Универзитет у Бањој Луци

Филозофски факултет
Студијски програм историје

АРХИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Семинарски рад из Архивистике

Ученик: Професор:
Невен Рогић проф. др Драгиша Васић
Бања Лука
2020. година
УВОД

У овом семинарском раду, на прегледан и концизан начин, приказан је Архив

Републике Српске као управна, научна и културна институција од националног значаја.
Архив је приказан са архивистичке, али и са историјске тачке гледишта кроз његов
раст и развој. У првом дијелу семинарског рада приказана је историја и развој Архива
Републике Српске, од његових скромних почетака као локалног градског архива до
национално важне институције. У другом дијелу семинарског рада укратко је
приказана данашња структура Архива Републике Српске, његова архивска мрежа и
међународна сарадња са другим архивима. Посебан акценат у овом дијелу стављен је
на културно– просвјетну и научну дјелатност Архива.
ИСТОРИЈАТ

У Босни и Херцеговини и на територији данашње Републике Српске архивска

служба организована је каснo за разлику од осталих земаља. Иако је аустроугарском
окупацијом 1878. године у Босну и Херцеговину уведена нека врста модерне државне
организације, архивска служба се није развила све до периода СФРЈ. Претечe
данашњег Архива Републике Српске су Архив града Бања Лука и остали локални
архиви у тадашњој Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини (Градски архив у
Добоју и Општински архив у Фочи).
Рјешењем Народног одбора града Бања Лука од 20. априла 1953. године основан је
Архив града Бања Лука. Смјештен у четири подрумске просторије Народног одбора
града Бања Лука1, Архив је имао веома скромне почетке. Како стоји у поменутом
рјешењу задатак Архива био је да „води надзор и заштиту над свим архивалијама на
територију града Бања Луке“2. Новонастали Архив добио је и сачувану несређену грађу
ранијих органа власти, за период од Аустро-Угарске и Краљевине СХС/Југославије до
СФРЈ. Први управник Архива био је Марко Савиновић. Због раста задужења и послова
Архива, донесен је 14. новембра 1955. године „Правилник о унутрашњем реду“. У том
правилнику одређена су правила понашања запослених и њиховог поступања према
архивској грађи.
Послије три године постојања Архив прераста у Срески архив Бања Луке 1956.
године. Као такав био је заједничка стручна и научна установа за срезове Бања Лука и
Приједор. Године 1958. у Мјесном уреду Нова Топола оспособљено је архивско
спремиште у коме је смјештана архивска грађа са територије среза Босанска Градишка.
Архив је вриједно радио на сређивању постојеће и сакупљању нове архивске грађе и
због тога је, али и због упознавања шире јавности са њиховим значајем одржао
„Недељу архива“ од 16. до 22. септембра 1956. године. Наредне године откупљен је
један јако вриједан спис - оригиналан рукопис мемоара Светислава Тисе
Милослављевића „Управљање Врбаском бановином“. Основана је и фото-лабораторија
при Архиву 1960. године с циљем микрофилмовања и заштите највредније архивске
грађе. Сви ови кораци указују на брз раст и развој архивске службе у тадашњој Бањој
Луци.

1
Данашња зграда Градске управе у Бањој Луци
2
Факсимил Рјешења о оснивању Архива града Бања Лука; Бојан Стојнић, Архив Републике
Српске: од градске до институције националног значаја 1953 – 2018, Бања Лука 2018, стр. 12.
 У првим годинама развоја архивске службе на подручју Републике Српске основан је
и Градски архив у Добоју 16. фебруара 1954. године. Архив је прешао у надлежност
Народног одбора Среза Добој наредне године и од тад је носио назив Државни архив у
Добоју. Као самостална установа, односно као правно лице, Архив у Добоју дјеловао је
до 1. јула 1968. године када је формиран Архивски сабирни центар у Добоју под
Историјским архивом у Тузли, у чијем ће саставу остати до 1973. године. Тада је
основан Регионални Архив у Добоју.
За то вријеме Срески архив у Бањој Луци је доживљавао велики успон. У првој
половини 1961. године започело је систематско сређивање архивске грађе. Грађа је
била разноврсна и несређена, из разних периода и установа, те је из тог разлога рађено
сређивање по принципу провенцијенције. Грађа је образована у фондове којима по
свом настанку припада. Тај посао извршен је до 10. фебруара 1962. године и
идентификовано је 20 архивских фондова. Године 1961. Архив је такође имао своју
прву изложбу, под називом „Партизанска гимназија у Бањој Луци“.
Године 1963. дошло је до велике реорганизације локалне власти у тадашњој
Југославији. Произашла је потреба да се што ефикасније сакупи и заштити архивска
грађа укинутих органа власти. Због тога, али и због нагомиланог броја документације
која је пристизала из установа, донесена је одлука о оснивању Архива Босанске
Крајине са сједиштем у Бањој Луци. Територијална надлежност Архива простирала се
на 23 општине Босанске Крајине и то је био највећи регионални архив у тадашњој
Југославији. Архив је тада вриједно радио и развијао се. Исте године основан је унутар
Архива Одсјек за изучавање историје радничког покрета у Босанској Крајини, језгро
каснијег научног рада у Архиву.
У Архиву Босанске Крајине су дјеловале три организационе јединице: Одсјек за
сређивање архивске грађе; Одсјек за заштиту, евиденцију и надзор регистратура и
Одсјек за изучавање историје радничког покрета у Босанској Крајини. Постојала је и
фото-лабораторија и стручна библиотека. Прва књига коју је Архив издао издата је
1964. године. Књига је носила назив „Документи о радничком покрету у Босанској
Крајини 1919 – 1941“ а документе за ту књигу обрадили су Ибро Ибришагић и Душан
Врањешевић. Још једно важно издање које је Архив издао у овом периоду је
оригинални рукопис за приповјетку „Мргуда“ писца Петра Кочића. Овај рукопис је
издат у облику мапе 1966. године.
Ширење архивске грађе захтијевало је нови и бољи простор, те је Архив 1973.
године пресељен у такозвану „Царску кућу“, гдје се налази и данас. Те године на
мјесто директора Архива дошао је Милан Вукмановић. У овом периоду интензивно се
радило на културно-научној дјелатности и Архив је организовао многе изложбе и
научне скупове. Један од најзначајних научних скупова био је „Бањалука у новијој
историји 1878 – 1945“ који је Архив организовао 1976. године. За допринос у
изузетним резултатима у области културе Архив Босанске Крајине добио је 1978.
награду „Веселин Маслеша“. Од 11. јануара 1974. године Архив је располагао са 2349
дужних метара архивске грађе.3 До 1980. године у Архив је смјештено 270 фондова и
збирки архивске грађе и вршен је надзор над 2251 регистратуром. Године 1981. укинут
је сабирни центар у Бихаћу, који је до тад био под контролом Архива Босанске Крајине
а архивска грађа из тог сабирног центра смјештена је у новоосновани Историјски
Архив у Бихаћу.
Године 1983. за директора је постављен Љубомир Иванић. Те године обиљежена је
тридестогодишњица рада Архива и поводом тога је била приређена изложба у Дому
ЈНА под називом „Архивски документ – свједок прошлости“. Такође је објављена
публикација „Архив Босанске Крајине 1953 – 1983.“ Током 80-их година прошлога
вијека рађено је на више изложби и манифестација. Неке од најбитнијих су тематска
изложба „Средњовјековна жупа Врбас“ (у сарадњи са Музејом Босанске Крајине) 1987.
године и изложба „Плакат – историјски документ“ у оквиру манифестације
„Бањалучко културно љето“ 1988. године.
Почетком 90-их година, територијална надлежност Архива се протезала на 17
општина сјеверозападне Босне. Број фондова и збирки био је око 500. За директора је
1991. године постављен Небојша Радмановић. У прољеће 1992. године, након пропасти
СФРЈ, избио је и грађански рат у Босни и Херцеговини. У тим турбулентним
временима Влада Српске Републике Босне и Херцеговине је 31. маја 1992. године
донијела „Одлуку о оснивању Архива Српске Републике Босне и Херцеговине“ . На
сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. и 15. септембра 1992. године
донесен је „Закон о измјенама и допунама Закона о министарствима“ којим је Архив
Републике Српске добио статус републичке управне организације. За првог директора
је постављен Небојша Радмановић. У саставу Архива Републике Српске са сједиштем у
Бањој Луци, од 1993. године обављали су архивску дјелатност и деташирана одјељења
Архива у Добоју и Србињу (Фочи) који су до тада функционисали као посебни градски
и регионални архиви.

3
V.M.Stošić, V.Vukliš, Fragmenti za ljetopis Arhiva Bosanske Krajine 1974, Гласник Удружења
архивских радника Републике Српске год. X број 10 (Бања Лука 2018) 403 – 438
 АРХИВ ДАНАС

Архив Републике Српске је данас једна од централних установа за заштиту

културних добара и има статус републичке управне организације у саставу
Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске. Поред канцеларија у
Добоју и Фочи, у његовом саставу налазе се и канцеларије у Зворнику, Требињу и
Сокоцу.
Организација Архива установљена је у „Правилнику о унутрашњој организацији и
систематизацији радних мјеста у Архиву Републике Српске“ и осталим текућим
програмима, плановима, нормативима и стандардима о архивској дјелатности који се
примјењују у свијету.
У оквиру Архива РС налазе се двије главне организационе јединице: 4
1) Сектор за заштиту архивске грађе у архиву
2) Сектор за заштиту архивске грађе ван архива.
У оквиру Сектора за заштиту архивске грађе у архиву, налазе се:
1) Одјељење за сређивање и обраду архивске грађе:
 послови депоа и техничко-технолошке заштите архивске грађе
 информационо-документациони послови
 послови сређивања и обраде архивске грађе
 послови информисања и опслуживања корисника
2) Одјељење за научноистраживачки рад
 научноистраживачки послови
 послови презентовања архивске грађе.
У оквиру Сектора заштиту архивске грађе ван архива, налазе се:
1) Одјељење за заштиту архивске грађе ван архива
 послови надзора
 послови пружања стручне помоћи имаоцима архивске грађе
 вођење евиденција о архивској грађи ван архива
2) Одјељење за правне и опште послове
 правни послови
 општи и кадровски послови
4
Архив РС – Организациона структура, http://www.arhivrs.org/Doc.aspx?
subcat=8&cat=1&id=8&lang=cir
(приступљено 7.3.2020.)
  финансијско-рачуноводствени послови
Архив је смјештен у два објекта у Бањој Луци и у просторијама архива у Добоју,
Зворнику, Сокоцу, Требињу и Фочи. Укупна површина пословног простора износи
2774,10 m2 од чега депои за чување грађе заузимају 1550,55 m 2. Сједиште Архива у
Бањој Луци налази се у објекту тзв. „Царске куће“. Тај објекат је грађен за вријеме
аустроугарске власти, од 1879. до 1880. И данас је одољела зубу времена, а није јој
наштетио ни земљотрес 1969. године. „Царска кућа“ је једини објекат у Републици
Српској који испуњава минималне основне услове за архивски рад. Остали архивски
објекти су неусловни, ненамјенски и трошни. Архив посједује и посебну опрему за
рестаурацију и конзервацију архивске грађе.
Архивска грађа и књижевни фонд Архива Републике Српске је, поред свих
уништавања и ратова и немарног коришћења и чувања, један врло значајан свједок о
прошлости и култури Босне и Херцеговине и Републике Српске. Укупан број фондова
је 821 а укупан број збирки 40 што чини око 5000 m' архивске грађе. Од тога се
највише фондова налази у Бањој Луци, тачније 527. Најстарија грађа коју Архив
посједује потиче из XVII вијека, писана арапским писмом на турском језику. Прве
сачуване фондовске цијелине потичу из добе аустроугарске владавине Босном и
Херцеговином, што чини фонд „Окружна област Бањалука (1878 – 1918)“. Остали
значајни фондови односе се на период између два свјетска рата (1918 – 1941), период
Другог свјетског рата (1941 – 1945) а највећи број фондова је из периода
социјалистичке Југославије (1945 – 1991).
Сва архивска грађа има статус културног добра, док најврједнији фондови спадају у
групу културних добара од изузетног значаја (24 фонда и збирке) и културних добара
од великог значаја (37 фондова и збирки). Јавна архивска грађа у Архиву је доступна
свим грађанима а њено коришћење је бесплатно, док се израда фотокопија и
коришћене грађе ван Архива плаћа уз одређену надокнаду. Она грађа, која у вријеме
свог настанка није била намјењена за ширу јавност, постаје приступачна тридесет
година од свог настанка.
Архивску и библиотечку грађу редовно користи велики број истраживача.
Истраживачи који користе грађу из Архива обавезни су да Архиву пошаљу један
примјерак свога дијела. Највећи број архивске грађе која се користи у сврху
истраживања односи се на период социјалистичке Југославије и на период између два
свјетска рата. У односу на сврху истраживања највише грађе користи се за израду
студентских радова и публикација.5
Поред стручне, управне и услужне дјелатности, Архив Републике Српске има
значајну улогу у научној и културно-просвјетној дјелатности. Радници Архива баве се
научноистраживачким радом кроз учешћа у разним пројектима, објављављивањем
књига и осталих радова и слично. До данас је објављено преко 200 монографија, књига
и студија из области архивистике, историје и права. Поред већ поменутих издања из
периода Архива Босанске Крајине, у новије вријеме нека од значајних издања су
„Сусрети са краљем 1929 – 1933.” (оригинални мемоари бана Светислава Тисе
Милослављевића), „Штампа у Босанској Крајини 1906 – 1941.“, зборник докумената
„Извори за историју Српске православне цркве у Босни и Херцеговини“ и многи други.
Објављују се такође и стручне књиге и приручници из домена архивистике. Сваке
године Удружење архивских радника Републике Српске (основано 2000. године)
објављује стручни часопис „Гласник Удружења архивских радника Републике Српске“
у којем се објављују научни радови из архивистике и историографије али и архивска
грађа.
Архив Републике Српске има развијену међуархивску и међународну архивску
сарадњу. Потписани су протоколи о сарадњи са многим значајним архивима из Србије,
Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније и већим бројем регионалних архива у
Србији. За рад на заштити архивске грађе и изузетан допринос и постигнуте врхунске
резултате у области истраживања, науке и културе Архив Републике Српске је више
пута одликован и награђиван.

5
Д. Новаковић, Коришћење архивске грјађе у Архиву Републике Српске у Бањој Луци, Гласник
Удружења архивских радника Републике Српске год. VIII број 8 (Бања Лука 2016) 11 - 23
 БИБЛИОГРАФИЈА

Бојан Стојнић, Архив Републике Српске; од градске до институције националног

значаја 1953 – 2018, Бања Лука 2018.

Бојан Стојнић, Архив Републике Српске 1953 – 2013, Бања Лука 2013.

Бојан Стојнић, 65 година Архива Републике Српске 1953–2018, Гласник Удружења

архивских радника Републике Српске год. X број 10 (Бања Лука 2018) 13 – 18

V.M.Stošić, V.Vukliš, Fragmenti za ljetopis Arhiva Bosanske Krajine 1974, Гласник

Удружења архивских радника Републике Српске год. X број 10 (Бања Лука 2018) 403 –
438

Д. Новаковић, Коришћење архивске грађе у Архиву Републике Српске у Бањој Луци,

Гласник Удружења архивских радника Републике Српске год. VIII број 8 (Бања Лука
2016) 11 – 23

Интернет страница Архива Републике Српске, http://www.arhivrs.org/