1.

UVOD

Tema ovog rada je Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju BiH, tako da emo se u

ovom radu bazirati na situaciju koja je prethodila njegovom potpisivanju, kao i uvjete koje je
BiH morala ispuniti. Takoer emo obratiti panju i na to ta ovaj Sporazm predstavlja za
BiH.

Ovaj Sporazum predstavlja novu generaciju sporazuma o pridruenom lanstvu za

drave obuhvaene Procesom stabilizacije i pridruivanja. Glavne razlike izmeu Sporazuma
o stabilizaciji i pridruivanju i Europskih sporazuma su u sadraju evolutivne klauzule te u
odredbama o regionalnoj suradnji. Sklapanjem ovoga Sporazuma dravi se u evolutivnoj
klauzuli potvruje status potencijalnog kandidata za lanstvo u Europskoj uniji. To je samo po
sebi vii stupanj odnosa nego to su ga u svojim sporazumima o pridruivanju uspostavile
nove drave lanice i druge drave kandidatkinje za lanstvo u Uniji.

Bosna i Hercegovina potpisala je ovaj Sporazum 16. juna 2008. Godine u

Luksemburgu. Potpisivanju je prethodilo parafiranje 4. decembra 2007. godine u Sarajevu, te
pregovori o Sporazumu voeni od novembra 2005. do decembra 2006. godine.

1
 2. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je sporazum kojim se reguliu prava i

obaveze zemlje koja je otpoela proces pridruivanja Evropskoj uniji. Da bi stupio na snagu,
sporazum moraju da ratifikuju pojedinano sve lanice Evropske unije, kao i zemlja budui
kandidat.

Sporazumom se reguliu obaveze zemlje budueg kandidata za lanstvo u Evropskoj

uniji, prvenstveno u pogledu donoenja odreenih zakona i njihove implementacije kao i
ispunjenja odreenih standarda u domenu kvaliteta dravne uprave i kapaciteta institucija.
Evropska unija sa svoje strane znatno olakava pristup svojem tritu kompanijama iz zemlje
potpisnice, prua tehniku i finansijsku podrku iz pristupnih fondova unije.1

2.1. Elementi Sporazuma

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je nova, trea generacija evropskih

sporazuma ponuena iskljuivo zemljama Zapadnog Balkana, u sklopu Procesa stabilizacije i
pridruivanja. Sporazum predstavlja meunarodni ugovor koji je nadreen domaem
zakonodavstvu, samim tim predstavlja obavezujui akt za sve nivoe vlasti u zemlji. Okvir
SSP-a za Bosnu i Hercegovinu je ve predodreen i slijedit e primjere zemalja iz regije koje
su ga ranije potpisale. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sastoji se od 10 poglavlja:

Opa naela
Politiki dijalog
Regionalna suradnja
Slobodno kretanje roba
Kretanje radnika, poslovni planovi, pruanje usluga, kapital
Usklaivanje prava, provedba prava i pravila trinog natjecanja
Pravosue i unutranji poslovi
Oblici suradnje
Finansijska suradnja
Institucionalne, ope i zavrne odredbe.

1
www.wikipedia.com

2
 Prostim pregledom prethodno navedenih dijelova, jasno je da se ovim sporazumom
reguliu politiki, ekonomski i trgovinski odnosi izmeu EU i BiH, osigurava postepeno
usklaivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i predvia odnosno podstie saradnja
u brojnim oblastima. Sporazum predvia i obrazovanje posebne institucionalne strukture
odnosno organa za pridruivanje u kojima su na paritetnoj osnovi zastupljene ugovorne
strane. Rije je o Savjetu za stabilizaciju i pridruivanje koji je ovlaen da donosi odluke i
preporuke u funkciji ostvarivanja ciljeva ovog sporazuma, zatim Odboru za stabilizaciju i
pridruivanje i Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruivanje.

2.2. Pregovori o stabilizaciji i pridruivanju

Direktorat za proirenje Evropske komisije i pregovarakitim zemlje koja pregovara,

predstavljaju glavne uesnike u pregovorima. Vezano za pojedinana poglavlja SSP-a,
suradnja se odvija sa direktoratima pojedinih sektora. Glavni pregovara ispred Evropske
komisije je Direktorat za Zapadni Balkan, odnosno Odjel Direktorata zaduen za Bosnu i
Hercegovinu i Albaniju. Bosna i Hercegovina imat e glavnog pregovaraa, a pregovaraki
tim e ukljuiti predstavnike i interese cijele zemlje i imat e usuglaenu pregovaraku
poziciju. Sam proces pregovaranja bit e organiziran kroz radne grupe. Radne grupe trebaju:

Biti koncipirane prema strukturi i glavnim elementima SSP-a;

Vriti: planiranje, provedbu i promatranje pripremnih aktivnosti;
Biti voene od strane predstavnika dravnih ministarstava/agencija (na nivou
pomonika ministra/sekretara) uz predstavnike DEI-a.

Kljuni element je prilagoavanje rokova zemlje koja pregovara o SSP-u i to

prilagoavanje odraava se u tranzicijskim periodima predvienim za SSP.2 Sporazumom se
stvara zona slobodne trgovine s EU nakon utvrenog prijelaznog perioda. Kada zemlja
potpie SSP to oznaava njenu politiku, ekonomsku, demokratsku i zakonodavnu
pripremljenost za dobijanje statusa pridruenog lana Evropske unije. Takoer, inom
potpisivanja SSP s EU, oznaava se formalna pripremljenost zemlje potpisnice za
preuzimanje i provedbu standarda Unije, koji su preduvjet poetka pregovora o punopravnom
lanstvu. Nakon pregovora s Evropskom komisijom slijedi parafiranje, zatim potpis, a potom i

2
http://www.kfbih.com

3
ratificiranje u Evropskom parlamentu, Parlamentarnoj skuptini Bosne i Hercegovine i
parlamentima zemalja lanica Evropske unije. Zakljuivanjem SSP-a po prvi put e se
uspostaviti ugovorni odnosi izmeu Bosne i Hercegovine i Evropske unije, to predstavlja
prvi korak ka institucionaliziranju odnosa nae zemlje s EU, kao i omoguavanje postupne
pripreme BiH za ostvarenje punopravnog lanstva u EU.

2.3. ta Bosna i Hercegovina dobiva potpisivanjem SPP?

Sklapanjem ovog Sporazuma Bosna i Hercegovina ini neophodan korak ka

punopravnom lanstvu u Evropskoj uniji.
Potpisivanjem Sporazuma Bosna i Hercegovina i EU stupaju u ugovorni odnos.
Sporazum je mjeovitog karaktera i njime se ureuju odnosi Bosne i Hercegovine s
Evropskom unijom u sva tri stuba EU: 1. Evropska zajednica i njeni privredni aspekti
jedinstvenog trita, 2. Zajednika vanjska i sigurnosna politika, 3. Pravosue i
unutranji poslovi.
Daljnja izgradnja kredibiliteta zemlje kod meunarodne javnosti, institucija EU,
drava lanica EU, kao i kod drugih meunarodnih organizacija, na primjer, Svjetske
bank?, NATO-a, Svjetske trgovinske ogranizacije.
Najznaajniji dio SSP-a je uspostava podruja slobodne trgovine izmeu Bosne i
Hercegovine i Evropske unije, a ta se odnosi na obostrano ukidanje svih carina i
koliinskih ogranienja u meusobnoj trgovini proizvodima porijeklom iz BiH i EU.
To bi trebalo podstaknuti dalji razvoj konkurentnosti domaih izvoznika, te poveati
investicije i zaposlenost u odreenim preduzeima i oblastima privrede. SSP predvia
i pravo poslovnog nastana za bh. preduzea u EU.
Regionalna suradnja nakon potpisivanja Sporazuma mora biti pojaana, posebno sa
dravama koje su u istom ugovornom odnosu s EU. Regionalna suradnja se tie:
uspostave politikog dijaloga, uspostave zone slobodne trgovine, a posebno oblasti
pravosua i unutranjih poslova.
Potpisivanjem SSP-a Bosna i Hercegovina e postati privlanija za strane investitore,
jer je Sporazum jamac stabilnosti i trita u zemlji.
Potpisivanjem Sporazuma Bosna i Hercegovina e prei u fazu obaveznog
usuglaavanja domaeg zakonodavstva sa propisima EU.

4
 Potpisivanjem Sporazuma Bosna i Hercegovina e se morati obavezati na suradnju u
oblasti pravosua i unutranjih poslova, sa lanicama EU.
Suradnja u oblasti viza, granine kontrole, azila i migracije podrazumijeva tehniku i
pravnu pomo u razmjeni informacija o zakonodavstvu i praksi, izradi zakonodavstva,
poveanju efikasnosti institucija, te zatiti putnih isprava i otkrivanju lanih isprava.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju s EU, stvaraju se osnovne
pretpostavke za razgovore o liberalizaciji viznog reima.
Pomo EU Bosni i Hercegovini nastavit e se, ali kao potpisnica SSP-a, a jo vie kao
budui kandidat za lanstvo u EU, Bosna i Hercegovina dobit e mogunost koritenja
novih pretpristupnih fondova EU, kao ta su ISPA i SAPARD.

Lista zakona koje treba usvojiti i institucija koje treba uspostaviti

Lista zakona koje treba usvojiti Institucije koje treba uspostaviti

1a Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o sudu Vijee za ratne zloine u okviru
BiH Dravnog suda BiH
Komisija za istraivanje dogaaja u
Srebrenici 10. 19. jula 1995. god.
1b2 Ured za zatitu potroaa i
konkurenciju u entitetima
1b3 Zakon o osnivanju Instituta za standarde Institut za standarde
1b4 Zakon o osnivanju Instituta za mjeriteljstvo Institut za mjeriteljstvo
1b5 Zakon o osnivanju instituta za intelektualno Institut za intelektualno vlasnitvo
vlasnitvo
1c Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog
zakona
Zakon o priznavanju javnih isprava BiH
Zakon o prigovoru savjesti F BiH i RS
2a Jedinica za planiranje ekonomske
politike pri Kabinetu
predsjedavajueg vijea ministara
BiH
5c Komisija za ljudska prava pri
Ustavnom sudu
5d Zakon o objedinjavanju dravnog i entitetskih
ombudsmana

5
6a Zakon o jedinstvenom Visokom sudskom i Jedinstveno sudsko i tuilako vijee
tuilakom vijeu
7a Agencija za zatitu podataka
Agencija za informatiko drutvo
(Information Society Agency)
7b Zakon o policijskim slubenicima u BiH
Zakon o agenciji za istrage i zatitu
Zakon o zatiti granice BiH
Zakon o dravnoj graninoj slubi
Zakon o programu zatite svjedoka
Zakon o sprjeavanju pranja novca
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o
krivinom postupku
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o
dravnoj slubi u institucijama BiH
9 Zakon o upravi za indirektno oporezivanje Uprava za indirektno oporezivanje
Zakon o sistemu indirektnog oporezivanja
Zakon o pravima i dunostima zaposlenih u
upravi
Zakon o doznaavanju i raspodjeli prihoda po
osnovu indirektnih poreza
Zakon o metodama uplate na jedinstveni raun
Zakon o carinskoj politici
Zakon o PDV-u
10a Zakon o budetu na dravnom i entitetskom
nivou koji e obuhvatiti viegodinje budetsko
planiranje, izvravanje i kontrolu budeta
10b Jedinica odgovorna za izradu
konsolidovanog rauna Vijea
ministara
12a Zakon o statistici Statistiko vijee
Zakon o popisu stanovnitva
Zakonska regulativa putem koje e se definisati
varijable za uspostavljanje statistikog biznis
registra
13c Zakon o fitofarmaceutskim sredstvima Uprava za fitosanitarnu zatitu
Zakon o sjemenu i sadnom materijalu
poljoprivrednog bilja
Zakon o zatiti prava stvaraoca sorte
Zakon o mineralnim ubrivima
13d Zakon o tehnikim zahtjevima i ocjenjivanju Inspektorat za nadzor nad tritem
usklaenosti
Zakon o nadzoru nad tritem
Zakon o optoj sigurnosti proizvoda

6
 Zakon o optoj sigurnosti hrane Agencija za sigurnost hrane
13e Zakon o FIPA-i
14a Zakon o nezavisnom operatoru (ISO) Nezavisni operator sistem na
dravnom nivou
Zakon o prenosnoj kompaniji (TRANSCO) Dravna elektroenergetska
regulatorna komisija-DERK
Entitetske elektronske regulatorne
komisije
Jedinstvena prenosna kompanija
15a Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Konkurencijsko vijea
konkurenciji
15b Zakon o javnim nabavkama Agencija za javne nabavke; Tijelo za
reviziju nabavki
15e Zakon o jedinstvenom sistemu registrovanja
preduzea koji e se primjenjivati u cijeloj BiH

16a Zakon o javnom RTV sistemu i Javnom servisu Izabrati nova upravna tijela Javnog
ib BiH sistema na osnovu novih zakona o
Zakon o RTV FBiH javnom sistemu
Zakon o RTV RS

Ukupno: 46 zakona, 27 institucija, od toga 22 institucije na dravnom i 5 na entitetskom

nivou

2.4. Glavne karakteristike zakonodavstva EU

Slobodan protok roba jedan je od principa evropskog jedinstvenog trita. Njegovo

glavno naelo jeste da proizvoai ne moraju proizvodnju prilagoavati razliitim zahtjevima
domaeg trita i trita EU, te da postupak usklaenosti moraju provesti samo jednom.
Meusobno priznanje je naelo na kojem se zasniva uklanjanje tehnikih zapreka trgovini
meu zemljama lanicama. To znai da proizvoai i oni koji pruaju usluge ako su udovoljili
zakonskim propisima vlastite zemlje lanice EU, teoretski imaju pravo plasmana svojih
proizvoda i usluga u svim zemljama lanicama pod istim uslovima.3
Ovo naelo primjenjuje se na sve proizvode i usluge koji ne podlijeu zakonskim
odredbama usklaenim na nivou Evropske Unije.
Zakoni o industrijskim proizvodima usklaeni su na nivou EU u sluajevima kada je

3
Nevenko Misita, Osnovi prava EU, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2007., str 138.

7
nuno osigurati visoki nivo sigurnosti proizvoda u cijeloj EU i kada se razilaze politike i
privredni ciljevi nacionalnih (dravnih) mjera zemalja lanica.4
Usklaeno zakonodavstvo o industrijskim proizvodima kombinuje dva pristupa
zakonodavstvu:

1. pristup specifinim proizvodima koji sadri detaljne tehnike specifikacije (npr.

direktive o motornim vozilima, hrani, hemijskim, farmaceutskim i kozmetikim
proizvodima, drvetu, tekstilu i obui).

2. zakonodavstvo koje odreuje osnovne zahtjeve, ali ne i podrobne tehnike

specifikacije za iroke kategorije proizvoda i/ili rizike (tj. direktive novog pristupa).

Direktive novog pristupa predviaju koritenje obavezne oznake CE. Stavljajui tu

oznaku, proizvoa izjavljuje da je proizvod u skladu sa svim direktivama koje se primjenjuju
i da su provedeni svi odgovarajui postupci ocjene usklaenosti.
(O CE znaku i direktivama novog pristupa ire u Glasniku Privredne/Gospodarske komore
F BiH broj:32 - maj/svibanj 2005. g. i broj:37 - oktobar/listopad 2005.g.)5

4
http://www.aic.ba
5
http://www.dei.gov.ba

8
 3. ZAKLJUAK

Na kraju moemo zakljuiti da je potpisivanjem porazuma Bosna i Hercegovina ula

je u novu reformsku i fazu prilagoavanja pravnim, ekonomskim i politikim standardima
Evropske unije, te fazu sveobuhvatne pripreme za obaveze koje e joj donijeti status
kandidata i potpuno ispunjavanje Kopenhakih kriterija (1993.) i Madridskog kriterija
(1995.), tj. :
stabilnost institucija koje garantiraju demokratiju, vladavinu prava,
ljudskih prava i zatitu manjina;
postojanje funkcionalne trine privrede, sposobne da se nosi sa konkurencijskim
pritiskom i trinim snagama unutar Unije;
sposobnost preuzimanja obaveza lanstva, ukljuujui privrenost ciljevima
politike, ekonomske i monetarne unije;
stvaranje uslova za integraciju prilagoavanja administrativnih struktura
(provoenje propisa kroz odgovarajue administrativne i pravosudne strukture).
Sve to zahtijeva puni angaman dravnih i entitetskih institucija, nevladinog sektora i
drutva u cjelini.