Српска лексикографија

од Вука до данас
Сербская лексикография
от Вука до современности

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
КАТАЛОГ ВЫСТАВКИ

Уредници:
Редакторы:
Милосав Тешић
Рајна Драгићевић
Ненад Ивановић

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

САВЕЗ СЛАВИСТИЧКИХ ДРУШТАВА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 2018
 Каталог издају
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
САВЕЗ СЛАВИСТИЧКИХ ДРУШТАВА СРБИЈЕ

Уредници Каталога Рецензенти Каталога и изложбе

Милосав Тешић Предраг Пипер
Рајна Драгићевић Даринка Гортан Премк
Ненад Ивановић
Графички дизајн Каталога
Аутори Каталога
Небојша Боба Васиљевић
Рајна Драгићевић
Ненад Ивановић Преводиоци на руски језик
Виктор Савић Ана Ведјајева /Анна Ведяева
Ана Мацановић Александра Матрусова
Татјана Ружин Ивановић Јелена Сагалович / Елена Сагалович
Александар Милановић Олга Сарајкина / Ольга Сарайкина
Снежана Петровић Вукосава Ђапа Иветић
Весна Николић
Лектори
Рада Стијовић
Владан Јовановић Валентина Илић
Ненад Крцић
Наташа Вуловић
Весна Николић
Наташа Миланов
Бојана Тодић
Милена Јакић
Ненад Крцић Порекло илустрација
Валентина Илић Библиотека Катедре за српски језик
Ђорђе Оташевић са јужнословенским језицима Филолошког
Васа Павковић факултета УБ
Јелена Јанковић Библиотека Института за српски језик САНУ
Неђо Јошић Илустрације скениране у Универзитетској
Ана Барбатесковић библиотеци „Светозар Марковић” Београд

4
 Изложбу приређује

Аутори изложбе Организациони oдбор Конгреса

Рајна Драгићевић Вељко Брборић, председник
Ненад Ивановић Организационог одбора
Вукосава Ђапа Иветић, секретар
Дизајн и техничка реализација изложбе Организационог одбора
Озарија Марковић Лашић Љиљана Марковић
Небојша Боба Васиљевић Бошко Сувајџић
Љиљана Бајић
Сарадници на организацији изложбе Петар Буњак
Рајна Драгићевић
Бојана Божић-Хреља
Александар Милановић
Андреа Раичевић
Александра Корда Петровић
ИЗЛОЖБА СЕ ПРИРЕЂУЈЕ Јасмина Митровић Марић
ПОВОДОМ XVI МЕЂУНАРОДНОГ
КОНГРЕСА СЛАВИСТА, Технички секретари Организационог
КОЈИ СЕ ОДРЖАВА У БЕОГРАДУ одбора Конгреса
ОД 20. ДО 27. АВГУСТА 2018.
Наташа Станковић Шошо
Конгрес организује Мина Ђурић
Тања Ракић
Међународни комитет слависта
Катарина Беговић
Бошко Сувајџић, председник Међународног
Бранко Вранеш
комитета слависта
Никола Радосављевић
Савез славистичких друштава Србије Стефан Милошевић
Рајна Драгићевић, председник Савеза Лариса Малић
славистичких друштава Србије Снежана Кутрички
Суорганизатори Конгреса Реализацију изложбе помогли
Филолошки факултет УБ Градски секретаријат за културу
Љиљана Марковић, декан Филолошког града Београда
факултета Министарство просвете,
Српска академија наука и уметности науке и технолошког развоја
Владимир Костић, председник САНУ Савез славистичких друштава Србије

5
 Содержание

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Предисловие. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Рајна Драгићевић
Райна Драгичевич
Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма, Беч, 1818. . . . . . . . . . . 21
Виктор Савић
Виктор Савич
Рјечник из књижевних старина српских. Написао Ђ. Даничић. Дио први (a – k) – Дио трећи (r – :).
У Биограду, у Државној штампарији, 1863–1864.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Ана Мацановић
Ана Мацанович
Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Ненад Ивановић
Ненад Иванович
Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. . . . . . . . . . . 65
Ненад Ивановић, Наташа Миланов
Лексикографија српског књижевног језика – лексикографски програм у Матици српској. . . . . . . . . . . 81
Ненад Иванович, Наташа Миланов
Лексикография сербского литературного языка – лексикографическая программа Матицы сербской. . . . . . . . 81
Ненад Ивановић
Описни речници савременог српског језика – ауторски приступ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Ненад Иванович
Дескриптивные словари современного сербского языка – авторский подход . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Татјана Ружин Ивановић
Двојезични речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Татьяна Ружин-Иванович
Двуязычные словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Aлександар Милановић
Историјски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Aлександр Миланович
Исторические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Снежана Петровић
Етимолошки речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Снежана Петрович
Этимологические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Весна Николић
Деривациони речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Весна Николич
Словообразовательные словари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Рада Стијовић
Дијалекатски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Рада Стийович
Диалектные словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Владан Јовановић
Терминолошки речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Владан Йованович
Терминологические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Наташа Вуловић, Наташа Миланов
Фразеолошки речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Наташа Вулович, Наташа Миланов
Фразеологические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

6
САДРЖАЈ

Милена Јакић
Фреквенцијски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Милена Якич
Частотные словари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Рајна Драгићевић
Асоцијативни речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Райна Драгичевич
Ассоциативные словари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Ненад Крцић
Синонимски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Ненад Крцич
Словари синонимов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Валентина Илић
Правописни и граматички речници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Валентина Илич
Орфографические и грамматические словари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Ђорђе Оташевић
Речници страних речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Джордже Оташевич
Словари иностранных слов. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Ђорђе Оташевић
Речници нових речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Джордже Оташевич
Словари неологизмов. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Васа Павковић
Речници језика писаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
Васа Павкович
Словари языка писателей. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
Јелена Јанковић
Митолошки и фолклорни речници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
Елена Янкович
Мифологические и фольклорные словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
Неђо Јошић
Ономастички речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Неджо Йошич
Ономастические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Ненад Крцић
Тематски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
Ненад Крцич
Тематические словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
Весна Николић
Речници жаргона и табуизиране лексике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
Весна Николич
Словари жаргонной и табуированной лексики. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
Ана Барбатесковић
Електронски речници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
Ана Барбатескович
Электронные словари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
Списак речника и публикација са лексикографском грађом. . . . . . . . . . . . . 387
Список словарей и публикаций с лексикографическим материалом. . . . . . . . . 387
7
 Ненад Ивановић
Ненад Иванович
Институт за српски језик САНУ

Речник српскохрватског књижевног

и народног језика
Српске академије наука и уметности
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
Речник српскохрватског књижевног и на-
родног језика САНУ (том I–XX, 1959–2017,
речи на слова А–П) представља једнојезич-
ни описни речник типа тезауруса. Обухва-
та целокупну лексику српског књижевног и
народног, писаног и говорног језика током
два века њеног лексичког и семантичког раз-
витка. У двaдесет до сада објављених томова
обрађено је око 230.000 речи; предвиђа се
да ће, када буде завршен, овај речник имати
преко 30 томова и преко 400.000 обрађе-
них речи. Израда Речника САНУ представља
нај­важнији и најобимнији лексикографски
пројекат у Србији.
1. Историјска перспектива. Израда вели-
ког описног речника, који на једном месту
садржи и обрађује све речи српског језика,
представља стални захтев модерне српске
културе током последња два века њеног по-
стојања. Први захтеви за таквим речником у
српској филологији јављају се почетком XIX
века, као саставни делови програма „језико-
испитатељних друштава” учених људи тогa
времена: владике Лукијана Мушицког и ми-
трополита Стевана Стратимировића.
До научног заснивања српске дескриптив-
не лексикографије долази са оснивањем Дру­
штва српске словесности (1841), претечом
Српске академије наука. У складу са развојем
европске хуманистичке мисли, Друштво за
Речник српскохрватског књижевног и на­ро­
дног језика САНУ (том I-XX, 1959–2017, сло-
ва на буквы А–П) (далее – словарь САНИ)
является одноязычным описательным сло-
варем типа тезауруса. Он охватывает весь
пласт сербского литературного и народного,
письменного и разговорного языка на про-
тяжении двух столетий его лексико-семан-
тического раз­вития. Примерно 230 000 слов
были описаны в 20 томах, опубликованных на
настоящий момент; считается, что по завер-
шении работы над словарем будет выпущено
более 30 томов, содержащих более 400 000
слов. Создание словаря САНИ является самым
значительным и наиболее полным лексико-
графическим проектом в Сербии.
1. Исторический экскурс. Создание боль-
шого описательного словаря, в котором содер­-
жатся и объясняются все слова сербского
языка, является постоянной потребностью
современной сербской культуры в течение
последних двух веков ее существования.
Впер­­вые о необходимости создания такого
словаря в сербской филологии заговорили в
начале XIX века в рамках программы «язы-
коведческих обществ» ученых людей того
времени: епископа Лукиана Мушицкого и
митрополита Стевана Стратимировича.
Начало сербской дескриптивной лексико-
графии связано с основанием Общества серб-
ской словесности (1841), предтечи Сербской
67

основни задатак поставља „изображавање
(развијање, неговање) српскога језика и рас-
прострањавање наука на српском језику”, а
као главни задатак у оквиру тога посла истиче
се израда „општег” или „пространог” речника
српског језика. У дефинисању овога посла и
успостављању главних начела речничке обра-
де нарочито се истичу чланови Друштва, Јо-
ван Стерија Поповић и Јован Стејић. Године
1847. Ј. С. Поповић са сарадницима, у пр-
вој свесци Гласника Друштва српске слове­
сности издаје више огледа лексикографске
(терминолошке, семан­тичке, дијалекатске и
др.) обраде речи, чиме скреће пажњу науч-
ној јавности на могућности представљања
лексике српског језика у речнику. На основу
урађеног, Јован Стејић 1852. године пише
Предлог за српски речник и српску граматику,
програмски чланак у коме је изнета потреба
за речником који ће обухватити „говорни” и
„писмени језик” и показати њихов развој и
међусобни однос. У истом чланку Ј. Стејић
је поставио основне смернице за речнички
чланак: прво се излажу „лексикалне ствари”
(граматика, облици, акценат речи), затим,
дефиниција основног значења мотивисана
употребом речи, па дефиниција пренесених
значења, примери употребе, као и превод
речи на латински и немачки језик.
Програмске ставове Ј. Стејића о потреби
за израдом дескриптивног речника српског
језика крајем XIX и у првој половини XX
века допуниће и заокружити два велика тео-
ретичара лексикографије: Стојан Новаковић
и Александар Белић.
С. Новаковић је своје ставове о изради
тезаурусног речника излагао у више наврата
током једне и по деценије (1878–1893). По-
менуте ставове Новаковић је формирао у ре-
акцији на Оглед рјечника ЈАЗУ Ђ. Даничића
(1878), да би их уобличио у програму израде
68
Ненад Иванович
академии наук. В соответствии с развитием
евро­пейской гуманистической мысли своей
основной целью Общество считало «…изо-
бражение (развитие, сохранение) сербского
языка и распространение науки на сербском
языке», а главной задачей в этой работе – созда­
ние «общего» или «пространного» сло­варя
сербского языка. В определении содер­жания
работы и установлении основных принципов
лексикографии особенно значительную роль
сыграли члены Общества Йован Стерия Попо­
вич и Йован Стеич. В 1847 году Й. С. Попо­вич
и его коллеги в первом журнале «Вестника
Общества сербской словесности» публикуют
несколько обзоров лексикографического (тер-
минологического, семантического, диалекто-
логического и т. д.) анализа слов, чем привле-
кают внимание научной общественности к
возможности представить лексику сербского
языка в виде словаря. На основании проде-
ланной работы Йован Стеич написал в 1852
году «Идею сербского словаря и сербской грам-
матики» – программную статью, в которой
было заявлено о потребности в составлении
словаря, включающего в себя «разговорный»
и «письменный язык» и отражающего их
развитие и взаимоотношения. В той же статье
Й. Стеич описал основные принципы словар-
ной статьи: сначала следует привести «лекси-
кальные понятия» (грамматика, формы, ударе-
ние в словах), затем дать толкование основного
значения, подкрепленное примером употре-
бления слова, затем – определение пере­носных
значений, примеров употребления, а также пе-
ревод слова на латынь и немецкий язык.
Программные положения Й. Стеича о
необ­ходимости создания дескриптивного сло-
варя сербского языка в конце XIX и первой
половине XX века будут дополнены работа-
ми двух крупных теоретиков лексикографии:
Стояна Новаковича и Александра Белича.
На протяжении полутора десятилетий
(1878–1893) С. Новакович неоднократно из­­ла­
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
дескриптивног речника „народног књижев-
ног језика”, који је дат у његовој Посланици
Српској краљевској академији (1888). Ко-
начно, у Предлогу Српској краљевској акаде-
мији (1893) С. Новаковић износи конкретне
предлоге за оснивање Лексикографског од-
сека и израду Академијиног речника.
Суштина Новаковићевог програма је у
представи тезаурусног речника као прируч-
ника који одсликава појмовну и лингвистич-
ку природу савременог српског језика. На
историјско-стилском плану, израдом речника
објединила би се успела решења у употреби
појединих лексема, обрта и др., чиме би се, по
аутору, начинио списак „срећних” решења у
коришћењу језика од Доситеја до модерног
доба. На плану дијалекатске обраде, писање
тезаурусног речника објединило би лексичко
наслеђе наречја која улазе у састав српског
језика, и показало начин на који одређена
наречја улазе у дијалекатску основицу књи-
жевног језика. На граматичком плану, овако
сачињен речник могао би послужити као ос-
нов студијама синтаксе, стила и фразеологије.
Уз то, Академијин речник би пружио основ за
обимније студије синонимије, затим, студије
„гранања значења” у српском језику и др. вр-
сте проучавања лексике српског језика. Све
изложено помогло би да се дефинише иден-
титет српског језика у лингвистичком – лек-
сичком, семантичком и стилистичком смислу.
Реализацијом Новаковићевог програма
крајем XIX и на почетку XX века руководио
је секретар Лексикографског одсека, Мом-
чило Иванић. У складу са Новаковићевим за-
мислима, Иванић је заједно са Пером Ђорђе-
вићем 1899. године у Српским новинама обја-
вио Упутство за купљење речи по народу, про-
грамски чланак који је позивао књижевнике,
професоре, свештенике и друге припаднике
српске интелигенције да сабирају, обрађују и
гал свои взгляды на составление тезаурус­ного
словаря. Вышеупомянутые взгляды Но­ва­­­­-
кович оформил в своем отзыве на «Обзор
словаря Югославянской академии наук и искус­
ств» Дж. Даничича (1878), представив их в
виде программы составления описательного
словаря «на­ родного литературного языка»,
ко­торая со­держится в его «Послании Сербской
ко­ро­лев­ской академии» (1888). В конце концов,
в «Предложении к Сербской королевской акаде-
мии» (1893) С. Новакович выдвигает конкрет-
ные предложения по основанию Отделения лек­
сикографии и составлении словаря Академии.
Суть программы Новаковича заключалась
в том, что он представляет собой тезаурус-
ный словарь как справочник, отражающий
смысловой и лингвистический характер со-
временного сербского языка. В историческом
и стилистическом смысле словарь объединил
бы удачные решения в использовании опреде-
ленных лексем, оборотов и т. д., что означало
бы список «удачных» языковых решений от
Досифея до наших дней. Что касается диалек-
тов, напи­сание тезауруса объединило бы лек-
сическое наследие диалектов, входящих в со-
став сербского языка, и показало бы, как опре-
деленные диа­лекты входят в диалектическую
основу лите­ратурного языка. В грамматиче-
ском плане составленный таким образом сло-
варь мог бы послужить основой для изучения
синтаксиса, стиля и фразеологии. Кроме того,
словарь Академии послужил бы основой для
более обши­рных исследований синонимии, а
также изучения «разветвления значения» в
сербском языке и для прочих видов изучения
лексики сербского языка. Все вышеизложен-
ное помогло бы определить идентичность
сербского языка в лингвистическом, лексиче-
ском, семантическом и стилистическом смысле.
Реализация программы Новаковича в кон­
це XIX и начале XX века осуществлялась под
руководством секретаря Отделения лексико-
графии Момчило Иванича. В соответствии с
69

Лексикографском одсеку шаљу народне речи
којих нема у постојећим речницима српског
и хрватског језика. Судећи према тексту
Упут­ства, од скупљача се тражило да речи
локализују, обраде и разврстају према при-
падности појмовно-семантичким доменима
– попут „климата и годишњих доба”, „делова
биљака и делова тих делова”, „имена која се
придевају животињама” и других група пој-
мова. Истовремено су, унутар самог Одсека,
по истом принципу сабиране и дефинисане
речи из књижевних дела, научних студија,
објављених терминологија, двојезичних реч-
ника и других штампаних текстова.
Александар Белић је свој програм израде
Академијиног речника формулисао током
пола века, од 1906. године, када је изабран
за члана Академије филозофских наука и
члана Лексикографског одсека, до 1959. го-
дине, када је изашла прва књига РСАНУ. Два
су главна периода у развоју овог програма:
1921–1926. и 1947–1953.
У главним тачкама, Белићев програм је
конципиран као разрада и допуна Нова-
ковићевих ставова о природи и задацима
тезаурусног речника, али и као самостална
целина. Белић је свој програм развио око
три тачке: 1) дефинисање речничког корпу-
са, 2) проблеми израде речничког чланка и
3) уреднички задаци у обликовању речнич-
ког текста. При дефинисању корпуса нагла-
шено је да се грађа за речник састоји од три
типа извора: штампаних дела (књижевних
и стручних издања), збирки народних речи
и периодичних издања. У речнички корпус
улазе дела чији аутори поштују начела Вук–
Даничићеве норме, без обзира на наречје
коме изворно припадају. Посебну пажњу у
изради речника требало је посветити балан-
сирању корпуса према типовима извора. Про-
блеме израде речника А. Белић је дефинисао у
70
Ненад Иванович
идеями Новаковича Иванич вместе с Перо
Джо­ р­
джевичем опубликовал в 1899 году в
«Сербской газете» «Инструкцию для сбора
слов в народе», программную статью, в кото-
рой писателям, учителям, священникам и дру-
гим представителям сербской интеллигенции
было предложено собирать, обрабатывать и
отсылать в Отделение лексикографии народ-
ные слова, не входящие в существующие на тот
момент словари сербского и хорватского язы-
ков. Согласно тексту «Инструкции» соби-
ратели должны были находить, обрабатывать
и классифицировать слова в соответствии с
принадлежностью к таким концептуально-
-семантическим областям, как «климат и вре-
мена года», «части растений и части этих
частей», «имена, которые даются животным»,
и другим группам понятий. В то же время в
самом Отделе по тому же принципу собирались
и толковались слова из литературных произве-
дений, научных исследований, опубликованной
терминологии, дву­язычных словарей и других
печатных текстов.
Александр Белич формулировал свою
программу развития академического слова-
ря в течение полувека – с 1906 года, когда
он был избран членом Академии философ-
ских наук и членом Лексикографического
отдела, до 1959 года, когда был опубликован
первый том словаря Речник српскохрват­
ског књижевног и народног језика САНУ
(сло­варя САНИ). Основными периодами
в работе над этой программой являются
периоды с 1921 по 1926 год и с 1947 по 1953 год.
В основном, программа Белича была за-
думана как развитие и дополнение взглядов
Нова­ковича на характер и задачи тезаурусного
словаря, но также и как самостоятельный субъ-
ект. Программа Белича основывалась на трех
пунктах: 1) определение словарного корпуса
2) проблемы организации словарной статьи и
3) редакционные задачи при формировании
словарного текста. В определении корпуса под-
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
складу са својим теоријским учењима, посеб-
но учењем о синтагми као јединству функ-
ције и значења речи. Речничка обрада треба
да истакне „синтаксичку” и „семасиолошку”
(значењску) стра­ну речи, односно да, на лек-
сичком плану, покаже међузависност између
семантике и синтаксе. У ту сврху развијани су
метајезик лексикографског описа, као и си-
стеми глоса и квалификатора. Уредници речни-
ка треба да пазе да се речник израђује према
Вуковом начелу „опште правилности”, као и
да садржи потребне семантичке и синтаксич-
ке информације о свакој речи.
У времену од 1959. године до данас Бе-
лићев програм развијају и усавршавају гене-
рације дескриптивних лексикографа форми-
ране на лингвистичким теоријама развија-
ним после Другог светског рата: И. Грицкат,
Н. Цвијетић, М. Стевановић, М. Пешикан,
С. Бошков, Е. Фекете, Д. Г. Премк и други.
Белићев програм посебно се развија у доме-
нима: семантике (развој метајезика у светлу
логичких теорија), граматике (нова сазнања
у области синтаксе и творбе речи), дијалек-
тологије, стандардологије и др. Овај рад до-
вео је до стварања Београдске лексикограф-
ске школе, познате и цењене у словенском
свету.
Тренутно пројекат израде Речника
САНУ чини најобимнији пројекат Институ-
та за српски језик, са 37 запослених сарадни-
ка. Планирана је, а делом и спроведена, мо-
дернизација пројекта у виду дигитализације
речничке грађе и објављених томова овог
речника.
2. Грађа. Следствено својој главној на-
мени – да буде потпуни репрезент језичке
целине, Речник САНУ у својој теоријској
бази развија посебан модел савременог српског
језика. Прикупљање и обрада лексикограф-
ских ресурса (који представљају речнички
черкивается, что словарный материал происхо-
дит из трех типов источников: печатных работ
(художественной и специальной литературы),
сборников народных слов и периодических
изда­ний. В словарный корпус могут быть вклю-
чены произведения, авторы которых придер-
живаются принципов нормы Вука-Даничича,
независимо от диалекта, которому они изна-
чально принадлежат. Особое внимание при
организации словаря следовало уделять сбалан-
сированнности корпуса по типам источников.
Проблемы составления словаря А. Белич опреде-
лил в соответствии со своими теоретическими
учениями, особенно учением о синтагме как
единстве функции и значения слова. Словарь
должен подчеркнуть «синтаксис» и «семаси-
ологическую» (понятийную) сторону слова,
то есть, в лексическом плане демонстрировать
взаимозависимость между семантикой и син-
таксисом. С этой целью был разработан мета­
язык лексикографического описания, а также
системы глосс и классификаторов (помет).
Редакторы словаря должны были убедиться,
что слова­рь разработан в соответствии с прин-
ципом «общей правильности» Вука, а также
содержит необходимую семантическую и син-
таксическую информацию о каждом слове.
В период с 1959 года по сегодняшний день
программу Белича развивало и совершен-
ствовало не одно поколение описательных
лексикографов, выросших на лингвистиче-
ских теориях, разработанных после Второй
мировой войны: И. Грицкат, Н. Цветич,
М. Стеванович, М. Пешикан, С. Бошков,­
Э. Фекете, Д. Г. Премк и другие. Програм-
ма Белича развивается наиболее интенсив-
но в области семантики (развитие метаязы-
ка в свете логических теорий), грамматики
(нов­ы­е знания в области синтаксиса и слово­
образования), диалектологии, стандартоло-
гии и пр. Эта работа привела к созданию
Белградской школы лексикографии, извест-
ной и ценимой в мире славянских языков.
71

микроплан) одвија се у односу према овом
макроплану.
Поменута концепција се заснива на увиду
да је савремени српски језик ентитет који се
састоји од „књижевног” и „народног” („на-
родног говорног”) језика. Ови идиоми су у
сталном међусобном прожимању. Тако нпр.
речи, значења, идиоми, фигуре, обрти и сл.
из народног језика улазе у књижевни, и об-
ратно. Централни делови књижевног и на-
родног језика заснивају се на правилностима
свих језичких планова: ортографском, лек-
сичком, граматичком и др., што представља
језички стандард. Са друге стране, њихову
периферију чине разни видови нетипичне
или нестандардне употребе језика. У сре-
дишту језика (како га виде лексикографи)
налазе се књижевни и народни израз у свом
стандардизованом виду; док се на његовој
периферији налазе разни случајеви дијале-
катске, застареле, жаргонске и др. употребе
језика. За основу језичког стандарда узима
се стање српског језика које је установљено
свеобухватном језичком реформом (право-
писном, граматичком, лексичком) од стране
Вука Стеф. Караџића у XIX веку.
Грађу за РСАНУ сачињава 3.796 извора.
Изворе „књижевног језика” (око 3600 је-
диница) чине књиге и часописи штампани
на штокавском говорном подручју од краја
XVIII / почетка XIX па до краја XX / почет-
ка XXI века, односно од 1782. до 2013. год.
Њихов централни део чине дела која дати-
рају од 1850. до 1960. год., што је период
који обухвата већину лексичких и стилских
иновација у развоју савременог српског је-
зика. У формирању речничког корпуса на-
рочита пажња је поклоњена жанровској ор-
ганизацији штампаних извора. Током прве
половине XX века А. Белић је, делом и под
утицајем Новаковићевих студија библиогра-
72
Ненад Иванович
В настоящее время работа над словарем
САНИ является наиболее обширным проек-
том Института сербского языка, в котором за-
няты 37 сотрудников. Планируется и частич­
но уже осуществлена модернизация проекта
в виде оцифровки словарного материала и
опубликованных томов этого словаря.
2. Материал. В соответствии со своей
осно­вной целью – исчерпывающим предста­вле­
ни­ем языкового целого, Словарь САНИ разра-
батывает в своей теоретической базе особую мо-
дель современного сербского языка. Сбор и обра­
ботка лексикографического материала (что
пред­ставляет собой словарный микроплан)
осуществляется с учетом этого макроплана.
Вышеупомянутая концепция основана
на понимании того, что современный серб-
ский язык является целым, которое состоит
из «литературного» и «народного» («разго­
вор­ного») языков. Эти пласты находятся
в посто­ янном взаимопроникновении. Так,
на­
при­ мер, слова, значения, идиомы, фигу-
ры речи, обороты и т. д. из народного языка
переходят в литературный язык, и наоборот.
Центральная часть литературного и народно-
го языка основана на правильности всех язы-
ковых планов: орфографического, лексиче-
ского, грамматического и т. д., что называется
языковым стандартом. С другой стороны,
на их периферии находятся различные виды
нетипичного или нестандартного употребле-
ния языка. В центре языка (с точки зрения
лексикографов) находятся литературные и
народные выражения в их стандартизован-
ной форме, в то время как на его периферии
существуют различные примеры диалектиз-
мов, архаизмов, жаргона и т. д. В основе язы-
ковой нормы находится сербский язык в том
его состоянии, которое было установлено
всеобъемлющей языковой реформой (орфо-
графической, грамматической, лексической)
Вука Стефановича Караджича в XIX веке.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
фије, развио јединствен систем анотације,
према коме је свако штампано дело обеле-
жено одређеном жанровском ознаком, као
нпр.: „беседништво”, „поезија”, „биографија”,
„педагогија”, „религијско дело” и сл. Овај си-
стем је омогућио лексикографима да регу-
лишу равнотежу извора у речничкој грађи.
Захваљујући томе, књижевни извори у грађи
за Речник САНУ имају балансиран опсег је-
зичких типова, као нпр.: књижевна, драмска,
биографска грађа: 30%; уџбеничка и струч-
на грађа (астрономија, биологија, ботаника,
физика...): 16%; периодика: 8%; права, зако-
ни: 9%; историјска, социолошка, етнограф-
ска грађа: 10%; Свето писмо и теолошка
грађа: 1%; војне науке: 0,5%, и сл.
Са друге стране, појам „народног јези-
ка” у Речнику САНУ обухвата лексику из
различитих области народног живота. Ова
лексика организује се према тематским гру-
пама (нпр. називи за годишња доба, биљке,
народне лекове, домаће и дивље животиње,
воће, пољопривредне алатке, црквене ства-
ри…). Изворе „народног језика” чине збир-
ке речи, које се од половине XIX до краја XX
века прикупљају по разним дијалекатским
ареалима целокупног штокавског подручја.
Збирке речи у речничкој грађи (око 300)
представљају примарни извор за лексико-
графско описивање говорних и уопште кул-
турно-језичких специфичности различитих
крајева у којима се говори српски језик.
3. Речнички чланак – дефиниција. Речнич-
ки чланак чини скуп свих информација које
се у речнику дају о некој речи. Поменуте ин-
формације обухватају различите нивое језич-
ког описа, од акценатског и морфолошког,
преко семантичког, до синтаксичког и праг-
матичког. Опис речи у РСАНУ представља
комбинацију тих информација на два плана
анализе: синтагматском (анализа примера
Материал для словаря САНИ взят из
3 796 источников. Источники «литературно-
го языка» (около 3 600 единиц) представлены
книгами и периодическими изданиями, напе-
чатанными на территории распространения
штокавского диалекта с конца XVIII / начала
XIX по конец XX / начало XXI века, то есть
с 1782 по 2013 год. Основная часть их состо-
ит из работ, которые датируются 1850–1960
годами – периодом, который включает в себя
большинство лексических и стилистических
нововведений в развитии современного серб-
ского языка. При формировании словарного
корпуса особое внимание уделялось жанро-
вой организации печатных источников. В пер-
вой половине XX века А. Белич, частично под
влиянием библиографических исследований
Новаковича, разработал уникальную систе-
му помет, согласно которой каждая печатная
работа отмечена определенной жанровой
мар­кировкой, как например: «ораторское
искус­ство», «поэзия», «биография», «педа­
гогика», «религиозный труд» и т. п. Эта систе­
ма позволила лексикографам регулировать
баланс источников в словаре. Благодаря это-
му литературные источники в материале для
словаря САНИ представляют собой сбалан­
сированный набор языковых типов, таких
как, литературные, драматические, биографи-
ческие материалы 30% учебники и научные
материалы (астрономия, биология, ботаника,
физика и т.д.) – 16%; периодика – 8%; право-
вые документы, законы – 9%; исторический,
социологический, этнографический материал
– 10%; Библия и богословский материал – 1%;
военная наука – 0,5% и пр.
С другой стороны, понятие «народного
языка» в словаре САНИ охватывает лекси-
ку из разных областей народной жизни. Этот
языковой материал организован в соответ-
ствии с тематическими группами (например,
наименования времен года, растений, народ-
ных лекарственных средств, домашних и диких
73

употребе речи у контексту) и парадигмат-
ском (опис лексеме у систему лингвистичких
категорија и њено испоређење са катего-
ријално сродним лексичким јединицама).
Речнички чланак – структура. Ради боље
прегледности великог броја информација
које може садржати, речнички чланак у РСА-
НУ је формално подељен у два одељка. Први
одељак је заглавље, део чланка који садржи од­
редницу или лему, као и информације о њеним
општим карактеристикама. Други одељак
је речнички чланак у ужем смислу, део члан-
ка који садржи лексикографске дефиниције
које идентификују семантички садржај об-
рађене лексеме, као и примере реализације
те лексеме у речничким изворима. У посеб-
ном делу чланка наводе се изрази, идиоми,
терминолошки спојеви, фразеолошки обрти
и друге врсте фразема које везују обрађену
лексему у српском језику.
Опште карактеристике речи дају се у
првом делу чланка, у заглављу. Одредница у
РСАНУ је најчешће једна реч (око), али то
може бити и више стандардних облика речи
(где ијек. гдје). Одредница је реч у основном
одн. лематском облику (нпр. именица у ном.
јд.; глагол у инф. и др.), изузев у случајевима
када реч подлеже граматичкој лексикализа-
цији (нпр. лисице ж мн. [...] метална направа
[...] којом се везују [...] обе руке [...] ухапшени-
цима). Информације које се дају у заглављу
речничког чланка организују се у више
одељака. У основном, категоријално-грама-
тичком одељку заглавља наводе се граматичке
информације: род именица, облик инфини-
тива глагола, облик сва три рода придева, као
и граматички идентификатори непроменљи-
вих речи („прил.”, „узв.” и др.). У одређеним
случајевима у заглављу се наводе и допунске
граматичке информације (нпр. крупан [...]
одр. крупни, -а, -о; комп. крупнији). Речи
74
Ненад Иванович
животных, фруктов, сельскохозяйственного
инвентаря, церковных принадлежностей и
т.д.). Источниками «народного языка» являю­
тся словники, которые собирались с середины
XIX до конца XX века в различных диалектных
ареалах всей территории распространения
штокавского диалекта. В словарном материа-
ле словники (около 300) представляют собой
основной источник для лексикографического
описания разговорной и в целом культурно-
-языковой специфики различных областей, где
говорят на сербском языке.
3. Словарная статья – определение. Сло-
варная статья представляет собой всю инфор-
мацию о слове, которая содержится в словаре.
Такая информация включает в себя различные
уровни лингвистического описания – от уда-
рения и морфологии до семантики, синтак-
сического и словоупотребительного планов.
Описание слова в словаре САНИ является
сочетанием этой информации в двух планах
анализа: синтагматическом (анализ словоупо-
требления в контексте) и парадигматическом
(описание лексемы в системе лингвистиче-
ских категорий и ее соотношение с категори-
ально близкими лексическими единицами).
Словарная статья – структура. В целях
более ясной организации большого объема
информации, которую она может содержать,
статья в словаре САНИ формально делит-
ся на две зоны. Первая – это заголовочная
единица, часть статьи, содержащая заглав-
ное слово или лемму, а также информацию
о ее общих характеристиках. Вторая зона
представляет собой словарную статью в
узком смысле, то есть часть статьи, которая
содержит лексикографические определения,
которые идентифицируют семантическое
содержание лексемы, а также примеры упо-
требления этой лексемы в словарных источ-
никах. В отдельной части статьи приводятся
выражения, идиомы, терминологические
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
страног порекла (туђице и позајмљенице)
идентификују се у делу заглавља посвећеном
етимологији, где се упућују на лексичке из-
ворнике из страних језика (нпр. мундир [...]
према. тал. montura; рус. мундир). Заглавље
може садржавати и информације о акценат-
ско-морфолошким променама или варијан-
тама речи (нпр. надрети [...] (аор. надре
ијек. надрије)), затим о припадности речи
специјалним лексичким фондовима (квали-
фикатори „архит.”(ектура), „бот.”(аника) и
др.), затим информације о типичном синтак-
сичком контексту употребе речи (нпр. нату-
жити [...] (често безл.)), и др.
Иза заглавља, у главном делу речничког
чланка у РСАНУ дају се информације о зна-
чењу речи заједно са примерима њене упо-
требе у текстовима и говору. У овом делу
чланка идентификује се семантички садржај
лексеме путем лексикографског описа. Лек-
сикографским описом утврђује се значење
појма на који се односи лексема која се об-
рађује. Значење лексема се излаже у хијерар-
хијском поретку који укључује одређење ар-
хисеме (основног значења, појмовне вредно-
сти лексеме, нпр. око [...] 1. орган чула вида у
човека и животиње) и сема нижега ранга (ди-
ференцијалних и контекстуално условљених
значења исте лексеме, нпр. око [...] 3. покр.
а. извор изнад којега се вода скупља и ствара
језерце). Архисема и семе нижег ранга лек-
семе, изложени у хијерархијском поретку
(од општег према посебном и од конкретног
према апстрактном), називају се њеном поли-
семантичком структуром.
На плану речничког чланка, семантички
садржај лексеме се формулише лексикограф-
ским метајезиком и поретком значења. Лек-
сикографски метајезик представља инвентар
јединица речничког описа, све оно што лек-
сикографу стоји на располагању да би пра-
соединения, фразеологические обороты и
другие типы словосочетаний, связанных в
сербском языке с этой лексемой.
Общая характеристика слова приводится
в первой части статьи, в заголовке. Леммой в
словаре САНИ обычно является одно слово
(око), хотя она также может быть представ-
лена несколькими стандартными формами
слов (где иекав. гдје; велик и велик). Заглав-
ное слово находится в начальной, т.е. исход-
ной форме (например, существительное – в
именительном падеже единственного числа,
глагол – в инфинитиве и т.д.), кроме случаев,
когда необходима лексикализация граммати-
ческой формы (например, лисице ‘наручни-
ки’ ж.р., мн.ч.,...металлическая конструкция...
которую надевают...на обе руки...арестован-
ным). Информация, указанная в заголовке
статьи, распределена по нескольким pазделам.
В основном, категориально-грамматическом
разделе заголовка приводится грамматиче-
ская информация: род существительных,
форма инфинитива глагола, форма всех трех
родов прилагательных, а также грамматиче-
ские идентификаторы неизменяемых слов
(«нар.», «межд.» и др.). В определенных
случаях в заголовке содержится и дополни-
тельная грамматическая информация (напри-
мер, крупан ‘крупный’ ... одр.(‘опр.’) крупни,
-а, -о; комп. (‘ср’.)крупнији). На иностранное
происхождение слов (иностранные слова и
заимствования) указывается в разделе заго-
ловка, посвященном этимологии, где приво-
дится языковой источник из иностранного
языка (например, мундир ... итал. montura;
рус. мундир). Заголовок также может содер-
жать информацию об акцентологических или
морфлогических изменениях или вариантах
слова (например, надрети ‘навалиться’... (аор.
надре иек. надрије ...)), о принадлежности
слова к специальной сфере употребления
(пометы «архит.»(ектура), «бот.»(аника) и
др.), об особенностях синтаксических связей
75

вилно описивао значења речи. У јединице
метајезика убрајају се метајезичке константе
и глосе (типски елементи речничког описа
на различитим нивоима анализе и описа),
квалификатори (маркери нормативног, стил-
ског, дијалекатског... статуса значења речи) и
др. елементи семантичке класификације и
категоризације. Полисемантичка структура
у РСАНУ даје се у нумеричком поретку: реа-
лизовани значењски комплекси обележавају
се римским бројевима, реализована значења
арапским бројевима, а подзначења унутар
значења малим словима азбуке.
У посебном делу речничког чланка наводе
се терминолошко-синтагматски спојеви, фра-
зеолошки обрти, фраземи, идиоми и друге
врсте фразема које везују поједине лексеме у
српском језику. Набројани спојеви називају
се у РСАНУ заједничким именом изрази. Под
овим појмом у РСАНУ најчешће се подразу-
мевају устаљени спојеви речи који се у говору
репродукују и у којима долази до семантичке
промене лексичких компонената (нпр. си-
пати уље на (у) ватру [...] погоршавати већ
ионако лошу ситуцију). Блиске изразима су
пословице, краће идиоматске форме којима се
исказује нека (скривена, инкапсулирана) по-
рука. Пословице се у РСАНУ такође тумаче
лексикографском дефиницијом (нпр. споља
гладац а изнутра јадац, сприједа гладац, а
острага јадац оно што се види то је лепо и до-
бро, а што се не види то је врло лоше).
4. Закључне напомене. Речник српскохрват­
ског књижевног и народног језика САНУ пред-
ставља лингвистичко дело у коме се, у складу
са основном концепцијом, системски опи-
сују и повезују лексичке јединице српског
језика. Узимајући у обзир традицију његове
израде, као и значај идеје са којом је започета
његова израда, Речник САНУ се може сма-
трати најзначајнијим делом српске лексико-
76
Ненад Иванович
слова (например, натужити ... (часто безл.))
и др.
За заголовком в основной части словарной
статьи словаря САНИ следует информация о
значении этого слова вместе с примерами его
употребления в текстах и речи. В этой части
статьи семантическое содержание лексемы
идентифицируется с помощью лексикографи-
ческого описания. Путем лексикографиеского
описания определяется значение понятия, к
которому относится описываемая лексема.
Значение лексемы описывается в иерархиче-
ском порядке, который подразумевает опре-
деление архисемы (основного значения, поня-
тийной ценности лексемы, например, око ‘глаз’
... 1. орган зрения у человека и животных) и сем
нижнего порядка (дифференциальные и кон-
текстуально обусловленные значения одной и
той же лексемы, например, око... 3. рег., источ-
ник, над которым накапливается вода и обра-
зует озерцо). Архисема и дифференциальные
семы, выстроенные в иерархическом порядке
(от общего к специальному и от конкретного
к абстрактному), называются многозначной
структурой лексемы.
В словарной статье семантическое содер-
жание лексемы формулируется с помощью
лексикографического метаязыка и порядка
значений. Лексикографический метаязык – это
единицы словарного описания, то есть все,
чем лексикограф располагает, чтобы правиль-
но описать значение слова. Составляющими
метаязыка являются метаязыковые константы
и глоссы (типовые элементы словарного опи-
сания, используемые на различных уровнях
анализа и описания), квалификаторы (поме-
ты о нормативном, стилистическом, диалект-
ном и др. статусе значения слова) и остальные
элементы семантической классификации и
категоризации. Многозначная структура сло-
ва в словаре САНИ организована с помощью
цифр: реализованные смысловые комплексы
обозначены римскими цифрами, реализован-
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
графије и најважнијим резултатом Београд-
ске лексикографске школе.
Литература:
Александар Белић: „Увод”, Речник српскохрват­
ског књижевног и народног језика САНУ, књ. I,
1959, VII–XXVI. Даринка Гортан Премк, По-
лисемија и организација лексичког система у
српскоме језику, Београд, 1997. Даринка Гортан
Премк: „Дефинисање у српској лексикогра-
фији”, Савремена српска лексикографија у теорији
и пракси (колективна монографија), Београд,
2014, 131–139. Ирена Грицкат: „Академијски
речници и њихови задаци – поводом прве књи-
ге Речника Српске академије наука”, Наш језик,
књ. X, св. 3–6 и 7–10, 1960, 88–100; 212–227.
Ирена Грицкат Радуловић: „Речник Српске ака-
демије наука и уметности – почеци, лик пер-
спективе”, Глас САНУ, CCCLII (књ. 13 Одељења
језика и књижевности), 1988, 25–40. Рајна Дра-
гићевић (ур.), Савремена српска лексикографија
у теорији и пракси, колективна монографија,
Београд, 2014. Ненад Ивановић: „Историјат
рада на Речнику САНУ (1853–1953): један век
развоја савремене српске лексикографије”, Сла-
вянская лексикография, ме­жду­народная коллек-
тивная монография, отв. ред. М. И. Черныше-
ва, Москва, 2013, 166–198. Стојан Новаковић:
„Српска краљевска академија и неговање језика
српског”, Глас Српске краљевске академије, књ.
10, 1888, 5–87. Стана Ристић и Ненад Ивановић
(прир.): „О лексикографији Александра Белића
– из необјављених рукописа”, Александар Бе-
лић, српски лингвиста века, књ. 2, Београд, 2017,
195–260. Упутства за обраду речничке грађе,
лексикографски интерни спис (више ревизија,
последња позната ревизија 1997. године, још у
изради), Београд, 1959–1997. Егон Фекете: „О
Речнику српскохрватског књижевног и народног
језика САНУ”, Сто година лексикографског рада
у САНУ, Београд, 1993, 21–49.
ные значения – арабскими цифрами, а подзна-
чения – буквами нижнего регистра.
В отдельной части статьи приводятся тер-
минологическо-синтагматические сочетания,
фразеологические обороты, идиомы и другие
типы словосочетаний, связанных в сербском
языке с этой лексемой. Вышеупомнятуые соче­
тания именуются в словаре САНИ общим на-
званием «выражения». Под этим понятием в
словаре САНИ чаще всего подразумеваются
устоявшиеся словосочетания, воспроизводи-
мые в речи, в которых произошло семанти-
ческое изменение лексических компонентов
(например, сипати уље на (у) ватру ‘подливать
масла в огонь’ … ухудшать и без того плохую
ситуацию). Близки выражениям и поговорки,
краткие идиоматические формы, содержащие
скрытый заключенный в них смысл. Толкова-
ние поговоркам в словаре САНИ также дает-
ся с помощью лексикографического описания
(например, споља гладац а изнутра јадац,
сприједа гладац, а острага јадац ‘снаружи
гладко, а внутри – кость’ то, что мы видим, –
хорошо и красиво, а то, что скрыто от глаз –
очень плохо).
4. Заключительные замечания. Речник
српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ («Словарь сербохорватского литера-
турного и народного языка САНИ») – это
лингвистический труд, в котором в соответ-
ствии с основным замыслом систематически
описываются и связываются между собой
лексические единицы сербского языка. При-
нимая во внимание традицию его создания, а
также значение замысла, с которого началась
работа над ним, словарь САНИ можно счи-
тать самым важным трудом в области серб-
ской лексикографии и самым значительным
результатом работы Белградской лексико-
графической школы.
77
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности