2.

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i

zaposlenih prema propisima iz oblasti rada
zdravstvene i socijalne zatite (radni odnosi,
zdravstvena zatita, zdravstveno i penzijsko i
invalidsko osiguranje)
32

PRIRUNIK ZA POLAGANJE
STRUNOG ISPITA IZ BIZNR

1) ZAKON O RADU ("Slubeni glasnik RS", br. 24/05 i

61/05):
32
1. Osnovne odredbe
32
2. Zasnivanje radnog odnosa
33
3. Obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje34
4. Radno vreme
34
5. Odmori i odsustva
35
6. Zatita zaposlenih
36
7. Naknada tete
39
8. Izmena ugovora o radu
39
9. Organizacije zaposlenih i poslodavaca
39
10. Kolektivni ugovori
39
11. Nadzor
40
12. Kaznene odredbe
40

OPTI DEO PROGRAMA

SADRAJ:

2) ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZATITI ("Slubeni glasnik

RS", broj 107/05)
42

1. Meunarodni pravni izvori u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu i sistem bezbednosti i zdravlja
na radu u Republici Srbiji
1

1. Uesnici u zdravstvenoj zatiti

42
2. Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca
42
3. Pravo na privatnost i poverljivost informacija
42
4. Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
42
5. Pravo na tajnost podataka
42
6. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih
ustanova
43
7. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou
43
8. Zavod za medicinu rada
43
9. Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne prakse
44
10. Kaznene odredbe
44

1) Ustav Republike Srbije (lan 21, 25, 26, 55, 60, 61, 68,
83, 86. i 97); ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006
1
2) Rezolucija o pridruivanju EU Republike Srbije ("Slubeni
glasnik RS", broj 112/04)
2
3) Rezolucija o pridruivanju Dravne zajednice SCG EU
("Slubeni list SRJ", broj 26/05)
2
4) Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne
Gore EU - juni 2005. godine (Vlada Republike Srbije Kancelarija Vlade RS za pridruivanje EU, III glava Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja - 3.2.3.3
Socijalna zatita - 3.3.7 Zatita radne sredine)
3
3.2.3.3. Socijalna zatita
3.3.7. Zatita radne okoline

3) ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Slubeni

glasnik RS", br. 107/05 i 109/05 - ispravka)
46
1. Obavezno zdravstveno osiguranje
46
2. Osiguranici
46
3. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
47
4. Pravo na zdravstvenu zatitu
47
5. Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja
48
6. Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom
zdravstvenom osiguranju
49
7. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti
za rad
50
8. Obavezno upuivanje osiguranika na ocenu radne
sposobnosti pred nadlenim penzijsko-invalidskim organom
50
9. Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade
51
10. Obezbeivanje isplate naknade zarade
51
11. Utvrivanje svojstva osiguranog lica
51
12. Izabrani lekar
51
13. Naknada tete u sprovoenju zdravstvenog osiguranja
52

3
4

5) Ugovori o osnivanju EU (l. 100. i 118 - Rim; 118a Luksemburg; l. 136. i 137 - Mastrikt; l. 209. i 210 Nica)
5
6) Evropska socijalna povelja (izvor lan 3. - 1996. godina)5
7) Rezolucija Saveta EU od 21. decembra 1987. godine o
bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu (88/C28/01)
6
8) Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i
bezbednosti na radu 2002-2006. god.
6
9) Konvencije MOR-a, i to:
7
- Konvencija 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj
okolini ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj
7/87),
7
- Konvencija 161 o slubama medicine rada ("Slubeni list
SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 14/89),
10
- Konvencija 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini ("Sl. list
FNRJ - Meunarodni ugovori", br. 5/56);
12

10) Direktiva EU: - 89/391/EEC (1989) o uvoenju mera za

podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja radnika
na radu
16
11) Odluka o obrazovanju Saveta za bezbednosti i zdravlje
na radu ("Slubeni glasnik RS", broj 40/05);
16
12) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Slubeni
glasnik RS", broj 101/05);
16

4) ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM

OSIGURANJU ("Slubeni glasnik RS", br. 34/03; 64/04 US; 84/04 - dr. zakon; 85/05 i 101/05 - dr. zakon): 54
1. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
54
2. Lica kojima se obezbeuju prava za sluaj invalidnosti i
telesnog oteenja prouzrokovani povredom na radu ili
profesionalnom boleu
55
3. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
55
4. Uslovi za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja - invalidska penzija
55
5. Novana naknada za telesno oteenje prouzrokovano
povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu 56
6. Sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem56
7. Utvrivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
57
8. Naknade tete
57

I OSNOVNE ODREDBE
16
II PREVENTIVNE MERE
17
III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
18
IV PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
20
V ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA
NA RADU
21
VI PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU
22
VII EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVETAVANJE
23
VIII STRUNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCI
23
IX UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU 24
X NADZOR
24
XI KAZNENE ODREDBE
26
XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
28

13) Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", broj 85/05)

29

lan 60
Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva
radna mesta.
Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje
linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada,
potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme,
dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu
naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka
radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.
enama, omladini i invalidima omoguuju se
posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu
sa zakonom.

1. Meunarodni pravni izvori u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu i
sistem bezbednosti i zdravlja na radu
u Republici Srbiji
1) Ustav Republike Srbije (lan 21, 25, 26, 55, 60,
61, 68, 83, 86. i 97); ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006

lan 21
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez
diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili
posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu
rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla,
roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja,
imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili
fizikog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje
Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune
ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u
nejednakom poloaju sa ostalim graanima.

lan 61
Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa
zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na trajk moe biti ogranieno samo
zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.
Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost
suprunika
lan 68
Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog
zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva,
samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari
ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne
ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i
osnivanje zdravstvenih fondova ureuju se zakonom.
Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike
kulture.

lan 25
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.
Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili
poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut
medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno
datog pristanka.
Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i
prinudnog rada

lan 83
Preduzetnitvo je slobodno.
Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi
zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih
bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

lan 26
Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju
slinom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko
iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra
se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na
izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad
zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu
nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad
ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu
sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili
vanrednog stanja.

lan 86
Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna
svojina je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i
svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine
imaju jednaku pravnu zatitu.
Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu
svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim
zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod
uslovima utvrenim zakonom.

lan 55
Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog
drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog
udruenja.
Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja,
uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa
zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.
Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije
je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog
poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava
ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik
graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu
biti lanovi politikih stranaka.

lan 97
Republika Srbija ureuje i obezbeuje:
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i
bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i
odnose sa drugim dravama i meunarodnim
organizacijama;
2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana;
ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim
dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu
sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu
zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i
pomilovanja za krivina dela;
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem
lokalne samouprave;
1

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih

graana; mere za sluaj vanrednog stanja;
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba,
usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj
stranaca i stranih pravnih lica;
6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih
subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih
delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i
carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom;
sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski
sistem;
7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika
svojine;
8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu,
zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika
socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose
od opteg interesa;
9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne
sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog
sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih,
zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih
materija;
10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite,
borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja,
kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog
informisanja; sistem javnih slubi;
11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima
pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava;
prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg
interesa;
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za
podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova
Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno
razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora;
nauno-tehnoloki razvoj;
13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;
14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;
15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti
Republike Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom;
16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;
17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u
skladu s Ustavom.

- za dalji razvoj i unapreenje svih vidova regionalne

saradnje, regionalnih inicijativa i saradnje sa susedima.
3. Ukazuje na neophodnost to efikasnijeg rada
zajednikih organa dravne zajednice Srbija i Crna Gora
i formiranje svih neophodnih institucija, kao i
preduzimanje mera za jaanje saradnje sa Evropskom
unijom.
4. Obavezuje se da e usklaivanje zakonodavstva
Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije
dobiti prioritet u radu Narodne skuptine Republike
Srbije, ukljuujui i uvoenje posebnih procedura za
poboljanje efikasnosti tog procesa.
5. Oekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u
tri meseca, informie Narodnu skuptinu Republike
Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji
svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za
ubrzanje procesa pridruivanja dravne zajednice Srbija i
Crna Gora Evropskoj uniji.
6. Trai od Vlade Republike Srbije da u to kraem
roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruivanje
Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i da sprovodi mere za
ubrzano usklaivanje prava Srbije sa pravnim
tekovinama Evropske unije.
7. Obavezuje se da razvija i unapreuje saradnju sa
Evropskim parlamentom, parlamentima zemalja lanica,
parlamentima zemalja kandidata za lanstvo u Evropskoj
uniji, kao i parlamentima zemalja ukljuenih u Proces
stabilizacije i pridruivanja.
8. Preuzima obavezu da aktivno doprinosi irenju
evropskih vrednosti i upoznavanju javnosti Srbije sa
znaajem ulaska nae zemlje u Evropsku uniju.
9. Poziva sve politike stranke, nevladine
organizacije, sindikate, udruenja poslodavaca, verske
zajednice, medije i sve graane Srbije da se pridrue
zajednikom naporu da se proces pridruivanja ubrza na
svim podrujima obavljanja zakonodavne, izvrne i
sudske vlasti, kao i svake slobodne drutvene aktivnosti.
10. Ovu rezoluciju objaviti u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

3) Rezolucija o pridruivanju Dravne

zajednice SCG EU ("Slubeni list SRJ", broj
26/05)

2) Rezolucija o pridruivanju EU Republike

Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 112/04)

Potvrujui opredeljenost Srbije i Crne Gore,

iskazanu usvajanjem Rezolucije Narodne skuptine
Republike Srbije i Deklaracije Skuptine Republike Crne
Gore o pridruivanju Evropskoj uniji, da doprinese
ekonomskom napretku u uslovima demokratije, da
unapredi uslove ivota i rada svakog graanina,
doprinese vladavini prava, potovanju ljudskih i
manjinskih prava, saradnji sa susedima i u regionu, u
skladu sa evropskim vrednostima i standardima;
Imajui u vidu usvajanje Ustavne povelje dravne
zajednice Srbija i Crna Gora, kojom su odnosi izmeu
dve drave lanice postavljeni na nove osnove i koja u
preambuli predvia, kao jedan od ciljeva dravne
zajednice, "ukljuenje u evropske strukture, a naroito
Evropsku uniju";
Uvaavajui zakljuke Saveta Evropske unije iz
Luksemburga od 11. oktobra 2004. godine, kojom je
izrazio svoju podrku pristupu "dvostrukog koloseka" za
pridruivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji;
Pozdravljajui istorijsko proirivanje Evropske unije
od 1. maja 2004. godine sa deset novih lanica i odluke
Samita Evropske unije - Zapadni Balkan, odranog 21.
juna 2003. godine, i Agendu iz Soluna za Zapadni

Narodna skuptina Republike Srbije:

1. Potvruje da je ubrzani ulazak Republike Srbije,
kao lanice dravne zajednice Srbija i Crna Gora, u
punopravno lanstvo u Evropskoj uniji i pristupanje
Partnerstvu za mir, strateki i nacionalni cilj, kojem e u
buduem radu Narodna skuptina Republike Srbije
davati punu i stalnu podrku.
2. Izraava punu spremnost:
- da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za
ubrzanu integraciju u Evropsku uniju;
- za potovanje prava oveka i manjinskih prava;
- za ispunjenje svih meunarodnih obaveza
Republike Srbije i odluno podrava stav da se sva lica
osumnjiena za zloine poinjene tokom oruanih
sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji
bive SFRJ privedu pravdi, u skladu sa pozitivnopravnim
propisima i meunarodnim obavezama;
- za permanentnu i konstruktivnu saradnju koja
proistie iz lanstva u Savetu Evrope i Organizaciji za
evropsku bezbednost i saradnju;
2

Balkan: "Put ka evropskoj integraciji", kojima Evropska

unija podrava evropsku perspektivu zemalja Zapadnog
Balkana, ukljuujui Srbiju i Crnu Goru;
Potvrujui odlunost Srbije i Crne Gore da ispuni
obaveze preuzete Deklaracijom sa Samita Evropske
unije - Zapadni Balkan i polazei od lana 49. Ugovora o
Evropskoj uniji (Ugovor iz Nice) koji se odnosi na
postupak i uslove prijema drave koja je podnela zahtev
za lanstvo u Evropskoj uniji;
Pozdravljajui Odluku Saveta ministara Evropske
unije od 25. aprila 2005. godine da potvrdi pozitivnu
ocenu Studije izvodljivosti koju je dala Evropska komisija
12. aprila 2005. godine;
Skuptina Srbije i Crne Gore:
1. Utvruje da je pristupanje Srbije i Crne Gore u
lanstvo u Evropskoj uniji strateki cilj kome e u daljem
delovanju davati punu i stalnu podrku;
2. Izraava punu saglasnost svih demokratskih
politikih inilaca zastupljenih u Skuptini Srbije i Crne
Gore da prue doprinos naporima Srbije i Crne Gore da
se ispune kriterijumi za ulazak u Evropsku uniju, kao i
politiki i ekonomski preduslovi za ubrzavanje procesa
pridruivanja Evropskoj uniji;
3. Poziva organe dravne zajednice Srbija i Crna
Gora da, u saradnji sa organima drava lanica,
preduzmu neophodne mere i akcije kako bi se u to
kraem roku ostvarili svi uslovi neophodni za otvaranje
pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju Evropskoj uniji. Skuptina Srbije i Crne
Gore izraava spremnost da u ovom procesu prui svoj
puni doprinos;
4. Naglaava potrebu ubrzanog usklaivanja
zakonodavstava Srbije i Crne Gore sa zakonodavstvom
Evropske unije i, u tom smislu, obavezuje organe
dravne zajednice Srbija i Crna Gora da uspostave
odgovarajuu koordinaciju. Imajui to u vidu, Skuptina
Srbije i Crne Gore ukazuje na potrebu usklaivanja
propisa i mera u Srbiji i Crnoj Gori sa preporukama
sadranim u dokumentu "Evropsko partnerstvo sa
Srbijom i Crnom Gorom ukljuujui Kosovo prema
Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od
10. juna 1999. godine", kao i preporukama definisanim u
okviru Unapreenog stalnog dijaloga Srbija i Crna Gora Evropska unija i preporukama ostalih evropskih
institucija, poput preporuka iz godinjih izvetaja
Evropske komisije o Procesu stabilizacije i pridruivanja
Srbije i Crne Gore;
5. Trai od Saveta ministara Srbije i Crne Gore da
svaka tri meseca podnese izvetaj Skuptini Srbije i Crne
Gore o merama i aktivnostima koje se preduzimaju u
procesu stabilizacije i pridruivanja Srbije i Crne Gore
Evropskoj uniji;
6. Obavezuje se da razvija i unapreuje saradnju sa
Evropskim parlamentom, parlamentima drava lanica,
parlamentima drava kandidata za lanstvo u Evropskoj
uniji i parlamentima drava ukljuenih u Proces
stabilizacije i pridruivanja;
7. Trai od organa dravne zajednice Srbija i Crna
Gora da posebnu panju u narednom periodu posvete
sledeim merama:
- Usvajanju strategije ubrzanog pridruivanja Srbije i
Crne Gore Evropskoj uniji,
- Usvajanju programa mera harmonizacije prava
Srbije i Crne Gore sa zakonodavstvom Evropske unije,

- Promociji interesa, ciljeva i pozitivne slike Srbije i

Crne Gore u dravama lanicama Evropske unije, a
posebno u strukturama Evropske unije,
- irenju evropskih vrednosti i upoznavanja javnosti
Srbije i Crne Gore sa ciljevima i znaajem ulaska u
Evropsku uniju.
8. Tekst ove rezolucije bie dostavljen Evropskom
parlamentu, Evropskoj komisiji, Savetu ministara
Evropske unije i dravama lanicama Evropske unije.
9. Ova rezolucija e se objaviti u "Slubenom listu
SCG".

4) Nacionalna strategija Srbije za

pristupanje Srbije i Crne Gore EU - juni
2005. godine (Vlada Republike Srbije Kancelarija Vlade RS za pridruivanje EU, III glava Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja - 3.2.3.3
Socijalna zatita - 3.3.7 Zatita radne sredine)

3.2.3.3. Socijalna zatita

A. Stanje i problemi
Socijalna zatita u Srbiji obuhvata pomo
siromanom pojedincu (ili porodici) da dostigne
egzistencijalni nivo dohotka, zatim brigu o pripadnicima
ranjivih grupa i podrku formiranju mladih porodica,
ukljuujui i podsticanje raanja.
Sa stanovita podrke siromanima, u postojeem
sistemu socijalne zatite su dva osnovna programa:
socijalna pomo (materjalno obezbeenje porodice) i
deji dodaci. Socijalna pomo u Srbiji je malog obuhvata,
prilino dobro ciljana na najsiromanije graane,
favorizuje male porodice i obuhvata uglavnom slabo
kolovane, nezaposlene i nesposobne za rad. Deji
dodaci su najvei program podrke siromanima1.
Sistem socijalne zatite ima odreenih nedostataka
koji su manje rezultat koncepcijskih slabosti, a vie
operativnog regulisanja i sprovoenja. Najvei problem je
nemogunost da se isfinansira potreban nivo zatite, pre
svega imajui u vidu veliki broj siromanih u Srbiji, i
oekivano novo siromatvo kao posledicu procesa
tranzicije. Pored toga, nedovoljno je razvijena aktivna
socijalna politika prema ugroenim gupama. U sistemu
socijalnih usluga nedostataju alternativni oblici socijalne
zatite.
B. Ciljevi i preporuke
Osnovni cilj socijalne zatite je da obezbedi
minimalnu socijalnu sigurnost. Postojei sistem socijalne
zatite u osnovi je dobar i moderan, i njegove osnovne
karakteristike, kao to je linija siromatva, dopunjavanje
do linije siromatva itd. treba zadrati.
Reforma socijalne zatite je potrebna u pravcu
boljeg ciljanja socijalnih transfera:
U smislu proirenja pomoi kroz vee iznose
transfera i kroz mreu socijalne zatite koja bi ukljuila
najugroenije grupe koje trenutno ne zadovoljavaju
kriterijume za socijalnu pomo i
Obezbeenje pristupa za sve koji zadovoljavaju
kriterijume ali trenutno ne ostvaruju socijalnu zatitu,
poput Roma, izbeglica i interno raseljenih lica sa Kosova.
Znaajno poboljanje ciljanja ve je ostvareno.
Izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zatiti i
socijalnoj sigurnosti graana iz 2004, decentralizovani
kriterijum utvrivanja linije siromatva zamenjen je
1

Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Vlada Republike

Srbije, 2003.

centralizovanim (jedinstvena linija siromatva na celoj

teritoriji Srbije), uvedena je indeksacija linije siromatva
trokovima ivota, znaajno poveano pravo na tuu
negu i pomo.
Vaan element dugorone strategije je reforma
socijalnih
usluga,
koja
se
kree
u
pravcu
deinstitucionalizacije, razvoja alternativnih formi socijalne
zatite i ukljuivanja razliitih aktera u sferu pruanja
usluga. Vano je da odlazak u institucije ne bude jedina
opcija, pa je otvaranje prostora alternativnim oblicima
socijalne zatite, koji e omoguiti deinstitucionalizaciju,
posebno znaajno. Ovakvi programi se na lokalnom
nivou ve pilotiraju kroz program Fonda za socijalne
inovacije i Fonda za finansiranje invalidskih organizacija.

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu reguliu

uputstva EU. Uputstvo 89/391 EEZ propisuje uvoenje
mera za podsticanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na
radu, koja sadri opte principe u vezi prevencije od
profesionalnih rizika, sprovoenja bezbednosti i zdravlja,
eliminisanje rizika i faktora koji mogu da izazovu
nesrene sluajeve, principe informisanja, konsultovanja,
balansiranog uea u skladu sa nacionalnim zakonom,
obuke zaposlenih i njihovih predstavnika za samostalan i
bezbedan rad i opte smernice za primenu pomenutih
principa.
Predlogom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
primenjeni su i drugi obavezujui principi evropskog
komunitarnog prava, pa je predvieno obrazovanje u
okviru resornog ministarstva Uprave za bezbedost i
zdravlje na radu, koja obavlja poslove dravne uprave sa
ciljem unapreenja i razvoja zdravlja na radu, odnosno
smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom. Uprava, pored ostalih
poslova, priprema strune osnove za izradu nacionalnog
programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati
njegovo ostvarivanje.
B. Zahtevi u cilju harmonizacije sa EU
Radi harmonizacije sa propisima EU iz oblasti
bezbednosti i unapreenja radne okoline potrebno je:

dalje izgraivati sistem bezbednosti i

zdravlja na radu kroz ureivanje putem zakonskih i
podzakonskih optih akata na nivou Republike
Srbije

usvojiti odgovarajue zakone (Zakon o

bezbednosti i zdravlju na radu i dr.) kao i
podzakonske opte akte (Pravilnike) koji detaljnije
reguliu odreenu materiju iz ove oblasti:
- za procenu rizika na radom mestu i u radnoj
okolini
- o postupku i rokovima preventivnih i periodinih
pregleda i ispitivanja uslova radne sredine
i sredstava za rad
- o sadraju elaborata o ureenju gradilita
- o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima
radnika rasporeenih na radna mesta
poveanim rizikom
- o evidenciji iz oblasti o bezbednosti i zdravlja na
radu
- o sadraju izvetaja o povredi na radu
- program, nain i visinu trokova polaganja
strunog ispita
- uslove i visinu trokova za izdavanje licence.

izraditi i usvojiti nacionalnu strategiju iz

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

pratiti sprovoenje nacionalne strategije

periodino vriti analizu stanja kako u

zakonovadstvu tako i u praksi iz oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu

permanentno
usaglaavati
odredbe
nacionalnog zakonodavstva sa standardima
i
uputstvima EU

obrazovati Savet za
bezbednost i
zdravlje na radu

na najirem planu podizati nivo svesti o

unapreenju radne okoline.

3.3.7. Zatita radne okoline

A. Postojee stanje
Oblast radne okoline, odnosno
bezbednost i
zdravlje na radu je regulisana Zakonom o zatiti na radu,
koji ne obuhvata sve elemente iz sistema bezbednosti i
zdravlja na radu, a koji su postavljeni Uredbama i
Uputstvima Evropske Unije.
injenica da je postojea zakonska regulativa u ovoj
oblasti u zaostatku na ve uspostavljene promene
odnosa u drutvu uzrokovala je izradu novog teksta
Zakona, tj. Predloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na
radu,
koji se nalazi u skuptinskoj proceduri za
usvajanje.
Zahtevi za uspostavljanje sistema bezbedosti i
zdravlja na radu u savremenim uslovima ukljuuju
uvoenje elemenata koji utiu na stvaranje bezbednih i
zdravih radnih uslova, kao to su:
- uvoenje principa prevencije u spreavanju
nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja;
- aktivno ukljuivanje slube medecine rada
neposredno u radne i proizvodne procese;
- uvoenje principa odgovornosti organizatora
radova za primenu mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu;
- izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i
zdravlje, koji ima ulogu da sarauje i odluuje i sarauje
po svim pitanjima iz bezbednosti i zdravlja kod
poslodavca;
- uvoenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi
naknade tete nastale povodom povreda na radu ili
profesionalnih oboljenja i dr.
Cilj ukupne nove politike u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu je, pre svega spreavanja povreda na
radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na nizu
pokretanja aktivnosti u oblasti delovanja.
Primena preventivnih mera koje se preduzimaju na
svim nivoima rada podrazumeva ostvarivanje takvih
uslova rada kojima se unapred vri procena rizika i
njihovo otklanjanje ili svoenje na najmanju moguu
mere kako bi se izbegle sve mogunosti nastajanja
povreda na radu ili profesionalnih oboljenja zaposlenih,
ime se u najveoj moguoj meri stvaraju preduslovi za
spreavanje ili eliminisanje rizika
od moguih
povreivanja, profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi
sa radom zaposlenih, a to kao cilj ima ostvarivanje
uslova za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje
zaposlenih.
Predlogom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
zapoet je proces usaglaavanja zakonodavstva sa
propisima EU.
4

5) Ugovori o osnivanju EU (l. 100. i 118 - Rim;

6) Evropska socijalna povelja (izvor lan 3. -

118a - Luksemburg; l. 136. i 137 - Mastrikt; l.

209. i 210 - Nica)

1996. godina)

7) Rezolucija Saveta EU od 21. decembra

1987. godine o bezbednosti, higijeni i
zdravlju na radu (88/C28/01)

8) Nova Strategija Zajednice EU u oblasti

zdravlja i bezbednosti na radu 20022006. god.

(c) izraz "radno mesto" obuhvata sva mesta na

kojima je potrebno da radnici budu ili da dou do njih
zbog svog posla, a koja su pod direktnom ili indirektnom
kontrolom poslodavaca,
(d) izraz "propisi" obuhvata sve odredbe kojima su
nadleni organ, odnosno organi dali snagu zakona,
(e) izraz "zdravlje" u odnosu na rad, ne ukazuje
samo na odsustvo bolesti, odnosno slabosti nego i na
fizike i mentalne elemente koji utiu na zdravlje, a koji
su direktno povezani sa higijensko-tehnikom zatitom
na radu.

9) Konvencije MOR-a, i to:

- Konvencija 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj
zatiti i radnoj okolini ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 7/87),

Generalna konferencija Meunarodne organizacije

rada,
Koju je u enevi sazvao Administrativni savet
Meunarodnog biroa rada i koja se sastala na 67.
zasedanju 3. juna 1981. godine,
Poto je odluila da usvoji odreene predloge o
zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini, to je
6. taka dnevnog reda zasedanja i
Poto je odluila da ovi predlozi budu sainjeni u
formi meunarodne konvencije,
usvaja 22. juna 1981. godine sledeu konvenciju,
pod nazivom Konvencija o zatiti na radu i zdravstvenoj
zatiti, 1981.

II PRINCIPI NACIONALNE POLITIKE

lan 4
1. Svaka lanica treba, u skladu s nacionalnim
uslovima i praksom i u konsultacijama sa
najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i
radnika, da formulie, sprovodi i periodino revidira
jedinstvenu nacionalnu politiku o zatiti na radu,
zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini.
2. Cilj ove politike treba da bude spreavanje
nesrea na radu, profesionalnih oboljenja i ostalih
povreda na radu koje su posledica rada ili koje su
povezane sa radom ili se deavaju u toku rada, svodei
na najmanju moguu meru, koliko je to izvodljivo, uzroke
opasnosti u radnoj sredini.

I OBLAST PRIMENE I DEFINICIJE

lan 1
1. Ova konvencija primenjuje se na sve grane
privredne delatnosti.
2. lanica koja ratifikuje ovu konvenciju moe, posle
konsultacija,
u
najranijoj
moguoj
fazi,
sa
zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika,
da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini,
odreene grane privredne delatnosti, kao to su
pomorska plovidba ili ribarenje, u kojima se javljaju
posebni problemi sutinskog karaktera.
3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba
u svom prvom izvetaju o primeni konvencije, koji
podnosi na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne
organizacije rada, da navede sve grane koje su
iskljuene shodno stavu 2. ovog lana obrazlaui ta
iskljuenja i opisujui mere koje su preduzete da se
obezbedi odgovarajua zatita radnika u iskljuenim
granama, a u kasnijim izvetajima treba da navede
napredak postignut u cilju ire primene.

lan 5
Politika iz lana 4. ove konvencije treba da vodi
rauna o sledeim glavnim aktivnostima ako one utiu na
sigurnost i zdravlje na radu i na radnu sredinu:
(a) projektovanje, testiranje, izbor, zamena,
instalisanje, araniranje, korienje i odravanje
materijalnih elemenata rada (radna mesta, radna
sredina, alat, maine i oprema, hemijske, fizike i
bioloke supstancije i agensi, procesi rada),
(b) odnosi izmeu materijalnih elemenata rada i lica
koja obavljaju ili kontroliu taj rad i prilagoavanje
maina, opreme, radnog vremena, organizacije rada i
radnih procesa fizikim i mentalnim sposobnostima
radnika,
(c) osposobljavanje, ukljuujui i potrebnu obuku,
kvalifikacija i motivacija zainteresovanih lica, u ovom ili
onom svojstvu, za postizanje odgovarajueg nivoa
zatite na radu i zdravstvene zatite,
(d) komuniciranje i saradnja na nivou radne grupe i
preduzea, kao i na svim drugim odgovarajuim nivoima
do nacionalnog nivoa, ukljuujui i taj nivo,
(e) zatita radnika i njihovih predstavnika od
disciplinskih mera zbog akcija koje su oni na
odgovarajui nain preduzeli u skladu sa politikom iz
lana 4. ove konvencije.

lan 2
1. Ova konvencija primenjuje se na sve radnike u
obuhvaenim granama privredne delatnosti.
2. lanica koje ratifikuje ovu konvenciju moe, posle
konsultacija,
u
najranijoj
moguoj
fazi
sa
zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika,
da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini,
ograniene kategorije radnika u odnosu na koje postoje
posebne tekoe.
3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba
u svom prvom izvetaju o primeni Konvencije, koji se
podnosi da navede, na osnovu lana 22. Ustava
Meunarodne organizacije rada, sve ograniene
kategorije radnika koje su iskljuene shodno stavu 2.
ovog lana, obrazlaui to iskljuenje, a u kasnijim
izvetajima treba da navede napredak postignut u cilju
ire primene.

lan 6
Pri formulisanju politike iz lana 4. ove konvencije
treba naznaiti odnosne funkcije i odgovornosti javnih
organa vlasti, poslodavaca, radnika i ostalih tela,
odnosno lica zainteresovanih za zatitu na radu,
zdravstvenu zatitu i radnu sredinu, vodei rauna i o
komplementarnom karakteru tih odgovornosti i o
nacionalnim uslovima i praksi.

lan 3
Za svrhe ove konvencije:
(a) izraz "grane privredne delatnosti" obuhvata sve
grane u kojima su radnici zaposleni, ukljuujui i javne
slube,
(b) izraz "radnici" obuhvata sva zaposlena lica,
ukljuujui i dravne slubenike,

lan 7
Stanje zatite na radu, zdravstvene zatite i radne
sredine treba revidirati u odgovarajuim intervalima,
celovito ili u odreenim oblastima, da bi se uoili
7

najkrupniji problemi, razviju efikasni metodi za njihovo

reavanje, utvrde prioriteti za akcije i ocene rezultati.

(a) uvere da, ako je to izvodljivo, maine, oprema ili

supstancije ne predstavljaju opasnost za bezbednost i
zdravlje onih koji ih pravilno koriste,
(b) da stave na raspolaganje informacije o pravilnom
instalisanju i korienju maina i opreme i pravilnom
korienju supstancija i informacije o opasnostima koje
predstavljaju maine i oprema i opasnim svojstvima
hemijskih supstancija i fizikih i biolokih agenasa ili
proizvoda, kao i uputstva o tome kako izbei poznate
opasnosti,
(c) da prouavaju i istrauju ili na neki drugi nain
prate nauna i tehnika znanja potrebnim da bi se
ispunili uslovi iz podstavova (a) i (b) ovog lana.

III AKCIJA NA NACIONALNOM PLANU

lan 8
Svaka lanica treba, zakonom, odnosno propisom ili
na bilo koji drugi nain, koji je saglasan sa nacionalnim
uslovima i praksom i u konsultacijama sa
zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika,
da preduzima mere koje mogu biti potrebne za primenu
lana 4. ove konvencije.
lan 9
1. Primenu zakona i propisa o zatiti na radu,
zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini treba obezbediti
odgovarajuim i pogodnim sistemom inspekcije.
2. U sistemu kontrole treba predvideti odgovarajue
kazne za krenje zakona i propisa.

lan 13
Radnik koji je napustio radno mesto kad ima
opravdan razlog da veruje da postoji neposredna i
ozbiljna opasnost za njegov ivot, odnosno zdravlje treba
da bude zatien od neopravdanih posledica u skladu sa
nacionalnim uslovima i praksom.

lan 10
Treba preduzeti mere za usmeravanje poslodavaca i
radnika da bi im se pomoglo u ispunjavanju zakonskih
obaveza.

lan 14
Treba preduzeti mere, na nain koji odgovara
nacionalnim uslovima i praksi, kako bi se podsticalo
ukljuivanje pitanja zatite na radu, zdravstvene zatite i
radne sredine na svim nivoima obrazovanja i obuke,
ukljuujui i vie tehniko, medicinsko i struno
obrazovanje, na nain koji zadovoljava potrebe svih
radnika za obukom.

lan 11
Da bi se sprovodila u delo politika iz lana 4. ove
konvencije, nadleni organ, odnosno organi treba da
obezbede progresivno obavljanje sledeih zadataka:
(a) utvrivanje, kad to karakter i stepen opasnosti
zahtevaju, uslova projektovanja gradnje i situacionog
plana preduzea, poetak njihovog rada, glavne izmene
koje utiu na njih i promene u njihovoj nameni,
bezbednost tehnike opreme koja se koristi na radu, kao
i primenu postupka koje su utvrdili nadleni organi,
(b) odreivanje radnih procesa, supstancija i
agenasa izlaganje kojima treba da bude zabranjeno,
ogranieno ili uslovljeno odobrenjem, odnosno kontrolom
nadlenog organa, odnosno nadlenih organa, treba
uzeti u obzir i opasnost po zdravlje koja je posledica
istovremenog izlaganja nekolikim supstancijama ili
agensima,
(c) utvrivanje i primena postupka za prijavljivanje
nesrea na radu i profesionalnih oboljenja od strane
poslodavaca i, gde to odgovara, ustanova osiguranja i
ostalih direktno zainteresovanih, kao i izrada godinjih
statistika o nesreama na radu i profesionalnim
oboljenjima,
(d) sprovoenje anketa tamo gde su nesree na
radu, profesionalna oboljenja i ostale povrede do kojih
doe u toku rada ili u vezi sa radom najverovatnije
posledica teke situacije,
(e) objavljivanje, svake godine, informacija o
merama koje su preduzete saglasno politici iz lana 4.
ove konvencije i o nesreama na radu, profesionalnim
oboljenjima i svim drugim povredama do kojih doe u
toku rada ili u vezi sa radom,
(f) uvoenje, odnosno razvoj, u skladu sa
nacionalnim uslovima i mogunostima, sistema
istraivanja hemijskih, fizikih ili biolokih agenasa sa
stanovita opasnosti za zdravlje radnika.

lan 15
1. Da bi se obezbedila povezanost politike iz lana
4. ove konvencije i mera za njenu primenu, svaka lanica
treba, posle konsultacija, u najranijoj moguoj fazi, sa
najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i
radnika i sa drugim ustanovama, zavisno od sluaja da
preduzima mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima i
praksi kako bi se obezbedila potrebna koordinacija
izmeu raznih organa i tela zaduenih za primenu
drugog i treeg dela ove konvencije.
2. Kad god to okolnosti zahtevaju i nacionalni uslovi i
praksa dozvoljavaju, ove mere treba da obuhvate i
osnivanje jednog centralnog organa.
IV MERE NA NIVOU PREDUZEA
lan 16
1. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede,
koliko je to izvodljivo, da radna mesta, maine, oprema i
procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez
opasnosti za zdravlje.
2. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede,
koliko je to izvodljivo, da hemijske, fizike i bioloke
supstancije i agensi koji su pod njihovom kontrolom budu
bez opasnosti za zdravlje kad se preduzmu odreene
mere zatite.
3. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede,
gde je to potrebno, odgovarajuu zatitnu odeu i
opremu da bi se predupredile, koliko je to razumno i
izvodljivo, opasnosti od nesrea ili tetne posledice po
zdravlje.

lan 12
Treba preduzeti mere, u skladu sa nacionalnim
zakonom i praksom, kojima bi se obezbedilo da se oni
koji projektuju, proizvode, uvoze, obezbeuju ili prenose
maine, opremu ili supstancije za profesionalne svrhe:

lan 17
Kad god dva ili vie preduzea obavljaju poslove
istovremeno na jednom radnom mestu ona treba da
sarauju na primeni odredaba ove konvencije.

3. Posle toga, ova konvencija stupa na snagu, za

svaku lanicu, 12 meseci od datuma registrovanja njene
ratifikacije.

lan 18
Od poslodavaca treba zahtevati da predvide, gde
god je to potrebno, mere za reavanje bitnih sluajeva i
nesrea, ukljuujui i odgovarajue aranmane za
pruanje pravne pomoi.

lan 25
1. lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju moe
da je otkae po isteku deset godina od datuma kad je
prvi put stupila na snagu, aktom koji se dostavlja
generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada radi
registracije. To otkazivanje stupa na snagu po isteku
jedne godine od datuma registracije Konvencije.
2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju i
koja u toku godine koja sledi posle isteka perioda od
deset godina pomenutog u prethodnom stavu ne iskoristi
pravo na otkazivanje predvieno ovim lanom, bie
obavezna za sledei period od deset godina, a posle
toga moe da otkae ovu konvenciju po isteku svakog
desetogodinjeg perioda pod uslovima predvienim ovim
lanom.

lan 19
Na nivou preduzea treba preduzeti mere:
(a) da radnici, u toku obavljanja svog rada, sarauju
na ispunjavanju obaveza koje ima njihov poslodavac,
(b) da predstavnici radnika u preduzeima sarauju
sa poslodavcem u oblasti zatite na radu i zdravstvene
zatite,
(c) da se predstavnicima radnika u preduzeu daju
odgovarajue informacije o merama koje je preduzeo
poslodavac da obezbedi njihovu zatitu na radu i
zdravstvenu zatitu i da mogu da konsultuju svoje
predstavnike organizacije o tim informacijama, pod
uslovom da ne otkrivaju poslovne tajne,
(d) da se radnicima i njihovim predstavnicima u
preduzeu obezbedi odgovarajua obuka u oblasti
zatite na radu i zdravstvene zatite,
(e) da se radnicima ili njihovim predstavnicima i,
zavisno
od
sluaja,
njihovim
predstavnikim
organizacijama u preduzeu omogui, u skladu sa
nacionalnim zakonima i praksom, da razmotre sve
aspekte zatite na radu povezane sa njihovim radom,
kao i da ih poslodavac konsultuje o tim pitanjima, za tu
svrhu mogu se, uz zajedniki sporazum, u preduzee
dovesti spoljni tehniki savetnici,
(f) da radnik odmah prijavi svom neposrednom
pretpostavljenom svaku situaciju za koju ima objektivnih
razloga da veruje da predstavlja neposrednu i ozbiljnu
opasnost za njegov ivot ili zdravlje, dok poslodavac ne
preduzme mere da se to ispravi, ako je potrebno, on ne
moe da zahteva od radnika da se vrate na mesto rada
ako i dalje postoji stalna neposredna i ozbiljna opasnost
za ivot ili zdravlje.

lan 26
1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada
treba da obavesti sve lanice Meunarodne organizacije
rada o registrovanju svih ratifikacija i otkazivanja koje su
mu dostavile lanice Organizacije.
2. Kad bude obavetavao lanice Organizacije o
registrovanju druge ratifikacije koja mu je dostavljena,
generalni direktor e skrenuti panju lanicama
organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.
lan 27
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada
dostavlja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi
registracije, u skladu sa lanom 102. Povelje Ujedinjenih
nacija, sve podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima
koje je on registrovao u skladu sa odredbama prethodnih
lanova.
lan 28
Kad to bude smatrao potrebnim, Administrativni
savet Meunarodnog biroa rada e podneti Generalnoj
konferenciji izvetaj o primeni ove konvencije i
razmotrie da li je poeljno da se na dnevni red
Konferencije stavi pitanje njene celovite ili delimine
revizije.

lan 20
Saradnja izmeu poslodavaca i radnika, odnosno
njihovih predstavnika u preduzeu treba da predstavlja
osnovni element organizacionih i ostalih mera preduzetih
shodno l. 16. do 19. ove konvencije.

lan 29
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se
revidira ova konvencija, u celini ili delimino, onda,
ukoliko se novom konvencijom drugaije ne predvia:
(a) ratifikovanje nove konvencije kojom se vri
revizija povlai ipso jure neposredno otkazivanje ove
konvencije, bez obzira na odredbe lana 25, ako i kada
nova konvencija kojom se vri revizija stupi na snagu,
(b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije
kojom se vri revizija, ova konvencija prestaje da bude
otvorena lanicama za ratifikaciju.
2. Ova konvencija u svakom sluaju ostaje na snazi
u svom sadanjem obliku i sadraju za one lanice koje
su je ratifikovale ali nisu ratifikovale konvenciju kojom se
vri revizija.

lan 21
Mere zatite na radu i zdravstvene zatite ne treba
da povlae nikakve trokove za radnike.
V ZAVRNE ODREDBE
lan 22
Ovom konvencijom se ne revidira ni
meunarodna konvencija ili preporuka o radu.

jedna

lan 23
Formalna ratifikacija ove konvencije dostavlja se
generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada radi
registracije.
lan 24
1. Ova konvencija obavezuje samo one lanice
Meunarodne organizacije rada iju je ratifikaciju
registrovao generalni direktor.
2. Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma
kad je generalni direktor registrovao ratifikacije dve
lanice.

lan 30
Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije
podjednako su punovane.

- Konvencija 161 o slubama medicine rada

lanom 22 Ustava Meunarodne organizacije rada

navesti planove koje je izradila u skladu sa stavom 2
ovog lana i izloiti, u kasnijim izvetajima, napredak koji
je ostvaren u njihovom primenjivanju.

("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 14/89),

Generalna konferencija Meunarodne organizacije

rada, koju je u enevi sazvao Administrativni savet
Meunarodnog biroa rada, sastala se 7. juna 1985.
godine na svom 71 zasedanju,
- imajui u vidu da je zatita radnika od oboljenja i
bolesti i povreda na radu jedan od zadataka
Meunarodne organizacije rada na osnovu njenog
ustava,
- s obzirom na relevantne meunarodne konvencije i
preporuke o radu u ovoj godini, posebno na Preporuku o
zatiti zdravlja radnika iz 1953, Preporuku o slubi
medicine rada, 1959, Konvenciju o predstavnicima
radnika iz 1971, kao i Konvenciju i Preporuku o
bezbednosti na radu i zdravlju radnika iz 1981, kojima se
ustanovljavaju principi nacionalne politike i delovanja na
nacionalnom planu,
- poto je odluila da usvoji izvesne predloga vezane
za slubu medicine rada, koji su etvrta taka dnevnog
reda zasedanja,
- poto je odluila da se ovi predlozi formuliu u
obliku meunarodne konvencije,
- usvojila je 26. juna 1985. godine sledeu
konvenciju, koja e se zvati Konvencija o slubi medicine
rada, 1985.

lan 4
Nadleni organ e da konsultuje najreprezentativnije
organizacije poslodavaca i radnika, gde one postoje, o
merama koje treba preduzeti u cilju primene odredaba
ove konvencije.
DEO II Funkcije
lan 5
Osim odgovornosti svakog poslodavca za zdravlje i
bezbednost radnika koje zapoljava i vodei rauna o
neophodnosti da radnici uestvuju u odluivanju o svemu
to se odnosi na zdravlje i bezbednost na radu, slube
medicine rada e imati one od sledeih funkcija koje
odgovaraju i koje su prilagoene profesionalnim rizicima
u dotinom preduzeu:
a) identifikacija i procena rizika od tetnosti po
zdravlje na radnom mestu,
b) nadgledanje faktora u radnoj sredini i radnom
procesu koji mogu da ugroze zdravlje radnika, ukljuujui
sanitarne ureaje, restorane i stanove, u uslovima kada
ih poslodavac obezbeuje,
c) davanje saveta o planiranju i organizaciji rada,
ukljuujui oblikovanje radnog mesta, o izboru,
odravanju i stanju maina i druge opreme i o
supstancijama koje se koriste pri radu,
d) uestvovanje u izradi programa za poboljanje
naina rada, kao i u testiranju i proceni nove opreme sa
zdravstvenog aspekta,
e) davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti,
higijene rada, ergonomije, kao i u pogledu linih i
kolektivnih zatitnih sredstava,
f) praenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na
rad,
g) kontinuirano unapreenje prilagoenosti rada
radnicima,
h) uzimanje uea u merama strune rehabilitacije,
i) saradnja u informisanju, strunom osposobljavanju
i obrazovanju u oblasti medicine rada, higijene rada i
ergonomije,
j) organizovanje prve pomoi i hitnih intervencija,
k) uestvovanje u analizi povreda na radu i
profesionalnih oboljenja.

DEO I Principi Nacionalne Politike

lan 1
U smislu ove konvencije:
a) izraz "sluba medicine rada" oznaava slubu
kojoj su poverene prvenstveno preventivne funkcije i koja
je zaduena za davanje saveta poslodavcima, radnicima
i njihovim predstavnicima u pogledu:
(i) potrebnih uslova za stvaranje i odravanje
bezbedne i zdrave radne sredine koja omoguava
optimalno fiziko i mentalno zdravlje na radu,
(ii) prilagoavanja rada sposobnostima radnika
imajui u vidu stanje njihovog fizikog i mentalnog
zdravlja,
b) izraz "radniki predstavnici u preduzeu"
oznaava lica koja su kao takva priznata na osnovu
nacionalnog zakona ili prakse.
lan 2
U svetlosti nacionalnih uslova i prakse i u
konsultaciji sa najreprezentativnijim organizacijama
poslodavaca i radnika, tamo gde one postoje, svaka
lanica mora da utvrdi, sprovodi i povremeno preispituje
jedinstvenu nacionalnu politiku vezanu za slube
medicine rada.

DEO III Organizacija

lan 6
Radi uvoenja slube medicine rada donee se:
a) zakoni ili propisi, ili
b) kolektivni sporazumi ili drugi sporazumi izmeu ili
zainteresovanih poslodavaca i radnika,
c) ili e se na bilo koji nain koji odobri nadleni
organ nakon konsultovanja predstavnikih organizacija
zainteresovanih poslodavaca i radnika uvesti takva
sluba.

lan 3
1. Svaka lanica se obavezuje da e postepeno
razvijati slube medicine rada za sve radnike, ukljuujui
one u javnom sektoru i u proizvodnim zadrugama, u svim
privrednim granama i u svim preduzeima. Preduzete
mere slube medicine rada bi trebalo da odgovaraju i da
budu prilagoene specifinim rizicima u preduzeima.
2. Ako se ne mogu odmah formirati slube medicine
rada u svim preduzeima, svaka lanica e u konsultaciji
sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i
radnika, gde one postoje, izraditi planove radi njihovog
uvoenja.
3. Svaka lanica o kojoj je re e u prvom izvetaju
o primeni Konvencije koji treba da podnese u skladu s

lan 7
1. Slube medicine rada se mogu organizovati,
prema sluaju, ili kao slube koje opsluuju samo jedno
preduzee ili kao slube koje opsluuju vie preduzea,
prema potrebi.
2. Slube medicine rada, u skladu sa nacionalnim
uslovima i praksom, mogu organizovati:
10

a) zainteresovana preduzea ili grupe preduzea,

b) javni organi ili dravne slube,
c) ustanove socijalne zatite,
d) svaki drugi organ koga ovlasti nadleni organ,
e) kombinacija gore navedenih subjekata.

DEO V Opte Odredbe

lan 16
Nacionalno zakonodavstvo ili propisi odredie organ
ili organe odgovorne za nadzor nad radom i savetodavnu
pomo slubama medicine rada od trenutka kada se one
uvedu.

lan 8
Poslodavac, radnici i njihovi predstavnici, gde
postoje, saraivae i uestvovae u sprovoenju
organizacionih i drugih mera koje se odnose na slubu
medicine rada, na ravnopravnoj osnovi.

lan 17
Formalne ratifikacije ove konvencije bie saoptene
generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, koji e
ih registrovati.

DEO IV Uslovi Funkcionisanja

lan 18
1. Ova konvencija e obavezivati samo lanice
Meunarodne organizacije rada iju je ratifikaciju
registrovao generalni direktor.
2. Ona e stupiti na snagu dvadeset meseci poto
generalni direktor registruje njenu ratifikaciju od dva
lana.
3. Nakon toga, ova konvencija stupie na snagu za
svaku lanicu dvanaest meseci od dana kad njena
ratifikacija bude registrovana.

lan 9
1. U skladu s nacionalnim zakonodavstvom i
praksom, slube medicine rada trebalo bi da budu
multidisciplinarne. Sastav zaposlenih mora da se
odreuje zavisno od prirode zadataka koje treba
izvravati.
2. Slube medicine rada e izvravati svoje zadatke
u saradnji sa ostalim slubama u preduzeu.
3. Preduzee se mere, u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom i praksom, kako bi se obezbedila
odgovarajua saradnja i koordinacija izmeu slube
medicine rada i ostalih organa koji se bave zdravstvenim
uslugama.

lan 19
1. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju
moe je otkazati po isteku deset godina od dana
prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom
dostavljenim generalnom direktoru Meunarodnog biroa
rada, koji ga registruje. Otkazivanje e stupiti na snagu
tek godinu dana od dana njegove registracije.
2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju
koja, u roku od godinu dana po isteku desetogodinjeg
perioda navedenog u prethodnom stavu, ne iskoristi
mogunost otkazivanja koja je predviena u ovom lanu,
obavezuje se za novi period od deset godina i, nakon
toga, moe otkazati Konvenciju po isteku svakog perioda
od deset godina, pod uslovima predvienim u ovom
lanu.

lan 10
Osoblje slube medicine rada, u odnosu na funkcije
nabrojane u lanu 5, bie potpuno profesionalno
nezavisno u odnosu na poslodavce, radnike i njihove
predstavnike, kada postoje.
lan 11
Za osoblje u slubama medicine rada, zavisno od
prirode zadataka koje treba izvriti, nadleni organ e, u
skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom, utvrditi
potrebne kvalifikacije.
lan 12
Praenje zdravstvenog stanja radnika na radu ne
sme da dovede do smanjivanja njihove zarade, mora da
bude besplatno i da se, koliko god je to mogue, obavlja
u radno vreme.
lan 13
Svi radnici moraju da budu
zdravstvenim opasnostima na radu.

informisani

lan 20
1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada
upoznae sve lanice Meunarodne organizacije rada sa
registracijom svih ratifikacija i otkazivanja koji mu budu
dostavile lanice Organizacije.
2. Upoznajui lanice Organizacije sa registracijom
druge ratifikacije koja mu bude saoptena, generalni
direktor e skrenuti panju lanicama Organizacije na
datum stupanja na snagu ove konvencije.

lan 14
Slube medicine rada moraju biti obavetene od
poslodavca i radnika o svim faktorima u radnoj sredini za
koje znaju ili sumnjaju da mogu nepovoljno da se odraze
na zdravlje radnika.

lan 21
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada e
dostaviti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, radi
registracije, u skladu sa lanom 102 Povelje Ujedinjenih
nacija, kompletna obavetenja u pogledu svih ratifikacija
i otkazivanja koje je registrovao u skladu sa prethodnim
lanovima.

lan 15
Slube medicine rada moraju biti informisane o
uestalosti oboljenja meu radnicima i odsutnosti s posla
iz zdravstvenih razloga kako bi bile u mogunosti da
utvrde da li postoji veza izmeu povoda bolesti ili
odsutnosti i opasnosti po zdravlje koje mogu biti prisutne
na radnom mestu. Od osoblja slube medicine rada
poslodavci ne mogu traiti da prue dokaze o
osnovanosti razloga za odsustvo s posla.

lan 22
Uvek kad se bude smatralo neophodnim,
administrativni savet Meunarodnog biroa rada e
podneti Generalnoj konferenciji izvetaj o primeni ove
konvencije i razmotriti poeljnost unoenja u dnevni red
Konferencije pitanja potpunog ili deliminog revidiranja
Konvencije.

11

drugim srodnim materijama, u meri u kojoj su inspektori

rada duni da osiguraju primenu tih odredaba,
b) da pruaju obavetenja i tehnike savete
poslodavcima i radnicima o najefikasnijem nainu za
potovanje zakonskih odredaba,
c) da signaliziraju nadlenoj vlasti slabosti i
zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postojeim
zakonskim propisima.
2. Ako su druge funkcije poverene inspektorima
rada, one ne treba da pretstavljaju smetnju za vrenje
njihovih glavnih funkcija niti da nanose tetu na bilo koji
nain ugledu i nepristrasnosti potrebnim inspektorima i
njihovim odnosima sa poslodavcima i radnicima.

lan 23
1. U sluaju da Konferencija usvoji novu konvenciju
kojom se ova konvencija potpuno ili delimino revidira i
ako novom konvencijom nije drugaije predvieno:
a) ratifikacija od jedne lanice nove konvencije
kojom se vri revizija samim tim povlai trenutni otkaz
ove konvencije, bez obzira na odredbe lana 19, ako i
kada nova konvencija kojom se vri revizija stupi na
snagu,
b) od dana stupanja na snagu nove konvencije
kojom se vri revizija, ova konvencija prestaje da bude
otvorena lanicama za ratifikaciju.
2. Ova konvencija ostae u svakom sluaju na snazi
u svom sadanjem obliku i sadrini za one lanice koje
su je ratifikovale, a nisu ratifikovale konvenciju kojom se
vri revizija.

lan 4
1. Ukoliko je to u skladu sa administrativnom i
praksom lana, inspekcija rada bie stavljena pod
nadzor i kontrolu jedne centralne vlasti.
2. Ako se radi o federativnoj dravi, izraz "centralna
vlast" moe da oznaava bilo Federalnu vlast, bilo neku
centralnu vlast federalnih jedinica.

lan 24
Tekstovi ove konvencije na francuskom i engleskom
jeziku su jednako punovani.
Prethodni tekst autentian je tekst Konvencije koju je
po svim propisima usvojila Generalna konferencija
Meunarodne organizacije rada na svojoj sedamdeset i
prvoj sednici odranoj u enevi i zakljuenoj 27. juna
1985. godine.
U potvrdu ega su se dole potpisali 27. juna 1985.
godine.

lan 5
Nadlena vlast treba da preduzme odgovarajue
mere u cilju da omogui:
a) efektivnu saradnju izmeu slubi inspekcije s
jedne strane, i drugih vladinih slubi i ustanova javnih i
privatnih slinih aktivnosti, s druge strane,
b) saradnju izmeu funkcionera inspekcije rada i
poslodavaca i radnika ili njihovih organizacija.

- Konvencija 81 o inspekciji rada u industriji i

trgovini ("Sl. list FNRJ - Meunarodni ugovori", br. 5/56);

lan 6
Osoblje inspekcije rada bie sastavljeno od
slubenika iji statut i uslovi slube osiguravaju stabilnost
zaposlenja i ine ih nezavisnim od svake promene vlade
i svakog spoljnog nepoeljnog uticaja.

Opta konferencija Meunarodne organizacije rada,

Sazvana u enevi od strane Administrativnog saveta
Meunarodnog biroa rada, gde se i sastala, 19. juna
1947. godine, na svom tridesetom zasedanju,
Poto je odluila da usvoji razne predloge koji se
odnose na inspekciju rada u industriji i trgovini, pitanje
koje pretstavlja etvrtu taku dnevnog reda zasedanja,
Poto je odluila da ti predlozi dobiju formu
meunarodne konvencije,
Usvaja, danas jedanaestog jula hiljadu devetstotina
etrdeset sedme, donju konvenciju, koja e biti nazvana
Konvencija o inspekciji rada 1947.

lan 7
1. Pod rezervom uslova koje bi nacionalno
zakonodavstvo odredilo za rekrutovanje lanova javnih
slubi, inspektori rada bie rekrutovani samo na osnovu
sposobnosti kandidata za ispunjavanje zadataka koje
treba da preuzme.
2. Nain za proveravanje ovih sposobnosti bie
odreen od strane nadlene vlasti.
3. Inspektori rada treba da prime odgovarajue
obrazovanje, za vrenje svojih funkcija.

Deo I - INSPEKCIJA RADA U INDUSTRIJI

lan 1
Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga
je ova Konvencija na snazi treba da ima jedan sistem
inspekcije rada u industriskim preduzeima.

lan 8
ene jednako kao i mukarci moi e biti odreivane
za lanove osoblja inspekcije, ako postoji potreba,
specijalni zadaci moi e biti povereni inspektorima
odnosno inspektoricama.

lan 2
1. Sistem inspekcije rada u industriskim
preduzeima primenjivae se na sva preduzea za koja
su inspektori rada duni da osiguraju primenu zakonskih
odredaba koji se odnose na uslove rada i na zatitu
radnika u vrenju njihovog zanimanja.
2. Nacionalno zakonodavstvo moi e izuzeti
rudarska i transportna preduzea ili delove takvih
preduzea od primene ove konvencije.

lan 9
Svaki lan preduzee potrebne mere da se osigura
saradnja strunjaka i tehniara valjano kvalifikovanih,
raunajui tu medicinare, mehaniare, elektriare i
hemiare, u funkcionisanju inspekcije prema metodama
koje se smatraju najprikladnijim nacionalnim uslovima, u
cilju da se osigura primena zakonskih odredaba koje se
odnose na higijenu i sigurnost radnika u vrenju njihovog
zanimanja i da se dobiju obavetenja o posledicama
primenjenih postupaka, upotrebljenih materijala i metoda
rada, o higijeni i sigurnosti rada.

lan 3
1. Sistem inspekcije rada imae za zadatak:
a) da osigura primenu zakonskih odredaba koji se
odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju
njihovog zanimanja, kao to su odredbe o radnom
vremenu, o platama, o sigurnosti, o higijeni i dobrim
uslovima ivota, o zaposlenju dece i omladinaca i o

lan 10
12

Broj inspektora rada bie dovoljan da se osigura

efikasno vrenje slube inspekcije i bie odreen vodei
rauna:
a) o vanosti zadataka koje inspektori imaju da
izvravaju, i to:
(1) o broju, prirodi, vanosti i situaciji preduzea koja
potpadaju pod kontrolu inspekcije,
(2) o broju i razliitosti kategorija radnika koji su
zaposleni u tim preduzeima,
(3) o broju i kompleksnosti zakonskih odredaba ija
primena treba da bude osigurana:
b) o materijalnim sredstvima za izvrenje stavljenim
na raspoloenje inspektorima,
c) o praktinim uslovima pod kojima pregledi
inspektora treba da se vre da bi bili efikasni.

postupka koji bi moglo da predvidi nacionalno

zakonodavstvo, da narede ili da trae da se naredi:
a) da u odreenom roku budu na instalacijama
izvrene izmene koje su potrebne da se osigura striktna
primena zakonskih odredaba koje se odnose na zdravlje
i sigurnost radnika,
b) da mere odmah izvrne budu preduzete u
sluajevima neposredne opasnosti za zdravlje i sigurnost
radnika.
3. Ako postupak odreen u paragrafu 2 nije u skladu
sa administrativnom i sudskom praksom lana,
inspektori e imati pravo da pokrenu nadlenu vlast da
ova intervenie ili naredi da se preduzmu mere odmah
izvrne.
lan 14
Inspekcija rada treba da bude obavetena o
nesrenim sluajevima pri radu i o sluajevima
profesionalnog oboljenja u sluajevima i na nain koji e
biti propisani nacionalnim zakonodavstvom.

lan 11
1. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju
da se inspektorima rada osiguraju:
a) lokali ureeni na odgovarajui nain za potrebe
slube i pristupani svima zainteresovanima,
b) prevozne olakice potrebne za vrenje njihovih
funkcija kada ne postoje odgovarajue olakice javnog
saobraaja.
2. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju
naknade inspektorima rada svih trokova putovanja i svih
sporednih trokova potrebnih za vrenje njihovih funkcija.

lan 15
Pod rezervom izuzetaka koje bi nacionalno
zakonodavstvo moglo predvideti, inspektori rada:
a) nee imati pravo da imaju bilo kakav direktan ili
indirektan interes u preduzeima koja stoje pod njihovom
kontrolom,
b) bie duni, pod pretnjom zakonskih posledica i
odgovarajuih disciplinskih mera, da nikada ne otkriju,
ak i po prestanku svoje slube, fabrike ili trgovake
tajne ili radne postupke za koje su oni mogli saznati u
vrenju svojih funkcija,
c) moraju tretirati kao apsolutno poverljiv izvor svake
albe kojom im se ukazuje nedostatak u instalacijama ili
prekraj zakonskih propisa i morae se uzdravati da
otkriju poslodavcu ili njegovom pretstavniku da je do
pregleda dolo povodom neke albe.

lan 12
1. Inspektori rada snabdeveni ovlaenjima za
vrenje svojih funkcija bie ovlaeni:
a) da ulaze slobodno bez prethodne opomene u
svako doba dana i noi u svako preduzee koje podlei
kontroli inspekcije,
b) da ulaze danju u sve lokale za koje mogu imati
opravdanog razloga da pretpostavljaju da podlee
kontroli inspekcije,
c) da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili anketi
koju smatraju potrebnom da bi se uverili da se zakonske
odredbe stvarno potuju, posebice:
(1) da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka,
poslodavca i osoblja preduzea o svima pitanjima koja
se odnose na primenu zakonskih odredaba,
(2) da trae da im se pokau sve knjige, registri i
dokumenta ije je dranje propisano radnim
zakonodavstvom, u cilju da provere da li su u skladu sa
zakonskim odredbama i da ih prepiu ili iz njih naprave
izvode,
(3) da zahtevaju afiiranje obavetenja ije je
oglaavanje predvieno zakonskim odredbama,
(4) da uzmu i da ponesu u cilju analize, uzorke
materijala i supstanca korienih ili onih kojima se rukuje,
s tim da se poslodavac ili njegov pretstavnik obaveste o
tome da su materije ili supstance uzete i ponesene u tu
svrhu.
2. Prilikom pregleda inspekcije, inspektor e morati
obavestiti o svom prisustvu poslodavca ili njegovog
pretstavnika, osim ako smatra da takvo najavljivanje
moe da ide na utrb efikasnosti kontrole.

lan 16
Preduzea e morati biti pregledana tako esto i
tako briljivo kako je potrebno da se osigura stvarna
primena zakonskih odredaba o kojima se radi.
lan 17
1. Lica koja budu prekrila ili zanemarila potovanje
zakonskih odredaba o ijoj se primeni staraju inspektori
rada bie podlena neposrednom zakonskom gonjenju
bez prethodnog obavetenja. Meutim, nacionalno
zakonodavstvo e moi predvideti izuzetke za sluajeve
kada prethodno obavetenje treba da bude dato u cilju
da se popravi situacija ili da preventivne mere budu
preduzete.
2. Inspektorima rada se ostavlja da slobodno odlue
da li e dati opomene ili savete umesto da zaponu ili
predloe gonjenje.
lan 18
Odgovarajue sankcije za prekraj zakonskih
propisa ija primena spada pod kontrolu inspektora rada
i za opstrukciju prema inspektorima rada u vrenju
njihovih
dunosti
bie
predviene
nacionalnim
zakonodavstvom i stvarno primenjene.

lan 13
1. Inspektori rada bie ovlaeni da zahtevaju mere
namenjene za otklanjanje utvrenih nedostataka na
instalacijama ili u metodama rada koje mogu opravdano
smatrati kao pretnju zdravlju i sigurnosti radnika.
2. U cilju da se izazovu ovakve mere, inspektori e
imati pravo, uz rezervu sudskog ili administrativnog

lan 19
1. Inspektori rada ili lokalne inspekcije, prema
sluaju, bie dune da podnesu centralnom organu
inspekcije periodine izvetaje opteg karaktera o
rezultatima svojih aktivnosti.
13

2. Ovi izvetaji bie izraeni na nain propisan od

strane centralnog organa i obuhvatie pitanja koja e s
vremena na vreme odrediti centralni organ, oni e biti
podnoeni najmanje tako esto kako to bude centralni
odbor propisao, a u svakom sluaju najmanje jedanput
godinje.

Konvencije, navodei poblie u kojoj meri su ostvarene ili

se nameravaju ostvariti odnosne odredbe.
lan 26
U sluajevima kada ne izgleda izvesno da neko
preduzee, ili neki deo ili sluba preduzea podleu ovoj
Konvenciji, nadlena vlast e reiti ovo pitanje.

lan 20
1. Centralni organ inspekcije objavie godinji
izvetaj opteg karaktera o radu slubi inspekcije rada
koje stoje pod njegovom kontrolom.
2. Ovi izvetaji bie objavljeni u primernom roku koji
nee prelaziti ni u kom sluaju 12 meseci, od svretka
godine na koju se odnose.
3. Kopije godinjih izvetaja bie dostavljene
Generalnom direktoru Meunarodnog biro-a rada u
primernom roku posle svog objavljivanja, a u svakom
sluaju u roku koji ne prelazi tri meseca.

lan 27
U ovoj Konvenciji izraz "zakonske odredbe"
podrazumeva, osim zakonodavstva i arbitrane presude,
i kolektivne ugovore koji imaju snagu zakona i iju su
primenu inspektori rada duni da osiguraju.
lan 28
Detaljne informacije o nacionalnom zakonodavstvu
kojim se primenjuju odredbe ove Konvencije bie
sadrane u godinjim izvetajima koji treba da se
podnose saobrazno lanu 22 Ustava Meunarodne
organizacije rada.

lan 21
Godinji izvetaj objavljen od centralnog organa
inspekcije obuhvatie sledea pitanja:
a) zakone i propise koji spadaju u nadlenost
inspekcije rada;
b) osoblje inspekcije rada;
c) statistike podatke preduzea koja stoje pod
kontrolom inspekcije i broj radnika zaposlenih u tim
preduzeima;
d) statistiku pregleda inspekcije;
e) statistiku poinjenih prekraja i izreenih sankcija;
f) statistiku nesrenih sluajeva pri radu;
g) statistiku profesionalnih oboljenja; kao i sva druga
pitanja koja se odnose na tu materiju ukoliko spadaju
pod kontrolu ovog centralnog organa.

lan 29
1. Kada se teritorija lana sastoji iz prostranih
oblasti gde, zbog retke naseljenosti ili zbog stanja
njihovog razvoja, nadlena vlast smatra odredbe ove
Konvencije neprimenljivim, ona moe izuzeti te oblasti od
primene Konvencije bilo uopte, bilo sa izuzecima koje
smatra potrebnim u pogledu izvesnih preduzea ili
izvesnih radova.
2. Svaki lan treba da, u svom prvom godinjem
izvetaju koji se ima podneti o primeni ove Konvencije na
osnovu lana 22 Ustava Meunarodne organizacije rada,
da podatke o svakoj oblasti za koju namerava da se
koristi odredbama ovog lana i da da razloge zbog kojih
namerava da tako uini. Posle toga, ni jedan lan nee
se moi posluiti odredbama ovoga lana, osim u
pogledu onih oblasti na koje je ve ukazao.
3. Svaki lan koji se poslui odredbama ovoga
lana treba da ukae, u svojim kasnijim godinjim
izvetajima, na oblasti u odnosu na koje se odrie prava
primene ovih odredaba.

Deo II - INSPEKCIJA RADA U TRGOVINI

lan 22
Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga
je ovaj deo ove Konvencije na snazi treba da ima jedan
sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima.
lan 23
Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima
primenjuje se na preduzea za koja su inspektori rada
duni da osiguraju primenu zakonskih odredaba koje se
odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju
njihovog zanimanja.

lan 30
to se tie teritorija pomenutih u lanu 35 Ustava
Meunarodne
organizacije
rada
izmenjenog
Instrumentom
izmenom
Ustava
Meunarodne
organizacije rada, 1946, sa izuzetkom, teritorija
obuhvaenih paragrafima 4 i 5 toga tako izmenjenog
lana, svaki lan Organizacije koji ratifikuje ovu
Konvenciju treba da dostavi Generalnom direktoru
Meunarodnog biroa rada, u najkraem moguem roku
posle ratifikacije, jednu izjavu u kojoj e navesti:
a) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe
Konvencije bez izmene;
b) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe
Konvencije sa izmenama i u emu se sastoje te izmene;
c) teritorije za koje je Konvencija neprimenljiva i, u
tim sluajevima, razloge zbog kojih je neprimenljiva;
d) teritorije za koje rezervie svoju odluku.
2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) paragrafa
1 ovoga lana smatrae se sastavnim delom ratifikacije i
imae isto dejstvo.
3. Svaki lan moi e se odrei novom izjavom svih
ili samo nekih delova rezervi sadranih u svojoj ranijoj
izjavi na osnovu alineja b), c) i d) paragrafa 1 ovoga
lana.
4. Svaki lan moi e, za vreme perioda u toku kojih
ova Konvencija moe biti otkazana saobrazno

lan 24
Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima
treba da udovolji lanovima 3 do 21 ove Konvencije,
ukoliko su ovi primenjeni.
Deo III - RAZNE MERE
lan 25
1. Svaki lan Meunarodne organizacije rada koji
ratifikuje ovu Konvenciju moe, jednom izjavom uz
ratifikaciju, iskljuiti od prihvatanja sa svoje strane deo II
Konvencije.
2. Svaki lan koji je dao takvu izjavu moe je
ponititi u svako doba jednom kasnijom izjavom.
3. Svaki lan u pogledu kojega je na snazi jedna
izjava saobrazno paragrafu 1 ovoga lana dae svake
godine u svom godinjem izvetaju o primeni ove
Konvencije, podatke o stanju svoga zakonodavstva i
svoje prakse u odnosu na odredbe dela II ove
14

odredbama lana 34, dostaviti Generalnom direktoru

jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom
pogledu raniju izjavu i koja bi davala obavetenja o
situaciji na odreenim teritorijama.

upotrebi pravo otkaza koje je predvieno u ovom lanu,

bie obavezan za novi period od deset godina i prema
tome, moi e da otkae ovu Konvenciju po isteku
svakog perioda od deset godina pod uslovom
predvienim u ovom lanu.

lan 31
1. Kada pitanja koja tretira ova Konvencija spadaju u
nadlenost vlasti neke teritorije van metropole, lan koji
je odgovoran, za meunarodne odnose ove teritorije, u
sporazumu vlade te teritorije, moi e dostaviti
Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada izjavu o
prihvatanju obaveze iz ove Konvencije, u ime te teritorije.
2. Izjava o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije
moe
biti
dostavljena
Generalnom
direktoru
Meunarodnog biroa rada:
a) od strane dva ili vie lanova Organizacije za
teritoriju koja stoji pod njihovom zajednikom vlau;
b) od strane svakog meunarodnog organa
odgovornog za upravljanje nekom teritorijom na osnovu
odredaba Povelje Ujedinjenih nacija ili svake druge
odredbe koja je na snazi u pogledu te teritorije.
3. Izjave dostavljene Generalnom direktoru
Meunarodnog biroa rada saobrazno odredbama
prethodnih paragrafa ovoga lana treba da daju podatke
o tome da li e odredbe Konvencije biti primenjene na
teritoriji sa ili bez izmena; kada se u izjavi navodi da se
odredbe Konvencije primenjuju pod rezervom izmena,
ona mora specificirati u emu se sastoje te izmene.
4. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni
organ morae se odrei u potpunosti ili delimino jednom
kasnijom izjavom prava da se pozivaju na izmenu
ukazanu u ranijoj izjavi.
5. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni
organ moi e, za vreme perioda u toku kojih Konvencija
moe biti otkazana saobrazno odredbama lana 34,
dostaviti Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi
menjala u svakom drugom pogledu svaku raniju izjavu i
koja bi davala obavetenja o situaciji u pogledu primene
ove Konvencije.

lan 35
1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada
saoptie svim lanovima Meunarodne organizacije
rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu
budu dostavljeni od strane lanova Organizacije.
2.
Saoptavajui
lanovima
Organizacije
registrovanje druge ratifikacije koja mu bude dostavljena.
Generalni direktor e skrenuti panju lanovima
Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na
snagu.
lan 36
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada
dostavie Generalnom direktoru Ujedinjenih nacija radi
registracije, saobrazno lanu 102 Povelje Ujedinjenih
nacija, potpuna obavetenja u pogledu svih ratifikacija,
svih izjava i svih akata otkaza koje bude registrovao
saobrazno prethodnim lanovima.
lan 37
Po isteku svakog perioda od deset godina
raunajui od stupanja na snagu ove Konvencije,
Administrativni savet Meunarodnog biroa rada bie
duan da podnese Optoj konferenciji izvetaj o primeni
ove Konvencije i odluie da li ima mesta da se stavi na
dnevni red Konferencije pitanje njene popune ili
delimine revizije.
lan 38
1. U sluaju ako bi Konferencija usvojila novu
Konvenciju iji je predmet potpuna ili delimina revizija
ove Konvencije, osim ako nova konvencija ne odreuje
drukije.
a) ratifikacija jednog lana nove konvencije iji je
predmet revizija povlaila bi sama sobom, bez obzira na
gore navedeni lan 34, neposredni otkaz ove Konvencije,
uz rezervu da je nova konvencija iji je predmet revizija
stupila na snagu;
b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije iji
je predmet revizija, ova bi Konvencija prestala da bude
otvorena za ratifikaciju lanova.
2. Ova bi Konvencija ostala u svakom sluaju na
snazi u svojoj formi i sadrini za sve lanove koji bi je
ratifikovali, a koji nebi ratifikovali Konvenciju iji je
predmet revizija.

Deo IV - ZAVRNE ODREDBE

lan 32
Slubene
ratifikacije
ove
Konvencije
bie
dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa
rada i od njega registrovane.
lan 33
1. Ova Konvencija obavezivae samo lanove
Meunarodne organizacije rada ija ratifikacija bude
registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Ona e stupiti na snagu dvanaest meseci poto
ratifikacije dva lana budu registrovane od strane
Generalnog direktora.
3. Posle toga, ova e Konvencija stupiti na snagu za
svakog lana dvanaest meseci posle datuma kada
njegova ratifikacija bude registrovana.

lan 39
Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su
verodostojni.

lan 34
1. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe
je otkazati, po isteku perioda od deset godina posle
datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom
saoptenim Generalnom direktoru Meunarodnog biroa
rada i od njega registrovanim. Otkaz e poeti da vai
tek posle godinu dana od njegovog registrovanja.
2. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju a
koji, u roku od jedne godine dana po isteku perioda od
deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne
15

10) Direktiva EU: - 89/391/EEC (1989) o

uvoenju mera za podsticanje
poboljanja bezbednosti i zdravlja
radnika na radu

12) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

("Slubeni glasnik RS", broj 101/05);

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuje se sprovoenje i
unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja
uestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu
u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu,
profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Za obavljanje odreenih poslova dravne uprave u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim zakonom
obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao
organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapoljavanja
i socijalne politike, i utvruje njena nadlenost.

Postoji posebna verzija u PDF formatu.

lan 2
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i
zaposlenih, nadlenosti i mere ijom se primenom,
odnosno sprovoenjem osigurava bezbednost i zdravlje
na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu zakona, osim ako
posebnim zakonom nije drugaije odreeno.
lan 3
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa
bezbednou i zdravljem na radu, utvrene ovim
zakonom, blie se ureuju kolektivnim ugovorom, optim
aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
lan 4
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju
sledee znaenje:
1) Zaposleni jeste domae ili strano fiziko lice koje
je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po
bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad
kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod
poslodavca radi obavljanja poslova kunog pomonog
osoblja;
2) Poslodavac jeste domae ili strano pravno lice,
odnosno fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno
angauje jedno ili vie lica;
3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da
predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu kod poslodavca;
4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste
obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u
najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu,
profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji
preteno stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i
socijalno blagostanje zaposlenih;
5) Preventivne mere jesu sve mere koje se
preduzimaju ili ije se preduzimanje planira na svim
nivoima rada kod poslodavca, radi spreavanja
povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
6) Radno mesto jeste prostor namenjen za
obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na
otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilitima,
objektima, ureajima, saobraajnim sredstvima, i sl.) u
kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je
pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja
rad i koji ukljuuje radna mesta, radne uslove, radne
postupke i odnose u procesu rada;
8) Sredstvo za rad jeste:

11) Odluka o obrazovanju Saveta za

bezbednosti i zdravlje na radu
("Slubeni glasnik RS", broj 40/05);
1. Obrazuje se Savet za bezbednost i zdravlje na
radu (u daljem tekstu: Savet).
2. Zadaci Saveta su da: daje inicijative za donoenje
propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, daje
inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja
bezbednosti i zdravlja na radu, svojim delovanjem
doprinosi pribliavanju razliitih stavova uesnika u
socijalnom dijalogu u ovoj oblasti, inicira preventivnu
politiku po svim pitanjima koja se odnose na bezbednost
i zdravlje na radu.
3. Predsednika i lanove Saveta imenuje posebnim
reenjem Vlada Republike Srbije.
4. Strune i administrativno-tehnike poslove za
potrebe Saveta obavljae ministarstvo nadleno za
poslove rada i zapoljavanja.
5. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da
vai Odluka o obrazovanju Saveta za zatitu na radu
("Slubeni glasnik RS", broj 42/2001).
6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

16

(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoni prostor,

ukljuujui i objekat na otvorenom prostoru, sa svim
pripadajuim instalacijama (instalacije fluida, grejanje,
elektrine instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (maina, ureaj, postrojenje,
instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i
zdravlje na radu (zatita na prelazima, prolazima i
prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraenja, zatita
od udara elektrine struje, opta ventilacija i klimatizacija
i sl.),
(4) pomona konstrukcija i objekat, kao i
konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i
kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska
podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri
kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili
je na bilo koji nain povezano sa procesom rada;
9) Sredstvo i oprema za linu zatitu na radu jeste
odea, obua, pomone naprave i ureaji koji slue za
spreavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja,
bolesti u vezi sa radom i drugih tetnih posledica po
zdravlje zaposlenog;
10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive,
oksidirajue, otrovne, gadne, zarazne, korozivne,
kancerogene
i
radioaktivne
materije
utvrene
standardima i drugim propisima, a koje se proizvode,
koriste ili skladite u procesu rada, kao i materije ija su
svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po
ivot i zdravlje zaposlenih;
11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje moe
ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;
12) Opasna pojava jeste dogaaj kojim su ugroeni
ili bi mogli da budu ugroeni ivot i zdravlje zaposlenog ili
postoji opasnost od povreivanja zaposlenog;
13) Rizik jeste verovatnoa nastanka povrede,
oboljenja ili oteenja zdravlja zaposlenog usled
opasnosti;
14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis
procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili
oteenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i
mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju
poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu;
15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i
procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu
uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili
oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti, odnosno
naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;
16) Radno mesto sa poveanim rizikom jeste
radno mesto utvreno aktom o proceni rizika na kome, i
pored potpuno ili delimino primenjenih mera u skladu sa
ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze
bezbednost i zdravlje zaposlenog;
17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste
lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu,
ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti i
koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih
poslova;
18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i
ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline, odnosno hemijskih, biolokih i fizikih tetnosti
(osim jonizujuih zraenja), mikroklime i osvetljenosti
jeste pravno lice kojem je ministar nadlean za rad izdao
licencu, u skladu sa ovim zakonom;

19) Sluba medicine rada jeste sluba kojoj

poslodavac poveri obavljanje poslova zatite zdravlja
zaposlenih;
20) Struni nalaz jeste izvetaj o izvrenom
pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju uslova
radne okoline sa zakljukom da li su primenjene ili nisu
primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na
radu;
21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i
ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline, kao i za potpisivanje strunih nalaza, jeste lice
sa licencom za vrenje tih poslova (u daljem tekstu:
odgovorno lice);
22) Licenca jeste ovlaenje koje ministar nadlean
za rad daje pravnom ili fizikom licu za obavljanje
odreenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, u skladu sa ovim zakonom.
lan 5

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) zaposleni;
2) uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom
proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj
nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju,
prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora
dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvrenje kazne
zatvora (radionice, gradilita i sl.) i na drugom mestu
rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima
organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i
takmienjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi
obavljanja odreenih poslova, ako je o njihovom
prisustvu upoznat poslodavac.
Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. ta.
1), 2), 4) i 7) ovog lana obezbeuje poslodavac, licima
iz take 3) ovog lana obrazovna organizacija, licima iz
take 5) ovog lana zavodi za izvrenje kazne zatvora, a
licima iz take 6) ovog lana - organizator radova i
takmienja.
lan 6
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa
bezbednou i zdravljem na radu mladih (naroito u vezi
sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), ena koje
rade na radnom mestu sa poveanim rizikom koji bi
mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i
profesionalno obolelih - ureuju se ovim zakonom,
drugim propisima, kolektivnim ugovorom, optim aktom
poslodavca i ugovorom o radu.

II PREVENTIVNE MERE
lan 7
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i
zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih
tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih,
socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za
otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja
zaposlenih, i/ili njihovog svoenja na najmanju moguu
meru, u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja
objekata namenjenih za radne i pomone prostorije, kao i
17

objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u

cilju bezbednog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja
tehnolokih procesa rada sa svom pripadajuom
opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i
usklaivanja hemijskih, fizikih i biolokih tetnosti,
mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i
pomonim prostorijama sa propisanim merama i
normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim
mestima i u tim radnim prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korienja i odravanja
opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu
bezbednost i zdravlje na radu, pomonih konstrukcija i
objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu
rada ili koja su na bilo koji nain povezana sa procesom
rada, tako da se u toku njihove upotrebe spreava
povreivanje ili oteenje zdravlja zaposlenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja,
upotrebe i unitavanja opasnih materija, na nain i po
propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogunosti
povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i
opreme za linu zatitu na radu, ijom se upotrebom
otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu
otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog
lana propisuje ministar nadlean za rad.

lan 11
Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja
rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi
zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu
primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere
pre poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod
svake izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i
proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea
mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu,
zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i
standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene
rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja,
i dr.
lan 12
Preventivne mere obezbeuje poslodavac polazei
od sledeih naela:
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom
mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom
savremenih tehnikih reenja;
4) prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom,
naroito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada,
kao i izbora tehnolokog postupka da bi se izbegla
monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na
zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda
rada bezopasnim ili manje opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim
merama bezbednosti i zdravlja na radu;
7) odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za
bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na
siguran nain.

III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. Opte obaveze
lan 8
Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i
propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno
predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem
mera bezbednosti i zdravlja na radu.

lan 13
Poslodavac je duan da donese akt o proceni
rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj
okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je duan da izmeni akt o proceni rizika u
sluaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa
rizika u procesu rada.
Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju
moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u
radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od
nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog.
Nain i postupak procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini propisuje ministar nadlean za rad.

lan 9
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad
na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti
u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu
odreivanjem drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza
i odgovornosti na drugo lice.
U sluaju nastanka povrede na radu zbog
neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan
kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se
posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei,
poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces
bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima
zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i
oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno
proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i
zdravlje zaposlenog.

lan 14
Poslodavac je duan da optim aktom, odnosno
kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac koji ima do deset zaposlenih - prava,
obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog lana moe
utvrditi ugovorom o radu.
lan 15

lan 10
Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje
mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje
finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika
zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i socijalni
poloaj steen na radu i u vezi sa radom.

Poslodavac je duan da:

1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost
i zdravlje na radu;
2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima
su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
18

3) obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o

uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o
opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koji nastaju
njihovim uvoenjem, odnosno da u takvim sluajevima
donese odgovarajua uputstva za bezbedan rad;
4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbedi zaposlenima korienje sredstava i
opreme za linu zatitu na radu;
6) obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava
i opreme za linu zatitu na radu u ispravnom stanju;
7) angauje pravno lice sa licencom radi
sprovoenja preventivnih i periodinih pregleda i
ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodinih
ispitivanja uslova radne okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene
slube medicine rada propisane lekarske preglede
zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
9) obezbedi pruanje prve pomoi, kao i da
osposobi odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve
pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja
neposrednu opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih.
Postupak i rokove preventivnih i periodinih
pregleda i ispitivanja opreme za rad kao i preventivnih i
periodinih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno
hemijskih, biolokih i fizikih tetnosti (osim jonizujuih
zraenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar
nadlean za rad.
Pravno lice iz stava 1. taka 7) ovog lana duno je
da izda struni nalaz po izvrenom pregledu i ispitivanju
opreme za rad ili ispitivanju radne okoline.

Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu, pre poetka obavljanja delatnosti
poslodavca, u skladu sa zakonom, utvruje ministarstvo
nadleno za rad, na zahtev poslodavca.
Postupak utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova
iz stava 5. ovog lana propisuje ministar nadlean za
rad.
Visinu trokova postupka utvrivanja ispunjenosti
propisanih uslova iz stava 5. ovog lana sporazumno
propisuju ministar nadlean za rad i ministar nadlean za
finansije.
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za
utvrivanje ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5.
ovog lana prihod su budeta Republike Srbije.

lan 16
Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na
osnovu ocene slube medicine rada, odredi posebne
zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za
obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj
okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
Poslodavac je duan da slubi medicine rada, koju
angauje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje
poslova zatite zdravlja zaposlenih.

lan 20
Poslodavac je duan da preduzme mere za
spreavanje pristupa u krug objekta ili u podruje
gradilita licima i sredstvima saobraaja koja nemaju
osnova da se nalaze u njima.

lan 19
Kad dva ili vie poslodavaca u obavljanju poslova
dele radni prostor, duni su da sarauju u primeni
propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavci iz stava 1. ovog lana duni su da,
uzimajui u obzir prirodu poslova koje obavljaju,
koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za
otklanjanje rizika od povreivanja, odnosno oteenja
zdravlja zaposlenih, kao i da obavetavaju jedan drugog i
svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim
rizicima i merama za njihovo otklanjanje.
Nain ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog lana
poslodavci utvruju pismenim sporazumom.
Sporazumom iz stava 3. ovog lana odreuje se lice
za koordinaciju sprovoenja zajednikih mera kojima se
obezbeuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.

lan 21
Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova
angauje zaposlene kod drugog poslodavca duan je da
za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost
i zdravlje na radu u skladu sa ovim zakonom.

lan 17
Poslodavac je duan da zaposlenom izda na
upotrebu sredstvo i/ili opremu za linu zatitu na radu, u
skladu sa aktom o proceni rizika.

lan 22
Poslodavac je duan da pri svakoj promeni
tehnolokog procesa sredstva za rad prilagodi tom
tehnolokom procesu pre poetka rada.

2. Posebne obaveze

lan 23
Poslodavac je duan da zaposlenima da na
upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za
linu zatitu na radu na kojima su primenjene propisane
mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi
kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

lan 18
Poslodavac je duan da, najmanje osam dana pre
poetka rada, nadlenu inspekciju rada izvesti o:
1) poetku svoga rada;
2) radu odvojene jedinice;
3) svakoj promeni tehnolokog postupka, ukoliko se
tim promenama menjaju uslovi rada.
Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili
rekonstrukciji graevinskog objekta ili vri promenu
tehnolokog procesa due od sedam dana, duan je da
izradi propisan elaborat o ureenju gradilita koji uz
izvetaj o poetku rada dostavlja nadlenoj inspekciji
rada.
Poslodavac je duan da na gradilitu obezbeuje,
odrava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu
u skladu sa elaboratom o ureenju gradilita.
Sadraj elaborata o ureenju gradilita propisuje
ministar nadlean za rad.

lan 24
Poslodavac moe zaposlenima dati na upotrebu
opremu za rad, sredstvo i opremu za linu zatitu na
radu ili opasne materije, samo:
1) ako raspolae propisanom dokumentacijom na
srpskom jeziku za njihovu upotrebu i odravanje,
odnosno pakovanje, transport, korienje i skladitenje, u
kojoj je proizvoa, odnosno isporuilac naveo sve
bezbednosno-tehnike podatke, vane za ocenjivanje i
otklanjanje rizika na radu;
2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i
zdravlje koje su odreene tom dokumentacijom, u skladu
19

sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim

propisima i standardima.
Izuzetno, kada poslodavac nije u mogunosti da
obezbedi dokumentaciju iz stava 1. taka 1) ovog lana,
duan je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica
registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda.
Poslodavac je duan, kada je to potrebno, da
obezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog lana
na jezik koji zaposleni razume.

lan 29
Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora,
sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad
zaposleni drugog poslodavca, duan je da te zaposlene
osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim
zakonom.
lan 30
Kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno
osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad,
poslodavac je duan da upozna zaposlenog o obavljanju
procesa rada na bezbedan nain, putem obavetavanja,
uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.
U izuzetnim sluajevima, kada zaposlenom preti
neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zbog hitnosti,
obavetenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u
usmenoj formi.
Poslodavac je duan da obezbedi da zaposlena
ena za vreme trudnoe, zaposleni mlai od 18 godina
ivota i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnou, i
pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u
pismenoj formi obaveteni o rezultatima procene rizika
na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u
cilju poveanja bezbednosti i zdravlja na radu.

lan 25
Kada zbog uvoenja nove tehnologije nisu
propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu,
poslodavac, do donoenja odgovarajuih propisa,
primenjuje opte priznate mere kojima se osigurava
bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Opte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog
lana, smatra se mera kojom se moe otkloniti opasnost
pri radu ili smanjiti tetnost po zdravlje zaposlenog, u
meri u kojoj je to razumno izvodljivo.
lan 26
Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za ije su
otklanjanje potrebna vea investiciona ulaganja, a ivot i
zdravlje zaposlenog nisu tee ugroeni, poslodavac je
duan da saini poseban program o postupnom
otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju
programa.

lan 31
Poslodavac je duan da svako lice, koje se po bilo
kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna
mesta ili na tetnosti po zdravlje koje se javljaju u
tehnolokom procesu, odnosno na mere bezbednosti
koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone
za kretanje.
Poslodavac je duan da vidno obelei i istakne
oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obavetavanja i
informisanja zaposlenih o rizicima u tehnolokom
procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima
zadravanja kao i o merama za spreavanje ili
otklanjanje rizika.
Poslodavac je duan da obezbedi da pristup radnom
mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna
opasnost od povreivanja ili zdravstvenih oteenja
(trovanja, guenja, i sl.), imaju samo lica koja su
osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila
posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su
snabdevena odgovarajuim sredstvima i opremom za
linu zatitu na radu.

3. Osposobljavanje zaposlenih
lan 27
Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje
zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja
radnog odnosa, odnosno premetaja na druge poslove,
prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za
rad, kao i kod promene procesa rada koji moe
prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je duan da zaposlenog u toku
osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim
vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i o
konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u
skladu sa aktom o proceni rizika.
Osposobljavanje iz stava 1. ovog lana poslodavac
obezbeuje u toku radnog vremena, a trokovi
osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad
zaposlenog mora da bude prilagoeno specifinostima
njegovog radnog mesta.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno
obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta, duan je da
zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na
svakom od radnih mesta.

IV PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

lan 32
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka
rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu
na poslovima ili na radnom mestu na koje je odreen,
kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje.
Zaposleni ima pravo:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i
obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
2) da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog
mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zatiti.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim
rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled
na koji ga upuuje poslodavac.
Zaposleni je duan da radi na radnom mestu sa
poveanim rizikom, na osnovu izvetaja slube medicine
rada, kojim se utvruje da je zdravstveno sposoban za
rad na tom radnom mestu.

lan 28
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav
rad poslodavac obavlja teorijski i praktino.
Provera teorijske i praktine osposobljenosti
zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na
radnom mestu.
Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i
zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa
poveanim rizikom vre se na nain i po postupku
utvrenim aktom o proceni rizika.

20

lan 33
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

Ako poslodavac posle dobijenog obavetenja iz

stava 1. ovog lana ne otkloni nepravilnosti, tetnosti,
opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako
zaposleni smatra da za otklanjanje utvrenih pojava nisu
sprovedene odgovarajue mere za bezbednost i zdravlje,
zaposleni se moe obratiti nadlenoj inspekciji rada, o
emu obavetava lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni je duan da sarauje sa poslodavcem i
licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se
sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na
poslovima na kojima radi.

1) ako mu preti neposredna opasnost po ivot i

zdravlje zbog toga to nisu sprovedene propisane mere
za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je
odreen, sve dok se te mere ne obezbede;
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani
lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi
da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu
lana 43. ovog zakona, za rad na radnom mestu sa
poveanim rizikom;
3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav
rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za
njihovo otklanjanje, u smislu lana 27. stav 2. ovog
zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je
poslodavac odredio;
4) due od punog radnog vremena, odnosno nou
ako bi, prema oceni slube medicine rada, takav rad
mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje;
5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene
propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, zaposleni
moe da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi
preduzimanja mera koje, po miljenju zaposlenog, nisu
sprovedene.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2.
ovog lana u roku od osam dana od prijema zahteva,
zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava
inspekciji rada.
Kada zaposleni odbije da radi u sluajevima iz stava
1. ovog lana, a poslodavac smatra da zahtev
zaposlenog nije opravdan, poslodavac je duan da
odmah obavesti inspekciju rada.

V ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU
lan 37
Poslodavac je duan da organizuje poslove za
bezbednost i zdravlje na radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da
obavlja lice koje ima poloen struni ispit u skladu sa
ovim zakonom.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu
poslodavac moe da obavlja sam u delatnostima
trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih usluga,
finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja,
nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zatite i u
stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do
deset zaposlenih i nije duan da ima poloen struni
ispit iz stava 2. ovog lana.
Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
poslodavac moe da odredi jednog ili vie od svojih
zaposlenih ili da angauje pravno lice, odnosno
preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za
bezbednost i zdravlje na radu).
Poslodavac odluuje o nainu organizovanja
poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:
1) tehnolokog procesa,
2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
3) broja zaposlenih koji uestvuju u procesu rada,
4) broja radnih smena,
5) procenjenih rizika,
6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
7) vrste delatnosti.

lan 34
Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili
zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme
odgovarajue mere, u skladu sa svojim znanjem i
tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da
napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu
okolinu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije
odgovoran za tetu koju prouzrokuje poslodavcu.

lan 38
Poslodavac je duan da omogui licu za bezbednost
i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje
poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim
potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je
odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne
moe da trpi tetne posledice ako svoj posao obavlja u
skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je duan da obezbedi usavravanje
znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.

lan 35
Zaposleni je duan da primenjuje propisane mere za
bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za
rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i
opremu za linu zatitu na radu i da sa njima paljivo
rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i
bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni je duan da pre poetka rada pregleda
svoje radno mesto ukljuujui i sredstva za rad koja
koristi, kao i sredstva i opremu za linu zatitu na radu, i
da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavca ili
drugo ovlaeno lice.
Pre naputanja radnog mesta zaposleni je duan da
radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne
ugroavaju druge zaposlene.

lan 39
Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu angauje pravno lice ili preduzetnika
duan je da ih prethodno upozna sa tehnolokim
procesom, rizicima u procesu rada i merama za
otklanjanje rizika.

lan 36
Zaposleni je duan da, u skladu sa svojim
saznanjima,
odmah
obavesti
poslodavca
o
nepravilnostima, tetnostima, opasnostima ili drugoj
pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu
bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih
zaposlenih.

lan 40
21

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja

poslove u skladu sa ovim zakonom, a naroito:
1) uestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vri kontrolu i daje savete poslodavcu u
planiranju, izboru, korienju i odravanju sredstava za
rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu;
3) uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta
u cilju obezbeivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodina ispitivanja
uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodine preglede i
ispitivanja opreme za rad;
6) predlae mere za poboljanje uslova rada,
naroito na radnom mestu sa poveanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za
bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i
profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa
radom, uestvuje u utvrivanju njihovih uzroka i priprema
izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih
za bezbedan i zdrav rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie
njihovu primenu;
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu
sredstva za rad, u sluaju kada utvrdi neposrednu
opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenog;
12) sarauje i koordinira rad sa slubom medicine
rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu kod poslodavca.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu duno je da u
pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika
zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. taka 11) ovog
lana.
Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu
stava 1. taka 11) ovog lana, naloi zaposlenom da
nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu duno
je da o tome odmah izvesti nadlenu inspekciju rada.

6) uestvuje u organizovanju prve pomoi,

spasavanju i evakuaciji u sluaju povreivanja
zaposlenih ili havarija;
7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog
odgovarajueg posla prema zdravstvenoj sposobnosti
zaposlenog;
8) savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih
sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme
za linu zatitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;
9) uestvuje u analizi povreda na radu,
profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
10) neposredno sarauje sa licem za bezbednost i
zdravlje na radu.
Prethodne i periodine lekarske preglede zaposlenih
u smislu stava 2. taka 5) ovog lana moe da vri
sluba medicine rada koja ima propisanu opremu,
prostorije i struni kadar.
lan 42
Lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim
pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod
nadzorom su slube medicine rada, koja vri te preglede.
Podaci o povredama na radu, profesionalnim
oboljenjima i bolestima u vezi sa radom dostavljaju se
organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog
osiguranja u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 2. ovog lana mogu se dostavljati
drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja
se poslodavcu na nain kojim se ne naruava princip
poverljivosti linih podataka.
Nije dozvoljeno korienje podataka prikupljenih po
osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu
diskriminacije zaposlenih.
lan 43
Poslodavac je duan da zaposlenom na radnom
mestu sa poveanim rizikom pre poetka rada obezbedi
prethodni lekarski pregled, kao i periodini lekarski
pregled u toku rada.
Prethodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih na
radnim mestima sa poveanim rizikom vre se na nain,
po postupku i u rokovima utvrenim propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu koje sporazumno
propisuju ministar nadlean za rad i ministar nadlean za
zdravlje.
Ako se u postupku periodinog lekarskog pregleda
utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene
uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa
poveanim rizikom, poslodavac je duan da ga premesti
na drugo radno mesto koje odgovara njegovim
zdravstvenim sposobnostima.
Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad
na radnom mestu sa poveanim rizikom ne moe biti
razlog za otkaz ugovora o radu.

lan 41
Za obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih na
radu poslodavac angauje slubu medicine rada.
Sluba medicine rada iz stava 1. ovog lana duna
je da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a
naroito:
1) uestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom
mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni
rizika;
2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su
povezani sa njihovim radom i obavlja poslove
osposobljavanja zaposlenih za pruanje prve pomoi;
3) utvruje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih
oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
4) ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene
sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za
obavljanje odreenih poslova na radnom mestu sa
poveanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje
odreenom opremom za rad;
5) vri prethodne i periodine lekarske preglede
zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom i
izdaje izvetaje o lekarskim pregledima u skladu sa
propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

VI PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
lan 44
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu
jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje na
radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu:
Odbor).
22

Poslodavac koji ima 50 i vie zaposlenih duan je da

u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika,
tako da broj predstavnika zaposlenih bude vei za
najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i nain rada predstavnika
zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod
poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom ureuju se
kolektivnim ugovorom.

Nain voenja evidencija iz stava 1. ovog lana

propisuje ministar nadlean za rad.
lan 50
Poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku
od 24 asa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi
prijavi nadlenoj inspekciji rada i nadlenom organu za
unutranje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili teku
povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni
nije sposoban za rad vie od tri uzastopna radna dana,
kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost
i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od tri
uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi
nadlenoj inspekciji rada profesionalno oboljenje,
odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

lan 45
Poslodavac je duan da predstavniku zaposlenih,
odnosno Odboru omogui:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu;
2) da uestvuju u razmatranju svih pitanja koja se
odnose na sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih,
odnosno Odbor informie o svim podacima koji se
odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

lan 51
Izvetaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju
i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom
mestu, poslodavac dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo
povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadlenim
za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.
Sadraj i nain izdavanja obrasca izvetaja iz stava
1. ovog lana propisuje ministar nadlean za rad.
Poslodavac je duan da na zahtev inspektora rada ili
predstavnika zaposlenih dostavi izvetaj o stanju
bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o
sprovedenim merama.

lan 46
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju
pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima
koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme
odgovarajue mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji
ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3) da zahtevaju vrenje nadzora od strane inspekcije
rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo
odgovarajue mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno lan Odbora imaju
pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.

lan 52
Poslodavci,
sindikati,
osiguravajua
drutva,
organizacije nadlene za zdravstveno i penzijsko i
invalidsko osiguranje duni su da sarauju i uestvuju u
donoenju zajednikih stavova o pitanjima unapreivanja
bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o
razvoju i unapreivanju opte kulture bezbednosti i
zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.
Organizacije nadlene za zdravstveno i penzijsko i
invalidsko osiguranje dune su da ministarstvu
nadlenom za rad dostave podatke o povredama na
radu, profesionalnim oboljenjima, oboljenjima u vezi sa
radom i invalidima rada najmanje jednom godinje i to
najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu
godinu, a na zahtev ministarstva nadlenog za rad i u
kraem roku.

lan 47
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih,
odnosno Odbor upozna:
1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama
inspekcije rada;
2) sa izvetajima o povredama na radu,
profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom
i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3) o preduzetim merama za spreavanje
neposredne opasnosti po ivot i zdravlje.
lan 48
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno
Odbor i sindikat, duni su da meusobno sarauju o
pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa
ovim zakonom i drugim propisima.

lan 53
Poslodavac je duan da zaposlene osigura od
povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u
vezi sa radom, radi obezbeivanja naknade tete.
Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog
lana padaju na teret poslodavca, a odreuju se u
zavisnosti
od
nivoa
rizika
od
povreivanja,
profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na
radnom mestu i radnoj okolini.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu,
profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom
zaposlenih ureuju se zakonom.

VII EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVETAVANJE

lan 49
Poslodavac je duan da vodi i uva evidencije o:
1) radnim mestima sa poveanim rizikom;
2) zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa
poveanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih
rasporeenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i
bolestima u vezi sa radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav
rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvrenim ispitivanjima radne okoline;
7) izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za
rad i sredstava i opreme za linu zatitu na radu;
8) prijavama iz lana 50. ovog zakona.

VIII STRUNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCI

lan 54
Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na
radu i poslova odgovornog lica polae se odgovarajui
struni ispit.

23

IX UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA

RADU

Struni ispit iz stava 1. ovog lana polae se pred

odgovarajuom komisijom koju obrazuje ministar
nadlean za rad.
Program, nain i visinu trokova polaganja strunog
ispita iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean
za rad.
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za
polaganje strunog ispita iz stava 1. ovog lana prihod su
budeta Republike Srbije.

lan 59
U sastavu ministarstva nadlenog za rad obrazuje
se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja
poslove dravne uprave sa ciljem unapreivanja i razvoja
bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja
povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u
vezi sa radom (u daljem tekstu: Uprava).

lan 55
Ministar nadlean za rad reenjem izdaje licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz lana 40. ovog
zakona;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i
ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline;
3) odgovornom licu u pravnom licu iz take 2) ovog
lana.

lan 60
Uprava obavlja sledee poslove:
1) priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu, kao i miljenja za njihovu primenu;
2) priprema strune osnove za izradu nacionalnog
programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati
njegovo ostvarivanje;
3) prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na
radu i priprema stavove za jedinstveno ureivanje mera
bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog
zakona i drugih propisa;
4) istrauje i podstie razvoj u oblasti humanizacije
rada;
5) prua strunu pomo u oblasti bezbednosti i
zdravlja zaposlenih;
6) priprema metodologije za obavljanje poslova
pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu;
7) prouava uzroke i pojave koji za posledicu imaju
povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa
radom;
8) organizuje polaganje strunih ispita iz lana 54.
ovog zakona, o emu vodi evidenciju;
9) vri nadzor nad zakonitou rada pravnih lica i
preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i
priprema predloge reenja za izdavanje i oduzimanje
licenci iz l. 55. i 57. ovog zakona, o emu vodi
evidenciju;
10) prikuplja i analizira podatke o povredama na
radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa
radom i pojavama koje utiu na zdravlje zaposlenih;
11) obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost
u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
12) organizuje savetovanja, vri edukaciju
zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje
na radu, inspektora i dr., objavljuje razliite materijale i
informie javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu;
13) stara se o primeni meunarodnih akata u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu;
14) podstie obrazovanje i razvijanje kulture rada u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
15) obavlja druge poslove odreene zakonom.

lan 56
Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu, iz lana 40. ovog zakona, moe da
dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima
zaposlenog
sa
visokom
kolskom
spremom
odgovarajue struke, poloenim strunim ispitom iz lana
54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na
tim poslovima.
Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja
opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline moe da
dobije pravno lice koje ispunjava propisane uslove u
pogledu obezbeivanja odgovarajuih strunih kadrova,
tehnike opreme, metodologije vrenja odreenih
pregleda i ispitivanja i koje ima zaposleno odgovorno
lice.
Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica moe
da dobije lice sa visokom kolskom spremom
odgovarajue struke, poloenim strunim ispitom iz lana
54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na
tim poslovima.
Uslove i visinu trokova za izdavanje licence iz st. 1.
do 3. ovog lana propisuje ministar nadlean za rad.
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za
izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog lana prihod su
budeta Republike Srbije.
lan 57
Ministar nadlean za rad moe reenjem oduzeti
licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz lana 55. taka
1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno
zakonu;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i
ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline, iz lana 55. taka 2) ovog zakona, ako utvrdi da
poslove obavlja suprotno zakonu;
3) odgovornom licu iz lana 55. taka 3) ovog
zakona ako utvrdi da nesavesno i nestruno obavlja
poslove za koje mu je licenca izdata.

X NADZOR
lan 61
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona,
propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehnikih i
drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na
radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja
na radu propisanim optim aktom poslodavca,
kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vri
ministarstvo nadleno za rad preko inspektora rada.

lan 58
Protiv reenja iz l. 55. i 57. ovog zakona nije
dozvoljena alba, ali se moe pokrenuti upravni spor.

24

lan 62
Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu mogu da obavljaju inspektori rada koji
imaju visoku strunu spremu, najmanje tri godine radnog
iskustva u struci i poloen struni ispit za rad u organima
dravne uprave.
Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti
trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih usluga,
finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja,
nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zatite, u
stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove
utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova iz bezbednosti
i zdravlja na radu, mogu da obavljaju inspektori rada koji
imaju viu strunu spremu odgovarajueg smera,
poloen struni ispit za rad u organima dravne uprave i
najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

lan 65
Inspektor rada duan je da izvri nadzor odmah,
nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, tekoj ili
kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi
mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno
odmah po prijemu zahteva, odnosno obavetenja iz
lana 33. st. 3. i 4. ovog zakona.
lan 66
Inspektor rada duan je da poslodavcu, odnosno
zaposlenom naloi preduzimanje mera i radnji za
otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do
nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu,
odnosno koje mogu spreiti nastanak povrede i umanjiti
ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.
Inspektor rada je duan da, za vreme trajanja
okolnosti koje dovode do ugroavanja bezbednosti i
zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod
poslodavca, a naroito kad utvrdi:
1) da su neposredno ugroeni bezbednost i zdravlje
zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu
primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za
linu zatitu na radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa poveanim
rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom
radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom
pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na
radnom mestu na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvrio radnje
koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do
ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naloio
inspektor rada.
Ako primena mera, odnosno potreba za
usaglaavanjem sa propisanim merama zatite
bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja nedostatak za
ije su otklanjanje potrebna vea investiciona ulaganja, a
ivot i zdravlje zaposlenih nisu tee ugroeni, inspektor
rada moe naloiti poslodavcu da saini poseban
program o postupnom otklanjanju nedostataka sa
utvrenim rokovima za njihovo otklanjanje.
Inspektor rada moe da naloi da se sprovede i
opte priznata mera kojom se moe otkloniti opasnost pri
radu ili smanjiti rizik po zdravlja zaposlenog, u meri u
kojoj je to mogue.

lan 63
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada
ima pravo i dunost da preduzima radnje kojima se
kontroliu bezbednost i zdravlje na radu, a naroito
higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet,
korienje i odravanje sredstava za rad, sredstava i
opreme za linu zatitu na radu, opasne materije i dr.,
kao i da:
1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i
drugu dokumentaciju;
2) saslua i uzima izjave od odgovornih i
zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja,
ureaje, sredstva i opremu za linu zatitu, predmete i
robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) nareuje merenja koja obavlja druga struna
organizacija kad poslodavac samostalno ili preko
odreene strune organizacije vri merenja u
odgovarajuim oblastima, a rezultati izvrenog merenja
pruaju osnov za to;
6)
poslodavcima,
zaposlenim,
njihovim
predstavnicima i sindikatu daje obavetenja i savete u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama
ijom primenom se obezbeuje izvravanje ovog zakona
na najefikasniji nain;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i
zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o
izvrenom inspekcijskom nadzoru i utvrenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlaen
drugim propisom.

lan 67
Preduzimanje mera i radnji ijom primenom i
izvravanjem se, u skladu sa odredbama ovog zakona,
obezbeuje zatita bezbednosti i zdravlja na radu
zaposlenih - inspektor rada nalae reenjem.
Protiv reenja inspektora rada moe se izjaviti alba
ministru nadlenom za rad, u roku od osam dana od
dana dostavljanja reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja kojim je nareena
zabrana rada.
Reenje ministra nadlenog za rad, doneto
povodom albe, konano je u upravnom postupku i protiv
njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 64
Poslodavac je duan da, radi vrenja nadzora,
omogui inspektoru rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada
ima zaposlenih na radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji e
inspektoru pruati potrebne informacije i obavetenja,
davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na
radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za linu zatitu na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji,
korienju i skladitenju opasnih materija.

lan 68
Poslodavac je duan da, u roku koji odredi inspektor
rada, preduzme naloene mere i otkloni utvrene
nedostatke ili nepravilnosti.
25

Poslodavac je duan da u roku od osam dana od

isteka roka za otklanjanje utvrenog nedostatka ili
nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadlenu
inspekciju o izvrenju naloene obaveze.

odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili

za upotrebu pojedine opreme za rad (lan 16. stav 1);
16) ako slubi medicine rada, koju angauje, ne
obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova
zatite zdravlja zaposlenih (lan 16. stav 2);
17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo
i/ili opremu za linu zatitu na radu u skladu sa aktom o
proceni rizika (lan 17);
18) ako najmanje osam dana pre poetka rada ne
izvesti nadlenu inspekciju rada o poetku svoga rada,
radu odvojene jedinice ili svakoj promeni tehnolokog
postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada
(lan 18. stav 1);
19) ako za radove na izgradnji ili rekonstrukciji
graevinskog objekta, odnosno promeni tehnolokog
procesa, koje izvodi due od sedam dana, ne izradi
propisan elaborat o ureenju gradilita i ako isti ne
dostavi nadlenoj inspekciji rada uz izvetaj o poetku
rada (lan 18. stav 2);
20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni
prostor u obavljanju poslova, ne zakljui sporazum o
primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na
radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju
sprovoenja zajednikih mera kojim se obezbeuje
bezbednost i zdravlje svih zaposlenih (lan 19);
21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost
i zdravlje na radu, u skladu sa ovim zakonom, za
zaposlene koje angauje od drugog poslodavca (lan
21);
22) ako pri promeni tehnolokog procesa rada, pre
poetka rada, ne prilagodi sredstva za rad novom
tehnolokom procesu (lan 22);
23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za
rad, odnosno sredstvo i opremu za linu zatitu na radu
na kojima nisu primenjene propisane mere za
bezbednost i zdravlje na radu ili ako ne obezbedi
kontrolu njihove namenske upotrebe (lan 23);
24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu za rad,
sredstava i opremu za linu zatitu na radu ili opasne
materije za koje ne raspolae sa propisanom
dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu,
ili ako nije obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje
koje su odreene tom dokumentacijom (lan 24. st. 1. i
2);
25) ako ne saini poseban program o postupnom
otklanjanju nedostataka koji su utvreni aktom o proceni
rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju
programa (lan 26);
26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja
na radu, odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi
lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, poloen
struni ispit (lan 37. st. 1. i 2);
27) ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu angauje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju
odgovarajuu licencu (lan 37. stav 4);
28) ako zaposlenom na radnom mestu sa
poveanim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno
periodini lekarski pregled (lan 43. stav 1);
29) ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom
mestu sa poveanim rizikom, za koga se u postupku
periodinog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava
propisane zdravstvene uslove za obavljanje poslova na
radnom mestu sa poveanim rizikom, ne premesti na
drugo radno mesto koje odgovara njegovim
zdravstvenim sposobnostima (lan 43. stav 3);

XI KAZNENE ODREDBE
lan 69
Novanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara,
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica:
1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom
mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene
mere bezbednosti i zdravlja na radu (lan 9. stav 1);
2) ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa
ne obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i
zdravlja zaposlenih, kao i ako za njihovu primenu ne
obezbedi potrebna finansijska sredstva (lan 11. stav 1);
3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni
rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi
nain i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni
akt o proceni rizika u sluaju pojave svake nove
opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (lan 13.
st. 1. i 2);
4) ako optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom
ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
(lan 14);
5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost
i zdravlje na radu (lan 15. stav 1. taka 1);
6) ako zaposlenom odredi da obavlja poslove na
kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na
radu (lan 15. stav 1. taka 2);
7) ako zaposlene i njihovog predstavnika ne
obavetava o uvoenju novih tehnologija i sredstava za
rad, kao i opasnostima od povreda i oteenja zdravlja
koji nastaju njihovim uvoenjem, odnosno ako u takvim
sluajevima ne donese odgovarajua uputstva za
bezbedan rad (lan 15. stav 1. taka 3);
8) ako ne izvri osposobljavanje zaposlenog za
bezbedan i zdrav rad (lan 15. stav 1. taka 4, l. 27, 28.
i 29);
9) ako zaposlenom ne obezbedi korienje
sredstava i opreme za linu zatitu na radu (lan 15. stav
1. taka 5);
10) ako ne obezbedi odravanje u ispravnom stanju
sredstava za rad i sredstava i opreme za linu zatitu na
radu (lan 15. stav 1. taka 6);
11) ako ne angauje pravno lice sa licencom radi
sprovoenja preventivnih i periodinih pregleda i
ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodinih
ispitivanja uslova radne okoline (lan 15. stav 1. taka 7);
12) ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene
slube medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim
zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (lan
15. stav 1. taka 8);
13) ako ne obezbedi pruanje prve pomoi, kao i
ako ne osposobi odgovarajui broj zaposlenih za
pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju
opasnosti (lan 15. stav 1. taka 9);
14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja
neposrednu opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih
(lan 15. stav 1. taka 10);
15) ako na osnovu ocene slube medicine rada
aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene
uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje
26

30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od

nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadlenoj
inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje
poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili teku povredu na
radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban
za rad vie od tri uzastopna radna dana, ili opasnu
pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje
zaposlenih (lan 50. stav 1);
31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna
dana od dana saznanja, nadlenoj inspekciji rada ne
prijavi profesionalno obolenje, odnosno obolenje
zaposlenog u vezi sa radom (lan 50. stav 2);
32) ako inspektoru rada ne omogui vrenje
nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako
doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi
najmanje jednog zaposlenog koji e inspektoru rada
pruati potrebne informacije i obavetavanja, ili ako
inspektoru rada ne omogui uvid u dokaze o stabilnosti
objekta, akte i dokumentaciju, primenjene mere
bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad,
opremu za linu zatitu na radu ili u podatke i evidencije
o korienju i skladitenju opasnih materija (lan 64);
33) ako u odreenom roku ne otkloni utvrene
nedostatke i nepravilnosti ije otklanjanje je reenjem
naredio inspektor rada (lan 68. stav 1).
Novanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac
koji je privatni preduzetnik.
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana direktor,
odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

7) ako ne obavesti nadlenu inspekciju rada kad

zaposleni odbije da radi u sluajevima utvrenim lanom
33. stav 1. ovog zakona (lan 33. stav 4);
8) ako licu koje obavlja poslove bezbednosti i
zdravlja na radu ne omogui nezavisno i samostalno
obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup
svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu (lan 38. stav 1);
9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno
preduzetnika koga angauje za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu sa tehnolokim procesom,
rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika
(lan 39);
10) ako zaposlenima ne omogui da biraju svog
predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu ili ne
imenuje svog predstavnika (lan 44);
11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru
ne omogui uvid u sva akta vezana za bezbednost i
zdravlje zaposlenih i da uestvuju u razmatranju svih
pitanja koja se odnose na sprovoenje bezbednosti i
zdravlja na radu (lan 45. stav 1);
12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih,
odnosno Odbor sa nalazima i predlozima ili preduzetim
merama inspekcije rada, ili sa izvetajima o povredama
na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi
sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i
zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za
spreavanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje
(lan 47);
13) ako ne vodi i ne uva propisane evidencije (lan
49);
14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika
zaposlenih ne dostavi izvetaj o stanju bezbednosti i
zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim
merama u ovoj oblasti (lan 51. stav 3).
Novanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac
koji je privatni preduzetnik.
Novanom kaznom od 30.000 do 40.000 kaznie se
za prekraj iz stava 1. ovog lana direktor, odnosno
drugo odgovorno lice kod poslodavca.

lan 70
Novanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica:
1) ako ne preduzme mere da sprei pristup u krug
objekta ili u podruje gradilita neovlaenim licima i
sredstvima saobraaja (lan 20);
2) ako zaposlenog, na nain utvren ovim zakonom,
ne upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan
nain, kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno
osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad (lan 30. st. 1. i
2);
3) ako zaposlenoj eni za vreme trudnoe,
zaposlenom mlaem od 18 godina ivota i zaposlenom
sa smanjenom radnom sposobnou ne obezbedi
pismeno obavetenje o rezultatima procene rizika na
radnom mestu na koje su odreeni, kao i merama kojima
se rizici otklanjaju (lan 30. stav 3);
4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi
u radnoj okolini, ne upozori na opasna mesta i tetnosti
po zdravlje koje se javljaju u tehnolokom procesu,
odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao
i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretanja (lan 31.
stav 1);
5) ako vidno ne obelei i istakne oznake za
bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih (lan 31. stav 2);
6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini
na kome preti neposredna opasnost od povreivanja ili
zdravstvenih oteenja, licima koja nisu osposobljena za
bezbedan i zdrav rad, koja nisu dobila posebna uputstva
za rad na takvim mestima ili koja nisu snabdevena
odgovarajuim sredstvima i opremom za linu zatitu na
radu (lan 31. stav 3);

lan 71
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica ako u roku od osam dana po isteku utvrenog roka
za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj
formi, ne obavesti nadlenu inspekciju rada o izvrenju
naloene obaveze ( lan 68. stav 2).
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac
koji je privatni preduzetnik.
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana direktor,
odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
lan 72
Novanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara
kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova koja ima
organizovanu slubu medicine rada ako ne dostavi
propisani izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog (lan
41. stav 2. taka 5).
Novanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno
lice u zdravstvenoj ustanovi.
lan 73
27

Novanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara

kaznie se za prekraj pravno lice:
1) ako ne izda struni nalaz o izvrenom pregledu i
ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju uslova radne
okoline (lan 15. stav 3);
2) ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na
radu iz lana 40. ovog zakona, a nema odgovarajuu
licencu (lan 55. taka 1);
3) ako obavlja poslove pregleda i ispitivanja opreme
za rad i ispitivanja uslova radne okoline, a nema
odgovarajuu licencu (lan 55. taka 2).
Novanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. taka 2. ovog lana
privatni preduzetnik.
Novanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno
lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez
odgovarajue licence (lan 55. taka 3), obavlja poslove
odgovornog lica za koje je propisano posedovanje
licence.

3) Pravilnik o sadraju elaborata o ureenju

gradilita ("Slubeni glasnik RS", broj 31/92);
4) Pravilnik o voenju evidencija iz zatite na radu
("Slubeni glasnik RS", broj 2/92);
5) Pravilnik o postupku i uslovima za vrenje
prethodnih i periodinih lekarskih pregleda radnika
("Slubeni glasnik RS", broj 23/92);
6) Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja liste o
povredi na radu ("Slubeni glasnik RS", broj 2/92);
7) Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti
propisanih uslova iz zatite na radu ("Slubeni glasnik
RS", broj 7/99);
8) Pravilnik o visini trokova postupka utvrivanja
ispunjenosti propisanih uslova iz zatite na radu
("Slubeni glasnik RS", br. 40/01 i 53/01).
lan 78
Do donoenja propisa o preventivnim merama za
bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa
ovim zakonom, primenjivae se mere zatite na radu
(pravila) sadrana u sledeim propisima:
1) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu na
preradi nemetalnih minerala ("Slubeni glasnik SRS",
broj 2/83);
2) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u
eleznikom saobraaju ("Slubeni glasnik SRS", broj
19/85);
3) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri
proizvodnji i preradi obojenih metala ("Slubeni glasnik
SRS", broj 19/85);
4) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u
crnoj metalurgiji ("Slubeni glasnik SRS", broj 25/87);
5) Pravilnik o optim merama zatite na radu za
graevinske objekte namenjene za radne i pomone
prostorije ("Slubeni glasnik SRS", broj 29/87);
6) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u
umarstvu ("Slubeni glasnik SRS", broj 33/88);
7) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri
mehanikoj preradi i obradi drveta i slinih materijala
("Slubeni glasnik SRS", broj 51/88);
8) Pravilnik o optim merama zatite na radu od
opasnog dejstva elektrine struje u objektima
namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima
("Slubeni glasnik SRS", broj 21/89);
9) Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju
graevinskih radova ("Slubeni glasnik SRS", broj
53/97).

lan 74
Novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj lice za bezbednost i zdravlje na
radu ako ne obavlja poslove odreene ovim zakonom
(lan 40).
lan 75
Novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara
kaznie se za prekraj zaposleni:
1) ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i
zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i
opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i
opremu za linu zatitu na radu ili ako sa njima paljivo
ne rukuje (lan 35);
2) ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne
obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima,
tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na
radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i
zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (lan
36. stav 1).

XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 76
Pravna lica ovlaena na osnovu propisa koji su
vaili do stupanja na snagu ovog zakona, da vre
prethodne i periodine lekarske preglede, periodine
preglede i ispitivanje orua za rad i radne sredine, kao i
osposobljavanje zaposlenih iz zatite na radu, uskladie
svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 79
Do donoenja propisa o optim i posebnim merama
bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko nisu u suprotnosti
sa ovim zakonom, primenjivae se mere zatite na radu
(pravila), sadrana u sledeim propisima:
1) Opti pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim
merama pri radu ("Slubeni list FNRJ", br. 16/47, 18/47 i
36/50), osim l. 26-32, l. 50-75, l. 78-86, l. 88- 99, l.
104-151. i l. 184-186;
2) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim
merama pri radu u kudeljarama ("Slubeni list FNRJ",
broj 56/47);
3) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim
merama pri radu u grafikim preduzeima ("Slubeni list
FNRJ", broj 56/47);
4) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim
merama pri radu u kamenolomima i ciglanama, kao i kod
vaenja gline, peska i ljunka ("Slubeni list FNRJ", broj
69/48), osim l. 58-61;

lan 77
Do donoenja propisa iz l. 15. stav 2, 18. st.
4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2. ovog zakona
primenjivae se:
1) Pravilnik o uslovima za vrenje pregleda tehnike
dokumentacije, pregleda i ispitivanja orua za rad,
opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i
opreme line zatite i osposobljavanje radnika za
bezbedan rad ("Slubeni glasnik RS", broj 13/00);
2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne
sredine, opasnih materija, orua za rad, instalacija i
sredstava i opreme line zatite ("Slubeni glasnik RS",
broj 7/99);
28

5) Pravilnik o tehnikim i zdravstveno - tehnikim

zatitnim merama na radovima pri hemijsko-tehnolokim
procesima ("Slubeni list FNRJ", broj 55/50) - Prilog broj
9;
6) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim
merama pri ronilakim radovima ("Slubeni list FNRJ",
broj 36/58);
7) Pravilnik o higijensko-tehnikim zatitnim merama
pri luko-transportnom radu ("Slubeni list FNRJ", broj
14/64);
8) Pravilnik o zatiti na radu pri termikom
obraivanju legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim
solima ("Slubeni list SFRJ", broj 48/65);
9) Pravilnik o zatiti na radu pri odravanju motornih
vozila i prevozu motornim vozilima ("Slubeni list SFRJ",
broj 55/65);
10) Uputstvo o nainu vrenja nadzora nad
pridravanjem propisa o zatiti na radu u organima
unutranjih poslova i ustanovama organa unutranjih
poslova ("Slubeni list SFRJ", broj 55/65);
11) Pravilnik o zatiti na radu pri utovaru tereta u
teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila
("Slubeni list SFRJ", broj 17/66);
12) Uputstvo o nainu vrenja nadzora nad
pridravanjem propisa o zatiti na radu u preduzeima
koja proizvode za odreene vojne potrebe ("Slubeni list
SFRJ", broj 23/66);
13) Pravilnik o zatiti na radu i o tehnikim merama
za razvijae acetilena i acetilenske stanice ("Slubeni list
SFRJ", br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);
14) Pravilnik o tehnikim normativima pri rukovanju
eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu
("Slubeni list SFRJ", br. 26/88 i 63/88);
15) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina
za odmaivanje, pranje ili ienje metalnih delova
predmeta od drugog materijala ("Slubeni list SFRJ", broj
23/67);
16) Pravilnik o zatiti na radu u poljoprivredi
("Slubeni list SFRJ", broj 34/68);
17) Pravilnik o obezbeivanju smetaja i ishrane
radnika, odnosno njihovog prevoza od mesta stanovanja
do mesta rada i natrag ("Slubeni list SFRJ", broj 41/68);
18) Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i
linoj zatitnoj opremi ("Slubeni list SFRJ", broj 35/69);
19) Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i
baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima ("Slubeni
list SFRJ", broj 55/69);
20) Pravilnik o posebnim merama i normativima
zatite na radu pri preradi i obradi koe, krzna i otpadaka
koe ("Slubeni list SFRJ", broj 47/70);
21) Pravilnik o opremi i postupku za pruanje prve
pomoi i organizovanju slube spasavanja u sluaju
nezgode na radu ("Slubeni list SFRJ", broj 21/71);
22) Pravilnik o merama i normativima zatite na radu
na oruima za rad ("Slubeni list SFRJ", broj 18/91);
23) Pravilnik o merama i normativima zatite na radu
od buke u radnim prostorijama ("Slubeni list SFRJ", broj
21/92).

lan 81
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da
vai Zakon o zatiti na radu ("Slubeni glasnik RS", br.
42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
lan 82
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

13) Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", broj

85/05)
lan 163
(1) Poziv za podnoenje privatne tube ili optunice,
kao i poziv za glavni pretres, dostavlja se privatnom
tuiocu i oteenom kao tuiocu, odnosno njihovom
zakonskom zastupniku lino (lan 160), a njihovim
punomonicima - po lanu 161. ovog zakonika. Na isti
nain dostavljaju im se i odluke za koje od dana
dostavljanja tee rok za albu, kao i alba protivne
stranke koja se dostavlja radi odgovora.
(2) Ako se licima iz stava 1. ovog lana ili oteenom
dostavljanje ne moe izvriti na dosadanju adresu, sud
e poziv, odnosno odluku ili albu istai na oglasnoj tabli
suda i protekom osam dana od dana isticanja smatra se
da je izvreno punovano dostavljanje.
(3) Ako oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni
tuilac, ima zakonskog zastupnika ili punomonika,
dostavljanje e se izvriti ovom, a ako ih ima vie, samo
jednom od njih.
lan 166
(1) Vojnim licima, pripadnicima strae u ustanovama
u kojima su smetena lica liena slobode i radnicima
suvozemnog, renog, pomorskog i vazduhoplovnog
saobraaja poziv se dostavlja preko njihove komande,
odnosno neposrednog stareine, a, po potrebi, mogu im
se na taj nain dostavljati i ostala pismena.
(2) Licima lienim slobode pismena se dostavljaju u
sudu ili posredstvom uprave ustanove u kojoj su
smetena.
(3) Licima koja uivaju pravo imuniteta u Srbiji i
Crnoj Gori, ako meunarodnim ugovorima nije drukije
predvieno, pismena se dostavljaju posredstvom
ministarstva nadlenog za spoljne poslove.
(4) Dravljanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu,
ako se ne primenjuje postupak propisan u l. 532. i 533.
ovog zakonika, pismena se dostavljaju posredstvom
diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Srbije i Crne
Gore u stranoj dravi, pod uslovom da se strana drava
ne protivi takvom nainu dostavljanja i da lice kome se
dostavlja dobrovoljno pristane da primi pismeno.
Ovlaeni
radnik
diplomatskog
ili
konzularnog
predstavnitva potpisuje dostavnicu kao dostavlja - ako
je pismeno urueno u samom predstavnitvu, a ako je
pismeno dostavljeno potom - potvruje to na dostavnici.
lan 167
(1) Javnom tuiocu odluke i druga pismena
dostavljaju se predajom pisarnici javnog tuilatva.
(2) Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana
dostavljanja tee rok, kao dan dostavljanja smatra se
dan predaje pismena pisarnici javnog tuilatva.
(3) Sud e javnom tuiocu, na njegov zahtev,
dostaviti krivini spis radi razmatranja. Ako je u toku rok
za izjavu redovnog pravnog leka, ili ako to zahtevaju

lan 80
Akt o proceni rizika iz lana 13. st. 1. i 2. ovog
zakona poslodavci su duni da donesu u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu akta iz lana 13. stav 4.
ovog zakona.
crveno markirani su propisi koji su zamenjeni novim
29

drugi interesi postupka, sud moe odrediti u kom roku

javni tuilac treba da vrati spise.

(8) Radi razjanjenja pojedinih tehnikih ili drugih

strunih pitanja koja se postavljaju u vezi s pribavljenim
dokazima ili prilikom sasluanja okrivljenog ili
preduzimanja drugih istranih radnji, istrani sudija moe
zatraiti od lica odgovarajue struke da mu o tim
pitanjima da potrebna objanjenja. Ako su prilikom
davanja objanjenja stranke prisutne, one mogu traiti da
to lice prui blia objanjenja. U sluaju potrebe, istrani
sudija moe traiti objanjenja i od odgovarajue strune
ustanove.
(9) Odredbe st. 1. do 8. ovog lana primenjuju se i
ako se istrana radnja preduzima pre donoenja reenja
o sprovoenju istrage.

lan 168
U sluajevima koji nisu predvieni ovim zakonikom
dostava se obavlja po odredbama koje vae za parnini
postupak.
lan 169
(1) Poziv i odluke koji se donose do zavretka
glavnog pretresa za lica koja uestvuju u postupku, osim
za okrivljenog, mogu se predati uesniku u postupku koji
pristaje da ih urui onome kome su upueni, ako organ
smatra da je na taj nain obezbeen njihov prijem.
(2) O pozivu za glavni pretres ili drugom pozivu, kao
i o odluci o odlaganju glavnog pretresa ili drugih
zakazanih radnji, lica navedena u stavu 1. ovog lana
mogu se obavestiti telegramom ili telefonom, ako se
prema okolnostima moe pretpostaviti da e obavetenje
izvreno na taj nain primiti lice kome je upueno.
(3) O pozivanju i predaji odluke, koji su izvreni na
nain predvien u st. 1. i 2. ovog lana, stavie se
slubena beleka na spisu.
(4) Prema licu koje je po stavu 1. ili stavu 2. ovog
lana obaveteno, odnosno kome je odluka upuena,
mogu nastupiti tetne posledice predviene za
proputanje samo ako se utvrdi da je ono blagovremeno
primilo poziv, odnosno odluku i da je bilo poueno o
posledicama proputanja.

lan 280
(1) Protiv odluke vea iz lana 273. stav 3. ovog
zakonika alba je dozvoljena, a protiv odluka iz l. 274. i
275. ovog zakonika albu moe izjaviti tuilac i oteeni.
Protiv ostalih odluka vea donesenih povodom prigovora
protiv optunice alba nije dozvoljena.
(2) Ako je protiv odluke vea albu izjavio samo
oteeni, pa alba bude usvojena, smatrae se da je
izjavljivanjem albe oteeni preuzeo gonjenje.
lan 281
(1) Ako prigovor protiv optunice nije podnesen ili je
odbaen, na zahtev predsednika vea pred kojim treba
da se odri glavni pretres, vee (lan 24. stav 6) moe
odluiti o svakom pitanju o kome se na osnovu ovog
zakonika reava povodom prigovora.
(2) Zahtev iz stava 1. ovog lana predsednik vea
moe staviti do odreivanja glavnog pretresa, a
najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema optunice
u sudu.
(3) Odredbe lana 272. stav 2. i l. 273. do 276, l.
279. i 280. ovog zakonika shodno e se primenjivati i
prilikom odluivanja povodom zahteva iz stava 1. ovog
lana.

lan 251
(1) Sasluanje okrivljenog se moe obaviti samo u
prisustvu javnog tuioca. Oteeni kao tuilac, privatni
tuilac i branilac mogu prisustvovati sasluanju
okrivljenog.
(2) Tuilac, oteeni, okrivljeni i branilac mogu
prisustvovati uviaju i sasluanju vetaka.
(3) Tuilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju
stana.
(4) Sasluanju svedoka mogu da prisustvuju tuilac,
okrivljeni i branilac, a oteeni samo kad je verovatno da
svedok nee doi na glavni pretres.
(5) Istrani sudija je duan da na pogodan nain
obavesti tuioca, branioca, oteenog i okrivljenog o
vremenu i mestu izvrenja istranih radnji kojima oni
mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od
odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istrani sudija e,
po pravilu, obavetavati samo branioca. Ako je okrivljeni
u pritvoru, a istrana radnja se preduzima van sedita
suda, istrani sudija e odluiti da li je potrebno prisustvo
okrivljenog.
(6) Ako lice kome je upueno obavetenje o istranoj
radnji nije prisutno, radnja se moe preduzeti i u
njegovom odsustvu. Ako na roite za sasluanje
okrivljenog ne doe javni tuilac ili lice koje ga zastupa,
sasluanje e se odloiti, osim ako bi istekao rok iz lana
228. stav 2. ovog zakonika. O nedolasku javnog tuioca
ili lica koje ga zastupa, istrani sudija e obavestiti
nadlenog javnog tuioca.
(7) Lica koja prisustvuju istranim radnjama mogu
predloiti istranom sudiji da radi razjanjenja stvari
postavi odreena pitanja okrivljenom, svedoku ili
vetaku, a po dozvoli istranog sudije mogu postavljati
pitanja i neposredno. Ova lica imaju prava da zahtevaju
da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu
preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati
izvoenje pojedinih dokaza.

lan 282
Optunica stupa na pravnu snagu kad je prigovor
odbijen, a ako prigovor nije podnesen ili je odbaen danom kad se vee, razmatrajui zahtev predsednika
vea (lan 281), sloilo sa optunicom, a ako takvog
zahteva nije bilo - danom kad je predsednik vea odredio
glavni pretres, odnosno protekom roka iz lana 281. stav
2. ovog zakonika.
lan 283
(1) Predsednik vea naredbom odreuje dan, as i
mesto glavnog pretresa.
(2) Predsednik vea e odrediti glavni pretres
najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema
optunice u sudu, a ako je stavljen zahtev iz lana 281.
ovog zakonika - im se, s obzirom na odluku vea, glavni
pretres moe odrediti. Ako u ovom roku ne odredi glavni
pretres, predsednik vea e obavestiti predsednika suda
o razlozima zbog kojih glavni pretres nije odreen.
Predsednik suda e, po potrebi, preduzeti mere da se
glavni pretres odredi.
(3) Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima
nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 178. ovog
zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju, pre
odreivanja glavnog pretresa, i po pravnosnanosti
reenja izdvojie ih u poseban omot i predae ih
istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa.
lan 284
30

(1) Glavni pretres se dri u seditu suda i u sudskoj

zgradi.
(2) Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u
sudskoj zgradi nepodesne za odravanje glavnog
pretresa, predsednik suda moe odrediti da se pretres
dri u drugoj zgradi.
(3) Glavni pretres moe se odrati i u drugom mestu
na podruju nadlenog suda, ako to na obrazloeni
predlog predsednika suda dozvoli predsednik vieg
suda.

optuenog. Svaki optueni ima pravo da postavlja pitanja

ostalima sasluanim saoptuenim.
(2) Ako se iskazi pojedinih saoptuenih o istoj
okolnosti razlikuju, predsednik vea moe suoiti
saoptuene.
lan 353
(1) Presudom se optuba odbija ili se optueni
oslobaa od optube ili se oglaava krivim.
(2) Ako optuba obuhvata vie krivinih dela, u
presudi e se izrei da li se i za koje delo optuba odbija
ili se optueni oslobaa od optube ili se oglaava krivim.

lan 286
(1) Stranke i oteeni mogu i posle zakazivanja
glavnog pretresa zahtevati da se na glavni pretres
pozovu novi svedoci ili vetaci ili pribave drugi novi
dokazi. U svom obrazloenom zahtevu stranke moraju
oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od
predloenih dokaza.
(2) Predsednik vea moe i bez predloga stranaka
narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres.
(3) O odluci kojom se nareuje pribavljanje novih
dokaza obavestie se stranke pre poetka glavnog
pretresa.
lan 287
Ako je u izgledu da e glavni pretres due trajati,
predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda da
odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika,
da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili
lanove vea u sluaju njihove spreenosti.
lan 288
(1) Ako se sazna da neki svedok ili vetak koji je
pozvan na glavni pretres, a jo nije sasluan, nee moi
da doe na glavni pretres zbog dugotrajne bolesti ili zbog
drugih smetnji, moe se sasluati u mestu gde se nalazi.
(2) Svedoka, odnosno vetaka sasluae i zakleti
predsednik vea ili sudija-lan vea, ili e se njegovo
sasluanje obaviti preko istranog sudije suda na ijem
se podruju svedok, odnosno vetak nalazi.
(3) O vremenu i mestu sasluanja obavestie se
stranke i oteeni, ako je s obzirom na hitnost postupka,
to moguno. Ako je optueni u pritvoru, o potrebi
njegovog prisustvovanja sasluanju odluuje predsednik
vea. Kad stranke i oteeni prisustvuju sasluanju,
imaju prava iz lana 251. stav 7. ovog zakonika.
lan 322
(1) Kad predsednik vea zavri sasluanje
optuenog, lanovi vea mogu optuenom neposredno
postavljati pitanja. Tuilac, branilac, oteeni, zakonski
zastupnik, punomonik, saoptueni i vetaci mogu
neposredno postavljati pitanja optuenom po odobrenju
predsednika vea.
(2) Predsednik vea e zabraniti pitanja ili odgovor
na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan
90) ili se ne odnosi na predmet. Ako predsednik vea
zabrani postavljanje odreenog pitanja ili davanje
odgovora, stranke mogu zahtevati da o tome odlui vee.
lan 323
(1) Kad se zavri sasluanje prvog optuenog,
pristupie se redom sasluanju ostalih optuenih, ako ih
ima. Posle svakog sasluanja, predsednik vea e
upoznati sasluanog sa iskazima ranije sasluanih
saoptuenih i upitae ga da li ima ta da primeti. Ranije
sasluanog optuenog predsednik vea e upitati da li
ima ta da primeti na iskaz docnije sasluanog
31

Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod

poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u
skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod
poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o
radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem
tekstu: preduzetnik).
Pravilnik o radu prestaje da vai danom stupanja na
snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana.

2. Prava, obaveze i odgovornosti

poslodavaca i zaposlenih prema
propisima iz oblasti rada zdravstvene
i socijalne zatite (radni odnosi,
zdravstvena zatita, zdravstveno i
penzijsko i invalidsko osiguranje)

lan 4
Opti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u
saglasnosti sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i
ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a
kod poslodavca iz l. 256. i 257. ovog zakona - i sa
optim i posebnim kolektivnim ugovorom.

1) ZAKON O RADU ("Slubeni glasnik RS", br.

24/05 i 61/05):

1. Osnovne odredbe
lan 1
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa,
odnosno po osnovu rada, ureuju se ovim zakonom i
posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim
meunarodnim konvencijama.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa
ureuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a
pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo
kada je to ovim zakonom odreeno.

lan 8
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu:
opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe
kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju
nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni
zakonom.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde
vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova
utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena
zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 2
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene
koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaeg ili
stranog pravnog, odnosno fizikog lica (u daljem tekstu:
poslodavac), kao i na zaposlene koji su upueni na rad u
inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije
drukije odreeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene
u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom
nije drukije odreeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene
strane dravljane i lica bez dravljanstva koji rade kod
poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom
nije drukije odreeno.

lan 9
Ako opti akt i pojedine njegove odredbe utvruju
nepovoljnije uslove rada od uslova utvrenih zakonom,
primenjuju se odredbe zakona.
Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni
nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i
optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom
obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima,
obavezama i odgovornostima zaposlenog - nitave su.
lan 10
Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi
manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od
prava i uslova utvrenih optim kolektivnim ugovorom
koji obavezuje poslodavce koji su lanovi udruenja
poslodavaca koje zakljuuje taj poseban kolektivni
ugovor.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se
utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom
od prava i uslova utvrenih optim, odnosno posebnim
kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.

lan 3
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa
zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz
radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog
ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u
skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili
nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili
nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladu sa ovim
zakonom;
2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne
pokrene inicijativu za poetak pregovora radi
zakljuivanja kolektivnog ugovora;
3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu
saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku
od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja poziva za poetak pregovora za
zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu
poslodavca.
U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana uesnici
kolektivnog ugovora duni su da nastave pregovore u
dobroj volji.

lan 11
Nitavost odredaba ugovora o radu utvruje se pred
nadlenim sudom.
Pravo da se zahteva utvrivanje nitavosti ne
zastareva.
lan 12
Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu,
bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu,
zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga
prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme
privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike
zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom.
Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za
vreme trudnoe i poroaja.
32

Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege

deteta, u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposleni
invalid imaju pravo na posebnu zatitu.

Diskriminacija iz lana 18. ovog zakona zabranjena

je u odnosu na:
1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za
obavljanje odreenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje
diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18. ovog
zakona nitave su.

lan 13
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih
predstavnika, imaju pravo na udruivanje, uee u
pregovorima za zakljuivanje kolektivnih ugovora, mirno
reavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova,
konsultovanje, informisanje i izraavanje svojih stavova o
bitnim pitanjima u oblasti rada.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog
aktivnosti iz stava 1. ovog lana ne moe biti pozvan na
odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloaj u pogledu
uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i
kolektivnim ugovorom.

lan 22
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike,
iskljuenje ili davanje prvenstva u odnosu na odreeni
posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u
takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od
osnova iz lana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i
odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se
time eli postii opravdana.
Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje
se odnose na posebnu zatitu i pomo odreenim
kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti
invalidnih lica, ena za vreme porodiljskog odsustva i
odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta,
kao i odredbe koje se odnose na posebna prava
roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se
diskriminacijom.

lan 15
Zaposleni je duan:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na
kojima radi;
2) da potuje organizaciju rada i poslovanja kod
poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa
ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog
odnosa;
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje
utiu ili bi mogle da utiu na obavljanje poslova utvrenih
ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne
opasnosti za ivot i zdravlje i nastanak materijalne tete.

2. Zasnivanje radnog odnosa

lan 24
Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima
najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za
rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom,
odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji
poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod
poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen strune spreme
i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.
Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na
poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih.

lan 16
Poslodavac je duan da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u
skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje
rad radi bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, u
skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada,
organizaciji rada, pravilima iz lana 15. taka 2) ovog
zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o
radu i propisa o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na
radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova
utvrenih ugovorom o radu;
5) zatrai miljenje sindikata u sluajevima
utvrenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije
obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede
zaposleni.

lan 25
Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota
moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja,
usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo
zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije
zabranjen zakonom.
Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje
radni odnos samo na osnovu nalaza nadlenog
zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposobno
za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da
takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje.
Trokove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog
lana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi
republika organizacija nadlena za zapoljavanje snosi ta organizacija.

lan 17
Poslodavac i zaposleni duni su da se pridravaju
prava i obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i
ugovorom o radu.
lan 18
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija
lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na
pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou,
zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu
pripadnost, veroispovest, brani status, porodine
obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo
uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u
politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino
svojstvo.
lan 20
33

lan 34
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog
odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim
ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni
odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih
razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije
dogovore.

lan 26
Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog
odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o
ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva
radni odnos, utvrenih pravilnikom.
Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva
podatke o porodinom, odnosno branom statusu i
planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i
drugih dokaza koji nisu od neposrednog znaaja za
obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje
radnog odnosa testom trudnoe, osim ako se radi o
poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i
deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog
organa.
Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje
radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu
ugovora o radu od strane kandidata.

lan 35
Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi
fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje
najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja
zaposlenog na rad.
lan 38
Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove za
koje su propisani posebni uslovi rada samo ako
zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1.
ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene
zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od
strane nadlenog zdravstvenog organa.

lan 27
Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o
radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima
i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz lana 15.
taka 2) ovog zakona.

3. Obrazovanje, struno osposobljavanje i

usavravanje

lan 28
Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i
na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom
nije drukije odreeno.

lan 49
Poslodavac je duan da zaposlenom omogui
obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje
kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog
naina i organizacije rada.
Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje,
struno osposobljava i usavrava za rad.
Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i
usavravanja obezbeuju se iz sredstava poslodavca i
drugih izvora, u skladu sa zakonom i optim aktom.
U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, struno
osposobljavanje ili usavravanje, duan je da poslodavcu
naknadi trokove, osim ako je to uinio iz opravdanih
razloga.

lan 30
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu
zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.
Ugovor o radu moe da potpie i zaposleni koga
ovlasti direktor, odnosno preduzetnik, u skladu sa lanom
192. ovog zakona.
lan 33
Ugovor o radu sadri:
1) naziv i sedite poslodavca;
2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita,
odnosno boravita zaposlenog;
3) vrstu i stepen strune spreme zaposlenog;
4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da
obavlja;
5) mesto rada;
6) nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno
ili odreeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme;
8) dan poetka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno);
10) novani iznos osnovne zarade i elemente za
utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane
zarade i druga primanja zaposlenog;
11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na
koja zaposleni ima pravo;
12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik
o radu koji je na snazi;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava
i obaveze.
Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o
radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i
opteg akta.

4. Radno vreme
1. Puno radno vreme
lan 50
Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae
od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36 asova
nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog lana ostvaruje sva prava
iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim
vremenom.
2. Nepuno radno vreme
lan 51
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste
radno vreme krae od punog radnog vremena.
3. Skraeno radno vreme
lan 52
Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i
za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom ili
optim aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih
mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu,
sredstava i opreme za linu zatitu na radu postoji
34

poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu
uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog,
a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa poveanim
rizikom).
Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu
strune analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva
prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim
vremenom.
4. Prekovremeni rad

utvrenom zakonom u roku koji ne moe da bude dui

od 30 dana.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana zaposleni ima
pravo na odmor izmeu dva radna dana u trajanju od
najmanje 10 asova neprekidno.
lan 60
Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na
poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme,
u skladu sa lanom 52 ovog zakona.
lan 61
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka
vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena
ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada
preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski
sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od
punog radnog vremena.
7. Noni rad i rad u smenama

lan 53
Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi
due od punog radnog vremena u sluaju vie sile,
iznenadnog poveanja obima posla i u drugim
sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku
zavri posao koji nije planiran (u daljem tekstu:
prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam
asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno po
zaposlenom.
lan 54
Deurstvo u zdravstvenim ustanovama,
prekovremeni rad, ureuje se posebnim zakonom.
5. Raspored radnog vremena

lan 62
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do
6,00 asova narednog dana smatra se radom nou.
Zaposlenom koji radi nou najmanje tri asa svakog
radnog dana ili treinu punog radnog vremena u toku
jedne radne nedelje poslodavac je duan da obezbedi
obavljanje poslova u toku dana ako bi, po miljenju
nadlenog zdravstvenog organa, takav rad doveo do
pogoranja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je duan da pre uvoenja nonog rada
zatrai miljenje sindikata o merama bezbednosti i
zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad
obavljaju nou.

kao

lan 55
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje
utvruje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam asova.
lan 56
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama,
nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da
organizuje na drugi nain.
Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o
rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena
najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog
vremena.
6. Preraspodela radnog vremena

lan 63
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je
duan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne
radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou.
Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne
nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

5. Odmori i odsustva
1. Odmor u toku dnevnog rada
lan 64
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na
odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30
minuta.
Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est
asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u
trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi due od punog radnog vremena,
a najmanje 10 asova dnevno, ima pravo na odmor u
toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi
na poetku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog lana uraunava se u
radno vreme.

lan 57
Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog
vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija
rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije
korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u
utvrenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vri se tako da
ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od est
meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude
due od punog radnog vremena.
U sluaju preraspodele radnog vremena, radno
vreme ne moe da traje due od 60 asova nedeljno.
lan 58
Preraspodela radnog vremena
prekovremenim radom.

ne

smatra

se

lan 65
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain
kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako priroda
posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa
strankama.
Odluku o rasporedu korienja odmora u toku
dnevnog rada donosi poslodavac.

lan 59
Zaposlenom koji radi u smislu lana 57. ovog
zakona, korienje dnevnog i nedeljnog odmora moe se
odrediti na drugi nain i u drugom periodu, pod uslovom
da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu
35

2. Dnevni odmor

4) Srazmerni deo godinjeg odmora

lan 66
Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva
uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova
neprekidno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
3. Nedeljni odmor

lan 72
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg
odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u
kalendarskoj godini:
1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put
zasnovao radni odnos nema est meseci neprekidnog
rada;
2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na
godinji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu
lana 68 stav 2 ovog zakona.
5) Korienje godinjeg odmora u delovima

lan 67
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od
najmanje 24 asa neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje
nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada
to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog
nedeljnog odmora, poslodavac je duan da mu obezbedi
odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno u toku
naredne nedelje.
4. Godinji odmor
1) Sticanje prava na godinji odmor

lan 73
Godinji odmor moe da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi
deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku
kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna
naredne godine.
Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na
korienje godinjeg odmora u smislu lana 68. stav 2.
ovog zakona, a nije u celini ili delimino iskoristio godinji
odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi
korienja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi
nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj
odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
7) Raspored korienja godinjeg odmora

lan 68
Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa
ovim zakonom.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima
prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana stie pravo
da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog
rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme
privremene spreenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu
zarade.
Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji
odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti.
2) Duina godinjeg odmora

lan 75
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje
o vremenu korienja godinjeg odmora, uz prethodnu
konsultaciju zaposlenog.
Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom
se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog
za poetak korienja godinjeg odmora.
Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom reenje,
smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godinji
odmor.
Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za
korienje godinjeg odmora ako to zahtevaju potrebe
posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreenog za
korienje godinjeg odmora.

lan 69
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na
godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i
ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se
zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po
osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva,
strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih
optim aktom ili ugovorom o radu.

6. Zatita zaposlenih
1. Opta zatita

lan 70
Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna
nedelja rauna se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom,
odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena
spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom
osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg
odmora privremeno spreen za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te
spreenosti za rad nastavi korienje godinjeg odmora.
3) Godinji odmor u sluaju prestanka radnog
odnosa

lan 80
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i
zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti
i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju
bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje
zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj
vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utie na
bezbednost i zdravlje na radu.
lan 81
Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po
nalazu nadlenog zdravstvenog organa, takav rad
mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od
strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa
zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali
pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice
opasne za njegovu okolinu.

lan 71
Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju
prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom
broju dana godinjeg odmora.

36

lan 82
Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost
od povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moe
da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova
utvrenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u
pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i
doba ivota, u skladu sa zakonom.
2. Zatita linih podataka

Poslodavac je duan da u sluaju iz stava 2. ovog

lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlaeg
od 18 godina ivota od strane punoletnog zaposlenog.
4. Zatita materinstva
lan 89
Zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi
na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog
organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a
naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili
na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost
ekstremnim temperaturama i vibracijama.

lan 83
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre
line podatke koji se uvaju kod poslodavca i pravo da
zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog
znaaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje
netanih podataka.
Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu
da budu dostupni treem licu, osim u sluajevima i pod
uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi
dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi
sa radom.
Line podatke zaposlenih moe da prikuplja,
obrauje, koristi i dostavlja treim licima samo zaposleni
ovlaen od strane direktora.
3. Zatita omladine

lan 90
Zaposlena ena za vreme prve 32 nedelje trudnoe
ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad
bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu
nalaza nadlenog zdravstvenog organa.
Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja
trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou.
lan 91
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota
moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz
svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina
ivota ili dete koje je teak invalid moe da radi
prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu
saglasnost.

lan 84
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da
radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, rad
pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
2) koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili
sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja
prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje
zbog hladnoe, toplote, buke ili vibracije;
3) koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog
organa, mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na
njegovo zdravlje i ivot s obzirom na njegove psihofizike
sposobnosti.

lan 92
Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog
vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i
zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine
ivota ili detetom sa teim stepenom psihofizike
ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
lan 93
Prava iz l. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac,
hranitelj, odnosno staratelj deteta.
5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege
deteta

lan 85
Zaposleni izmeu navrene 18 i 21 godine ivota
moe da radi na poslovima iz lana 84. ta. 1) i 2) ovog
zakona samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog
organa kojim se utvruje da takav rad nije tetan za
njegovo zdravlje.

lan 94
Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada
zbog trudnoe i poroaja (u daljem tekstu: porodiljsko
odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u
ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko
odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog
organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre
vremena odreenog za poroaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca
od dana poroaja.
Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva,
ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do
isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog
odsustva iz stava 2. ovog lana.
Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 3. ovog
lana u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je iz
drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo
(izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo
otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 4. ovog
lana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada
radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta,
ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

lan 86
Trokove lekarskog pregleda iz lana 84. taka 3) i
lana 85. snosi poslodavac.
lan 87
Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina
ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35
asova nedeljno, niti duem od osam asova dnevno.
lan 88
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela
radnog vremena zaposlenog koji je mlai od 18 godina
ivota.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da
radi nou, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta,
umetnosti i reklamne delatnosti;
2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut
usled vie sile, pod uslovom da takav rad traje odreeno
vreme i da mora da se zavri bez odlaganja, a
poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju
druge punoletne zaposlene.
37

lan 94a
Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i
pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree i
svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od
dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada
radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i
zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie
dece, kao i zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili
troje dece a u narednom poroaju rodi dvoje ili vie dece.
Zaposlena ena iz st. 1. i 2. ovog lana, po isteku
porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada
radi nege deteta do isteka dve godine od dana
otpoinjanja porodiljskog odsustva iz lana 94. stav 2.
ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog lana moe da koristi
pravo na porodiljsko odsustvo u sluajevima i pod
uslovima utvrenim u lanu 94. stav 5. ovog zakona, a
pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u duini
utvrenoj u stavu 3. ovog lana.

prilagoavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju

usvojenja - i jedan od usvojilaca.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice
koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog lana ima pravo na
naknadu zarade u skladu sa zakonom.
lan 98
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o
osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom
paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine
distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja
nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da
radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od
polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom
u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na odgovarajuu
zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u
skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
lan 99
Prava iz lana 96. ovog zakona ima i jedan od
usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je
detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti,
potrebna posebna nega.

lan 95
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju
utvrenom u lanu 94. stav 3. ovog zakona ima i
zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka
porodiljskog odsustva.
6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili
druge osobe

lan 100
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno
staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne
navri tri godine ivota.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog
lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za
pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o
radu nije drukije odreeno.
7. Zatita invalida

lan 96
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna
posebna nega zbog tekog stepena psihofizike
ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o
zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku
porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege
deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog
radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota
deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog lana ostvaruje se na
osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena
psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1.
ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u
skladu sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog
vremena, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima
pravo na zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i
ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog
vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Uslove, postupak i nain ostvarivanja prava na
odsustvo sa rada radi posebne nege deteta blie ureuje
ministar nadlean za drutvenu brigu o deci.

lan 101
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da
obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj
sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da postoji
opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim
poslovima - poslodavac je duan da obezbedi obavljanje
drugog odgovarajueg posla.
lan 102
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu
zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu lana
101. ovog zakona.
8. Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad
lan 103
Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana
od dana nastupanja privremene spreenosti za rad u
smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome
dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme
oekivane spreenosti za rad.
U sluaju tee bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu
poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica
sa kojima ivi u porodinom domainstvu.
Ako zaposleni ivi sam, potvrdu je duan da dostavi
u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih
nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog
lana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za
odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog lana,
moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom

lan 97
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet
godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje
sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja
deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a
najdue do navrenih pet godina ivota deteta.
Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku
porodicu nastupio pre navrena tri meseca ivota deteta,
hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi
nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci
ivota deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ima i lice kome je, u
skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete na
38

organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti

zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Nain izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju
privremene spreenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar
i ministar nadlean za zdravlje.

privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u

zakup poslovni prostor ili zakljuen ugovor o poslovnoj
saradnji, dok traju razlozi za njegovo upuivanje, a
najdue godinu dana.
Zaposleni moe, uz svoju saglasnost, u sluajevima
iz stava 1. ovog lana i u drugim sluajevima utvrenim
optim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno
upuen na rad kod drugog poslodavca i due od godinu
dana, dok traju razlozi za njegovo upuivanje.
Zaposleni moe da bude privremeno upuen u
smislu stava 1. ovog lana u drugo mesto rada ako su
ispunjeni uslovi iz lana 173. stav 1. taka 2) ovog
zakona.
Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upuen na
rad zakljuuje ugovor o radu na odreeno vreme.
Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi
manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji
ga je uputio na rad.
Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog
poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod
poslodavca koji ga je uputio.

7. Naknada tete
lan 163
Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u
vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom,
prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki
zaposleni je odgovoran za deo tete koju je
prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne
moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se
da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu
naknauju u jednakim delovima.
Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim
delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno.
Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima
je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se naknauje
- utvruje poslodavac, u skladu sa optim aktom,
odnosno ugovorom o radu.
Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa
odredbama stava 5. ovog lana, o naknadi tete odluuje
nadleni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno
ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu treem licu, a
koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu
naknadi iznos isplaene tete.

9. Organizacije zaposlenih i poslodavaca

1. Savet zaposlenih
lan 205
Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50
zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu
sa zakonom.
Savet zaposlenih daje miljenje i uestvuje u
odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima
zaposlenih, na nain i pod uslovima utvrenim zakonom i
optim aktom.
2. Sindikat zaposlenih

lan 164
Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u
vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi
tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom.

lan 206
Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog
organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u
registar.

8. Izmena ugovora o radu

10. Kolektivni ugovori

lan 171
Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu
ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks
ugovora):
1) radi premetaja na drugi odgovarajui posao,
zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premetaja u drugo mesto rada kod istog
poslodavca, u skladu sa lanom 173. ovog zakona;
3) radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod
drugog poslodavca, u skladu sa lanom 174. ovog
zakona;
4) ako je zaposlenom koji je viak obezbedio
ostvarivanje prava iz lana 155. stav 1. taka 5) ovog
zakona;
5) iz lana 33. stav 1. ta. 10), 11) i 12) ovog
zakona;
6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i
ugovorom o radu.
Odgovarajuim poslom u smislu stava 1. ta. 1) i 3)
ovog lana smatra se posao za ije se obavljanje
zahteva ista vrsta i stepen strune spreme koji su
utvreni ugovorom o radu.

1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

lan 240
Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i
drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i
dopuna kolektivnog ugovora, meusobni odnosi
uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja
za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zakljuuje se u pisanom obliku.
2. Vrste kolektivnih ugovora
lan 241
Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti,
poseban, i kod poslodavca.
lan 242
Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor
za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost
zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije.
lan 243
Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju
jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

lan 174
Zaposleni moe da bude privremeno upuen na rad
kod drugog poslodavca na odgovarajui posao ako je
39

3. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora

11. Nadzor

lan 244
Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno
udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat
osnovani za teritoriju Republike Srbije.

lan 268
Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa
o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu,
kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti
zaposlenih vri inspekcija rada.

lan 245
Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu,
podgrupu ili delatnost zakljuuju reprezentativno
udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat
osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuuju
reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni
sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se
zakljuuje kolektivni ugovor.

lan 269
U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je
ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da u
odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona,
opteg akta i ugovora o radu.
Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od 15
dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrene
povrede, obavesti inspekciju rada o izvrenju reenja.

lan 246
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i
javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on
ovlasti, i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno
obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture
(samostalni
umetnici)
zakljuuju
reprezentativno
udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i
strunjake u sportu zakljuuju reprezentativno udruenje
za sportsku delatnost u fizikoj kulturi i reprezentativni
sindikat.

lan 270
Inspektor rada podnee zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka ako nae da je poslodavac,
odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili
drugih propisa kojima se ureuju radni odnosi izvrio
prekraj.
lan 271
Ako inspektor rada nae da je reenjem poslodavca
o otkazu ugovora o radu oigledno povreeno pravo
zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev
zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje tog
reenja - do donoenja pravnosnane odluke suda.
Zaposleni moe podneti zahtev iz stava 1. ovog
lana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog
spora.
Inspektor rada je duan da donese reenje o
odlaganju izvrenja reenja poslodavaca o otkazu
ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnoenja
zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2.
ovog lana.

lan 247
Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna
preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno
organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod
poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni
ugovor potpisuje direktor.
lan 248
Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju
poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U
ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor,
odnosno preduzetnik.

lan 272
Protiv reenja inspektora rada moe se izjaviti alba
ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja.
alba na reenje iz lana 271. ovog zakona ne
odlae izvrenje reenja.
Ministar je duan da u roku od 15 dana od dana
prijema albe odlui po albi.
Protiv konanog reenja iz lana 271. stav 1. ovog
zakona ne moe da se pokrene upravni spor.

lan 249
Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od
udruenja
poslodavaca,
ne
ispunjava
uslove
reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati
odnosno udruenja poslodavaca mogu zakljuiti
sporazum o udruivanju, radi ispunjenja uslova
reprezentativnosti
utvrenih
ovim
zakonom
i
uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora.

12. Kaznene odredbe

lan 250
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada,
naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se
urede sporazumom.
Sporazum se smatra zakljuenim kada ga potpiu
direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta
zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlaenje od
najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod
poslodavca.
Sporazum prestaje da vai danom stupanja na
snagu kolektivnog ugovora.

lan 273
Novanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica:
1) ako prekri zabranu diskriminacije u smislu ovog
zakona (l. 18-21);
2) ako sa licem koje radi nije zakljuio ugovor o radu
ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (lan 33. i l. 197202);
3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave
na obavezno socijalno osiguranje (lan 35);
4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu
zaradu (l. 104. i 111);
40

5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u sluaju iz

lana 45. ovog zakona (lan 110);
6) ako nije doneo program reavanja vika
zaposlenih (lan 153);
7) ako zaposlenom otkae ugovor o radu suprotno
odredbama ovog zakona (l. 179-181. i l. 187. i 188);
8) ako do dana prestanka radnog odnosa
zaposlenom ne izvri isplatu svih dospelih zarada,
naknada zarada i drugih primanja (lan 186);
9) ako ne postupi po reenju inspektora rada u
skladu sa odredbama ovog zakona (lan 271);
10) ako spreava inspektora rada u vrenju
inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi nain
onemoguava vrenje inspekcijskog nadzora.
Novanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara
za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno
lice u pravnom licu.
Ako se izvrenjem prekraja iz stava 1. ovog lana
nanese materijalna teta zaposlenom ili drugom fizikom
ili pravnom licu, poslodavcu se moe izrei i zatitna
mera - zabrana vrenja delatnosti, u skladu sa zakonom.

14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa

suprotno odredbama ovog zakona (lan 147);
15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog
suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog
udalji sa rada due od roka propisanog ovim zakonom
(l. 165-170);
16) ako zaposlenom ponudi zakljuivanje aneksa
ugovora suprotno odredbama ovog zakona (l. 171-174);
17) ako odlui o pojedinanom pravu, obavezi ili
odgovornosti zaposlenog a ne donese reenje ili ga ne
dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog
zakona (lan 193);
18) ako ne postupi po reenju inspektora rada u
skladu sa odredbama ovog zakona (lan 269).
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara
za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1 .ovog lana odgovorno
lice u pravnom licu.
lan 275
Novanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica:
1) ako zaposlenom uskrati pravo na godinji odmor
(lan 68. i lan 75. stav 3);
2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na
mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad
(lan 79);
3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova
prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog
odgovarajueg posla (lan 101).
Novanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara
za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara
kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno
lice u pravnom licu.

lan 274
Novanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara
kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica:
1) ako pozove na odgovornost predstavnika
zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i
kolektivnim ugovorom (lan 13);
2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlaim od 18
godina ivota suprotno odredbama ovog zakona (lan
25);
3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadlenog
organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama
ovog zakona (lan 46);
4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad
suprotno odredbama ovog zakona (lan 53);
5) ako je izvrio preraspodelu radnog vremena
suprotno odredbama ovog zakona (l. 57, 59. i 60);
6) ako zaposlenom koji radi nou ne obezbedi
obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama
ovog zakona (lan 62);
7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne
obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog
zakona (lan 63);
8) ako zaposlenom mlaem od 18 godina ivota
odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (l. 84,
87. i 88);
9) ako zaposlenom izmeu navrene 18. i 21.
godine ivota odredi da radi suprotno odredbama ovog
zakona (lan 85);
10) ako ne obezbedi zatitu materinstva, kao i prava
po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge
osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 89-100);
11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade,
naknadu trokova, odnosno drugo primanje u skladu sa
odredbama ovog zakona (l. 114-120);
12) ako zaposlenom ne dostavi obraun zarade u
skladu sa odredbama ovog zakona (lan 121);
13) ako ne vodi mesenu evidenciju o zaradi i
naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona
(lan 122);

lan 276
Novanom kaznom od 20.000 dinara kaznie se na
licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i
preduzetnik:
1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog
rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama
ovog zakona (l. 64. do 67);
2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u
skladu sa odredbama ovog zakona (lan 158);
3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok,
odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom
(lan 189);
4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu
knjiicu (lan 204).
Novanom kaznom od 5.000 dinara za prekraj iz
stava 1. ovog lana, kaznie se odgovorno lice u
pravnom licu.
Novanu kaznu iz st. 1. i 2. ovog lana naplauje
inspektor rada na licu mesta.

41

11) sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja

radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku procesa
rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika
zaposlenih na posebno tekim i rizinim poslovima na
zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor;
12) ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na
radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne
medicinske intervencije.
Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u
smislu stava 1. ovog lana, obuhvata i prethodne i
periodine preglede radnika koji rade na radnim mestima
sa poveanim rizikom, na nain i po postupku utvrenim
propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja
na radu.
U obezbeivanju drutvene brige za zdravlje na
nivou poslodavca, poslodavac je duan da zaposlenima
obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u
skladu sa propisima kojima se ureuje oblast
bezbednosti i zdravlja na radu.

2) ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZATITI

("Slubeni glasnik RS", broj 107/05)
1. Uesnici u zdravstvenoj zatiti
lan 4
U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u
Republici uestvuju graani, porodica, poslodavci,
obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske,
sportske i druge organizacije, udruenja, zdravstvena
sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i
optine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.

2. Drutvena briga za zdravlje na nivou

poslodavca
lan 14
Poslodavac organizuje i obezbeuje iz svojih
sredstava zdravstvenu zatitu zaposlenih radi stvaranja
uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu
zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata
najmanje:
1) lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za
rad po nalogu poslodavca;
2) sprovoenje mera za spreavanje i rano
otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i
spreavanje povreda na radu;
3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne,
periodine, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od
pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih
bolesti, povreda na radu i hroninih bolesti;
4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode
radi zatite ivotne i radne sredine, radi zatite
zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima
kojima je ureena oblast zatite stanovnitva od zaraznih
bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge
obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom;
5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama
zatite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa
specifinim uslovima, kao i na korienje linih i
kolektivnih zatitnih sredstava;
6) obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih
uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim
nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja
delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim
se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i
obezbeivanje i sprovoenje optih mera za zatitu
stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom
kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih
bolesti;
7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije,
neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa optim
aktom poslodavca;
8) praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i
procene profesionalnih rizika u cilju unapreivanja uslova
rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada
psihofiziolokim sposobnostima zaposlenih;
9) praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa
posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti,
bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih
zdravstvenih oteenja koja utiu na privremenu ili trajnu
izmenu radne sposobnosti;
10) uee u organizaciji reima rada i odmora
zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih
tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita;

3. Pravo na privatnost i poverljivost informacija

lan 30
Svaki pacijent ima pravo na poverljivost svih linih
informacija koje je saoptio nadlenom zdravstvenom
radniku, ukljuujui i one koje se odnose na njegovo
stanje zdravlja i potencijalne dijagnostike i terapijske
procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom
sprovoenja dijagnostikih ispitivanja, posete specijalisti i
medicinsko-hirurkog leenja u celini.
Zabranjeno je da nadleni zdravstveni radnik saopti
drugim licima line podatke o pacijentu iz stava 1. ovog
lana.
Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera
nad njim smeju prisustvovati samo zdravstveni radnici
odnosno zdravstveni saradnici.
Pacijent moe dati saglasnost i za prisutnost drugih
lica prilikom pregleda i preduzimanja medicinskih mera
nad njim.

4. Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju

lan 36
Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku
dokumentaciju.
U sluaju kada je pacijent novoroene ili maloletno
lice, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju
roditelji, staratelj, odnosno zakonski zastupnik.
Nadleni zdravstveni radnik duan je da uredno vodi
medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da
evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad
pacijentom,
a
posebno
anamnezu,
dijagnozu,
dijagnostike mere, terapiju i rezultat terapije, kao i
savete date pacijentu.
lanovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo
uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice
ako su ti podaci od znaaja za njihovo leenje.

5. Pravo na tajnost podataka

lan 37
Podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u line
podatke o pacijentu i predstavljaju slubenu tajnu.
Slubenu tajnu iz stava 1. ovog lana duni su da
uvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao
i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama,
privatnoj praksi, odnosno organizaciji zdravstvenog
42

osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran, a

kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja
zakonom utvrenih nadlenosti.
Slubenom tajnom smatraju se i podaci o ljudskim
supstancama na osnovu kojih se moe utvrditi identitet
lica od koga one potiu.
Dunosti
uvanja
slubene
tajne
nadleni
zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga
lica iz stava 2. ovog lana, mogu biti osloboeni samo na
osnovu pismenog ili drugog jasno i nedvosmisleno
izreenog pristanka pacijenta ili odlukom suda.
Ako je pacijent dao pristanak nadleni zdravstveni
radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju
pacijenta punoletnom lanu porodice pacijenta.
Nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke
o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu
porodice i u sluaju kada pacijent nije dao pristanak a
saoptavanje podataka o zdravstvenom stanju pacijenta
je neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika lana
porodice.
Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta,
odnosno iz zdravstvene evidencije, mogu se dostavljati
na uvid, kao i u obliku zapisa, odnosno izvoda iz
medicinske dokumentacije, samo na zahtev sudskih
organa, organa starateljstva, organizacije zdravstvenog
osiguranja, organa nadlenog za poslove statistike kada
je to propisano zakonom, druge zakonom ovlaene
zdravstvene ustanove, kao i na zahtev drugih organa i
organizacija kada je to propisano zakonom.
Podaci iz stava 7. ovog lana dostavljaju se kao
slubena tajna.
Lica iz stava 2. ovog lana, kao i druga lica koja
neovlaeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili
punoletnog lana porodice pacijenta, raspolau
podacima iz medicinske dokumentacije iz st. 1. i 3. ovog
lana i neovlaeno iznose u javnost te podatke,
odgovorna su za odavanje slubene tajne u skladu sa
zakonom.

Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje

zdravstvene delatnosti.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni
inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se
ureuje opti upravni postupak.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti
alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema
reenja zdravstvenog inspektora.
Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u
upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti
upravni spor.
Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za
obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena ustanova
upisuje se u registar kod nadlenog suda, u skladu sa
zakonom.
Zdravstvena ustanova poinje sa radom danom
upisa u registar iz stava 6. ovog lana.

7. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou

lan 98
Primarnu zdravstvenu zatitu u domu zdravlja
graani ostvaruju preko izabranog lekara.
Izabrani lekar je:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za
oblast opte medicine, odnosno specijalista medicine
rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije.
Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zatitu u timu sa
zdravstvenim radnikom odgovarajue kolske spreme
zdravstvene struke.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, izabrani lekar moe
biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima
koje propie ministar.

8. Zavod za medicinu rada

lan 124
Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike osniva Republika.
Zavod za medicinu rada iz stava 1. ovog lana je
zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz oblasti
medicine rada, odnosno zatite zdravlja na radu, i to:
1) prati i prouava uslove rada, organizovanja i
sprovoenja
informacionog
sistema
prikupljanja
podataka i praenja epidemioloke situacije na teritoriji
Republike u oblasti profesionalnih bolesti, bolesti u vezi
sa radom i povredama na radu i predlae mere za
njihovo spreavanje i smanjivanje;
2) planira, organizuje, sprovodi i evaluira mere,
aktivnosti i postupke u oblasti zatite zdravlja na radu,
utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u
oblasti medicine rada, promociju zdravlja na radu i prua
struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju;
3) unapreuje organizaciju i rad zdravstvenih
ustanova u oblasti zatite zdravlja na radu i koordinira
njihov rad;
4) utvruje jedinstvenu metodologiju i postupke u
programiranju, planiranju i sprovoenju mera preventivne
zatite radnika;
5) uvodi i ispituje nove zdravstvene tehnologije, kao i
primenu novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i
rehabilitacije u oblasti medicine rada;

6. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada

zdravstvenih ustanova
lan 46
Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika,
autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili
fiziko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima
u dravnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije
drukije ureeno.
Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao:
1) dom zdravlja;
2) apoteka;
3) bolnica (opta i specijalna);
4) zavod;
5) zavod za javno zdravlje;
6) klinika;
7) institut;
8) kliniko-bolniki centar;
9) kliniki centar.
lan 51
Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu
delatnost ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su
ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje
zdravstvene delatnosti.
Zdravstvena ustanova moe obavljati samo
zdravstvenu delatnost koja je utvrena reenjem
43

6) prati savremena dostignua u oblasti organizacije

medicine rada i predlae zdravstvene standarde za
unapreenje i razvoj;
7) izuava sve faktore profesionalnih rizika i vri
njihovu identifikaciju, kvalifikaciju i procenu;
8) vri zdravstvene i druge preglede i merenja u vezi
sa jonizirajuim i nejonizirajuim zraenjem u
zdravstvenoj zatiti, odnosno radioloku zdravstvenu
zatitu;
9) obavlja struno-medicinske postupke i aktivnosti u
vezi sa utvrivanjem radnih mesta, poslova sa
poveanim rizikom, odnosno poslova na kojima se sta
osiguranja rauna sa uveanim trajanjem;
10) predlae i sprovodi preventivne lekarske
preglede radnika koji rade na radnim mestima sa
poveanim rizikom;
11) predlae i primenjuje kriterijume za ocenu
sposobnosti za upravljanje motornim vozilima;
12) ocenjuje radnu sposobnost obolelih od
profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, posledica
povreda na radu i van rada, vri ocenu radne i opte
ivotne sposobnosti, procenjuje telesno oteenje i vri
druga vetaenja u vezi sa radnom sposobnou
zaposlenih;
13) obavlja druge poslove u oblasti zatite zdravlja
na radu, u skladu sa zakonom.
Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu
delatnost iz oblasti zatite zdravlja na radu.
Osniva moe organizovati zavod za medicinu rada
kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom
116. ovog zakona.

5) pre poetka medicinskog ogleda ne osigura

pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu kod
nadlene organizacije za osiguranje ili ako nad
pacijentom vri medicinski ogled bez prethodne odluke
etikog odbora zdravstvene ustanove (lan 38. st. 7. i 9);
6) ne organizuje rad zatitnika pacijentovih prava ili
ako uskrati pravo na prigovor pacijenta zdravstvenom
radniku koji rukovodi procesom rada, odnosno zatitniku
pacijentovih prava, ili ako onemogui samostalan rad
zatitnika pacijentovih prava (lan 39. st. 1, 2. i 9);
7) u sluaju izbijanja epidemija i drugih veih
nepogoda i nesrea blagovremeno i istinito ne dostavi
podatke nadlenom organu optine, grada, autonomne
pokrajine i Republike (lan 41. stav 3);
8) u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika na
stacionarno leenje, za koga nadleni doktor proceni da
je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe
ugroziti ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, ne
obesti nadleni sud (lan 44. stav 2);
9) obavlja zdravstvenu delatnost a ne ispunjava
uslove iz lana 49. ovog zakona;
10) zapone sa obavljanjem zdravstvene delatnosti
pre dobijanja reenja Ministarstva kojim je utvrena
ispunjenost uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti
ili ako obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa
navedenim reenjem (lan 51);
11) koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole
Ministarstva za korienje novih zdravstvenih tehnologija
(lan 70. stav 1);
12) oglaava, odnosno reklamira zdravstvene
usluge, struno medicinske postupke i metode
zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge,
metode i postupke tradicionalne medicine (lan 71. stav
1);
13) istakne naziv zdravstvene ustanove koji ne
sadri podatke o delatnosti koja je utvrena reenjem
Ministarstva, radnom vremenu, osnivau i seditu
zdravstvene ustanove, ili ako istakne naziv zdravstvene
ustanove koji ima obeleje kome se moe pripisati
karakter oglaavanja, odnosno reklamiranja (lan 72. st.
1. i 2);
14) ne vodi zdravstvenu dokumentaciju i evidencije,
odnosno ako u propisanim rokovima ne dostavlja
individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom
organu, ili ako na bilo koji nain narui tajnost podataka
iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno ako ne
zatiti medicinsku dokumentaciju od neovlaenog
pristupa, kopiranja i zloupotrebe (lan 73. st. 1. i 3);
15) ne obavesti optinu, odnosno grad na ijoj
teritoriji ima sedite zdravstvena ustanova u privatnoj
svojini, o nedeljnom rasporedu rada, poetku i zavretku
radnog vremena (lan 75. stav 3);
16) ne obezbedi minimum procesa rada za vreme
trajka, odnosno ako se organizuje trajk u zdravstvenoj
ustanovi koja prua hitnu medicinsku pomo (lan 75. st.
5. i 6);
17) ne dostavlja podatke o trovanjima centru za
kontrolu trovanja, u skladu sa ovim zakonom (lan 92.
stav 5);
18) organizacione jedinice koje su sastavni deo
zdravstvene ustanove nose naziv apoteka, klinika,
odnosno institut, a ne ispunjavaju uslove utvrene ovim
zakonom za njihovo obrazovanje (lan 142. stav 2);
19) ne organizuje strune organe u zdravstvenoj
ustanovi (lan 143);

9. Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i

privatne prakse
lan 243
Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne
prakse, u smislu ovog zakona, vri se kao nadzor nad
zakonitou rada zdravstvenih ustanova i privatne
prakse i inspekcijski nadzor.
Republika obezbeuje vrenje poslova zdravstvene
inspekcije.
Nadzor iz stava 1. ovog lana vri Ministarstvo preko
zdravstvenih inspektora i inspektora nadlenih za oblast
lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu:
farmaceutski inspektor).

10. Kaznene odredbe

lan 256
Novanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara,
kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova ako:
1) pacijentu ne omogui ostvarivanje prava na
slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora
stomatologije (lan 29);
2) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno
njegovoj volji ili bez pristanka zakonskog zastupnika
poslovno nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu
preduzete medicinske mere suprotno odredbama ovog
zakona (lan 31. st. 2. i 3. i lan 35. stav 1);
3) pacijentu ne omogui uvid u svoju medicinsku
dokumentaciju (lan 36. stav 1);
4) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom
zastupniku ne omogui uvid u medicinsku dokumentaciju
kada je pacijent novoroene ili maloletno lice (lan 36.
stav 2);
44

20) stie sredstva za rad suprotno odredbama l.

159. i 160. ovog zakona;
21) ne potuje istaknuti prigovor savesti
zdravstvenog radnika, odnosno ako ne obezbedi
pruanje zdravstvene zatite pacijentu od strane drugog
zdravstvenog radnika u sluaju istaknutog prigovora
savesti (lan 171. stav 3);
22) ne stvori uslove i ne organizuje obavljanje
pripravnikog staa (lan 176. stav 3);
23)
zaposlenom
zdravstvenom
radniku
i
zdravstvenom saradniku ne obezbedi plaeno odsustvo
za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za
samostalni rad (lan 182. stav 3);
24) ne obezbedi struno usavravanje i ne donese
plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika (lan 183. st. 1. i 2.);
25) angauje zdravstvenog radnika zaposlenog u toj
ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi za rad van redovnog radnog vremena, suprotno
odredbama ovog zakona kojima je regulisano
zakljuivanje ugovora o dopunskom radu (l. 199 - 201);
26) ne sprovodi unutranju proveru kvaliteta
strunog rada, odnosno ako ne donese godinji program
provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi,
u skladu sa ovim zakonom (lan 206);
27) ne sarauje u sprovoenju redovne i vanredne
spoljne provere kvaliteta strunog rada od strane
strunih nadzornika, kao i ako im ne dostavi sve
potrebne podatke i drugu dokumentaciju (lan 208. stav
5);
28) ne postupi po reenju ministra kojim je izreena
privremena zabrana rada u postupku sprovoenja
redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada (lan
211. stav 1);
29) obavlja tradicionalnu medicinu primenom
metoda i postupaka za koje nije dobila saglasnost
Ministarstva (l. 235 - 237);
30) strancu ne ukae zdravstvenu zatitu u skladu
sa ovim zakonom ili ako mu ne prui hitnu medicinsku
pomo (l. 238, 239. i lan 240. stav 1).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i
odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novanom
kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ta. 2) do 15), ta. 17), 18) i
ta. 20) do 30) ovog lana kaznie se zdravstveni radnik
preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000
dinara.

5) pacijentu ne omogui uvid u svoju medicinsku

dokumentaciju ili ako ne vodi medicinsku dokumentaciju
u skladu sa zakonom (lan 36. st. 1. i 3);
6) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom
zastupniku ne omogui uvid u medicinsku dokumentaciju
kada je pacijent novoroene ili maloletno lice (lan 36.
stav 2);
7) u obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti
postupa u suprotnosti sa l. 86. i 87. ovog zakona;
8) se ne udrui u komore zdravstvenih radnika u
skladu sa zakonom (lan 167. stav 1);
9) napusti radno mesto posle isteka radnog
vremena, a da mu nije obezbeena zamena, ime je
narueno obavljanje zdravstvene delatnosti ili ugroeno
zdravlje pacijenta (lan 170);
10) ne prui hitnu medicinsku pomo istiui
prigovor savesti (lan 171. stav 4);
11) samostalno radi u zdravstvenoj ustanovi,
odnosno privatnoj praksi a da nije dobio, odnosno
obnovio licencu, odnosno ako mu je licenca oduzeta
(lan 191);
12) u roku od osam dana od dana prijema reenja o
oduzimanju licence, istu ne dostavi nadlenoj komori
(lan 192);
13) obavlja dopunski rad u suprotnosti sa l. 199. do
201. ovog zakona;
14) ne sarauje sa strunim nadzornicima u
sprovoenju redovne ili vanredne spoljne provere
kvaliteta strunog rada ili ako ne prui sve potrebne
podatke i dostavi neophodnu dokumentaciju za
sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta
strunog rada (lan 208. stav 5);
15) odbije uee u sprovoenju postupka redovne i
vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada kao
nadzornik sa liste nadzornika (lan 209. stav 5);
16) ne izvri neposredan pregled umrlog lica i utvrdi
vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog
poziva (lan 219. stav 5);
17) bez odlaganja ne obavesti nadlenu
organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za
unutranje poslove o smrtnom sluaju pod uslovima
propisanim u lanu 220. stav 1. ovog zakona;
18) obavlja tradicionalnu medicinu primenom
metoda i postupaka za koje nije dobio dozvolu
Ministarstva (l. 235 - 237).
Za prekraj iz stava 1. ta. 10), 14) i 15) ovog lana
kaznie se i zdravstveni saradnik novanom kaznom u
iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.

lan 259
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara,
kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako:
1) pacijentu ne da obavetenje koje je potrebno da
bi pacijent doneo odluku o pristanku ili nepristanku na
predloenu medicinsku meru ili ako pacijentu onemogui
uvid u trokove leenja (lan 28);
2) drugim licima saopti line podatke pacijenta za
koje je saznao, odnosno koje mu je pacijent u toku
pruanja zdravstvene zatite saoptio (lan 30. stav 2);
3) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno
njegovoj volji ili bez pristanka zastupnika poslovno
nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu preduzete
medicinske mere suprotno odredbama ovog zakona
(lan 31. stav 2. i lan 35. stav 1);
4) u medicinsku dokumentaciju pacijenta ne upie
podatak o pristanku ili odbijanju pacijenta na predloenu
medicinsku meru (lan 33. stav 3);

lan 260
Novanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara,
kaznie se za prekraj poslodavac koji je pravno lice ako
iz svojih sredstava ne organizuje i ne obezbedi
zdravstvenu zatitu zaposlenih (lan 14).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
poslodavac koji je preduzetnik novanom kaznom u
iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.

45

10) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su,

na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili
fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije
odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i
ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih
predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno
meunarodnim ugovorom;
11) dravljani Republike zaposleni u domainstvima
dravljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu
kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike;
12) lica koja imaju pravo na novanu naknadu po
osnovu
nezaposlenosti,
prema
propisima
o
zapoljavanju;
13) lica koja obavljaju privremene i povremene
poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad (lica
koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno
radno vreme - do punog radnog vremena i korisnici
starosne penzije);
14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju
privremene i povremene poslove preko omladinske,
odnosno studentske zadruge a imaju navrenih 26
godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota ako
nisu na kolovanju;
15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju
pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;
16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o
delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora
o porodinom smetaju prema propisima o socijalnoj
zatiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za
izvren posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu:
ugovorena naknada);
17) lica koja su osnivai, lanovi, odnosno akcionari
privrednih drutava (ortaka drutva, komanditna
drutva, drutva sa ogranienom odgovornou,
akcionarska drutva i druge pravne forme privrednih
drutava, odnosno preduzea), koji u njima nisu
zasnovali radni odnos ali obavljaju odreene poslove (u
daljem tekstu: osnivai privrednih drutava);
18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje
zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi
samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti
slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu
sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);
19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se
ureuje sport obavljaju sportsku delatnost kao
samostalnu delatnost;
20) svetenici i verski slubenici koji te poslove
obavljaju kao samostalnu delatnost;
21) poljoprivrednici stariji od 18 godina ivota, koji
obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno
zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici
zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici
iz take 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na
kolovanju;
22) korisnici penzije i prava na novane naknade
koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom
i invalidskom osiguranju;
23) dravljani Republike koji primaju penziju ili
invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca osiguranja
dok borave ili imaju prebivalite na teritoriji Republike,
odnosno koji primaju penziju od drave sa kojom ne
postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili
ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima
drave isplatioca penzije, za sebe ili lanove svoje

3) ZAKON O ZDRAVSTVENOM
OSIGURANJU ("Slubeni glasnik RS", br.
107/05 i 109/05 - ispravka)

1. Obavezno zdravstveno osiguranje

lan 9
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili
profesionalne bolesti.

2. Osiguranici
lan 16
Osiguranim licima, u smislu ovog zakona, smatraju
se osiguranici i lanovi njihovih porodica, kojima se u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za
sprovoenje ovog zakona obezbeuju prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
obezbeuju se i drugim licima koja su osigurana za
odreene sluajeve, u skladu sa ovim zakonom.
1. Osiguranici
lan 17
Osiguranici su fizika lica koja su obavezno
osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u
privrednom drutvu, drugom pravnom licu, dravnom
organu, organu jedinice lokalne samouprave i
autonomne pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem
tekstu: zaposleni);
2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i
vojnim ustanovama;
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za
obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili
naknadu zarade;
4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;
5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
rad, obavljaju poslove kunog pomonog osoblja;
6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike
zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i
ustanova,
stranih
konzularnih
ili
diplomatskih
predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili
fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije
odreeno;
7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni
upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja
delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno
osigurani po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim
ugovorom nije drukije odreeno;
8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno
staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri
godine ivota, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu
rada, u skladu sa propisima o radu;
9) dravljani Republike zaposleni u inostranstvu kod
stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje
stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu
obavezno osigurani prema propisima strane drave,
odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po
propisima te drave, za sebe ili lanove svoje porodice,
ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te drave;
46

porodice, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te

drave;
24) strani dravljani koji na teritoriji Republike rade
kod
domaih
organizacija,
odnosno
privatnih
poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni
strunjaka ili sporazuma o meunarodnoj tehnikoj
saradnji;
25) strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog
usavravanja na teritoriji Republike.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana moe se
stei samo po jednom osnovu osiguranja.
Izuzetno od stava 1. taka 16) ovog lana, lica koja
ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora o
davanju u zakup poljoprivrednog zemljita, a nisu:
osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti,
osiguranici iz stava 1. taka 17) ovog lana, korisnici
penzija ili lica na kolovanju, svojstvo osiguranika stiu u
skladu sa stavom 1. taka 21) ovog lana.

4) osiguranje po osnovu drugih propisanih osnova

osiguranja (lan 17. stav 1. ta. 13) 16), 24) i 25) ovog
zakona).
Korisniku penzije - osiguraniku iz lana 17. stav 1.
ta. 22) i 23) ovog zakona prioritetni osnov osiguranja, u
smislu ovog lana, jeste osiguranje po osnovu
ostvarenog prava na penziju.
Osiguranici iz stava 1. ovog lana prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju prema
prioritetno utvrenom osnovu osiguranja.

3. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 30
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:
1) pravo na zdravstvenu zatitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene
spreenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada
zarade);
3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa
korienjem zdravstvene zatite (u daljem tekstu:
naknada trokova prevoza).
Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog
lana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za
zdravstveno osiguranje plaen, ako ovim zakonom nije
drukije odreeno.

lan 18
Pod obavljanjem odreenih poslova u smislu lana
17. stav 1. taka 17) ovog zakona smatra se
predstavljanje i zastupanje privrednog drutva od strane
njegovih osnivaa, ortaka, lanova drutva, odnosno
akcionara i drugih lica u skladu sa zakonom, na osnovu
upisa u registar nadlenog organa, kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u
skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.

lan 31
Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ovog zakona
obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) - 3) ovog zakona,
ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ta. 24) i 25)
obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.
Osiguranicima iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona
obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.
Licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno
osiguranje iz lana 23. stav 1. ovog zakona obezbeuju
se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana
30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.
Pravo na naknadu zarade pripada osiguranicima iz
lana 17. stav 1. ovog zakona, pod uslovima propisanim
ovim zakonom, ako za vreme privremene spreenosti za
rad gube zaradu ili deo zarade.
lanovima porodice iz l. 24 - 27. ovog zakona
obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.
Licima iz lana 28. ovog zakona obezbeuju se
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30.
stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona samo u sluaju povrede
na radu ili profesionalne bolesti.
Dravljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa
kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom
osiguranju iz lana 29. ovog zakona obezbeuju se
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa
tim ugovorom.

lan 19
Preduzetniku iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog
zakona prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za
vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to
vreme ne plaa doprinos za obavezno zdravstveno
osiguranje, osim za vreme trajanja privremene
spreenosti za rad nastale pre odjave, u skladu sa ovim
zakonom.
lan 20
Osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 21) ovog
zakona koji je navrio 65 godina ivota prestaje svojstvo
osiguranika pod uslovom:
1) da je nesposoban za samostalni rad i ostvarivanje
prihoda;
2) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa
zakonom;
3) da su prihodi osiguranika ispod prihoda utvrenih
aktom iz lana 22. stav 2. ovog zakona.
Osiguraniku iz stava 1. ovog lana kome je prestalo
svojstvo osiguranika po tom osnovu, utvruje se novi
osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa
lanom 22. ovog zakona, na lini zahtev osiguranika.
lan 21
Ako osiguranik iz lana 17. ovog zakona ispunjava
uslove za sticanje svojstva osiguranika po vie osnova
osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji iskljuuje
druge osnove osiguranja, utvruje se po sledeim
prioritetima:
1) osiguranje po osnovu zaposlenja (lan 17. stav 1.
ta. 1) - 12) ovog zakona);
2) osiguranje po osnovu osnivanja privrednih
drutava, po osnovu preduzetnitva, odnosno po osnovu
samostalnog obavljanja delatnosti (lan 17. stav 1. ta.
17) - 20) ovog zakona);
3) osiguranje po osnovu bavljenja poljoprivredom
(lan 17. stav 1. taka 21) ovog zakona);

4. Pravo na zdravstvenu zatitu

lan 33
Pravo na zdravstvenu zatitu za sluaj nastanka
bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zatitu
u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti,
zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i
u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci
47

nakon poroaja, kao i zdravstvenu zatitu u sluaju

bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se
obezbeuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom
nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog
lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za
sprovoenje ovog zakona.
Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na
radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu
zatitu u sluaju nastanka povrede na radu ili
profesionalne bolesti koja se obezbeuje na primarnom,
sekundarnom i tercijernom nivou.
Zdravstvena zatita iz st. 1. i 2. ovog lana prua se
na nain da sauva, povrati ili unapredi zdravstveno
stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i
zadovolji svoje line potrebe u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Povreda na radu iz stava 2. ovog lana utvruje se
na osnovu izvetaja o povredi na radu koja se dogodi na
radu koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom
poslodavca, u skladu sa propisima kojima se ureuje
zatita zdravlja i bezbednost na radu.
Povreda na radu ili profesionalna bolest utvruju se
u skladu sa propisima kojima se ureuje penzijsko i
invalidsko osiguranje.
Republiki zavod, odnosno matina filijala, u
postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja osiguranih lica procenjuje izvetaj o povredi
na radu iz stava 4. ovog lana, odnosno da li je povreda
na radu utvrena u skladu sa propisima kojima se
ureuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

- preglede i leenje u sluaju planiranja porodice,

trudnoe, poroaja i u postnatalnom periodu, ukljuujui
prekid trudnoe iz medicinskih razloga;
- preglede, leenje i medicinsku rehabilitaciju u
sluaju bolesti i povreda dece, uenika i studenata do
kraja propisanog kolovanja a najkasnije do navrenih 26
godina ivota, odnosno starijih lica koja su teko telesno
ili duevno ometena u razvoju;
- preglede i leenje bolesti usta i zuba dece do
navrenih 18 godina ivota, kao i starijih lica koja su
teko telesno ili duevno ometena u razvoju, ena u vezi
sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja, kao i lica sa
uroenim ili steenim deformitetom lica i vilica;
- preglede i leenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim
zaraznim bolestima za koje je zakonom predvieno
sprovoenje mera za spreavanje njihovog irenja;
- preglede i leenje od malignih bolesti, hemofilije,
eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze,
progresivnih neuro- miinih bolesti, cerebralne paralize,
paraplegije, tetraplegije, trajne hronine bubrene
insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili
transplantacija bubrega, cistine fibroze, sistemskih
autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih
komplikacija;
- preglede i leenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i
razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih
i drugih lica za obezbeivanje zdravstvene zatite
osiguranih lica;
preglede,
leenje
i
rehabilitaciju
zbog
profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pruanje hitne medicinske i stomatoloke pomoi,
kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i
medicinska sredstva, u vezi sa leenjem bolesti i
povreda iz ove take;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj
ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj
sali, ukljuujui i implantate za najsloenije i najskuplje
zdravstvene usluge;
- najsloenije laboratorijske, rendgenske i druge
dijagnostike i terapijske procedure (magnetna
rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- leenje osiguranih lica upuenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i leenje od strane izabranog lekara i
lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostike i
terapijske procedure koje nisu obuhvaene takom 2)
ovog lana;
- kuno leenje;
- stomatoloke preglede i leenje u vezi sa
povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatoloke preglede
i leenje zuba pre operacije srca i transplantacije
bubrega;
- leenje komplikacija karijesa kod dece i omladine,
vaenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu
pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno leenje, kao i rehabilitaciju u
stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i leenje u dnevnoj bolnici, ukljuujui i
hirurke zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;

lan 34
Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje
obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz lana 33. ovog
zakona, obuhvata:
1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem
porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do
12 meseci nakon poroaja;
3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede;
4) preglede i leenje bolesti usta i zuba;
5) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i
povrede;
6) lekove i medicinska sredstva;
7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje,
stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor,
stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala (u
daljem tekstu: medicinsko-tehnika pomagala).
Republiki zavod moe propisati prethodnu
saglasnost prvostepene lekarske komisije za korienje
zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana, a posebno za
odreene vrste dijagnostikih i terapijskih postupaka,
stacionarno leenje ili kunu negu.

5. Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
lan 45
U ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja iz l. 34. - 44. ovog
zakona, osiguranim licima obezbeuje se:
1) 100% plaanja od cene zdravstvene usluge iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;

48

- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i

medicinska sredstva, koja nisu obuhvaena takom 1)
ovog lana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i leenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica
starijih od 65 godina ivota;
- ona i sluna pomagala za odrasle;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su

vezane za putovanje u inostranstvo ili za obavljanje
odreenog posla;
11) stomatoloke usluge koje nisu utvrene kao
pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog
zakona;
12) dijagnostika i leenje seksualne disfunkcije ili
seksualne neadekvatnosti, ukljuujui impotenciju,
zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnika
pomagala koja su vezana za promenu pola i reverzija
prethodne dobrovoljne hirurke sterilizacije;
13) hirurki ili invazivni tretman (ukljuujui gastini
balon) koji se odnosi na redukciju telesne teine, osim
ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program
gubitka telesne teine kod lica starijih od 15 godina
ivota, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod
novootkrivenih bolesnika sa eernom boleu i
bolesnika sa terminalnom bubrenom insuficijencijom;
14) metodi i postupci alternativne, komplementarne
ili tradicionalne medicine;
15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz
lana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno lekovi koji se
izdaju bez recepta, profilaktiki lekovi i lekovi koji slue
za promenu atletskih mogunosti, lekovi koji se daju u
svrhu kozmetike, za prestanak puenja, gubitak telesne
teine, kao i suplementi hrane za specifine dijete osim
za leenje naslednih metabolikih bolesti i bolesti
praenih malapsorpcijom;
16) dijagnostika i leenje koji su u fazi istraivanja,
odnosno eksperimenta, leenje uz primenu lekova i
medicinskih sredstava koji su u fazi klinikih ispitivanja,
dijagnostika, leenje i rehabilitacija, lekovi i medicinskotehnika pomagala koji nisu prueni u skladu sa
prihvaenim standardima medicinske, stomatoloke i
farmaceutske prakse;
17) pregledi i leenja profesionalnih i amaterskih
sportista koji nisu utvreni kao pravo iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine
sporta koji imaju za cilj poboljanje sportske sposobnosti;
18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurka
procedura za poboljanje vida, u sluaju kada se vid
moe adekvatno poboljati korienjem naoara ili
kontaktnih soiva;
19) sanitetski prevoz u sluaju kada osigurano lice
moe da bude bezbedno transportovano na drugi
adekvatan nain, i hitan vazduni saobraaj u sluaju
kada osigurano lice moe biti sigurno transportovano
drumskim ili drugim prevozom;
20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza,
elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza;
21) psiholoko savetovanje koje se odnosi na
promenu ponaanja, tretman loih porodinih i radnih
odnosa i nesposobnost pamenja i uenja;
22) dugotrajna nega i kuna nega, kao i nega u
zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zatite koja se
prevashodno prua s ciljem uobiajene line nege i
oporavka, odnosno radi staranja i pomoi pri dnevnim
ivotnim aktivnostima, kao to su pomo pri hodu,
smetanje i ustajanje iz kreveta, kupanje, oblaenje,
spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja
nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog
bolesti ili povrede;
23) medicinsko-tehnika pomagala i implantati koji
su preko standarda funkcionalnosti koji je medicinski
neophodan za tretman bolesti ili povrede;

6. Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u

obaveznom zdravstvenom osiguranju
lan 61
Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog
osiguranja ne obezbeuje se zdravstvena zatita koja
obuhvata sledee:
1)
medicinska
ispitivanja
radi
utvrivanja
zdravstvenog stanja, telesnog oteenja i invalidnosti u
postupcima kod nadlenog organa, osim ispitivanja po
uputu struno-medicinskog organa u postupku
ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno
radi ostvarivanja odreenih prava kod drugih organa i
organizacija;
2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje kole,
visokokolske ustanove i na kurseve, dobijanje uverenja
o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog
odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola za rad, za
bavljenje rekreacijom i sportom;
3) utvrivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica
po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne ostvaruje
po zahtevu struno-medicinskih organa u postupku u
skladu sa ovim zakonom (kod osiguravajuih drutava,
sudova, u krivinom i pretkrivinom postupku, kod
izdavanja potvrda za vozae motornih vozila, utvrivanja
zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera
u vezi sa zatitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije
drukije odreeno;
4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava
obezbedi specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih, kao
drutvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu
sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita;
5) korienje zdravstvene zatite u suprotnosti sa
nainom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zatite
koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za
sprovoenje ovog zakona;
6) lini komfor i posebna udobnost smetaja i line
nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno
smetaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolniku sobu sa
posebnim kupatilom, kao i televizorom, telefonom i
drugim vanstandardnim uslovima smetaja, a koji nije
medicinski neophodan ili se vri na lini zahtev;
7) zdravstvena zatita koja je povezana sa leenjem
akutnog pijanstva;
8) kozmetike hirurke procedure koje imaju za cilj
da poboljaju spoljanji izgled bez uspostavljanja i
vraanja telesne funkcije, kao i vrenje hirurkih
estetskih korekcija organa i delova tela, osim za:
korekcije
uroenih
anomalija
koje
prouzrokuju
funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke koje
su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije
nakon tekih povreda, odnosno bolesti koje su
neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i
delova tela;
9) prekid trudnoe iz nemedicinskih razloga;
49

8. Obavezno upuivanje osiguranika na ocenu

radne sposobnosti pred nadlenim penzijskoinvalidskim organom

24) leenje komplikacija koje su posledica

zdravstvenih usluga koje se ne obezbeuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim
zakonom;
25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu
utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog
zavoda.
Usluge iz stava 1. ovog lana plaa osigurano lice iz
svojih sredstava, po cenama koje utvruje davalac
zdravstvene usluge.

lan 81
Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez
obzira na duinu trajanja i uzrok privremene spreenosti
za rad osiguranika, duan je da osiguranika bez
odlaganja uputi nadlenom organu za ocenu radne
sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu:
invalidska komisija) ako oceni da zdravstveno stanje
osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti,
odnosno da se ne oekuje poboljanje zdravstvenog
stanja osiguranika koje bi mu omoguilo vraanje radne
sposobnosti.
U sluaju dueg trajanja spreenosti za rad
prouzrokovane boleu ili povredom, a najkasnije po
isteku est meseci neprekidne spreenosti za rad,
odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio
spreen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar,
odnosno lekarska komisija, duna je da osiguranika sa
potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na
invalidsku komisiju radi utvrivanja gubitka radne
sposobnosti.

7. Pravo na naknadu zarade za vreme

privremene spreenosti za rad
lan 73
Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici:
1) zaposleni iz lana 17. stav 1. ta. 1) - 7) ovog
zakona;
2) preduzetnici iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog
zakona;
3) svetenici i verski slubenici iz lana 17. stav 1.
taka 20) ovog zakona.
lan 74
Naknada zarade za vreme privremene spreenosti
za rad pripada osiguranicima iz lana 73. ovog zakona,
ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana
njegove ue porodice takvo da je osiguranik spreen za
rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na
isplatioca naknade zarade, i to ako je:
1) privremeno spreen za rad usled bolesti ili
povrede van rada;
2) privremeno spreen za rad usled profesionalne
bolesti ili povrede na radu;
3) privremeno spreen za rad zbog bolesti ili
komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe;
4) privremeno spreen za rad zbog propisane mere
obavezne izolacije kao kliconoe ili zbog pojave zaraznih
bolesti u njegovoj okolini;
5) privremeno spreen za rad zbog nege bolesnog
lana ue porodice, pod uslovima utvrenim ovim
zakonom;
6) privremeno spreeni za rad zbog dobrovoljnog
davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) privremeno spreen za rad jer je odreen za
pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na leenje ili
lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao
pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa
optim aktom Republikog zavoda.
Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje
struno-medicinski organ Republikog zavoda, odnosno
matine filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih
standarda za utvrivanje privremene spreenosti za rad.
Medicinsko-doktrinarne standarde iz stava 2. ovog
lana utvruje Republiki zavod na osnovu predloga
republikih strunih komisija za odreene vrste bolesti.
Zabranjeno je da izabrani lekar ili lan strunomedicinskog organa Republikog zavoda, odnosno
matine filijale utvrdi da kod osiguranika postoji
privremena spreenost za rad ako nisu ispunjeni uslovi iz
stava 1. ta. 1) - 7) ovog lana.

lan 82
Kada je osiguranik u toku privremene spreenosti za
rad upuen na invalidsku komisiju iz lana 81. ovog
zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja najdue 60 dana od
dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka pred
nadlenom organizacijom za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje.
Organizacija nadlena za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje duna je da u roku iz stava 1. ovog
lana, za osiguranike koji su upueni na utvrivanje
gubitka radne sposobnosti u skladu sa lanom 81. ovog
zakona, utvrdi da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak
radne sposobnosti, u skladu sa propisima o penzijskom i
invalidskom osiguranju.
Ako organizacija nadlena za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje ne donese reenje iz stava 2. ovog
lana, u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva
za pokretanje postupka u skladu sa lanom 81. ovog
zakona, osiguranik, poev od 61-og dana ima pravo na
naknadu zarade koju obezbeuje nadlena organizacija
za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih
sredstava.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ukoliko se potpuni
gubitak radne sposobnosti utvrdi pre isteka roka od 60
dana od dana podnoenja zahteva, naknada zarade do
dana utvrivanja potpunog gubitka radne sposobnosti
pada na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, a posle toga dana na teret sredstava
nadlene organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Potraivanje isplaene naknade zarade od nadlene
organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje dospeva
isplatom naknade zarade osiguraniku, a povraaj
isplaene naknade vri se prema odredbama zakona
kojim se ureuju obligacioni odnosi.
lan 83
Za sve vreme trajanja privremene spreenosti za
rad, osiguraniku koji je upuen na invalidsku komisiju, u
skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca
50

naknade zarade, privremenu spreenost za rad na

svakih 30 dana spreenosti za rad ceni lekarska
komisija, po predlogu izabranog lekara, na nain i po
postupku koji je ureen ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona, a do dana
dobijanja reenja iz lana 82. ovog zakona.

zdravstvenoj ustanovi i obaveznog leenja alkoholiara i

narkomana u zdravstvenoj ustanovi.
Ako se injenice iz stava 1. ovog lana utvrde posle
zapoinjanja sa korienjem prava na naknadu zarade,
odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade,
isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac
naknade ima pravo na povraaj isplaenih sredstava.

lan 84
Nadlena organizacija za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje duna je da matinoj filijali,
odnosno Republikom zavodu odmah dostavi reenje
kojim je utvren potpuni gubitak radne sposobnosti
osiguranika, odnosno reenje da ne postoji potpuni
gubitak radne sposobnosti, a najkasnije u roku od 15
dana od dana donoenja reenja.
Osiguranik ima pravo na naknadu zarade do dana
dostavljanja pravnosnanog reenja iz stava 1. ovog
lana.
Odnosi izmeu Republikog zavoda i nadlene
organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje o
pitanjima u vezi sa upuivanjem osiguranika na ocenu
radne sposobnosti, isplatom naknade zarade i drugim
pitanjima od zajednikog interesa, ureuju se ugovorom.

10. Obezbeivanje isplate naknade zarade

lan 102
Naknadu
zarade
za
sluajeve
privremene
spreenosti za rad iz lana 74. ovog zakona za prvih 30
dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih
sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeuje
Republiki zavod, odnosno matina filijala.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, naknada zarade
obezbeuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja od prvog dana spreenosti za
rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i
osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom
osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene
spreenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlaeg
od tri godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za osiguranika iz
lana 73. taka 1) ovog zakona naknadu zarade u
sluaju privremene spreenosti za rad zbog povrede na
radu ili profesionalne bolesti, obezbeuje poslodavac iz
svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa
osiguranika, od prvog dana privremene spreenosti za
rad, za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad
osiguranika.
Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku
korienja prava na naknadu zarade zbog povrede na
radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade
obezbeuje matina filijala, odnosno Republiki zavod,
od dana prestanka radnog odnosa osiguranika.
Za osiguranika iz lana 73. ta. 2) i 3) ovog zakona,
naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne
bolesti obezbeuje matina filijala, odnosno Republiki
zavod od 31. dana spreenosti za rad i za sve vreme
trajanja privremene spreenosti za rad osiguranika zbog
povrede na radu ili profesionalne bolesti.

9. Sluajevi u kojima ne pripada pravo na

naknadu zarade
lan 85
Osiguraniku privremeno spreenom za rad u skladu
sa ovim zakonom ne pripada pravo na naknadu zarade,
bez obzira na isplatioca:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za
rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana
akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno
osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne
leenju, osim ako za leenje nije potreban pristanak
predvien zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom
lekaru za ocenu privremene spreenosti za rad ili se ne
odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana
od dana nastanka privremene spreenosti za rad,
odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku
komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u
tome spreavale;
6) ako se za vreme privremene spreenosti za rad
bavi privrednom ili drugom aktivnou kojom ostvaruje
prihode;
7) ako bez dozvole struno-medicinskog organa
matine filijale, odnosno Republikog zavoda otputuje iz
mesta prebivalita, odnosno boravita ili ako izabrani
lekar, odnosno organ nadlean za kontrolu ostvarivanja
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da
ne postupa po uputstvu za leenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9)
ako
zloupotrebi
pravo
na
korienje
odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za
rad na neki drugi nain.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana
kada su utvrene okolnosti iz stava 1. ovog lana, za sve
vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.
Naknada zarade ne pripada licima na izdravanju
kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u

11. Utvrivanje svojstva osiguranog lica

lan 111
Svojstvo osiguranog lica utvruje filijala na ijem
podruju osigurano lice ima prebivalite, odnosno na
ijem podruju je sedite obveznika uplate doprinosa,
koja se u smislu ovog zakona smatra matinom filijalom,
ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Svojstvo osiguranog lica utvruje se samo po
jednom osnovu.
Svojstvo osiguranog lica prestaje danom prestanka
osnova po kojem je to svojstvo priznato.

12. Izabrani lekar

lan 146
Izabrani lekar je:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za
oblast opte medicine, odnosno specijalista medicine
rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije.
51

Izuzetno od stava 1. ovog lana, izabrani lekar moe

biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima
koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se
ureuje zdravstvena zatita.
Osigurano lice moe imati samo jednog izabranog
lekara iz grana medicine navedenih u st. 1. i 2. ovog
lana.
Republiki zavod optim aktom iz lana 141. stav 4.
ovog zakona blie ureuje uslove i nain korienja
zdravstvene zatite i drugih prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, nain i
postupak slobodnog izbora izabranog lekara, kao i
standard broja osiguranih lica po jednom izabranom
lekaru.
Ministar daje prethodnu saglasnost na standard
broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru iz
stava 4. ovog lana.

15) daje miljenje o tome da li je osiguranik namerno

prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je
ozdravljenje namerno spreio;
16) daje nalaz i miljenje o zdravstvenom stanju
osiguranog lica na osnovu ega se izdaje potvrda o
zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja
zdravstvene zatite u inostranstvu;
17) odreuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za
prevoz bolesnika, s obzirom na njegovo zdravstveno
stanje;
18) vri druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava
iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ugovorom
izmeu Republikog zavoda, odnosno filijale i davaoca
zdravstvenih usluga.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, izabrani lekar,
na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,
odreuje starost trudnoe radi ostvarivanja prava na
odsustvovanje sa rada zbog trudnoe i poroaja, daje
miljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja
prava osiguranika na odsustvovanje sa rada zbog
neophodne posebne nege deteta, u skladu sa zakonom i
utvruje privremenu spreenost za rad osiguranika sa
propisima o zapoljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti.
Izabrani lekar daje ocenu privremene spreenosti za
rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i
na osnovu medicinske dokumentacije.

lan 151
Izabrani lekar:
1) organizuje i sprovodi mere na ouvanju i
unapreenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i
suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja
preventivne preglede, mere i postupke, ukljuujui i
zdravstveno vaspitanje, koji su utvreni kao pravo iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) obavlja preglede i dijagnostiku;
3) odreuje nain i vrstu leenja, prati tok leenja i
usklauje miljenje i predloge za nastavak leenja
osiguranog lica;
4) ukazuje hitnu medicinsku pomo;
5)
upuuje
osigurano
lice
na
ambulantnospecijalistike
preglede
ili
u
drugu
odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, odnosno kod
drugog davaoca zdravstvenih usluga sa kojim je
zakljuen ugovor o pruanju zdravstvene zatite, prema
medicinskim indikacijama, prati tok leenja i usklauje
miljenja i predloge za nastavak leenja osiguranog lica i
upuuje osigurano lice na sekundarni i tercijarni nivo
zdravstvene zatite;
6) odreuje vrstu i duinu kunog leenja i prati
sprovoenje kunog leenja;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i
odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala;
8) sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog
zdravlja;
9) vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o
leenju i zdravstvenom stanju osiguranog lica, u skladu
sa zakonom;
10) daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog
lica i upuuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti,
odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvruje duinu privremene spreenosti za rad
zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana
spreenosti za rad i predlae prvostepenoj lekarskoj
komisiji produenje privremene spreenosti za rad, osim
ako ovim zakonom nije drukije odreeno;
12) predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji da
utvrdi potrebu za rad osiguranika sa skraenim radnim
vremenom u toku leenja, u skladu sa ovim zakonom;
13) utvruje potrebu da osigurano lice ima pratioca
za vreme putovanja;
14) utvruje potrebu odsustvovanja osiguranika sa
posla radi nege lana ue porodice, u skladu sa lanom
79. stav 1. ovog zakona;

13. Naknada tete u sprovoenju zdravstvenog

osiguranja
lan 191
Osigurano lice, odnosno osiguranik kome je iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja izvrena
isplata naknade na koju nije imao pravo, duan je da
Republikom zavodu, odnosno matinoj filijali vrati
primljeni iznos:
1) ako je isplata izvrena na osnovu netanih
podataka za koje je znao ili je morao znati da su netani,
ili je na drugi protivpravan nain ostvario pravo na
naknadu na koju nije imao pravo, ili je ostvario naknadu
u veem obimu od pripadajue;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga to nije
prijavio nastale promene koje utiu na gubitak ili obim
nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;
3) ako je primio novane isplate u iznosu veem od
onoga koji mu je odreen reenjem.
Rokovi zastarelosti potraivanja iz stava 1. ta. 1) 3) ovog lana poinju tei od dana kada je u upravnom
postupku postalo konano reenje kojim je utvreno da
isplaeno primanje ne pripada ili pripada u manjem
obimu, odnosno od dana kada je izvrena poslednja
nepravilna isplata.
lan 192
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od lica koje je namerno ili
krajnjom nepanjom prouzrokovalo bolest, povredu ili
smrt osiguranog lica.
Za tetu koju je matinoj filijali, odnosno
Republikom zavodu u sluajevima iz stava 1. ovog
lana prouzrokovao zaposleni na radu ili u vezi sa radom
odgovara poslodavac kod kojeg zaposleni radi u trenutku
prouzrokovanja tete.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima
pravo, u sluajevima iz stava 2. ovog lana, da zahteva
52

naknadu tete i neposredno od zaposlenog ako je bolest,

povredu ili smrt osiguranog lica prouzrokovao namerno.

Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo

da zahteva naknadu tete i neposredno od drutva za
osiguranje koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom
kojim se ureuje osiguranje, kod kojeg je lice koje je
upotrebom motornog vozila prouzrokovalo tetu,
odnosno oteenje zdravlja ili smrt osiguranog lica,
zakljuilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraaju
u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je teta nastala upotrebom nepoznatog
motornog vozila, matina filijala, odnosno Republiki
zavod ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno
od reosiguravajueg drutva.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete prouzrokovane upotrebom
motornog vozila strane registracije, koje na podruju
Republike nije obuhvaeno obaveznim osiguranjem od
tete nastale upotrebom motornog vozila, neposredno od
reosiguravajueg drutva.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete i kada je teta od upotrebe
motornog vozila nastala u inostranstvu, u skladu sa
odredbama zakona kojim se ureuje osiguranje u
meunarodnom saobraaju.

lan 193
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od poslodavca ako su bolest,
povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga to nisu
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u
skladu sa propisima kojima se ureuje oblast
bezbednosti i zdravlja na radu, ili ako nisu sprovedene
druge mere za zatitu graana.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od poslodavca i kada je teta
nastala usled toga to je zaposleni stupio na rad bez
propisanog prethodnog zdravstvenog pregleda, a kasnije
se utvrdi zdravstvenim pregledom da zaposleni prema
svom zdravstvenom stanju nije bio sposoban za rad na
odreenom poslu.
lan 194
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od poslodavca:
1) ako je teta nastala usled toga to nisu dati
podaci, ili to su dati neistiniti podaci o injenicama od
kojih zavisi sticanje ili odreivanje prava;
2) ako je isplata izvrena na osnovu neistinitih
podataka u prijavi na osiguranje ili zato to nije podneta
prijava o promeni u osiguranju, ili odjava sa osiguranja, ili
ako su navedeni dokumenti podneti posle propisanog
roka.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od osiguranika koji je duan
sam da podnosi prijavu na osiguranje, prijavu promene u
osiguranju ili odjave sa osiguranja, ili da daje odreene
podatke u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako je teta
nastala usled toga to navedeni dokumenti nisu podneti,
ili nisu dati podaci, odnosno dati su neistiniti podaci.

lan 198
U skladu sa ovim zakonom, naknadu tete moe
zahtevati i osigurano lice koje pretrpi tetu u sprovoenju
obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i poslodavac
koji pretrpi tetu u sprovoenju obaveznog zdravstvenog
osiguranja svojih zaposlenih.
lan 199
Kada matina filijala, odnosno Republiki zavod
utvrdi da mu je u sprovoenju zdravstvenog osiguranja
prouzrokovana teta, pozvae tetnika da u roku od 30
dana od dana utvrene naknade tete naknadi tetu.
Ako u ostavljenom roku teta ne bude naknaena,
zahtev za naknadu tete matina filijala, odnosno
Republiki zavod moe ostvariti tubom kod nadlenog
suda.

lan 195
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
da zahteva naknadu tete od izabranog lekara koji
nezakonito utvrdi spreenost za rad osiguranika ili
propie lekove, medicinsko-tehnika pomagala, odnosno
druga prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za
koja nema osnova u zdravstvenom stanju osiguranog
lica.
Ako je teta iz stava 1. ovog lana nastala zbog
nezakonitog rada lekarske komisije, za tetu odgovaraju
lanovi lekarske komisije koji su nezakonito radili.
Matina filijala, odnosno Republiki zavod ima pravo
na naknadu tete od lekara, odnosno od davaoca
zdravstvenih usluga, ako je nastala teta prouzrokovana
pri obavljanju ili u vezi sa obavljanjem delatnosti lekara,
odnosno davaoca zdravstvenih usluga zbog nepravilnog
leenja osiguranog lica.

lan 200
Poslodavci, davaoci zdravstvenih usluga sa kojima
je matina filijala, odnosno Republiki zavod zakljuio
ugovor o pruanju zdravstvene zatite iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, nadleni dravni
organi, kao i druga pravna lica koja na osnovu zakona u
obavljanju redovne delatnosti prikupljaju podatke,
odnosno vode evidencije od znaaja za naknadu tete u
skladu sa ovim zakonom, duni su da u sluaju
prouzrokovane bolesti, povrede ili smrti osiguranog lica
podatke dostave matinoj filijali, odnosno Republikom
zavodu.
Obavezu iz stava 1. ovog lana imaju i drutva koja
u skladu sa posebnim zakonom obavljaju delatnost
osiguranja, za sluaj povrede ili smrti u saobraajnoj
nesrei osiguranog lica, koje je sa osiguravajuim
drutvom zakljuilo ugovor o obaveznom osiguranju u
saobraaju.

lan 196
Pri
utvrivanju
prava
na
naknadu
tete
prouzrokovane matinoj filijali, odnosno Republikom
zavodu primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju
obligacioni odnosi.
Visina naknade tete utvruje se prema trokovima
leenja i drugim trokovima u vezi sa leenjem,
novanim naknadama isplaenim osiguranom licu po
odredbama ovog zakona i drugim davanjima na teret
matine filijale, odnosno Republikog zavoda.
lan 197
53

10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju

privremene i povremene poslove preko omladinskih
zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju
poslodavcem, a imaju navrenih 26 godina ivota,
odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na
kolovanju;
11) lica za ijim je radom prestala potreba, kao i lica
kojima je prestalo zaposlenje zbog steaja, likvidacije,
odnosno u svim sluajevima prestanka rada poslodavca,
dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radu
i zapoljavanju.

4) ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM

OSIGURANJU ("Slubeni glasnik RS", br.
34/03; 64/04 - US; 84/04 - dr. zakon; 85/05 i
101/05 - dr. zakon):

1. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje

lan 10
Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu:
osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni);
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem
tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti);
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik
poljoprivrednik).
Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje
po vie osnova iz stava 1. ovog lana, osnov osiguranja
odreuje se na taj nain to postojanje osnova
osiguranja po prethodnoj taki iskljuuje osnov
osiguranja iz naredne take.
Obaveze za plaanje doprinosa po osnovu
osiguranja utvruju se u skladu sa ovim zakonom.

lan 12
Osiguranici samostalnih delatnosti jesu:
1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno
obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu
obavezno osigurana po osnovu zaposlenja;
2) lica koja su osnivai, odnosno lanovi privrednih
drutava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez
obzira da li su u radnom odnosu u privrednom drutvu iji
su osniva odnosno lan;
3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o
delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao
i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvren
posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena
naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu;
4) svetenici i verski slubenici ako nisu obavezno
osigurani po osnovu zaposlenja;
5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu
delatnost, dok ostvaruju novanu naknadu prema
propisima o radu i zapoljavanju.
Radom u smislu stava 1. taka 2) ovog lana smatra
se predstavljanje i zastupanje privrednih drutava od
strane njihovih osnivaa, odnosno lanova na osnovu
upisa u registar nadlenog suda, kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u
skladu sa zakonom kojim se ureuje poloaj privrednih
drutava.

lan 11
Osiguranici zaposleni jesu:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u
preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu,
organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizikih lica (u
daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz lana 12. stav
1. taka 2) ovog zakona;
2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i
vojnim ustanovama;
3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje
funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade;
4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u
radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija
poslodavca;
5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni
upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u
preduzeu koje obavlja delatnost ili usluge u
inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima
te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drugaije
odreeno;
6) domai dravljani koji su na teritoriji Republike
Srbije zaposleni kod stranih ili meunarodnih
organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i
konzularnih predstavnitava ili kod stranih pravnih ili
fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije
odreeno;
7) domai dravljani zaposleni u inostranstvu, ako
za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog
nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i
invalidskog osiguranja, po propisima te drave, ne mogu
ostvariti ili koristiti van njene teritorije;
8) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su na
teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili
fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije
odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i
ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih
predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno
meunarodnim ugovorom;
9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju
privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po
drugom osnovu;

lan 13
Osiguranici - poljoprivrednici jesu lica za koja se,
prema zakonu, smatra da se bave poljoprivredom
(poljoprivrednici, lanovi domainstva poljoprivrednika i
lanovi meovitog domainstva), ako nisu: osiguranici
zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici
penzija i na kolovanju.
Domainstvom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra
se zajednica ivota, privreivanja i troenja prihoda
ostvarenih radom njenih lanova, bez obzira na srodstvo.
Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog
domainstva, odnosno najmanje jedan lan domainstva,
dok se ostali lanovi domainstva mogu osigurati pod
uslovima propisanim ovim zakonom.
lan 14
Svojstvo osiguranika stie se danom poetka a
prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja
samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno
obavljanja ugovorenih poslova.
Svojstvo osiguranika utvruje se na osnovu prijave
na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s
ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika ne moe se stei pre navrenih
15 godina ivota.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, svojstvo
osiguranika poljoprivrednika moe mirovati najdue pet
godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga
54

(elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s

tim to to ne moe biti uzastopnih pet godina.

4. Uslovi za sticanje prava iz penzijskog i

invalidskog osiguranja - invalidska penzija

lan 15
Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog
zakona, mogu se ukljuiti u obavezno osiguranje i
obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u
obimu i na nain predvien ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana stie se
danom podnoenja zahteva, a izuzetno, na zahtev lica,
najranije 30 dana pre podnoenja zahteva.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana prestaje
danom za koji se lice u zahtevu opredeli.
Podnoenje zahteva za sticanje prava na starosnu
odnosno invalidsku penziju smatra se zahtevom za
prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. ovog lana,
ukoliko su ispunjeni uslovi za sticanje ovih prava.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana moe se
stei pod uslovom da nije nastupio neki od sluajeva po
osnovu kojih se ostvaruje pravo u skladu sa ovim
zakonom, a ukoliko je nastupio neki od tih sluajeva,
svojstvo osiguranika moe se stei samo za sluaj koji
nije nastupio.

lan 21
Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane
potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u
zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu,
profesionalnom boleu, povredom van rada ili boleu,
koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom
rehabilitacijom.
lan 22
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se
povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj,
vremenskoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla
po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana
neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili
hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama
fiziolokog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju
osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji
nije rasporeen, ali koji obavlja u interesu poslodavca
kod koga je zaposlen.
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju
osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta
rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvravanja
slubenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na
rad, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika
koje je nastalo neposredno ili kao iskljuiva posledica
nekog nesrenog sluaja ili vie sile za vreme obavljanja
posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nain iz st. 1. do 4. ovog lana, koju
osiguranik pretrpi u vezi s korienjem prava na
zdravstvenu zatitu po osnovu povrede na radu i
profesionalne bolesti.

2. Lica kojima se obezbeuju prava za sluaj

invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovani
povredom na radu ili profesionalnom boleu
lan 17
Prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja
prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom
boleu ostvaruju:
1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju
privremene i povremene poslove preko omladinskih
zadruga do navrenih 26 godina ivota, ako su na
kolovanju;
2) lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju,
dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija
nadlena za zapoljavanje;
3) uenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom,
nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj
praksi ili praktinoj nastavi;
4) lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora
dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdravanje
kazne zatvora (radionica, radilite i sl.) i na drugom
mestu rada;
5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju
odreene poslove po osnovu ugovora o volonterskom
radu.

lan 23
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nain predvien u lanu 22. ovog
zakona koju osiguranici pretrpe uestvujui:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od
elementarnih nepogoda ili nesrea;
2) u vojnoj vebi ili u vrenju drugih obaveza iz
oblasti odbrane zemlje utvrenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmienju (proizvodnom,
sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je
zakonom utvreno da su od opteg interesa.

3. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

lan 18
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:
1) za sluaj starosti - pravo na starosnu penziju;
2) za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku
penziju;
3) za sluaj smrti:
(1) pravo na porodinu penziju;
(2) pravo na naknadu pogrebnih trokova;
4) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog
povredom na radu ili profesionalnom boleu - pravo na
novanu naknadu za telesno oteenje.

lan 24
Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu
odreene
bolesti
nastale
u
toku
osiguranja,
prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa i
uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje
je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi
na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se
smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1.
ovog lana, utvruju ministar nadlean za poslove
penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadlean za
poslove zdravlja, na predlog fonda.
lan 25
55

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne

sposobnosti, stie pravo na invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na
radu ili profesionalnom boleu;
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van
rada ili boleu - pod uslovom da je gubitak radne
sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota
propisanih za sticanje prava na starosnu penziju
utvrenih u lanu 19. taka 1) ovog zakona i da ima
navrenih pet godina staa osiguranja.
3) (brisana)

5.
6.
7.
8.

60%
50%
40%
30%

lan 40
Kada kod osiguranika kod koga je ranije nastalo
telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili
profesionalnom boleu ispod 30% doe do pogoranja
tog telesnog oteenja ili nastane nov sluaj telesnog
oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili
profesionalnom boleu, tako da ukupno telesno
oteenje iznosi 30% ili vie, osiguranik stie pravo na
novanu naknadu za telesno oteenje u odgovarajuem
procentu prema novom stepenu telesnog oteenja koji
se odreuje na osnovu novog stanja ukupnog telesnog
oteenja.

lan 26
Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana
boleu ili povredom van rada, nastala pre navrene 30
godine ivota stie pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine
ivota - ako ima godinu dana staa osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine
ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve
godine staa osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine
ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri
godine staa osiguranja.
3. Porodina penzija

6. Sta osiguranja koji se rauna sa uveanim

trajanjem
lan 52
Osiguraniku koji radi na naroito tekim, opasnim i
za zdravlje tetnim radnim mestima, odnosno poslovima i
osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno
poslovima na kojima posle navrenja odreenih godina
ivota ne moe uspeno obavljati svoju profesionalnu
delatnost, sta osiguranja u efektivnom trajanju rauna
se sa uveanim trajanjem pod uslovima utvrenim ovim
zakonom.
Stepen uveanja staa osiguranja zavisi od teine,
opasnosti i tetnosti rada, odnosno od prirode posla, a
moe iznositi najvie 50%.

lan 27
Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi
porodice:
1) umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet
godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku
penziju; ili
2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
Ako je smrt lica iz lana 17. ovog zakona nastala
kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti,
lanovi njegove porodice stiu pravo na porodinu
penziju bez obzira na duinu penzijskog staa tog lica.

lan 53
Radno mesto odnosno posao na kome se sta
osiguranja rauna sa uveanim trajanjem je radno mesto
odnosno posao na kome je rad naroito teak, opasan i
tetan za zdravlje i pored toga to su primenjene sve
opte i posebne zatitne mere utvrene propisima.
Radno mesto odnosno posao na kome se sta
osiguranja rauna s uveanim trajanjem je i radno mesto
odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne
delatnosti ogranieno navrenjem odreenih godina
ivota ili zbog prirode i teine posla, fizioloke funkcije
opadaju u toj meri da onemoguavaju njeno dalje
uspeno obavljanje.

5. Novana naknada za telesno oteenje

prouzrokovano povredom na radu, odnosno
profesionalnom boleu
lan 37
Telesno oteenje postoji kad kod osiguranika
nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija
onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, to
oteava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee
napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to
da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
Osiguranik i lice iz lana 17. ovog zakona kod koga
telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili
profesionalnom boleu iznosi najmanje 30%, stie
pravo na novanu naknadu.

lan 54
Osiguraniku iz lana 52. stav 1. ovog zakona, sta
osiguranja rauna se sa uveanim trajanjem pod
uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz
lana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno
najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet
godina ako je utvrena invalidnost.
Sta osiguranja se uveava samo za vreme koje je
efektivno provedeno na radu.
Prilikom utvrivanja uslova za ostvarivanje prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja, kumulativno se
uzima sta osiguranja sa uveanim trajanjem ostvaren
na radnim mestima odnosno poslovima iz lana 53. ovog
zakona.

lan 38
Telesna oteenja iz lana 37. ovog zakona, kao i
procente tih oteenja utvruju ministar nadlean za
poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar
nadlean za poslove zdravlja na predlog fonda.
lan 39
Telesna oteenja razvrstavaju se prema teini u
osam stepena, i to:

lan 55
Radna mesta, odnosno poslove na kojima se sta
osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, postupak i
nain za njihovo utvrivanje, kao i stepen uveanja staa

Stepen Procenat teleskog oteenja

1. 100%
2. 90%
3. 80%
4. 70%

56

osiguranja utvruje ministar nadlean za poslove

penzijskog i invalidskog osiguranja, na predlog fonda.
Ovlaenom slubenom licu u smislu propisa o
vrenju unutranjih poslova, pripadniku Bezbednosnoinformativne agencije, zaposlenom u organu nadlenom
za inostrane poslove koji radi u inostranstvu na
odreenim poslovima pod posebnim uslovima i
zaposlenom u organu ili organizaciji koji radi na
poslovima kontra-radio-izviajne slube i poslovima
kriptografije, na izvrenju krivinih sankcija, ovlaenom
slubenom licu Poreske policije u smislu propisa o
poreskoj administraciji, svakih 12 meseci efektivno
provedenih na tim poslovima rauna se najvie kao 16
meseci staa osiguranja u zavisnosti od teine ovih
poslova, pod uslovima iz lana 54. ovog zakona.
Radna mesta odnosno poslovi, kao i stepeni
uveanja staa osiguranja iz st. 1. i 2. ovog lana,
podleu reviziji najdocnije po isteku 10 godina od dana
njihovog utvrivanja.

bolest, pri utvrivanju linih bodova rauna se 40 godina

penzijskog staa.
Za odreivanje visine invalidske penzije, ako je
uzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri
utvrivanju linih bodova, dodaju se godine penzijskog
staa, u odnosu na dan utvrene invalidnosti, tako to
se:
1) osiguraniku mlaem od 53 godine ivota dodaje
2/3 penzijskog staa koji mu nedostaje do navrenih 53
godine ivota i 1/2 penzijskog staa koja nedostaje
osiguraniku eni od 53 godine ivota do navrenih 58
godina ivota, a osiguraniku mukarcu od 53 godine
ivota do navrenih 63 godine ivota;
2) osiguraniku starijem od 53 godine ivota dodaje
1/2 penzijskog staa koja nedostaje osiguraniku eni do
navrenih 58 godina ivota, a osiguraniku mukarcu do
navrenih 63 godine ivota.
Za odreivanje visine invalidske penzije osiguraniku
eni, navren sta osiguranja i penzijski sta iz stava 3.
ovog lana, uveava se za 15%.
Sta iz st. 1, 3. i 4. ovog lana, moe se dodati
najvie do 40 godina.
Osiguraniku koji ispunjava uslove za sticanje prava
na invalidsku penziju u pogledu penzijskog staa i kod
koga je invalidnost prouzrokovana delimino povredom
na radu ili profesionalnom boleu a delimino boleu ili
povredom van rada, odreuje se jedna invalidska penzija
koja se sastoji od srazmernih delova odreenih po
osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti,
odnosno po osnovu bolesti ili povrede van rada prema
njihovom uticaju na ukupnu invalidnost, s tim to tako
obraunata penzija ne moe iznositi vie od penzije
odreene sa 40 godina penzijskog staa.
Osiguraniku kod koga je invalidnost prouzrokovana
delimino povredom na radu ili profesionalnom boleu,
a delimino povredom van rada ili boleu i koji
ispunjava uslove za sticanje prava na invalidsku penziju
samo po osnovu invalidnosti prouzrokovane povredom
na radu ili profesionalnom boleu invalidska penzija se
odreuje u procentu sa kojim je na ukupnu invalidnost
uticala povreda na radu ili profesionalna bolest.

lan 56
Radna mesta, odnosno poslove lica iz lana 55. stav
2. ovog zakona, kao i stepen uveanja staa osiguranja
utvruje nadleni ministar u skladu sa zakonom,
odnosno direktor Bezbednosno-informativne agencije,
sporazumno sa ministrom nadlenim za poslove
penzijskog i invalidskog osiguranja.
Na akte iz stava 1. ovog lana saglasnost daje
Vlada Republike Srbije.
lan 57
Revizijom radnih mesta, odnosno poslova na kojima
se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i
stepena uveanja staa osiguranja, u smislu ovog
zakona, smatra se ponovna ocena postojanja uslova iz
lana 53. ovog zakona na osnovu koje se utvruje na
kojim radnim mestima, odnosno poslovima prestaje
raunanje staa osiguranja s uveanim trajanjem,
odnosno menja stepen uveanja staa ili uvodi raunanje
staa osiguranja sa uveanim trajanjem.
Revizija radnih mesta odnosno poslova iz stava 1.
ovog lana vri se na nain i po postupku po kojima se
vri njihovo utvrivanje.

8. Naknade tete

lan 58
Sta osiguranja sa uveanim trajanjem rauna se i
osiguranicima koji su na radu, po osnovu koga su bili
obavezno osigurani, proveli radei u smislu lana 47.
kao: osiguranici s telesnim oteenjem od najmanje
70%, vojni invalidi od prve do este grupe, civilni invalidi
rata od prve do este grupe, slepa lica, lica obolela od
distrofije ili srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, od
paraplegije i cerebralne i deije paralize i od multipleks
skleroze.
Osiguranicima iz stava 1. ovog lana svakih 12
meseci efektivno provedenih na radu po osnovu koga su
osigurani rauna se, pod uslovima utvrenim u lanu 54.
ovog zakona, kao 15 meseci staa osiguranja.

lan 208
Naknada tete priinjene fondu, odnosno povraaj
nezakonito i nepravilno izvrenih isplata penzija i drugih
novanih primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja
vri se po odredbama zakona kojim se ureuju
obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nije drugaije
ureeno.
Fond ima pravo da zahteva naknadu priinjene tete
od lica koje je prouzrokovalo invalidnost, telesno
oteenje ili smrt osiguranika ako je, po tom osnovu,
ostvareno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Fond je duan da zahteva naknadu tete od
poslodavca ukoliko je do povrede na radu, odnosno
profesionalne
bolesti
dolo
nepreduzimanjem
odgovarajuih mera bezbednosti i zatite zdravlja na
radu, u skladu sa propisima o radu.
Pri utvrivanju visine tete ne uzimaju se u obzir
iznos uplaenog doprinosa za to osiguranje, niti duina
navrenog penzijskog staa.

7. Utvrivanje prava iz penzijskog i invalidskog

osiguranja
lan 69
Za odreivanje visine starosne penzije osiguraniku
eni, navren sta osiguranja uveava se za 15%.
Za odreivanje visine invalidske penzije, ako je
uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna
57

lan 209
Zahtevom za naknadu tete moe se obuhvatiti
ukupan iznos tete ili iznos dela tete koji se odnosi na
odreeni protekli period.
Fond moe zahtevati da se teta koja je
prouzrokovala obavezu plaanja invalidske ili porodine
penzije, kao i drugog trajnog novanog primanja,
nadoknadi jednokratnim iznosom u celini.
Iznos iz stava 2. ovog lana obraunava se prema
visini priznate penzije i drugog trajnog novanog
primanja, kao i prema oekivanom prosenom vremenu
korienja tih prava.
lan 210
Fond ima pravo da zahteva naknadu tete i
neposredno od zajednice osiguranja imovine i lica
nastale upotrebom motornog vozila.

58

59

60