске информације његова су неопходна подршка. У

библиотеци се могу организовати курсеви за едукацију корисника, о основним
принципима технике научног рада, о савременој технологији претраживања
информација, као и специјализовани ужестручни часови, предавања или дискусионе
трибине. За такав вид активности може се предвидети одговарајући број кредита којим
се библиотека непосредно укључује у наставни процес.
Visokoškolska biblioteka u novije vreme dobija značajnu ulogu u procesu akreditacije
univerziteta, uslova za rad jednog univerziteta pri čemu se kvalitet jedne visokoškolske
biblioteke postavlja kao meta vrednosti, kao mera prilagođavanja cilju i kao mera dostizanja
praga standarda. U tom procesu akreditacije mora da postoji usklađenost između zakonske
regulative i standardizacije vezane za bibliotekarstvo i zakonske regulative i standardizacije
koja se odnosi na univerzitet. Visokoškolska ustanova ima biblioteku opremljenu potrebnim
brojem bibliotečkih jedinica u štampanom ili elektronskom obliku i prikladan prostor za
normalno korišćenje bibliotekarskih usluga.
Smernice:
• Visokoškolska ustanova osigurava studentima literaturu i prostor potrebne za učenje.
• U bibliotekama na visokoškolskoj ustanovi nalazi se dovoljan broj primjeraka obavezne
literature za svaki predmet na svakom studijskom programu.
• Udžbenici čiji su autori nastavnici visokoškolske ustanove obavezno su zastupljeni u
biblioteci u velikom broju primjeraka (najmanje polovina broja studenata nastavne godine,
gdje je taj udžbenik obavezna literatura).
Standard 10. Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška
Visokoškolska ustanova ima odgovarajuću biblioteku snabdevenu potrebnim udžbenicima za
izvođenje nastave i informacione resurse i servise koje koristi u cilju ispunjenja osnovnih
zadataka.
Uputstva za primenu standarda 10:
10.1 Visokoškolska ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i
obimom obezbeđuje podršku nastavnom procesu i naučnoistraživačkom i umetničkom radu.
Biblioteka raspolaže s najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni
proces.
10.2 Visokoškolska ustanova obezbeđuje pokrivenost svih predmeta odgovarajućom
udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim nastavnim sredstvima. Učila i pomoćna
nastavna sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnom da se obezbedi
normalno odvijanje nastavnog procesa.
10.3 Visokoškolska ustanova raspolaže informacionom opremom koja je neophodna za
studiranje I naučnoistraživački i umetnički rad. Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje
jednu računarsku učionicu sa najmanje 20 računara i sa pristupom internetu.
10.4 Visokoškolska ustanova obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata
u cilju efektivnog korišćenja biblioteke i ostalih informacionih resursa.
47 | P a g e

Standard 10: Organizaciona i materijalna sredstva

Za izvođenje studijskog programa obezbeđuju se odgovarajući ljudski, prostorni,
tehničkotehnološki, bibliotečki i drugi resursi koji su primereni karakteru studijskog
programa i predviđenom broju studenata.
Uputstva za primenu standarda 10:
10.2 Visokoškolska ustanova ima amfiteatre, učionice, laboratorije ili slične prostorije za
izvođenje nastave, bibliotečki prostor i čitaonicu, u skladu sa potrebama studijskog programa,
primerene određenim obrazovno-naučnim, odnosno obrazovno-umetničkim poljima.
Visokoškolska ustanova obezbeđuje mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog
studenta na studijskom programu.
...
10.4 Biblioteka raspolaže sa najmanje 100 bibliotečkih jedinica relevantnih za izvođenje
studijskog programa visokoškolske ustanove.
10.5 Visokoškolska ustanova obezbeđuje pokrivenost svih predmeta odgovarajućom
udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim sredstvima koja su raspoloživa na vreme i u
dovoljnom broju za normalno odvijanje nastavnog procesa tog studijskog programa.
Primer – Australija
Obezbeđenje kvaliteta u sistemu visokog obrazovanja Australije se zasniva na jakom
partnerstvu Australijske vlade, države i teritorijalnih uprava i sektora visokog obrazovanja.
Slede osnovni elementi okvira za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Australijska
agencija za kvalitet univerziteta (AQUA) (www.auqa.edu.au) sprovodi nadzor obezbeđenja
kvaliteta visokoškolskih ustanova. Pažnja ovog nadzora usmerena je na nastavu, učenje,
istraživanje i menadžment. AQUA takođe sprovodi nadzor obezbeđenja kvaliteta državnih I
regionalnih ovlašćenih organizacija za akreditaciju u visokom obrazovanju. Nema posebnih
odrednica za e-učenje, ali stavke za informacione tehnologije i biblioteke obuhvataju dobre
primere sistema za upravljanje elektronskim učenjem (LMS) i elektronskih biblioteka.