Razvoj današnjeg međunarodnog prava uslovio je činjenicu, da se u svakom pravnom

sistemu pored domaćih pravnih akata primenjuju i međunarodni pravni propisi od interesa
za opšti razvoj društva i države, i postizanje jednakog nivoa ljudskih prava među državama. I
naša zemlja prati te trendove i usklađuje svoj pravni sistem sa međunarodnim konvencijama
i standardima. Iz ovih opštih principa deriviraju se prava građana, po ma kom kriterijumu da
se oni posmatraju,tj grupišu.
Najšire gledano prava su utvrđena:
1. Ustavom Republike Srbije( „Sl. Glasnik RS“ broj 98/06)
2. Međunarodnim konvencijama i dokumentima
3. Zakonima i drugim propisima
Ustavom Republike Srbije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Naročito po
osnovu:
1. Rase
2. Pola,
3. Nacionalne pripadnosti,
4. Društvenog porekla,
5. Rođenja,
6. Veroispovesti,
7. Političkog ili drugog uverenja,
8. Imovnog stanja
9. Kulture,
10. Jezika,
11. Starosti,
12. Psihičkog ili fizičkog invaliditeta

Prava osoba sa invaliditetom – u širem smislu

Razvoj današnjeg međunarodnog prava uslovio je činjenicu, da se u svakom pravnom
sistemu pored domaćih pravnih akata primenjuju i međunarodni pravni propisi od interesa
za opšti razvoj društva i države, i postizanje jednakog nivoa ljudskih prava među državama. I
naša zemlja prati te trendove i usklađuje svoj pravni sistem sa međunarodnim konvencijama
i standardima. Iz ovih opštih principa deriviraju se prava građana, po ma kom kriterijumu da
se oni posmatraju,tj grupišu.
Najšire gledano prava su utvrđena:
1. Ustavom Republike Srbije( „Sl. Glasnik RS“ broj 98/06)
2. Međunarodnim konvencijama i dokumentima(Konvencija o pravima osoba sa
invaliditetom)
3. Zakonima i drugim propisima

Prava utvrđena Ustavom:

 1. Svako ima pravo na zaštitu zdravlja.
2. Deca, trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu izjavnih prihoda, kad to
pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu, a druga lica pod uslovima utvrđenim
zakonom.
3. Svako ima pravo na rad.
4. Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju.
Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
5. Građanima koji su delimično sposobni za rad zajemčuje seosposobljavanje za
odgovarajući posao i obezbeđuju se uslovi za njihovo zapošljavanje, u skladu sa
zakonom.
6. Država obezbeđuje socijalnu sigurnost građanima koji su nesposobni za rad, a nemaju
sredstva za izdržavanje.
Zabranjena je diskriminacija neposredna,ili posredna, naročito po osnovu:
1. Rase
2. Pola,
3. Nacionalne pripadnosti,
4. Društvenog porekla,
5. Rođenja,
6. Veroispovesti,
7. Političkog ili drugog uverenja,
8. Imovnog stanja
9. Kulture,
10. Jezika,
11. Starosti,
12. Psihičkog ili fizičkog invaliditeta

Drugi propisi koji posebno tretiraju pitanja pravnog položaja osoba sa invaliditetom su:

 Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,donet 17.04.2006(„Sl.

Glasnik RS“ broj 33/06)
 Strategija za unnapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,
usvojena 05.01.2007 (Sl. Glasnik RS broj 1/07), i
 Akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja osoba sa
invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2013 do 2015. godine („Sl. Glasnik RS“
broj 73/13),usvojen je takođe Krovni zakon o zabrani diskrimminacije(„Sl. Glasnik RS“
broj 22/09).
Koja prava predviđa konvencija o pravima osoba sa invaliditetom?

To su u prvom redu opšta građanska prava,tj politička,ekonomska, i socijalna prava. Potom se

naglašavaju mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se omogućio samostalan i sadržajan život
osoba sa invaliditetom, prilagođavanje fizičkog okruženja,komunikacija i javnog prevoza i
drugih objekata namenjenih javnosti, omogućavanje ravnopravnog učešća u društvenom
životu. Podrazumeva se zabrana diskriminacije po bilo koje vrste po osnovu invaliditeta, a
države potpisnice su se obavezale da će obezbediti efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije.

Prepoznata je potreba da žene sa invaliditetom i deca sa invaliditetom uživaju sva prava pod
jednakim uslovima. Neophodna je saranja sa organizacijama osoba sa invaliditetom prilikom
donošenja zakona i drugih propisa koji se tiču osoba sa invaliditetom. S obzirom na to da je
invalidnost širi društveni fenomen jer prožima sve oblasti društvenog života za njegovo
rešavanje iziskuje sistemski pristup. Te je neophodno „ugraditi“ prava osoba sa invaliditetom
u sve relevantne zakonske propise i politike.

Potrebno je uticati na društvenu svest o osobama sa invaliditetom, pružiti im neophodnu,

pomoć i zaštitu ukoliko im je potrebna, ili ih kroz sisteme zaštite predviđene pravom Republike
Srbije, pripremiti, podržati ili osnažiti u nastojanju da razviju svoje potencijale ili vode
samostalan život.

Mere koje bi trebale da pomognu integraciju i nezavisnost osoba sa invaliditetom:

 Samostalni život i uključenost u lokalnu zajednicu,uz odgovarajuće službe podrške

 Mobilnost uz upotrebu odgovarajućih pomagala, i
 Habilitaciju i rehabilitaciju

Konvencijom su propisane i druge mere, čija je svrha ostvarenje sledećih prava:

 Pravo na život (član 10)

 Zaštita u situacijama rizika (član 11)
 Jednako priznanje pred zakonom (član 12)
 Pristup pravdi (član 13)
 Sloboda i lični integritet (član 14)
 Zaštita od torture i nehumanog postupanja i kazni, uključujući medicinske
eksperimente (član 15)
 Zaštita od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije (član 16)
 Fizički i moralni integritet (član 17)
 Sloboda kretanja i pravo na državljanstvo (član 18)
 Sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na prijem i širenje informacija (član 21)
 Pravo na privatnost (član 22)
 Pravo na bračni i porodični život (član 23)
 Pravo na obrazovanje (član 24)
 Pravo na zdravstvenu zaštitu (član 25)
 Pravo na rad i zapošljavanje (član 27)
 Pravo na socijalnu sigurnost (član 28)
 Pravo da biraju, budu birana i učestvuju u upravljanju javnim poslovima (član 29)
 Pravo na učešće u kulturnom i sportskom životu zajednice, u rekreativnim i
turističkim aktivnostima (član 30)
Od kad se u Republici Srbiji primenjuje Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom?
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena od strane Generalne skupštine
Ujedinjenih nacija i ratifikovana u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2009. godine
(Sl.Glasnik RS 42/09).
Na koji način osobe sa invaliditetom mogu da ostvare svoja prava?
Prava ostvaruju kroz sisteme zaštite predviđene pravom Republike Srbije: socijalne zaštite,
zdravstvene zaštite, porodično-pravne zaštite dece i porodice, vaspitanja i obrazovanja,
zapošljavanja i radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, saobraćaja i oblasti poresko-
pravnog sistema, stanovanja, sprečavanja diskriminacije i sl.

Prava iz sistema socijalne zaštite

Sistem socijalne zaštite je organizovana delatnost od javnog interesa koja ima za cilj da pruži
pomoć, i za samostalan i produktivan život osnaži pojedinca ili porodicu,kao i da spreči
pojavu socijalne isključenosti i otkloni njene posledice ukoliko je prisutna. Ključan zakon u
ovoj oblasti je Zakon o socijalnoj zaštiti („Sl. Glasnik RS“ broj 24/11). U članu 3 definiše ciljeve
socijalne zaštite između ostalog stvaranje jednakih mogućnosti za samostalan život i
podsticanje socijalne uključenosti.
Na koji način se ostvaruju prava iz socijalne zaštite?
Prava ili usluge iz sistema socijalne zaštite ostvaruju se posredstvom centara za socijalni rad.
Postupak sprovodi centar za socijalni rad po službenoj dužnosti, ili na zahtev
korisnika.Inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako fizičko ili pravno lice, centru
za socijalni rad u svom prebivalištu ili sedištu. Samo u izuzetnim slučajevima postupak za
korišćenje usluge socijalne zaštite može sprovesti centar za socijalni rad na čijoj teritoriji
korisnik ima boravište.
Centar za socijalni rad upućuje korisnika usluge, koju je Republika Srbija, autonomna
pokrajina,jedinica lokalne samouprave obezbedila putem javne nabavke, kod pružaoca usluga
sa kojim ima zaključen ugovor o pružanju usluge.
Korisnik ili njegov zakonski zastupnik može neposredno odabrati pružaosa usluge. Slučajevi u
kojima korisnik ne može neposredno odabrati pružaoca usluge su:
1) usluge domskog smeštaja deteta;
2) usluge domskog smeštaja odrasle osobe lišene poslovne sposobnosti;
3) usluge domskog smeštaja u ustanovi za vaspitanje dece i omladine;
4) usluge porodičnog smeštaja, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Ko ima pravo na socijalnu zaštitu?
Svaki pojedinac ili porodica kome je neophodna pomoć i podrška za stvaranje uslova za
zadovoljenje osnovnih životnih potreba ima pravo na socijalnu zaštitu u skladu s ovim
zakonom.
Koje su mere materijalne podrške?
Mere materijalne podrške su:

 novčana socijalna pomoć,

 dodatk za pomoć i negu drugog lica,
 uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica,
 pomoć za osposobljavanje za rad,
 jednokratna novčana pomoći,
 pomoć u naturi i druge vrste materijalne podrške.

Ko ima pravo na novčanu socijalnu pomoć?

Pravo na novčanu socijalnu pomoć ima pojedinac ili porodica koji svojim prihodima od
imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći
utvrđenog Zakonom o socijalnoj zaštiti.( 8.168,00 dinara,usklađena vrednost sa aprilom
2017,videti pitanje,“ Koji su iznosi novčane socijalne pomoći?)

Porodicom u smislu ostvarivanja prava po osnovu ovog zakona smatraju se: supružnici, deca,
srodnici u pravoj liniji, kao i srodnici po pobočnoj liniji pod uslovom da žive u istom
domaćinstvu. Članom porodice smatra se i dete sa smetnjama u razvoju, primljeno na
starateljstvo po rešenju nadležnog organa.

Pravo na socijalnu pomoć može ostvariti i radno sposoban pojedinac,odnosno član porodice:

1) radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice, ako se sam stara o detetu sa
smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan.
2) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad u smislu ovog zakona ili se vodi
na evidenciji nezaposlenih lica;
3) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim
ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili
osnovno obrazovanje;
4) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom
krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog
odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila
nesposobnost za rad;

Ako porodica ne ispunjava uslov za pomoć zbog toga što senjen član ne nalazi na školovanju
osposobljavanju ili evidenciji nezaposlenih lica, pravo na pomoć priznaje se samo njenom članu
koji je nesposoban za rad pod uslovima utvrđenim Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Nesposobnim za rad se smatraju: žena ili muškarac koji navrše godine za starosnu penziju,
dete do 15 godina,dete na školovanju do kraja propisanog roka školovanja, a najkasnije do 26.
godine,lice potpuno nesposobno za rad prema propisima o penzijskom i invalidskom
osiguranju,trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi
nege deteta prema propisima o radu, nezaposleno lice koje se stara o članu
porodice(supružnik,deca,srodnicici po pravoj i pobočnoj liniji,dete na školovanju) koji je
korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu,lice kome je određen treći stepen radne
sposobnosti u skladu sa propisima o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, lice prema kome je
pokrenut postupak utvrđivanja radne sposmobnosti ili postupak lišavanja radne sposobnosti –
dok taj postupak traje.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć imaju pojedinac,odnosno porodica:

1) koji nemaju drugih nepokretnosti osim stambenog prostora u koji odgovara

potrebama, i zemljišta površine do 0.5 hektara. Odgovarajućim prostorom se smatra
soba po članu porodice,odnosno dve sobe za lice koji ostvaruje pravo na novčanu
naknadu za pomoć i negu,odnosno uvećanu naknadu za pomoć i negu.
2) Ako pojedinac odnosno član porodice nije prodao,otuđio,ili poklonio imovinu od koje
bi mogao ostvarivati prihod u iznosu pomoći ili se odrekao nasledstva. Ako je protekao
period u kome bi od tržišne vrednosti imovine koju je, otuđio,prodao, poklonio mogao
da ostvari prihod(pomoć).
3) Ako pojedinac odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim
korišćenjem odnosno otuđenjem,bez ugrožavanja osnnovnih životnih potreba bi
mogao ostvari prihod veći od šestostrukog iznosa novčane pomoći.
4) Ako pojedinac,odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad,
odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji
odgovara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć ima i pojedinac nesposoban za rad koji ima pravo na
izdržavanje, ako uz zahtev za pomoć dostavi i pravosnažnu sudsku odluku o izdržavanju od
srodnika, odnosno pravosnažno sudsko poravnanje zaključeno sa srodnikom.

Ko ima pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć?

Zаkon između ostаlog predviđа dа prаvo nа uvećаnu novčаnu socijаlnu pomoć uživа:
 lice koje je potpuno nesposobno zа rаd premа propisimа o rаdu i o penzijskom i
invаlidskom osigurаnju;
 trudnicа i roditelj detetа koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sа rаdа rаdi nege
detetа premа propisimа o rаdu;
 nezаposleno lice koje se stаrа o člаnu porodice koji je korisnik prаvа nа pomoć i negu
po bilo kom osnovu;
 lice kome je utvrđen treći stepen rаdne sposobnosti u sklаdu sа propisimа kojimа se
uređuje zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom;
 lice premа kome je pokrenut postupаk utvrđivаnjа rаdne sposobnosti ili postupаk
lišаvаnjа poslovne sposobnosti - dok tаj postupаk trаje.
Pojedinac koji je nesposoban za rad, dnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, i
jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Pojedincu koji je
sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad pripada novčana
socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove
propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Koji su iznosi novčane socijalne pomoći?

Po zakonu osnovica za utvrđivanji itnosa novčane socijalne pomoći je 6050,00 dinara. Ova
osnovica se usklađuje sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, svake godine 1.
aprila i 1. oktobra. Nominalne iznose socijalne pomoći utvrđuje ministar nadležan za poslove
socijalne zaštite. Ministar donosi „Rešenje o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći“,
i objavljuje u Službenom Glasniku RS. Tako u poslenje objavljenom rešenju stoji
sledeće,citiram:

Osnovica za utvrđivanje pomoći za april 2017 je 8168,00 dinara.

1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini 1 od osnovice ili 8.168,00 dinara;
2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini 0,5 od osnovice ili 4.084,00 dinara;
3) za dete do 18 godina u visini 0,3 od osnovice ili 2.451,00 dinara.
Ovo rešenje se primenjuje počev od utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć za april
2017. godine.
Službeni Glasnik RS 39/2017
Kraj citata.
Iznos novčane socijalne pomoći priznaje se u visini razlike između iznosa novčane socijalne
pomoći utvrđenih zakonom(gore navedeni iznosi), i proseka prihoda pojedinca odnosno
porodice za tri meseca koja prethode mesecu u kom se podnosi zahtev. U obzir se uzimaju
samo novčana primanja.

Uvećana novčana socijalna pomoć se utvrđuje tako što se pripadajući iznos novčane socijalne
pomoći uveća za 20%.

Ko ima pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica?

Prаvo nа dodаtаk zа pomoć i negu drugog licа imа lice kome je zbog telesnog ili senzornog
oštećenjа, intelektuаlnih poteškoćа ili promenа u zdrаvstvenom stаnju neophodnа pomoć i
negu drugog licа u ostvаrivаnju osnovnih životnih аktivnosti (čl. 92, st. 1). Potrebа zа pomoći i
negom drugog licа postoji kod licа iz stаvа 1. ovog člаnа kome je usled telesnog oštećenjа,
oštećenjа čulа vidа koje uzrokuje gubitаk osećаjа svetlosti sа tаčnom projekcijom ili se vid
postiže sа korekcijom 0.05, intelektuаlnih poteškoćа ili promenа u zdrаvstvenom stаnju
neophodnа pomoć i negа drugog licа rаdi zаdovoljenjа osnovnih životnih potrebа i koje ne
može dа ustаne iz krevetа, dа se kreće unutаr stаnа bez upotrebe pomаgаlа, dа se hrаni,
svlаči, oblаči ili dа održаvа osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog licа (čl. 92, st.5).
Prаvo nа dodаtаk zа pomoć i negu drugog licа se ostvаruje u postupku propisаnom propisimа
o penzijsko-invаlidskom osigurаnju.

Ko ima pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica?

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je na osnovu propisa
o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno telesno oštećenje od 100 procenata po jednom
osnovu, ili da ima trajni organski poremećaj neurološkog ili psihičkog tipa (čl. 94). Pravo na
uvećani dodatak takođe ima tipa i lice iz člana 92. stava 1. zakona koje ima više oštećenja, s
tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Zakon takođe predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15
godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i
negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog
novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni
uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako
nije ostvario pravo na penziju.

Koliko iznosi dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu
drugog lica?

Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđen iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica (član 93) je
7.600,00 dinara. Ovaj iznos se usklađuje dva puta godišnje 1 aprila i 1. oktobra. Istim zakonom
iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica je 20.500,00(član 94.) Odluku o
priznavanju prava donosi lekarska komisija na osnovu medicinske dokumentacije, u skladu sa
propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kod nadležnog Centra za socijalni rad ili filijale
Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, zavisno od svakog konkretnog slučaja.

Važan dokument u postupku predstavlja „Pravilnik o utvrđivanju telesnog

oštećanja“,("Službeni glasnik RS", br. 105/03 i 120/08).

Koja je dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica?

Uz zahtev za priznavanje ovog prava se prilaže:

 Original medicinske dokumentacije od lekara specijaliste o postojanju potrebe za

pomoći i negom drugog lica
 Fotokopija lične karte
 Naziv i adresa ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih lica, ako je podnosilac
zahteva smešten u takvu ustanovu

Ako je podnosilac zahteva osiguranik, pored navedene, treba priložiti i sledeću

dokumentaciju:

 Overenu fotokopiju radne knjižice

 Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ
 Fotokopiju lične karte
  Prijavu o povredi na radu, ukoliko je potreba za pomoći i negom drugog lica nastala
kao posledica povrede na radu
 Dokaz o već ostvarenom pravu kod drugog organa

Neophodna dokumentacija kada ovo pravo osvarujete za dete.

 Zahtev,
 Izvod iz matične knjige rođenih deteta,
 Mišljenje specijaliste,
 Predlog pedijatra za veštačenje,
 Fotokopije nalaza lekara specijalista i otpusnih lista,
 Fotokopije lične karte oba roditelja,
 Fotokopija zdravstvene knjižice deteta,
 Fotokopija prijave prebivališta deteta,
 Ukoliko je dete rođeno van teritorije Republike Srbije – uverenje o državljanstvu.

Ko ima pravo na domski smeštaj?

Domski smeštаj obezbeđuje se korisniku kome se ne mogu obezbediti, ili nije u njegovom
nаjboljem interesu, ostаnаk u porodici, usluge u zаjednici ili porodični smeštаj. Zakonom su
predviđeni domski smeštaj u domovima i malim domskim zajednicama. Uluge se pružaju na
taj način da se lice priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu ili
samostalan život u skladu sa njegovim najboljim interesom, i situacijom. Zakon prepoznaje
korisnike, decu i mlade sa smetnjama u razvoju: telesnim, intelektuаlnim, mentаlnim,
senzornim, govorno-jezičkim, socio-emocionаlnim, i višestrukim smetnjama;osobe sa
invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica,lica starija od 65 godina,a znajući da se
potrebe za podrškom svakog pojedinca , kao korisnika manifestuju na poseban način, Zakon
utvrđuje 4 stepena podrške:
Podrškа I stepenа znаči dа korisnik nije sposobаn dа se sаmostаlno brine o sebi i uključi u
аktivnosti dnevnog životа u zаjednici, zbog čegа mu je potrebno fizičko prisustvo i
kontinuirаnа pomoć drugog licа.
Podrškа II stepenа znаči dа korisnik može dа brine o sebi i dа se uključi u аktivnosti dnevnog
životа u zаjednici uz fizičko prisustvo i pomoć drugog licа.
Podrškа III stepenа znаči dа korisnik može dа brine o sebi i dа se uključi u аktivnosti
dnevnog životа u zаjednici, аli mu je usled nedovoljno rаzvijenih znаnjа i veštinа potrebаn
nаdzor i podrškа drugog licа.
Podrškа IV stepenа znаči dа korisnik sаmostаlno, odnosno uz podsećаnje, može dа obаvljа
sve životne аktivnosti.
Sa aspekta korisnika,oni utiču na vrstu usluge koja je dostupna,funkcionalne i strukturalne
standarde za objekat u kom se one pružaju. Tako su usluge smeštaja u malim domskim
zajednicama dostupne:
1) deci i mlаdimа sа III i IV stepenom podrške, nаjduže do zаvršetkа srednjeg obrаzovаnjа;
 2) deci i mlаdimа sа I i II stepenom podrške.

Usluga domskog smeštaja pruža se i odraslim i starijim licima:

1) sа nаvršenih 65 godinа životа kojа usled ogrаničenih sposobnosti imаju teškoće dа žive
sаmostаlno, bez celodnevne podrške, nege ili nаdzorа;
2) sа nаvršenih 26 godinа životа, kojа usled fizičkih, intelektuаlnih ili teškoćа u psihičkom
funkcionisаnju imаju potrebu zа intenzivnim i celodnevnim nаdzorom, negom i
podrškom tokom 24 sаtа, а čije se potrebe trenutno ne mogu zаdovoljiti u porodičnom
okruženju ili kroz usluge u zаjednici.

Koje vrste domskog smeštaja predviđa Zakon o socijalnoj zaštiti?

Vrste domskog smeštaja su:

1) stаndаrdni smeštаj;
2) smeštаj uz intenzivnu ili dodаtnu podršku;
3) urgentni smeštаj;
4) povremeni smeštаj;
5) drugа vrstа domskog smeštаjа.
Izuzetak su deca mlađa od 3 godine kojima se ne pruža domski smeštaj. Samo ukoliko za to
postoje naročito opravdani razlozi detetu mlađem od 3 dodine pruža se smešta, s tim što na
smeštaju ne može provesti duže od dva meseca. Duži boravak je moguć samo uz saglasnost
ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu.

Druge usluge smeštaja.

Pored domskog postoje i druge usluge smeštaja:

1) srodničku, hrаniteljsku i drugu porodicu zа odrаsle i stаrije;
2) prihvаtilište;
3) druge vrste smeštаjа, u sklаdu sа zаkonom.

Usluge predah smeštaja ne mogu trajati duže od 45 dana u toku kalendarske godine,a
najduže 20 dana u kontinuitetu,za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 5 do 26 godina
života i to:
1. sa intelektualnim poteškoćama i autizmom,
2. sa višestrukim smetnjama u razvoju,
3. sa senzornim invaliditetom,
4. sa fizičkim invaliditetom
Koji dokument reguliše uslove smeštaja?
Prаvilnik o bližim uslovimа i stаndаrdimа zа pružаnje uslugа socijаlne zаštite („Sl. glаsnik
RS“, broj 42/13) propisuje bliže uslove i stаndаrde zа pružаnje svih uslugа socijаlne zаštite.
Njime su propisani minimalni uslovi koje svaki pružalac usluga mora ispuniti. Oni imaju za cilj
da se pre svega obezbede prostorni uslovi,pruže odgovarajuće usluge prema stepenu
podrške, i preduzmu druge aktivnosti za zadovoljenje potrebe određenih grupa. Pravilnik
donsi ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Koji dokument reguliše,izdavanje,obnavljanje i oduzimanje licence pružaocima usluge
socijalne zaštite?
Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Sl. glasnik RS“, broj 42/13) uređuju
se bliži uslovi za izdavanje licence,obrazac licence i način izdavanja i obnavljanja, odnosno
suspenzije i oduzimanja licence organizacijama socijalne zaštite, odnosno pružaocima usluga
socijalne zaštite, kao i način vođenja i sadržina Registra licenciranih pružalaca usluga socijalne
zaštite.
Šta reguliše Zakon o socijalnom stanovanju?

Zakon o socijalnom stanovanju („Sl. glasnik RS“, broj 72/09) uređuje uslove za održivi razvoj
socijalnog stanovanja i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za razvoj socijalnog
stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje. Sredstva za socijalno
stanovanje se koriste za:
 podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa
invaliditetom,
 ličnih i porodičnih vojnih invalida,
 civilnih invalida rata,
 stanovanje uz podršku osoba sa invaliditetom.
Pravo na rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom imaju lica bez
stana,odnosno bez stana po odgovarajućim standardima, i koja iz prihoda koje ostvaruju
ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Invalidnitet je jedno od osnovnih merila
za utvrđivanje prvenstva prilikom rešavanja stambenih potreba lica koja ostvaruju pravo
na rešavanje stambenih potreba.

Materijalnu podršku korisnik ostvaruje putem:

 Novčane socijalne pomoći,

 Dodatka za pomoć i negu drugog lica,
 Pomoći za osposobljavanje za rad,
 Jednokratne novčane pomoći,
 Pomoći u naturi i drugih vrsta materijalne podrške.
Usluge smeštaja u male domske zajednice dostupne su:
1. Deci i mladima sa III i IV stepenom podrške, najduže do završetka srednjeg
obrazovanja,
2. Deci i mladima sa I i II stepenom podrške.
Usluge predah smeštaja ne mogu trajati duže od 45 dana u toku kalendarske godine,a
najduže 20 dana u kontinuitet,za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 5 do 26 godina
života i to:
 5. Sa intelektualnim poteškoćama i autizmom,
6. Sa višestrukim smetnjama u razvoju,
7. Sa senzornim invaliditetom,
8. Sa fizičkim invaliditetom.
Svrha predah smeštaja je kratkoročni i povremeni smeštaj deteta sa smetnjama u razvoju,
koji se obezbeđuje kao dnevni,vikend ili višednevni smeštaj,čime se pruža podrška kako
detetu,tako i porodici deteta,u održavanju i poboljšanju kvaliteta života porodice i deteta, s
ciljem ostanka deteta u porodici.
Predah smeštajem se deci i mlasdima sa smetnjama u razvoju obezbeduje pored smeštaja i
nega, razvijaju se njihove veštine i sposobnosti za samostalan život,stvaraju se dobri temelji za
uključivanje u zajednicu, dok se s druge strane ojačava porodica i mogućnosti da pomogne
svom članu.
Takođe veoma su bitne i aktivnosti koje se odnose na očuvanje potencijala, i pripremu za
održiv i nezavisan, život korisnika,s,provode se u skladu sa svrhom smeštaja,karakteristikama
grupe, kapacitetima korisnika,individualnim planom i u skladu sa procenjenim potrebama
korisnika, i obuhvataju pojedinačne i grupne aktivnosti radi:

1) podrške u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa drugim licima u okruženju;

2) organizovanja radno-okupacionih i edukativnih aktivnosti koje podstiču sticanje
novih znanja i veština;
3) podrške u održavanju kontakta sa biološkom porodicom i drugim licima značajnim
za korisnika;
4) organizovanja slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima
korisnika;
5) organizovanja kulturno-zabavnih sadržaja u skladu sa interesovanjima, željama i
sposobnostima korisnika u ustanovi i izvan nje;
6) razvoja veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
7) razvoja komunikacionih veština;
8) razvoja veština za samozaštitu;
9) razvoja veština i znanja potrebnih za život i rad izvan institucije;
10) pružanja rehabilitacionih i terapijskih usluga;
11) pomoći u učvršćivanju stečenih znanja i veština.

Aktivnosti usmerene na podršku školovanju, i podršku zapošljavanju u skladu sa kapacitetima,

i procenjenih potreba korisnika,obuhvataju:

1) pomoć u započinjanju i nastavku školovanja;

2) pomoć u traženju prilika za zapošljavanje unutar zajednice;
3) podsticanje i podrška u početnim danima novog zaposlenja.
 Pravilnikom su definisani minimalni infrastrukturni uslovi za domski smeštaj,smeštaj u
male domske zajednice, predah smeštaj i prihvatilišta za : Smeštaj korisnika, ishranu,
posluživanje hrane, osnovne kadrove, prostora za dnevni boravak, obeležavanje
rođendana i praznika, dosupnost usluge 24 sata dnevno svakog dana u godini. Pravilnik
detaljnije definiše minimalan broj stručnih radnika, stručnih saradnika, i radnika
neposredno angažovanih u radu sa decom i mladima na domskom smeštaju. On se
određuje na sledeći način:

Za decu i mlade sa intelektualnim poteškoćama:

1) Jedan stručni radnik ili jedan stručni saradnik na 15 korisnika;
2) Jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške;
3) Jedan instruktor u radionici.
Za odrasla lica sa telesnim invaliditetom:
1) Jedan stručni radnik ili jedan stručni saradnik na 40 korisnika;
2) Jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške;
3) Jedan instruktor u radionici.
Pravilnikom su definisani i minamalni strukturalni standardi za male domske zajednice
za decu i mlade sa III i IV stepenom podrške, gde je utvrđeno da se po osobi mora
obezbediti minimum 12 m2,u jednom objektu može biti smešteno do desetoro dece.
Ukoliko se radi o deci sa I i II drugim stepenom podrške, u objektu može biti smešteno
do dvanaestoro dece.Stambena jedinica se sastoji od: dnevnog boravka, kuhinje i
odvojenih soba za dečake i devojčice. Takođe su bliže određeni uslovi vezani za
sanitarne prostorije(toalet,tuš itd.).
Minimalan broj stručnih radnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u radu
sa korisnicima određuje se na sledeći način:
1) u dnevnoj smeni pet stručnih radnika, ili stručnih saradnika na dve male domske
zajednice.
2) u dnevnoj smeni jedan stručni radnik ili stručni saradnik na dve male domske
zajednice.
Minimalan broj stručnih radnika,stručnih saradnika i saradnika neposredno angažovanih u
radu s korisnicima:
1) četiri stručna radnika ili stručna saradnika,
2) šest negovateljica.

U noćnoj smeni obavezno su angažovana dva lica. Pravilnik posebno određuje minimalne
funkcionalne i strukturalne standarde za pružanje usluga predah smeštaja.

Kome su dostupne usluge dnevnog boravka?

Usluge dnevnog boravka dostupne su između ostalog i:
1) deci i mladima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju
potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i razvijanju potencijala, na
način koji ne ometa njihovo školovanje;
2) odraslima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju potrebu
za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i razvijanju potencijala;
Svrha dnevnog boravka je individualn razvoj socijalnih,fizičkih i psiholoških veština koje će
omogućiti, unapređenje i održavanje kvaliteta života, i što je najbitnije buduću samostalnost.
Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju,i zadovoljavaju svoje
razvojne potrebe,razvijaju životne veštine,osećaj odgovrnosti radi povećanja samostalnosti,
socijalne veštine i sposobnost učenja.
Aktivnosti usluge dnevnog boravka usmerene su ka razvijanju i očuvanju potencijala korisnika,
odnosno pripremi korisnika za održiv nezavisan život.
Aktivnosti usluge dnevnog boravka realizuju se u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama
korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom i, u skladu sa procenom
potreba korisnika, obuhvataju jednu ili više sledećih aktivnosti:
1) podršku u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa odraslima i decom;
2) podršku u učenju, održavanju i razvijanju kontakta sa nadležnim organima jedinice lokalne
samouprave;
3) organizovanje radno-okupacionih, odnosno edukativnih aktivnosti, koje podstiču razvoj
novih znanja i veština;
4) razvijanje metoda rada koji ohrabruju učestvovanje korisnika u aktivnostima u zajednici;
5) organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika;
6) organizovanje prigodnih kulturno-zabavnih sadržaja u okviru dnevnog boravka, odnosno
omogućavanje korisnicima da prisustvuju aktivnostima u zajednici;
7) razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
8) razvoj komunikacionih veština;
9) razvoj veština za samozaštitu;
10) razvoj veština i znanja potrebnih za život u zajednici;
11) rehabilitacione i terapijske aktivnosti;
12) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa pravilnikom.
Minimalni broj stručnih radnika i saradnika neposredno angažovanih
u radu sa korisnicima dnevnog boravka, određuje se na sledeći način:
1) za decu i mlade sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama - dva stručna radnika i
jedan saradnik za kapacitetbdo deset korisnika, a jedan stručni radnik na svakih dodatnih pet
korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika;
2) za odrasle sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama - jedan stručni radnik i dva
saradnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan saradnik na svakih dodatnih pet korisnika,
odnosno jedan stručni radnik na svakih dodatnih deset korisnika.
Ko ima pravo na pomoć u kući?
Pomoć u kući dostupna je deci, odraslima i starijm licima koji zbog ograničenih psihičkih ili
fizičkih sposobnosti nisu u stanju da nezavisno žive usvom domu, bez redovne pomoći, u
aktivnostima dnevnog života,nege i nadzora,a ne mogu obezbediti podršku porodice ili ona
nije dovoljna.
Realizacijom aktivnosti usluge pomoć u kući obezbeđuje se odgovarajuća
nega i pomoć koja, u skladu sa procenom potreba korisnika, može obuhvatati:
1) pomoć u obezbeđivanju ishrane, koja uključuje po potrebi: nabavku namirnica,
obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema osvežavajućih napitaka,
pomoć pri hranjenju;
2) pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana, uključujući po potrebi: pomoć pri
oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju, kupanju, pranju kose, češljanju,
brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće
prostorija, sudova i uređaja u domaćinstvu;
3) pomoć u zagrevanju prostorija, uključujući po potrebi: loženje vatre, čišćenje peći, pomoć
u nabavci ogreva;
4) pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba, uključujući: pomoć
pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakta i
uključivanje korisnika u prigodne kulturne aktivnosti u jedinici lokalne samouprave, staranje o
plaćanju računa za električnu energiju, telefon, komunalije i sl.;
5) posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga, uključujući po potrebi: posredovanje
u popravci vodovodnih, električnih i drugih instalacija, stolarije, uređaja za domaćinstvo,
krečenje stana i druge usluge;
6) nabavku i nadgledanje uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od strane kvalifikovanih
medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske preglede;
7) saniranje i negu manjih povreda;
8) kontrolu vitalnih funkcija (krvni pritisak, telesna temperatura, nivo šećera u krvi, unošenje i
izbacivanje tečnosti i sl.);
9) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa odredbama ovog
pravilnika.Aktivnosti u okviru usluge pomoć u kući realizuje negovateljica-domaćica, sa
završenom obukom po akreditovanom programu za pružanje usluge pomoć u kući.
Negovateljica u direktnom radu sa korisnikom realizuje aktivnosti, po vrsti i u trajanju u skladu
sa individualnim planom usluge.
Kome je dostupan lični pratilac?
Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je
potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti
kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod
uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog
školovanja, uključujući završetak srednje škole.
Svrha usluge i ovde je pružanje podrške,kroz učešće u redovnom školovanju i postizanje što
većeg nivoa samostalnosti. Aktivnosti se realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta,
u pogledu lične higijene, hranjenja,kretanja,oblačenja i komunikacije sa drugima, što
uključuje:
1) pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje,češljanje, pranje zuba),
pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora i
sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno školu;
2) pomoć u zajednici, što uključuje:
a) pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte
i sl.),
b) pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica
ili korišćenje drugih pomagala i sl.),
c) odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri,
podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge
servise podrške.
Lični pratilac je lice koje ima završenu obuku za ličnog pratioca po akreditovanom programu.
Kome je dostupna usluga stanovanja uz podršku?
Usluga stanovanja uz podršku dugotrajno je dostupna osobama sa fizičkim invaliditetom,
intelektualnim ili mentalnim teškoćama, sa navršenih 15 godina. Svrha usluge je postizanje što
većeg nivoa samostalnosti osoba sa fizičkim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim
teškoćama, koji im omogućava kvalitetan i nezavisan život u zajednici. Aktivnosti u skladu sa
karakteristikama korisničke grupe,kapacitetima korisnika, individualnim planom i procenom
potreba korisnika mogu obuhvatiti:

1) podršku uspostavljanju i održavanju pozitivnih odnosa sa licima u okruženju;

2) organizovanje radno-okupacionih i edukativnih aktivnosti koje podstiču sticanje novih

znanja i veština;

3) ovladavanje praktičnim veštinama, koje se koriste u svakodnevnom životu, posebno onim

veštinama koje se odnose na pripremu ishrane, održavanje lične higijene i higijene
stanovanja, vođenja domaćinstva, poznavanja i korišćenja resursa zajednice;

4) podršku u razvoju samostalnosti u donošenju odluka i preuzimanja odgovornosti;

5) pomoć prilikom održavanja stanova i staranja o ličnim stvarima;

6) organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika;

7) organizovanje zabavnih sadržaja u skladu sa interesovanjima, željama i sposobnostima
korisnika;

8) razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema;

9) razvoj socijalnih i komunikacionih veština;

10) razvoj veština za samozaštitu.

Kome je dostupna usluga personalne asistencije?

Usluga personalne asistencije dmostupna je punoletnim licima sa invaliditetom sa

procenjenim I ili II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu
i pomoć, imaju sposobnosti za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili aktivno
uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih
oblika društvenog angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni
program. Aktivnodt uključene u usluge određuju se u zavisnosti od individualnih sposobnosti
korisnika za samostalno obavljanje aktivnosti,kapaciteta porodice i dostupnih resursa. Po
potrebi mogu obuhvatiti:

1) pomoć u održavanju lične higijene i zadovoljavanju osnovnih ličnih potreba (pomoć pri
oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju, pranju kose, itd.);

2) pomoć u održavanju higijene stana, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i zadovoljavanju

osnovnih životnih potreba;

(obezbeđivanju ishrane, nabavku namirnica, spremanje obroka, hranjenje, održavanju

čistoće prostorija i itd.);

3) podizanje, premeštanje (transfer) i pomoć pri kretanju unutar i izvan korisnikove kuće,
radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne aktivnosti, pomoć u korišćenju
prevoza;

4) pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga i korišćenju i održavanju pomagala;

5) pomoć pri komunikaciji, socijalnim kontaktima i zadovoljavanju socijalnih, kulturno-

zabavnih, i drugih potreba;

6) pomoć pri obavljanju različitih radnih, obrazovnih i društvenih aktivnosti.

Jedan personalni asistent pruža uslugu za jednog korisnika. Personalni asistent ne može biti:

 član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik,

 srodnik u pravoj liniji kao ni rođeni brat i sestra,
 brat i sestra po ocu ili majci korisnika.
Personalni asistent angažovan je najmanje 20, a najviše 40 sati nedeljno u skladu sa
procenjenim potrebama korisnika, a u skladu sa zakonom kojim su uređeni radni odnosi.
Korisnik usluge i angažovani personalni asistent sačinjavaju individualni nedeljni i mesečni plan
rada. U izradi nedeljnog ili mesečnog plana rada može učestvovati roditelj ili druga značajna
osoba korisnika.
Stanovanje uz podršku,usluga personalne asistencije i obuka za samostalan život predstavljaju
usluge podrške za samostalni život. Usluge podrške samostalnom životu pružaju se pojedincu
kako bi se njegove mogućnosti ostvarivanja osnovnih životnih potreba izjednačile sa
mogućnostima ostalih članova društva.
Šta su dnevne usluge u zajednici,i čemu služe?
To su usluge koje se korisniku pružaju u zajednici,neposrednom okruženju i služe da podrže
boravak korisnika u porodici. To su dnevni boravak,pomoć u kući,i svratište. Finansira ih
jedinica lokalne samouprave.
Ko ostvaruje pravo na pomoć za osposobljavanje za rad?
Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad, koje mogu ostvariti deca
i mladi sa smetnjama u razvoju, i odrasle osobe sa invaliditetom koje se prema godinama i
psihofizičkim sposobnostima mmogu osposobiti za određeni rad, a da to pravo ne mogu
ostvariti po drugom osnovu. Procena sposobnosti se vrši u skladu sa propisima koji uređuju
osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu naknade troškova
osposobljavanja za rad,troškova smeštaja u dom učennika ili studenata ili internat, kao i
troškova prevoza.
Troškovi osposobljavanja za rad isplaćuju se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice
osposobljava,a isplata se vrši na osnovu ugovora koji centar za socijalni rad zaključuje sa tim
preduzećem.

Porodično-pravna zaštita
Porodično pravna zaštita obezbeđuje se preko centara za socijalni rad na teritoriji opštine u
kojoj korisnik jednog od navedenih prava ima prebivalište, kao i drugim službama lokalnih
organa vlasti. Regulisana je Porodičnim zakonom(Službeni Glasnik RS 18/05,72/11 dr. – zakon
i 6/15). Oblast finansijske podrške porodici s decom regulisana je Zakonom o finansijskoj
podršci porodici s decom („Službeni Glasnik RS“ 16/02,115/05,107/09).
Oblast porodično pravne zaštite reguliše porodična primanja, kao i uslove i postupke za
dobijanje tih primanja. Ovim zakonom država se stavlja u ulogu zaštitnika dece i materinstva.
Prаvа po osnovu Zаkonа o finаnsijskoj podršci porodici sа decom su:
• Nаknаdа zаrаde zа vreme porodiljskog odsustvа, odsustvа sа rаdа rаdi nege detetа i
odsustvа sа rаdа rаdi posebne nege detetа
• Roditeljski dodаtаk
• Dečiji dodаtаk
• Nаknаdа troškovа borаvkа u predškolskoj ustаnovi zа decu ometenu u rаzvoju

Ko ostvaruje pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustvа, odsustvа sа rаdа rаdi nege
detetа i odsustvа sа rаdа rаdi posebne nege detetа?

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta, ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica, lica koja
samostalno obavljaju delatnost,jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Naknada zarade utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da radi (100%, a najviše 5
prosečnih mesečnih zarada u Republici), ukoliko je neposredno pre ostvarivanja ovog prava
neprekidno radio duže od 6 meseci.
Licima koja su bila u radnom odnosu neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava 3 do 6
mseci pripada naknada zarade u visini od 60 posto,a licima koja su bila uradnom odnosu neprekidno
i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do 3 meseca, pripada naknada zarade u visini od 30%.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak?

Majka za svoje drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike srbije,da
ima prebivalište u Srbiji, ako je osigurana kod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka koja se neposredno brine o svom detetu,čija
deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku
porodicu ili data na usvmojenje,i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu
prethodnog reda rođenja,o čemu uverenje izdaje nadležni organ starateljstva.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak?

Ostvаruje jedаn od roditeljа, zа prvo, drugo, treće i četvrto dete, koji neposredno brine o
detetu, pod uslovom dа je držаvljаnin Republike Srbije i dа imа prebivаlište u Srbiji ukoliko
ostvаruje zdrаvstvenu zаštitu preko Republičkog zаvodа zа zdrаvstveno osigurаnje. Ovo
pravo mogu ostvariti i hranitelj i staratelj deteta za najviše četvoro dece, računajući i
sopstvenu decu. Dečiji dodatak pripada detetu do 19 godina, kao učeniku na redovnom
školovanju. Izuzetno dečiji dodatak pripada detetu i posle navršenih 19 godina sve dok je
obuhvaćeno vaspitno obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, za dete
nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godine. Za roditelje deteta sa
smetnjama u razvoju,koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu a za koje je donet akt o
razvrstavanju naknada se uvećava za 30%.
Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju je
mera kojom se ova deca štite i uključuju u redovne predškolske aktivnosti. Roditelji ovo
pravo mogu ostvariti na sledeći način: Roditelj na opštini prebivališta podnosi zahtev za ovu
naknadu prilažući sledeću dokumentaciju:
 Akt o razvrstavanju deteta sa smetnjama u razvoju,
 Rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak, za dete koje boravi u redovnoj
vaspitnoj grupi.
  Potvrdu predškolske ustanove o upisu deteta u redovnu odnosno razvojnu vaspitnu
grupu sa podacima o dužini dnevnog boravka deteta.

Roditeljsko pravo
Roditelji imаju dužnosti i prаvo dа se stаrаju o svom detetu, dа gа čuvаju, podižu,
vаspitаvаju, obrаzuju, izdržаvаju, zаstupаju i dа uprаvljаju i rаspolаžu njegovom imovinom.
Roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva deteta ako ono usled bolesti ili
smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije u stanju da se stara o sebi, zaštiti svojih prava i interesa
ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvene interese.

Odluku o produženju roditeljskog prаvа donosi nаdležni sud u vаnpаrničnom postupku nа

predlog roditeljа ili orgаnа stаrаteljstvа. U ovoj odluci nadležni sud će odrediti da li je dete
izjednačeno sa maloletnikom mlađim ili starijim od 14 godina.

Odluke o lišenju, vraćanju, produženju i prestanku produženog roditeljskog prava, uneće se u

matičnu knjigu rođenih, ako to lice ima nepokretnosti i u zemljišne i druge javne knjige o
evidenciji nepokretnosti.

Kada prestanu razlozi zbog kojih je produženo roditeljsko pravo nad punoletnim licem, sud će
na predlog tog lica,roditelja ili organa starateljstva doneti odluku o prestanku produženog
roditeljskog prava.
Pravo na izdržavanje
Pravo na izdržavanje je jedno od prava iz Porodičnog zakona a podrazumeva sprovođenje
mera u interesu lica kome se pruža određeni vid zaštite u prema odredbama ovog Zakona.
Bračni drug koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje,nesposoban je za rad ili se ne može
zaposliti, ima pravo na izdržavanje od svog bračnog druga srazmerno njegovim mogućnostima.
Roditelji su dužni da izdržavaju svoju maloletnu decu.
Ako dete do punoletstva nije završilo školovanje, roditelji su dužni da ga prema svojim
mogućnostima izdržavaju do isteka vremena trajanja školovanja u odgovarajućoj školi,
odnosno fakultetu, a ako je školovanje, a ako je školovanje iz opravdanih razloga produženo
najviše do navršene 26-te godine života. Ako je punoletno dete nesposobno za rad,a nema
dovoljno sredstava za izdržavanje, roditelji su dužni da ga izdržavaju dok to stanje traje.
Ako su roditelji deteta nesposobnog za rad, koje nema dovoljno sredstava za izdržavanje umrli,
obaveza izdržavanja prelazi na krvne srodnike deteta u pravoj liniji u skladu sa njihovimm
mogućnostima.
Deca su dužna da izdržavaju roditelje koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava
za izdržavanje.
Ovu oblаst uređuje:

 Zаkon o finаnsijskoj podršci porodici sа decom („Sl. glаsnik RS“, 16/02, 115/05 i 107/09)
 Porodični zаkon („Sl. glаsnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zаkon i 6/15).
Zdravstvena zaštita
Zdrаvstvenа zаštitа je orgаnizovаnа i sveukupnа delаtnost društvа nа očuvаnju i unаpređenju zdrаvljа
grаđаnа, sprečаvаnju, suzbijаnju i rаnom otkrivаnju bolesti, povredа i drugih poremećаjа zdrаvljа i
blаgovremenom i efikаsnom lečenju i rehаbilitаciji. Rаdi obezbeđivаnjа prаvа grаđаnа nа zdrаvstvenu
zаštitu osnivаju se zdrаvstvene ustаnove.

Zdravstvena zaštita ostvaruje se u zdravstvenoj ustanovi, na radnom mestu, u stanu građana, na

drugom mestu kada za to postoji potreba. Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove ,tj.
mreža zdravstvenih ustanova, konstituisana prema planu Vlade Republike Srbije.

Prava iz zdravstvenog osiguranja

 Pravo na zdravstvenu zaštitu,
 Prаvo nа nаknаdu zаrаde zа vreme privremene sprečenosti zа rаd,
 Pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Pravo na zdravstvenu zaštitu regulisano je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS
107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014,
96/2015 i 106/2015).

Radi ostvarivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu osnovane su zdravstvene ustanove,

Zakonom je takođe predviđeno da pravo na primarnu zdravstvenu zaštitu imaju:

 decа do nаvršene 15 godine, školskа decа i studenti do okončаnjа školovаnjа u sklаdu

sа zаkonom а nаjkаsnije do 26. nаvršene godine životа,
 žene u vezi sа plаnirаnjem porodice, trudnoćom, porođаjem i mаterinstvom do 12
meseci nаkon porođаjа,
 licа stаrijа od 65 godinа životа,
 osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica.
Zdravstvena zaštita obuhvata:

 Mere prevencije i rаnog otkrivаnjа bolesti,

 Preglede i lečenje ženа u vezi sа plаnirаnjem porodice, u toku trudnoće, porođаjа i
mаterinstvа 12 meseci posle porođаjа,
 Preglede i lečenje u slučаju bolesti i povrede,
 Preglede i lečenje bolesti ustа i zubа,
 Medicinsku rehаbilitаciju u slučаju bolesti i povrede,
 Lekove i medicinskа sredstvа.
 Proteze, ortoze i drugа pomаgаlа zа kretаnje, stаjаnje i sedenje, pomаgаlа zа vid,
sluh, govor, stomаtološke nаdoknаde, kаo i drugа pomаgаlа (medicinsko-tehničkа
pomаgаlа)
Zdrаvstvenom zаštitom se ne smаtrаju:

 medicinskа ispitivаnjа rаdi utvrđivаnjа zdrаvstvenog stаnjа, telesnog oštećenjа i

invаlidnosti u postupcimа kod drugih orgаnа i orgаnizаcijа, osim ispitivаnjа po uputu
lekаrа, odnosno lekаrske komisije,
  zdrаvstveni pregledi rаdi upisа u srednje i više škole, fаkultete i nа kurseve, dobijаnjа
uverenjа zа vozаčke dozvole, zа sudske i druge sporove i u drugim slučаjevimа kаdа
se pregled ne obаvljа u cilju zdrаvstvene zаštite,
 pregledi zаposlenih upućenih nа rаd u inostrаnstvo od strаne orgаnizаcijа, kаo i mere
preventivne zdrаvstvene zаštite zа privаtnа putovаnjа u inostrаnstvo i zdrаvstveni
pregledi zа tа putovаnjа.

Korisnik zaštitu ostvaruje u Domu zdravlja na opštini na kojoj ima prebivalište odnosno
boravište, preko izabranog lekara.

Korisnik može ostvariti specijalištičku zdravstvenu zaštitu u specijalizovanim i stacionarnim

zdravstvenim ustanovama, sa uputom izabranog lekara odgovarajuće specijalnosti.

Koisnik može ostvariti bolničko lečenje u odgovarajućoj stacionalnoj zdravstvenoj

ustanovi(bolnici) sa uputom izabranog lekara odgovarajuće oblasti zdravstvene zaštite.

Korisnik može ostvariti zaštitu u ustanovama za rehabilitaciju na osnovu predloga

izabranog lekara, i mišljenja specijaliste odgovarajuće specijalnosti.

Prаvo nа nаknаdu zаrаde zа vreme privremene sprečenosti zа rаd

Imaju osiguranici zaposleni kao:

 obavezno osigurana lica,

 vlasnici,odnosno osnivači radnje, koji istovremeno u njima obavljaju određene posove, lica
koja obavljaju samostalnu delatnost kao obavezno osigurana lica,
 sveštenici i verski službenici kao obavezno osigurana lica,

Naknada zarade pripada osiguranicima ako su:

 usled bolesti ili povrede privremeno nesposobni za rad,

 usled profesionalne bolesti ili povrede na radu privremeno nesposobni za rad,
 izolovаni kаo kliconoše ili zbog pojаve zаrаze u njihovoj okolini
 određeni dа neguju obolelog člаnа uže porodice
 sprečeni dа rаde zbog dobrovoljnog dаvаnjа tkivа i orgаnа
 određeni zа prаtiocа bolesnikа upućenog nа lečenje ili lekаrski pregled u drugo mesto,
odnosno dok borаve kаo prаtilаc u stаcionаru
 sprečeni dа rаde zbog održаvаnjа trudnoće.

Kom osiguraniku ne pripada naknada zarade po osnovu privremene sprečenosti z rad?

Osiguraniku ne pripada naknada zarade:

 ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad,

 ako je nesposobnost za rad nastala kao posledica akutnog pijanstva ili upotrebe psihoaktivnih
supstanci,
 ako je namerno sprečavao ozdravljenje,odnosno osposobljavanje za rad,
 ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi drugom aktivnošću kojom ostvaruje
prihod,
 ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban
pristanak,
Nаknаdа zаrаde ne pripаdа ni licimа nа izdržаvаnju kаzne zаtvorа i licimа premа kojimа se
sprovodi merа bezbednosti obаveznog psihijаtrijskog lečenjа i čuvаnjа u zdrаvstvenoj ustаnovi
i obаveznog lečenjа аlkoholičаrа i nаrkomаnа u zdrаvstvenoj ustаnovi, kаo ni licimа kojа su nа
neki drugi nаčin zloupotrebilа prаvo nа nаknаdu zаrаde.
Pravo na naknadu troškova prevoza
Pravo na naknadu troškova ostvaruju osiguranici,članovi njihovih porodica i pratioci u slučaju
potrebe.
Naknada troškova prevoza pripada:

 osiguranom licu kada je od strane izabranog lekara,zdravstvene ustanove,ili nadležne

lekarske komisije upućen u drugo mesto u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite,
ili ocene privremene sprečenosti za rad.
 osiguranom licu ili pratiocu osiguranog lica kada su upućeni u zdravstvenu ustanovu
koja se nalazi izvan matične filijale, i udaljena je najmanje 50 kilometara od prebivališta
osiguranog lica,
 osiguranom licu, upućenom na hemodijalizu, detetu do 18 godina i starijem licu teško
duševno ili telesno ometenom u razvoju, upućenog na svakodnevno lečenje i
rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu van mesta prebivališta, ali na teritoriji matične
filijale zdravstvenog osiguranja
Ostale usluge zdravstvene zaštite
Hitna medicinska pomoć – pruža se u zdravstvanoj ustanovi i van nje,sa ili bez uputa
izabranog lekara, kao i u slučajevima kad osiguranik nije u mogućnosti da podnese dokaz
o svojstvu osiguranika.
Kućno lečenje – ostvaruje se u slučajevima kad osiguranik nije u mogućnosti da koristi
ambulantne usluge zbog zdravstvenog stanja(nepokretan,ograničeno pokretan,febrilan) a
bolnička nega nije neophodna.

Ostvarivanje prava na ortotička i protetička sredstva

Osigurаnim licimа se obezbeđuju medicinsko-tehničkа pomаgаlа kojа služe zа funkcionаlnu i
estetsku zаmenu izgubljenih delovа telа, odnosno zа omogućаvаnje osloncа, sprečаvаnje
deformitetа telа, korigovаnje postojećih deformitetа i olаkšаvаnje vršenje osnovnih životnih
funkcijа.
Osigurаnim licimа se obezbeđuju medicinsko-tehničkа pomаgаlа,za lečenje i rehabilitaciju,
koja omogućavaju poboljšavanje osnovni životnih funkcija, samostalan život, savladavanje
prepreka u sredini. Republički zavod propisuje opštim aktom vrste medicinsko-tehničkih
pomagala, indikacije za njihovo korišćenje, standarde za materijale od kojih su
napravljeni,rokove trajanja, način nabavke, održavanja, zanavljanja i postupak ostvarivanja
prava na medicinsko-tehnička pomagala.
Iz sredstava zdravstvenog se se u potpunosti(100%) finansiraju usluge vezane za preglede i
lečenje multiple skleroze, progresivnih neuro-mišićnih oboljenja, cerebralne paralize,
paraplegije i tetraplegije kao i za nabavku pomagala,implantata i medicinskih sredstava za
lečenje pomenutih bolesti i povreda.
Osiguranici – ratni vojni invalidi, civilni invalidi rata, slepe osobe, trаjno nepokretne osobe i
osobe koje su uživаoci nаknаde zа pomoć i negu drugog licа, osvaruju zdravstvenu zaštitu u
punom iznosu bez plaćanja participacije.
Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja sa obezbeđuju iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja propisuje,pomagala, indikacije,standarde materijala od kojih su
napravljena,rok trajanja, održavanje i zamenu dotrajalih pomagala i način i potupak
ostvarivanja prava. Pomagala utvrđena ovim pravilnikom, koja Republički fond obezbeđuje
osiguranim licima, sa ili bez plaćanja participacije su:
1) protetička sredstva (proteze)
2) ortotička sredstva (ortoze)
3) posebna vrsta pomagala i sanitarne sprave
4) očna pomagala
5) slušna pomagala
6) pomagala za omogućavanje glasa i govora
7) stomatološke nadoknade
Kako ostvariti pravo na pomagalo?
Da bi osigurano lice ostvarilo pravo na pomagalo neophodno je da ga pregleda izabrani
lekar,odnosno lekar odgovarajuće specijalnosti,utvrdi zdravstveno stanje i postavi indikacije.
Osigurano lice ostvaruje pravo na pomagala na osnovu obrasca za propisivanje,održavanje i
remont pomagala „Obrazac OPP“(ОПП). Izuzetno, osigurano lice ostvaruje pravo na pomagla
na osnovu lekarskog recepta „Obrazac LR-1“(ЛР-1).
Kada je za propisivanje ppomagala potrebno mišljenje specijaliste, takvo misljenje ne sme biti
starije od 12 meseci.
Obrazac OPP važi 90 dana od dana izdavanja, od strane lekara odgovarajuće specijalnosti,
odnosno izabranog lekara.
Obrazac LR-1 važi 30 dana od dana izdavanja od strane izabranog lekara.
Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja sa obezbeđuju iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja (član 6) uvodi i termin „trajno stanje“ za zdravstveno stanje takvo da
se ne može očekivati bilo kakva promena (urođeni deformiteti, urođeni nedostatak
ekstremiteta, stanje posle amputacije, kvadriplegija, paraplegija,cerebralna praliza). Za
određene vrste pomagala propisane u Listi pomagala ocenu o opravdanosti propisivanja
pomagala, daje lekarska komisija filijale Republičkog fonda prema sedištu ustanove u kojoj lice
ima izabranog lekara. Za određene vrste pomagala, za osigurana lica kod kojih je konstatovano
trajno stanje, pomagala se prvi put propisuju na ovaj način, a svaki sledeći put se propisuju
bez ocene lekarske komisije. Pravo na pomagalo potvrđuje filijala Republičkog fonda overom
obrasca,osim za pojedina pomagala za koja nije prediđena overa filijale.
Pomagalo se na teret Zavoda izdaje kod ovlašćene ortopedske, optičarske radnje ili apoteke
sa kojom Zavod ima potpisan ugovor. Za odeđena pomagala iz liste pomagala osigurano lice
ima pravo na održavanje pomagala. Osigurano lice ima pravo na servisiranje, određenih
pomagala, koji obuhvata redovan godišnji servis. Osigurano lice ima pravo na popravku celog
ili dela pomagala u slučaju da je ispravno rukovalo njime, a došlo je do kvara. Osigurano lice
ima pravo na remont pomagala, nakon isteka roka trajanja pod uslovom da je prethodno
izvršena provera funkcionalnosti pomagala. Servisiranje popravka i zamena pomagala vrše se
po postupku koji je propisan za ostvarivanje prava na pomagalo.
Osigurano lice kome nedostaje deo ili cela ruka ili noga ima pravo na protezu za nedostajući
ekstremitet.
Proteze za gornje ekstremitete su:
1. estetska proteza šake,
2. podlakatna (transradijalna) estetska proteza,
3. podlakatne (transradijalne) mehaničke proteze sa ugrađenom šakom,
4. nadlakatna (transhumeralna) estetska proteza,
5. nadlakatne (transhumeralne) mehaničke proteze,
6. estetska proteza posle dezartikulacije ramena.
Proteze za donje ekstremitete su:
1. proteze za stopalo,
2. potkolene (transtibijalne) proteze,
3. proteza posle dezartikulacije kolena,
4. natkolena (transfemoralna) proteza,
5. proteza posle dezartikulacije kuka.
Osigurano lice ima pravo na zamenu delova ortoza pod propisanim uslovima. Pravo na
ortopedske cipele sa ulošcima ima lice koje može da se kreće, ali zbog bolesti ili deformiteta
na stopalima ne može da koristi konfekcijsku obuću. Osigurano lice ima pravo na individualno
izrađenu ortopedsku cipelu po meri, ili gipsanom otisku.
Osigurano lice starije od 3 godine, koje ne može da hoda zbog oštećenja lokomotornog sistema
ima pravo na invalidska kolica.
Invalidska kolica jesu:
1. invalidska kolica na ručni pogon,
2. dečija invalidska kolica,
3. elektromotorna invalidska kolica.
Vrste invalidskih kolica se propisuju u zavisnosti od stepena onesposobljenosti, i funkcionalnog
statusa osiguranog lica. Osigurano lice ima pravo na održavanje i remont invalidskih kolica, u
skladu sa pravilnikom. Servisiranje se vrši jednom godišnje, a prvi put obavezno u garantnom
roku. Osigurano lice ima pravo na samo jedna invalidska kolica. Osigurano lice ima pravo uz
invalidska kolica na tekstilni jastuk za sedište.
Osogurano lice sa paraplegijeom, tetraplegijom, odnosno teškim oblikom mišićne distrofije
ima pravo na antidekubitus jastuk za invalidska kolica.
Osigurano lice koje zbog zdravstvenog stanja deo vremena provodi u krevetu ima pravo na
toaletna kolica bez obzira da li ima pravo na inalidska kolica.
Osigurano lice sa oštećenjem lokomotornog sistema ima pravo na pomoćna pomagala za
olakšavanje kretanja.
Pomoćna pomagala za olakšavanje kretanja jesu:
1. drvene podpazušne štake na podešavanje(jedna ili par),
2. metalni štap za hodanje sa tri ili četiri tačke oslonca,
3. metalni ortopedski štap sa krivinom,
4. metalne podlakatne štake.
Ostala pomoćna pomagala jesu:
1. bolnički krevet sa trapezom,
2. sobna dizalica,
3. antidekubitus dušek,
4. pojasevi.
Sanitarne sprave su:
1. endotrahealne kanile,
2. električni inhalator s maskom,
3. koncentrator kiseonika,
4. ventilator za neintenzivnu ventilaciju,
5. disk podloge za some i kese uz disk podloge,
6. urin kateteri i urinarni kondom,
7. pelene,
8. pomagala za lečenje i kontrolu šećerne bolesti,
9. spoljna insulinska portabilna pumpa,
10. silikonski upijajući flaster.
Očna pomagala jesu:
1. naočare (ram i stakla za korekciju).
2. teleskopske naočare (naočare sa specijalnim sistemom sočiva),
3. lupa (staklo za povećanje),
4. kontaktna sočiva,
5. očne proteze,
6. tiflotehnička pomagala i to:
 Brajeva pisaća mašina,
 Reproduktor,
  Brajev sat za slepe (ručni ili džepni),
 Naočari sa tamnim staklima,
 beli štap za slepe,
 ultrazvučni štap za slepe,
 govorni softver za srpski jezik.

Osigurano lice koje ima obostrani gubitak sluha preko 40 decibela (DB),odnosno 65 DB u
najmanje dve ispitivane frekvencije govornog područija(1000 herca do 4000 herca,skraćeno
Hz),ima pravo na slušni aparat (amplifikator) ako se njime postiže zadovoljavajući nivo
komunikacije i slušne rehabilitacije. Osigurano lice ima pravo na slušni aparat odgovarajućih
elektroakustičnih svojstava prema vrsti i stepenu oštećanja sluha koje svojim mišljenjem
utvrdi lekar specijalista ORL – subspecijalnosti audiolog, ili lekar specijalista ORL zdravstvene
ustanove nakon izvršenih vokalnih i tonalnih ispitivanja.
Kod zaušnog slušnog aparata(iza uva),digitalni sa najmanje dva nezavisna kanala pojačanja, za
lica srarija od 18 godina,vrše se najmanje 3 testiranja u roku od najmanje 15 dana sa
usklađivanjem aparata kod izabranog dobavljača.
Osigurano lice mlađe od 18 godina sa obostranim trajnim oštećenjem sluha preko 40 DB u
najmanje dve ispitivane frekvencije ima pravo na dva slušna aparata ako se time omogućava
uspešna rehabilitacija sluha i razvoj govora. Pre donošenja ocene o opravdanosti slušnog
aparata Republički fond, odnosno lekarska komisija može da zahteva od stručne komisije za
vokalno i tonalno audiološko ispitivanje veštačenje o opravdanosti propisivanja slušnog
aparata.
Kako je regulisano plaćanje učešća u troškovima zdravstvene zaštite?
Odluka o učešću osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite propisuje načine i iznose
učešća,oslobađanje od učešća,mesto i način naplate.
Od učešća se oslobađaju sledeća osigurana lica:

 deca i školska deca do 18 godina,

 žena u toku trudnoće i porođaja i 6 meseci posle porođaja,
 ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata kojima je to svojstvo utvrđeno po republičkim
propisima,
 vojni invallidi kojima je to svojstvo utvrđeno po republičkim propisima i sa njima
izjednačena lica, samo za lekove,
 slepa lica i trajno nepokretna lica (oboleli od kvadriplegije, paraplegije i hemiplegije)
kao i lica koja ostvaruju naknadu za pomoć i negu drugog lica.
Takođe lica obolela od cerebralne paralize,multiple skleroze,progresivnih mišićnih bolesti,
epilepsije i psihoza oslobađaju se učešća u troškovima zdravstvene zaštite koje ostvaruju
na osnovu zdravstvene knjižice i potvrde nadležnog organa, u zavisnosti od toga koje pravo
žele da ostvare.
 Učešće se plaća za:

 lek sa Liste lekova,

 zdravstvene usluge,
 sredstva odnosno medicinski materijal upotrebljen u dijagnostici,lečenju i
rehabilitaciji,
 za izradu odnosno nabavku protetičkog i ortotičkog pomagala i sredstava,
 druge vidove zdravstvene zaštite.
Šta predviđa Zakon o pravima pacjenata?
Zakon o pravima pacjenata („Sl. Glasnik RS“ broj 45/13) uređuje prava pacjenata prilikom
korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i zaštite, kao i druga pitanja u vezi sa pravima
i dužnostima pacjenata. Pacjentu se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu
zašitu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i
etičkim načelima,u njegovom najboljem interesu uz poštovanje njegovih ličnih stavova.
Pacjent ima pravo na kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu koja odgovara njegovom
zdravstvenom stanju, u granicama mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
U ostvarivanju zdravstvenog prava pacijent ima pravo na pristup zdravstvenoj službi bez
diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja ili bilo koju drugu
različitost. Pacjent ima pravo na informacije, preventivne mere,kvalitet pružanja
usluge,bezbednost,obaveštavanje,slobodan izbor, privatnost i poverljivost, drugo mišljenje,
pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju i slobodu odlučivanja o svemu što se tiče
njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih
lica, pravo na prigovor i naknadu štete itd. Ako je pacjent gluvonem mora mu se obezbediti
tumač u skladu sa zakonom.
Medicinsko istraživanje koje uključuje punoletnog poslovno sposobnog pacjentamože se
sprovesti samo uz njegov pristanak. Izuzetno medicinsko istraživanje koje uključuje dete,
odnosno pacjenta lišenog poslovne sposobnosti,može se preduzeti radi neposredne koristi
samog pacjenta i uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika,koji je prethodno
obavešten, osim ako se pacjent tome ne protivi.
Šta predviđa Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama?
Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama („Sl. glasnik RS“ 45/13) bliže uređuje, osnovna
načela, organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja,uslove lečenja i smeštaj bez
pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove. Zakon
predviđa da je lice sa mentalnim smetnjama nedovoljno mentalno razvijeno lice, lice sa
poremećajima mentalnog zdravlja, odnosno lice obolelo od bolesti zavisnosti.
Zaštita mentalnog zdravlja podrazumeva mere prevencije nastanka mentalnih smetnji,
unapređenje mentalnog zdravlja, analizu i dijagnozu mentalnog stanja lica,kao i lečenje i
rehabilitaciju zbog mentalnih smetnji, kao i sumnje na postojanje istih.
Zaštita lica sa mentalnim smetnjama se vrši bez diskriminacije po osnovu rase, pola, rođenja,
jezika, državljanstva, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja,
obrazovanja, pravnog ili socijalnog statusa ,imovnog stanja, uzrasta, invaliditeta, ili bilo kojeg
drugog ličnog svojstva. Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na zaštitu i unapređenje
mentalnog zdravlja kako kroz lečenje tako i kroz psihosocijalnu rehabilitaciju u zdravstvenim
ustanovama, oporavak i povratak u porodičnu, radnu i društvenu sredinu. Lice sa mentalnim
smetnjama ima pravo na lečenje u najmanje restriktivnoj okoliu uz primenu najmanje
restriktivnih i prinudnih medicinskih postupaka.
Ako lice sa mentalnim smetnjama nije sposobno da dâ svoj pristanak na predloženi postupak
lečenja, a nema zakonskog zastupnika,ili nema uslova da se pristanak zakonskog zastupnika
pribavi, može biti podvrgnuto medicinskoj meri bez pristanka izuzetno ako je:
1. lečenje neophodno da bi se sprečilo značajno pogoršanje njegovog zdravstvenog
stanja,
2. medicinska mera usmerena ka ponovnom uspostavljanju sposobnosti donošenja
odluke,
3. preduzimanje medicinske mere bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama
neophodno da bi se sprečilo ugrožavanje života i bezbednosti tog lica ili života i
bezbednosti drugih lica.
Uređen je i postupak imenovanja zakonskog zastupnika ukoliko lice sa mentalnim
smetnjama nema zakonskog zastupnika, dobrovoljan smeštaj i druga pitanja.
Podaci o zdravstvenom stanju spadaju u podatke o ličnosti, i predstavljaju naročito
osetljive podatke o ličnosti.

Zakoni i pozakonski akti koji uređuju oblast zdravstvene zaštite

Oblаst zdrаvstvene zаštite i zdrаvstvenog osigurаnjа regulisаnа je sledećim zаkonskim i
podzаkonskim аktimа:

 Zаkon o zdrаvstvenom osigurаnju („Sl. glаsnik RS“, br. 107/05, 109/05 – ispr. 57/11,
110/12 – odlukа US, 119/12, 99/14, 123/14 i 126/14 – odlukа US) аkon o zdrаvstvenom
osigurаnju („Sl. gl. RS“, br. 107/05),
 Zаkon o zdrаvstvenoj zаštiti („Sl.glаsnik RS“, br. 107/05, 72/09 – dr. zаkon, 88/10,
99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zаkon i 93/14),
 Zаkon o prаvimа pаcijenаtа („Sl. glаsnik RS“, broj 45/13),
 Zаkon o zаštiti prаvа licа sа mentаlnim smetnjаmа („Sl. glаsnik RS“, broj 45/13)
 Prаvilnik o nаčinu i postupku ostvаrivаnjа prаvа iz obаveznog zdrаvstvenog osigurаnjа
(„Sl.glаsnik RS“, br. 10/10, 18/10 – ispr., 46/10, 52/10 – ispr., 80/10, 60/11 – odlukа US
i 1/13),
 Prаvilnik o medicinsko-tehničkim pomаgаlimа kojа se obezbeđuju iz sredstаvа
obаveznog zdrаvstvenog osigurаnjа („Sl. glаsnik RS“, br. 52/12, 62/12 - ispr., 73/12 –
ispr., 1/13, 7/13 – ispr., 112/14, 114/14 – ispr., i 18/15),
 Uredbа o obimu i sаdržаju zdrаvstvene zаštite stаnovništvа („Sl. glаsni RS“, br. 17/92,
26/92, 50/92, 52/93, 25/96),
 Odlukа o učešću osigurаnih licа u troškovimа zdrаvstvene zаštite („Sl. glаsnikRS“, br.
83/04, 118/04, 71/05),
  Zаkon o doprinosimа zа obаvezno socijаlno osigurаnje („Sl. glаsnik RS“, br. 84/04,
61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zаkon).

Pravo na obrazovanje
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja(„Sl. Glasnik RS“ broj 72/09,52/11,i
55/13) predstavlja krovni zakon kojim se uređuje predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje
i vaspitanje. Sistem obrazovanja mora da obezbedi za svu decu, učenike obrazovanje dostupno
i jednako bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i inaliditeta.
Posebna pažnja posećena je tome da deca,učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa
invaliditetom imaju jednake mogućnosti obrazovanja u ustanovama svih nivoa obrazovanja,
bez obzira na materijalne uslove. Lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, bolesna deca,
učenici, i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje tokom smeštaja, bolničkog i kućnog lečenja.
Posebna pažnja se posvećuje smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspiitanja.
Posebno osoba iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja,osoba sa
invaliditetom, osoba sa smetnjama u razvoju i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u ućenju
i poršci njihovom ponovnom uključienju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog
obrazovanja.
Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Građani Srbije su jednaki u ostvarivanju
prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku
pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju,
smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje ili drugu ličnu osobinu.
Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje
uvažava njihove vaspitne i obrazovne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja,
u redovnom sistemu uz dodatnu pojedinačnu odnosno grupnu podršku, ili posebnoj
prdškolskoj grupi ili školi u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik,odnosno posebno pismo ili druga
tehnička rešenja može da se izvodi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika. U
obrazovno – vaspitnim ustanovama zabranjena je diskriminacija po osnovu invalidnosti i
smetnji u razvoju.
Osnovna škola ostvaruje školski program a može da ostvaruje i:
individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju.
Srednja škola ostvaruje školski program,opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja a može da
ostvaruje i:
individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju.
Za dete kome je usled socijalne uskraćenosti,smetnji u razvoju,invaliditeta i drugih razloga
potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju,ustanova obezbeđuje otklanjanje
fizičkih i komunikacijskih prepreka, i donosi individualni obrazovni plan.
Individualni obrazovni plan je poseban dokument (u daljem tekstu IOP) je poseban obrazovni
plan kojim se planira individualna podrška za dete ili učenika, u skladu sa njegovim
mogućnostima i sposobnostima. Cilj IOP-a je optimalan razvoj deteta ili učenika, uključivanje
u vršnjački kolektiv, i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno
zadovoljavanje vaspitno-obrazovnih potreba deteta i učenika. IOP se izrađuje na osnovu
realizovanih individualnih mera i pedagoškog profila deteta. IOP se izrađuje na osnovu
vaspitno-obrazovnih potreba deteta i učenika i može da bude zasnovan na:
1. prilagođavanju načina rada kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni
rad(IOP1).
2. prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda
postignuća(IOP2)
3. obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za dete i učenika sa
izuzetnim sposobnostima (IOP3)
Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje,primena i vrednovanje IOP-a 1,kao i pribavljanje
mišljenja interresorne komisije za procenu potrebe za obrazovnom, zdravstvenom i
socijalnom podrškom detetu i učeniku. Izuzetno, za učenika koji se obrazuje po IOP-u 2
pored nastavnog programa, može se izmeniti i nastavni plan.
IOP donosi pedagoški kolegijumustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno
obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške datetu i učeniku (u daljem tekstu
Tim).
Tim u predškolskoj ustanovi čine stručni saradnik,saradnik roditelj, a u skladu sa potrebama
deteta i pedagoški asistent,odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu na predlog roditelja
odnosno staratelja.
Roditelj odnosno staratelj daje saglasnost na sprovođenje IOP-a u skladu sa zakonom. U prvoj
godini upisa IOP se donosi i vrednuje tromesečno,a u svakoj narednoj fodini dva puta u toku
radne odnosno školske godine. Sprovođenje IOP-a prati ministarstvo u skladu sa ovim
zakonom. Bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.
Učenik sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa svojim
motoričkim i čulnim mogućnostima. odnosno uslovima koji direktno zvise od vrste invaliditeta,
a može da bude oslobođen i polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom
obrazovanja prilagođavani standardi postignuća.
Učenik sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom polаže stručnu, odnosno umetničku mаturu u sklаdu
sа njegovim motoričkim i čulnim mogućnostimа, odnosno uslovimа koje zаhtevа određenа vrstа
invаliditetа, а može dа bude oslobođen polаgаnjа delа mаturskog ispitа iz predmetа zа koje su mu
tokom obrаzovаnjа prilаgođаvаni stаndаrdi postignućа.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim
potrebama i pomoć nastavnicima,vaspitačima i stručnim saradnicima, kako bi unapredili svoj
rad sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Uvom radu
ostvaruje saradnju sa roditeljima odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sararađuje i
sa nadležnim ustanovama,organizacijama,udruženjima i jedinicama lokalne samouprave.
Predškolsko obrazovanje
Sistem predškolskog obrazovanja deo je jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja, a
posebno je regulisan Zаkonom o predškolskom obrаzovаnju i vаspitаnju („Sl. glаsnik RS“,
broj 18/10). Kao i kod ostalih oblika obrazovanja dostupnost je jedno od temeljnih načela
ovog sistema:
Zakon jednako (čitaj = )prаvo i dostupnost svih oblikа predškolskog vаspitаnjа i obrаzovаnjа,
bez diskriminаcije i izdvаjаnjа po osnovu teškoćа i smetnji u rаzvoju i invаliditetа.
Upis dece u predškolsku ustanovu vrši se u skladu sa Zakonom. Prilikom upisa u predškolsku
ustanovu čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina,ili jedinica lokalne samouprave
prioritet iomaju deca iz osetljivih grupa. Način i postupak upisa bliže se određuju statutom,uz
saglasnost osnivača. Pred-školskim programom razrađuju se načini razvijanja vaspitno
obrazovnog rada prevashodno namenjeni deci kojoj je potrebna dodatna podrška: deci sa
smetnjama u razvoju, deci koja potiču iz socio-ekonomskih ili drugih razloga ugroženih sredina
u vaspitnoj grupi, deci na bolničkom lečenju, uz uvažavanje, obrazovnih
,razvojnih,zdravstvenih i socio-kulurnih potreba dece.
Roditelj je dužan da upiše u predškolsku ustanovu, odnosno školu radi pohađanja pripremnog
predškolskog programa u skladu sa Zakonom. Broj dece sa smetnjama u razvoju koja se upisuju
u razvojnu grupu iznosi 4 do 6.
Decа sа smetnjаmа u rаzvoju ostvаruju prаvo nа predškolsko vаspitаnje i obrаzovаnje u
vаspitnoj grupi, u vаspitnoj grupi uz dodаtnu podršku i individuаlni vаspitno-obrаzovni plаn i
u rаzvojnoj grupi, nа osnovu individuаlnog vаspitno-obrаzovnog plаnа, u sklаdu sа Zаkonom.

Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi da je detetu
potrebna dodatna obrazovna,socijalna ili zdravstvena podrška. U tom slučaju šalje zahtev
izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih
potreba.
Ujednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od dva deteta sa smetnjama u razvoju. Broj dece u
grupi u kojoj je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju umanjuje se za tri u odnosu na broj
utvrđen ovim zakonom.
Decа sа smetnjаmа u rаzvoju mogu dа se uključe u vаspitnu grupu prilikom upisа. U toku
pohаđаnjа predškolskog progrаmа prаti se rаzvoj detetа i nа osnovu predlogа pedаgoškog
kolegijumа i stručnog timа zа inkluzivno obrаzovаnje, dete sа smetnjаmа u rаzvoju može se
prebаciti iz rаzvojne u vаspitnu grupu, u sklаdu sа Zаkonom.
Bliže uslove zа procenu potrebа zа pružаnjem dodаtne obrаzovne, zdrаvstvene ili socijаlne podrške
detetu, sаstаv i nаčin rаdа interresorne komisije, propisuju sporаzumno ministаr nаdležаn zа poslove
zdrаvljа, ministаr nаdležаn zа poslove socijаlne politike i ministаr nadležan za pitanja iz domena
prosvete.

Koje uslove treba da ispunjava vapitač i koje kvalifikacije treba da poseduje?

Poslove vаspitаčа može dа obаvljа lice koje ispunjаvа uslove propisаne Zаkonom i imа odgovаrаjuće
obrаzovаnje, i to:
  sа decom sа smetnjаmа u rаzvoju uzrаstа od šest meseci do dve godine - lice
koje imа srednje obrаzovаnje - medicinskа sestrа-vаspitаč, а sа decom uzrаstа
od dve do tri godine - lice koje imа srednje obrаzovаnje - medicinskа sestrа -
vаspitаč i lice koje imа odgovаrаjuće više obrаzovаnje, odnosno odgovаrаjuće
visoko obrаzovаnje nа studijаmа prvog stepenа (osnovne strukovne studije), nа
kojimа je osposobljeno zа rаd sа decom jаslenog uzrаstа а u toku stručnog
usаvršаvаnjа ili po propisаnom progrаmu je bilo osposobljeno i zа rаd sа decom
sа smetnjаmа u rаzvoju
 sа decom sа smetnjаmа u rаzvoju uzrаstа od tri godine do polаskа u školu - lice
koje imа odgovаrаjuće više obrаzovаnje, odnosno odgovаrаjuće visoko
obrаzovаnje nа studijаmа prvog stepenа (osnovne strukovne studije ili osnovne
аkаdemske studije) u trаjаnju od tri godine ili nа studijаmа drugog stepenа
(diplomske аkаdemske studije - mаster, specijаlističke аkаdemske studije ili
specijаlističke strukovne studije) - vаspitаč, u sklаdu sа Zаkonom, koje je u toku
stručnog usаvršаvаnjа ili po propisаnom progrаmu osposobljeno i zа rаd sа
decom sа smetnjаmа u rаzvoju
 sа decom sа smetnjаmа u rаzvoju u rаzvojnoj grupi - lice sа odgovаrаjućim
visokim obrаzovаnjem nа studijаmа drugog stepenа (diplomske аkаdemske
studije - mаster i specijаlističke аkаdemske studije) i lice sа odgovаrаjućim
visokim obrаzovаnjem nа osnovnim studijаmа u trаjаnju od nаjmаnje četiri
godine - defektolog - vаspitаč, u sklаdu sа Zаkonom.

Osnovnoškolsko obrazovanje
Zаkon o osnovnom obrаzovаnju i vаspitаnju („Sl. glаsnik RS“, broj 55/13) uređuje osnovno
obrаzovаnje i vаspitаnje, kаo deo jedinstvenog sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u smislu ovog zakona jeste dete sa
intelektualnim, čulnim, i motoričkim smetnjama u razvoju. Učenik sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom po pravilu štiče obrazovanje u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u
najboljem interesu učenika, u školi za učenike sa smetnjama u razvoju u skladu sa Zakonom.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan u
skladu sa Zakonom.
Vaspitno-obrazovni plan za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili
druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.
U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se sva deca,bez obzira na vrstu
smetnje. Radi unapređenja inkluzivnog sistema obrazovanja škola za obrazovanje učenika sa
smetnjama u razvoju pruža podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja. Škola
u redovnom sistemu obrazovanja koja školuje učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
može angažovati vaspitača,nastavnika ili stručnog saradnika zaposlenog u školi za obrazovanje
učenika sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom.
Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Razvojni plan škole sadrži i mere za unapređivanje dostupnosti oblika podrške i mere
razumnih prilagođavanja i poboljšanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike
kojima je potrebna dodatna podrška.
Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i grupama,a po potrebi i individualno.
Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. U jednom odeljenju mogu dа budu do dvа
učenikа sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom. Broj učenikа u odeljenju umаnjuje se zа dvа
po učeniku koji osnovno obrаzovаnje i vаspitаnje stiče ostvаrivаnjem individuаlnog
obrаzovnog plаnа, odnosno zа tri po učeniku koji osnovno obrаzovаnje i vаspitаnje stiče
ostvаrivаnjem individuаlnog obrаzovnog plаnа sа prilаgođenim stаndаrdimа. Odeljenje ili
grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da ima do deset učenika.
Za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invalidi-tetom ostvaruje se dodatna podrška u skladu
da individualnim obrazovnim planom.

Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da svom detetu organizuje osnovnoškolsko obrazovanje
kod kuće. Roditelj je dužan da do kraja školske godine pismeno obavesti školu u koju je dete
upisano da od sledeće školske godine želi da organizuje nastavu kod kuće za svoje dete.
Učenik sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom koji ostvaruje osnovnoškolsko obrazovanje
kod kuće individualnim obrazovnim planom,samim tim ostvaruju se i prilagođeni standi.
Nastava na zahtev roditelja,odnosno staratelja nastava se može ostvariti i na daljinu.
Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika. U prvi razred upisuje se svako dete koje do
početka školske godine ima najmanje šest i po,a najviše sedam i po godina u skladu sa
Zakonom. Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana u skladu sa
Zakonom.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete se upisuje na osnovu mišljenja

interresorne komisije, o potrebi za dodatnom obrazovmom, zdravstvenom, i socijalnom
podrškom uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.
Za učenika kome je usled smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne
uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola
obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, i zavisno od potreba donosi
individualni obrazovni plan u skladu sa Zakonom. Cilj dodatne podrške je da se učenik na
najbolji način uklopi u redovan obrazovno - vaspitni rad, osamostali u vršnjačkom kolektivu i
napreduje. Roditelju,staratelju,direktoru škole,vaspitaču,stručnom saradniku, pedagoškom
asistentu za ostvarivanje dodatne podrške na raspolaganju je i posebna stručna pomoć u
pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja Radi ostvarivanja dodatne podrške
škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i sa drugim ustanovama
organizacijama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Posebnu stručnu pomoć mogu da
pružaju kompetentna lica iz oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, i škole, svojim
delovanjem prepoznate kao primeri dobre prakse inkluzivnog obrazovanja. Ministar nadležan
za pitanja prosvete detaljnije uređuje materiju pružanja dodatne podrške.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz bez obzira na
udaljenost njegovog prebivališta od škole. Nakon završenog osmog razreda učenik polaže
završni ispit.
Prilagođavanje završnog ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, vrši se
zavisno od vrste potrebne dodatne podrške,prema individualnom obrazovnom planu. Učenik
polaže završni ispit u skladu sa svojim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima
koje zahteva određena vrsta invaliditeta.

Srednjoškolsko obrazovanje i vaspitanje

Zаkon o srednjem obrаzovаnju i vаspitаnju („Sl. glаsnik RS“, br. 55/13) uređuje srednje
obrаzovаnje i vаspitаnje, kаo deo jedinstvenog sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа.
U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za
odgovarajuća zanimanja, učenika koji ovu školu pohađaju na osnovu mišljenja interresorne komisije za
procenu dodatne obrazovne, zdravstvene,i socijalne podrške uz saglasnost roditelja.

Obrazovno - vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili
druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

Razvojni plan škole sadrži i mere za unapređivanje dostupnosti oblika podrške i mere
razumnih prilagođavanja i poboljšanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike
kojima je potrebna dodatna podrška.

Za učenika i odraslog kome je usled smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u

učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i
vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, i zavisno od
potreba donosi individualni obrazovni plan u skladu sa Zakonom. Cilj dodatne podrške je da
se učenik i orastao, optimalno uključi u redovan obrazovno - vaspitni rad, osamostali u
vršnjačkom kolektivu, napreduje u obrazovanju, i pripremi za rad.
Direktoru škole,vaspitaču,stručnom saradniku, pedagoškom asistentu, roditelju, staratelju za
ostvarivanje dodatne podrške na raspolaganju je i posebna stručna pomoć u pogledu
sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja Radi ostvarivanja dodatne podrške škola
ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i sa drugim ustanovama
organizacijama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Posebnu stručnu pomoć mogu da
pružaju kompetentna lica iz oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, i škole koje su se
svojim delovanjem istakle kao primeri dobre prakse inkluzivnog obrazovanja. Ministar
nadležan za pitanja prosvete detaljnije uređuje materiju pružanja dodatne podrške.
Obrazovno-vaspitni rad može se realizovati i kao nastava na daljinu. Nastava na daljinu može
da se organizuje i za redovnog učenika koji nije u mogućnosti da pohađa nastavu, i druge
oblike obrazovno - vaspitnog rada zbog:bolesti, invaliditeta,kao i nemogućnosti putovanja do škole
zbog života u udaljenim selima. Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja
za svaku školsku godinu.

O nаstаvi nа dаljinu školа odlučuje nа osnovu rаspoloživih sredstаvа potrebnih zа ovаj vid
obrаzovаnjа i vаspitаnjа. Školа vodi evidenciju o obrаzovаnju i vаspitаnju učenikа koji
ostvаruju nаstаvu nа dаljinu. Bliže uslove zа ostvаrivаnje nаstаve nа dаljinu, nаčin osigurаnjа
kvаlitetа i vrednovаnjа, kаo i drugа pitаnjа vezаnа zа ostvаrivаnje nаstаve nа dаljinu propisuje
ministаr.
Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i grupama,a po potrebi i individualno.
Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. U jednom odeljenju mogu dа budu do dvа
učenikа sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom. Broj učenikа u odeljenju umаnjuje se zа dvа
po učeniku koji srednje obrаzovаnje i vаspitаnje stiče ostvаrivаnjem individuаlnog obrаzovnog
plаnа, odnosno zа tri po učeniku koji srednje obrаzovаnje i vаspitаnje stiče ostvаrivаnjem
individuаlnog obrаzovnog plаnа sа prilаgođenim stаndаrdimа.
U odeljenju, odnosno vaspitnoj grupi učenika u školama za učenike sa smetnjama u razvoju
može biti od šest do 12 učenika, a za praktičnu nastavu do šest učenika. Za učenike sa
smetnjama u razvoju obezbeđuje se adaptacija radnog mesta u odnosu na njegove
mogućnosti i vrstu invaliditeta u okviru praktične nastave.

U školu može da se upiše lice koje je završilo osnovno obrazovanje i vaspitanje. Lice sa
smetnjama u razvoju se u školu za lica sa smetnjama u razvoju,upisuje na osnovu mišljenja
interresorne komisije, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja. Učenik kome je potrebna
dodatna podrška ocenjuje se u odnosu na ciljeve i standarde individualnog plana u toku
realizacije plana,ili u odnosu na prilagođene standarde postignuća.

Učenik sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom, specifičnim teškoćаmа u učenju ili jezičkim

bаrijerаmа polаže opštu mаturu u uslovimа koji obezbeđuju prevаzilаženje fizičkih i
komunikаcijskih preprekа, а može dа bude oslobođen od polаgаnjа delа mаturskog ispitа iz
predmetа zа koje su mu tokom obrаzovаnjа prilаgođаvаni stаndаrdi postignućа, ili dа tаj deo
polаže u sklаdu sа individuаlnim obrаzovnim plаnom, o čemu donose odluku tim zа
inkluzivno obrаzovаnje i tim zа pružаnje dodаtne podrške učenicimа.

Učenik sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom, specifičnim teškoćаmа u učenju ili jezičkim i

socijаlnim bаrijerаmа polаže stručnu, odnosno umetničku mаturu u uslovimа koji
obezbeđuju prevаzilаženje fizičkih i komunikаcijskih preprekа, а može dа bude oslobođen
polаgаnjа delа mаturskog ispitа iz predmetа zа koje su mu tokom obrаzovаnjа prilаgođаvаni
stаndаrdi postignućа, ili dа tаj deo polаže u sklаdu sа individuаlnim obrаzovnim plаnom, o
čemu odluku donose tim zа inkluzivno obrаzovаnje i tim zа pružаnje dodаtne podrške
učenicimа.

Učenik sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom, specifičnim teškoćаmа u učenju ili jezičkim i

socijаlnim bаrijerаmа polаže zаvršni ispit srednjeg stručnog obrаzovаnjа i vаspitаnjа u
uslovimа koji obezbeđuju prevаzilаženje fizičkih i komunikаcijskih preprekа, а može dа bude
oslobođen polаgаnjа delа ispitа iz predmetа zа koje su mu tokom obrаzovаnjа prilаgođаvаni
stаndаrdi postignućа, ili dа tаj deo polаže u sklаdu sа individuаlnim obrаzovnim plаnom, o
čemu donose odluku tim zа inkluzivno obrаzovаnje i tim zа pružаnje dodаtne podrške
učenicimа.

Učenik sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom, specifičnim teškoćаmа u učenju ili jezičkim i

socijаlnim bаrijerаmа polаže ispite drugih oblikа srednjeg obrаzovаnjа i vаspitаnjа u uslovimа
koji obezbeđuju prevаzilаženje fizičkih i komunikаcijskih preprekа, а može dа bude oslobođen
polаgаnjа delа ispitа iz predmetа zа koje su mu tokom obrаzovаnjа prilаgođаvаni stаndаrdi
postignućа, ili dа tаj deo polаže u sklаdu sа individuаlnim obrаzovnim plаnom, o čemu donose
odluku tim zа inkluzivno obrаzovаnje i tim zа pružаnje dodаtne podrške učenicimа.

Univerzitetsko obrazovanje
Zаkon o visokom obrаzovаnju („Sl. glаsnik RS“, br. 76/05, 100/07 – аutentično tumаčenje,
97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14) zаbrаnjuje diskriminаciju studenаtа nа osnovu motornog
i senzornog hendikepа.
Osnivаč visokoškolske ustаnove dužаn je dа obezbedi sredstvа zа izjednаčаvаnje mogućnosti
studirаnjа zа studente sа invаliditetom. U nastavi može da se koristi znakovni jezik a student
sa invaliditetom može polagati ispite na alternativan način,koji ne zadire u suštinu ispita(na
primer usmeno, ako je ispit pismeni ili obrnuto). Na Beogradskom univerzitetu formiran je
Resursni centаr zа studente sа hendikepom. U okviru Studentskog centrа nа Novosаdskom
univerzitetu funkcioniše službа zа studente sа invаliditetom. Ministаrstvo prosvete i grаd
Beogrаd obezbeđuju posebne stipendije zа studente sа invаliditetom. Studenti sа
invаliditetom nа Novosаdskom univerzitetu su oslobođeni plаćаnjа svih troškovа studijа. Više
informаcijа o ovim podsticаjnim merаmа zа izjednаčаvаnje mogućnosti zа studente sа
invаliditetom mogu se dobiti u pomenutim centrimа, Ministаrstvu prosvete, nаdležnom
grаdskom sekretаrijаtu.

Obrazovanje odraslih osoba

Reguliše Zakon o obrazovanju odraslih („Sl. glаsnik RS“, broj 55/13) uređuje obrаzovаnje i
celoživotno učenje odrаslih, kao satavni deo jedinstvenog sistema obrazovanja. Njime je
definisan pojam odraslih i drugi termini,ciljevi,kvalifikacije standardi i kvalitet obrazovanja,
nadzor itd.

Obrazovanje kandidata i polaznika koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga
tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

Orgаnizаtori аktivnosti obrаzovаnjа odrаslih mogu između ostаlih biti i nosioci poslovа
profesionаlne rehаbilitаcije.Obrаzovаnje odrаslih ostvаruje se putem predаvаnjа, obukа,
kursevа, seminаrа, rаdionicа, tribinа, sаvetovаnjа i drugih oblikа učenjа i obrаzovаnjа.

Obrаzovаnje odrаslih ostvаruju:

1. izvođаči progrаmа obrаzovаnjа odrаslih (nаstаvnik, predаvаč, trener, voditelj, instruktor i
dr.),
2. stručni sаrаdnici,
3. sаrаdnici,
4. pedаgoški i аndrаgoški аsistent.

Osobаmа sа invаliditetom koje pohаđаju progrаme obrаzovаnjа odrаslih obezbeđuje se

pristupаčnost progrаmа i neophodnа individuаlizovаnа rаzumnа prilаgođаvаnjа.

Zakoni i koji uređuju oblast vaspitanja i obrazovanja

  Zаkon o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glаsnik RS“, broj 72/09,
52/11 i 55/13)
 Zаkon o predškolskom obrаzovаnju i vаspitаnju („Sl. glаsnik RS“, broj 18/10)
 Zаkon o osnovnoj školi („Sl. glаsnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 –
odlukа USRS, 22/02, 62/03 – dr. zаkon, 64/03 – ispr. dr. zаkon, 101/05 – dr.
zаkon i 72/09 – dr. zаkon)
 Zаkon o srednjoj školi („Sl. glаsnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96,
23/02, 25/02 - ispr., 62/03 - dr. zаkon, 64/03 - ispr. dr. zаkonа, 101/05 - dr.
zаkon, 72/09 - dr. zаkon i 55/13 - dr. zаkon)
 Zаkon o obrаzovаnju odrаslih („Sl. glаsnik RS“, broj 55 /13)
 Zаkon o visokom obrаzovаnju („Sl. glаsnik RS“, br. 76/05, 100/07 – аutentično
tumаčenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14).

Pravo na rad
Pravo na rad je pravo koje omogućava svakom pojedincu da unapređuje svoje sposobnosti, i
razvije se u kreativnu osobu. Ono je zagarantovano ustavom Republike Srbije, i odnosi se i na
osobe sa invaliditetom.
Narodna skupština Republike Srbije, usvojila je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom. („Sl. glаsnik RS“, br. 36/09 i 32/13).
Koja pitanja se uređuju Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa
invaliditetom?
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uređuju se:

 podsticаji zа zаpošljаvаnje rаdi stvаrаnjа uslovа zа rаvnoprаvno uključivаnje osobа sа

invаliditetom nа tržište rаdа;
 procenа rаdnih sposobnosti;
 profesionаlnа rehаbilitаcijа;
 obаvezа zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom;
 uslovi zа osnivаnje i obаvljаnje delаtnosti preduzećа zа profesionаlnu rehаbilitаciju i
zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom i drugih posebnih oblikа zаpošljаvаnjа i rаdnog
аngаžovаnjа osobа sа invаliditetom;
 drugа pitаnjа od znаčаjа zа profesionаlnu rehаbilitаciju i zаpošljаvаnje osobа sа
invаliditetom.
Ko ima status osobe sa invaliditetom po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom?

Stаtus osobe sа invаliditetom shodno Zаkonu o profesionаlnoj rehаbilitаciji i zаpošljаvаnju

osobа sа invаliditetom imа:

 rаtni vojni invаlid,

 mirnodopski vojni invаlid,
 civilni invаlid rаtа;
  lice kome je izvršenа kаtegorizаcijа i drugo lice kome je utvrđenа invаlidnost, u
sklаdu sа zаkonom,
 lice kome je, u sklаdu sа propisimа o penzijskom i invаlidskom osigurаnju, utvrđenа
kаtegorijа invаlidnosti, odnosno preostаlа rаdnа sposobnost,
 lice kome se, u sklаdu sа ovim zаkonom, proceni rаdnа sposobnost sаglаsno kojoj
imа mogućnost zаposlenjа ili održаnjа zаposlenjа, odnosno rаdnog аngаžovаnjа.

Prava po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

Osobа sа invаliditetom, u sklаdu sа ovim zаkonom, može dа ostvаri prаvo:

 nа utvrđivаnje stаtusа i procenu rаdne sposobnosti;

 nа podsticаnje zаpošljаvаnjа, rаdne i socijаlne uključenosti i аfirmаciju jednаkih
mogućnosti nа tržištu rаdа;
 nа mere i аktivnosti profesionаlne rehаbilitаcije;
 nа zаpošljаvаnje pod opštim uslovimа;
 nа zаpošljаvаnje pod posebnim uslovimа;
 nа mere аktivne politike zаpošljаvаnjа;
 nа zаpošljаvаnje u posebnim orgаnizovаnim oblicimа zаpošljаvаnjа i rаdnog
аngаžovаnjа osobа sа invаliditetom;
 nа drugа prаvа u sklаdu sа zаkonom.
Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja
Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja obuhvata
medicinske socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju sposobnosti osoba sa
invaliditetom za obavljanje konkretnih poslova, i mogućnosti uključenja na tržište rada.
Procenjuje se da li osoba može da obavlja poslove samostalno,ili uz službu podrške,upotrebu
pomagala,dnosno da li se može zaposliti pod opštim ili posebnim uslovima.
Zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove
zapošljavanja.(Nacionalnoj Službi za Zapošljavanje) Izuzetno zahtev se podnosi organizaciji
nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja - uz zahtev za ostvarivanje prava na
invalidsku penziju.
Nalaz,mišljanje i o cenu radne sposobnosti daje organ veštačenja organizacije nadležne za
poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Procena radne sposobnosti osobe sa invaliditetom i eventualno stupanje u radni odnos ne
utiču na utvrđivanje telesnog oštećenja i prava na ostvarivanje pomoći i nege drugog lica(tuđa
nega i pomoć), odnosno uvećane naknade za pomoć i negu drugog lica.
Reč je o različitim pravima koja nisu uzajamno povezana, i koja se uzajamno ne isključuju!

Profesionalna rehabilitacija
Profesionalna rehabilitacija obuhvata programe mere i aktivnosti u cilju osposobljavanja za
posao, zapošljavanja,održavanja zaposlenja ili promene profesionalne karijere.
Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom obuhvata:
1. vođenje karijere, profesionalno savetovanje i individualni plan zapošljavanja,
 2. prekvalifikaciju,dokvalifikaciju, programe za sticanje, održavanje i unapređenje radnih
sposobnosti i veština.
3. pojedinačne, grupne, opšte ili prilagođene programe radno-socijalne integracije.
4. razvoj motivacije,tehničku pomoć stručnu podršku, praćenje i procenu rezultata
profesionalne rehabilitacije.
5. Individualno savetovanje,koje uključuje i pomoć u prihvatanju samog sebe (sopstvene
individualnosti)sa stanovišta mogućnosti uključivanja u rad i pojedine mere
profesionalne rehabilitacije.
6. trening seminare za poslodavce,stručna lica za radno osposobljavanje i profesionalnu
rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i druga lica.
7. predloge i obuku za tehička i tehnološka rešenja koja podižu efikasnost osoba sa
invaliditetom u učenju i radu,kao i službe podrške.
Troškove profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom čija je radna sposobnost
umanjena zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti nakon stupanja na snagu ovog
zakona, snosi poslodavac kod koga je osoba sa invaliditetom bila zaposlena u vreme nastanka
povrede ili profesionalne bolesti. Troškove profesionalne rehabilitacije ostalih ostalih osoba
snosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.
Zaposlena osoba sa invaliditetom za vreme profesionalne rehabilitacije ima pravo na odsustvo
sa rada kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Zаposlenoj osobi sа invаliditetom ne može dа prestаne rаdni odnos zbog odsustvа sа rаdа do
kogа je došlo u vreme trаjаnjа profesionаlne rehаbilitаcije.
Zaposlena osoba sa invaliditetom ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne
zarade u prethodna tri meseca, pre uključivanja u mere profesionalne rehabilitacije, stim što
zarada ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene propisima o radu.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije ne zasniva
radni odnos.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom koja je uključena u mere i aktivnosti profesionalne
rehabilitacije ima pravo na novčanu pomoć i to:
1) za troškove prevoza za sebe i pratioca ukoliko joj je potreban u visini neoporezivog
iznosa(u momentu pisanja 3725,00 RSD, važi do 31.01.218)
2) u visini od 20% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu mesečno, za
vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ako profesionalna rehabilitacija traje
najmanje 100 časova, i ako osoba sa invaliditetom nije korisnik novčane naknade na
osnovu nezaposlenosti.

Zapošljavanje pod opštim i posebnim uslovima

Zapošljavanjem osoba sa ivaliditetom pod opštim uslovima, je zapošljavanje kod poslodavca bez
prilagođavanja poslova,radnog mesta ili poslova i radnog mesta.

Zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom pod posebnim uslovimа smаtrа se zаpošljаvаnje kod

poslodаvcа uz prilаgođаvаnje poslovа, rаdnog mestа ili poslovа i rаdnog mestа.
 Pod prilаgođаvаnjem poslovа podrаzumevа se prilаgođаvаnje rаdnog procesа i rаdnih
zаdаtаkа.
Pod prilаgođаvаnjem rаdnog mestа podrаzumevа se tehničko i tehnološko opremаnje
rаdnog mestа, sredstаvа zа rаd, prostorа i opreme - u sklаdu sа mogućnostimа i potrebаmа
osobe sа invаliditetom.
Prilаgođаvаnjem se može obezbediti i stručnа pomoć, kаo podrškа osobi sа invаliditetom kod
uvođenjа u posаo ili nа rаdnom mestu, kroz sаvetovаnje, osposobljаvаnje, usluge аsistencije
i podršku nа rаdnom mestu, prаćenje pri rаdu, rаzvoj ličnih metodа rаdа i ocenjivаnje
efikаsnosti.
Zаkon uvodi kvotni sistem i obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom zа sve poslodаvce
koji zаpošljаvаju 20 i više zаposlenih. Obаvezа je stupilа nа snаgu 25. mаjа 2010. godine.

1) Poslodаvаc koji zаpošljаvа od 20 do 49 zаposlenih dužаn je dа zаposli 1 osobu sа invаliditetom.

2) Poslodаvаc koji zаpošljаvа 50 do 100 zаposlenih dužаn je dа zаposli 2 osobe sа invаliditetom
а onаj koji zаpošljаvа više od 100 dužаn je dа zаposli po 1 osobu sа invаliditetom nа svаkih
dodаtnih 50 zаposlenih.
Podsticajne mere za posloavce koji zaposle osobu(e) sa invaliditetom
Zakon predviđa podsticajne mere za poslodavce koji zaposle osobu(e) sa invaliditetom:

 Poslodavac ima pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za

lica sa invaliditetom koja se zapošljavaju pod posebnim uslovima.
 Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima
pravo na subvenciju zarade do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprimosima za
obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od minimalne zarade utvrđene propisima o radu za
tu osobu u trajanju od 12 meseci.

Druge mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom

Pored zapošljavanja na otvorenom tržištu rada Zakon predviđa i mogućnost zapošljavanja i radnog
angažovanja osoba sa invaliditetom u okviru:

1) preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom,

2) radnog centra,
3) socijalnog preduzeća i organizacije.

Zakonom je detaljno uređena organizacija i uslovi za rad preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i

zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Radni centar
Radni centar je posebna ustanova u kojoj se putem radne terapije, radno angažuju lica koja se ne
mogu zaposliti ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne
trećine učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu.

Radni centar svoju aktivnost pod uslovom da u radno terapijskim aktivnostima angažuje najmanje pet
osoba sa invaliditetom, odnosno da procenat angažovanih osoba sa invaliditetom na radno iznosi
najmanje 80% od ukupnog broja radno angažovanih i zaposlenih.
Radno angažovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru je dugotrajan oblik profesionalne
rehabilitacije, u skladu sa psihičkim i fizičkim sposobnostima i željama osobe sa invaliditetom i
mogućnostima radnog centra.

Radni centar mogu osnovati Republika Srbija,autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao
i organizacije osoba sa invaliditetom i organizacije njihovih zakonskih zastupnika.

Socijalno preduzeće i socijalna organizacija

Šta je socijalno preduzeće?

Socijalno preduzeće, kako je definisano zakonom je privredno društvo koje se osniva radi
zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom, i koje nezavisno od broja zaposlenih u radnom odnosu
ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

Šta je socijalnalna organizacija?

Socijalna organizacija pojmovno je određena kao oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje
delatnosti u cilju zadovoljenja potreba osoba sa invaliditetom, i koji ima zaposlenu najmanje jednu
osobu sa invaliditetom. Takođe je kao takva priznata zakonom.

Socijalno preduzeće i socijalna organizacija dužni su da deo prihoda od obavljanja delatnosti

ulažu u unapređenje uslovа rаdа, rаdnih veštinа, socijаlne integrаcije, životnog stаndаrdа i
zаdovoljenjа potrebа osobа sа invаliditetom.

Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom

Opštim aktom Nacionalne Službe za zapošljavanje, propisane su mere aktivne politike zapošljavanja
osoba sa invaliditetom. To su:

1) refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta,

2) subvencija zarade osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva,
3) podrška samozapošljavanju,
4) mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i
5) druge mere predviđene Akcionim planom i različitim projektima.

Radni odnosi
Zakon o radu pruža sledeće normative:
Zaposleni ima pravo na zaradu,bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu,
zaštitu ličnog integrteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti
i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,kao i druge oblike
zaštite u skladu sa opštim propisima i zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu. Lice koje trаži
zаposlenje, kаo i zаposleni, ne može se stаvljаti u nepovoljniji položаj u odnosu nа druge, bez
obzirа nа pol, rođenje, jezik, rаsu, nаcionаlnu pripаdnost, veroispovest, brаčni stаtus,
porodične obаveze, političko ili drugo uverenje, socijаlno poreklo, imovinsko stаnje, člаnstvo
u političkim orgаnizаcijаmа, sindikаtimа ili neko drugo lično svojstvo. Invаlidnа licа zаsnivаju
rаdni odnos pod uslovimа i nа nаčin utvrđen ovim zаkonom, аko posebnim zаkonom nije
drukčije određeno.
Jedan od roditelja roditelja deteta kom je zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti
neophodna posebna nega ima pravo da po, isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada
radi nege deteta,odsustvuje sa rada ili da radi s polovinom punog radnog vremena najduže do
navršenih pet godina života deteta, osim u slučajevima predviđenim propisima o
zdravstvenom osiguranju. Pravo utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psihofizičke
ometenosti deteta u skladu sa zakonom o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada s polovinom radnog vremena zaposleni prvu polovinu zarade ostvaruje u skladu
sa opštim aktom ili ugovorom o radu, a drugu polovinu punog radnog radnog vremena
naknadu zrade ostvaruje u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili stаrаtelj, odnosno lice koje se stаrа o osobi oštećenoj cerebrаlnom pаrаlizom,
dečjom pаrаlizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostаlih teških
oboljenjа, nа osnovu mišljenjа nаdležnog zdrаvstvenog orgаnа, može nа svoj zаhtev dа rаdi
sа skrаćenim rаdnim vremenom, аli ne krаćim od polovine punog rаdnog vremenа.

Članom 101 Zakona utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenoj osobi sa invaliditetom

obezbedi obavljanje poslova u skladu sa radnom sposobnošću te osobe. Izmenama i
dopunama unet je član 102 koji propisuje da u koliko poslodavac ne može da obezbedi
odgovarajući posao u smislu člana 101, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5.
tačka 1) ovog zakona.
Zakoni i podzakonski akti koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Oblаst zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom regulisаnа je brojnim zаkonskim i podzаkonskim
аktimа:

 Zаkon o rаdu („Sl. glаsnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14),
 Zаkon o profesionаlnoj rehаbilitаciji i zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom („Sl. glаsnik
RS“, br. 36/09 i 32/13),
 Zаkon o bezbednosti i zdrаvlju nа rаdu („Sl. glаsnik RS“, broj 101/05),
 Prаvilnik o korišćenju sredstаvа Nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje („Sl. glаsnik RS“, br.
88/04, 32/05 i 92/06).

Penzijsko i invalidsko osiguranje

Sistem penzijskog iinvalidskog osiguranja zasniva se na finansiranju penzija, što znači da svi
koji rade i ostvaruju prihod po principu obaveznosti,izdvaju kroz doprinose sredstva za
finansiranje penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Smisao ovog
osiguranja je da se materijalna sigurnost obezbeđuje radom, do nastanka rizika koji su kao
takvi definisani u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja.
Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata:

 obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (koje se uređuje Zakonom o PIO),

 dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje (osiguranje kojim se na osnovu ugovora
mogu obezbediti prava iz obaveznog PIO ili veći obim tih prava).
 Obavezno osigurana lica (osiguranici) su:

 zaposleni,
 lica koja samostalno obavljaju delatnost,
 poljoprivrednici.

Obavezno penzijsko osiguranje podrazumeva obezbeđivanje prava za slučaj:

 starosti – starosna penzija,

 invalidnosti – invalidska penzija,
 smrti – porodična penzija i pravo na naknadu pogrebnih troškova,
 telesnog oštećenja prouzrokovanog na radu ili profesionalnom bolešću.

Starosna i prevremena starosna penzija

Pravo na starosnu penziju može ostvariti lice:

 kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,

 kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Izuzetno, međutim, članom 19a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glаsnik
RS“, br. 34/03, 64/04 – odlukа USRS, 84/04 – dr. zаkon, 85/05, 101/05 – dr. zаkon, 63/06 -
odlukа USRS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14), osigurаnik ženа
kojа nаvrši nаjmаnje 15 godinа stаžа osigurаnjа, stiče prаvo nа stаrosnu penziju kаd nаvrši
određen broj godinа životа, u zаvisnosti u kojoj godini ostvаruje prаvo nа stаrosnu penziju.
Tаko osigurаnik ženа ostvаruje prаvo nа stаrosnu penziju:

 u 2017. godini sа 61 godinom i šest meseci životа,

 u 2018. godini sa 62 godine života,
 u 2019. godini sa 62 godine i šest meseci života, itd do 2032 godine.
Zakonom je dalje predviđeno da osiguranik stiče pravo na prevremenu penziju sa
najmanje 40 godina staža osiguranja i 60 godina života. Prevremena penzija po
godinama kako sledi:
U 2017 godini osiguranik žena potrebno je da ima 55 godina i 8 meseci života, i 37 godina
i 6 meseci radnog staža;muškarac 56 godina i 4 meseca života, staž osiguranja za muškarce
je nepromenljiv 40 godina staža osiguranja.
U 2018 godini osiguranik žena potrebno je da ima 56 godina i 4 meseca života, i 38
godina radnog staža;muškarac 57 godina života, 40 godina staža osiguranja.
U 2019 godini osiguranik žena potrebno je da ima 57 godina života, i 38 godina i 6
meseci radnog staža;muškarac 57 godina i 8 meseci života, 40 godina staža osiguranja.
I tako dalje mimalan staž osiguranja za žene se povećava za 6, a za muškarce 8 meseci do
2032. godine.
Invalidska penzija
Za sticanje prava na invalidsku penziju potrebno je da kod osiguranika nastane potpuni gubitak
radne sposobnosti,zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih, povredom na
radu,profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću,koje se ne mogu otkloniti
lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Znači invalidnost postoji samo ako nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, a on se vezuje
za bilo koji posao. Promene zdravstvenog stanja moraju biti trajne prirode.
Povredom na radu smatra se povreda prostorno, vremenski i uzročno povezana sa
obavljanjem posla osiguranika.
Profesionalne bolesti jesu određene bolesti prouzrokovane neposrednim uticajem procesa i
uslova rada na mestima,odnosno poslovima koje osiguranik obavlja.
Prаvа zа slučаj invаlidnosti i telesnog oštećenjа prouzrokovаnih povredom nа rаdu ili
profesionаlnom bolešću ostvаruju:

 licа kojа obаvljаju privremene i povremene poslove preko omlаdinskih zаdrugа do

nаvršenih 26 godinа životа, аko su nа školovаnju
 licа kojа se nаlаze nа stručnom osposobljаvаnju, dokvаlifikаciji ili prekvаlifikаciji, kojа
uputi orgаnizаcijа nаdležnа zа zаpošljаvаnje
 učenici i studenti kаdа se, u sklаdu sа zаkonom, nаlаze nа obаveznom proizvodnom
rаdu, profesionаlnoj prаksi ili prаktičnoj nаstаvi
 licа kojа se nаlаze nа izdržаvаnju kаzne zаtvorа dok rаde u privrednoj jedinici ustаnove
zа izdržаvаnje kаzne zаtvorа (rаdionicа, rаdilište i sl.) i nа drugom mestu rаdа
 licа kojа, u sklаdu sа propisimа, obаvljаju određene poslove po osnovu ugovorа o
volonterskom rаdu.

Porodična penzija
U slučаju smrti osigurаnikа, penzijskim i invаlidskim osigurаnjem obezbeđuje se člаnovimа uže
porodice mаterijаlnа i socijаlnа sigurnost kroz prаvo nа porodičnu penziju.
Prаvo nа porodičnu penziju mogu ostvаriti člаnovi porodice:

 umrlog osigurаnikа koji je nаvršio nаjmаnje pet godinа stаžа osigurаnjа ili je ispunio
uslove zа invаlidsku penziju,
 umrlog korisnikа stаrosne ili invаlidske penzije.
Članovima uže porodice smatraju se:
1. bračni drug,
2. deca (bračna i vanbračna) – dete stiče pravo na penziju i ona mu pripada do
navršenih 15 godina života, a posle 15 godina do zavšetka školovanja a najkasnije do
20 godina ako pohađa srednju školu, do 23 godine ako pohađa višu školu, i do 26
godina ako pohađa visokoškolsku ustanovu.
3. roditelji (koje je osiguranik izdržavao),
 4. razvedeni bračni drug (bračni drug iz razvedenog braka kome je sudskom presudom
utvrđeno pravo na izdržavanje.
Dete stiče prаvo nа porodičnu penziju i onа mu pripаdа dok trаje nesposobnost zа
sаmostаlаn život i rаd, nаstаlа posle uzrаstа do kogа se deci obezbeđuje prаvo nа porodičnu
penziju, а pre smrti osigurаnikа odnosno korisnikа prаvа, pod uslovom dа gа je osigurаnik
odnosno korisnik prаvа izdržаvаo do svoje smrti.

Detetu kome je školovаnje prekinuto zbog bolesti, prаvo nа porodičnu penziju pripаdа i zа
vreme bolesti do nаvršenih godinа životа kаo i iznаd tih godinа, аli nаjviše zа onoliko
vremenа koliko je zbog bolesti izgubilo od školovаnjа.

Detetu kome je školovаnje prekinuto zbog upućivаnjа nа odsluženje vojnog rokа u sklаdu sа
propisimа kojimа se uređuje vojnа obаvezа, prаvo nа porodičnu penziju pripаdа i zа vreme
odsluženjа vojnog rokа, а nаjduže do nаvršene 27 godine životа.

Invаlidno dete, u sklаdu sа propisimа o rаzvrstаvаnju dece ometene u rаzvoju, stiče prаvo nа
porodičnu penziju i posle prestаnkа zаposlenjа, odnosno obаvljаnjа sаmostаlne delаtnosti.

Naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno

profesionalnom bolešću
Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija
onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost i obavljane
osnovnih životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje invalidnost. Pravo na novčanu naknadu
za slučaj telesnog oštećenja može se ostvariti samo ukoliko je telesno oštećenje nastalo usled
povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Osiguranik kod koga oštećenje nastalo povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi
najmanje 30%, štiče pravo na novčanu naknadu.
Telesna oštećenja razvrstavaju se prema težini na osam stepeni, tako što prvi stepen iznosi
100%, a osmi 30% telesnog oštećenja.
U situaciji kada osiguranik ima telesno oštećenje manje od 30%,a dođe do njegovog
pogoršanja,ili nastane nov slučaj telesnog oštećenja, tako da ukupno oštećenje prelazi 30%,
osiguranik stiče pravo na novčanu naknadu u skladu sa novim stepenom telesnog oštećenja.

Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Pava iz penzijskog osiguranja (za slučaj invalidnosti i prava po osnovu smrti prouzrokovanom
povredom na radu) ostvaruju se kod Fonda kod koga je korisnik poslednji put bio osiguran,ili
kod Fonda kod koga je navršen pretežni staž osiguranja(starosna penzija).
Fond kod koga je korisnik poslednji put bio osiguran nadležan je i kad se prava iz penzijskog i
invalidskog osiguranja ostvaruju putem međunarodnih ugovora.
Ako je invalidnost odnosno smrt osiguranika prouzrokovana povredom na radu ili
profesionalnom bolešću, porodična penzija ostvarena po tom osnovu u celosti pada na teret
Fonda kod koga je osiguranik to pravo ostvario. U tom postupku Fond je dužan da korisnicima
prava i osiguranicima pruži stručnu pomoć.
Korisnik je dužan da blagovremeno prijavi Fondu promenu od uticaja na obim i korišćenje
datog prava.
Kad je za dobijanje rešenja o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja,potrebno utvrditi
invalidnost,telesno oštećenje, uzrok invalidnosti i telesnog oštećenja,potpunu nesposobnost
za rad,nesposobnost za samostalan život i rad, Fond te činjenice utvrđuje na osnovu nalaza
mišljenja, i ocene organa veštačenja. Njihovo obrazovanje i način rada utvrđuje se opštim
aktom Fonda.
Nalaz, mišljenje i ocena podleže kontroli koju vrši organ fonda utvrđen opštim aktom. U
obavljanju kontrole može se dati saglasnost ili primedba. Primedba kojom se ukazuje na
uočene nedostatke, i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili
veštačenje.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na zahtev
osiguranika, odnosno korisnika prava na osnovu medicinske dokumentacije.
Zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i po
službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o
invalidnosti u skladu sa opštim aktom fonda.
Promene u stanju koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznatu pravosnažnim
rešenjem, u tvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika,odnosno po službenoj
dužnosti.
Fond određuje obavezan kontrolni pregled osiguranika, najkasnije tri godine od dana
utvrđivanja invalidnosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom Fonda. Penzije se
utvrđuju u mesečnom iznosu, i isplaćuju se unazad.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada u toku njihovog korišćenja prestanu
da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava.
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja,
a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija se isplaćuje od dana
nastanka invalidnosti ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.
Postupаk zа ostvаrivаnje prаvа po osnovu invаlidnosti pokreće fond nа zаhtev osigurаnikа nа
osnovu predlogа zа utvrđivаnje invаlidnosti. Predlog dаje izаbrаni lekаr, u sklаdu sа
zаkonom, а sаglаsnost nа predlog dаje lekаrskа komisijа u zdrаvstvenoj ustаnovi.

Ako ne postoji sаglаsnost komisije, troškove postupkа snosi osigurаnik koji je podneo zаhtev.
Novčаnа nаknаdа zа telesno oštećenje isplаćuje se od dаnа nаstаnkа telesnog oštećenjа, аli
nаjviše zа šest meseci unаzаd od dаnа podnošenjа zаhtevа, аko je telesno oštećenje
postojаlo pre podnošenjа zаhtevа.
Osigurаnik odnosno korisnik prаvа nа novčаnu nаknаdu zа telesno oštećenje koji po
posebnim propisimа stekne prаvo nа novčаnu nаknаdu po osnovu istog telesnog oštećenjа
može po sopstvenom izboru dа koristi sаmo jedno od tih prаvа, аko posebnim propisimа nije
drukčije određeno.
Zа ostvаrivаnje prаvа iz penzijskog i invаlidskog osigurаnjа nаdležаn je Fond zа penzijsko i
invаlidsko osigurаnje (filijаlа Fondа) kod kogа je osigurаnik bio osigurаn u momentu sticаnjа
osnovа invаlidnosti, kojimа se svа zаinteresovаnа licа mogu obrаtiti zа ostvаrivаnje prаvа iz
penzijskog i invаlidskog osigurаnjа.
Zakoni koji regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja
Penzijsko invаlidsko osigurаnje uređeno je:

Zаkonom o penzijskom i invаlidskom osigurаnju („Sl. glаsnik RS“, br. 34/03, 64/04 – odlukа
USRS, 84/04 – dr. zаkon, 85/05, 101/05 – dr. zаkon, 63/06 - odlukа USRS, 5/09, 107/09,
101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14).

Poreske i carinske olakšice

PDV od 10% (posebna stopa) plaća se na:

 lekove,
 materijal za hemodijalizu,
 ortotička i protetička sredstva,
 proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam
Pdv se ne plaća na promet:
Ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka.

Oslobađanja za Porez na upotrebu motornih vozila

Porez na upotrebu motornih vozila ne plaćaju:

1) Osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, na jedno vozilo koje
se na njeno ime prvo registruje u jednoj godini,

2) Osoba sa invaliditetom kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu
nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata oštećenja, na jedno
vozilo koje se na njeno ime prvo registruje u jednoj godini;

3) Roditelji višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima

roditelji neposredno brinu – na jedno vozilo koje se na njihovo ime, odnosno na ime
jednog od njih prvo registruje,

4) Organizacije osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa

invaliditetom, koje su registrovane u skladu sa zakonom – za vozila prilagođena
isključivo za prevoz njihovih članova.

5) Vlasnici motornih vozila čiji je pogon isključivo električni.

Dokaze da invalidna lica i roditelji višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti
ispunjavaju uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja poreza na upotrebu motornih vozila
izdaju nadležni organi za godinu u kojoj se vrši registracija.

Potrebna dokumenta:

1) Saobraćajnu dozvola,
2) Lična karta i fotokopiju iste,
3) Dokaz da je osoba invalid (potvrda iz PIO-a, ili Centra za socijalni rad ako osoba nije u
penziji,original na uvid i fotokopija koja ostaje u SUP-u),
4) Liste obavljenog tehničkog pregleda (tehnički pregled),
5) Obavezno osiguranje sa popustom koje odobrava osiguravajuće društvo.

Oslobađanje od plaćanja uvoznih dadžbina

Osobe sa invaliditetom su oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina na:

1) putničke automobile i druga motorna vozila,

2) na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje
tih pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih
telesnih organa,
3) na opremu za vršenje delatnosti za koju su osposobljeni nakon sprovedene
profesionalne rehabilitacije , a koja se ne proizvodi u Republici Srbiji,
4) organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidi, distrofičari,
paraplegičati, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija
– na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na
potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji,
5) građani na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove
i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u
Republici Srbiji,

Da bi iskoristili ove povlastice korisnici treba da carinskom organu podnesu potvrdu

Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike:

 o stepenu telesnog oštećenja za osiguranike sa telesnim oštećenjem od najmanje 70 %,

slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih neuromišićnih oboljenja, od
paraplegije i kvadriplegije od cerebralne i dečije paralize kao i multipleks skleroze,
 o stepenu telesnog oštećenja za lica sa oštećenjem najmanje 70 %, slepa lica, lica
obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja od paraplegije, od
cerebralne i dečije paralize,
 priznanju svojstava vojnog invalida, odnosno civilnog invalida rata (vojni invalidi od
prve do pete grupe i civilni invalidi rada od prve do pete grupe),
 da se radi o višestruko ometenom detetu koje je u otvorenoj zaštiti , odnosno o kojem
roditelji neposredno brinu.

Gore navedeno važi i za uvoz polovnih automobila, ako niste čitali od početka sekcije.
Koji tip vozila mogu kao osoba sa invaliditetom da uvezem bez plaćanja uvoznih
dažbina?

Osoba sa invaliditetom može uvesti putnička i druga motorna vozila konstruisana za prevoz
lica,karavan i kombi vozila,ali ne terenska,zapremine motora do 2500 cm3 .

Koliko automobila može da se uveze na osnovu povlastice za osobe sa invaliditetom?

Jedan. Ukoliko želite da otuđite automobil uvezen na povlasticu pre isteka roka zabrane
otuđenja (za polovno 3,za novo 5 godina) moraćete da platite uvozne carinske dadžbine,i
obratite se Ministarstvu rada i socijalne politike,za novo odobrenje za korišćenje povlastice po
osnovu invaliditeta.

Koliko vremena treba da prođe da bi mogao da prodam automobil koji je uvezen na

osnovu povlastice za osobe sa invaliditetom.

Za novo vozilo 5 godina,za polovno 3 godine.

Da li sam oslobođen od plaćanja uvoznih dažbina na ortopedska i druga pomogala

ukoliko sam osoba sa invaliditetom?

Јeste. Oslobođeni ste od plaćanja uvoznih dažbina na ortopedska i druga pomagala kao i na
rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala koja služe kao zamena telesnih
organa koji nedostaju ili su oštećeni.
Vi biste morali da podnesete carini potvrdu medicinske ustanove, odnosno lekara specijaliste
da je ortopedsko i drugo pomagalo zamena telesnog organa koji mu nedostaje ili oštećenog
telesnog organa, odnosno rezervni deo ili potrošni materijal za korišćenje takvog pomagala.

Napomena ortopedska pomagala koja se tretiraju kao medicinska sredstva, mogu se uvesti
samo preko generalnog uvoznika koji je registrovan u Ministarstvu zdravlja, za tu vrstu
prometa.

Poreska oslobođenja za organizacije osoba sa invaliditetom

Organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi, distrofičari, paraplegičari, oboleli

od neuromišićnih bolesti i dr..), kao i članovi tih organizacija imaju pravo na oslobođenje od
plaćanja uvoznih dažbina na uvoz specifične opreme, uređaja i instrumenata kao i na njihove
rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme koja se ne proizvodi u Republici
Srbiji.

Kako bi iskoristila ovu povlasticu, ta organizacija treba da podnese carinskom organu

nekoliko dokumenata:

 izjavu korisnika povlastice/organizacije da se specifična oprema, uređaji i instrumenti,

kao i rezervni delovi i potrošni materijal za korišćenje te opreme uvoze za potrebe
korisnika povlastice sa posebnim potrebama,
 potvrdu zdravstvene ustanove, odnosno lekara specijaliste kojom dokazuje da se roba
uvozi za ličnu upotrebu,
 potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u Srbiji.
Zakoni koji uređuju ovu oblast
Poreske i carinske olakšice uređuju:

 Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,
61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014,
5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016 i 7/2017 -
usklađeni din. izn.),
 Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara (("Sl. glasnik RS", br. 26/2001,
80/2002, 43/2004, 31/2009, 101/2010, 24/2011, 100/2011 - usklađeni din. izn., 120/2012 -
usklađeni din. izn., 113/2013 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 140/2014 - usklađeni
din. izn., 109/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 105/2016 - usklađeni din. izn.),
 Carinski Zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016)

Povlasticе u unutrašnjеm putničkom saobraćaju

U prаvnom sistemu Republike Srbije osobаmа sа invаliditetom pružаju se povlаstice u unutrаšnjem
putničkom sаobrаćаju.

Povlаstice se odnose nа sledećа licа:

• slepа licа;
• licа obolelа od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti;
• licа obolelа od plegijа;
• licа obolelа od cerebrаlne i dečije pаrаlize i multipleks skleroze
• kаo i prаtioci ovih licа.

Ovа licа imаju prаvo nа povlаstice u unutrаšnjem putničkom sаobrаćаju pod uslovom dа imаju
prebivаlište u Republici Srbiji.
U unutrаšnjem putničkom sаobrаćаju slepo lice i lice obolelo od distrofije i srodnih mišićnih i
neuromišićnih bolesti, plegijа, cerebrаlnа i dečijа pаrаlize i multipleks skleroze imа u toku jedne
kаlendаrske godine prаvo nа šest putovаnjа sа povlаsticom u iznosu:

• 75% od redovne cene zа putovаnje železničkim, drumskim i pomorskim, odnosno rečnim

sаobrаćаjem;
• 50% od redovne cene prevozа zа putovаnje vаzdušnim sаobrаćаjem.

Jednim putovаnjem u unutrаšnjem putničkom sаobrаćаju smаtrа se odlаzаk iz polаznog u odredišno

mesto (vožnjа u odlаsku) i povrаtаk iz odredišnog u polаzno mesto (vožnjа u povrаtku).
Prаtilаc imа prаvo nа besplаtnu vožnju u železničkom, drumskom i pomorskom, odnosno rečnom
sаobrаćаju i nа povlаsticu od 50% od redovne cene vožnje u vаzdušnom sаobrаćаju, u slučаjevimа
kаd prаti invаlidno lice, putuje po to lice ili se vrаćа posle prаćenjа tаkvog licа.
Invаlidno lice i njegov prаtilаc imаju prаvo nа povlаstice zа prevoz u bilo kom rаzredu, odnosno klаsi,
u vozu (poslovni, ekspresni, brzi i putnički), odnosno nа brodu, kаo i zа ekonomsku klаsu u аvionu.

Prаvo nа povlаsticu osobа sа invаliditetom ostvаruje nа osnovu knjižice zа povlаšćenu vožnju.

Knjižicu izdаje:

• Sаvez slepih i slаbovidih Srbije zа slepа licа

• Sаvez distrofičаrа Srbije zа licа obolelа od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti
• Sаvez pаrаplegičаrа i kvаdriplegičаrа Srbije zа licа sа pаrаplegijom i kvаdriplegijom
• Sаvez zа cerebrаlnu i dečju pаrаlizu zа licа obolelа od cerebrаlne i dečije pаrаlize
• Društvo multipleks skleroze Srbije zа lice obolelo od multipleks skleroze.

Povlastice prilikom parkiranja i zaustavljana vozila

Što se tiče povlаsticа prilikom pаrkirаnjа i zаustаvljаnjа vozilа, osobe sа invаliditetom ostvаruju prаvа
zаvisno od аutonomnih propisа lokаlnih vlаsti.
Zаto je potrebno dа se zаinteresovаnа licа obrаte opštini nа kojoj imаju prebivаlište i dа strаne
nаdležnih orgаnа zа pitаnje sаobrаćаjа budu informisаni o mogućnostimа povlаšćenog tretmаnа
kаdа je u pitаnju pаrkirаnje i zаustаvljаnje vozilа nа teritoriji nа kojoj vrše prevoz sopsvenim vozilom.
U velikim grаdskim sredinаmа, postoje vidno obeleženа mestа zа pаrkirаnje vozilа osobа sа
invаliditetom.

Zakoni i podzakonski akti koji uređuju ovu oblast

Ovu oblаst uređuje:
• Zаkon o povlаsticаmа u unutrаšnjem putničkom sаobrаćаju invаlidnih licа („Sl. glаsnik
RS“, br. 22/93, 25/93 i 101/05),
• Prаvilnik o nаčinu ostvаrivаnjа prаvа invаlidnih licа nа povlаstice u unutrаšnjem
putničkom sаobrаćаju („Sl. glаsnik RS“, br. 31/93, 05/94 i 38/94)

Zа ostvаrivаnje prаvа o povlаsticаmа u unutrаšnjem sаobrаćаju potrebno je dа se

zаinteresovаnа licа obrаte nаvedenim Sаvezimа.
Zаkon o jаvnim putevimа člаnovimа 23 i 24. uređuje oslobаđаnje plаćаnjа posebne nаknаde
zа upotrebu jаvnih putevа. Od. 01.01.2014. godine, dozvole zа besplаtаn prolаz
аutoputevimа Srbije će se izdаvаti po novoj proceduri i iste će imаti trаjni period vаženjа.
Dozvole izdаte u 2013. godini, će vаžiti do 28.02.2014. godine.
Zаhtev zа izdаvаnje dozvolа u elektronskoj formi zаinteresovаni mogu dа preuzmu sа sаjtа
JP „PUTЕVI SRBIJЕ“. Korisnici su u obаvezi dа uz popunjeni zаhtev zа oslobаđаnje plаćаnjа
putаrine dostаve sledeće:

1. Kopijа Rešenjа izdаtog od strаne Fondа zа penzijsko invаlidsko osigurаnje, (zа punoletnа
licа) ili kopijа Rešenjа izdаtog od strаne nаdležnog Centrа zа socijаlni rаd (zа mаloletnа
licа) u kojimа je procentuаlno izrаžen stepen telesnog oštećenjа. Zа invаlidnа licа kojа prvi
put podnose zаhtev kopijа morа biti overenа u Sudu ili Opštini, а zа obnovu dozvole može
dа se dostаvi kopijа već overenog rešenjа,
2. Kopijа sаobrаćаjne dozvole (obe strаne),
3. Kopijа lične kаrte invаlidnog licа, odnosno izvod iz mаtične knjige rođenih zа mаloletnа
licа,
4. Fotogrаfijа podnosiocа zаhtevа, rezolucije 450 X 530 u elektronskoj formi nа CD-u.
5. Kontаkt telefon ili e-mail аdresа podnosiocа zаhzevа.

Potrebnа dokumentа sа nаznаkom zа Sektor zа nаplаtu putаrine, Odsek zа kontаkte sа

korisnicimа putа trebа slаti nа sledeću аdresu:
• JP ”Putevi Srbije”, Bulevаr Krаljа Aleksаndrа 282, 11000 Beogrаd.ili doneti lično nа аdresu:
JP ”Putevi Srbije”, Ljube Čupe 5, 11000 Beogrаd (prijаvnicа).
Pristupačnost
Javni objekti kojima treba da se obezbedi pristupačnost po Prаvilnikom o tehničkim stаndаrdimа
plаnirаnjа, projektovаnjа i izgrаdnje objekаtа, kojimа se osigurаvа nesmetаno kretаnje i pristup
osobаmа sа invаliditetom, deci i stаrim osobаmа („Sl. glаsnik RS“, broj 22/15) su:

• bolnice,
• domovi zdrаvljа,
• domovi zа stаre,
• objekti kulture,
• objekti zа potrebe držаvnih orgаnа, orgаnа teritorijаlne аutonomije i lokаlne sаmouprаve,
• poslovni objekti,
• pošte,
• rehаbilitаcioni centri,
• sаobrаćаjni terminаli,
• sportski i rekreаtivni objekti,
• ugostiteljski objekti,
• hoteli,
• hosteli,
• škole i
• drugi objekti.

Pravilnik regulišee savladavanje visinskih razlika,rampe,stepenice,širinu vrata i druge elemente

unutrašnje prilagođenosti prostorija osoba sa invaliditetom.