Visoka poslovna kola strukovnih studija

SEMINARSKI RAD Carinska unija i carinski savez u Republici Srbiji

Profesor: Aleksandar Stankovi Student: Damjanovi Marija P254/09

Blace, 2012.god.

Pojam carinske unije sa primerima

Carinska unija ekonomski je prostor u kojem se drave lanice obavezuju sporazumom da e ukinuti meusobne carine ili takse slinog uinka, te kvantitativna ogranienja, a prema treim zemljama primeniti zajedniku carinsku tarifu. Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada prvi stub Evropske unije. EEZ je evropska ekonomska organizacija, koja je okupljala 6 zemalja zapadne Evrope Francusku, Zapadnu Nemaku, Italiju, Belgiju, Holandiju i Luksemburg. Nastala je 1957. kada je ovih est zemalja ratifikovalo Rimske ugovore, a prestala je da postoji 1967. godine kada se ujedinila sa Evropskom zajednicom za ugalj i elik i Evropskom zajednicom za atomsku energiju, ime je nastala Evropska zajednica.

Evropska unija

Evropska unija (skraeno: EU) je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma zavren je u novembru 2009. godine.

Evropska unija

Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u svim dravama lanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava zajedniku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politiku u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 2002. uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drava lanica. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-lanica je ukinuta engenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima.

Evropska unija

EU je definisana kao: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici i kao meunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih dolara) u 2007.

Evropska unija

Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

CEFTA

Proces liberalizacije trita regiona Jugoistone Evrope zapoeo je 2001. godine potpisivanjem Memoranduma o liberalizaciji i olakicama u trgovini u Briselu, pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope i time je otvoren proces pregovora koji su vodili zakljuivanju mree od 32 sporazuma o meusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostavljena izmeu zemalja Centralne i Jugoistone Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore. Ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Sporazum CEFTA 2006 je obuhvatio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Crnu Goru, koji je potpisan 19. decembra 2006. godine. Sve zemlje su ga ratifikovale i primenjuje se i danas.

CEFTA

Sporazum omoguava irenje trita za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvoae, proiruje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara vee trite za trgovinu i investicije i stvara institucije nadlene da upravljaju u ovoj oblasti. Sporazumom je predviena liberalizacija javnih nabavki i privlaenje investicija u zemlje potpisnice, a poveava se i ansa za izlazak na evropska trita po preferencijalnom, povlaenom tretmanu.
Za razliku od bilateralnih sporazuma, na osnovu kojih se primenjivala samo bilateralna kumulacija porekla robe, CEFTA omoguava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe vie zemalja u regionu koja e imati status domaeg porekla. Ukoliko proizvod ili neka sirovina iz jedne zemlje CEFTA u drugoj zemlji bude doraen ili obraen promenie svoje poreklo i u drugu zemlju u okviru CEFTA bie izvezen kao proizvod te zemlje. Ako bi sledea uvoznica ponovo taj proizvod doradila opet bi promenio poreklo. Poreklo proizvoda je iz drave lanice CEFTA u kojoj je proizvod dovren.

CEFTA
Ovaj sporazum predvia kumulaciju porekla i izvan zone CEFTA, sa zemljama EU, EFTA (Island, Norveka, vajcarska, Lihtentajn) i Turskom. Meutim, da bi se kumuliralo poreklo sa zemljama izvan CEFTA podruja neophodno je ispuniti tri uslova: 1.da svaka od zemalja CEFTA ima potpisan sporazum sa EU, EFTA ili Turskom, 2.da taj sporazum bude baziran na panevropskim pravilima, i 3.da u okviru samog tog sporazuma postoji protokol koji dozvoljava jednu takvu kumulaciju.

CEFTA

Bitno je znati da se carina i dabine plaaju na one sastojke proizvoda koji su bez porekla, iz tih razloga vano je da spoljnotrgovinska preduzea na odgovarajui nain vode evidencije, da sertifikati ne bi bili povueni. Primena dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini izmeu zemalja u regionu i regiona sa EU) podstie izvozni i investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnoloke opremljenosti i konkurentnosti a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tritu EU kao i globalnim okvirima. CEFTA 2006 sporazumom poboljan je mehanizam za reavanje sporova do kojih moe doi u toku primene sporazuma to predstavlja novi kvalitet i faktor vee sigurnosti liberalizacije u regionu.

CEFTA

15.12.2011. godine stupio je na snagu Dodatni protokol Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi koji predvia da e Strane ukinuti sve carine na uvoz, mere istog dejstva i sve uvozne dabine fiskalne prirode u meusobnoj trgovini od dana stupanja na snagu ovog Dodatnog protokola, za sve proizvode, osim za proizvode koji su predmet bilateralnih koncesija, kao to je dato u Aneksu 10. ovog dodatnog protokola.
Aneks 3.7 Sporazuma CEFTA 2006 koji je do sada regulisao uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju iz zemalja lanica CEFTA (koncesije za poljoprivredne proizvode), zamenjen je novim Aneksom 10.5 koji ini sastavni deo Dodatnog protokola. Aneksom 10.5 obuhvaeni su samo oni poljoprivredni proizvodi koji nisu liberalizovani, a uvoze se iz Republike Hrvatske. To znai da se stupanjem na snagu Dodatnog protokola liberalizuje u potpunosti preferencijalna trgovina poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom koja je do sada bila predmet izvesnih koncesija. Sa druge strane navedeno znai i da se dalje liberalizuje preferencijalna trgovina sa Hrvatskom u okviru Sporazuma CEFTA jer se smanjuje broj proizvoda koji ine predmet bilateralnih koncesija u okviru kojih je propisana preferencijalna stopa za 2010. i 2011. godinu kao i jo povoljnija carinska stopa u okviru veih koliinskih ogranienje (odobrenih kvota).

Svetska trgovinska organizacija

Svetska trgovinska organizacija je meunarodna multilateralna organizacija koja je smiljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje meunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala 1. januara 1995., i naslednik je Opteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao de fakto meunarodna organizacija.

Prelazni trgovinski sporazum i SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovala ih je Narodna skuptina Republike Srbije 9. septembra 2008. godine. Od 1. februara 2009. Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, dok se ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u dravama lanicama EU oekuje tokom tekue godine (stupie na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament).
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je meunarodni ugovor, ijim e potpisivanjem Srbija dobiti status drave pridruene Evropskoj uniji. Potpisivanjem ovog ugovora, odnos Srbije i Evropske unije postaje dvostrano obavezujui, sa tano utvrenim pravima i obavezama obeju strana. Dve najvanije obaveze koje e Republika Srbija preuzeti ovim sporazumom bie uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklaivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravom EU.

Prelazni trgovinski sporazum i SSP

Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine izmeu Srbije i EU u prelaznom periodu od est godine. Obaveza Srbje se sastoji u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz Evropske unije u prelaznom periodu. S druge strane Evropska unija ovim ugovorom potvruje slobodan pristup robi iz Srbije na tritu Evropske unije.

Prelaznim trgovinskim sporazumom predvieno je da se u narednih est godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Definisane su tri grupe industrijskih proizvoda prema osetljivosti za koje e liberalizacija biti ostvarena nakon perioda od dve, pet odnosno est godina. Za proizvode koji se ne nalaze na ovim listama carine e biti ukinute u momentu stupanja na snagu sporazuma. Obezbeeno je da kljuni sektori domae industrije (poput industrije automobila, igraaka, obue, keramike...) ostanu na visokom stepenu zatite u toku prelaznog perioda od pet odnosno est godina.

Prelazni trgovinski sporazum i SSP

U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prole godine, dok su na proizvode vie faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008. Ukinute su carina na ive ivotinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao to su tropsko voe, zaini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolino male. Ukidanje carina za poljoprivredne proizvode, preraene poljoprivredne proizvode, ribu i riblje proizvode bie takoe ostvareno postepeno, tokom prelaznog perioda od est godina, uz zadravanje carinske zatite za pojedine proizvode (oko 20% proizvoda) i nakon prelaznog perioda. Dogovoreno je da osetljivi proizvodi poput mesa, mleka i ita ostanu na visokom stepenu zatite tokom petogodinjeg tranzicionog perioda. Obezbeeno je zadravanje sezonske zatite za jedan broj osetljivih proizvoda, voa i povra, poput paradajza, paprika, ljiva i jabuka.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine radi produbljivanja i unapreenja uzajamne trgovinsko ekonomske saradnje. Srbija je jedina drava u Evropi, pored nekih lanica Zajednice nezavisnih drava (ZND), koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Sporazum propisuje da se za robu, za koju se moe dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima vie od 50% sadraja iz Srbije), ne plaa carina kada je namenjena za trite Rusije, osim ako nije izuzeta iz reima slobodne trgovine. Sporazum je jedan od najvanijih aduta koje Srbija ima u privlaenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje, s obzirom da slobodnu trgovinu sa Rusijom, osim bivih sovjetskih republika nema vie nijedna zemlja na svetu. Lista proizvoda na koje se ne primenjuje reim o slobodnoj trgovini svake godine se menja. 22. jula 2011. godine je potpisan, i od tada se privremeno primenjuje, nov Protokol izmeu Vlade RS i Vlade RF o izuzecima iz reima slobodne trgovine i pravilima o odreivanju zemlje porekla robe, kojim je zamenjen prethodno vaei Protokol iz 2009. godine.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom

Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Republike Srbije i Republike Belorusije potpisan je 31. marta 2009. godine u Minsku.
U cilju usklaivanja reima trgovine izmeu Republike Srbije i drava lanica Carinske unije Republike Belorusije, Republike Kazahstan i Ruske Federacije, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Belorusije potpisale su Protokolo o izmeni i dopuni Sporazuma o slobodnoj trgovini 15.6.2011. godine. Protokolom je predvien spisak proizvoda koji su izuzeti iz reima slobodne trgovine, kao i pravila o odreivanju zemlje porekla robe. Zemljom porekla robe smatrae se drava ugovornica na ijoj je teritoriji roba dobijena u potpunosti ili je prola dovoljnu obradu/preradu. Smatra se da je roba prola dovoljnu obradu/preradu ako je roba obraena/preraena i vrednost materijala stranog porekla upotrebljena u tom procesu ne prelazi 50% vrednosti robe koja se izvozi. Vai kumulacija porekla to znai da e se smatrati da je roba poreklom iz Srbije ako je tamo dobijena, a upotrebljeni su materijali iz Srbije, Kazahstana, Belorusije i Rusije, ne moraju da prou dovoljnu obradu/preradu. Nee se smatrati dovoljnom obradom/preradom postupci ouvanja robe za vreme skladitenja ili prevoza, oblikovanje poiljki, razvrstavnje, prepakivanje, pranje, ienje, bojenje, jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanja robe na delove i sl.

Opti sistem preferencijala

Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Amerikim Dravama velikim delom se odvija na osnovu Opteg sistema preferencijala (OSP), koji je odobren Srbiji 1. jula 2005. godine. 21. oktobra predsednik SAD-a Barak Obama potpisao je trgovinske ugovore, i time potvrdio odluke Senata i Kongresa, ime se vraa OSP status svim zemljama koje su posedovali ovu trgovinsku povlasticu. Ovim se kompanijama iz Srbije produuje bescarinski uvoz na preko etri hiljada artikala u SAD do 31. jula 2013. Kongres je potvrdio da e svim kompanijama koje uvoze robu iz zemalja na listi GSP preferencijala biti retroaktivno isplaena potraivanja za carine za celu 2011. godinu. OSP je program odobravanja trgovinskih povlastica koje SAD dodeljuju svojim trgovinskim partnerima u cilju podrke njihovom ekonomskom razvoju, a trenutno ga koristi vie od 140 zemalja. Meu tim zemljama je i Srbija kojoj je omoguen bescarinski pristup na 1,3 triliona dolara vrednom tritu SAD. Program OSP obezbeuje preferencijalni bescarinski tretman za vie od 4.650 proizvoda, ukljuujui veinu finalnih proizoda i poluproizvoda, kao i pojedine poljoprivredne proizvode i sirovine. Odreeni osetljivi proizvodi, kao to su veinom tekstilni i proizvodi od koe i obua, nisu ukljueni u OSP bescarinski tretman. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, tj. mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporuena iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka A, koja znai da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom

Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, Srbija i Turska su 1. juna 2009. godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po modelu asimetrine liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je ansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na trite od 75 miliona stanovnika. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujui dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarauju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama. Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zatiena poljoprivreda, sektor tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da e tu biti zadrane vie stope za uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogunost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode.

Liberalizacija sa srpske strane e biti fazna, i do 2015. godine odvijae se u tri etape. Primena Sporazuma e stvoriti uslove za znaajnije poveanje ukupnog obima meusobne trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza roba i doprinee veem angaovanju turskih investitora u Srbiji.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA

Vlada Srbije je 17. decembra 2009. godine u enevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama lanicama Evropskog udruenja slobodne trgovine (EFTA). Zbog specifine ratifikacione procedure 1. oktobra 2010. godine otpoela je primena Sporazuma izmeu Srbije i vajcarske i Lihtentajna, od 1. juna 2011. godine Srbije i Kraljevine Norveke, a od 1. oktobra 2011. godine Srbije i Islanda. EFTA je osnovana 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivai su bile Austrija, Danska, Norveka, Portugal, vedska, vajcarska i Velika Britanija, a naknadno su im se prikljuili Island i Finska. S obzirom da su lanice koje su pristupile Evropskoj uniji napustile EFTA, ona danas ima etiri lanice - Island, Lihtentajn, Norveku i vajcarsku. Potpisivanje ugovora sa EFTA jeste jo jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u reimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omoguava izvoz srpskih proizvoda bez carine na trite koje broji 13 miliona stanovnika i to je velika ansa ne samo za srpske proizvoae i izvoznike, ve i ansa za privlaenje novih stranih investicija, s obzirom da investicije koje su stigle iz zemalja EFTA sporazuma iznose oko dve milijarde evra, a oekuje se jo vie investicija.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA

Srbija je pojedinano zakljuila sa svakom dravom lanicom EFTA (vajcarska ukljuujui Lihtentajn, Norveka i Island) posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima, koji ine sastavni deo Sporazuma. Industrijski proizvodi srpskog preferencijalnog porekla se mogu uvoziti u vajcarsku bez naplate carinskih dabina, dok se prilikom uvoza u Republiku Srbiju industrijskih proizvoda vajcarskog preferencijalnog porekla takoe ne naplauju carinske dabine, osim za proizvode koji su navedeni u listama IIIA (za 2011. godinu stopa je 0%) IIIB i IIIV za koje su propisana etapna snienja u odnosu na godinu primene. Kumulacija porekla trenutno je mogua izmeu Srbije, vajcarske/Lihtentajn i Norveke, poev od 01.06.2011. godine. Usled odsustva identinih Protokola o poreklu robe, nije mogua kumulacija porekla sa evropskim materijalima kada se radi o preferencijalnom izvozu u vajcarsku/Lihtentajn, Norveku i Island, i obrnuto.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana potpisan je 7. oktobra 2010. godine i privremeno se primenjuje od 1. januara 2011. godine. Sporazum je zakljuen radi unapreenja i produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje. Sporazum predvia da strane ugovornice nee primenjivati carine, takse i dabine jednakog dejstva kao carine na uvoz robe poreklom s teritorije drave jedne od strana ugovornica namenjene teritoriji drave druge strane ugovornice, osim za proizvode koji su izuzeti iz reima slobodne trgovine, a koji su navedeni u prilogu 1 i prilogu 2 koji ine sastavni deo ovog sporazuma. Proizvodi koji su izuzeti iz reima slobodne trgovine prilikom izvoza iz Srbije na carinsku teritoriju Kazahstana su: meso, sir, beli eer, cigarete, penuavo vino, nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske gume, tkanine od pamuka, kompresore za rashladne ureaje, motorna vozila. Proizvodi koji su izuzeti iz reima slobodne trgovine prilikom uvoza na carinsku teritoriju Srbije iz Kazahstana su: sir, beli eer, cigarete, nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske gume, leperi, traktori, motorna vozila.

ZAKLJUAK

Carinsko zakonodavstvo Srbije je gotovo u potpunosti usaglaeno sa pravnim tekovinama EU. Obaveze koje proizilaze iz Prelaznog sporazuma se dobro ispunjavaju. Administrativni i operativni kapaciteti Uprave carina Srbije su dobri. Ona ima administrativne strukture i odgovarajue resurse da sprovodi carinske propise i vri kontrolu njihove primene, kao i da obezbedi efikasnu primenu postupaka i metoda rada. Metim, da bi bila u stanju da se suoi sa buduim izazovima, UCS e morati da ojaa svoj rad, a naroito da unapredi naknadne kontrole koje se baziraju na analizi rizika, da proiri primenu pojednostavljenih postupaka za pouzdane privredne subjekte, da ubrza primenu sistema upravljanja garancijama i unapredi meusobnu povezanost i interoperabilnost sa IT sistemima EU. Neophodno je uvesti carinske postupke koji e obezbediti pravilnu primenu pravnih tekovina EU na administrativnoj liniji sa Kosovom.