MEĐUNARODNI PRAVNI

IZVORI U OBLASTI
BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU
PRVI POKUŠAJI UJEDINJENJA

Viktor Igo
Kalergi (1923. god.)
Aristide Briand (1930. god.)
Winston Churchill
Haška konferencija – osnovan Savet
Evrope (posle II svetskog rata)
 UGOVORI O OSNIVANJU EU
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i
čelik – 1951. god (1952. god stupa na snagu),
potpisan u Parizu, sa rokom važenja od pedeset
godina. Predstavlja temelj bezbednosti i zaštite
zdravlja na radu u EU.

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske

zajednice (čl. 100 i čl. 118-bezbednost i zdravlje na
radu) i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za
atomsku energiju – 1957. god (1958. god stupa
na snagu), potpisani u Rimu. Osnivanjem EEZ i
usvajanjem Rimskog ugovora problematika zaštite
na radu sagledava se na sveobuhvatan (širi) način i
odredbama ugovora propisi o zaštiti uvode se i u
druge industrijske grane i sektore.
Osnovni cilj Ugovora o osnivanju Evropske
ekonomske zajednice: uspostavljanje i
funkcionisanje zajedničkog tržišta.

Evropska ekonomska zajednica (EEZ) se

zasnivala na četiri slobode: sloboda prometa
robe, sloboda pružanja usluga, sloboda
kretanja lica i sloboda kretanja kapitala.
 AMANDMANI
JEDINSTVENI EVROPSKI AKT Luksemburg, potpisan
1986. god (1987. god stupa na snagu), dopunjen Ugovor
o osnivanju EEZ članom 118A. Predstavlja kamen
temeljac celokupne zaštite na radu, evropskih direktiva i
57 propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu u
proteklih nekoliko godina. Član 118A Ugovora predstavlja
pravni osnov na kome su zasnovane sve regulative o
bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu u zemljama današnje
Evropske unije.
1. Olakšano je donošenje Direktiva u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu;
2. Stvoren pravni i politički okvir za dalji proces
produbljivanja integracije između država članica i proces
proširivanja odnosa Zajednice sa trećim državama
nečlanicama i međunarodnim organizacijama
MASTRIŠKI UGOVOR O EU iz 1992. god
(1993. god stupa na snagu)

1. Osnovana EU kao prelazni organizacioni

oblik buduće političke unije
2. Proširene su obaveze država članica u
vezi bezbednosti i zdravlja na radu (čl. 136 i
137)
3. EEZ preimenovana u EZ (Evropsku
zajednicu)
SPORAZUM IZ AMSTERDAMA iz 1997.
god (1998. god stupa na snagu)

1. EU dobija nešto potpuniju sadržinu

2. Širi se nadležnost unije u tzv. pratećim
oblastima (soc. politika, zdravstvo, zaštita
potrošača)
UGOVOR iz Nice, iz 2004. godine,kojim
su proširene obaveze država članica u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (čl.
209 i čl. 210)
 USTAV EU
UGOVOR O USTAVU ZA EVROPU iz
2004. godine nije dobio potrebnu većinu
na referendumima održanim u Francuskoj
i Holandiji pa je novonastala kriza
prevaziđena utvrđenim novim rešenjima u
REFORMISANOM SPORAZUMU (tj.
Lisabonskom ugovoru)
 GLAVNA PITANJA EU
Proširenje EU
Odnosi sa SAD
Zamena Ustava EU
Uspostavljanje i upravljanje zajedničkim
jedinstvenim tržištem
Sloboda kretanja (robe, kapitala, ljudi i
informacija)
Unapređenje ljudskih vrednosti
Jedinstvena evropska valuta
 ORGANI EU:
- Evropski savet ( sedište u Briselu)
- Evropski parlament (sedište u Strazburu)
- Savet (sedište u Briselu, neka zasedanja u
Luksemburgu)
- Komisija (stara se o primeni osnivačkih ugovora, sedište
u Briselu)
- Sud pravde (sedište u Luksemburgu) i Finansijski sud
(sedište u Luksemburgu)
- Evropska centralna banka (sedište u Frankfurtu) i
Evropska investiciona banka (sedište u Luksemburgu)
KOPENHAGENSKI USLOVI (uslovi koje
moraju da ispune države koje žele da
postanu članice EU):
1. politički kriterijum
2. ekonomski kriterijum
3. kriterijum sposobnosti
4. Madridski kriterijum
 PRAVO EU
Obavezno je za sve države članice, a dobrim delom i za
države koje se pripremaju za pridruživanje jer je to jedan
od četiri uslova (kriterijuma) za prijem u EU
Države članice su se dogovorile da oblast bezbednosti i
zdravlja na radu podignu na viši nivo u odnosu na raniju
praksu, i da tu oblast regulišu Ugovorom o osnivanju,
rezolucijama i Direktivama
PRIMARNI IZVORI PRAVA: osnivački ugovori kao i
pojedinačni ugovori o pristupanju u članstvo EU, povelje,
protokoli.
SEKUNDARNI IZVORI PRAVA: pravilnici/uredbe,
Direktive, odluke, preporuke i mišljenja.
Preimućstvo (supremacija) prava EU nad
zakonodavstvom država članica
Međunarodno pravo znatno utiče na unapređivanje
bezbednosti zaposlenih jer određuje zahteve koje sve
države članice moraju da ispune u skladu sa svojim
uslovima pri čemu imaju mogućnost da uvedu i više nivoe
ali nikako niže
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva
interakciju više različitih činilaca kao što su:
zakonodavstvo, inspekcija, osiguranje, tehnička znanja,
službe medicine rada i zaštite na radu, informisanje,
obrazovanje i istraživački rad
Zdravlje na radu podrazumeva stanje kompletnog fizičkog,
duševnog i socijalnog blagostanja zaposlenog i ne sastoji
se samo u odsustvu bolesti već, prema definiciji Svetske
zdravstvene organizacije, podrazumeva i pružanje
pozitivnog doprinosa produktivnosti, kvalitetu proizvoda,
radnoj motivaciji, radnom zadovoljstvu i na taj način,
sveukupnom kvalitetu života pojedinaca i društva.
 REZOLUCIJA O PRIDRUŽIVANJU
REPUBLIKE SRBIJE EU, 2004. god.
Strateški i nacionalni cilj je ubrzani ulazak Republike
Srbije u punopravno članstvo u EU i pristupanje
Parnerstvu za mir
Prioritet u radu Narodne skupštine RS je usklađivanje
nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU
Narodna skupština RS očekuje od Vlade RS izveštaje o
planiranim i ispunjenim obavezama i drugim aktivnostima
koje su neophodne za ubrzani ulazak RS u EU
Izrada nacionalne strategije
Širenje evropskih vrednosti i upoznavanje i pozivanje
političkih stranaka, nevladinih organizacija, medija, svih
građana da se pridruže naporu ka ubrzanju pridruživanja
EU
NACIONALNA STRATEGIJA RS ZA
PRISTUPANJE EU, 2005. god.
Socijalna zaštita (pomoć siromašnom pojedincu,
briga o pripadnicima ranjivih grupa i podrška
formiranju mladih porodica).
Zaštita radne okoline (radi harmonizacije sa
propisima EU potrebno je dalje izgrađivati sistem
bezbednosti i zdravlja na radu, usvojiti
odgovarajuće zakone i podzakonske akte, pratiti
sprovođenje nacionalne strategije, usaglašavati
odredbe nacionalnog zakonodavstva sa
standardima i uputstvima EU).
REZOLUCIJA SAVETA O BEZBEDNOSTI,
HIGIJENI I ZDRAVLJU NA RADU
Rezolucija – odluka (politička)
Doneta od strane Saveta EZ 21.12.1987. god, u skladu
sa članom 118a Ugovora o osnivanju EEZ
Podloga za donošenje Direktiva u ovoj oblasti
Učinjeno je kvalitativno unapređenje ove problematike u
zemljama članicama EU
Odlučeno je da Savet putem direktiva usvaja minimalne
zahteve za podsticanje poboljšanja bezbednosti i
zdravlja na radu
Garantuje bolji nivo primene direktiva
Izbegava se nametanje administrativnih, zakonskih i
finansijskih ograničenja
Potvrđuje da porast produktivnosti zavisi od kvaliteta
radne okoline
 EVROPSKA SOCIJALNA
POVELJA
Povelja - zajednička izjava država potpisnica
Doneta je 1961. god u Torinu
Značajna je odredba čl. 3 iz 1996. god
Cilj ove Povelje: da se na nivou Evrope postigne
veće jedinstvo među članicama, da se očuva
nedeljiva priroda svih ljudskih prava, i da se
Povelji pruži potpuni podsticaj.
Smatra se svojevrsnim “Socijalnim ustavom”
Saveta Evrope.
SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU
IZMEĐU EU I REPUBLIKE SRBIJE

Potpisan 29.04.2008. godine

Pravni akt tj.međunarodni ugovor koji Evropska
Zajednica i države članice zaključuju sa državom
nečlanicom, a čine ga međusobna prava i
obaveze ugovornih strana posebno u domenu
liberalizacije trgovine (uspostavljanje zone
slobodne trgovine) i oblasti saradnje.
Da bi stupio na snagu moraju da ga ratifikuju
pojedinačno sve članice Evropske unije kao i
zemlja budući kandidat.
Delovi i ciljevi
Sporazuma o
stabilizaciji i
pridruživanju
 Pristupanje EU
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu
procesa integracije države kandidata u evropske
strukture
Pretpostavlja se da je dotična država ostvarila
sve obaveze iz Sporazuma o pridruživanju,
stekla status kandidata i da je sposobna da uđe u
poslednju fazu
Pregovori o pristupanju su pregovori o uslovima
pod kojima država kandidat pristupa EU
Pregovori se većim delom odnose na usvajanje
pravnih tekovina EU acquis communautaire
 Značaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

1. omogućava slobodan pristup tržištu EU i u tom

smislu podstiče značajne investicije
2. rast investicija u izvozni sektor dovodi do
povećanja njegove produktivnosti, zaposlenosti i
postepenog prenosa znanja i tehnologija kao i
savremenog pristupa u organizaciji i upravljanju
poslovnim procesima
3. povećanje konkurentnosti i prisustvo naših
kompanija i proizvoda na tržištu EU
4. usvajanje savremenih poslovnih i proizvodnih
procesa
 STRATEGIJA ZAJEDNICE EU
2002.-2006. godine
Usvaja se globalni pristup dobrobiti na
radu
Zasnovana je na utvrđenju kulture
prevencije rizika
Zalaže se za vođenje ambiciozne socijalne
politike
Promene u društvu:

- Sve veće prisustvo žena u društvu

- Sve starije radno aktivno stanovništvo
- Promene u oblicima zapošljavanja
- Promene u prirodi rizika
Ciljevi:
- Uključivanje aspekta razlike polova
- Vođenje računa o promenama u oblicima
zapošljavanja
- Analiza novih rizika i dovođenje rizika pod
kontrolu
- Vođenje računa o demografskim promenama
- Vođenje računa o veličini firme
- Bolja prevencija
- Podizanje nivoa svesti
- Obrazovanje kao neprekidna stručna obuka
Bolja primena postojećih zakona Zajednice

- Efikasna primena zakona Zajednice

- Odbor viših inspektora rada (treba da podstiče
razmenu informacija i iskustava i da organizuje
međusobnu saradnju i pomoć)
- Posebna pažnja – zaštita mladih ljudi
(sprečavanja nezakonitog zapošljavanja onih
koji nisu prešli donju starosnu granicu za
zapošljavanje i rigorozna primena pravila o
zaštiti zdravlja)
Prilagođavanje zakonskog i institucionalnog okvira:
- Stalno prilagođavanje postojećih direktiva
promenama u naučnim saznanjima, tehnici i
svetu rada
- Vođenje računa o novim rizicima i zakonodavno
delovanje
- Racionalizacija zakonskog okvira Zajednice
(obzirom da je složen i nejasan)
- Bliža saradnja između Komisija Zajednice i
administrativnih organa država članica
Proširenje EU

- Jedan od najvećih izazova EU ali i za

zemlje kandidate zbog usklađivanja
zakonodavstva
 NOVA STRATEGIJA ZAJEDNICE
2007.-2012. O ZDRAVLJU I BEZBEDNOSTI
NA RADU
Nesreće na radu i bolesti povezane sa radom još uvek
predstavljaju težak teret u socijalnom i ekonomskom
smislu
Strategija ne uvodi nikakve nove konkretne zahteve za
zdravlje i bezbednost, niti vodi dodatnim troškovima.
Preporučuje samo bolju realizaciju i bolje sprovođenje
postojećih zakonskih propisa
Posebno su izloženi nesrećama na radu mala i srednja
preduzeća (čak 82% svih povreda na radu i 90% svih
smrtnih slučajeva)
Mladi radnici su pereterano izloženi rizicima na radnom
mestu
Određeni sektori imaju visoke stope pojave nesrećnih
slučajeva na radu i profesionalnih bolesti
 Glavni cilj Strategije je smanjenje nesrećnih
slučajeva na radu i profesionalnih bolesti za
25%, do 2012. god, putem:
- Jačanja razvoja nacionalnih strategija
- Održavanja odgovarajućeg zakonodavstva
pogodnog za promenu u svetu rada
- Stimulisanje i motivacija kod poslodavaca i
radnika
- Kombinovanje različitih instrumenata politike
(zakonodavstvo, socijalni dijalog)
Ekonomski uticaj strategije – smanjenje
troškova nesrećnih slučajeva i
zdravstvenih problema vezanih za rad
radnika, poslodavca, društvo.
Socijalni uticaj strategije – drugačije
sagledavanje svih rizika od strane radnika
i poslodavaca.
STRATEŠKI OKVIR ZA BEZBEDNOST
I ZDRAVLJE NA RADU EU 2014-2020

- Stvaranje bezbednog i zdravog radnog okruženja za

preko 217 miliona zaposlenih u EU je strateški cilj
Evropske komisije
- Ostvareni napredak EU u oblasti BZR tokom poslednjih
25 godina se pripisuje sveobuhvatnom zakonodavstvu i
politikama Unije, država članica i zainteresovanih strana
(socijalnih partnera)
- Sprovedena je većina zakonodavnih i nezakonodavnih
inicijativa koje su objavljene u Strategiji 2007-2012
- Značajno je smanjen broj nezgoda ali je i dalje potrebno
unapređivati oblast BZR u EU
NAJVEĆI IZAZOVI
1. Unapređivanje procesa uvođenja zakonodavstva u
državama članicama
2. Unapređenje prevencije profesionalnih oboljenja
prevazilaženjem postojećih, novih i rizika u nastajanju
3. Prevazilaženje demografskih promena

INSTRUMENTI EU:
Zakonodavstvo, EU fondovi, socijalni dijalog,
komunikacije i informacije, sinergija sa drugim oblastima
politike
DIREKTIVA 391 O UVOĐENJU MERA ZA
PODSTICANJE POBOLJŠANJA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Direktiva=uputstvo (nema obavezujuću snagu)
Doneta je u skladu sa Ugovorom o osnivanju EEZ
Ova Direktiva je osnovna i okvirna. Osnovna je jer
reguliše minimum zahteva u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, odnosno osnovna je jer je osnov za
donošenje pojedinačnih direktiva ( Savet EZ je doneo do
sada 18 pojedinačnih direktiva). Okvirna je jer uokviruje
pravnu oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Ima opšti karakter (podsticanje poboljšanja bezbednosti i
zdravlja na radu), i opšti domen primene (odnosi se na
sve grane i delatnosti)
Osnovni stav Direktive: uvođenje prevencije i rizik tj.
procena rizika
Cilj Direktive:
uvođenje mera za podsticanje poboljšanja
bezbednosti i zdravlja na radu
Direktive EU o bezbednosti i zaštiti zdravlja na
radu treba da posluže za ujednačavanje uslova
rada, sistema i mera bezbednosti i zaštite
zdravlja na radu među državama članicama
Evropske unije, ali i drugim zemljama koje
sarađuju sa Evropskom unijom, posebno onima
koje žele da joj se pridruže.
Članice EU će svakih pet godina morati da
podnesu izveštaj o sprovođenju odredbi
Direktive u praksi.
Obaveze poslodavca:
1. dužnost da obezbedi bezbednost i
zdravlje radnika u svakom aspektu rada
(sam odlučuje kako će organizovati
poslove bezbednosti i zdravlja)
2. dužnost obaveštenja radnika
3. dužnost konsultovanja i učešća radnika
4. dužnost obuke tj. osposobljavanja
radnika
Obaveze radnika:
1. da vodi računa o svojoj ličnoj
bezbednosti i zdravlju kao i bezbednosti i
zdravlju drugih lica
2. da se pre početka rada upozna sa
merama za bezbednost i zdravlje na radu
na poslovima na koje je određen
3. da ispravno koristi ličnu zaštitnu
opremu, i u skladu sa njenom namenom
Ključni član Direktive je član 6. u kome su
nabrojani opšti principi prevencije:
- izbegavanje rizika
- procena rizika koji se ne mogu izbeći
- borba protiv rizika na samom izvoru
- prilagođavanje rada pojedincu
- prilagođavanje tehničkom napretku
- zamena opasnih manje opasnim sredstvima
- razvoj politike prevencije
- davanje odgovarajućih uputstava radnicima
U članu 11. (prvi paragraf) Direktive
podvlači se značaj konsultovanja radnika i
participacije zaposlenih u donošenju
određenih odluka.
 Dva najuticajnija tela u EU za pitanja zaštite na
radu, koja učestvuju u pripremanju i donošenju
direktiva i drugih propisa, su :
1. Savetodavni komitet za zaštitu bezbednosti,
higijenu i zdravlje na radu osnovan 1974. godine
i
2. Komisija za bezbednost i zdravlje formirana
1957. godine.
(3. Ekonomsko-socijalni komitet EU – tripartitno
telo unutar Unije koje ima takođe značajnu ulogu
u ovom poslu)
Pored tripartitnog dogovaranja ( između
države, sindikalnih i poslodavačkih
organizacija) u mnogim međunarodnim
instrumentima naglašena je i uloga
bipartitnog dijaloga između radnika i
poslodavaca
MOR (Međunarodna organizacija rada)
Jedna od najmasovnijih svetskih organizacija (trenutno
ima preko 180 država članica)
Osnovana sa ciljem da svojim delovanjem utiče na
stvaranje uslova za povoljniji položaj radnika na radu
Donela blizu 200 konvencija i isto toliko preporuka kojima
uređuje širu zaštitu radnika garantujući određena prava
koja su vezana za: zapošljavanje, radno vreme, odmore i
odsustva, slobodu organizovanja i udruživanja,
ostvarivanja zarade i drugih primanja, zdravstvenu zaštitu,
povrede na radu i profesionalne bolesti i dr. U okviru ovih
konvencija i preporuka izdvaja se posebna grupa koja
reguliše prava i obaveze kojima se ostvaruje određeni nivo
bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da se uslovi rada
stalno poboljšavaju.
Ima organizovanu posebnu službu za bezbednost i zaštitu
zdravlja na radu
 KONVENCIJE
Sporazumi kojima se regulišu međusobni
pravni, politički i ekonomski odnosi između
država
Bilateralne konvencije (odnosi između dve
države)
Multilateralne konvencije (odnosi između
većeg broja država)
KONVENCIJA 155 O ZAŠTITI NA RADU,
ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I RADNOJ
OKOLINI
Doneta je 1981. god, ratifikovana 1987. godine
Najvažniji član Konvencije je član 4
Oblast primene Konvencije
Određuje osnovne principe koji se moraju poštovati pri
uspostavljanju nacionalnog sistema bezbednosti i zdravlja na
radu i ugraditi u nacionalno zakonodavtsvo, a to su:
- preventivne mere kao sastavni deo procesa rada i
organizacije rada,
- izbegavanje profesionalnog rizika,
- ocenjivanje rizika koji se ne mogu izbeći
- obaveza i odgovornost poslodavca za ostvarivanje
bezbednosti i zaštitu zdravlja na radu
- poboljšanje uslova rada i briga o zdravlju trajan je
zadatak upravljanja poslovanjem,
- prilagođavanje radnog mesta mogućnostima radnika,
- prednost kolektivnim merama zaštite nad pojedinačnim,
- permanentno osposobljavanje za bezbedan rad,
- uredna evidencija svih podataka,
- saradnja sa inspekcijom rada,
- obaveštavanje radnika ili njihovih predstavnika o proceni
rizika, preduzetim merama i stepenu rizika na radnom
mestu.
Osnovni elemenat je saradnja na nivou čitavog preduzeća
Ističe potrebu da rad, organizacija rada, radni procesi i
mašine budu prilagođene fizičkim i mentalnim
sposobnostima radnika
Ističe potrebu osposobljavanja, obuke, kvalifikacije i
motivacije zainteresovanih lica, a sve to da bi se postigao
odgovarajući nivo zaštite na radu i zdravstvene zaštite
Potrebno je radnicima staviti na raspolaganje
informacije o pravilnom instaliranju i korišćenju
mašina i opreme
Treba preduzeti mere kako bi se podsticalo
uključivanje pitanja zaštite na radu, zdravstvene
zaštite i radne sredine na svim nivoima
obrazovanja i obuke
Od poslodavaca treba zahtevati da radna mesta,
mašine, oprema i procesi pod njihovom
kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti po
zdravlje
Način ratifikacije, revizija i otkazivanje primene
konvencije
KONVENCIJA 161 O SLUŽBAMA
MEDICINE RADA
Doneta je 1985. god, ratifikovana 1989. godine
Pojam službe medicine rada
Ova konvencija sa pratećom Preporukom broj 171 o
službama medicine rada sadrži klauzule o obaveznom
konsultovanju vlasti, sindikata i poslodavaca, odnosno
poslodavaca i sindikata o nacionalnoj politici i merama koje
se tiču formulisanja, sprovođenja i periodičnog kontrolisanja
službe medicine rada.
U razvijenim zemljama sveta zdravlju radnika poklanja se
posebna pažnja
Praćenje zdravstvenog stanja radnika na radu ne sme da
dovede do smanjivanja njihove zarade, mora da bude
besplatno i da se obavlja u radno vreme
Službe medicine rada (SMR) moraju da budu informisane o
učestalosti oboljenja među radnicima i odsutnosti s posla iz
zdravstvenih razloga
 Ključni član konvencije je član 5 u kome su nabrojane
funkcije SMR:
- identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje na
radnom mestu
- nadgledanje faktora u radnoj sredini koji mogu da
ugroze zdravlje radnika
- davanje saveta o planiranju i organizaciji rada
- davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti, higijene
rada, ergonomije
- praćenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad
- unapređenje prilagođenosti rada radnicima
- učestvovanje u merama stručne rehabilitacije
- organizovanje prve pomoći
KONVENCIJA 81 O INSPEKCIJI RADA U
INDUSTRIJI I TRGOVINI
Doneta je 1947. god
Inspekcija rada treba da bude samostalna i
nepristrasna u odnosu na poslodavce i radnike
Nadležna je da:
- obavlja nadzor nad primenom radnog
zakonodavstva, kolektivnih ugovora i drugih
opštih akata;
- dostavlja tehničke informacije i savete
poslodavcima i radnicima o najefikasnijem
načinu za poštovanje zakonskih odredaba i
- dostavlja nadležnim državnim organima
mišljenje o nedostacima u postojećem radnom
zakonodavstvu
Ovlašćenja inspektora rada u vršenju
inspekcijskog nadzora, član 12.:
- da ulaze slobodno bez prethodne opomene u
svako doba dana i noći u svako preduzeće koje
podleže kontroli inspekcije
- da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili
anketi koju smatraju potrebnom
- da ispituju poslodavce i osoblje o svim
pitanjima koja se odnose na primenu zakonskih
odredaba
- da traže sve registre, knjige i dokumenta čije je
držanje propisano radnim zakonodavstvom
- da uzmu ili ponesu uzorke materijala i
supstanci koje su korišćene, na analizu
Inspektori rada odlučuju da li će samo dati
opomene ili savete umesto da započnu ili
predlože gonjenje
Inspektori rada treba da imaju
odgovarajuće obrazovanje za vršenje
svojih funkcija
Preduzeća će biti pregledana tako često
kako je potrebno da se osigura stvarna
primena zakonskih odredaba o kojima se
radi
TEKST KONVENCIJE O PROMOTIVNOM
OKVIRU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU, 2006. GOD
Cilj Konvencije:
Sve članice koje ratifikuju ovu Konvenciju obavezuju se
na promociju stalnog poboljšanja bezbednosti i zdravlja
na radu u cilju prevencije profesionalnih povreda, bolesti
i smrtnih slučajeva, kroz razvoj nacionalne politike,
nacionalnog sistema i nacionalnog programa.
Sve članice se obavezuju da aktivno preduzimaju korake
ka postizanju progresivno bezbednijeg i zdravog radnog
okruženja, vodeći računa o principima iz instrumenata
MOR, a koji su od značaja za promotivni okvir
bezbednosti i zdravlja na radu.
Sve članice se obavezuju da promovišu
bezbednost i zdravlje radnog okruženja
Sve članice se obavezuju da promovišu i
unapređuju pravo radnika na bezbedno i zdravo
radno okruženje
Sve članice imaju obavezu da promovišu
osnovna načela: procena profesionalnih rizika i
opasnosti, borba protiv profesionalnih rizika ili
opasnosti na samom izvoru i razvoj nacionalne
preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na
radu.
Sve članice se obavezuju da formulišu
jedinstvenu nacionalnu politiku