Professional Documents
Culture Documents
Филозофски факултет
Студијски програм историје
Ученик: Професор:
Невен Рогић проф. др Драгиша Васић
Бања Лука
2020. година
УВОД
1
Данашња зграда Градске управе у Бањој Луци
2
Факсимил Рјешења о оснивању Архива града Бања Лука; Бојан Стојнић, Архив Републике
Српске: од градске до институције националног значаја 1953 – 2018, Бања Лука 2018, стр. 12.
У првим годинама развоја архивске службе на подручју Републике Српске основан је
и Градски архив у Добоју 16. фебруара 1954. године. Архив је прешао у надлежност
Народног одбора Среза Добој наредне године и од тад је носио назив Државни архив у
Добоју. Као самостална установа, односно као правно лице, Архив у Добоју дјеловао је
до 1. јула 1968. године када је формиран Архивски сабирни центар у Добоју под
Историјским архивом у Тузли, у чијем ће саставу остати до 1973. године. Тада је
основан Регионални Архив у Добоју.
За то вријеме Срески архив у Бањој Луци је доживљавао велики успон. У првој
половини 1961. године започело је систематско сређивање архивске грађе. Грађа је
била разноврсна и несређена, из разних периода и установа, те је из тог разлога рађено
сређивање по принципу провенцијенције. Грађа је образована у фондове којима по
свом настанку припада. Тај посао извршен је до 10. фебруара 1962. године и
идентификовано је 20 архивских фондова. Године 1961. Архив је такође имао своју
прву изложбу, под називом „Партизанска гимназија у Бањој Луци“.
Године 1963. дошло је до велике реорганизације локалне власти у тадашњој
Југославији. Произашла је потреба да се што ефикасније сакупи и заштити архивска
грађа укинутих органа власти. Због тога, али и због нагомиланог броја документације
која је пристизала из установа, донесена је одлука о оснивању Архива Босанске
Крајине са сједиштем у Бањој Луци. Територијална надлежност Архива простирала се
на 23 општине Босанске Крајине и то је био највећи регионални архив у тадашњој
Југославији. Архив је тада вриједно радио и развијао се. Исте године основан је унутар
Архива Одсјек за изучавање историје радничког покрета у Босанској Крајини, језгро
каснијег научног рада у Архиву.
У Архиву Босанске Крајине су дјеловале три организационе јединице: Одсјек за
сређивање архивске грађе; Одсјек за заштиту, евиденцију и надзор регистратура и
Одсјек за изучавање историје радничког покрета у Босанској Крајини. Постојала је и
фото-лабораторија и стручна библиотека. Прва књига коју је Архив издао издата је
1964. године. Књига је носила назив „Документи о радничком покрету у Босанској
Крајини 1919 – 1941“ а документе за ту књигу обрадили су Ибро Ибришагић и Душан
Врањешевић. Још једно важно издање које је Архив издао у овом периоду је
оригинални рукопис за приповјетку „Мргуда“ писца Петра Кочића. Овај рукопис је
издат у облику мапе 1966. године.
Ширење архивске грађе захтијевало је нови и бољи простор, те је Архив 1973.
године пресељен у такозвану „Царску кућу“, гдје се налази и данас. Те године на
мјесто директора Архива дошао је Милан Вукмановић. У овом периоду интензивно се
радило на културно-научној дјелатности и Архив је организовао многе изложбе и
научне скупове. Један од најзначајних научних скупова био је „Бањалука у новијој
историји 1878 – 1945“ који је Архив организовао 1976. године. За допринос у
изузетним резултатима у области културе Архив Босанске Крајине добио је 1978.
награду „Веселин Маслеша“. Од 11. јануара 1974. године Архив је располагао са 2349
дужних метара архивске грађе.3 До 1980. године у Архив је смјештено 270 фондова и
збирки архивске грађе и вршен је надзор над 2251 регистратуром. Године 1981. укинут
је сабирни центар у Бихаћу, који је до тад био под контролом Архива Босанске Крајине
а архивска грађа из тог сабирног центра смјештена је у новоосновани Историјски
Архив у Бихаћу.
Године 1983. за директора је постављен Љубомир Иванић. Те године обиљежена је
тридестогодишњица рада Архива и поводом тога је била приређена изложба у Дому
ЈНА под називом „Архивски документ – свједок прошлости“. Такође је објављена
публикација „Архив Босанске Крајине 1953 – 1983.“ Током 80-их година прошлога
вијека рађено је на више изложби и манифестација. Неке од најбитнијих су тематска
изложба „Средњовјековна жупа Врбас“ (у сарадњи са Музејом Босанске Крајине) 1987.
године и изложба „Плакат – историјски документ“ у оквиру манифестације
„Бањалучко културно љето“ 1988. године.
Почетком 90-их година, територијална надлежност Архива се протезала на 17
општина сјеверозападне Босне. Број фондова и збирки био је око 500. За директора је
1991. године постављен Небојша Радмановић. У прољеће 1992. године, након пропасти
СФРЈ, избио је и грађански рат у Босни и Херцеговини. У тим турбулентним
временима Влада Српске Републике Босне и Херцеговине је 31. маја 1992. године
донијела „Одлуку о оснивању Архива Српске Републике Босне и Херцеговине“ . На
сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. и 15. септембра 1992. године
донесен је „Закон о измјенама и допунама Закона о министарствима“ којим је Архив
Републике Српске добио статус републичке управне организације. За првог директора
је постављен Небојша Радмановић. У саставу Архива Републике Српске са сједиштем у
Бањој Луци, од 1993. године обављали су архивску дјелатност и деташирана одјељења
Архива у Добоју и Србињу (Фочи) који су до тада функционисали као посебни градски
и регионални архиви.
3
V.M.Stošić, V.Vukliš, Fragmenti za ljetopis Arhiva Bosanske Krajine 1974, Гласник Удружења
архивских радника Републике Српске год. X број 10 (Бања Лука 2018) 403 – 438
АРХИВ ДАНАС
5
Д. Новаковић, Коришћење архивске грјађе у Архиву Републике Српске у Бањој Луци, Гласник
Удружења архивских радника Републике Српске год. VIII број 8 (Бања Лука 2016) 11 - 23
БИБЛИОГРАФИЈА
Бојан Стојнић, Архив Републике Српске 1953 – 2013, Бања Лука 2013.