Socijalšovinistička grupacija

и Bosni i Hercegovini
— Zvonaši (1919-1921. godine)
1. Organizacioni razvitak grupacije, struktura
clctnstva г akcije

Socijalšovinisti u Bosnd i Hercegovini organizuju se postupno u

toku 1919. godine, a njihova pojava ima korene u prilikama koje su
vladiale u ovoj pokrajini pred prvi svestki rat kao i u toku rata. Kako
je taj period veoma važan za kasniji razvitak grupacije, to ćemo se.
u najneophodnijoj rneri, zadržati prvo na njemu.
Opozicija u radniekom po'kretu Bosne i Hercegovine jasno se
opaža od druge polovine 1912. godine, ali se sve dto 1919. ne može go-
voriti о organiizovanoj grupi, već samo о skupini disidenata, ко ja nije
odobravala rad Glavnog odbora Socijaldemokratske stranke Bosne i
Hercegovine (GO SDS BiH). Disidentska grupa, sa jako naglašenom
nacionalnom notom, nastala je neposredno posle uspešno okoneanog
balkanskog rata (1912) kao reakcija na pasivnost socijaldiemokratije
u nacionalnooslobodiilačkoj borbi.1 Usled nedostatka pouzdandh poda-
1 Socijaldemokratska stranka BiH osudila je balkanski rat, bez obzira
na njegov karakter, jer je principijelno bila protiv ratova kao metoda za re-
šavanje spornih pitanja. (Glas slobode 29. X 1912.) Stav SDS BiH prema ratu
nije bio specifičan i usamljen u medunarodnom radniekom pokretu, jer su
i ostale socijaldemokratske partije (nemačka, austrijska, madarska, srpska i dr.)
članice Druge internacionale, kao i vodstvo same Internacionale, zauzimale iste
stavove. Na IV kongresu SDS BiH, održanom 30. juna i 1. jula 1912. godine u
Sarajevu, stranka je zahtevala rešenje nacionalnog pitanja u duhu „nacionalne
autonomije naroda“ , što će se postići putem preobražavanja Austro-Ugarske,
tj. „da unutar jedinstvenoga gospodarskog područja, a bez obzira na historičke
granice, bude svakom narodu garantovano jedinstvo, samostalnost i samovlada,
u svim političko-kulturnim pitanjima“ . Stoga Kongres smatra da „Jugosloveni
Austro-Ugarske, u interesu svog pravilnog razvoja moraju smatrati za svoj cilj
narodno političkih težnja: potpuno nacionalno ujedinjenje bez obzira na razliku
imena“ , vere, pisma i jezika. Kao delovi velikog ali razdeljenog naroda Jugo­
sloveni moraju težiti da se kostituiraju kao „jedinstveni narod bez obzira na
sve umjetno načinjene državno-pravne i političke ograde, imajući želju za za-
jedničkim nacionalnim životom kao slobodna ujedinjena cjelina unutar pot­
puno demokratske konfederacije naroda“ . (Glas slobode bi\ 75, 27. VI 1912,
Jugoslovensko pitanje г socijalna demokratija i br. 85, 23. VII 1912, Jugoslo-
vensko pitanje г socijalizam.) U toku samog balkanskog rata SDS BiH se za-
lagala za federaciju balkanskih naroda (Glas slobode br. 119, 10. X 1912>.
408 - T O M A M IL E N K O V IC

taka, danas je teško rekonstruisati proces odvajanja pojedinaca i tačno

utvrditi zbog čega napuštaju stranke, jer štampa (jedini izvor za ove
pojave) piše о svemu tome bezliono i pruža nam zamagljenu sliku
pravog stanja stvari. Mi zapravo i ne znamo tačno kada dolazi do pr-
vdh nesuglasica unutar stranke2, jer se sve to odvijalo iza kulisa, a na
javnost izbija u vreme kada su sukobi već toliko zaoštreni da predi-
stavnici partijske opozicije bivaju isključeni iz radimčkog doma, stran­
ke i sdndikata, Medu prvima, iz stranke je isključeo tipografski rad-
nik Nedeljko Cabrinović, kasnije poznati član organizacije Mlade Bos­
ne i atentator.3
Cetvrtog januara. 1913. godine u Sarajevu je održana konferencija
odbora svih sindikalnih organizacija i na njoj odlučeno da se Drago-
Ijubu Gospiću (tipografu), Vasi Ostojiću (stolaru), Vidaku Gospiću i
Iliji Sudaru (molerima) zabrani pristup u Radniold dom i da se pre-
daju organizacijama da protiv njih postupe „kao protiv osoba, koje
štete radndčkim organizacijama“ . Motivišući gom ji predlog, konfe-
remcija je zaključila da su pomenuti „poduzimali razne ispade protiv
radničkog pokreta“ kako u Radničkom domu tako i izvan njega.4
Suštinu spotra otkriva nam delimično Глас слободе od 8. marta
1913. god'ine. Polemišući sa Dragoljubom Gospićem list iznosi da ovaj
traži „reform u“ pokreta u smislu odvajanja sinddkata od stranke, tj.
traži razlučivanje ekonomske i političke borbe, što je u suštini anar-
hosinđtikalizam. On je bio protivan postojećem stanju u radničkom
pokretu koje se „osniva na jedinstvu sindikata i stranke“ i izjavlji-
vao je da svemu tome „nisu krive osobe, nego „eastern.“ On je na jed-
nom tipografskom sastanku predlagao rezoluciju koja traži da se pre-
kinu veze između tipografske organizacije i Socijaldemokratske stran­
ke. Medutim, opozicija u SDS BiH ndje bila dosledna niti je jedinstve-
no istupala. Jedan njen dieo nije se zadržao samo na osuđivanju ustroj-
—-------------f
Međutim, potrebno je istaći da SDS BiH ne samo da nije bila zrela da zauzme
pravilno stanovište prema nacionalnom pitanju uopšte već joj režim nije do-
zvoljavao da ističe ma kakvo drugo rešenje nacionalnog pitanja koje bi protiv-
rečilo teritorijalnom integritetu Habsburške monarhije.
2 О pojavi prvih sukoba u stranci i njihovom karakteru Glas slobode
br. 163 1. X I 1913, pisao je sledeće: „Balkanski rat daje nove hrane našim
nacionalno-šovinističkim demagozima, da u naš i onako politički slabo vaspi-
tan narod rašire, na zapadu izagnjalu frazu о nacionalizmu socijalne demo-
kratije i da nas tako podlim sredstvima prikažu kao protivnike oslobodenja
jugoslovenskih i balkanskih naroda.“
8 Nedeljko Čabrinović je jedno vreme 1911. i 1912. godine radio u Beo-
gradu u štampariji gde je izdavan anarhistički list Колуна. Kao radnik-soci-
jalista pobijao je anarhističke teorije, ali se nije mogao odupreti njihovom
uticaju, već je i sam prihvatio neke anarhističke ideje. U Beogradu je čitao
dela anai-hista i prisustvovao njihovim sastancima. Jedno vreme je bio pred-
sednik ox'ganizacije anarhističkog podmlatka. Krajem 1912. Cabrinović se po-
novo nalazi u Sarajevu, gde ,preko lista Српска pujen vodi polemiku sa vod-
stvom SDS BiH. Ova polemika se završila isključenjem Cabrinovića iz stranke.
( Д р а г о J b y 6 и б р а т и К , Гаврило Принцип, Београд 1959, 57—58, 62). Po­
red toga videti Glas slobode br. 3 i 29, 7. I i 8. III 1913.)
4 Glas slobode br. 3, 7. I 1913, Izjava. Komentarišući pomenutu odluku
Glas slobode je izneo neke nove činjenice koje ipak ne unose više svetlosti u
suštinu problema. Naime, kaže se da je „nekoliko lumpova“ pokušalo da seje
„razdor“ u radničkom pokretu i da su tražili neke reforme, ali se ne kaže ka-
kve. „Jedan od (isključenih — T. M.) lumpova bio je na pomenutoj konferen-
ciji i dozvoljeno mu je da govori, pa pošto je sve ono što je rekao sa razlozima
i dokumentima pobijeno, konferencija je još žešće osudila taj propali svijet.“
(Isto, br. 3, 7. I 1913, Cvrstina našeg pokreta.)
 „z v o n a s i “ — 409

stva radnickog pokreta već je direktno napadao poj ednnce ili pak celo
pairtijsko rukovodstvo.5
Istupanja opozdcije nisu naišla na veoi odjek medu članstvom.
Stranačke i sdndiikalne organizacije odobrile su т е т е preduzete protiv
cpozicije u pokretu, ali je bilo pojedinaca koji su istupili protiv tak-
vog postupka vodstva.6
Sukobi između vođstva stranke i opozicije provlače se kroz celu
prvu polovinu 1913. godine, ali je nemoguće utvrditi ко sve stoji na
strani poslednjih.7 Neposredno pred V kongres SDS BiH (odiržan 1. no-
vembra 1913. u Sarajevu) ti sukobi postaju oštriji i komkretniji. Opo-
zicija u stranci istupa organizovanije i teži da pridlobije za svoje sta-
vove što veći broj članova Socijaldemokratske stranke i sindikata. Za
kasniji razvitak stranacke opozicije veoma je važna kongresma pret-
konferencija, održana 31. oktobra, jer su na njoj rešena najvažnija or-
ganizaciona pitanja, dok su na samom Konkresu, usled kratkoće vre-
mena, prihvaćeni samo programski dokumenti. Opozicija se bila pri-
premiJa da na Kongresu istupi frontalno protiv GO SDS BiH, ali do
toga ipak nije došlo, jer su svi njeni zahtevi i predlozi odbijeni jos na
pretkonferenciji. Pre svega, odbijena je žalba Jove Šmitrana protiv
isključenja iz SDS, kao i njegovi predlozi о osnivanju jednog izbornog
sudia koji bi ispitao rad GO i dobijeni materijal prezentirao sledećem
vanredmom kongresu. No opozicija se nije zadržala samo na tome. Ona
je uputila GO rezoluciju potpisanu od 200 partijski i sindikalno orga-
nizovanih radnika i šest kongresnih delegata kojom traže dia se novi
GO izabere u dirugom sastavu i posle dva meseca sazove vanredni
kongres stranke. Pored toga, izvestan broj delegata (verovatno već
pomenuta šestorica) uputio je Kongresu deklaraciju gde osuduje rad
GO stranke.8
Glas slobode je doneo krajnje oskudan izveštaj sa Kongresa, a
celokupno dii’žanje vodstva SDS BiH odaje težnju da se svi sporovi

5 Glas slobode br. 8, 18. I 1913, Članovima na razmisljanje i br. 29,

8, III 1913, Ко su, kakvi su i šta hoće?
0 Organizacija molerskih radnika u Sarajevu saglasila se sa isključenjem
dva svoja člana iz Radničkog doma i zaključila „da će ih izbaciti i iz organi­
zacije ako se ne poprave“ . (Glas slobode, br. 8, 18. I 1913). Nasuprot tome,
Gojko Vuković je na godišnjoj skupštini partijske organizacije u Mostaru, održa-
noj 19. I 1913, tražio da se članovi sindikalnih organizacija ,,ne smiju izbacivati
iz doma“ , pa makar bili anai’histi, komunisti ili hrvatski šovinisti po politič-
kom uverenju. „Istovremeno je kritizirao rad pojedinih drugova u Sarajevu.“
(Isto, br. 12, 28. I 1913.)
7 Српска pujen br. 230, 5. X I 1913, donosi podatak da je GO SDS BiH
„prije četiri meseca (dakle početkom jula — Т. M.) objavio isključenje iz
stranke svoje dvojice članova, navodeći za razlog da su oni radili protiv inte-
resa stranke“ . Jedan od isključenih bio je Jovo Šmitran. Formulacija Српске
pujenu jako je nespretna i iz nje se ne može zaključiti jesu li dvojica isklju-
čenih bili samo obični članovi stranke ili pak članovi GO. Jovo Šmitran je su-
delovao u radu IV kongresa SDS (bio je clan kandidacionog odbora, ali se u
spisku novoizabranog glavnog odbora, objavljenom u Glasu slobode 5. VII 1912,
br. 78, ne pom inje njegovo ime).
8 Српска pujeu br. 230—233, 5, 6, 7. i 10. X I 1913, Соцщалистички m i -
грее (članak je napisao verovatno Jovo Smitran). Nemamo podataka kako su
kongi’esni delegati prihvatili rezolucije i deklaracije opozicije, ali izgleda da
su one naišle na izvestan odjek. Glas slobode je 8. XI 1913, br. 168 о tome pisao.
„Cekamo dok se svrše, po rješenju kongresa, ispiti potpisnika lumpovske re­
zolucije, pa će о svemu više pisati.“
4 1 0 — T O M A M IL E N K O V IC

unutar stranke prikriju i na javnost iznose samo u krajnjoj nuždti.

Ono je propustilo da obavesti pristalice о suštini sukoba, već je, iza-
zvano pisanjem disidenata u Cpncuoj pujeuu, samo upozorilo drugove
„dia oni, koji su preko nekoliko neupućenih i zavedenih ljudi hteli
ometati ( . . . ) kongrese, pa u tome sjajno nasjeli i ostali blamirani,
hoće da štete ( . . . ) stranci ( . . . ) . Njihova nedjela treba posmatrati kao
rad lumpenproletarijata u službi najcm je reakcije i prema njima se
tako vladati.“ Izgleda da je ovom prilikom izvestan broj oponenata
zvanicne stranaoke politdke i rada GO bio isključen iz stranke.10 Iz
svega rečenog može se zaključiti da opozicija u stranci nije bila zado-
voljna r adom Glavnog odbora i da nije birala sredstva u borbi protiv
njega. Namera joj je bila da medu članstvom stranke i sindikata pot-
kopa ugled rukovodstva i da ga zameni novim, koje bi zatim prome-
nilo politiku stranke. Cinjenica da su sukobi poprimili vid borbe pro­
tiv anarhosindikalizma ne treba d'a nas zavarava, jer je anarhosindi-
kalizam bio samo put i nacin za borbu protiv partijskog ruko vodstva,
a osnovni cilj opozicije sastojao se u težnji dia se promeni držanje
stranke prema nacionalnom pitanju, tj. da se politika SDS BiH učini
„nacionalnom“ .u
U prvoj polovini 1914. godine disidenti postupno konsoliduju
svoje redove, te 11/24. maja pokreću list Zvono, po kome će dobiti
ime. U toku mesec dana izlaženja pojavilo se samo pet brojeva li-
sta, koji su naišli na „veoma slab odziv“ medu radnicima, a zatim je
usledio rat onemogućio svaki radi zvonaša. Disidentima je pri pokre-
tanju lista za uzor polužio istoimeni list (Колокол) ruskog revolu-
cionarnog demokrata Hercena, od koga će preuzeti i neke idieje.12
Grupa disidenata je imala nameru da u toku leta 1914. godine konsul­
tu je pristalice u unutrasnjosti Bosne, stvori program i Statut i oform i
zasebnu „Jugoslovensku socijalističku straniku“ . Izjasnili su se protiv
cepanja sindikalnih organizacija.13 Međutim, do svega toga nije došlo,
jer je njihove planove osujetio vidovdanski. atentat i dogadaji koji su
ga sledili.

0 Glas slobode br. 165, 5. X I 1963, Reakcionari, provokatori i lumpovi za-

jednički protiv socijalista i 8. X I 1913, br. 168, Guba и Srpskoj riječi.
10 Zvono br. 1, 11/24. V 1914, Na početku djela.
11 U prvom broju Zvona (11/24. V 1914) socijalisti disidenti okarakteri-
sali su vodstvo SDS kao anacionalno i šićardžijsko. Oni su pokušali da učine
politiku stranke nacionalnom, ali su ih na kongresu izbacili iz radnickog po­
kreta. V. Korać kaže da je disidentska grupa „u socijalnom pogledu stojala
lijevo od službenog pokreta i naginjala je anarhosindikalizmu. Naprotiv u na­
cionalnom pogledu stajala je u desno, i vise naginjala radu za oslobodenje
nacije iz Austro-Ugarskog ropstva“ . (V i t о m i r K o r a ć , P ovjest radnickog
pokreta и Hrvatskoj i Slavoniji, III, Zagreb 1933, 344.)
12 Hercen se uglavnom borio protv carizma, feudalizma i kapitalizma.
Zvonaši prihvataju te ciljeve borbe kao svoje, tj. obećavaju da će se boriti pro­
tiv apsolutizma, feudalizma i stranog kapitalizma, ali naglašavaju da imaju
„jos jednog neprijatelja vise, koga Hercen nije imao“ , svoje „bivše drugove
iz vodstva socijaldemokratske stranke BiH“ . Pored tog vid. V. K o r a ć , n. d.,
1933, 344.
13 Zvono br. 1. 11/24. V 1914, Na početku djela, br. 2, 17/30. V 1914, Osni-
vanje naše stranke.
 „ Z V O N A S l“ — 411

Najistaknutija ličnost u ovoj grupi bio je Jovo Šmitran'.14 Sa njim

su pri pokretanju Zona, sarađivali Danilo Ilić, Spasoje Lojpur15 i De-
jan Pavić. Njihova deviza bila je: „Kroz nacionalno oslobođenje do
oslobođenja socijalnog.“ 10 Intelektualno najjača ličnost u grupi bio
je Danilo Ilić. On je u Zvonu objavio nekoliko članaka principijelne
prirode u kojima je osudio uticaj Socijaldiemokratske partije Austrije
na radndčki pokret u Bosni, zbog čega je socijalizam u Bosni dospeo
и krizu a „najbolji se članovi odiriču ove partije“ 17. Kako su zvonaši,
na nacionalnom planu, bili veoma bliski tajnoj nacionalno-revolucio-
narnoj organizaciji — Mladoj Bosni, bili su kao takvi u toku rata pro-
gonjeni od strane režima.18

14 Jovo Smitran je rođen u Bosanskoj Gradišci. Do svoje 19 godine već je

izučio dva zanata (prvo je nekoliko godina radio kao pomoćnik u trgovini
staklom, a zatim je završio opančarski zanat). Međutim, zbog lošeg zdravstve-
nog stanja nije se bavio izučenim zanatima već drugim poslovima. Godine
1908. postavljen je za medustrukovnog sekretara u Tuzli, a zatim je nekoliko
godina radio kao činovnik bolesničkih blagajni. Sa položaja poverenika bo-
lesničke blagajne u Zenici izbačen je u avgustu 1912. godine kada je ova bla-
gajna prešla u ruke „hrvatskih radnika“ . Izgleda da je posle toga doveden u
glavni odbor bolesničkih blagajni u Sarajevu, odakle je odstranjen 1913. godine,
posle sukoba sa političkim protivnicima u GO SDS BiH. Iste godine je otvorio
svoju knjižaru u Sarajevu. (Glas slobode br. 99, 24. VIII 1912, Kako postupa
travnička bolesnička blagajna prema socijalistima i 8. X I 1913, br. 168, Guba
и CpncKoj pujenu. ARPJ, 9150/1 3—7/1918, Pismo J. Smitrana od 13. VIII 1918.
iz Plzenja — Vitomiru Koraću, Радничке новине 5. VII 1929, 26, Jovo Smitran
(nekrolog je napisao Jovo Jokšić).)
16 Sva trojica su, pored Jove Smitrana, bili članovi x’edakcije Zvona. Da­
nilo Ilić, poznati član Mlade Bosne, roden je 1890. godine u siromašnoj porodici
u Sarajevu. Pod teškim uslovima je završio učiteljsku školu u Sarajevu i
1912. godine radio je jedno vreme kao učitelj u Avtovcu (Hercegovina). Medu-
tim, ubrzo je napustio učiteljski poziv i živeo u Sarajevu od saradnje u raznim
listovima. U rano leto 1913. Ilić je putovao u Svajcarsku (posetio Cirih, Bern
i Lozanu), gde je stupio u kontakt sa Vladimirom Gaćinovićem, povodom orga-
nizovanja atentata. Tu je „prikupio nešto ruske i francuske literature о na-
rodnim i radničkim pokretima u Evropi“ , a zatim se vratio u Bosnu. Želeo je
da učestvuje u drugom balkanskom ratu kao dobrovoljac, ali u borbama ipak
nije sudelovao, jer je kasno stigao. On je zajedno sa Smitranom pokrenuo list
Zvono. Zbog atentata na F. Ferdinanda obešen je u Sarajevu. (O biografiji
Danila Ilića vid. više kod Д. Л Ь у б и б р а т и Ь а , Владимир rahunoeuh,
Београд 1961, 112, 122. i Гаврило Принцип, Београд 1959, 63—64.) Spasoje
Lojpur je igrao značajnu ulogu u SDS BiH. Na prvomajskom zboru u Trebinju
1912. godine istupio je kao govornik, odreden od GO, mada nije bio njegov
član. (Glas slobode br. 55, 5. V 1912.) Na IV kongresu stranke sudelovao je kao
delegat. (Isto, 5. VII 1912, br. 78.) U disidentskoj grupi bio je jedna od najva-
žnijih ličnosti. Smitran je о njemu 1919. godine pisao da je bio „stup naše
grupe“ . (Zvono br. 1, 10. I 1919).
10 Zvono br. 1, 10. I 1919, Poslije krvave četiri godine.
17 Isto, br. 2, 17/30. V 1914, Demokratija kod nas. Nešto kasnije, u pole-
mici sa Dimitrijem Tucovićem, D. Ilić je tvrdio da su donosioci socijalističkih
ideja u Bosni sistematski ubijali nacionalno osećanje kod radničke klase i do-
kazivao da socijalizam i zdrave, napredne nacionalne ideje nisu u opreci, pa
da, prema tome, intem acionalizam ne treba shvatati kao antinacionalan ili čak
anacionalan. (Isto, br. 4, 2/15. VI 1914, Naš nacionalizam.) Danilo Ilić n ije bio
član SDS BiH i čini nam se da nije saradivao sa disidentskom grupom zato
što je delio njene poglede, jer ova prečišćenih principijelnih stavova nije ni
imala, već s namerom da preko Zvona propagira ideje koje je sam zastupao.
Prema podacima D. Ljubibratića, izgleda da se Ilić koristio položajem člana
redakcije Zvona, putovao u Hercegovinu i tamo obavljao poslove Mlade Bosne
u vezi sa pripremom atentata na Franju Ferdinanda. (Д. Jb у б и б p а т и h,
Владимир rahunoeuh, 121.)
18 Čabrinuvić je na saslušanju izjavio da mu je pobudu za izvršenje aten­
tata dalo anarhističko uverenje, zbog čega je policija odmah počela hapsiti
412 “ TOMA MILENKOVIC

Disidentska grupa nije uspela d)a se organizaciono izgradi niti pak

programski jasno dieklariše, pa stoga nismo u stanju dia dovoljno pre-
cizno defindšemo njenu nacionalnu orijetaciju. Zvono je izlazilo suviše
kratko da bi se na osnovu njegovog pisanja mogli stvoriti po-
uzdani zaključci. N ije bilo vremena dia se cela ta akcija iskristališe
i da se vidi šta će odi nje ispasti. Medutdm, na osnovu stavova koje je
Jovo Smitran, glavna ličnost grupe, zauzimao za vreme rata10, a i p o ­
sle njega, pretpostavljamo da su socijalisti-diisidenti zastranili u na-
stojanju da politiku stranke učine „nacionalnom“ i da su otišli u soci-
jalšovinizam.
Nova nastojanja dia se oživi socijalistička disidentska grupa, u
BiH, a kasnije, po mogućnosti, uzdigne na stepen organizovane stran--
ke, datiraju od kraja novembra 1918. godine, tj. od) povratka Jove
Smitrana u Sarajevo. On se uzput, verovatno, zadržao u Zagrebu i tom
prilikom došao u bliži kontakt sa Koraćem i njegovim jednomišljeni-
cima. Prvi posleratni broj Zvona izašao je 10. januara 1919. godine
a po tome što se već u njemu pojavljuju članci zagrebačkih desni-
čara (V. Koraća i В. Adžije), reldo bi se da je njihova saradnja ugo-
vorena prilikom Šmitranovog proputovanja kroz Zagreb. Takođe tre­
ba uzeti u obzir činjenicu da je Zvono pokrenuto u vreme kada Smit­
ran nije irnao svojih pristalica, pa, prema tome, ni mogućnosti za sa-
mostalno finamsiranje lista. Vrlo je verovatno da mu je Korać, na
neki način, i materijalno pomogao (što mu kao ministru za socijalnu
politiku nije bilo teško), samo dia bi u Bosni stvorio protivtežu SDS
BiH ко ja nije odobravala njegov radi.
socijalističke disidente. Pored ostalih uhapšen je i Jovo Smitran. On je držan
izvesno vreme pod istragom, a zatim je proveo 15 meseci u internaciji u Aradu.
Otuda je mobilisan u vojsku, ali je ubrzo osloboden, kao fizički nesposoban i
do kraja rata je ostao u Plzenju (Češka). (ARPJ, 9150/1 3—7/1918), Pismo J. Smi­
trana Koraću od 13. VIII 1918.) Ostali članovi redakcije Zvona — S. Lojpur
i D. Pavić — mobilisani su u austrougarsku vojsku i u toku rata stradali. Prvi
je zarobljen u borbama u Srbiji i stupio je u dobrovoljce. Umro je u Skoplju
od tifusa. ( D r B. H r a b a k , Austrougarski zarobljenici и Srbiji 1914—1915. go­
dine i prilikom povlačenja kroz Albaniju, Zbornik Historijskog institu Slavo-
nije, sv. 2, Slavonski brod 1964, 139.) Pavića je na talijanskom frontu zatrpala
snežna lavina (Zvono br. 1, 10. I 1919, Tri groba tri naše rane).
10 Počev od sredine 1917. godine Smitran je održavao čvrste veze sa Kora-
ćem. Potpuno je odobravao njegovu kolaboraciju sa domaćom buržoazijom, nu-
dio saradnju za pokretanje zajedničkih listova i revija (što je ovaj iz oportunih
razloga otklanjao, da mu se ne bi prigovorilo da saraduje sa nacionalnim soci-
jalistima). (Vid. Smitranova pisma Koraću od 18. VI, 8, 13. VIII i 4. IX 1918. go­
dine iz Plzenja u ARPJ br. 9151/1 3 -6 , 9148/1 3 -9 , 9150/1 3 -7 i 9149/1 3 -8
(sva iz 1918). V. K o r a ć , n. d., 344—345.) Od kraja jula 1917. godine Smitran
šalje dopise zagrebačkoj Slobodi. Za njegov stav prema nacionalnom pitanju
u Jugoslaviji najinteresantniji je članak Radikalni socijalizam ili socijalna
demokratija, objavljen u Slobodi, 1. i 8. X I 1917, br. 18 i 19. Iz članka se vidi
da pod radikalnim socijalizmom ne podrazumeva radikalnu klasnu borbu, već
samo borbu na nacionalnom planu i protiv dotadašnje prakse socijaldemokrat-
skih stranaka. Smitran je proglasio proleterski internacionalizam zabludom,
koja se više ne sme ponavljati. „Mi moramo prije medunarodne solidarnosti
solidarisati se sa srećom vlastitog naroda i domovine.“ On je tražio da se sve
četiri jugoslovensek socijaldemokratske stranke (Slovenačka, Hrvatska, Bo-
sanska i Dalmatinska) ujedine u jedinstvenu „Jugoslovensku radikalno-socija-
lističku stranku,“ koja bi se grupisala sa buržoaskim strankama u jedinstveni
front kome bi cilj bio borba za nacionalnu samostalnost jugoslovenskih na­
roda. U predloženom programu stranke (u stvari rezimeu celog članka u 10 ta-
čaka) dominiraju nacionalni momenti, dok je klasna borba potisnuta u drugi
plan. Pored pomenutog vid. njegove članke objavljene u Slobodi br. 7. 10. 12,
13, 14, 21 od 1917. i Pravdi, br. 5 i 10 od 1918, potpisane najčešće sa J. S.
 „Z V O N A S I“ — 413

U prvom broju Zvona Jovo Smitran piše da je istorija opravdala

rad grupe socijalista disidenata, a osuddla delovanje vođstva SDS BiH,
koje je u torn radu videlo sovinizam i razbijanje intemacionalne pro-
leterske solidamosti. Smatrajući dia je stvaranjem Kraljevine SHS
uspešno rešeno pitanje nacionalnog oslobodenja jugoslovenskih na-
roda, tj. oßtvaren je prvi deo zadatka koji su zvonaši predi sebe posta-
vili, Smitran ukazuje da je preostala da se ostvari poslednja etapa
njihove borbe — sodjalno oslobodenje narodnih masa.20
U toku januara i februara Smitran je okupljao pristalice u Sa-
rajevu i spora zumeo se sa nekolicinom jednomišljenika iz unutraš-
njosti (na konferenciji od' 8. marta 1919) da pristupe osnivanju „stru-
kovnih i politickih oirganizacija u cijeloj zem lji“ . Međutim, kako su
postojeći sindikati (Glavni radnički savez — GRS BiH) bili vrlo jaki
i u svojim redovima okupljali gotovo celokupnu radničku klasu ove
pokrajine, bili su priniudeni dia odustanu odi prvobitne namere (pod
izgovorom da nemaju izradena sindikalna pravila), a prvenstvo daju
političkoj organizaciji. Na istoj konferenciji izabran je zajednieki iz-
vršni odfoor za stranku i sindikate koji se 17. mai’ta ovako konstitui-
sao: predsednik Jovo Smitran, potpredisednik A lojz Beranek, sekretar
Risto Bogdano<vic, blagajnik Milan Saraba, članovi Savo Kuddža, Ili-
ja Božić, Jozo Andrić, M ijo Grgić, Jozef Hladnik, Marjan Mašić,
Đuro Vitković, V eljo Janković i Aleksa Božić.21 Padia u oči da u 10
gotovo nema ljudii koji su pre rata igrali vidniju ulogu u radničkom
pokretu.
Dvadeset drugog marta u Zvonu je objavljen Manifest radnom
narodiu Bosne i Heorcegovine i Organizacioni pravilnik, koji u stvari
predstavljaju privremeni program i Statut Jugoslovenske socijaldemo-
kratske stranke (Zvono) za Bosnu i Hercegovinu (ovaj naslov su us-
vojili samo za izvesno vreme). Način formiranja stranke i vreme na-
stajanja veoma su karakterističan i simptomatični za njeno budtuće
delovanje. Ona ne nastaje kao odraz određenih ekonomskih, socijalnih
i političkih težnji šireg kruga ljudi, već jedna grupa nižih službe-
nika i kvalifikovanih radnika, čije jezgro čine članovi tzv. žutog Ud^
ruženja železničara Srba, Hrvata i Slovenaca iz Sarajeva22, stvara
20 „Nacionalna država gotova je stvar, piše Smitran, ali to ne znači da
smo svoju ulogu doigrali. Mi idemo đalje, do socijalizovanja države i društva!
Idemo do oslobodenja široke narodne gomile iz socijalnog ropstva i da ih pri-
vedemo u novi svijet, jednakosti čovjeka prema čovjeku i državljana prema
državljanima.“ (Zvono 10. I 1919, Poslije krvave četiri godine.)
21 Pored pomenutog izvršnog odbora, Zvono pominje i jedan šii’i partijski
i sindikalni odbor (verovatno osnivački), ali i njega nazivaju izvršnim. Članovi
tog odbora bili su: August Küchli, Dušan Čelik, Jovo Čuruga, Đorđe Jović,
Dušan Ajduković, Risto Đukanović, Ivan Benačić, Milan Pavlić, Filip Glušac,
Vojislav Marić, Svetozar Čajkanović, Savo Rađenović, Jozef Malinko i Avram
Papo. (Zvono 22. III 1919, br. 21.) Vid. Радничке новине br. 70, 25. III 1919,
Smitranova „ stranka".
22 Udruženje železničara Srba, Hrvata i Slovenaca stvoreno je 16. II
1919. u Sarajevu. U svoje redove primaju Srbe, Hrvate i Slovence „kao re-
dovne, a sve druge, kao članove pomagače, ali sa istim pravima, kao kod
redovnih, osim pasivnog prava izbora tj. da mogu birati, ali ne mogu biti iza-
brani“ . Tvorci udruženja su tvrdili da ono nije upereno protiv pojedinih na-
rodnosti, već „protiv pojedinih ljudi, koji iz vidnih i dokazanih razloga, ne­
maju mesta među nama. Ni u službi ni izvan nje, kao i protiv svega što na-
rušava red i sistematski ubija volju za rad u našim železničarima (...) jer pot-
kopava tem elje u podizanju se nalazeće naše zajedničke nacionalne zgrade“ .
(Vid. prilog 18 br. Zvona od 12. III 1919.) U martu je udruženje železničara
izabralo privremeni izvršni odbom od sledećih ličnosti: August Küchli, Aleksa
414 ~ TOM A M LLE N K O V IC

programske i statutarne okvire stranke, koja tek treba da bude ofor-

mljena.
Zvonaši su očigledmo žurili sa stvaranjem svojih organizacija,
kako bi mogli učestvovati na kongresu socijalista desničara (trebalo
je da bude održan 21. aprila u Zagrebu), na коше su imale da se
ujedine sve jugoslovenske socijalpatriotske formacije. Verovatno ih
je i Socijaldemokratski poslanički klub požurivao na akciju, da bi
mogao opravdati poslanički mandat i prijem Smitrana u Klubu. Kako
je zagrebački kongres odgođen, najviše na zahtev slovenačke Socijal-
demokratske stranke23, bilo je rešeno da se integralno ujedinjenje ju-
goslovenskih socijal-patriota izvrši 22. juna, za vreme vamrednog коп-
g'resa vojvođanskih reformista. Međutim, na ovu konferenciju zvanaši
nisu bili pozvani, jer još nisu predstavljali nikakvu snagu, a, sem to­
ga, и međuvremenu je njihov parlamentarni predistavnik iskljucen iz
Socijalističkog poslaničkog kluba.24 Iako je i novosadski pokušaj uje-
dinjenja diesnih reformista propao, Korać je uporno nastavio rad и
istom pravcu. On je prvo ublažio utisak stvoren odstranjivanjem Smit­
rana iz Kluba (Korać lično nije nikada remetio dobre odnose sa zvo-
našima), a zatim je sredinom novembra (kao ministar) posetio Sara­
jevo, gde je prisustvovao otvaranju zvonaškog doma. Tom prilikom
Korać je izjavio da je pokret oko Zvona „jedan radnički i proleterski
pokret“ i da će „randje ili kasnije okupiti oko sebe same radnike, ili
će и komunističkim rediovima biti povraćen smisao za stvaran i rea-
lan rad“ 25. Koraćeva upom ost oko povezivanja i učvršćivanja veza
sa bosanskim refoirmistima (često i uz protivljenje ostalih članova
Kluba) i drugim socijalpatriotskim grupacijama može se objasniti sa
više razloga. Pre svega, on je hteo da ima и Bosni izvesnu snagu koja
će služiti kao protivteža i kočnica rada revolucionamog radničkog
pokreta i koja će odobravati njegovu ministerijalističku politiku. Zbog
nemogućnosti ujedinjenja sa slovenačkom SDS, и kojoj je sve vise
jačala levica i tražila ujedinjenje sa SRPJ (k), Korać je morao da se
zadovolji i takvim saveznicima koji nisu oko sebe okupljali samo rad­
nike. Njemu je bilo najvažnije da stekne kakve bilo pristalice na što
širem prostoru i time stvori utisak da najveći deo jugoslovenskog pro-
letarijata odobrava njegovu saradnju sa buržoazijom.
Ujedinjenje reformista iz Vojvodine, Hrvatske i Bosne и Socijal-
demokratsku stranku Jugoslavije (SDSJ) izvršeno je na konferenciji
2. i 3. apirila 1920. goddne и Zagrebu. Tom prilikom su usvojeni Ustav
i Deklaracija ujedinjenja SDSJ, koji će poslužiti kao privremeni Sta­
tut, odnosno program stranke.20 Delegati zvonaša (J. Smitran, M. 2 iv-
ković i R. Bogdanović) zamerili su „drugovima koji su sedeli и vladi
( . . . ) da su malo podupirali socijaldemokratski pokret и B osn i..

Božić, Ivo Benačić, Ili ja Božić, Miloš Šaraba, A lojz Beranek i Jozo Andrić.
Istom prilikom su obavestili zainteresovane da ako ко traži postavljenje na že-
leznicama iil je рак nepravilno odbijen od zaposlenja, neka se obrati Udruženju
železničkih službenika SHS, što znači da je uđruženje već imalo čvrste veze
sa uticajnim faktorima na železnicama. (Zvono br. 22, 27. III 1919.)
23 ARPJ, 10329/1 2—2 (1919), Zapisnik sa sjednice GO SDS Hrvatske i Sla-
vonije od 20. III 1919.
24 Vid. и ARPJ 9004/III 2—1 (1920), Zapisnik sa konferencije ujedinjenja
SDS, održane 2. i 3. IV 1920. и Zagrebu i Zvono br. 43, 21 VI 1919, Istup našeg
poslanika iz soc. kluba i br. 47, 5. VII 1919, Socijalni problemi.
25 Zvono br. 77, 19. X I 1919, Izjava druga Koraća.
20 ARPJ, 9005/III 2—2 (1920) Deklaracija ujedinjenja SDS i 9006/HI 1—2
(1920) Ustav SDSJ.
 „z v o n a s i“ — 4 15

a poslednji je (u ime ostalih) sugerirao „da bi trebalo prići politici cen-

truma, koja nailazi na dobar odziv“ . Konferencija je odlučila da se do-
tadašnji centri reformističkog pokreta pretvore u sedišta oblasnih
odbora. Sarajevskom oblasnom odboru je, sem Bosne i Hercegovine,
pripojena Dalmacija sa Crnom Gorom, ali je ova odluka bila formalne
prirode, jer praktično zvonaši nisu uspeli da stvore ni jednu orga-
nizaciju van Bosne. U GO SDSJ sve tri ujedinjene grupe poslaće po
tri predstavndka.27
Madia su zvonaši, posle zagrebačke konferencije, postall samo
oblasnim odborom SDSJ, čiju je politiku diktirao uglavnom Korać,
ipak su u okviru stranke zadiržali veliku samostalnost (radeći često
suprotno odlukama Glavnog odbora i socijalističkog Poslaničkog klu-
ba), te će, zahvaljujući tome, a pod uticajem izvesnih mesnih speci-
fičnosti, sve do kraja 1921. godine pokazivati neke osobenosti u
radiu.
Pre nego što pristupimo izlaganju stvaranja zvonaških političkih
organizacija, moramo se zadržati na jednom momentu koji je presudno
delovao kako na budući rad diesnih socijalista tako i na razvitak rad-
ničkog pokreta u Bosni uopšte.
U privredno zaostaloj i ekonomski iscrpenoj Bosni i Hercegovini
posledice četvorogoddšnjeg rata su naročito oštro došle do izražaja.
Kao i u ostalim delovima Kraljevine SHS, i ovde je veoma sporo
normalizovan privredini život, što je uslovljavalo veliku nezaposle-
nost, niske nadmdce, dugo radno vreme, veliku skupoću i druge nega-
tivne pojave.28 U takvoj situaciji radnička klasa BiH potražila je
spas u organizovanoj klasnoj borbi. Broj članova političkih i struč-
nih organizacija, a naročito u razdioblju neposredno posle rata, ne-
prestano je rastao. Dok je 1913. godine socijaldemokratija u BiH imala
1.929 članova u partijskim i 5.522 člana u sindikalnim organizacija-
ma, taj broj se do kraja februara 1919. godine povećao na 6.078 čla-
nova stranke i 22.669 sinddkalno organizovanih radnika.20
Kod siromašnog seljaštva vladalo je pravo ogorčenje zbog sku-
poće, a otezanje sa sprovođenjem agrarne reforme činilo je situaciju
još eksplozivnijom. Opštinska vlast u selima bila je rastrojena i sav
teret oko održavanja reda pao je na žandarmeriju.80 Kako je Socijal-
demo'kratska stranka Bosne i Hercigovine bila najadekvatniji pred-
stavnik težnji siromašnih slojeva narodia uopšte, njene ideje su počele
da nailaze na sve veći odjek i na selu. Zemaljska vlada u Sarajevu
bila je izveštena početkom aprila 1919. godine da se „socijalistički
pokret, usprkos odiredenih protumjera i u seljačkim slojevima od dana
na dan širi“ , te je naredila svim okružnim načelnicima da sprečavaju
27 ARPJ 9004/HI 2—2 (1920), Zapisnik sa konferencije ujedinjenja SDS
održane 2. i 3. IV 1920. u Zagrebu.
28 О teškom ekonomskom položaju radničke klase BiH vidi Izveštaj In-
spekcije rada K raljevine SHS о njenom poslovanju и 1920, Beograd 1921,
228—229, 232—235, Izveštaj Privrem ene radnicke komore za BiH za godine
1923/24, Sarajevo 1925, 13 i ИзвештаЭ Радпичке коморе 1914—1920, Београд
1920 (tabela je bez označene stranice).
20 McropujcKu архив Комунистичке партще JyiocA aeuje VI, Београд
1951, 108—109. U daljem tekstu: IAKPJ. Vid. N. S a r a с, Sindikalni pokret и
Bisni i Hercegovini do 1919. godine, Sarajevo 1955, 190.
80 Državni A rhiv Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine (ASRBiH),
akta Zemaljske vlade (Zem. vlada), br. 6164/1919, mesečni izveštaj okružnog
načelnika u Banjoj Luci za juni 1919. godine, br. 620 od 3. VII 1919. — Ministru
unutrašnjih dela.
410 — ТОМ А M IL E N K O V IĆ

socijalističku agitaciju po selima „svim sredßtvima“ . „Na delu uhva-

ćeni agitatori imaju se bezobzirno progoniti. Skupštine socijalnih de-
mokrata po selima ne smeju se ni pod kojim uvjetima dozvoliti.“ 31
Revolucionarnim idejama bilo je zahvaćeno ne samo radništvo i
seljaštvo već i jedan deo srednjoškolske omladine, vojske, a veze sa
revolucionamim pokretom održavaju i neki oficiri srpske vojske. Po-
sle uspostavljanja Mađarske sovjetske republike među vojskom, radb
ništvom i seljaštvom počela je da se širi usmena agitacija i rasturaju
led, kojima se pozlva na revoluciju i nepoštovanje zemaljskih zako-
na.32 Letke je štampala u Mađarskoj jugoslovenska komunistička
frakclja, i njih su zatim ilegalne komunlstičke organdzacije (pelagi-
ćevci) rasturali među radništvom u velikom broju. Ova vrsta aktiv-
nosti je m ročito pojačana posle povratka delegata sa Kongresa ujedi­
njenja. Predstavnici vlasti su bili informisani о svim ovim prome-
nama. Plašeći se dia ne dođe do pobune ill čak revolucije, Ministarstvo
unutrašnjih dela je, na sugestiju političkih, administrativnih i v oj-
ničkih krugova u Bosni, izdalo opštu zabranu proslave 1. maja u celoj
pokrajind.33 Ogorčeno radništvo u Sarajevu samoinicijativno je prire-
dilo protestne zborove, demostracije i štrajkove, što je režim jediva
dočekao i to upotrebio kao povod za opšti napad na radnički pokret.
Samo u toku dva dana (30. aprila i 1. maja) u Bosni je uhapšeno oko
3.000 radnika i radmičkih funkcionera, organizacije rasturene i onemo-
gućeno izlaženje Glasu slobode. Iako je najveći broj uhapšenih ubrzo
pušten, radmčke organizacije su ostale zatvorene sve do 15. jula t. g.,
kada su im vraćene arhive, imovina i prostorije, ali je većina partdj-

31 ASRBiH, Zem. vlada, br. 2577/1919, Naređenje Zem. vlade u Sarajevu

od 10. IV 1919, — Svim okružnim načelnicima. Uprkos određenim protivm e-
rama, socijalistički pokret je nastavio i dalje da se širi u severnoj Bosni, a na-
ročito u banjalučkom okrugu. Narod javno preti da će iz kaznione banjalučkog
Okružnog suda silom osloboditi osuđene i istraženike; — A rhiv vojno istorijskog
instituta (A—VII), popisnik 3, kutija 27, sveska 40, str. 169. Naređenje Vrhovne
komande O.Br. 38774 od 26. IV 1919. — Komandantu II arm. oblasti da pojača
vojne garnizone u ugroženim oblastima.
32 ASRBiH, Zem. vlada, br. 3941/1919. Sifrovana depeša ministra unutra-
šnjih poslova Sv. Pribićevića pov. br. 3217 od 6. V 1919. — Predsedniku Zem alj-
ske vlade u Sarajevu. Početkom maja 1919. godine zemaljska vlada je izrazila
zahvalnost Stepi Stepanoviću zbog angažovanja vojske na suzbijanju boljše-
vizma. Konstatujući da je usmena i pismena agitacija komunista dostigla „ste-
pen opasnosti, koja je počela da ugrožava tem elje državne i društvene sigur-
nosti“ vlada ga obaveštava da je bila opazila „nesumnjive znakove da su bolj-
ševici bili tvrdo uvereni“ da će im se „jedan deo srpskih vojnika (. .. ) priklju-
čiti“ . Boljševizam „nije ostao ni ovde, kao ni drugde u svijetu bez uspjeha, te
obzirom na neraspoloženje jednog velikog dela Muslimana i Hrvata, postajao
je sve opasniji i nalazio puta u široke mase, tako da su jedan deo mladih Srba,
pa čak i srednjoškolski đaci ovom kugom manje ili više, u zadnje vreme, za-
raženi“ . (ASRBiH, Zem. vlada br. 3783/1919). Zahvalnica Zem. vlade Stepi
Stepanoviću od 5. V 1919.
33 A —VII, pop. 3, k. 27, sv. 40, str. 506—507. Stenografslce beleške Privre-
menog narodnog predstavništva K raljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, II 694—
699 u daljem tekstu: Sten. bei. PNP). Zemaljska vlada je još ranije planirala
obračun sa radničkom klasom. Ona je 22. aprila 1919. tražila od svih okružnih
načelnika da ustanove i šifrovanim depešama jave „spiskove (...) sviju soci-
jaldemokratskih, boljševičkih raspoloženih voda i ostalih funkcionera“ . Hap-
šenja istaknutijih rukovodilaca, koja su usledila, vršena su uglavnom prema
ovim spiskovima. (ASRBiH, Zem. vlada br. 3193/1919. Poverljivi telegram
Zem. vlade u Sarajevu od 22. I y 1919. — Svim okružnim načelnicima.)
 „Z V O N A S l“ — 4^7

skih i sinddkalndh organizacija ostala bez funkcionera. Orrn su još uvek

bili u zatvoru ili su pak proterani.34
Radnička komora u Beogradu bezuspešno je tražila od Ministar-
stva socijalne politike da se prestane sa progonima radničke klase,
jer će takva politika doneti „kobne posleddce“ , pošto „može nastupiti
momenat kad uprave radničkih organizacija neće biti u stanju da
dadu direktivu za miran razvoj, što je naša želja“ . (!)35 Iako je istraga
kod vojnog siudia trajala blizu četiri rneseca, većini optuženlh nije m o-
gla biti dokazana krivica, te su 24. avgusta pušteni iz zatvora.36
Prvomajski progoni proletarijata u Bosni i Hercegovina imali su
sudbonosni uticaj na budući razvitak i usmeravanje pokreta. Pri ob-
navljanju organizacija poslovi su bili veoma otežani budući da je broj
klasno' svesnih radnika uopšte, a osobito broj funkcionera, bio sma-
njen. Vlast je od tog vremena stalno držala pokret pod strogom pri-
emotrom i progonima. Ove okolnosti su diemoralizatorski delovale na
pokrajinsko rukovodstvo', te je ono drastično promenilo taktiku, tj.
počelo je umerenije da istupa i rečju i delom. Dakle, bio je diovoljan
samo jedan ozbiljniji nalet reakcije da bi se kod' najvećeg dela rad-
ničkog rukovodstva u Bosni i Hercegovini pojavio oportunizam i otvo-
reno napuštanje linije ujsvojene na Kongresu ujedinjenja. Zbog toga
slobodno možemo reći da se centrumaštvo u Bosni ne pojavljuje
pred) Kongres u Vukovaru, već neposredno posle 1. maja 1919.
godine.

34 Radništvo Sarajeva se okupilo 30. aprila u Radničkom domu sa na-

merom da priredi protestni zbor protiv zabrane proslave 1. maja. Medutim, u
toku zbora u Dom je upala vojska, žandarmerija i policija i odmah uhapsila
300 socijalista, od kojih su neki iste večeri sprovedeni za Višegrad. Komandant
Bosanske divizijske oblasti obavestio je zemaljsku vladu u Sarajevu da će Rad-
nički dom rekvirirati i u njega useliti vojsku. Istovremeno je „najenergicnije
zahtevao, da se do tog momenta neuhvaćene i nepronađene glavne socijali-
stičke vođe u toku noći pronađu i uhapse“ . (A—VII, pop. 3, к. 27, sv. 40, str. 290,
486—488.) Glas slobode, 24. VI 1919, br. 99 javlja da je u toku majskih progona
radnika samo u Sarajevu bilo uhapšeno 2.000, u Zenici 100, Kaknju 46, Brezi
35 lica itd. i da je od tog broja 50 definitivno proterano, a 31 radnički funkcio-
ner predat vojnom sudu. Izgleda da broj proteranih x-adnik nije tačno prikazan,
tj. umanjen je. Prema jednom drugom izveštaju u toku maja (reč je о celom
mesecu) 1919. godine, proterano je iz Sarajeva oko 400 najboljih kvalifikovanih
radnika, iz Zenice oko 100, iz Tuzle oko 200, Mostara 15, Jajca 20, Drvara
oko 500 (što proteranih, što onih, koji su usled terora dragovoljno otišli), iz Za-
vidovića 40, iz Teslića 1, iz B. Broda 8, Dervente 4 itd. (Položaj radničke klase
и Jugoslaviji, Izveštaj IO Centralnog međusaveznog sindikalnog odbora za
zem. konferenciju Nezavisnih sindikata, Beograd 1923, 40). Ovoj tezi ide u pri-
log i to što su, npr., na mesto proteranih radnika u tuzlanskom rudarskom
bazenu morali da budu dovedeni rudari iz Slovenije, da bi se na taj način po-
novo uspostavila proizvodnja. (ASPBiH, Zem. vlada, br. 6331/1919. Izveštaj
okružnog načelnika iz Tuzle za mesec juni 1919, br. 1015/Pres od 5. VII 1919.
— Ministru unutrašnjih dela. Vid. i Sten. bei. PNP, II, 699—702.)
35 Ministarstvo unutrašnjih dela preporučilo je zemaljskoj vladi u Sa­
rajevu da se navedena predstavka uzme u obzir ukoliko se ne kosi sa intere-
sima javnog mira i reda. (ASRBiH br. 4638) 1919. Zem. vlada. Predstavka
Radničke komore iz Beograda br. 164 od 8. V 1919. — Ministarstvu soc. politike
i mišljenje Ministarstva un. dela Pov. br. 16727 od 12. V 1919.) Međutim, ze-
maljska vlada ne samo da nije ublažila preduzete mere već je, u cilju ,,za-
štite radnika od „komunističke propagande“ , tražila da joj se dostave spiskovi
„opasnih agitatora koji su iz zavoda odstranjeni, odnosno deportovani, a ne
bi smeli da se povrate, kao i svi koje bi imali da se odstrane“ . (ASRBiH Zem.
vlada br. 4294/1919. Naredenje zemaljske vlade br. 4294 od 16. V 1919.)
3(5 Glas slobode br. 137, 25. VIII 1919.

27 Z b o m ik V II
418 — TOMA MILENKOVIĆ

Umeravanje kursa SRPJ (k) u Bosni nije ostalo nepoznato predi-

stavnicima vlasti. Prilikom obnavljanja organizacija u severozapad-
noj Bosni radnici su bili „mnogo umereniji nego što su prije bili“ .
U Varešu je socijalistički pokret „izgubio ( . . . ) dosta na aktivnosti
i oštrini“ u poredenju sa vremenom pre 1. maja. U oba slučaja
presudan uticaj su imale „oštre mjere civilnih i vojnih oblasti“ i
„tješnji dodir izmedu vlasti i radnika“ 37. Medutim, rec nije bila о
umeravanju akcije kod radnika, već kod njihovih rukovodilaca. Da
bismo potkrepili gornju tvrdnju, pomenućemo slučaj zeničkog rad-
ništva koje je bilo komunistički opredeljeno. Tamo su S. Jakšić i
F. Raušer krajem decembra 1919. godine odiržali odlično posećenu
parotestnu skupštinu protiv skupoće i odugovlačenja agrarne refor­
me. Prema rečima policijskog organa, radnici su „očito ostali neza-
dovoljnd a naročito sa govorom i razlaganjem njihovog vođe Jakšića,
koji je u dopustivom (pomirljivom — Т. M.) načinu razvio komuni-
stički program“ 38.
U pomenutoj hajci protiv revolucionarnih organizacija aktivno
su sudelovali zvonaši. Preko svog lista otvoreno su opravdavali pro-
gone radnika i tražili proterivanje „austrijskih eksponenata“ , tj. re­
volucionarnih radnika neslovenske narodnosti. Njihovi najistaknutiji
funkcioneri (kao dobri poznavaoci radnika) ukazivali su policiji koga
treba hapsiti. Postoje ozbiljne indicije da su neki zvonaši, uoči 1. ma­
ja, bili naoružani od strane policije, i služili joj kao obični agen ti.39
Brutalni napadi režima na radničke organizacije ukazao je i na
neke druge slabosti u redovima SRPJ (k). Jedan mali broj koleblji-
vaca istupio je iz stranke i prišao zvonašima. Medu njima je najistak­
nutiji bio Milan Zivkovic, koji se na ovaj korak odlucio pošto se,
tobože, uverio da su komunisti „zbilja avanturisti“ , sa kojima se ne
može saradivati. On je protiv kumunista širio najraznovrsnije kle>-
vete.40 U cilju onemogućavanja revolucionisanja radničke klase BiH
i njenog povezivanja sa siromašnim seljaštvom buržoazija se koristila
37 ASRBiH, Zem. vlada, br. 6164/1919. Izveštaj banjalučkog okružnog
načelnika za mesec juni 1919. br. 620 od 3. VII 1919. — Ministru un. dela
Beograd. U travničkom okrugu pojavilo se novo shvatanje koje „pokazuje
više realnosti i za tim ide da se u granicama zakona njihov (radnički — Т. M.)
stalež obezbedi“ . (ASRBiH, Zem. vlada br. 6334/1919. Izveštaj okružnog na-
čelnika u Travniku za mesec juni 1919. br. 459/Pres od 4. VII 1919. — Pred-
sedništvu Zemaljske vlade u Sarajevu.)
88 ASRBiH, Zem. vlada br. 404/1920, Izveštaj banjalučkog okružnog na-
čelnika za mesec decembar 1919. br. 1076 od 5. I 1920. — Ministru un. dela.
30 Zvono br. 31, 7. V. 1919, Tragikomedija eksperimenta i 14. V. 1919,
br. 32, Naša iskrena riječ. Prema izjavi N. Sole, predsednika zemaljske vlade,
J. Smitran je ponudio vladi „usluge protiv naših drugova“ . (Glas slobode br. 203,
15. X I 1919.) Uoči 1. maja 4 zvonaša (I. Božić, Čelik, Đukanović i M. Dukić)
ukazala su policiji na radnika S. Dušaka (kasnije istaknutog centrumaša) i re-
kla da ga treba uhapsiti. Kasnije su u policiji tražili da uhapšeni ostane u za-
tvoru. (Isto, 5. VII 1919, br. 109, Špijun Smitran.) Sutradan, kad su radnici
hteli da demonstriraju protiv hapšenja drugova, „iza njihovih leđa su se po-
javili zvonari sa revolverima i pomagali policiji da hapsi naše drugove“ . Ne­
koliko dana kasnije zvonaš Mogin je, pred policijom , izjavio da je revolver do-
bio pred 1. maj „kao i mnogi zvonari“ . Pokazao je i dozvolu za nošenje re-
volvera „na kojoj nije ispisano ničije ime“ . (Isto br. I l l , 8. VII 1919, Zvonaši
naoružani protiv nas.)
40 ARPJ, 9004/III 2—1 (1920), Zapisnik sa konferencije ujedinjenja SDS
od 2. i 3. IV 1920. M. Živković je 1912. bio član GO SDS BiH, ali ga već na
završnom Kongresu stranke i sindikata 1919. ne nalazimo medu funkcionerima.
U novembru 1919. on je već ppredsednik IO zvonaša, ali nam nije poznato
kada i kako je došao na ovaj položaj.
 „z v o n a s i “ — 419

državnim birokratsklm aparatom, ali je saradndke tražila i u samoj

radničkoj klasi. Takve saveznike pronašla je u najdesnijim jugoslo-
venskim socijalistima šovinistima — zvonašima. Njihova pojava, ci-
ljevi i delatnost nisu bili u duhu epohe, jer padaju u vreme kada je
situacija u svetskim razmerama bila izrazito revolucionarna, a jugo-
slovenska ekonomska i politička stvarnost nagonila radničku klasu
na ujedinjenje, zaoštravanje klasne borbe i kretanje sve više ulevo.
Sve do maja meseca zvonaši nisu imali svojih partijskih i sindi-
kalnih organizacija, već samo neznatne grupe simpatizera u nekim
mestima i preduzećima, ali kada su u maju mesecu radničke organiza-
cije rasturene, a njihovi rukovodioci pozatvarani ili proterani, zvona-
ši su odmah preduzeli ofanzivu, da na ruševinama naprednog rad-
ničkog pokreta izgrade svoje organizacije. Pri tx>me je veoma teško
ustanoviti da li je reč о partijskim ili pak sindikalndm organizacijama,
zbog čega ne možemo ta dva smera razlučiti, već ćemo njihov razvitak
pratiti uporedo. Sve do pred kraj 1919. goddne Zvono je retko dono-
silo izveštaje sa zborova i konferencija, jer je njih bilo malo, a na os-
novu oskudnih arhivskih podataka vrlo je teško rekonstruisati orga-
nizacioni razvitak socijalšovenističkog pokreta u Bosni.
Prve, nama poznate, osnivačke konferencije održao je (15. juna
1919) Jovo Smitran u Lukavcu i Tuzli (mestima gde je 1908. radio kao
sindikalni sekretar). Na njima je oštro napao SRPJ (k) u Bcsni zbog
revolucionarnog rada i založio se za evolucioni razvitak diruštva. Kon­
ferencija u Tuzli imala je naročito buran tok. Izmedu 100 prisutnih
radnika u velikoj većini su bili komunisti, koji su došli s namerom
da razbiju konferenciju. Smitran je mogao otpočeti izlaganje tek posle
policijske intervencije i udaljavanja komunista iz dvorane. G ovo-
reći о „nacionalnoj nesavjesnosti“ narodia govornik je naglasio da u
torn pogledu njihovu stranku čeka veliki posao. Sudeći po imenima,
svih 10 csoba izabranih u mesni partijski odbor bili su Srbi.41
Istoga dana u Ban ja Luci su se sastali železničari-političke pri-
stalice Zvona, osnovali Udruženje železničara SHS i izabrali odbor
u koji su ušli „domaći ljudi“ . Zadatak ove organizacije bio je „pro-
micanje ( . . . ) železničarskih interesa dovedavši ih u sklad sa dr-
žavnim interesima .. .“ 42 Za nas je veoma važna činjenica što železni-
čari-zvonaši ne osnivaju sindikalnu podružnicu, što bi bilo logično
ooekivati, već Udruženje železničara SHS, ко je i nije klasna organi­
zacija, što najbolje pokazuje dia u junu 1919. godine socijalšovinisti
još nisu imali sinddkalnih organizacija. Pored toga, vidi se da je zvo-
našima na političkom planu bila najbliskija štrajkbreherska i kon-
trarevolucionama organizacija „žutih“ železničara SHS.
U Sarajevu su se zvonaši borili da stvore organdzaciju ne bira-
jući sredstva. Smatrajuć da su napredne radničke organizacije do-
11 Zboru u Lukavcu prisustvovalo je svega 50 ljudi, a u odbor je izabrano
5 osoba. (ASRBiH, Zem. vlada br. 5847/1919. Izveštaj mesnog starešine iz
Lukavca od 16. VI 1919. — Gradskom kotarskom uredu u Tuzli i pod istim
brojem, izveštaj policijskog izaslanika na skupštini u Tuzli od 20. VI 1919. —
Gradskom kotarskom uredu u Tuzli. Izveštaj je 21. VI 1919, pod br. 4978 upu-
ćen okružnoj oblasti u Sarajevu sa obaveštenjem da je već poveden postupak
protiv komunista koji su ometali skupštinu.)
42 ASRBiH, Zem vlada br. 6164/1919. Izveštaj okružnog načelnika u Banja
Luci, br. 620 za mesec juni od 3. VII 1919. — Ministru un. dela. Nešto ranije
Udruženje železničara je izjavilo da ne želi da podnosi državi preterane eko-
nomske zahteve (,,nož pod grlo“ ) i pozvalo železničare Srbe, Gehe i Poljake da
„razumeju“ tešku situaciju Jugoslavije i da je učvršćuju. (Zvono br. 25, 5. IV
1919, Zašto treba da budemo članovi udruženja železničkih sulžbenika SHS.)
420 — T O M A M IL E N K O V IC

voljno oslabljene a radnici demoralisani policijskim progonima, oni

su početkom jula u Železničkoj radionici u Sarajevu izdejstvovali i na
prepad) organizovali izbore radničkih poverenika, snamerom da se
nametmu celokupnom radndštvu. Medutim, rezultatima izibora nisu
mogli biti zadovoljni. Iako su na listu, pored svojih kandidata, sta-
vili i 5 komunista (bez njihovog znanja), ipak, medu 13 izabranih po­
verenika nije bilo nijednog zvonaša.43
Gotovo u isto vreme, ali drugim sredstvima, zvonaši se upinju
dia stvore svoju organizaciju i u Fabrici duvana u Sarajevu — tradicio-
nalncm uporištu naprednog radničkog pokreta. Tamo je Mi jo Grgić,
sa nekolicinom zvonaša, a uz pomoć uprave fabrike i primenu sile,
uspeo da odvoji nekoliko radnica od postojeće sindikalne organizacije
i priključi ih Općem radničkom savezu (ORS) BiH. On je isto tako
organizovao šfcrajkbrehere za slamanje štrajka metalskih radinika
u Fabrici duvana.44
Izgleda da su ovakvim radom zvonaši ipak uspeli da pridobiju
nešto železničara i radnica iz Fabrike duvana, jer im početkom okto-
bra 1919. zakazuju sinddkalne konferencije.46
Mesec dana kasnije, prilikom pregovora о povećanju plata, oni
već pokušavaju da se nametnu kao zastupnici svih radnica Fabrike
duvana.46
Gotovo u isto vreme imao je Smitran diva sastanka sa pilanskim
radnicima iz Bosanske Dubice i okoline, koji su, navodno, izrazili želju
da pridu ORS-u za BiH.47
Padia u oči dia zvonaši veoma teško stiču pristalice u Sarajevu,
mada se tu nalazilo sedište njihovog GO, a njihovi aktivisti ulagali
najveće napore. To se može objasniti činjenicom da je radništvo Sara-
jeva bilo klasno svesno i obuhvaćeno organizacijama SRPJ (k) i
sindikatima. Usamljenost zvonaša u Sarajevu ogleda se, pored osta-
log, i u tome što su im konferencije i zborovi bili slabo posećend. Tako
je njihovoj skupštini od 1. avgusta prisustvovalo svega 50 ljudi. Pri-
sutni su prihvatili predloženu rezoluciju, tipično malogradanskog
karaktera, kojom se, izmedu ostalog, poziva zemljska vlada da u roku
od mesec dana onemogući skupoću, korupciju, zelenašenje i stvori u
43 Nosilac komunističke liste dobio je 939, a poslednji sa liste 752 glasa,
dok je nosilac zvonaške liste dobio svega 127 glasova. (Glas slobode br. 110,
7. VII 1919, Izbor radničkih poverenika и železničkoj radionici и Sarajevu.)
44 M ijo Grgić je, kao kvalifikovani radnik, bio postavljen za poslovodu
u jednom odeljenju Fabrike duvana. Zloupotrebljavajući svoj položaj, on je
predlagao upravi fabrike premeštanje radnica iz odeljenja u odeljenje, što je
povlačilo smanjenje zarade i do 50%. Ovo sredstvo je prim enjivano naročito
protiv onih radnica koje nisu htele da napuste svoju organizaciju i pridu zvo-
našima. Otrgnute od svojih organizacija, pojedine radnice su kasnije korišćene
za provociranje svada i potkazivanje, što je upravi fabrike davalo materijala
za dalje šikaniranje radnica. (Glas slobode br. 100 i 111, 28. VI i 8. VII 1919.)
45 Zvono br. 63, 1. X 1919.
40 Glas slobode br. 199, 11. X I 1919, „Zvonaši“ i pregovori о zahtevima
duvanskih radnika.
47 Zvono br. 65, 8. X 1919, Naši uspjesi и provinciji. Do početka decembra
zvonaši su uspeli da oform e svoju organizaciju u B. Dubici, ко ja je 1. X II
usvojila rezoluciju (predloženu od Smitrana) kojom se od vlade enei’gično traži
da nacionalizuje sva preduzeća koja se nalaze u vlasništvu stranog kapitala i
popravi bedni položaj pilanskih radnika. (ASRBiH, Zem. vlada br. 10876. Izveštaj
mesnih vlasti iz B. Dubice od 1. X II 1919. — Zem. vladi u Sarajevu.) Uspeh
zvonaša u B. Dubici imao je privremeni karakter jer se uskoro najveći broj
radnika povratio u organizacije CRSV i SRPJ(k). (Zvono, br: 12, 12. II 1921,
Najbolje priznanje.)
 „z v o n a S i“ — 421

Sarajevu aprovizaciono veće, čiji će zadatak biti dia kontroliše eene

i suzbija negativne pojave ekonomskog karaktera.48
Zvonaši su često preddagali zborovima sliene protestne rezolu-
cije, ali njihove vode ndsu mogle (jer nisu imale snage) niti su htele
da prinude odgovarajuće faktore da ih sprovediu u život. Paradira-
nje oštrim protestima, za koje se unapred znalo da neće kod vlasti
izazvati nikakav efekat, trebalo je da stvori utisak kodi radnika о bes-
kompromisnosti zvonaša u klasnoj borbi i obezbedi im naklonost pro-
letarijata.
Sredinom septembra 1919. goddne zvonaši su kupili jednu gostio-
nicu u Sarajevu i preureddli je u svoj dom.49 Očekivali su da će se
posle ovoga njihov položaj popraviti, ali su se prevarili. Prvi sastanak
u novom domu imali su već 26. septembra. О značaju doma za nji­
hov pokret kao i о razlici između boljševizma i socijalne demokratije
govorili su M. Vidović, D. Gospić, A. Beranek, R. Bogdanović i M. Gr-
gić.60 Nešto ranije J. Smitran je postao vlasnikom štamparije u ко-
joj je štampan sav partijski materijal i novine. S obzirom na činje-
nicu da zvonaši još nisu imali izgradenih organizacija (ili su one
ako su ih i imali, bile malobrojne), pa prema tome ni osiguranih fi-
nansijskih sredstava, Glas slobode je opravd'ano tvrdio da „sve to daje
buržoazija i njena polieija“ . „List plaća, kupuje i daje dobrovoljne
priloge samo buržoazije.“ 51
Na svečano otvaranje doma u Sarajevu (16. novembra) bili su
pozvani A. Kristan, M. Sekulić, N. Divac, V. Knežević i V. Korać, ali
se pozivu odazvao samo posledmji.52 Da bi skupština ispala što im po-
zantnija i time pokazala brojnu snagu zvonaša, doveli su svoje pri­
stalice i iz unutrašnjosti. U dvoeasovnom govoru, о dvema taktika-
ma u socijalističkom pokretu, Korać se zalagao za saradnju izmedu
različitih klasa i miran put u socijalizam — za evolueiju. Predsednik
dtruštva bankarskih činovnika (Selak) optužio je na skupštini Koraća
da se kao ministar socijalne politike nije zauzeo za bankarske činov-
nike u Zagrebu, kada su bili u štrajku. Posle ovoga skupština se pret-
vorila u žučnu raspravu, a jedan deo posetilaca (najviše bankaraca)
diemonstrativno ju je napustio.63
Istoga diana u Sarajevu je došlo do fizičkih sukoba između člano-
va SRPJ (к) i pristalica Zvona.54 Sam po sebi, dogadaj nije vredan
pomena, ali predstavlja uvod u kasnije fizičke napade socijalšovini-
sta na članove SRPJ (k) odnosno KPJ i sindikata, koji će u izvesnim
slučajevima poprimiti karakter pogroma. Ne znamo koliki je idejni
18 ASRBiH, Zem. vlada br. 7047/1919, Izveštaj policijske dii’ekcije iz Sa-
rajeva br. 24750 od 2. VIII 1919. — Zemaljskoj vladi. Sa istim dnevnim redom
zvonaši su zakazali u Sarajevu skupštinu za 14. X II (Zvono br. 83, 10. X II 1919.)
Zvono br. 59, 17. IX 1919.
50 Isto, br. 63, 1. X 1919, Sa nabe konferencije.
B1 Glas slobode br. 161, 25. IX 1919. Nova akcija špijuna i provokatora.
Zvonaši su bili prinudeni da kupe sopstvenu štampariju da bi osigurali uredno
izlaženje svog lista, jer su prilikom štrajka (krajem aprila i početkom maja
1919) grafički radnici odbili da štampaju Zvono uvrstivši ga medu buržoaske
listove.
62 Izgleda da su ostali odbili da dodu u Sarajevo zbog kompromitovanosti
zvonaša. Navodno je Anton Kristan izjavio sledeće: „Ja sam se uverio da su
šmitranovci srpski šoveni“ i pitao kako bi se mogli uništiti. (Glas slobode
br. 203, 15. X I 1919, S kim si onaki si!)
53 Zvono, br. 77, 19. X I 1919, Naše svečanosti. Glas slobode, 17. X I 1919,
br. 204.
51 Glas slobode, 17. XI 1919 .br. 204.
422 — TOMA MILENKOVIC

udeo V. Koraća u ovim zbivanjima, ali je sasvim sigumo da njegov

dolazak u Sarajevu predstavlja presedan za dialje medusobne odnose
zvonaša i komunista.
Iskustvo je zvonašima pokazalo da sopstvene organizacije ne
mogu podiići pored čvrstih partijskih i naročito sindikalnih organiza­
cija SRPJ (k) odnosno CRSV, što znači da su morali rušiti protivnički
da bi mogli podići svoj pokret. Isto tako, postalo im je jasno da se
bez jakih sopstvenih sindikalnih organizacija — široke baze za regru-
tovanje partijskih članova — ne može izgraditi solidian politički po­
kret. Zbog toga, posle pomenute skupštine, zvonaši pristupaju mnogo
energičnije formiranju pre svega sindikalnih organizacija.
Tako je, na primer, Jovo Smitran već u prvoj polovini diecembra
1919. otcepio od CRSV jedan deo radnika Tvornice u Ilijašu i od njih
formirao podružnicu ORS-a. Za vrlo kratko vreme, koliko je
postojala, njeni funkcioneri su uspeli da je angažuju za nasilno sla-
manje štrajka službenika u fabrici. Uskoro je njen rad zamro, jer je
došlo do krvavih sukoba unutar samog vođstva podružnice.55
Sve do 1. maja 1919. godine u Drvaru je samo SRPJ (k) imala
svoje partijske i sindikalne organizacije, ali se posle poznatih pro-
gona radnika i ovde pojavila struja sa ciljem da interese Partije i
sindiikata podredi državnim interesima. Sukobi izmedu komunista i
zvonaša bivali su sve češći, a kako je mesna vlast tolerisala ispade
poslednjih, ovi su počeli da se služe nasiljem.56 Verovatno iz tog pe­
ri odia datira zvonaška partijska grupa, ali se njen rad slabo osecao.
Ona je 14. decembra održala radničku konferenciju, na kojoj je stvo-
ren pododbor železničara i započet uporan rad da se razbije vrlo jaka
podružnica Saveza drvodeljskih radnika, a njegovi članovi prevediu
u zvonaške sindikate. Posle ovog prvog uspeha socijalšovinistički GO
iz Sarajeva poslao je u Drvar Dragoljuba Gospića da završi „organi-
zovanje“ stranke i njenih sindikata. On je, uz policijsku naklonost, a
uz pomoć mesnog sveštenika, trgovaca, a zatim zavedenog radništva
drvne industrije i srpskih sei jaka iz okoline, uspeo, nasiljem, potpuno
da razbije postojeće partijske i sindikalne organizacije i da im pre-
otme celokupnu, ne baš malu, imovinu (radnički dom, partijske i sin­
dikalne knjige, arhivu, novac, bioskop, konzum i dr.)5T Dok se ovo
dogadalo, u Drvaru su svakodnevno, po nekoliko puta, izbijale tuče.
Izvrgnut otvorenom teroru zvonaša i njihovih pomagača, najveći deo
mesnog vodstva Partije i sindikata bio je premešten ili e pak bio
prinuden da napusti Drvar. Jednovremena interevencija poverenika
za socijalnu politiku iz Sarajeva (F. Markića), centralne Radmčke ko-
more iz Beograda (V. Ostojića) i Privremene radničke komore iz Sa-
B5 ASRBiH, Zem. vlada br. 1215/1920. Akt poverenika radničke komore u
Sarajevu i pokrajinskog IO CRSVJ od 3. I 1920. — Zem. vladi BiH. (Glas slo­
bode, 20. X II 1919, br. 239, Posledice kapitalističko-zvonaških pokušaja na za-
vodenju radnika.)
60 ASRBiH, Zem. vlada 1215/1920. Izveštaj kotarske ispostave u Drvaru
br. 6 od 13. I 1920. — Kotarskom uredu u Bosanskom Petrovcu i Izveštaj ko-
tarskog ureda u B. Petrovcu br. 10 od 16. I 1920. — Zem. vladi BiH.
67 Do čudne sprege izmedu sveštenika, trgovaca i zavedenih radnika došlo
je na taj način što su trgovci podupirali razbijanje radničkog konzuma, koji
je snabdeo radništvo životnim potrebama po mnogo nižoj ceni od trgovaca.
(Vid. u ASRBiH. Zem. vlada, br. 1215/1920. Izveštaj kotarskog ureda u B. Petrovcu
br. 10 od 16. I 1920. — Zem. vladi BiH, Zapisnik sa saslušanja D. Gospića od
13. I 1920. u Drvaru i Predstavku R adni4ke komore i sindikalnog veća u Sa­
rajevu i radničkih organizacija u Drvaru )d 3. I 1920. — Zem. vladi BiH.)
 „zv on a S I“ — 423

rajeva (В. Krstića) nije dala nikakve rezultate, jer im je harangi-

rana gomila, nasiljem (batinama), sprečila rad.58
Iz Drvara se Gospić premestio u Dobrljin, gde je etnički i soci-
jalni sastav stanovnistva bio gotovo isti kao u Drvaru. Sa njegovim
dolaskom ponovili su se i u Dobrljinu napred prikazani drvarski do-
gadaji.59
Poneseni uspehom iz Drvara i Dobrljina, a želeći da ojačaju svoj
pokret pre ujedinjenja sa srodnim reformističkim formacijama i pre
raspisivanja opštinskih izbora u Bosni i Hercegovind, zvonaši u toku
februara i marta nastavljaju sa ofanzivom u cilju pridobijanja novih
pristalica i stvaranja novih organizacija. Samo u toku ova dva meseca
registrovali su u svom listu 23 skupštine (a imali su ih svakako vise),
koje su održali u Zavidovićima, Varešu, Kreki, Dobrljinu, Prijedoru,
Jajcu, Drvaru, Derventi, Srnetici, Oštrelju, Doboju, Zenici i Sarajevu.
Za njihovo odiržavanje angažovali su najsposobnije ljude, a Zvono je
neprestano donosilo izveštaje о uspesima tih zborova. Medutim, bilo
bi pogrešno samo na osnovu broja odiržanih zborova stvoriti utisak о
naglom usponu zvonaša, jer njega stvamo nije bilo.c0
Ogorčeno proburžoaskom i razbijačkom aktivnošću socijalista šo-
vinista, klasno svesno radništvo BiH im je onemogućavalo zborove na

58 ASRBiH, Zem. vlada br. 1215/1920. Predstavka delegata Radničke ko-

more iz Beograda V. Ostojića od 16. I 1920. — Predsedništvu Zem. vlade.
{Zvono, 4. II 1920, br. 9. Dogadaji и Drvaru, 11. II 1920, br. 11. Svijest naših
drvarskih pristaša, Glas slobode, 17. I 1920, br. 10, V. Ostojić, Razbojništva
protivnika radničkih organizacija и Drvaru, 6. II 1920, br. 24. U zaštitu orga-
nizovanih radnika.)
69 Do januara 1920. Gospić je uspeo da izazove nepoverenje kod socijali-
stički neprosvećenih radnika prema komunističkom rukovodstvu, da razbije
postojeću organizaciju i radnike prevede u redove zvonaša. Služeći se raznim
obmanama izdejstvovao je 6. I da radnici zatraže od policije neka oduzme
imovinu od komunista, a partijski odbor preda sudu radi progona, ,,ako se
otkrije pronevjerenje novca“ . (ASRBiH, Zem . vlada br. 1215. Izveštaj kotarskog
ureda u B. Novom od 6. I 1920 .— Zem. vladi BiH). Do sredine februara oteli su
i Radnički dom. (Glas slobode, 17. II 1920, br. 33, Hajdučija, denunciranje i pro-
vokacije), Zvono, 29. I 1920, br. 7. Naša pobeda и dobrljinu.)
00 U Prijedoru je, na primer, D. Gospić održao 1. II 1920. skupštinu kojoj
je prisustvovalo „kojih 80 osoba ubrojavši amo gradane i obrtnike“ . U odbor
novostvorene organizacije ušla su 4 železničara (verovatno iz udruženja SHS)
i 4 privatna vlasnika (ASRBiH, Zem. vlada 1219. Izveštaj kotarskog ureda u
Prijedoru, br. 56/20 od 3. II 1920 — Zem. vladi). О istoj skupštini Zvono je 7. II
1920. (br. 10) pisalo kao о vrlo uspeloj i da je u Prijedoru „udaren temelj
stranci“ . U Jajcu je na skupštini (3. II) bilo 200 osoba, od kojih je vise od
polovine partijski pripadalo SRPJ(k), dok su manji deo činili trgovci, za-
natlije i si. Komunisti su se spremili da razbiju zbor, zbog čega su i došli u
tako velikom broju, ali policija je pojačala „sigurnosna sredstva“ , a pre zbora
„poučila“ komuniste da se zborovi ne smeju razbijati. Po svršetku zbora iza-
bran je odbor podružnice ORS-a. (ASRBiH, Zem. vlada br. 12/20, Izveštaj
kotarskog ureda u Jajcu br. 48 Pov. od 4. II 1920. — Predsedniku zemaljske
vlade.) Zvono je, medutim (7. II) javilo da su od radništva u Jajcu dočekani
s „suzom u oku“ , kao oslobodioci ispod „komunistickog terora“ . Vrlo je ka-
rakteristična po sastavu bila skupština u Zenici. Od 80 prisutnih polovinu su
činili seljaci dovedeni iz okolnih srpskih sela. Sem njih, bilo je oko 20 radnika,
a „ostalo varošani“ . Zvonaški govornik Đorđe Raković (mesni gostioničar) agi-
tovao je protiv komunista, jer oni „reprezentuju partiju individua neraspolože-
nih i neprijateljskih novoj našoj državi i poziva(o) prisutne da stupe u orga­
nizaciju (Zvono — T. M.) i da porade oko pojačanja iste“ . U istom duhu su go-
vorili i ostali, medu njima i predsednik jedne seoske opštine (knez). (ASRBiH,
Zem. vlada br. 1917/1920. Izveštaj sreskog načelstva u Zenici br. 1431 od 24. II
1920. — Zem. vladi BiH.)
424 ~ TOM A M IL E N K O V IC

razne načine, tako da su mmogi odiržavani samo uz pomoć i direktnu

zaštitu policije.01
Iz izloženog se jasno vidi da su zvonaši glavno težište svoga rada
usmerili, pre svega, na centre drvne industrije, gde je bila zaposlena
pretežno nekvalifikovana radna snaga. Tu su zvonaši nailazili na naj-
manji otpor, je su sezonski radici bill slabo socijalistički vaspitani i
nedovoljno organizovand, a budući dia su se nalazili u očajnom eko-
nomskom položaju, relativno lako su podlegli pseudorevolucionarnoj
zvonaškoj frazeologiji i nacionalističkim parolama. No i pored toga,
zvonaši nisu imali dovoljno sopstvenih snaga dia bi se sami borili pro­
tiv postojećih radničkih organizacija, već su bili prinudeni da traže
pomoć od policije, dobrovoljaca, seljaka i dr. Pristrasnim držanjem u
zvonaško-komunističkim sukobima policija je gotovo otvoreno poma-
gala socijalšoviniste. Napred' smo već naglasili da je režim svim sred-
stvima onemogućavao d'elovanje komunista na selu, dok reformistima
prepreke takve prirode nisu uopšte postavljane. Oni su se koristili
neobaveštenošću i neiživljenim nacionalizmom srpskih seljaka i upo-
trebljavali ih kao orude u borbi protiv komunista.
Desni socijalisti u Bosni preduzimali su sve mere da otupe revo-
lucionarno raspoloženje u redovima radiničke klase, izbegavali su kla-
snu borbu i tražili od buržoazije da ozakoni samo one tekovine prole-
tarijata koje su već, gotovo u celoj zernlji, sprovedene u život zahva-
ljujući borbi revolucionarne radničke klase. Poznato nam je da su
zvonaši do kraja 1920. godine delimično učestvovali jedino u štrajku
železničara (sredinom aprila 1920). Oni nisu bili pozvani da pošalju
svoje delegate u štrajkački odbor u Sarajevu, ali su ipak preporučili
svojim pristalicama da se „solidiarišu sa štrajkom i dia se podvrgnu
vodstvu“ štrajka, zbog „zajedničkih interesa“ . Medutim, njihova so-
lidarnost nije dugo trajala. Čim je buržoazija proglasila štrajk poli-
tičkim i upotrebila vojsku i žandiarmeriju pri njegovom slamanju,
zvonaši su odmah pozvali svoje pristaše da se desolidarišu sa štraj-

81 Zvonaši su uporno pokušavali da se učvrste u Zavidovićima, ali su im

zborovi propadali. Na trećem po redu zboru u ovom mestu (16. II) policija nije
uspela da održi red. Napredno radništvo, koje je prisustvovalo u velikom
broju, razbilo je zbor i demoliralo salu. Policija je reagovala na taj način što
je uhapsila 12 komunista i već sutradan im odredila progon iz mesta. (Zvono
br. 14, 21. II 1920, Događaj и Zavidoviću.) Ne znamo tačno kakve je rezultate
dao njihov zbor održan 7. Ill, ali je najverovatnije da nije uspeo. U ovakvim
slučajevima zvonaši su tražili pomoć na drugoj strani. Na zbor, održan
18. aprila, doveli su dosta Srba seljaka i dobrovoljaca iz okoline. Posle završe-
nog zbora priredena je manifestacija (u stvari provokacija) sa trobojkama
kroz radničku koloniju i tom prilikom „napali su na komuniste i iz kuća ih
rasterali tako da je nastala panika“ . Karakteristično je da je policija čitav
dogadaj mirno posmatrala, a zatim je povela istrgu protiv jednog komuniste,
koji je tobože uvredio kralja i time isprovocirao manifestante na nerede.
(ASRBiH, Zem. vlada br. 4133. Izveštaj žandarmerijske stanice u Zavidovićima
od 19. IV 1920. — Komandantu III žandarmerijske brigade i Izveštaj kotarske
ispostave u Zavidovićima br. 1376 od 13. VII 1920. — Zem. vladi u Sarajevu.)
Zvonaška organizacija nije uspela da se učvrsti u Zavidovićima, jer najveći broj
njihovih pristalica nije ostao u organizaciji, već je, verovatno pred izbore za
Ustavotvornu skupštinu, prišao radikalima. (Zvono br. 27, 8. IV 1921, Iz stranke
i sindikala.) Policija nije uvek uspevala da obezbedi zvonaške zborove, i tada
su ovi redovno propadali. Takav je slučaj bio sa zborom koji je Smitran tre-
balo da održi u Derventi 22. II 1920. Njega je razbio Mitar Trifunović Uča
sa drugovima. (Isto, br. 16, 28. II 1920.) Sledeci zbor u Derventi zvonaši su
održali zajedno sa dobrovoljcim a i seljacima, čime su obezbedili slušalačku
publiku i osigurali zbor od razbijanja. (Isto. 20. III 1920, br. 22.)
 „ z v o n a š i“ — 425

kačima i stupe na posao.62 Tako su se zvonaši i ovde pojavili u ulozi

štrajkbrehera.
Vreme posle zagrebačke konferencije zvonaši su upotrebili za pri-
premanje sopstvenog partijskog i sindikalnog kongresa. Kako partljski
i sindikalni deo njihovog pokreta nije bio izddferenciran i odvojen,
to je zajedmčki Kongreß održan 8. i 9. maja 1920. godine u Sarajevu.
Svi izveštaji, partijskog i sindikalnog karaktera, podneti su istom
auditorijumu. О toku, sadržini rada i odlukama Kongresa obavešteni
smo veoma lose, jer pored oskudnih podataka objavljenih u Zvonu
(od 12. maja 1920, br. 37, u članku Ujedinjenje delom) ne raspolažemo
drugim izvorima. Jedini gosti Kongresa sa strane bili su G ojko Ber­
ber ović, i Juraj Bukšeg iz Zagreba, dok nam broj zvonaških delegata
nije poznat. Za predisednike Kongresa izabrani su: M. Zivkovic i
Lj. Mićević, u verifikacioni odbor: M. Grgić, I. Božić i Đukanović, a
u kandidacioni odbor: A. Beranek, Ristić i Đukanović. U izveštaju
Izvršenog odbora JSDS za BiH, koji je podneo Jovo Smitran, ista-
knuto je da je u protekloj godini odiržano 60 skupština, osnovano 15
partijskih organizacija (u B. Dubici, Prijedoru, Dobrljinu, Drvaru,
Srnetici, Oštrelju, Jajcu, Varešu, Zenici, Zavidovićima, Doboju, Ili-
jašu, Tuzli, Kreki i Tesliću) i veći broj povereništva sa oko 6.000
članova.63
Pored pomenutog izveštaja, Smitran je podneo još 2 referata.
U prvom od' njih (o agrarnoj reformi) tražio je da zemlja pripadne
onome koji je obrađuje, a u referatu о političkoj situaciji, opštinskim
izborima i izborima za Konstituantu ukazao je dia nisu bili politički
dovoljno aktivni, ne propustivši priliku dia deo krivice prebaci na
administrativni državni aparat koji im je tobože ometao rad.
U referatu pod' nazivom Socijalistička stranka i sindikati Spiro
Gojšina je obećao da će njihovi sindikati voditi klasnu borbu. U izve-
štaju IO JSDS za BiH konstatovano je da njihovi bivši drugovi u SDS
i GRS BiH nisu prihvatili neutralne sindikate zbog čega su osnovali
Opći radnički savez za BiH, u kome su, u to vreme, imali navodno
6.500 sinddkalno organizovanih radnika. Međutim, ovaj podatak se ne
može prihvatiti bez rezerve. Dan kasnije, Smitran je, u diskusiji, tra-
žio da osnuju svoje sindikate, kako bi tim putem popravili finansijsko
stanje. Ilija Božić se takođe izjasnio za stvaranje zvonaških sindikata
počev od železničara i svoj zahtev obrazložio činjenicom što su želez-
ničari u generalnom aprilskom štrajku pogrešili time što se, u početku,
solidarisali sa štrajkom. Iz rečenog proizlazi da su zvonaši do tada ima­
li mešovite partijsko-sindikalne organizacije. Kako Udruženje železni-
čara SHS nije bilo član ORS-a, predloženo je dia se izabere jedan
odbor koji bi poveo pregovore sa „žutima“ , u cilju ujedinjenja, sa
ORS-om, postupajući pri tom obazrivo jer, „železničari SHS, slabo
znaju šta je socijalizam“ . Kako je izvestan broj „žutih“ železničara
zauzimao rukovodieća mesta u zvonaškom pokretu, Kongres je usvojio
kompromisnu rezoluciju koja traži da članovi SDSJ za BiH, ,,uko-
liko njihov položaj traži da budu sindikalno organdzovani, ne smiju
biti članovi sindikata koji ne stoje na stanovištu klasne borbe“ (misli
se na Udruženje železničara SHS — М. Т.). Kongres je naložio IO
ORS-a BiH da pošalje delegate na zagrebačku sindiikainu konferen-
02 Zvono br. 30, 17. IV 1920, Strajk železničara Jugoslavije. K orosec iza-
zvao Strajk i 24. IV 1920, br. 32.
03 Izveštaj IO JSDS za BiH objavljen je u Zvonu 8. V 1920, br. 36 (na prvi
dan Kongresa) i usvojen je od strane Kongresa u potpunosti.
426 — T O M A M IL E N K O V IC

ciju radi „ujedinjenja i izgradnje socijaldemokratskih sindikata“ i pri-

hvatio Ustav i Deklaraciju ujedinjenja SDSJ, cime je JSDS za BiH
(zvonaši) prestala da postoji kao samostalna i postala oblasnim odb
borom SDSJ. U GO SDSJ izabrani su Jovo Smitran, Đuro Vajagić, i
Ili ja Božić. Kongres je izabrao oblasni upravni i nadzomi odbor od
9 odnosno 5 članova.64
Posmatran u celini, zvonaški kongres nije imao velikog značaja za
budući organizadoni razvitak grupadje. Usvojeni materijali nisu pro-
menili ništa bitno u životu stranke, samo su doprineli da se spolja
prikrije njen nacionalni karakter.
Posle Kogresa zvonaši su upom o nastavili rad na organizadonom
jačanju svoje grupadje i pripremanju za skupstinske izbore, ali sada
u nešto izmenjenim uslovima. Naime, posle Vukovarskog kongresa
uklonjeni su sa rukovodedh mesta KPJ kolebljivi centrumaši, koji
nisu pružili desničarima gotovo nikakav organizovani otpor, a na
njihova mesta došli su komunisti. Oni su se energičnije suprotstavili
razbijačkoj i pogromaškoj aktivnosti zvonaša, ali nisu uspeli da ie
onemoguće. Uzrok tome je dnjenica da je KP dobila, poredi zvonaša,
buržoazije i njenog aparata, nove neprijatelje, i to u sopstvenim re-
dovima, tj. centrumaše. Njihova, u početku prikrivena, a pred kraj
godine (posle izbacivanja iz KP) otvorena neprijateljska delatnost ap-
sorbovala je deo komunističkih mogućnosti i time onemogućavala
još energičniju borbu protiv zvonaša.
Koristeći se ovim momentom zvonaši su u septembru 1920.
izvršili prepad na radmičke organizacije u Tesliću, sa namerom da ih
razore. U Tesliću, jednom od centara drvne industrije u Bosni, sa oko
10.000 radnika (računajući tu i šumske radnike) zvonaši su uhvatili
koren još u maju 1919, kada je D. Gospić održao jedan zbor, na kome
su, pored nešto radnika, bile prisutne „teslićke gazde i dobrovoljci“ 05.
Sem toga, zvonaši su tražili podršku i od zemljoradnika iz okoline
Teslića, koja je naseljena gotovo iskljudvo Srbima. Nasuprot njima,
u mesnoj komunističkoj partijskoj i sindikalnoj organizaciji, pored
Srba, nalazili su se radnici razlidte nacionalnosti (Slovenci, Hrvati,
Cesi i dr.), koji su u Bosnu dovedeni za vreme Habsburške monar-
hije.66 Mada je na zvonaškom Kongresu organizacija u Tesliću pome-
nuta kao već oformljena, mi mislimo da je reč bila samo о izvesnom
broju simpatizera, jer zvonaši ne bi propustili priliku da u svom listu
ne registruju njeno stvaranje. Drugi (nama poznat) zbor u ovom me-
stu odiržali su Smitran i Risto Bogdanović 20. juna 1920. sa dnevnim
84 U oblasni upravni odbor izabrani su: Š. Gojšina, Jovo Divljan, M. Grgić,
R. Đuranović, Miloš Sošić, A. Božić, Dimšo Milosevic, Marjan Obradović i
M. Dukić, a u nadzorni M. Mašić, M. 2ivković, M. Saraba, Dušan Banić i Mi­
lan Sakota. (Isto, br. 37, 12. V 1920, Ujedinjenje delom!)
Na IX redovnoj glavnoj skupštini Tipografskog društva, održanoj 14. IV
1912. godine u Sarajevu, Spiro Gojšina je izabran u upravni odbor društva.
(Glas slobode br. 47, 16. IV 1912.) Krajem te godine, ili u prvoj poolvini sle-
deće, verovatno je prišao disidentskoj grupi. Medu zvonašima se ponovo po-
javlju je tek početkom 1920. godine (29. II drži zbor u Drvaru, a 4. Ill u Dobr­
ljinu) i od tog doba je veoma aktivan, tako da je na Kongresu izabran u
OO SDSJ. U novembru mesecu 1920 .godine on se pom inje kao sekretar ORS-a
(Zvono br. 91, 17. X I 1920), ali nam nije poznato kada je i kako dospeo na taj
položaj.
05 ASRBiH, Zem. vlada br. 4317/1920, Izveštaj kotarskog ureda u Tešnju
br. 176 od 10. V 1920. — Zem. vladi u Sarajevu.
00 ASRBiH, Zem. vlada br. 10177/20. Telegram načelnika banjalučkog
okruga br. 12183 od 18. X 1920. — Predsedništvu Zem. vlade za BiH.
 „z v o n a s i“ — 4 2 7

red'om koji ukazuje da su na njemu bili zastupljeni zemljoradmici.07

Izgleda da prvi pokušaji nisu diali ocekivane rezultate, te su na slede-
ćem zboru, održanom 26. septembra, primenili već oprobano sredstvo,
tj doveli su težake i dobrovoljce. Neprosvećenom radničko-eelj ačkom
auditorijumu govornici su objasnili da sve teškoće u Kraljevini SHS
potiču tobože od stranaca koji su se uvukli u redove komunista. Po­
sle toga, zvonašima nije bilo teško da nametnu zboru rezoluciju, ko-
jom zahtevaju da svi stranci napuste Teslić u toku 7 dana. U duhu
tog zaključka u mestu su istaknuti spiskovi proskrbovanih, sa napo-
menom da zvonaši skidaju odgovornost sa sebe za dogadaje posle odre-
nog roka. Posle zbora je priredena manifestacija, i tom prilikom su
izvikivane monarhističke parole, a zatim su, kao po pravilu, usledili
fizički napadi na komuniste. U celom ovom slučaju policija se držala
pasivno, a sutradan je intervenisala „potpuno objektivno“ , na taj
način što je pritvorila 4 zvonaša (raznosača pomenutih spiskova), a
devetorici „stranaca“ (komunista), za koje je pribavila dokaze da su
„najopasniji i da svojim radiom i nepromišljenim i izazivajućim dr-
žanjem mogu uvek remetiti mir i red“ , nareddla da napuste tešanj-
ski srez.68
Poslednji napad zvonaša nije razbio komunističku organizaciju u
Tesliću, kao što je to bio slučaj u Drvaru i Dobrljinu, već je ova na-
stavila svoje delovanje, mada oslabljena.00 Napredna radnička štampa
jednoglasno je osudila saglasno istupanje zvonaša i policije u Tesliću.
Usledili su protesti Radničke komore i CRSV, te je Ministarstvo unu-
trašnjih dela iz Beogradia moralo da interveniše u cilju sprečavanja
daljih progona.70 Naravno, ovakav stav Ministarstva unutrašnjih dela
ne treba shvatati kao težnju za očuvanjem zakonitosti niti pak kao
tendienciju da se zadrži korektan stav prema radničkoj klasi (jer je
i pomenuto Ministarstvo kršilo zakone kad je mislilo da treba goniti
komuniste), već kao nužnu meru radi odiržanja privrednog života u
07 Zvono br. 50, 26. VI 1920, Mi uspevamo!
68 Načelnik banjalučkog okruga tražio je dva puta od pokrajinske vlade
u Sarajevu generalno ovlašćenje „da strance iz preduzeća uklonimo, jer su
oni gotovo svi pripadnici komunističke stranke“ . On dalje napominje da su-
kobi izmedu zvonaša i komunista neće prestati sve „dokle tamo budu i dalje
stranci, jer zvonaši po svaku cenu rade i traže da se oni uklone iz njihove
sredine“ . (ASRBiH, Zem. vlada br. 10177. Telegrami načelnika banjalučkog
okruga br. 118 od 2. X 1920. i br. 1283 od 18. X 1920. — Predsedništvu Zem.
vlade.) Medu proteranim radnicima nalazilo se 6 Hrvata (neki poreklom iz
neposredne okoline Teslića), dva Slovenca i po jedan Rus i Geh. Kao što se
vidi, u pitanju su bili pretežno ljudi koji su se rodili i živeli u okvirima Kra-
ljevine SHS, a poslednji su već dugo godina radili u Tesliću. (Glas slobode
br. 218, 9. X 1920, Proganjanje radnika и Tesliću. Zvono 14. X 1920. Pobeda
našvi drugova и Tesliću.)
00 Tako su, npr., 14. X I 1920. komuaisti držali u Tesliću predizborni zbor,
na kome je bilo 400 radnika. Istoga dana su zvonaši (Đ. Vitković, A. Beranek
i I. B ožić' takode držali predizborni zb эг, kome je prisustvovala šarolika go-
mila od 200 ljudi. (ASRBiH Zem. vlada br. 11719, Izveštaj kotarskog ureda
u Tešnju od 15. X I 1920. — Zem. vladi u Sarajevu.)
70 Koliko je mesna vlast otišla daleko u podržavanju zvonaša i ispunja-
vanju njihovih zahteva, vidi se iz toga što je čak i Ministarstvo unutrašnjih
dela prctestovalo protiv nezakonitog postupka mesne policije i zahtevalo da se
„izgon ma koga lica sme odrediti (...) samo sa odobrenjem ovog Ministarstva“ .
Ono je tražilo od zemaljske vlade u Sarajevu da skrene pažnju olcružnim na-
čelnicima „da se Hrvati i Slovenci ne mogu smatrati strancima“ , kao što to
neki načelnici čine. (ASRBiH, br. 10828. Telegram Ministarstva un. dela
Kraljevine SHS, Odeljenje za BiH Pov. BH br. 848 od 22. X 1920. — Zein, vladi
u Sai’ajevu.)
428 ~ TOM A M X LEN K O V IC

Bosni i Hercegovini. Suštinu stvari, na reljefan način, otkriva povere-

nik za trgovinu i industriju BiH. On je bio „odlučno protivan pau-
šalnom izgonu stranaca, većincm kvalifikovanih radnika iz industrij-
skih preduzeća, jer bi time bila teško pogođena naša industrija, koja
je i onako u povojima . . . Za uzdržavanje mira i reda ima dosta i
drugih zakonskih sredstava i d'ok ta sredstva dospeju za tu svrhu,
držim, da se u interesu industrije ne smiie posegnuti za tim radikal-
nim ali i radikal no štetnim sredstvima.“ 71
Zbivanja u Tesliću, kako po karakteru i primenjenom metodu
tako i po političkim priUkama u koiima su se oddgrala, potpuno su
slična ondma u Drvaru, Dobrljinu i Zavidovićima, jer dok su prvi pali
u vreme kad su zvonaši očekivali opštinske izbore, poslednji su se
odigrali u toku predizbome kampanje za Ustavotvornu skupštinu.
Komunistička partija Jugoslavije se nije ograničavala na agitaciju
samo u radiničkim centrima već je preko radnika zaposlenih u indu-
striji, a koji su stanovali po selima, i pored svih zapreka činjenih od
strane režima, težila da svoj uticaj proširi i na sela. To je, naravno,
pogađalo građanske stranke, a u prvom redu radikale i težake, te su
ove nasto.iale dia razore komunistička jezgra iz kojih je sva agitacija
poticala. Za postizanje toga cilja politička sredstva borbe (agitacija,
štampa i si.) nisu bila dovolina, jer je teška životna stvarnost bila naj-
bolii komunistički agitator. Tai nedostatak je nadoknadivan koordini-
ram'm radom policije i ostalih nepriiatelja'organizovane radničke kla-
se. Bez pomoći sa strane zvonaši nigde nisu postigli veći uspeh, te
su se stoga udruživali sa srpskim zemljoradndcima i najagresivni-
jim elementom u njihovim redovima — dobrovoljcima. Kada ni ova-
ko udiruženi ne bi uspeli da razore neku radničku organizaciju( kao,
na primer, u Zavidovićima i Tesliću), onda bi istupali kao obični pro-
vokatori neredia, posle čega je policiia, umesto provokatora, proteri-
vala najistaknutije radničke borce. Prividno su sukobi između zvo-
naša i komundsta odavali utisak borbe između dva različita socija-
listička pravca (internacionalnog i nacionalnog) u redovima same rad-
ničke klase; stvarno, pak, zvonaši su služili reakcionamom režimu
kao oruđe za borbu protiv revolucioname radničke klase. Treba na-
pomenuti da zvonaši nisu ni pokušavali da se ozbiljno učvrste u ru-
darskim i indiustrijskim centrima BiH, gde je radna snaga bila manje
— vise ustaljena, radničke organizacije učvršćene i uhodane, a ruko-
vodeći komunistički kadiar dobro izgraden. Težište rada su bacili na
najneotpornije tačke — centre drvne industrije, gde je fluktuacija ne-
kvalifikovanih radnika bila velika, zbog čega ndje bilo moguće izgra-
diti solidne partijske i sindikalne organizacije i učiniti ih otpom im
na napade spolja. Isto tako, pada u oči dia su zvonaši špekulisali sa
nacionalnim parolama i da su uspeh postizali samo tamo gde je srp-
ski živalj bio u pretežnoj većini.
Od važndjih momenata u poseldnjoj četvrtini 1920. godine treba
spomenuti preddzbornu agitaciju i same izbore za Ustavotvornu skup-
štinu od 28. novembra. Njih su zvonaši iskoristili da što vise prošire

71 ASRBiH, Zem. vlada br. 10177. M išljenje poverenika za obrt i indu­

striju od 15. X 1920. povodom dogadaja u Tesliću. Isto m išljenje imao je i po-
verenik za soc. politiku, koji je pomenutim razlozima priključio jedan novi,
tj. da će progoni stranaca kod nas izazvati odgovarajuće reperkusije pi’ema na-
šim državljanima koji prebivaju u inostranstvu. (Vid. M išljenje Pov. za soc.
politiku BiH od 14. X 1920. pod gornjim brojem.)
 „z v o n a s i" — 4 2 9

svoj uticaj među radnicima i seljacima. No о tome ćemo posebno go-

voriti.
Na sindikalnom planu promena je nastupila utoliko što je ORS
za BiH prestao da postoji kao samostalna instanca i utopio se u istoi-
menu reformist!čku organizaciju u Zagrebu, Opšti radndčki savez Ju-
goslavije (ORSJ). Do toga je došlo 8. avgusta 1920. na plenarnoj sed-
nici ORSJ, na kojoj je bosanski ORS zastupao Risto Bogdanović. Po­
sle opširne diskusije, prihvaćena je rezolucija kojom se odlučuje uje­
dinjenje sa zvonaškim ORS-om, čim ovaj povisi članarinu na ndvo
hrvatskog ORS-a.72
Krajem 1920. godine dtošlo je do velikog štrajka rudara u Bosni
i Slovendji, koji je jugoslovenskoj vladd pružio povod da donese Ob-
znanu. Pri ugušivanju štrajka rudara u Bosni zvonaši su se aktivno
angažovali na strani režima. U pojedinim manjim rudnicima jedin-
stveno komunističko radništvo nastavilo je štrajk i posle Obznane,
iako je vlast preuzimala sve mere da ga uguši. Do preokreta je do-
šlo onog momenta kada su u okna dovedeni štrajkbreheri — zvonaši.73
Obznanom je zabranjen rad KPJ, revolucionarnim sindikatima
i dr. zatvoreni su im domovi, obustavljena štampa, zaplenjeni arhivi,
novac i ostala imovina. Nastali su takvi progoni radnika-komunista
da su svojim obimom i intenzitetom prevazišli sve prethodine.71 Ni-
jedna od ovih mera nije bila uperena protiv zvonaša i nije pogodila
njihove organizacije. Naprotiv, zvonašima su one konvenirale, jer su
onemogućavale legalno delovanje njihovim protivnicima.76
Opšti položaj radničke klase BiH u celini postao je mnogo teži
nego što je bio posle 1. maja 1919. godine, jer dok su vladine mere
u maju i junu imale privremeni — palijativni karakter, a bile su upe-

72 Zvono, br. 66, 22. VIII 1920, U jedinjenje naših sindikata. V i t о m i r

К о г а ć, P ovjest radničkog pokreta и Hrvatskoj i Slavoniji, II, 1930 Zagreb,
202—203). Prethodno je ORS za Hrvatsku i Slavoniju izvršio reorganizaciju,
promenio pravila i protegao svoje delovanje sa jedne pokrajine na celu Ju-
goslaviju (postao je ORSJ). (ARPJ 9602/HI 3—1 (1920). Pravila ORSJ zaklju-
čena na glavnoj godišnjoj skupštini u Zagrebu 23. V 1920.)
73 Tako je načelnik banjalučkog okruga telegramom od 3. I 1921. izvestio
zemaljsku vladu u Sarajevu da je u rudniku „Laus“ (nedaleko od Banja Luke)
„zaposlen najveći deo radnika iz Slovenačke. Svi i'adnici ovog rudnika su
komunisti i pored sviju preduzimanih mera ostali su u štrajku. U rudniku je
danas otpočeo rad na taj način što su veći broj radničkih komunističkih me­
sta zauzeli randici socijaldemokrati — zvonaši.“ Načelnik je predložio 50 rad­
nika za proterivanje. (ASRBiH, Zem. vlada br. 75/1921.)
74 Politička progonstva radnika postala su u BiH tako brojna da je Mi-
nistarstvo unutrašnjih dela u Beogradu (radi veće ekspeditivnosti) moralo da
odobri kredit železnicama, kojim su podmirivani troškovi oko prevoza izgna-
nika od mesta dotadašnjeg življenja do mesta opredeljenja. (ASRBiH
br. 128/1921, Zem. vlada. Telegram Ministra un. dela od 3. I 1921. godine —
zem. vladi u Sarajevu.) Iz Sarajeva je, npr., proterano 18 novih funkcionera,
а oko 300 radnika — mahom najboljih kvalifikovanih železničara — proterano
je ili otišlo dobrovoljno delimično u druge zemlje, delimično u druge pokrajine.
Iz Zenice je proterano 300 radničkih porodica: iz Tuzle 280, Jajca 46, Ban ja
Luke 120, Drvara 80, Zavidovića 40, Teslića 12, Dervente 4, B. Broda 8, M o­
stara 6, Konjica 7, Doboja 9, Lukavca 6 itd. (Položaj radničke klase. Izveštaj
centralnog IO MSOJ, 41.)
75 Na oblasnoj konferenciji (21. VI 1921) bosanskog dela SDSJ Korać je
novonastalu situaciju nakon donošenja Obznane okarakterisao kao vrlo po-
voljnu za razvitak desnog reformističkog pokreta. „ . . . Danas dolazi naš čas,
što je za nas bilo najteže to je prošlo, sada je naš momenat i mi ga moramo
n skoristiti. . . Iz defanzive prelazimo u ofanzivu . . . “ , rekao je on. (Звоио br. 49,
21. VII 1921, Rad oblasne skupštine.)
430 ~ TOM A M IL E N K O V IC

rene prvenstveno protiv rukovodstva radničkih organizacija, mere

posle donosenja Obznane izvodene su na širem planu i imale su trajan
karakter.
Zvonaši su i ovoga puta požurili da iskoriste priliku kada su ko-
munistima bile rasturene organizacije i da im preotmu sindikate. Ne-
što radnika je prišlo ORS-u neposredno posle donosenja Obznane i
Zakona о zaštiti države da bi se time zaštitili od progona policije, ali
su iste napustili čim je pritisak režima oslabio.70 Ohrabreni početnim
uspehom zvonaši su pregli da stvore organizacije i tamo gde ih ranije
nisu imali. Dok su se do kraja 1920. godine zadovoljavali sitnijim or-
ganizacionim uspesima po manjim mestima, sada su nastojali dia se
učvrste i u izrazito industrijskim centrima, koji su do Obznane važili
za jaka komunistička uporišta. Kao najmarkantndji primer takvog
megalomanstva pomenućemo pokušaj stvaranja podružnice ORS-a u
Zenici. Tu su zvonaši (Risto Bogdanović i Spiro Gojšina) plakatima
najavili „javnu“ radničku skupštinu za 20. februar 1921. godine i poz-
vali radnike da dodu na nju „bez straha“ 77. Objektivan i upečatljiv
prikaz te skupštine dao je sreski načelndk u Zenici, i zato ćemo pu-
stiti njega dia govori: „Kao što je bilo za predvidati doživjeli su aran-
žeri skupštine potpun fijasko . . „Odzi v je bio gotovo nikakav.“
Skupština je počela sa velikim zakašnjenjem, „pred' sakupljenih 50
ljudd, a i od ovih je većina došla iz radoznalosti“ . Kao govornik zvo-
naša nastupio je Spiro Gojšina, koji je u jednočasovnom govoru „na-
stojao da razloži prisutndma ciljeve socijalne demokratije no bez ikak-
vog efekta (. . . ) Strani radnici (. . . ) neće dia čuju о pristupu kakvim
radničkim organizacijama (ORS-u — Т. M.).“ Jedan radnik je čak
osudio rad zvonaša, što su prisutni propratili odobravanjem.78 Koliko
su zvonaši bili omrznuti od zeničkog rad'ništva, može se zaključiti i
iz toga što na ovoj skupštini nisu uspeli da nadu dovoljan broj ljudi
koji bi hteli dia udu u vođstvo podružnice ORS-a. To im je uspelo
„teškom mukom“ , tek posle 15 dana. Pomenuti sreski načelnik je

78 Слободпа pen br. 18, 5. III 1922, M[oša] S. P[ijade], Policaj socijalisti
sami о sebi (objavljuje pismo M. Grujića i N. Smoljanovića, funkcionera mesne
sindikalne podružnice i socijal-demokratske organizacije u Banja Luci od 8. II
1922 — Glavnom odboru Socijalističke partije Jugoslavije u Beogradu). Položaj
radničke klase и Jugoslaviji. lzveštaj IO centralnog MSO, 43—44.
77 Objašnjavajući pobude za sazivanje skupštine kažu: „Osećajući svu
težinu vašeg današnjeg položaja; svu bedu i nevolju koju podnosite, našli smo
se ponukanim kao ljudi i kao vaši drugovi u nevolji, da vam pomognemo. Ho-
ćemo da vam stvorimo ( . . . ) sindikalnu organizaciju, koja će imati stalno pred
očima vaše radničke interese, a to je ORS, koja je do danas donela mnogo ko-
risti radničkoj klasi naše zem lje.“ (!?) Proglas završavaju rečima: „Mi nećemo
da rušimo, hoćemo da zidamo! Mi nećemo da obaramo, hoćemo da podižem o!“
Dnevni red skupštine bio je sledeći: 1. Obnova organizacije i položaj radničke
klase; 2. Kakva treba da bude radnička organizacija? 3. Izbor odbora: a) ru-
darskog b) kovinarskog i 4. Razno. (ASRBiH, Zem. vlada br. 1851) 1921, P ro­
glas pododbora ORS-a u Zenici — Radnicima i seljacima!)
78 ASRBiH, Zem. vlada br. 2398/1921. Izveštaj sreskog načelnika u Zenici
br. 1152 od 22. II 1921. — Zem. vladi BiH. Sledeći pokušaj formiranja sindikalne
organizacije u Zenici učinili su J. Smitran i R. Bogdanović na javnoj skupštini
održanoj 20 .V 1921. Od 60 prisutnih radnika, njihovo izlaganje о cilju sindi-
kalnih organizacija odobrilo je samo nekoliko radnika „koje su sazi-
vači sa sobom doveli“ , dok mesno radništvo nije pokazalo nikakvo interesovanje
za ORS. (ASRBiH br. 5640) 1921, Zem. vlada. Sedmični izveštaj zem. vlade
BiH za period od 5—11. VI 1921. — Min. in. dela odel za BiH u Beogradu.
Звоно, br. 28, 26. V 1921. Rudarska skupština и Zenici.)
 „ Z V O N A S l“ — 431

posle svega ovoga izvestio zemaljsku vladu da „nema izgleda, da će

ova sccijalpatriotska partija u Zenici naći većeg broja pristaša“ 79.
Dvadieset petog februara 1921. pokušali su zvonaši da stvore or­
ganizaciju u Brezi. Govom ik je pozvao prisutne radnike, kojlh je bilo
oko 60, „većinom Srba pravoslavnih i nešto muslimana“ da udu u
zvonašku organizaciju, koja ima „nacionalni i antikomunistički ka-
rakter“ , ali je rezultat bio kao u Zenici.80
U isto vreme, zvonaši pozivaju preko svog lista celokupni prole­
ta riat BiH da ude u organizacije ORS-a, jer će ih one, tobože, je-
dino zaštititi od kapitalističke eksploatacije.81
Sem pomenutih, poznato nam je da su zvonaši u prvoj polovini
1921. godine održali sa svojim pristalicama samo još tri slabo posećena
zbora (u Jajcu, Derventi i Tesliću).82 Celokupna njihova aktivnost
iscrpljivala se u priredivanju zabava i koncerata, u cilju pribavljanja
sredstava za otplatu diuga napravljenog u predizbornoj agitaciji.
Jedini važniji momenat u organizacionom razvitku zvonaša u
toku 1921. godine bile su oblasne sindikalne i partijske konferencije
(zvonaši su ih proglasili kongresima), održane 20. i 21. juna u Sara­
jevu. Na njima je bilo zastupljeno po 16 organizacija sa 39 delegata,
što znači da partijske i sindikalne organizacije nisu slale posebne de­
legate. Dnevni red i tok konferencija takođe pokazuje veliku slič-
nost.83 Rad konferencija pratili su P. Tatić, S. Kotur i V. Korać kao
delegati oblasnih odbora u N. Sadu i Zagrebu, odnosno GO stranke.
Konferencije su protekle prema planiranom dnevnom rediu, ali nam
je njihov konkretan rad ostao gotovo sasvim nepoznat. Pored izve-
štaja objavljenih u Zvonu, koji su redovno oskudni i prazni, a uz
to tendenciozno netačni i namemo zaobilaze ključne probleme, ne
raspolažemo ndkakvim drugim podacima. U štampanom izveštajai
0 0 SDSJ za BiH kaže se, npr., da zvonaši imaju 10.000 partijskih i
sindikalno organizovanih članova, ali je ta cifra jako preuveličana8'1,
79 ASRBiH, zem. vlada br. 2398/1921. od 7. III 1921.
80 ASRBiH, Zem. vlada br. 1946/1921. Izveštaj kotarskog ureda u Visokom
br. 2038 od 1. III 1921. — Zem. vladi u Sarajevu.
81 Zvono, br. 16, 27, II 1921, u članku Spremajmo se piše sledeće: „Orga­
nizacije su tu naše, naš ORS, borbena brana interesa radničke klase, koja nije
pala pod zimskom ofanzivom reakcije, jer nju je branila taktika socijalne de-
mokratije (čitaj saradnja sa buržoazijom i bežanja od klasne borbe — T. M.).
Radničku klasu naše zemlje pozivamo u naše redove, da je spasemo jedne ka-
tastrofe, koja će neminovno doći, ostane li i dalje bez svog borbenog oružja
— bez organizacije.“
82 ASRBiH, Zem. vlada br. 5172/1921. Izveštaj kotar. ureda u Jajcu br. 4086
od 17. V 1921. — Okružnoj oblasti u Travniku. (Vid. Zvono, br. 34 i 37, 7. i
21. V 1921.)
83 Ddnevni red sindikalne konferencije bio je sledeći: 1. Konstituisanje
skupštine, 2. Izveštaj, a) tajnički, b) blagajnički, c) nadzornog odbora, 3. Ekonom-
ski položaj radničke klase u BiH (referent J. Smitran), 4. Naši sindikati i ta-
rifna politika (S. Gojšina), 5. Izveštaj о ujedinjenju sindikata (R. Bogdanović)
1 Razno. (ARPJ, 9055/XIV 3—2 (1921). Poziv ORS-a za BiH na oblasnu konfe-
renciju.)
Partijska konferencija imala je sledeći dnevni red: 1. Konstituisanje kon­
ferencije, 2. Izveštaji, a) tajnički, b) blagajnički, c) nadzornog odbora, 3. Polo-
žaj i akcije socijalne demokratije (referent Smitran), 4. О radničkoj štampi
(Đ. Vitković), 5. Izbor oblasnog odbora, a) upravnog, b) nadzornog i 6. Razno.
(ARPJ, 9047/11, 3—2 (1921) Zapisnik egzekutive OO održane 5. V 1921. u Sa­
rajevu.)
84 Zvono, br. 44, 18. VI 1921, Zdravo drugovi. Isti list je još 4. II 1920,
br. 9, javio da je pri upisivanju u stranačku matičnu knjigu ustanovljeno da
„broj članova premašuje 11.000“, što naravno ne odgovara istini. Preuveličanost
432 — TOM A M IL E N K O V IC

jer su stvarno zvonaške organizacije bile malobrojne i veoma labavo

organizovane. Koliko su te slabosti bile velike, vidi se po tome što
nisu uspevale da obezbede sredstva za nesmetano izdavanje jedinog
partijsko-sindikalnog lista — Zvona,85 Sindikalna konferencija je pri-
hvatila rezoluciju usvojenu 8. marta 1920. u Zagrebu о prisajedinje-
nju ORS-a za BiH Opštem radničkom savezu Jugoslavije i izabrala
upravu u koju su ušli: predsednik Risto Bogdanović, potpredsednik
Alojz Beranek, sekretar Boško Jurić, blagajnik Savo Kuridea, Milan
Saraba, Risto Đukanović (svi iz Sarajeva), Pavle Predović (Teslić),
Đorđe Mesećkov (Usora), Mija Mikulić (Zenica) i David Đurđević (Dr-
var). Kao što se vidi, zvonaši su u OO ORS-a uvukli, do tog momenta,
nepoznate ličnosti iz sindikalnih organizacija u unutrasnjosti Bosne,
što je trebalo da pokaže širenje njihovog uticaja i orgaizacija u celoj
pokrajini.
Partijska konferencija je takode izabrala novu upravu, koja se
ovako konstituisala: Milan Živković, predsednik, Đuro Vitković, pot-
predisednik, Jovo Smitran, sekretar, Boško Jurić, pomoćnik sekretara,
R. Đukanović, blagajnik, R. Bogdanović, M. Dukić i S. Gojšina, čla-
novi.80
Po završetku oblasnih konferencija održana je u Sarajevu (22.
juna) sednica GO SDSJ, na kojoj su pretresana pitanja od opšteg zna-
čaja za celu stranku — prevenstveno teška finansijska situacija87, ali
će о tome biti reči na drugom mestu.
Konferencije nisu imale nikakvog praktičnog uticaja na budući
radi partijskih i sindikalnih organizacija. Posle neuspeha u izborima
za Konstituantu i donošenje Obznane zapale su ove u neku vrstu
obamrlosti, iz koje neće moći da se otrgnu. Uzroci tome su više-
struki, a mi ćemo pomenuti samo neke. Pre svega, slabosti zvonaškog
ove brojke najbolje će se sagledati ako se uporedi sa brojem dobijenih glasova
na izborima za Konstituantu. Na njima su zvonaši, prema zvaničnim izvešta-
jima, dobili samo 2.904 glasa (vid. str. 446), a poznata je stvar da su političke
stranke, prilikom ovih izbora dobijale daleko vise glasova nego što su imale
partijskih članova. Ne bi se moglo prihvatiti čak ni to da su zvonaši za godinu
dana imali 11.000 posetilaca (radnika, seljaka, dobrovoljaca „gradana“ i si.) na
svim svojim zborovima, skupštinama, konferencijama i dr. sastancima. Uosta-
lom, zvonaši su u pomenutom izveštaju OO i broj dobijenih glasova (2.904) pre-
uveličali popevši ga na 4.000. Na osnovu broja delegata konferencija takode
se ne može odrediti približna brojnost organizacija, jer, prema Statutu, orga­
nizacije do 50 članova šalju 2 predstavnika.
80 OO SDSJ za BiH konstatovao je još 5. V 1921. godine „slabo finansijsko
stanje“ Zvona i odlučio da list izlazi samo na 2 strane, što će se javnosti obja-
sniti kao da su „ljudi iz redakcije otišli na putovanje; pom anjkanje pretplat-
nika, slabo interesovanje istih i pomanjkanje papira“ . (ARPJ, 9047/11 3—2 (1921).
Zapisnik sa sednice egzekutive OO održane 5. V 1921.) Iz finansijskih razloga
Smitran je predložio konferenciji da Zvono izlazi jednom nedeljno (umesto
2 puta) u smanjenom formatu i tražio da „svi članovi stranke i sindikata
uzimaju list“ i polože po 5 dinara priloga. Konferencija je usvojila sugestije,
ali u praksi se ništa nije izmenilo. Povremeno veće SDSJ, održano 20. i 21. X I
u Sidu, zaključilo je da Zvono obustavi izlaženje od nove 1922. godine, na-
vodno ,,u korist centralnog partijskog organa koji će izlaziti u Beogradu“ , a
stvarno što nisu bili u mogućnosti da izmire 10.000 dinara učinjenog duga,
koji se sve vise uvećavao. (Isto, 26. X I 1921, br. 64, Rad povrem enog veća.)
80 Zvono br. 45. 25. VI 1921, Naši kongresi.
87 Vid. zapisnik sa sednice GO SDSJ održane 22. juna u Sarajevu u ARPJ,
8999/XIV 2—9 (1921). Na povratku iz Sarajeva P. Tatić je svratio u Teslić i
održao radničku skupštinu. Govoreći о opštem položaju radništva Tatić je
ukazao na teške posledice Obznane, ali nije propustio priliku a da ne osudi ko-
muniste koji su tobože izazvali Obznanu. (Слобода (Novi Sad) br. 27, 3. VII 1921.)
 „z v o n a S i“ — 4 3 3

pokreta izviru iz samih principa na kojima je pokret stvoren. On nije

ponikao iz jedne zdrave osnove, tj. nije obuhvatio odredenu drustvenu
klasu ili pak jasno izdiferencirani sloj, za čije bi se interese borio,
već predstavlja veštačku tvorevinu — konglomerat različitih interesa
i težnji. To je neuspeo pokušaj izmirenja klasnih suprotnosti — sim-
bioze radničke klasne borbe i buržoaskih interesa pod nacionalnom
firmom. U vrhovima zvonaške hijerarhije nalazio se tanak sloj slu-
žbenika i kvalifikovandh radnika, koji su, zbog boljih plata, bili bur-
žuji u radničkim redovima i kao takvi predstavljali klasne neprija-
telje proletarijata. Oni su bili izraziti socijalšovinisti, tj. socijalisti na
rečima a šovinisti na delu; to su ljudi koji su priznavali „odbranu
otadžbine“ , i to njenu odbranu od revolucionarne radničke klase. Ma-
lobrojno zvonaško članstvo sastojalo se pretežno od klasno nesvesnih,
zbog preterane eksploatacije moralno utučenih, nekvalifikovanih rad>-
nika, koje je buržoazija (pre svega radikali) uspevala da iskoristi u
borbi za svoje ciljeve. Iako malobrojan, zvonaški rukovodeći kadiar
davao je ton celom pokretu i stvarao od njega priperak srpske bur-
žoazije.
U toku 1919/20. zvonaške sindikalne organizacije ne vode štraj-
kačke borbe, već postupno popravljaju ekonomski položaj (dobijaju
osmočasovno radno vreme, veće nadnice i sl.) putem direktnog spo-
razumevanja svojih funkcionera sa poslodavcima. Naravno da su ti
dobici bili umereni, jer su zastupnici radnika više voddli računa о in-
teresima vlasnika preduzeća (naročito ako su ovi bili iz redova do-
maće buržoazije) nego о stvarnim potrebama radnika. Revolucionarni
sindikati uspevali su da izbore osetno poboljšanje ekonomskog polo-
žaja svojih članova rani je i u većoj meri od ORS-a, i ovi ustupci po-
slodavaca reformistima došli su kao direktan rezultat klasne borbe
svesnog dela radničke klase i oportunizma same buržoazije. Kada je
u 1921. godini došlo do pomenutog opšteg pogoršanja položaja rad-
ndčke klase, time su bili pogođeni i zvonaški sindikati. Buržoazija
vise nije htela da im čini dobrovoljne ustupke. Zbog toga je u toku
1921. godine došlo do niza spontanih odbrambenih štrajkova u cen-
trima drvne industrije. Međutim, kako zvonaške sindikalne organi­
zacije nisu bile stvorene za vođenje štrajkova, već u prvom redu za
borbu protiv revolucionarne radničke klase, bile su organizaciono sla-
bo učvršćene i bez štrajkaškog iskustva, što je, pored ostalih faktora,
doprinelo da svi štrajkovi propadnu posle dužeg ili kraćeg otpora.88

88Radništvo drvne industrije u Drvaru tražilo je krajem aprila 1921. po-

većanje svojih nadnica od 80—100% i pretilo štrajkom ako se njegovi zahtevi
ne ispune. Medutim, vodstvo ORS-a je, posle pregovora sa poslodavcima, uspelo
da nagovori radnike da odustanu od štrajka, „jer nije održana skupština uprav-
nog odbora Drvarskog preduzeća (...) te pitanje povišice nadnica nije moglo
doća u pretres“ . (ASRBiH, Zem. vlada br. 4156/21. Telegram žandarmerijske
ispostave u Drvaru od 30. IV 1921. — Zemaljskoj vladi. Br. 4353/1921. Sedmični
izveštaj Zem. vlade BiH od 1—7. V 1921. — Ministarstvu unutrašnjih dela.
Br. 4117/1921. Sedmični izveštaj Zem. vlade od 7—14. V 1921. — Min. un. dela.)
Medutim, u decembru 1921. ipak je došlo do štrajka radnika drvarske industrije
u Drvaru, Dobrljinu (9. XII) i Prijedoru (10. XII), jer poslodavci nisu pristali
na povećanje nadnica dok se prethodno ne produži radno vreme za 2—3 sata
dnevno.(ASRBiH, Zem. vlada br. 14.678/1921. Sedmični izveštaj Zem. vlade
od 11—17. X II 1921. — Min. un. dela. Zvono, br. 67, 17. X II 1921,Strajk и Drvaru.)
Još u martu mesecu 1921. došlo je do štrajka u teslićkoj drvnoj industriji, ali
je i on okončan bez uspeha. (Zvono, br. 22 i 25, 19. i 30. III 1921.) Teslić nam pruža
očigledan primer da buržoazija daje ustupke radničkoj klasi i pomaže rene-
gate samo kad je na to okolnosti primoraju. Pre Obznane je u Tesliću funkcio-

28 Z b o m ik vn
434 - TOM A M IL E N K O V IĆ

Cela 1921. godiim ispunjena je jalovom međusobnom borbom

zvonaša i centrumaša, ali se mi na tim razmiricama necemo zadr-
žavati, jer će one biti predmet posebnog rada. Ovde ćemo samo kon-
statovati da je ta borba rezultirala iz težnje obe reformističke struje
da privuku komunističko članstvo u sopstvene redove. Otimanje tu-
deg članstva nije dalo nikakve rezultate i krajem 1921 (18. decembra)
našli su se bosanski centrumaši i zvonaši, pored ostalih, ujedinjend
u Socijalističkoj partiji Jugoslavije (SPJ), sa uverenjem da će udru-
ženim snagama postići ono što zavadeni nisu uspeli.
U Oblasnom odiboru SPJ za BiH zvonaški funkcioneri su se rela-
tivno kratko zadržali. Njih su otuda istisli centrumaši ili su sami zvo-
naši dobrovoljno odstupili. Jedini se u Oblasnom odboru duže zadržao
Đuro Vitković. Jovo Smitran je promendo polje delovanja prešavši na
rad u bolesničkim blagajnama, gde je ostao do kraja života, tj. do
sredine 1929. godine.

2. Partijski program г stav zvonaša prema nekim aktuelnim pitccnjima

(stav prema naprednom radničkom pokretu, buržoaskim strankama,
monarhiji, agrarnom i nacionalnom pitanju)

Zvonaši su u svom nazivu, u raznim oblicima, redovno upotreb-

ljavali socijaldemokratsko ime, iz čega bi se moglo zaključiti da je
njihov partijski program i praktični rad bio sličan programima i pra-
ksi ostalih socijaldemokratskih stranaka, što je samo delimično tačno.
Naime, dok najveći deo zvonaškog minimalnog programa (pedlože-
nog budiućoj stranci u vidiu Manifesta) predstavlja neveštu kopiju od-
govarajućih socijaldemokratskih dokumenata89, njegov pak drugi deo
pokazuje izvesnu originalnost. Ovaj program je ostao na snazi sve do
početka aprila 1920. godine, kada su zvonaši prestali da postoje kao
samostalna organizacija, već su, kao oblasni odibor, ušli u sklop SDSJ.
Tom prilikom su formalno usvojih program nove stranke (Deklara-
ciju ujedinjenja SDSJ), ali se mi na njemu nećemo zadržavati, jer je
njihova praksa, od postanka grupe, cdudarala i umnogome protivre-
čila usvojenim dokumentima, koji su za zvonaše imali vise deklara-
tivni karakter, a manje bili rukovodna načela u praktičnom radu.
Naglasili smo već da se socijalšovinisti u Bosni pojavljuju u jeku
punog poleta revoluciönarnih proleterskih organizacija i da su pred-
stavljali njihov antipod, kako po maksimalnim zahtevima tako i po
sredstvima borbe i nacionalnom sastavu članstva. Već u prvom broju
nisala radnička aprovizacija; međutim, posle Obznane ona je ukinuta. Dok je
u toku 1920. u teslićkoj drvnoj industriji bilo zaposleno 3.000 radnika, taj broj
se smanjio u 1921. god. na „par stotina“ . Uprava fabrike „sistematski zakida
radnicima zarade, ugušuje radnike preteći im da će obustaviti rad“ (Слобода
(H. C.), br. 31, 31. VII 1921, Zašto ćute?), iako u toj istoj fabrici rade zvonaši,
koje je ona pre Obznane podržavala.
89 Tu se, izmedu ostalog, traži: politička jednakost gradana, opšte tajno
pravo glasa, sloboda sastajanja, udruživanja, govora i štampe, ukidanje indi-
rektnih poreza i sl. Za radnike traže da se „Radničko zaštitno zakonodavstvo
i socijalno osiguranje (...) provede u najkraćem vremenu i najširim dimen-
zijama .Osamsatni radni dan treba odmah da se izvede“ . Sem toga, traže puniju
higijensku zaštitu, zaštitu majki i dece, zabranu noćnog rada i sl. Kao što se
vidi, zvonaši ne postavljaju precizne zahteve u vezi sa zaštitnim zakonodav-
stvom i socijalnim osiguranjem, već samo pominju da ga treba odmah i u
najširim dimenzijama zavesti. Verovatno su konkretan rad na tome prepustili
buržoaziji. (Zvono, br. 21, 22. III 1919, Manifest radnom narodu BiH.)
 „ Z V O N A S l" — 435

Zvona Smitran je, u ime svoje grupe, izneo platformu na kojoj je hteo
da okupi pristaše, a koja je u mnogo čemu dijametralno suprotna prak-
si SDS BiH. Pre svega, tu se kategorički ispoljava stav protiv svakog
revolucionarnog angažovanja radiničke klase i najavljuje bespoštedna
borba svim nosiocima revolucionarne klasne borbe. On je hteo da
pokaže proletarijatu da se saradinjom sa buržoazijom može izgraditi
„prava narodna i diemokratska država u kojoj će radnik ( . . . ) imati
sve preduvjete za život“ 90. U duhu rečenog, Zvono je pozdravilo ula-
zak V. Koraća u vladu Kraljevine SHS, očekujući da će taj korak
doneti političke i ekonomske koristi proletarijatu i uticati na
radništvo Bosne i Hercegovine da odustane od revolucionarne tak-
tike.01 Medutim, ulazak socijalista u buržoasku vladu imao je u
Bosni obrnuti efekat cd očekivanog. Umesto pružanja podrške, prole-
tarijat je energično osudio socijalistički ministerijalizam.
Zvonaši su se brzo, u praksi, uverili da svojim programom i teo-
retskim radiom ne mogu oslabiti revolucionarne radničke organizacije
i privući njihove članove na svoju stranu, te su zbog toga, već u ja-
nuaru 1919. godine, unekoliko korigovali taktiku. Oni su se koristili
činjenicom da se u organizacijama SDS BiH (kasnije SRPJ (k) i KPJ)
nalazio veliki broj radnika neslovenske narodnosti, od kojih je jedan
deo, iz nacionalnih razloga, bio neprijateljski raspoložen prema no-
vostvorenoj dtržavi i na osnovu toga izveli generalni zaključak da bi
ova „rulja“ (stranaca — T. M.) pošla u revoluciju ne iz socijalističkog
uverenja, već „u korist crno-žutog režima koji joj (. . . ) konvenira“ 92.
Da bi objasndli uspehe i prisustvo velikog broja Srba radnika u
redovima SDS BiH, zvonaši su pribegli ponavljanju starih i fabriko-
vanju novih „dokaza“ da je vodstvo bosanskih socijaldemokrata, slu-
žeći se „nevaspitanošću ( . . . ) niskom kulturom i nacionalnom neo-
brazovanošću radnika“ , stvorilo od njih indtiferentne ljude „bez ose-
ćaja za svoj narod i za svoju državu“ 93.
Od parcijalnog optuživanja „stranaca“ zvonaši su vrlo brzo pre-
šli na globalno denunciranje cele SDS BiH, tvrdeći da je za vreme
rata saradivala sa austrougarskim režimcm i zbog toga bila proteži-
rana od ovog.94 U manifestu radncm narodu BiH osnivači socijalšovi-

eo On dalje kaže: „Mi nećemo da izmedu radničke klase i naroda (čitaj

buržoazije — T. M.) postoji zid, nećemo bar danas, kad je opasnost za našu
mladu državu koja je tek u rodenju. Hoćemo da zajedno sa narodom (bur-
žoazijom — Т. M.) učestvujemo u zidanju nacionalne zgrade jer je to i naša
zgrada. Mi idemo zajedno sa ostalim našim klasama, pa uvidimo li da ostale
klase staju na put našim zahtevima i da su neprijateljski prema nama raspo-
ložene, nismo ništa s tim izgubili (?) neće nam bar moći prebaciti da smo ne-
girali zajednički rad za stvaranje države“ . .. „M i nećemo da s narodom našim
izvadamo ludačke eksperimente (misle na socijalističku revoluciju — T. M.) koji
ga mogu prije usmrtiti nego podići (...) Nećemo da budemo grobarima našeg
naroda i proletarijata. Protiv svakog koji bi se služio tim sredstvima istupa-
ćemo sa svom svojom energijom i snagom.“ (Zvono, br. 1, 10. I 1919, Poslije
četiri krvave godine.)
91 Zvono, br. 1, 10. I 1919, Vitomir Korać, jugoslovenski socijalistički mi-
nistar.
02 Isto, br. 3, 18. I 1919, Opasne pojave.
83 Isto, br. 6, 29. I 1919, Naš pokret i radnička klasa.
04 Isto, br. 17, 8. III 1919, Subaše jednog rešima. Nešto kasnije zvonaši
su pisali da je vođstvo SDS u njihovoj pokrajini izneverilo u toku rata „ne
samo naš napaćeni narod nego i crvenu zastavu socijalne demokracije toleri-
rajući i šutke odobravajući sva zločinstva, koja su se pravila na našem na­
rodu“ . (Isto, br. 21, 22. Ill 1919, Manifest radnom narodu BiH.) Inače Smitran
je još 1918 (dok se nalazio u Češkoj) tvrdio da poseduje dokumente kojima

28*
436 — T O M A M IL E N K O V IC

nističke grupe su „kao uvereni socijaldemokrati i po intelektu i po

duši“ odreddli sebi za najvažniji zadatak d)a odstranjuju iz naprednih
socijalističkih radova „nevaljalce i nevrijedne“ . Time su borbu protiv
revolucionarne radničke klase (pod vidom borbe protiv stranaca) pret-
postavili borbi za veća ekonomska i politička prava proletarijata.
Nećemo se zadržavati na svim pojedinačndm napaddma zvonaša
na napredni radnički pokret, učinjenim preko štampe ili zborova, jer
je njih bilo bezbroj, a о nekim smo ranije govorili, već ćemo pome-
nuti samo najilustrativndje slučajeve.
Pre nego što su se udružili sa težacima, dobrovoljcima i dr. sit-
noburžoaskim elementima radi energičnije zajedndčke borbe protiv
revolucionarnog dela radničke klase, dakle u vreme kada sami nisu
imali dovoljno snage da pređu u napad, zvonaši su najčešće pribega-
vali dienunciranju. Cilj im je bio da opravdaju policijske progone
radnika ili pak da navedu reakcionarni vladajući režim na primenu
još drastičnijih mera. Za SRPJ (k) u BiH, npr., tvrddli su da je „ne-
prijateljski raspoložena prema današnjoj državi i stečenoj slobodi“ i
da je, „udružena sa boljševicima iz Rusije i Madarske i materijalno
od njih poduprta, pokušala izvesti prevrat (1. maja — T. M.) samo u
tu svrhu, da omogući povratak imperijalističke politike Веса i Ber­
lins “ 95.
Za odnose zvonaša prema naprednom radničkom pokretu karak-
teristična je rezolucija, usvojena na vanrednoj skupštini železničara
(28. decembra 1919) u Drvaru. Njome se izražava nepoverenje sindi-
kalnom vodstvu, zbog toga što je, tobože, vodilo „skroz protivnarodnu
i antidržavnu politiku“ i dopustilo da se u organizacije i vodstvo
„uvuku razni problematični tipovi, stranci“ ! Odmah zatim prelazi
se na najotvorenije denunciranje, optužujući komuniste da su ome-
tali konsolidovanje „naše nacionalne države“ , time što su vršili siste-
matsku sabotažu železnice i države iz političkih razloga. „Poslije sve­
ga ovoga, nastavlja dalje rezolucija, mi sinovi ove zemlje, smatramo
za svoju nacionalnu dužnost, ( . . . ) da tim ljuddma i njihovoj suno-
vratnoj politici objavim o rat do istrage!“ 06
Počev od kraja 1919. godine zvonaši, preko svog lista i sastanaka,
kao refren, stalno ponavljaju zahtev da se „stranci“ proteraju iz Bo­
sne, jer su se oni, navodno, kao neprijateljski agenti uvukli u komu-
nističke redove.07 Koliki su značaj pridavali borbi protiv „stranaca“ ,
vidi se iz toga što su je smatrali prvom i „najsvetijom dužnošću ( . . . )
poštenih rodoljuba“ , dok su klasnu borbu zapostavljali ostavljajući
je za „pravo vrem e“ 08. Ostavljanjem klasne borbe u drugi plan — za
može dokazati da su vode SDS BiH konfideni austrougarskih vlasti. (ARPJ
9150/1 3—7 (1918) Pismo J. Smitrana od 13. VIII 1918. iz Plzenja — V. Koraću.)
®5 ASRBiH, Zem. vlada br. 7047/1919. Izveštaj policijske direkcije BiH
u Sarajevu br. 2475 od 2. VIII 1919. sa zvonaškog zbora od 1. VIII 1919. — Zem.
vladi. Napominjemo da je, prema postojećim zakonskim propisima, na svim
zborovima, skupštinama i konferencijam a prisustvovao po neki predstavnik
vlasti i da je о radu istih podnosio izveštaj.
00 Zvono, br. 4, 17. I 1920, Naš rad и provinciji.
97 Vid. Zvono, br. 85, 17. X II 1919, Šta čekam o?, br. 26 i 36, 3. IV i 8. V
1920, U Drvaru je, npr., Todor Tadić, mesni trgovac i zvonaš, sa grupom težaka
zahtevao 12. X II 1919. „pod prijetnjom najtežih pošljedica“ od šefa železničke
stanice „da se odbor komunističke stranke (misle na odbor podružnice Saveza
železničara — T. M.) smjesta udalji iz Drvara“ . (ASRBiH, Zem. vlada
br. 1215/1920. Zbirka saslušanja i izveštaja upućenih Zem vladi povodom tero-
rističkih ispada u Drvaru.)
88 Zvono, br. 11. 11. II 1920, Cistimo!
 „z v o n a s i“ — 4 3 7

„pravo vrem e“ i preuzimanjem uloge čuvara buržoaskog klasnog dru-

štva, zvonaši su se praktično odrekli socijalizma i prešli na poziciju
služenja reakcionarnom režimu.
U prethodnom poglavlju videli smo da su i najviši državni organi
težili dia ograniče nekontrolisano proterivanje „stranaca“ — u većini
slučajeva vlsokokvalifikovanih radnika, od kojih je zavisio konti-
nuirani razvitak privrede u Bosni. Kako su ovi radnici bili bolje pla-
ćeni od domaćih radnika (većinom bez stručne spreme), zvonaši su
se postarali da, i na ekonomskom polju, što više prodube jaz i stvore
razdor izmedu mesnog radništva i svih ostalih, tendenciozno tvrdeći
da su „stranci“ forsirani a domaći elemenat zapostavljen. Ovaj m o-
menat svakako treba imati u vidu pri objašnjavanja, relativno lakog,
pridobijanja nekvalifikovanih i sezonskih radnika šumske industrije
od strane socijalšovinista. Naravno, zvonaši nisu ustajali protiv stra­
naca uopšte, već su, pod maskom patriotizma, težili da onemoguće
komunistički pokret u celini, ubrajajući u strance čak i one ne-Srbe
koji su se rodili i stalno živeli u granicama tadašnje Kraljevine SHS.
Karakteristično je da se zvonaši ograničevaju i napadaju samo
napredni radnički pokret u Bosni i Hercegovini, dok isti takav pokret
u Srbiji ostavljaju na miru. U aprilu 1919. godine pokušali su da one-
moguće ili bar kompromitiju Kongres SDS BiH i Kongres ujedinje-
nja. Oni su pozvali delegate da ne odlaze na te kongrese jer će im biti
nametnuta diktatura kruga ljudi oko Glasa slobode. Za beogradski
Kongres su tvrdili da neće ujediniti jugoslovenski proletarijat već će
ga pocepati, jer na njemu, navodno, neće biti zastupljene radničke
stranke iz Slovenije, Hrvatske, Vojvodine i dela Bosne. Medutim,
propustili su da obaveste svoje čitaoce da Kongres ujedinjenja orga-
nizuje Srpska socijaldemokratska partija.00 Ovakav stav se može ra-
zumeti jedino tako da su se u zvonaškim redovima nalazili gotovo
isključivo Srbi i bilo je neoportuno objasniti toj prostoj i šovinizmom
zatrovanoj sredini da i proletarijat Srbi je vodi isto tako „pogubnu
akciju boljševičkih eksperimenata“ , kao što to eine njihovi drugovi
u Bosni, jer je pretila opasnost da zvonaši ostanu potpuno bez pri-
stalica.
Socijalšovinistima je proleterski internacionalizam bio potpuno
stran, što se jasno zapaža kako iz njihovog odnosa prema radnicima —
komunistima nesrpskog porekla tako i iz stava prema revolucionarnim
internacionalističkim partijama uopšte. Za njih je socijalistički inter­
nacionalizam bio samo „šira i savršenija forma zdoravog i prirodnog
nacionalizma“ 100. Posle godinu dana, a naročito posle ulaska u SDSJ,
njihov „internacionalizam“ je, pod Koraćevim uticajem, „evoluirao“ .
U izveštaju Kongresu (maj 1920) zvonaški IO je izjavio da su ,,još
uvek“ pristalice Druge intemacionale i da će se pokoravati njenim
zaključcima. Dalje, izjavljuju da stoje na stanovištu „internacionale
solidarnosti proletarijata“ , ali uz ogradu da nihov internacionalizam
ne treba shvatiti „bukvalno“ , kao negaciju rada na konsolidovanju
države i rada na njenom napretku.101 Razume se, prvi deo deklara-
cije (o intemacionalnoj solidamosti nije rezultirao iz stvarne promene
u internacionalnoj orijentaciji, već je imao za cilj da prikrije usko
nacionalni i šovinistički karakter stranke.
00 Isto,, br. 28, 16, IV 1919, Naša poruka delegatima VI kongresa SDS BiH.
100 Isto, br. 21, 22. III 1919, Manifest radnom narodu BiH.
101 Isto, br. 36, 8. V 1920, Izveštaj IO SDSJ BiH — Našem zemaljskom zboru.
438 — T O M A M IL E N K O V IC

Zvonaši su bili loše obavešteni i još su slabije razumevali sud>-

bonosna zbivanja u svetskom radničkom pokretu. Glavni izvori nji-
hovih informacija bili su jugoslovenski reformistički listovi (novo-
sadska i naročito zagrebačka Sloboda), odakle prosto preštampavaju
veliki broj članaka. Izuzetak u tom pogledu predstavljaju jedino če-
sta obaveštenja о zbivanjima u narodnom socijalističkom i socijal-
demckratskom pokretu u Cehoslovačkoj, koja su izvršila veliki uticaj
na Jovu Smitrana, a preko njega na celu zvonašku grupu, kojoj je on
stajao na čelu.102
Socijalšovindsti su, od samog početka, zauzeli izrazito neprija-
teljski stav prema oktobarskoj revoluciji kao pojavi, njenim akterima
i tekovinama. Novi društveni poredak okvalifikovali su kao „karika-
turu socijalizma“ , a boljševizmu uskratili svaku revolucionamost i
proglasili ga kontrarevolucionarnim. „To je socijalistički barbarizam,
a ne socijalistička civilizacija“ , pišu oni. Budući da su prihvatili evo-
luciju i koegzistiranje različitih društvenih klasa kao jedini način kre-
tanja ljudßkog društva, to su naročito oštro osudivali boljševičku
taktiku nasilnog otimanja vlasti od' buržoazije, kojom je, prema nji-
hovom mišljenju, u Rusiji postignuto sve a ne „diobrom voljom na­
roda“ 103.
Iste kriterijume su upotrebljavali i u ocenjivanju revolucionar-
nih pokušaja u Evropi. Ustanak spartakovaca u Nemačkoj, početkom
1919. godine, okvalifikovan je kao „revolucija bandita“ , a Madarska
kcmuna kao trik za očuvanje integriteta Ugraske koja je „kompromi-
tovala velike sccijalne tekovine oslobodenih naroda i dovela socija-
lizam u veliku opasnost“ (!?).104

102 Za vreme bavljenja u Češkoj Smitran je radio u jednoj (socijalističkoj?)

knjižari u Plzenju, gde je ovladao češkim jezikom tako dobro da se mogao
njime služiti. Tu je došao u dodir sa socijalističkom literatui'om i, kako sam
kaže, upoznao je bolje nego ma koji jugoslovenski knjižar. „Ja sam se urastao
u nju kao i ona u mene. A moj boravak u Češkoj pružio mi je još više znanja
u tom pogledu.“ (ARPJ 9150/1 3—7 (1918) Pismo Smitrana od 13. VIII 1918. iz
Plzenja — Koraću.) Znamo da je Smitran bio isteran iz SDS BiH zbog naciona-
lizma, a kao što se iz prednjih redova vidi, u Ceškoj je došao pod uticaj desnih
(narodnih?) socijalista. Ovaj momenat je nesumnjivo bio značajan za budući
Smitranov rad, ali je, zbog nedostatka izvora, a naročito čeških, teško utvrditi
koliki je bio taj uticaj.
U nekrologu J. Smitranu Jovo Jakšić je pisao da je ovaj gajio velike sim-
patije „za češki nacionalni socijalizam za vrijem e i poslije rata“ . Sem toga,
Smitran je još pre rata ovladao ruskim jezikom (Радпичке новине, br. 26,
5. VII 1929) pa nije isključena mogućnost da su na njegova shvatanja veliki
uticaj izvršili ruski socijalisti-revolucionari. Nismo uspeli da utvrdimo posto-
janje veza izmedu zvonaša i jugoslovenske Narodne socijalističke stranke
(NSS), mada postoji velika podudarnost izmedu programa NSS i praktičnog
rada zvonaša, a naročito u stavovima prema „dom ovini“ i odnosu prema stra­
mm radnicima. (Vid. Slobodne novine, organ narodnih socijalista u Zagrebu,
25. I 1924, br. 1, Načela narodnog socijalizma i 25. II 1924, br. 5, Program
N SS. . . )
103 Zvono, 5. III 1919, br. 16, Duša boljševizma i 26. V. 1920, br. 41, Po-
slednji napori; — Zvonaši nisu mogli da shvate naučni socijalizam. Nepoznato im
je na kojim pi'incipima će počivati komunističko društvo, već ga proglašavaju
društvenom anarhijom. „Komunističke su ideje apsolutno destruktivno sred-
stvo u državi, čija je dužnost, da štiti sve slojeve društva jednakim zakonima
i jednakom silom.“ (Isto, 7. II 1920, br. 10, Prodane duše.)
104 Isto, 18. I 1919, br. 3, i 22. VIII 1919. br. 52. Iako su iz principa beso-
mučno napadali socijalističke revolucije, to im ipak nije smetalo da iz đema-
goških razloga sazovu za 21. jul protestnu skupštinu protiv intervencije u Ma-
đarskoj i Rusiji. (Isto, br. 51, 19. VII 1919.)
 „z v o n a s i“ — 439

Videli smo kakav je bio stav zvonaša prema revolucionarnoj rad-

ničkoj klasi, a sada ćemo se pozabaviti njihovim vezama sa nekim
neproleterskim partijama i grupacijama i osnovom na kojoj su se te
veze temeljile.
Mada dobrovoljci nisu pripadali samo jedmoj odiredenoj diruštve-
noj klasi, niti su pak imali posebnu stranku, ipak su njihove veze sa
zvonašima iz više razloga karakteristične. One datiraju od osnivanja
zvonaške grupe, a zasnivaju se na nekim zajedničkim interesima. Je-
dan mali broj dobrovoljaca nalazio se direktno u socijalšovinističkim
redovima, jer im je ta politička sredina bila najbliskija, a veći broj
dobrovoljaca-zemljoradnika samo je sporadično podržavao razbijačke
akcije zvonaša.105 Zvono uporno insistira da vlada ispuni obećanja,
data dobrovoljcima za vreme rata, i dodeli im zemlju ili državnu slu-
žbu, a zvonaši redovno prisustvuju sastancima dobrovoljaca i podrža-
vaju njihove zahteve.100 Većina dobrovoljaca-zemljoradnika inklini-
rala je zvonašima vise zbog njihovog agrarnog programa, a man je
iz drugih pobudia. Ista konstatacija, ali u još većoj meri, važi za zem-
ljoradnike (težake) uopšte, jer su ovi bili životno zainteresovani za
rešenje gorućih socijalnih problema.
Zvonaši su propustili da zauzmu od'redeni stav prema agrarnoj
reformi prilikom pokretanja svoga lista, ali kako je agrarno pi tan je
bilo fundiamentalno za najveći deo bosanskog seljaštva, brzo su ispra-
vili nedostatak. Povodcm poznatog proglasa regen ta Aleksandra od
6. januara 1919. kojim, izmedu ostalog, poziva selj ake-kmetove da
„mirno sačekaju“ da im država „zakonskim putem podeli zem lju“ ,
ali uz pravičnu naknadu diotadašnjim vlasnicima, grupa oko Zvona
je izjavila da je za njih „danom prevrata jednom za svagda riješeno
agramo pitanje, i da naš kmet nema više nikakvih dužnosti prema
svom spahiji“ . „Mi ( . . . ) se ne osjećamo ni moralno ni čovječanski
obavezni da dajemo pravičnu naknadu dosadašnjim vlasnicima zem-
lje “ , jer je oni „nijesu zaslužili nd po zakonima božjim ni ljud-
skim“ 107.
U privremenom programu grupa oko Zvona stala je na stano-
vište da zemlja treba da pripadtne onome ко je obrađuje. I ovoga
puta su se izjasnili protiv da van ja odštete agama i begovima, ali su
105 Veoma je teško utvrditi koliki je broj dobrovoljaca simpatisao ili pak
bio u redovima zvonaša, jer se u arhivskim dokumentima može pronaći samo
globalan podatak da na nekom zboru prisustvuju i dobrovoljci. Retki su slu-
čajevi da se pored imena ličnosti kazuje njena prošlost i socijalna pripadnost.
Najistaknutiji dobrovoljci — zvonaši ili su; Risto Bogdanović, predsednik
sreskog odbora Saveza dobrovoljaca u Sarajevu, Sreten Kašiković i Ilija Su-
dar, članovi sreskog odbora Saveza dobrovoljaca u Sarajevu. Đuro Prkić, pred­
sednik sreskog odbora Saveza dobrovoljaca u Drvaru i dr. (Vid. Zvono, 17. i
19. X I 1920, br. 91 i 92, Kandidatske liste OO SDSJ.) О I. Sudaru je već bilo
reči. On je početkom 1913. odstranjen iz Radničkog doma, a uskoro za tim i iz
sindikalne podružnice molerskih radnika. Nije nam poznato kada je i gde otišao
u dobrovoljce.
Sreten Kašiković je bio povezan sa grupom mladih dobrovoljaca-naciona-
lista koji su u julu 1917. godine putovali u Petrograd sa namerom da ubiju
„Lenjina i njegove glavne agitatore, njih dvanaest na broju.“ (Vladimir Košćak,
Prilog za historiju 1917. godine, Historijski zbornik br. 1 -4 , Zagreb 1957,
131-136.)
100 Vid. Zvono, br. 4 i 63, 17. I i 11. VIII 1920.
107 Isto, br. 3, 18. I 1919, Prestolonaslednikov manifest. Pošto su sa pri-
bližavanjem proleća u Bosni učestali agrarni nemiri, zvonaši su požurivali one
„gore“ na reforme, jer je sporost dovela u Rusiji do revolucije. (Isto, br. 10,
12. II 1919, Naš današnji položaj.)
440 ~ TOM A M IL E N K O V IC

ostavili otvoren put i za kompromis. Oni su izjavili: „Stane li se, i

preko naše volje na stanovište da se oduzeta zemlja nagradi, zahtje-
vamo da se ta nagradia pribavi, ne iz državnih sredstava, pošto bi time
trpeo većim delom sitan stalež, već iz konfiskovanog profita ratnih
kapitalista i bankara.“ 108
Pada u oči načelno neslaganje između zvonaškog stava i Prethod-
nih odredbi za pripremu agrarne reforme, čiji je tvorac bio Korać, ко je
se naročito ispoljavalo u pitanju nadoknade feudalnim vlasnicima
za oduzetu zemlju. Preko zborova i štampe zvonaši su pozivali kme-
tove seljake u borbu za brzu i radikalnu agrarnu reformu.109
Raddkalni stav zvonaša prema agrarnoj reformi iznenaduje samo
na prvi pogled — dok se ne sagledaju imovinski odnosi u Bosni, a
tada postoje jasno da je agrama reforma imala za zvonaše vise nacio-
nalno-politički nego ekonomski karakter. Najveći broj kmetova u
BiH činili su pravoslavni seljaci, a gotovo sve spahije bili su musli-
mani. Tako se već kvantitativni odnos kmetova i feudalnih vlasnika
zemlje dob rim delom poklapao i stvarao osnovnu suprotnost izmedu
muslimana i srpskog življa. Oduzimanjem zemlje od feudalaca zvonaši
su imali na umu, pre svega, ekonomsko i političko slabljenje musli­
mana (koje su intimno smatrali antidržavnim elementima) u korist
srpskog življa.
Zvonaši nisu zapažali postojanje nerešenog nacionalnog pitanja,
mada nisu poricali postojanje različitih narodnosti u Kraljevini SHS.
Za njih je Jugoslavija bila „geografski pojam “ diržave u kojoj žive
Srbi, Hrvati i Slovenci i smatrali su da se „nijedan od ta tri naroda
neće i ne smije odricati svog nacionalnog obilježja“ 110. Samo prizna-
vanje postojanja različitih nacija u Jugoslaviji nije značilo približa-
vanje ka sagledavanju nerešenog nacionalnog pitanja, već je bilo
rezultat njihove usko nacionalne orijentacije i način da se srpska na­
cija izdvoji od ostalih. Praksa je to najbolje potvrdila. Zvonaši su
nastojali da pokriju nacionalni karakter svog pokreta, ali iz celog nji­
hovog rada i nacionalnog sastava organizacija i skupova jasno se vidi
da je reč о srpskim šovinistima.111
Usko povezano sa nacionalnim pitanjem bilo je pitanje oblika
državnog uredenja. Tu zvonaši nisu imali jasno izradene stavove,
ali se na osnovu postojećih podataka ipak mogu izvući određeni zak-
ljučci. Za razliku od ostalih jugoslovenskih socijalpatriota koji su

108 Isto, br. 21, 22. I ll 1919, Kako su, međutim, radikali u svojoj političkoj
igri računali na podršku JMO, izglasana je u Privremenom narodnom pred-
stavništvu velika suma novca, koja je imala da bude isplaćena agama i be-
govima za oduzetu zemlju. Zvonaše je to zaprepastilo i nazvali su taj ein „tri-
orr • da se „izigra i opljačka težački svet i sav ostali radni narod“ . (Isto, br. 47,
16. VI 1920, К о će platiti 260 miliona kruna begovatu!?)
100 Vid. npr. u ASRBiH, Zem. vlada br. 1219/1920. Izveštaj kotarskog
ureda u Prijedoru br. 56/Pres od 3. II 1920. — Zem. vladi ili Zvono, 6. Ill
1920, br. 18, Gavranovi, 31. III 1920, br. 25, Skupština težačke stranke.
110 Isto, br. 6, 29. I 1919, Zivela sloboda izražavanja misli.
111 Da su se oko zvonaša okupljali uglavnom Srbi, vidi se iz slučaja nji­
hove organizacije u Zavidovićima, koju su uspeli da oform e tek posle duge
borbe sa komunistima. Ova organizacija im je ostala privržena veoma kratko
vreme. Verovatno pred izbore za Ustavotvornu skupštinu članstvo ih je napu-
stilo i prišlo Radikalnoj stranci po „nagovoru nekih radikala“ . (Isto, br. 27, 8. IV
1921, Iz stranke i sindikata.)
Koliko je zvonaški nacionalizam bio izražen, jasno se vidi iz jedne sitne
epizodice objavljene u Zvonu, 14. I 1920, br. 3. Čestitajući novu 1920. godinu
obraćaju se svim svojim „čitaocima, drugovima i prijateljim a Srbima“ .
 „ZVONASI" — 4 4 }

samo formalno tražili republikansko uređenje, zvonaši ne čine ni to.

Oni smatraju da je pitanje republike ili monarhije „sretno maknuto
s dnevnog reda“ time što su monarhisti pobedili i da о tome ne treba
raspravljati. Karakteristično je da i ovdie istupaju sa nacionalističkih
pozicija. Odstupanje od tradicionalnih i utvrdenih socijaldemokratskih
republikanskih stavova opravdavaju time što se u Jugoslaviji, „izuzev
časne ali rijetke iznimke“ , republikancima deklariraju „upravo oni
elementi, na koje se oslanjala bivša uprava, elementi, koji bilo iz
verskih bilo demagoško-političkih razloga prave namerno i promi-
šljeno smetnje i trzavice“ . Osećajući da nisu d'ovoljno uverljivi, zvo-
naši dodaju da „danas imademo daleko preeih poslova radii kojih se
ne sme trošiti narodna energija u čisto neproduktivne ( . . . ) svrhe“ .
U pitanju državnog uređenja i organizacije vlasti nedvosmisleno su
se opredelili za strogu centralizaciju diržavne vlasti i samouprave po
okruzima i opštinama.112 (Posledinji stav su svakako preuzeli od SDS
Hrvatske i Slavonije.)
Usledi nedostatka podiataka ne možemo konkretno govoriti о sta-
vu zvonaša prema Radikalnoj i Demokratskoj stranci, ali se na os-
novu indicija i nekih sitnijih već pomenutih podataka ipak mogu
izvući odredeni zaključci. Mada je SDSJ kao celina trajno sarađivala
sa Demokratskom strankom, ulazeći sa njom i u koalicionu vladu,
ne bi se moglo reći da su zvonaši sledili politiku svog GO i Socija-
lističkog poslaničkog kluba u pogledu saradnje sa demokratima. N ji-
ma je po nacionalnoj liniji (a ona je pretezala) bila mnogo bliskija
Radikalna stranka u celini113, iako se njen agrarni program nije po-
dudarao sa zvonaškim. Bilo je slučajeva da su socijalisti-šovinisti za­
jedno sa radikalima razbijali zborove Demokratske stranke114, a eklo-
ni smo da u „gradanima“ koji prisustvuju zvonaškim zborovima gle-
damo pristalice radikala.

3. TJčešće zvonaša и predstavničkim 'telima

Prilikom stvaranja narodnih veća, u jesen 1918. godine, zvonaši

još nisu postojali kao oformljena grupa pa stoga nisu ni mogli ula-
ziti u njih. Medutim, Jovo Smitran je smatrao da je u tom trenutku
najvažnije nacionalno oslobođenje (važnije i od socijalnog oslobodenja
proletarijata) i tražio „što čvršće zbliženje“ svih nacionalnih snaga
u zemlji.116
Prilikom raspodele mandata za Privremeno narodno predstav-
ništvo Bosna i Hercegovina je dobila 42 zastupnika (prosečno jedan
mandat na 42.000 stanovnika). SDS BiH bila je spremna da pošalje
112 Zvono, br. 10, 12. II 1919, Centralizam i autonomizam i br. 21, 22. III
1919, Manifest radnom narodu BiH.
113 Радничке новине, br. 47, 27. II 1920, pisale su: „Dok se Korać nalazi
u suprotnosti sa radikalima, dotle su njegovi ,zvonasi‘ postali prirepak radi­
kala“ . Pored toga vid. nap. 61.
111 ASRBiH, Zem. vlada br. 8033/1920, Izveštaj sreskog načelnika iz Ze-
nice sa zbora Demokratske stranke održanog 15. VIII 1920. — Zem. vladi.
116 Sem toga, on je pisao: „ . . . Kad bih bio uveren da je i arhibiskup
Stadler iskreni prijatelj bezuvjetne samostalnosti našeg naroda, prije bih pru-
žio ruku njemu nego Reneru (poznati austromarksista — T. M.) i kad bih bio
siguran da će on potpuno riješiti socijalno pitanje proletarijata u velikoj ne-
taknutoj Austriji.“ (ARPJ 9150/1 3—1 (1918). Pismo Smitrana od 13. VIII 1918.
iz Plzenja — Koraću.)
442 — TOMA MibENKovic

svoje predstavnike u Privremeni pariament, ali je tražila da joj se

dodele 4 poslanička mandata i da samo ona zastupa radništvo Bosne
i Hercegovine. Svoj zahtev je pravdala brojnošću radnika (160—
200.000 radnika i članova njihovih porodica) i činjenicom da je So-
cijaldiemokratska stranka bila jediina organizovana radtnička stranka
u pokrajini. Sreddnom februara u Sarajevu je održana međustranačka
konferencija, koja je raspravljala о podeli mandata izmedu pojedi-
nih partija i grupa, ali je konačna odluka prepuštena Narodnom vi-
jeću Bosne i Hercegovine. Ono je dodelilo „Državotvorno stranci
demokrata Srba, Hrvata i Slovenaca“ , koju je Sv. Pribićević osnovao
dan ranije 30, hrvatskim zajedničarima 7, muslimanima oko lista Bpe-
ме 2. socijaldemokratima 2 i „nacionalnim socijalistima“ (grupa oko
Zvona) 1 mandat.116 Ovakva odiluka Narodnog vijeća, u odnosu na
radničku klasu, može se objasniti dvema činjenicama. Pre svega, do-
maća buržoazija je htela da pomogne, da moralno i politički afirmiše
jednu malobrojnu struju u radničkom pokretu, ко ja je već izrazila go-
tovost da sarađuje sa njom u odbrani i izgradnji klasnog društva; na
drugoj strani ona je htela da zadia udarac svojim stvarnim klasnim
protivnicima. Sem toga, Vitomir Korać je još 13. januara zvanično
(kao ministar socijalne politike) tražio od predsednika zemaljske vlade
u Sarajevu da se prilikom raspodele mandata uzme u obzir mesna so-
cijalistička grupa „s kojom se slaže hrvatska (SD — T. M.) stranka“ 117.
Glavni odbor SDS BiH nije bio zadovoljan načinom određivanja
i brojem dodeljenih mesta u Privremenom narodnom predstavništvu,
pa je na proširenoj sednici odlučio da ga bojkotuje.118 21. februara
radništvo BiH priredilo je petočasovni generalni štrajk, u kome je uče-
stvovalo oko 30.000 štrajkača. Na protestndm zborovima prihvaćena je
rezolucija kojom se osuduje zavođenje političke i socijalne reakcije,
protestuje što Socijaldemokratskoj stranci nije omogućeno da u ime
radnika pošalje odgovarajući broj predstavnika u Državno veće, već
im je zastupnik silom nametnut.110
Krajem februara Jovo Smitran je otputovao u Beograd da bi mo-
gao učestvovati u radu Privremenog narodinog predstavništva. Prili­
kom konstituisanja Socijalističkog poslaničkog kluba (6. marta) on nije
bio prisutan i (verovatno na zahtev Slovenaca) nije primljen u nje-
ga.120 Posle toga Smitran se vratio u Sarajevo, gde je uredivao Zvono,

110 Glas slobode, br. 39, 18. II 1919, Provokacija. Karakteristično je da su

na medustranačkoj konferenciji neki gradanski političari nagovarali pred­
stavnika zvonaša da traži mandat za svoju grupu što ovaj nije učinio, jer je
znao da za sobom nema više od desetak pristalica i da mandat ne može oprav-
dati. (Isto, br. 40, 19. II 1919, Iz države „političke i ekonom ske dem okratije“ i
„Nacionalni socijalisti“ и Državnom Vijeću.)
117 ASRBiH Zem. vlada br. 592—1919. Telegram Ministra socijalne poli­
tike Kraljevine SHS br. 39 od 18. I 1919. iz Beograda — Anastasiju Soli, pred-
sedniku Zem. vlade u Sarajevu. U telegramu se preporučuju Franjo Markić,
Jovo Smitran i Dušan Glumac. Izbor izmedu ove trojice „ako svi ne mogu do-
biti mandate, molim prepustite toj trojici“ .
118 Glas slobode, br. 39, 18. II 1939, Provokacija.
119 IA KPJ, VI, 105-106. N. S a r a c , n. d., 193-195.
120 U članku Smitran и svoje kolo, Радничке новине, br. 57, 12. III 1919,
pisale su da je „I ovaj fakat (neprimanje J. Smitrana u Soc. poslanički klub
— T .M.) najbolji dokaz da je Smitranov mandat isfabrikovan i da se on ni u
kom pogledu ne može uzeti da predstavlja radničku klasu, ili čak neku odre-
denu struju (...) u Bosni i Hercegovini.“ Слобода (H. C.), 6p. 46, 11. III 1919,
Kom unike kluba jugoslovenskih socijaldemokratskih poslanika. Zvono, br. 18,
12. III 1919, Povodom proglasa jugoslovenskog socijalističkog poslaničkog kluba.
 „z v o n a s i“ — 443

primao poslaničke dnevnice, putovao po Bosni (sa besplatnom poslanič-

korn. kartom) i agitovao za svoj pokret, a u Beograd je odlazio vrlo ret-
ko. Kako je Smitranovo odibacivanje od strane Kluba poeela da komen-
tariše socijalistička i građanska štampa, naknadno je primljen u Soci-
jalistički klub ,,sa svim pravima i dužnostima klubskog člana“ 121. Na
odluku Kluba je verovatno uticalo i to što je Smitran u meduvremenu
uložio ozbiljan napor da stvori svoj a uporišta medu železničarima, rad-
ništvom Fabrike duvana u Sarajevu i drugde i time pružio Klubu for-
malne razloge za pomenutu odduku.
Medutim, Smitran se nije dugo zadržao u Socijalističkom klubu.
Na zahtev Vilima Bukšega i Josipa Petejana (članova Kluba), bio je
izbačen otuda odmah posle 1. maja 1919. godine, jer su, za vreme po-
znatih progona radnika u Bosni, njegove pristalice istupale zajedno sa
policijom .122
U dirugoj polovini 1919. goddne nastavlja se opadanje desničarskog
reformističkog pokreta u Vojvodini, Hrvatskoj i Sloveniji. U novem-
bru je Korać pokušao da pridobije Slovenačku socijaldemokratsku
stranku za ujedinjenje sa ostalim desnicarskim strankama u Jugo-
slaviji, ali je pretrpeo neospeh, jer je u njoj (posle XI kongresa) le-
vica sve vise dobijala prevagu. U takvoj situaciji Korać je našao po-
godne partnere u zvonašima. Sredinom novembra 1919. godine on
je posetio Sarajevo i tom prilikom izjavio da „nema ništa protiv“ ako
se Smitran ponovo vrati u Klub, jer su pomenute optužbe protiv zvo-
naša bile „neozbiljne i nedokazane“ 123.
Pored poslanika u Privremenom narodnom predstavništvu zvona­
si su imali svoje zastupnike i u Sarajevskoj opštini, gdie su dospeli
na zaista čudan način. Privremeni opštinski odbor u Sarajevu obra-
zovan je u novembru 1918. godine putem sporazuma zainteresovanih
grupa i profesija, koji je zatim vlada potvrddla. U njemu je prole­
tarijat Sarajeva bio zastupljen sa 9 predstavnika. Medutim, prilikom
frontalnog napada vlade na proletarijat Bosne i Hercegovine bili su
(6. maja) iz Opštine isključeni svi socijalistički odbornici sa motiva-
cijom da je njihova stranka za 1. maj „spremala državni prevrat“ i
da se stoga raspušta. Ali kako višemesečna policijska istraga nije
uspela da dokazima opravda progone radnika, krajem avgusta su soci-
jalistički zastupnici tražili da se pomenuti vladin zaključak ukine i u
Opštini zavede stanje od pre 1. maja.124 Posle mesec dana obavestio
ih je predsednik Opštine da se samo 6 radničkih zastupnika može vra-
titi na pređašnja mesta, dok su preostala 3 mesta, u meduvremenu,
ustupljena zvonašima.125 Znači da je trećina mandata ustupljena grupi
koja za sobom nije imala ni deseti deo radničke klase u Sarajevu. Bo-

121 Zvono, br. 23, 27. III 1919.

122 Glas sloobde, br. 109, 5. VII 1919, Spijun Šmtiran i br. 203, 15. X I 1919.
S kim si — onaki si! Zvono, br. 43, 21. VI 1919, Istup našeg poslanika iz socija-
lističkog kluba .
123 Zvono, br. 77, 19. X I 1919, Izjava druga Koraća. Šmitranova sujeta je,
međutim, bila povređena i on se vraća u Klub tek u januaru 1920. (Isto, 8, V
1920, br. 36. Našem zemaljskom zboru.)
124 Glas slobode, br. 141, 30. VIII 1919, Protest protiv izbacivanja radnič-
kog zastupstva iz sarajevske opštine.
125 Isto, br. 179, 16. X 1919, Sarajevska opština i radnici. Početkom maja
1920. zvonaši su imali u Sarajevskoj opštini četiri svoja čoveka (R. Bogdanović,
M. Grgić, M. Živković i I. Božić). (Zvono, br. 36, 8. V 1920, Našem zemaljskom
zboru.) To znači da im je buržoazija u meduvremenu poklonila još jedan
mandat.
444 — T O M A M IL E N K O V IC

sanski socijalšovinisti su, za vrlo kratko vreme, po drugi put osetili

naklonost buržoazije. Njima su poklonjeni mandati revolucionarne rad-
ničke klase, da bi i u Opštini poduprli buržoaziju u njenoj reakcionar-
noj antiradničkoj politici. Posle ovog slučaja predstavndci SRPJ (k)
su bojkotovali i Opštinu, tražeći da se raspišu izbori za nove opštin-
ske izbore.126
Kada su u decembru 1919. godine bili raspisani opštinski izbori
u Hrvatskoj i Slavoniji, zvonaši su odmah pojačali svoju aktivnost,
jer su očekivali da će izbori biti obavljend i u Bosni. U toku prva tri
meseca 1920. godine Zvono stalno donosi agitaciono-programske članke
i izveštaje о pripremama za izbore. Krajem januara objavili su, na
primer, svoj komunalni program u opštinama, koji predistavlja meša-
vinu sitnoburžoaske i socijaldemokratske ideologije.127 Istovremeno
su pojačali agitacionu aktivnost na terenu, obraćajući naročitu pažnju
centrima drvne industrije, u kojima je bilo dosta nekvalifikovanih
radnika, među kojima su imali najviše uspeha.128 Kada su se krajem
marta uverili da u Bosni neće biti održani opštinski izbori, odmah
je presahla pojačana aktivnost.
Jedini izbori na kojima su zvonaši učestvovali bili su izbori za
Ustavotvomu skupštinu od 28. novembra 1920. godine. Nekoliko me-
seci pred izbore zvonaši su unekoliko promenili svoju taktiku pošavši
prividno ulevo, što nije nastupilo kao posledica razočarenja u dota-
dašnja sredstva borbe, već kao taktički manevar, koji je trebalo da im
osigura veći broj glasova u predstojećim izborima. Razume se, zadr-
žali su dosledan antikomunistički stav, a njihovo „levičarenje“ ogleda
se najviše u tome što oštrije napadaju način rešavanja agramog pi-
tanja u BiH, korupciju, skupoću i si. U isto vreme odaju sebi prizna-
nje što su svojim radom doprineli konsolidaciji buržoaskog društva.
Karakteristično je da zvonaši ne napadaju kapitalizam kao društveni
sistem, već samo pojeddne nosioce vlasti ili grupe.120
Na Kongresu (8. i 9. maja 1920.) Smitran je pozvao delegate „da
porade što jače“ kako bi stranka postigla što veći uspeh u predsto-
jećim skupštinskim i opštinskim izborima.130
Početkom septembra 1920. godine energično su tražili da se iz­
bori za Ustavotvomu skupštinu „odmoh raspišu“ 131, mada su ond već
bili izvesni. Naime, već 31. avgusta u Beogradu je održana sednica
GO SDSJ, na kojoj se, pored ostalog, raspravljalo i о predstojećim
izborima za Konstituantu. Kako su svi oblasni odbori SDSJ finansij-
ski vrlo slabo stajali, GO im je preporučio da u slučaju „krajnje nu-
žde“ podignu zajam na menice, ко je će potpisani poslanički kandidati

136 Glas slobode, br. 179, 16. X 1919.

127 Zvono, br. 6, 24. I 1920, Naš komunalni program.
128 Prema izveštajima Zvona, održali su po tri konferencije ili skupštine
u Zavidovićim a i Dobrljinu, po dve u Drvaru, Derventi i Jajcu, a po jednu u
Varešu, Kreki, Prijedoru, Srnetici, Oštrelju i dr .Vid. Zvono, br. 9, 10, 11, 14,
17, 19 i 20, 4, 7, 11, 21. II, 8, 10. i 13. III 1920.
12e Vid. Zvono, br. 63, 11. VIII 1920, Zbog besa jedne klike, br. 73, 16. IX
1920, Sta mi hoćem o? i Iskrena reč radnicima i seljacima, br. 81, 14. X 1920, Iz
carstva nemorala, br. 83, 20.X 1920, Sami sa svojima, za svoje, br. 85, 27. X 1920,
Mračne perspektive.
180 Isto, br. 37, 12. V 1920, Povodom našeg kongresa.
181 Isto, br. 70, 5. IX 1920, Smijemo li dozvoliti! (Energično zahtjevanje
raspisivanja izbora trebalo je verovatno da izazove dojam kod zvonaških pri-
stalica, kako su njihove vode uticajne i da su izbori raspisani upravo na nji-
hov zahtev.)
 „ z v o n a s i“ — 4 4 g

posle izbora otplatiti. Izboma agltacija i predlaganje kandidiatskih

lista prepušteni su odborima, dok je GO samo potvrđivao predložene
liste. Jovo Smitran je obavestio sednicu da su zvonaši otpočeli pre-
govore sa Savezom težaka u cilju zajedničkog istupanja na predsto-
jećim izborima, što je GO odobrio, ali je tražio da bude obavešten о
rezultatima pregovora, pre zaključenja sporazuma.182 U septembru i
oktobru nastavljeni su ovi pregovori, te su vlasti na terenu stekle uti-
sak da zvonaši imaju tendenciju dia se fuzionišu sa težacima, nastojeći
dia ih iskoriste.133 N ije nam poznato kako su dalje tekli pregovori, ali
po tome što se na zvonaškim kandidatskim listama pojavljuju samo tri
težaka, dok u isto vreme Savez težak isput sa samostalnim listama,
može se zaključiti da integralni pregovori nisu uspeli.
Sredinom septembra zvonaši su pozvali partijske prijatelje da u
svakom mestu osnuju odbore koji će agitovati za njih, jer: „Pobedom
naše partije, pobediće pravda i svest radnog naroda sela i grada!.. .
Vreme je da radni narodi uzme upravu zemlje u svoje ruke!“ 134 Sa
približavanjem dana izbora povećavala se zvonaška aktivnost. Već u
drugoj polovini septembra drže predizbome zborove u Banja Luci,
Dobrljinu i Drvaru, a u oktobru su još aktivniji. Za 7. novembar za-
kazali su zborove u Sarajevu, Tuzli, Banja Luci, Doboju, Tesliću, Dr­
varu i Ilijašu, ali nam nije poznat tok tih zborova.136 U isto vreme for-
mirali su izborni fond, čiji su glavni (i gotovo jedini) prilagači bili
zvonaški funkcioneri.136 Njihov izborni manifest (na dve i po strane!)
upućen je „celokupnom radnom narodu sela i varoši Bosne i Herce­
govine“ i pun je optimističkog očekivanja. Neposređno pred izbore
zvonaši su objavili i svoje kandddatske liste za sve okruge BiH, izuzi-
majući travnički okrug, u kome nisu imali dovoljno pristalica dia bi
mogli istaći listu. Tu su svojim članovima preporučili da glasaju za
listu Zemljoradničke stranke, kao njima „najbližu“ 137. U okruzima u
kojima su očekivali uspeh na vrhu kandidacionih lista uvek se pojav­
ljuju imena Jove Smitrana, Riste Bogdanovića i Spira Gojšine, a
zatim siede manje istaknute ličnosti. Izuzetak u tom pogledu pred-
stavlja lista za mostarski okrug, gde nisu imali ni jedne organizacije,
te se kao nosioci liste pojavljuju dva mesna dobrovoljca. Struktura
začelja zvonaških kandddatskih lista je veoma šarena. Tu se najčešće
pojavljuju imena radnika, težaka, dobrovoljaca i ponekog zanatlije.138
132 ARPJ 9009/IH 2—4 (1920), Zapisnik sa sednice GO SDSJ održane
31. VIII 1920. u Beogradu.
133 ASRBiH, Zem. vlada br. 10043/1920. Izveštaj okružnog načelnika u
Banja Luci br. 1289 od 5. X 1920. — Predsedništvu zem. vlade u Sarajevu.
184 Zvono, br. 74, 18. IX 1920, Pred izbore.
188 Isto, br. 88, 6. IX 1920, Proglas SDSJ, OO za BiH — Radnici, Težaci,
Gradani, Na zboru u Doboju proglašeni su poslanički kandidati za banjalučki
okrug mada je na njemu prisustvovalo svega 50 ljudi. (ASRBiH, Zem. vlada
br. 11321/1920. Izveštaj kotarskog ureda u Doboju od 8. IX 1920. — Zem. vladi.)
Mada je komunistička partijska organizacija u Drvaru bila rasturena, ipak je
na zvonaškom predizbornom zboru „došlo do izgreda“ , a „dvojica radnika (ko­
munista — T. M.) po žandarima uapšena radi čega su policijski od strane ove
uprave kažnjeni“ . (ASRBiH, Zem. vlada. Telegram policijske ispostave u Drvaru
od 8. X I 1920. — Zem. vladi u Sarajevu.)
138 Tako je Jovo Smitran priložio 400, M. Dukić 150, M. Zivković i A. Bo-
žić po 120, A. Beranek, S. Gojšina. I. Božić i Sakota po 100 kruna. (Isto, 6. XI
1920, br. 88.)
137 Isto, br. 89, 11. X I 1920, Izborni manifest, br. 91 i 92, 17. i 19. X I 1920.
Kandidatske liste OO SDSJ, br. 49, 21. VII 1921, Rad oblasne skupštine.
138 Isto, br. 89, 11. X I 1920. — Interesantno je da zvonaši nisu uspeli pro-
naći u Bosni kandidate sa propisanim kvalifikacijama, koji bi se kandidovali
446 “ TOM A M IL E N K O V IĆ

Režim nije činio nikakve prepreke zvonaškoj agitaciji, već im je

(preko policije) obezbeđivao zborove. Nasuprot tome, komunistički
agitatori su hapšend, zabranjivan im je ili plenjen štampani agitacio-
ni materijal, a rasturači su zatvarani i uopšte činjeno je sve kako bi se
predizbomi rad KPJ u Bosni što više oslabio.139
Rezultati izbora bili su porazni za zvonaše. U celoj Bosni i Her-
cegovini uspeli su da dobiju svega oko 2.904 glasa, ne izborivši nijedian
mandat. Komunisti su dobili, i pored svih smetnji, oko 20.223 gla­
sa.140 Time su zvonaši jasno pokazali da su neopravdano držali jedan
mandat u Privrednom narodnom predstavništvu i da nisu parti ja masa
već iščezavajuća manjina (u poredenju sa KPJ), sposobna samo za
razbijanje postojećih radničkih organizacija. U stvari, zvonaši su sve
do izbora operisali sa elementom koji im nije partijski pripadiao, ali
je, podstaknut od buržoazije i njenih organa vlasti, a zaveden od zvo-
naša, podržavao borbu protiv napredne radničke klase. Na taj način
je jedan deo nekvalifikovanih sezonskih radnika i siromašnih seljaka
bio iskorišćen za lomljenje pokreta svojih klasnih dirugova i savezni-
ka, a u cd'lučnom momentu poslužio je buržoaziji (radikalima i Sa-
vezu težaka) kao' glasačka vojska, dok su zvonaši ostali usamljeni.
Skupštinski izbori su i u finansijskom pogledu bili porazni za
zvonaše. Očekujući uspeh u izborima, njihovi kandiidati su na raz-
nim ßtranama pozajmili oko 160.000 kruna, koje nisu uspeli da vrate
ni do sredine 1921. godine.141
Zbog svega toga zvonaši su bili ogorčeni izbornim rezultatima.
Reagovanje su pokazali već u prvom postizbornom broju svog lista
(4. decembra) kada su tvrdili dia je reakcija izvojevala sramnu pobedu
provodeći izbore bez narodia, uz „nečuveno gaženje zakona“ i korup-
ciju, što će dovesti do nakazne Konstituante. Budući da su bile za-

na njihovim listama, već su bili prinuđeni da ih traže na strani (Vojvodini,

Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji). Kao kvalifikovani kandidati najčešće se po-
javljuju: Vasa Stajić, Antonije Urošević (advokat iz Negotina), S. Popadić,
M. Ivanić, B. Adžija, Z. Bernot, M. Korun i dr. Simptomatično je da zvonaši
kandiduju na svojim listama 7 dobrovoljaca, od kojih se neki javljaju vise puta.
(Isto, br. 91 i 92, 17. i 19. X I 1920, Kandidatske liste OO SDSJ za BiH.
180 ASRBiH, Zem. vlada, br. 12468/1920, Protest Oblasnog sekretarijata
KPJ u Sarajevu — Zem aljskoj vladi.
140 Zvonaši su najbolje prošli u banjalučkom okrugu (gde su dobili 1.043
glasa), a zatim u tuzlanskom (551 glas), bihaćkom (450), mostarskom (176).
(Vid. izveštaje okružnih načelnika pomenutih okruga u ASRBiH pod brojevima
12560, 12558, 12559, 12561 za 1920. godinu.) U okrugu sarajevskom dobili su 476,
a u samom Sarajevu 208 glasova. (Glas slobode, br. 261, 30. X I 1920. Napomi-
njem o da se izborni rezultati, objavljeni u Glasu slobode, ne slažu sa onim
zvaničnim, tj. cifre su u Gl. slobode nešto manje, ne samo kad su u pitanju
zvonaši već i komunisti.
141 Sedamnaestog maja 1921. OO SDSJ u Sarajevu odlučio je da četvo-
rica njegovih članova (J. Smitran, R. Bodanović, Đ. Vitković i M. Dukić) po-
dignu kredit od 160.000 kruna na svoje ime i „na svoju odgovornost“ i njjm e
podmire dugove, jer je pretila opasnost od „pune propasti i bruke za samu
stranku“ . R. Bogdanović je izaslan GO-u stranke u Beograd da mu ovaj pro-
nađe žirante na pomenutu sumu. Dug su imali da otplate dobrovoljnim pri-
lozima, prihodima sa zabava i urednim prikupljanjem članarine. Preduzete su
drastične mere štednje, smanjen format Zvona, otpušten plaćeni administra­
tiv ^ personal i sl. (ARPJ 9047/11 3—2 (1921). Zapisnik sa sednice egzekutive
OO, održane 5. V 1921. i sporazum između R. Bogdanovića, J. Smitrana, M. Du-
kića i Đ. Vitkovića i 8999/XIV 2—9 (1921). Zapisnik sa sednice GO SDSJ održane
22. VI 1921, u Sarajevu.)
 „z v o n a s i“ — 4 4 Y

pale u velike dugove, zvonaške vođe jetko poručuju svojim pristali-

cama dia izmire svoja dugovanja prema listu, inače će imena dužnika
objaviti u novinama.142

Zaključak

Neposredno pred prvi svetski rat došlo je do previranja i krize

u radničkom pokretu Bosne i Hercigovine, a izazvali su ih balkanski
ratovi, pojačani pritisak vladajućeg režima, unutrašnje političke sla­
bosti pokreta i dr. Politički uzrok slabosti radiničkog pokreta treba
tražiti, pre svega, u pogrešnom i reakcionamom stavu austrijske so-
cijalne demokratije u nacionalnom pitanju, koji je rukovodstvo SDS
BiH uglavnom prihvatilo. Iako u opoziciji prema bečkoj vladi, au-
strijska socijalna demokratija nije bila u opoziciji prema dunavskoj
monarhiji — nije se energično suprotstavljala imperijalističkoj poli-
tici „svoje“ buržoazije, već je u porobljavanju balkanskih naroda videla
civilizatorsku i progresivnu pojavu. Politika izbegavanja zauzimanja
jasnog stava prema nacionalnom pitanju od Austrijske socijal demo-
kratske stranke, pod' parolom borbe za očuvanje čistote klasne linije,
bila je u stvari reakcionarna.
Slabljenje SDS BiH odrazilo se, između ostalog, u otcepljivanju
nacionalističke grupe oko Jove Smitrana, koja je u maju 1914. go­
dine pokrenula svoj list Zvono. Ovaj slučaj nesumnjivo pokazuje da
su u bosanskoj socijalnoj demokratiji postojala jaka neslaganja i oz-
biljne razlike u stavu prema tekućim zbivanjima. Pogrešnim stavom
socijalne demokratije prema nacionalnom pitanju bili su dielom stvo-
reni uslovi za drugu krajnost — socijalistički čovinizam. Greška bo-
sanskog socijalističkog pokreta nije bila u tome što je bio sastavni
deo intemacionalnog radničkog pokreta, nego u tome što ndje shva-
tio da upravo iz intemacionalnog karaktera borbe protiv imperija-
lizma proizlazi i potreba saveza sa svim nacionalnooslobodilačkim
pokretima, radii izvojevanja prava naroda na samcopredeljenje. Soci-
jalisti-šovinisti otišli su u dirugu krajnost. Oni nisu shvatili da ne
mogu voddti uspešnu borbu za nacionalno oslobodenje bez saveza sa
proletarijatom svoje zemlje, a preko njega sa međunarodnim radnič-
kim pokretom. Oni su napustili internacionalizam, a time stvam o i
socijalizam, zbog čega su ostali usamljeni.
Po završetku prvog svetskog rata grupa Jove Smitrana ponovo
pokreće Zvono i nastoji u temeljno izmenjenim uslovima da obnovi
pokret na staroj osnovi. Najveću prepreku u tom pogledu činilo im
je napredmo radndštvo, koje je, na revolucionarnoj podlozi, okupljala
SDS BiH. Zbog toga su zvonaši, u samom početku, došli u sukob sa
naprednim radničkim organizacijama, a njihovo neprijateljstvo će
kulminirati u fizičkim napadima i nasilnom razbijanju komunistic-
kih političkih i sindikalnih organizacija. U tome ih je predano podir-
žavao državni aparat i neke buržoaske stranke i grupe. Posle velikih
napora zvonaši su uspeli da okupe jedian deo pretežno nekvalifiko-
kovanih radnika drvne industrije, koji su došli neposredno sa sela (ili
142 Zvono, br. 96, 8. X II 1920, Plaćajte vaš list. Radilo se о tome da je
Zvono, u cilju što potpunije predizborne agitacije, upućivamo u velikoj koli-
čini i onim ličnostima koje ga nisu tražile, a kada je izborni uspeh izostao, a
time i izvori za vraćanje dugova, vodstvo zvonaša se nije žacalo ni ucenjivanja,
samo da bi podmirilo jedan deo duga.
448 — T O M A M IL E N K O V IC

su i dialje tamo stanovili) i bili prva radnička generacija. Njihova ve-

zanost za zemlju bila je velika i psihološki podgrejavana nadom da
će, rešenjem agrarnog pitanja, moći dia se vrate u svoje selo — na veći
komad zemlje. Rad u industriji smatrali su privremendm poslom. Ovaj
deo poluproletarizovanog radništva nosio je u sebi sve tipične oso-
bine sitnog sopstvenika. Ideologija ovog radništva bila je u velikoj
meri lumpenproleterska i mogla se prevazići samo socijalističkim
prevaspitavanjem u neposrednoj klasnoj borbi. Medutim, priliv novih
članova u napredne radndčke organizacije posle rata bio je tako na-
gao da ovaj proces nije mogao biti normalno obavljen u okviru SDS
BiH i SRPJ (k). Špekulišući sa neiživljenim nacionalizmom dela ne-
kvalifikovanih radnika i seljaka srpske narodnosti zvonasi su uspeli
da ih pokrenu na borbu protiv revolucionarne radničke klase, a pod
firmom borbe protiv stranaca, koji rade za interese stranih država.
Strani radnici u redovima naprednog radničkog pokreta bili su svi
kvalifikovani i mnogo bolje plaćeni od domaćih nekvalifikovanih, či-
me je izmedu njih stvoren jaz, koji su zvonaši sistematski produblji-
vali. Tako je razlika u nadnicama i nacionalnoj pripadnosti dobro
došla socijalšovinistima dia povećaju distancu medu radnicima i na-
vedu ih na medusobnu borbu.
U drugoj polovini 1920 (pred izbore za Konstituantu) dolazi do
pojačane klasne i partijske ddferencijacije. Deo bosanske čaršije, koji
je pre toga podržavao zvonaše uglavnom iz svojih buržoaskih računa,
sada se jasno opredelio za radikale. Inteligencija je prišla demokra-
tima, dok se jedan deo zemljoradmika kolebao. Po nacionalndm simpa-
tijama, zemljoradnici su bili uz radikale, kao predstavnike veliko-
srpskog programa, ali su se bojali reakcionarne radikalske agrarne
politike, koja je tražila kompromise sa agama i begovima. Zbog toga
se najveći deo težačkog sveta opredelio za Zemljoradničku stranku.
Zvonasi su pokušali da laviraju i izmire klasne suprotnosti izmedu
buržoazije i proletarijata, što je bilo nemoguće i unapred osudeno na
neuspeh. Njihov prvi program, a još vise praktični rad, bio je mešavi-
na sitnoburžoaskih i socijalističkih nazora, koji nije mogao trajno
okupiti masu odredene klasne pripadnosti. U takvoj situaciji zvonasi
su se našli usamljeni i katastrofalno su propali na izborima. Posle do­
nosenja Obznane njihova usamljenost postaje još očiglednija. Zabra-
nom KPJ i revolucionamih sindikata buržoazija se sama obračunala
sa revolucionarnim pokretom i vise joj nije bila neophodna pomoć so-
cijalističkih šovinista. S obzirom na to da zvonaški pokret nije ni na-
stao radi vodenja klasne borbe, ovim je prestao da postoji stvarni
razlog njegovog postojanja. Svi njihovi štrajkovi koji su izbili u toku
1921. goddne propali su. To ih je još vise demoralisalo, te se pasivi-
ziraju. Finansijske nedaće, koje bi se mogle pogrešno smatrati uz-
rokom stagnacije i nazadovanja, samo su propratna pojava i posledica
mnogo dubljih uzroka.
Iz obostranih interesa zvonasi su se formalno vezali za Koraća
(SDSJ) i Drugu internacionalu, ali su praktično sprovodili politiku
koja često nije bila u skladu sa politikom GO SDSJ. U toku 1919/20.
goddne zvonaška grupa ima u svom radu veoma malo socijalističkog.
Medutim, 1921, kada dolazi do opšteg napada buržoazija na ekonom-
ske tekovine proletarijata, zvonaši se čvršće vezuju za SDSJ, a kra-
jem te godine potpuno se utapaju u jugoslovenski reformistički po­
kret (SPJ).
 „z v o n a s i“ — 4 4 g

Iz svega rečenog proizlazi da su socijalšovinisti u Bosni bili naj-

desnija grupa u Jugoslaviji koja je nosila socijalističko ime. Po soci-
jalnom sastavu članstva, zvonaške organizacije bile su poluproleter-
ske, po nacionalnom sastavu — najvećim delom srpske, dok im je prak-
tična politika, naročito u toku 1919/20, bila skroz šovinistička, anti-
proleterska i kontrarevolucionarna.

Torna Milenković

29 Z b o r n ik V II
T. Milenković

SOCIAL-CHAUVINIST GROUP IN BOSNIA AND HERCEGOVINA

„ZVONASHI“ (1919-1921)

Summary

During the Balkan Wars (1912) the workers’ movement in Bosnia and
Hercegovina was undergoing a process of turbulence and crisis. The causes
were manifold and complex. The misconception of the Socialist-democratic Par­
ty of Bosnia and Hercegovina of the national question constituted one of the ca­
uses. Such a view of the Socialist-democratic Party led to a cleavage and, con­
sequently, an oppsition emerged which gained strength and endeavoured to
bring about changes among the personnel in the leadership of the workers’
movement. But it failed in this effort and, as a consequence, this opposition
group was expelled from the Socialist-democratic Party of Bosnia and Herce-
covina. This expelled group had no clear conception of the national question
either. It went to the other extreme since it had not realized that a successful
struggle for national liberation could be led only in an alliance with the prole­
tariat of country and, trrough it, with the International Working-class
Movement. Abandoning internationalism this group, in fact, gove up socialism
and therefore it remained alone.
The work of the dissident group „Zvonashi“ — this name they acquired
from the newspaper „Z von o“ (The Bell) which they started — lasted a very
short time since World War I disrupted their w ork and made their activities
impossible. During the war „Zvonashi“ were prosecuted because of their ties
with the secret national revolutionary organization — The Young Bosnia.
When the First World War vas over Jovo Smitran started the newspaper
„Z von o“ again, making efforts to revive the group as it had been before in
entirely different circumstances. At the conference hied on the 8th of March
in 1919 in Sarajevo it was decided to begin with the establishment o f separate
party and trade-union organizations on a social-chauvinist basis. The greatest
obstacle to the work in this direction constituted the workers who were orga­
nized by the Socialist-democratic Party on a revolutionary basis. This caused
a conflict between „Zvonashi“ and the revolutionary workers’ organizations
and their conflict culminated in physical attacks and violent breaking up of
the Communist organizations. „Zvonashi“ were amply helped in this by the
state apparatus and some bourgeoise parties and groups. Only after the bru­
tal attack of the Governament on the revolutionary workers’ movement (May
1,1919) did „Zvonashi“ succeed in attracting about half the proletarians, predo­
minantly unskilled workers, in the timber industry. These workers had all the
typical characteristics of small proprietors and their ideology was to a great
degree that of the lumpen-proletariat. By appealing to their naive nationalism
the leadership of „Zvonashi“ succeeded in making them fight against the revo­
lutionary class, representing this fight as one against the foreigners.
Until May 1919 „Zvonashi“ had none of their organizations in Bosnia.
Only afterwards did they establish the first centres of support by profitting
trom the terror of the regime. By the end of 1919 and the beginnin of 1920
in the alliance with volunteers and Serbian peasants, „Zvonashi“ broke up the
existing party and trade-union organizations in Drvar, Dobrljina and Bosanska
 „Z V O N A S I“ — 451

Dubica and established their own. They begin new attacks in Autumn 1920
(against the organizations in Teslić and Zavidovići) but this time with much
less success.
Before the election for the Constituent Assembly rather a strong diver­
gence appeared between class and party. The section of the Bosnian traders,
who earlier supported „Zvonashi“ because of their class interests, gave their
support to the Radical Party. The intelligentsia supported the Democratic Party
whereas the peasants were undecided. „Zvonashi“ endeavoured to make an
election alliance with them but they failed since the peasants established se­
parate peasant parties. In such a situation „Zvonashi“ remained isolated and
experienced an election catastrophy.
A lter putting into effect „Obznana“ „Zvonashi“ became rapidly weaker.
By forbidding the w ork of the Communist Party of Yugoslavia and o f the
revolutionary trade-unions, the bourgeoisie alone finiched with the revoluti­
onary working-class movement. It needed no more the hilp of the
socialist chauvinists. Since, „Zvonashi“ did not lead the class struggle during
1919/1920. there was no reason for their further existence. All their efforts du­
ring 1921 to strengthen the position of the party failed. A ll the strikes they
started failed too. The group suffered from financial troubles from its esta­
blishment and after the failure at the parliamentary election these troubles
particularly increased, which is a proof that the group was of small numbers.
„Zvonashi“ acted as an independent organization until the beginning of
April 1920 and then joined the Socialist-democratic Party becoming its distric
committee. Their previous party programme constituted a mixture of small
bourgeoise and socialist concepts. Although they maintained personal ties with
Mr. Korač and through him, with the Second International, „Zvonashi“ frequ­
ently carried out a policy which was not consonant with the decisions of the
Main Committee of the SDP of Yugoslavia. They were influenced by the
Czechoslovakian national socialists.
The group gathered around „Z von o“ was of the opinion that all the land
expropriated by the agrarian reform should be given to those tilling it, without
any compensation. Such an attitude ensued from the fact that almost all the
feudal land-owners in Bosnia were Moslems, so that „Zvonashi“ attributed to
the agrarian reform a more national-political character than an economic one.
When the group of „Zvonashi“ co-operated quite openly with the bourge­
oisie then it was supported by it. Jovo Smitran was appointed to the Provisio­
nal People’s Representation to stand for the interests of the working class
of Bosnia and Hercegovina in spite of an apparent scarcity of the Socialist chau­
vinists. In June 1919 in the commune of Sarajevo, the, bourgeoisie took over
4 mandates from the working class and gave them to the socialist chauvinists.
„Zvonashi“ tried to strike a balance between bourgeoisie and the prole­
tariat endeavouring to reconcile their class-contradictions which was impossible
and, in advance, condemned to failure. By the end of 1921 the few remaining
groups of „Zvonashi“ joined the Socialist Party of Yugoslavia where its lea­
dership soon disappeared.

29»