ПРЕДМЕТ

Уставно уређење, библиотечко

законодавство, радни односи и
канцеларијско пословање

Уставно уређење БиХ Библиотечко Радни односи

Уставно уређење РС законодавство Канцеларијско пословање

1. питање 2. питање 3. питање

 УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ И

БИБЛИОТЕЧКО ЗАКОНОДАВСТВО

Дипл. правник Драган Мићић, библиотекар савјетник

 УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ

УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

30 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА ВИШЕ КЊИЖНИЧАРЕ И БИБЛИОТЕКАРЕ

20 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА КЊИЖНИЧАРЕ
 УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
12 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА ВИШЕ КЊИЖНИЧАРЕ И БИБЛИОТЕКАРЕ
ТРИ ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА КЊИЖНИЧАРЕ
 1. Општи оквирни споразум о миру у
Босни и Херцеговини и анекси 1-11

Општи оквирни споразум о миру у Босни и

Херцеговини постигнут је 21. новембра 1995. у Дејтону,
а потврђен и потписан у Паризу, 14. децембра 1995.
године. Потписале су га Република Босна и Херцеговина,
Република Хрватска и Савезна Република Југославија, уз
гаранцију пет великих сила: САД-а, Велике Британије,
Русије, Француске и Њемачке.
Споразумом је на територији бивше Социјалистичке
Републике Босне и Херцеговине успостављена државна
заједница под називом Босна и Херцеговина, коју чине
два ентитета: Република Српска и Федерација Босне и
Херцеговине.
 Анекси 1-11

 1 А – Спораузум о војним аспектима мировног рјешења;

 1 Б – Споразум о регионалној стабилизацији;
 2 – Споразум о граничној линији између ентитета и
релевантним питањима;
 3 - Споразум о изборима;
 4 - Устав Босне и Херцеговине;
 5 - Споразум о арбитражи;
 6 - Споразум о људским правима;
 7 - Споразум о избјеглицама и расељеним лицима;
 8 – Споразум о Комисији за очување националних
споменика;
 9 – Споразум о оснивању јавних корпорација БиХ;
 10 – Споразум о цивилној имплементацији мировног
споразума;
 11 – Споразум о међународним полицијским снагама.
2. Устав Босне и Херцеговине - Анекс 4
(Уводни дио и члан 1)

Устав Босне и Херцеговине према својој суштини

представља међународни уговор, а не класичан уставни
модел.
У преамбули се наводе полазне основе којима се
руководе Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни
народи, а то су, поред осталог, и: поштовање људског
достојанства, слободе и једнакости; посвећеност миру,
толеранцији и повјерењу; увјереност да демократске
институције власти и правични поступци најбоље
стварају мирне односе у плуралистичком друштву; жеља
да се повећа опште благостање и економски раст путем
заштите приватне својине и унапређивања тржишне
привреде; руковођење циљевима и принципима Повеље
Уједињених нација...
3. Људска права и основне слободе (члан 2)
и Споразум о људским правима (Анекс 6)

Босна и Херцеговина и оба ентитета обезбјеђују највиши

ниво међународно признатих људских права и основних
слобода која ће се остваривати путем Комисије за људска
права како је предвиђено Анексом 6 Општег оквирног
споразума.
Права и слободе одређени Европском конвенцијом за
заштиту људских права и основних слобода и њеним
протоколима директно се примјењују у БиХ и имају приоритет
над другим законима.
Уживање права и слобода прописаних Уставом или
међународним споразумима наведеним у Анексу 1
обезбијеђена су свим лицима у БиХ без дискриминације према
било ком основу, као што су: пол, раса, боја коже, језик,
вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално
или социјално поријекло, припадност националној мањини,
имовина, рођење или други статус.
 4. Надлежности и односи између
институција Босне и Херцеговине и ентитета
(члан 3)
У надлежност институција БиХ спадају:

 спољна политика;
 спољнотрговинска политика;
 царинска политика;
 монетарна политика;
 финансирање институција и међународних обавеза БиХ;
 политика и регулатива за усељавање, избјеглице и азил;
 провођење кривичних закона на међународном и
међуентитетском плану, укључујући и односе с Интерполом;
 успостављање и функционисање заједничких и
међународних комуникација;
 регулисање саобраћаја између ентитета;
 контрола ваздушног саобраћаја.
 Све функције и овлашћења која Уставом нису
изричито дата у надлежност институција БиХ припадају
ентитетима (претпоставка надлежности у корист ентитета).

БиХ преузима надлежности за друге послове о

којима се ентитети договоре, за послове предвиђене
Анексима 5-8 Општег оквирног споразума за мир у БиХ,
или оне који су неопходни за очување суверенитета,
територијалног интегритета, политичке независности и
међународног субјективитета БиХ, у складу са подјелом
надлежности између институција БиХ.

Према потреби могу се формирати додатне

институције за извршавање ових надлежности.
5. Парламентарна скупштина БиХ (члан 4)

Законодавну власт у БиХ има Парламентарна

скупштина, коју чине Дом народа и Представнички дом:

 Дом народа се састоји од 15 посланика, двије трећине из

Федерације БиХ (пет Хрвата и пет Бошњака, који се
бирају у Дому народа Парламента Федерације БиХ) и
једне трећине из Републике Српске (пет Срба, које бира
Народна скупштина РС). Девет чланова Дома народа
чине кворум, под условом да су присутна најмање по три
српска, хрватска и бошњачка посланика.
 Представнички дом има 42 посланика; двије трећине се
бирају са територије Федерације БиХ, а једна трећина са
подручја РС. Бирају се директно из сваког ентитета у
складу са изборним законом. Већина свих изабраних
посланика представља кворум.
 Парламентарна скупштина
БиХ надлежна је за:
 доношење закона неопходних за спровођење одлука
Предсједништва или за извршавање сопствене
надлежности, у складу са Уставом;
 одлучивање о изворима и износу прихода за
функционисање институција БиХ и извршавање њених
међународних обавеза;
 усвајање буџета за институције БиХ;
 одлучивање о пристанку на ратификацију уговора;
 друга питања неопходна за извршавање сопствених
обавеза које су јој међусобним споразумом додијелили
ентитети.

Доношење закона захтијева сагласност оба дома.

 6. Предсједништво БиХ (члан 5)

Предсједништво БиХ се састоји од три члана: Србина

који се непосредно бира са територије РС, те Хрвата и
Бошњака који се непосредно бирају са територије ФБиХ.
Поред осталог, Предсједништво је надлежно за:
вођење спољне политике БиХ; именовање амбасадора и
других међународних представника БиХ; представљање
БиХ у међународним и европским организацијама и
институцијама; извршавање одлука Парламентарне
скупштине БиХ...; вршење других функција које могу
бити неопходне за извршавање дужности
Предсједништва које му додијели Парламентарна
скупштина или за које се сложе ентитети.
 Предсједништво именује предсједавајућег
Савјета министара, који ступа на дужност након што
његово именовање потврди Представнички дом
Парламентарне скупштине.
Савјет министара спроводи политичке и друге
одлуке у областима које су дате у надлежност
институција БиХ.
Након ступања на снагу Устава БиХ Савјет
министара се састојао од три министарства, а
преносом надлежности успостављени су нови ресори,
тако да Савјет тренутно чини девет министарстава:
спољни послови, спољна трговина и економски
односи, финансије и трезор, комуникације и
саобраћај, цивилни послови, људска права и
избјеглице, правда, безбједност и одбрана.
 7. Уставни суд (члан 6)

Уставни суд БиХ има девет судија. Четворицу судија бира

Представнички дом Федерације БиХ, а двојицу Народна
скупштина РС. Тројицу судија бира предсједник Европског суда
за људска права након консултација са Предсједништвом БиХ.
Уставни суд има искључиву надлежност да одлучује: у
споровима између ентитета или између БиХ и једног или оба
ентитета, између ентитета и институција БиХ; о сагласности
одлука о успостављању специјалних веза с Уставом БиХ; о
сагласности устава и закона ентитета с Уставом БиХ; у
жалбеном поступку о питањима према Уставу БиХ, која
проистичу из мишљења било ког суда у БиХ; о питањима која
су прослијеђена од било ког суда у БиХ, у вези с тим да ли је
закон о чијем важењу зависи одлука, сагласан с Уставом БиХ,
Европском конвенцијом о људским правима и основним
слободама и њеним протоколима или са законима БиХ,
односно са општим принципима међународног права.
Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
 8. Централна банка (члан 7) и
финансије (члан 8)
Централна банка БиХ је једина институција која је
овлашћена за емитовање новца и монетарну политику у
цијелој Босни и Херцеговини.
Надлежности Централне банке утврђује
Парламентарна скупштина. Првих шест година након
ступања Устава на снагу Централна банка БиХ није
могла давати кредите стварањем новца, нити је могла
вршити емисиону функцију. Након протека тог периода
Парламентарна скупштина јој може утврдити ту
надлежност.
Управни одбор Централне банке чини пет лица, која
именује Предсједништво БиХ на мандат од шест година,
а Одбор именује гувернера из својих редова, такође на
мандат од шест година.
 9. Опште одредбе, доношење амандмана, прелазни
аранжмани и ступање на снагу Устава БиХ (члан 9-12)

Ниједно лице које служи казну изречену од стране

Међународног суда за бившу Југославију и ниједно лице против
кога је подигнута оптужница, а није се повиновало налогу да се
појави пред Судом, не може бити кандидат за наименовану,
изборну или другу јавну функцију, нити је може обављати на
територији БиХ.
Устав БиХ може се допуњавати амандманима на основу одлуке
Парламентарне скупштине, тако што истовјетан текст амандмана
мора бити прихваћен у Представничком дому и Дому народа.
Прелазни аранжмани регулишу: формирање Заједничке
прелазне комисије; континуитет прописа који се примјењују у
БиХ; правне и административне поступке у току; затечене
институције; поступак према међународним уговорима које је
ратификовала Република БиХ.
Устав Бих ступио је на снагу након потписивања Општег
оквирног споразума, као уставни акт који допуњава и надилази
Устав Републике БиХ.
 10. Споразум о Комисији за очување
националних споменика (Анекс 8)

Споразумом о Комисији за очување националних

споменика, Федерација БиХ и Република Српска сагласиле
су се да оснују независну комисију за очување националних
споменика, са сједиштем у Сарајеву и канцеларијама у
другим мјестима, уколико то буде потребно.
Комисија, коју чини седам чланова, ће примати захтјеве
да се објекат који има културни, историјски вјерски или
етнички значај одреди као национални споменик.
За национални споменик могу бити одређени покретни и
непокретни објекти од великог значаја за групу људи који
имају заједничко културно, историјско, вјерско или етничко
насљеђе, као што су споменици архитектуре, умјетности
или историјски споменици, групе зграда, као и гробља.
11. Споразум о цивилној имплементацији мировног
споразума-Високи представник (Анекс 10)

За спровођење цивилних аспеката мировног

споразума у Босни и Херцеговини, у складу с
одговарајућим резолуцијама Савјета безбједности
Уједињених нација, именован је Високи представник
међународне заједнице.
Закључцима (став XI 2) Конференције Савјета за
имплементацију мира који се састао у Бону, 1997,
Високи представник је добио сагласност да, када буде
сматрао неопходним, доноси обавезујуће одлуке којима
намеће законе у одређеним областима. Ти закони
ступају на снагу на привременој основи док их, у истом
облику, без измјена, допуна и додатних услова, не
усвоји надлежна скупштина (парламент).
Високи представник је коначна инстанца на терену за
тумачење цивилног дијела мировног споразума.
12. Основна обиљежја, организација, статус и
надлежност Брчко Дистрикта

Општи оквирни споразум о миру у Босни и

Херцеговини није ријешио спорни дио граничне линије
између РС и ФБиХ у области Брчког, већ је доношење
одлуке препуштено Арбитражном суду.
На основу коначне арбитражне одлуке Брчко је
проглашено дистриктом БиХ, под њеним ексклузивним
суверенитетом. Према Одлуци Брчко је заједничка
својина (кондоминијум) која истовремено припада
једном и другом ентитету, али ентитети немају
управљачких овлашћења, јер су их делегирали Влади
Дистрикта.
Уставноправни статус Дистрикта прецизиран је
Амандманом I на Устав Босне и Херцеговине, донијетим
у марту 2009. и према коме је Дистрикт јединица
локалне самоуправе.
 Дистрикт Брчко, на својој територији,
надлежан је за: привреду, финансије, јавну
имовину, јавне услуге, културу, образовање,
здравствену заштиту, заштиту животне
средине, социјалну заштиту, правосуђе и
службу правне помоћи, полицију, стамбена
питања, урбанизам и планирање, као и
остале функције неопходне за
функционисање Дистрикта.
Највиши правни акт је Статут, а
организација Дистрикта заснива се на начелу
подјеле власти. Законодавну власт врши
Скупштина, извршну Влада, а судску судови
Дистрикта.