UGOVORI O OSNIVANJU EU

Skraćeno:

Ugovor o osnivanju EEZ , potpisan je 1957. godine u Rimu i stupio je na snagu 1958 god.
Ugovor je zaključen na neodređeno vreme.
Bezbednost i zdravlje reguliše se članom 100 ugovora(bezbednost proizvoda) i članom 118.

Ovim ugovorom promovišu se osnovni ciljevi među kojima su visok stepen zaposlenosti i
socijalne zaštite, kao i osnovna načela: slobodnog kretanja radnika,jednakog plačanja muškaraca i
zena za rad jednake vrednosti,...
U Luksemburgu 1986 god. usvojen je jedinstveni evropski akt koji je stupio na snagu 1987
god.Članom 118 je olakšano donošenje direktive u oblasti BZR ( sistem glasanja: kvalifikovana
većina umesto jednoglasnosti u odlučivanju).
Ugovor o EU koji je donet 1992 god. a stupio na snagu 1993 god. u Mastrihtu.
Odredbama članovima 136 i 137 ovog ugovora proširene su obaveze država članica u vezi
BZR. Sve države su se obavezale da će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima:poboljšanje
radnog okruženja za BZR, radne uslove, socijalnu sigurnost i socijalnu zaštitu radnika, zaštitu
radnika u slučaju prestanka ugovora o radu,...
Nica-2004 god. –došlo je do izmene ugovora o EU a članovima 209 i 210 preuzete su
obaveze država članica u oblasti BZR.

1. Ugovori o osnivanju EU (Rim, 118, Luxemburg 118A)

Ugovor o osnivanju EEZ, potpisan 1957. u Rimu stupio na snagu 1958. zaključen na neodređeno vreme.
Bezbednost i zdravlje se reguliše članom 100 Ugovora (bezbednost proizvoda) i čl 118 Ugovora. Ugovor
sadrži niz odredaba kojima proklamuje osnovne ciljeve, među kojima su visok stepen zaposlenosti i
socijalne zaštite kao i osnovna načela: načelo slobodnog kretanja lica (radnika), načelo jednakog
plaćanja muškaraca i žena za rad jenake vrednosti, a sadrži i odredbe o ciljevima socijane politike i
merama za njihovo ostvarivanje Jedinstveni evropski akti iz 1986. stupio je na snagu 1987 od posebnog
je značaja u pogledu zaštite radnika na mestu rada i jačanja „ekonomske i socijalne kohezije“

Član 118a Ugovora:

1. Državne članice posvećuju posebnu pažnju podsticanju poboljšanja u pogledu zdravlja i bezbednosti
radnika, posebno u radnom okruženju, i kao svoj cilj određuju usklađivanje uslova u ovoj oblasti ,
zadržavajući već ostvarena poboljšanja,

2. Savet putem Direktiva usvaja minimalne zahteve koji će se posebno uvoditi, uzimajući u obzir uslove
i tehničke propise na snazi u svakoj od državnih članica, ali mora da bude izbegnuto uvođenje
administrativnih, finasijskih i pravnih ogranIčenja koja bi ometala osnivanje i razvoj malih i srednjih
preduzeća,

3. Odedbe usvojene na osnovu ovog člana ne sprečavaju ni jednu članicu da zadrži ili uvede strože mere
zaštite uslova rad koji su u skladu sa ovim Ugovorom.

Član 136

Zajednica i državne članice imaju za cilj podsticanje zaposlenosti, poboljšanja uslova života i rada,
odgovarajuću socijalnu zaštitu, dijalog poslodavac-radnik, razvoj ljudskih resursa, sa ciljuem
podsticanja visoke i trajne zaposlenosti i borbe protiv socijalne marginalizacije. U tom cilju Zajednica
će primeniti mere u oblastima konvekcija i radnih ugovora, i vodiće računa o održanju konkuretnosti
privrede Zajednice. Države članice ceruju da će do takvog razvoja doći ne samo zbog delovanja
zaedničkog tržišta, koji će doprineti usaklađivanju socijalnih sistema, već i na osnovu mera predviđenih
u ovom Ugovoru, kao i na osnovu usklađivanja zakonskih, podzakonskih i administrativnih propisa.

Član 137

1.U cilju sprovođenja ciljeva iz člana 136 Zajednica će podržati i uskladiti aktivnosti država članica u
sledećim oblastima:

- posebno poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika,

- radni uslovi,

- socijalna sigurnost i socijalna zaštita radnika,

- zaštita radnika u slučajevima prestanka ugovora o radu,

- obaveštenje i savetovanje radnicima,

- predstavljanje i zajednička zaštita interesa radnika i poslodavaca, uključujući i saodlučivanje,

- uslovi zapošljavanja državljanja trećih zemalja koji zakonito borave na teritoriji Zajednice,

- integracija lica koja nisu na tržištu rada,

- ravnopravnost između žena i muškaraca na tržištu rada i tretmana na poslu,

- borba protiv socijalnog zapostavljanja,

- osavremenjivanje sistema cojalne zaštite.

2. U tom smislu Savet:

- može da usvoji mere sa ciljem da se ohrabruje saradnja između država članica kroz inicijative
unapređenja znanja,

razvoja razmene podataka i dobre prakse, predstavljanje inovacija i ocenjivanje iskustava.

- može usvojiti u obliku direktiva (uputstava), minimum zahteva za postepeno sprovođenje uslova i
tehničkih propisa potrebnih u svakoj o država članica.

3. Država članica može povezivati dužnosti upravljanja i rada, na zajednički zahtev svih članica, sa
sprovođenjem direktiva usvojenih u skladu sa tačkom 2. U tom slučaju, osiguraće se da socijalni
partneri usvoje zajednički sporazum do roka kada direktive najkasnije treba da budu primenjeneu
nacionalnom zakonodavstvu. U tom slučaju država članica je obavezna da preuzme sve neophodne
mere koje će joj omogućiti da bude u stanju da garantuje izvršenje rezultata određenih direktiva.

4. Odredbe usvojene u skladu sa ovim članom:

- neće imati uticaj na pravo država članica da određuju osnovna načela njihovihsistema socijalne
sigurnosti i stoga se nesmeju posebno odraziti na finasijski bilans,

- neće sprečiti bilo koju državnu članicu od zadržavanja ili uvođenja oštrijih zaštitnih mera u skladu sa
ovim Ugovorom.
5. Odredbe ovog člana se ne primenjuju na plate, pravo udruživanja, pravo na obustavu (štrajk) ili na
pravo zatvaranja firme.

Odredbama iz člana 209 i 210. izmenjenog Ugovora EU iz 2004 preuzete su obaveze država članica u
oblasti BZNR.

Član 151- Ugovor o funkcionisanju EU

Imajući u vidu osnovna socijalna prava kao što su prava iz Evropske socijalne povelje, potpisane u
Torinu 18. oktobra 1961. godine i iz PoveIje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989.
godine, cilj Unije i država članica je podsticanje zaposlenosti, poboljšanje uslova života i rada, kako bi
se omogućilo njihovo usklađivanje uz istovremeno održavanje poboljšanja, odgovarajuća socijalna
zaštita, dijalog između socijalnih partnera, razvoj Ijudskih resursa koji omogućava visoku i trajnu
zaposlenost i borbu protiv društvene isključenosti. U tom cilju Unija i države članice primenjuju mere
kojima se vodi računa o različitosti prakse pojedinih država ĉlanica, naroĉito u ugovornim odnosima,
kao i o neophodnosti održavanja konkurentnosti privrede Unije. One ocenjuju da će takav razvoj
proisteći kako iz funkcionisanja zajedniĉkog tržišta, koje će dati prednost usklađivanju socijalnih
sistema, tako i iz ugovorima predviđenih postupaka i približavanja odredaba zakona i drugih propisa.

Član 153- Ugovor o funkcionisanju EU

1. Radi ostvarivanja ciljeva iz ĉlana 151, Unija podrţava i dopunjava aktivnosti drţava ĉlanica u sledećim
oblastima:

(a) poboljšanja naroĉito radne sredine radi zaštite zdravlja i bezbjednosti radnika;

(b) uslova rada;

(c) socijalne sigurnosti i socijalne zaštite radnika;

(d) zaštite radnika u sluĉajevima prestanka ugovora o radu;

(e) informisanja radnika i savjetovanja sa radnicima;

(f) zastupanja i kolektivne odbrane interesa radnika i poslodavaca, ukljuĉujući i saodluĉivanje, u skladu
sa stavom 5;

(g) uslova zapošljavanja drţavljana trećih zemalja koji zakonito borave na teritoriji Unije;

(h) integracija lica iskljuĉenih sa trţišta rada, ne dovodeći u pitanje ĉlan 166; (i) ravnopravnosti
muškaraca i ţena u pogledu mogućnosti na trţištu rada i tretmana na poslu;

(j) borbe protiv društvene iskljuĉenosti;

(k) modernizacije sistema socijalne zaštite ne dovodeći u pitanje taĉku (c).

2. U tom cilju, Evropski parlament i Savjet:

(a) mogu utvrĊivati mjere za podsticanje saradnje izmeĊu drţava ĉlanica inicijativama kojima je cilj
unapreĊenje znanja, unapreĊivanje razmjene informacija i najboIjih praksi, promovisanje inovativnih
pristupa i ocjena iskustava, pri ĉemu je iskljuĉeno svako usklaĊivanje zakona i drugih propisa drţava
ĉlanica;

(b) mogu utvrĊivati, u oblastima iz stava 1 taĉ. (a) do (i), direktivama, minimalne zahtjeve za postepeno
primjenjivanje, pri ĉemu će se voditi raĉuna o uslovima i tehniĉkim pravilima koji vaţe u pojedinim
drţavama ĉlanicama. Ovim direktivama izbjegava se nametanje upravnih, finansijskih i pravnih
ograniĉenja koja bi mogla predstavljati smetnju osnivanju i razvoju malih i srednjih privrednih društava.
Evropski parlament i Savjet odluĉuju u skladu sa redovnim zakonodavnim postupkom nakon
savjetovanja sa Ekonomsko-socijalnim komitetom i Komitetom regiona. U oblastima iz stava 1 taĉ. (c),
(d), (f) i (g), Savjet odluĉuje jednoglasno u skladu sa posebnim zakonodavnim postupkom nakon
savjetovanja sa Evropskim parlamentom i navedenim komitetima. Savjet moţe jednoglasno na predlog
Komisije nakon savjetovanja sa Evropskim parlamentom odluĉiti da se redovni zakonodavni postupak
primjenjuje na stav 1 taĉ. (d), (f) i (g).

3. Drţava ĉlanica moţe povjeriti socijalnim partnerima, na njihov zajedniĉki zahtjev, sprovoĊenje
direktiva donesenih na osnovu stava 2 ili, kada je to primjereno, sprovoĊenje odluke Savjeta donesene
u skladu sa ĉlanom 155. U tom sluĉaju navedena drţava ĉlanica obezbjeĊuje da, najkasnije do dana
kada direktiva ili odluka mora biti prenesena ili sprovedena, socijalni partneri sporazumno uvedu
potrebne mjere, sa tim da odnosna drţava ĉlanica preduzme sve neophodne mjere koje joj
omogućavaju da u svakom trenutku moţe jemĉiti za rezultate propisane navedenom direktivom ili
odlukom.

4. Odredbe usvojene u skladu sa ovim ĉlanom: ne utiĉu na pravo drţava ĉlanica da utvrde osnovna
naĉela svojih sistema socijalne sigurnosti i ne smiju bitno uticati na finansijsku ravnoteţu tih sistema;
ne sprjeĉavaju nijednu drţavu ĉlanicu da zadrţi ili uvede stroţe zaštitne mjere koje su usklaĊene sa
ugovorima.

5. Odredbe ovog ĉlana ne primjenjuju se na plate, pravo udruţivanja, pravo na štrajk niti pravo
uvoĊenja mjera iskljuĉenja sa rada.