Osnovna ljudska prava i slobode

Zalaganje za ljudska prava se svodi na to da svako ljusko bice samim tim sto je takvo ima svoja prava i da mu se ona moraju priznati. Tokom istorijskog razvoja katalog ljuskih prava se prosirio ,prvo u unutrasnjem ,a kasnije i medjunarodnom pravu.To je bio plod uvidjanja jos nepriznatih vrednosti ,priznavanja sire autonomije i dostojanstvo coveka i zene i jacanje ideja demokratije. Ovaj razvoj nije zavrsen:stalno se cuju zahtevi za priznavanje novih prava,nova se prava ozakonjuju a tumacenje vec poznatih prosiruje. Kao so smo videli postoje prava zagarantovana medjunarodnim obicajnim pravom,savremeno medjunarodno pravo o ljudskim pravima temelji se uglavnom na Povelju Ujedinjenih nacija,organizacije koja obuhvata ogromnu vecinu drzava. Kao jedan od ciljeva UN-a ,Povelja navodi ,,unapredjivanje i podsticanje postovanja ljudskih prava i.. osnovnih sloboda za sve bez razlikovanja po rasi,polu,jeziku,veroispovesti.Clanice UN su obavezne da saradjuju s UN radi postizanja univerazlnog postovanja i ostvarivanja ljuskih prava.Ekonomski i socijalni savet duzan je da ,,uspostavi komisije za..unapredjivanje ljudskih prava. Univerazlna deklaracija o ljudskim pravima i ugovori o ljudskim pravima predstavljaju konkretizaciju opstih oredaba Povelje i osnov za katalog medjunarodno zasticenih prava i sloboda.

Gradjanska prava naglasavaju autonomiju coveka u odnosu na drzavu ,koja se u njegovo ponasanje i delovanje moze uplitati samo do one mere koju iziskuje zivot u drustvu s drugim ljudima.Tipicna gradjanska prava su pravo na zivot,pravo na privatnu sferu i prava vezana za krivicni postupak. Politicka prava su prava participacije ,prava coveka da ucestvuje u upravljanju drzavom i zajednicom.U uzem smislu takva prava su aktivno i pasivno biracko pravo i pravo na pristup javnoj sluzbi..Da bi se uza politicka prava mogla ostvarivati ,preduslove obezbedjuje i pruza postovanje nekih prava koja se nalze izmedju gradjanskih i politickih prava kao napr.sloboda izrazavanja,okupljanja i udruzivanja. Gradjanska i politicka prava su prvenstveno zasnovana na nacelu slobode.

Pojam diskriminacije
Opti instrumenti o ljudskim pravima ne definiu u potpunosti diskriminaciju, te se zato pojam diskriminacije u prvom redu mora graditi na osnovu opisa u nekim posebnim ugovorima, kao to su Konvencija o rasnoj diskriminaciji i Konvencija o diskriminaciji ena; iako se prva odnosi na rasnu diskriminaciju, a druga na diskriminaciju ena, sr opisa je istovetna: ona je svako razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na nekom nedozvoljenom razlogu i ima za cilj ili posledicu ugroavanje ili onemoguavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda . Originalno znaenje rei diskriminacija, koja je preuzeta iz latinskog jezika, jeste razlikovanje, ali je vremenom ovaj izraz, bar u pravu, izgubio neutralnost i dobio negativno znaenje nedozvoljenog razlikovanja; u savremenom meunarodnom pravu zabranjeno je razlikovanje na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovine, roenja i drugog statusa;

Ispostavlja se da su to osobine ljudskog bia koje ono uglavnom ne stie svojom voljom i koje ga ine pripadnikom neke ire grupe (protiv koje je, zapravo, diskriminacija upravljena); to je sasvim oigledno kod uroenih obeleja, kao to su rasa, boja koe, pol, nacionalno i socijalno poreklo i roenje Politika i druga uverenja su, meutim, kao i imovina, steeni, tj. postoji mogunost da ih svojom slobodnom odlukom ovek izmeni ili, ako je re o imovini, nastoji da izmeni; Neki osnovi razlikovanja se otvoreno izuzimaju, odnosno doputaju; najupadljivije u tom pogledu je dravljanstvo, iako je ono osobina koja se stie bez sopstvenog uticaja (poreklom ili mestom roenja), i kasnije teko menja; lan 1 stav 2 Konvencije o rasnoj diskriminaciji jasno utvruje da se razlikovanje izmeu dravljana i nedravljana ne smatra rasnom diskriminacijom, a ostali instrumenti samom formulacijom (svako ili svi graani) oznaavaju koja se prava ne moraju zajemiti strancima; Objanjenje nije sutinsko, ve prostie iz stepena razvijenosti meunarodne zajednice; drave, jednostavno, ne ele da se odreknu prava da slobodno odluuju o tome ko e im biti dravljanin, ko e moi da ulazi na njihovu teritoriju, da uestvuje u politikom ivotu i u raspodeli kolektivno stvorenog bogatstva njihovog drutva, itd.; ne sme se, meutim, praviti razlika izmeu samih stranaca na osnovu nekog od zabranjenih obeleja; Ovo se esto ini zbog sklonosti da se izjednae nacija i drava: u nekim jezicima termin dravljanstvo oznaava se izrazima koji vode poreklo od latinskog natio; dravljanstvo je u pravu veza sa dravom, a ne sa nacijom ili nacijama u njoj, bile one velike ili male; Razlikovanje zbog ovekovih linih osobina, bez obzira da li su one uroene ili steene, ne bi smelo da se shvata kao diskriminacija; ako neko dobija prednost zato to je darovit, sposoban, inteligentan, spretan, obrazovan, itd., ili ako je zapostavljen jer je bio kanjavan, niko se na to ne moe aliti; Drugi element diskriminacije je nain razlikovanja; u veini pravnih sistema smatra se da se mogu doputati razlikovanja, ako su ona objektivna ili umesna; Razliito postupanje se onda poredi s ciljem koji se eli postii; Neka razlikovanja su, tavie, i propisana normama o ljudskim pravima; Neposredni cilj ne moe, meutim, da opravda zabranjenu razliku; esto se dikriminacija krije iza odredaba koje izgledaju objektivne jer jednako vae za sve; U proceni ovakvih mera treba imati stalno na umu da jednakost ne moe biti samo formalna, nego mora biti i stvarna, a to znai da se ne mogu pimenjivati jednaka merila na nejednake situacije. ,,Pozitivna diskriminacija-mere za ispravljanje posledica ranije diskriminacije. Neke drutvene grupe ulaze u eru nediskriminacije sa teretom prolosti; kao posledica ranije nejednakosti - pravne, ekonomske, kulturne i druge uslovi pod kojima njihovi pripadnici postaju jednaki s drugima nepovoljniji su tako da, za razliku od formalne, stvarna nejednakost i dalje opstaje; zato se smatra da su drave ovlaene da u korist istorijski zapostavljenih grupa preduzimaju pozitivne mere koje se esto nazivaju preferencijalni tretman ili afirmativna akcija; Mere pozitivne diskriminacije moraju da budu privremene, tj. da traju dok se pripadnici zanemarene grupe u proseku ne izjednae sa ostalima; ako se nastave, dovee do nove nejednakosti, sada u korist do jue zapostavljenih; pred toga, preferencijalni tretman nikada ne sme da ide dotle da privilegije dobijaju potpuno nekvalifikovani kandidati,

Gradjanska prava naglasavaju autonomiju coveka u odnosu na drzavu ,koja se u njegovo ponasanje i delovanje moze uplitati samo do one mere koju iziskuje zivot u drustvu s drugim ljudima.Tipicna gradjanska prava su pravo na zivot,pravo na privatnu sferu i prava vezana za krivicni postupak. Politicka prava su prava participacije ,prava coveka da ucestvuje u upravljanju drzavom i zajednicom.U uzem smislu takva prava su aktivno i pasivno biracko pravo i pravo na pristup javnoj sluzbi..Da bi se uza politicka prava mogla ostvarivati ,preduslove obezbedjuje i pruza postovanje nekih prava koja se nalze izmedju gradjanskih i politickih prava kao napr.sloboda izrazavanja,okupljanja i udruzivanja. Gradjanska i politicka prava su prvenstveno zasnovana na nacelu slobode.\

Pravo na ivot i fizicki integritet (zabrana muenja i svirepih, neovenih ili poniavajuih postupaka i kazni)

Muenje je jedan od najstarijih i nazalost i danas najrasprostranjenijih vidova uniavanja ljudskog dostojanstva i povrede ljudskih prava. ovekov fiziki integritet apsolutno je zastien, vise od zivota. Prema PGP-u zabrana muenja ne sme biti ukinuta ni u sluajevima rata i opte opasnosti. Pored odredbi o zabrani muenja, u glavnim instrumentima o zatiti ljudskih prava, postoje i posebni ugovori koji se odnose na muenje i surove, neovene ili poniavajue postupke ili kazne. Najvaznija od njih je konvencija protiv muenj, usvojena pod okriljem UN. Surovo, neoveno ili poniavajue postupanje i kanjavanje osim muenja,ostali zabranjeni postupci i kazne nisu precizno opisani. Oni su iste prirode kao i muenje, ali je nanati bol manjeg inteziteta, a kada je poniavanje u pitanju, naglasak je vise na psihikom trpljenju zbog povrede dostojanstva nego na fizikoj patnji.

Pravo na (fiziku) slobodu (zabrana ropstva, slinih oblika poricanja slobode i prinudnog rada)

Pod slobodom se u prvom redu podrazumeva fizika sloboda, mogunost telesnog kretanja u irokom prostoru i po slobodnom izboru; ona, naravno, nije neograniena: u naelu, ona se ne odnosi na ulazak u strane zemlje i pristup na mesta koja u javnom interesu nisu dostupna ili koja su zatiena kao deo prava drugih ljudi.Nastojanja da se ukine ropstvo oznaavaju poetak meunarodne saradnje za odbranu osnovnih ljudskih prava. Pod okriljem Drutva naroda, usvojena je 1926. godine Konvencija o ukidanju ropstva i trgovine robljem; posle Drugog svetskog rata potpisana je Dopunska konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse slinih ropstvu iz 1956. godine; zabrana ropstva potvrena je i proirena lanom 8 Pakta o graanskim i politikim pravima; Prema ovim ugovorima, rob je ljudsko bie nad kojim postoji, u potpunosti ili delimino, pravo svojine; trgovina robljem obuhvata sticanje roba silom ili kupovinom, prodaju ili prevoenje robova. S ropstvom se izjednaavaju i sl. Situacije:

Ropstvo zbog duga - Koje nastaje tako to se dunik obavezuje da otplatu duga zajemi svojim uslugama ili uslugama lica nad kojima se stara, ako je ova obaveza nesrazmerna visini duga, ili nije vremenski ograniena. Kmetstvo - ispoljava se kao dunost onoga koji radi na zemlji koja pripada drugome da, uz nagradu ili bez nje, prua usluge vlasniku a da svoj poloaj ne moe da izmeni. Prinudnom radom se, prema Konvenciji br. 29, smatra svaki rad ili usluga koji se iziskuju od nekoga bez njegovog pristanka ili pod pretnjom kazne. Zabrana ropstva i sa njima izjednaenih odnosa je apsolutna: oni se ne mogu uspostavljati ni u vanrednim uslovima; meutim, doputeno je dravi da, proglasivi vanredno stanje u uslovima opte opasnosti za opstanak stanovnitva, uvede oblike obaveznog rada.

Pravo na fiziku slobodu(zabrana nezakonitog i samovoljnog liavanja slobode).

- Sloboda je irok pojam i obuhvata bar mogunosti da se uivaju sva ljudska prava, koja se esto formuliu i kao slobode(sloboda kretanja, okupljanja...)pa se ak samo tako i nazivaju. U najuem smislu rei pod slobodom se u prvom redu podrazumeva fizika sloboda, mogunost telesnog kretanja u irokom prostoru i po slobodnom izboru. Ona naravno nije neograniena: - u naelu, ona se ne odnosi na ulazak u strane zemlje i pristup na mesta koja u javnom interesu nisu dostupna ili koja su zatiena kao deo prava (privatna sfera) drugih ljudi. - U univerzalnoj deklaraciji se pravo na slobodu i linu sigurnost povezuje sa pravom na ivot. PGP ovo pravo titi odredbom da niko ne moe biti izloen samovoljnom hapenju ili zatvaranju i da niko ne moe biti lien slobode izuzev iz razloga predvidjenih zakonom i u skladu as postupkom propisanim zakonom.

Pravo na fiziku slobodu(sloboda kretanja - pravo azila).

- U medjunarodnom pravu se pod pravom azila podrazumeva pravo drzave da na svojoj teritoriji (teritorijalni azil) ili na mestu koje je na drugi nain pod njenom kontrolom(diplomatsko predstavnitvo, ratni brod), prui utoite strancu koga smatra ugroenim. Pruanje teritorijalnog azila je suvereno pravo drave, ona odredjuje uslove pod kojima stranac dobija ovu vrstu zatite, bilo da se ona sastoji u prostom tolerisanju njegovog boravka ili se o tome donosi posebna odluka. Takodje postoji i neteritorijalni azil, i njegovo postojanje je uslovljeno postojanjem odgovarajue posebne norme medjunarodnog prava koje na to odredjenu zemlu ovlauju. Pravo azila se moe posmatrati i kao pravo oveka da dobije utoite. Univerzalna deklaracija u lanu 14. Kae: 1. Svako ima pravo da trai i uiva u drugim zemjlama azil od proganjanja. Napomena: Niko ne moe da se poziva na ova prava i pogodnosti ako je izvrio medjunarodno krivino delo (zloini protiv mira, zloin protiv ovenosti, ratni zloini itd. ) ili kako se to navodi u Univerzalnoj deklaracijidelo protivno ciljevima i naelima ujedinjenih nacija

Pravo na licno dostojanstvo (pravo na potovanje privatnosti) Pravo na privatnost predstavlja zbirni naziv za zatitu nekoliko na prvi pogled raznorodnih prava, i to prava na potovanje privatnog ivota, porodinog ivota, nepovredivosti doma i prepiske, kao i asti i ugleda pojedinca. Pravo na potovanje privatnog ivota zatieno je svim medjunarodnim instrumentima. To se ini razliitim terminima koji nekada mogu izazvati zabunu... Medjutim,izrazi koji se koriste i nisu toliko vani, koliko je znaajna sadrina ovog pojma. Privatni zivot predstavlja privatnu sferu, pravo oveka da ivi kako eli, zatien od javnosti, a do izvesne mere obuhvata i pravo na uspostavljanje i negovanje odnosa sa drugim ljudskim bicima, naroito u emocionalnoj sferi. Pravo na potovanje porodinog ivota Porodica kao osnovna elija svakog drutva, takodje je zatiena. Univerzalna deklaracija zabranjuje svako proizvoljno mesanje u porodicu, a PGP pored zabrane proizvoljnog zabranjuje i nezakonito mesanje u porodicu. Pravo na potovanje doma (stana) Stan svakog oveka i porodice je nepovrediv Pravo na potovanje prepiske prevashodno se odnosi na komunikaciju pisanjem. Ovaj izraz se moe odnositi na telefonske razgovore, kao i prenos informacija putem telekomunikacionih sredstava. Prepiska svakog pojedinca je naelno zaticena. Pisma koja on pise niko sem adresata, izuzev u dozvoljenim sluajevima, ne sme otvarati ni itati. (SLOBODA IZRAZAVANJA)

1)Sloboda misljenja-za razliku od slobode misli, koja je vise vezana za duhovnu, versku I filozofsku sferu, postoji I sloboda misljenja(opinion), koja se po pravilu vise odnosi na stvari drustva I politike. -svako ima pravo da obrazuje, menja I prilagodjava svoje misljenje o tome sta je za drzavu I drustvo najvrednije I najkorisnije. Misljenje je kao I misao apsolutno zasticeno. Takodje je kao I misao unutrasnji process,ali se naravno, ispoljava u ponasanju I delima. -pitanje je,naravno, koliko covek moze slobodno da misli ako nema pristupa potrebnim obavestenjima, podacima I idejama, I ako je izlozen upornoj I agresivnoj propaganda.

2)Sloboda izrazavanja misljenja I ideja-sloboda informisanja-svako ima pravo da bude obavesten o onome sto ga interesuje, da trazi I prima obavestenja, misljenja I ideje. -u novije vreme se ovo pasivno pravo aktivizira tako, sto se donose zakoni o pravu na informisanje, kojim se drz.organi obavezuju da svakom gradjaninu stave na raspolaganje sve podatke koje imaju o njemu ili o stvarima koje on ima pravo da zna. Ograznicenja u tom pogledu mogu biti samo ona koja su zakonom propisana I u skladu sa medjun.obavezama.( sprecavanje zloupotrebe I nezakonitosti). -sustina slobode izrazavanja je u javnosti, u tome da se ono sto se zna I misli moze saopstiti drugima.

Obavestenja, misljenja I ideje mogu se primate I saopstavati na razli8cite nacine-putem usmenog izlaganja, stampe,A sloboda izrazavanja ne poznaje ni granice izmedju drzava. -slobodu izrazavanja moraju postovati svi,a ne samo drzavni organi.

3)Sredstva za masovno komuniciranje(mediji) I drugi posrednici u koriscenju slobode izrazavanja:uslovi za njihov rad-pre svega, svaki covek, pa I onaj koji nema potrebu da stalno saopstava svoja
misljenja I informacije, moze se grubo sprecavati da to uopste I ucini time sto se kaznjava zbog delikta misljenja, kao sto su:neprijateljska propaganda, uznemiravanje javnosti... -glavni je cilj da se podrucje slobode izrazavanja suzi time sto ce domasaj prenetih poruka biti sto manji I svesti se na privatne kontakte autora misljenja ili informacije. Cak I kada se napusti gonjenje pojedinca zato sto je uopste nesto izgovorio ili napisao (karakteristicno za totalitarne sisteme)njegov glas se moze sasvim utisati time sto mu se ne omogucava dustup sredstvima javnog opstenja(medijima),koja su u razvijenom drustvu jedini nacin da se misljenja,ideje I informacije ozbiljno cuju. *sloboda izrazavanja se ne moze svesti na cisto individualno pravo da se nesto sazna ili saopsti. Ono ima svoju kolektivnu dimenziju koja pretpostavlja postojanje stabilnih ustanova I organizacija cijim posredstvom se mogu primati odasiljati poruke od javnosti I ka njoj. *dok se u PGP I EU konvenciji normalni uslovi za rad medija podrazumevaju, Americka konv.je opreznija I izricito zabranjuje posredno ogranicavanje slobode izrazavanja(kao napr.zloupotreba vladine ili privatne kontrole nad snabdevanjem novinskim papirom,radijskim frekvencijama itd) *sredstvo masovnog komuniciranja, kao nacin obracanja najsiroj javnosti, pre svega treba da postoji. Izdavanje lista I odrzavanje radijske I tv stanice iziskuje I izvesnu finans.snagu njenih vl. U siromasnim zemljama(Afrika)takvog kapitala cesto nema, pa se kao jedini vl.pojavljuju ili sama drzava ili bogate pol.stranke. -cak I kada su mediji potuno u privatnom vlasnistvu , drzavi stoje na raspolaganju nacini da ih spreci da potpuno slobodno deluju. Najgrubli od tih nacina je cenzura. Kada se ona uvede, drz.organ(censor)ima pr.da zabrani objavljivanje sadrzaja koji mu nije po volji. -pored toga rad medija cesto zavisi I od dozvole drzavnih organa. *nesto posrednije, drzava moze da utice na medije time, sto kontrolise materijalne preduslove za njihov rad. Narocito su time pogodjeni elektronski mediji. Slican se uticaj vrsi na stampu, putem raspodele papira. Najnoviji oblik posrednog uticaja na slobodu izrazavanja postize se oporezivanjem. >>>Akademske slobode- sredstva za masovno komuniciranje (mediji) prvenstveno su prenosioci obavestenja. U oblasti sirenja ideja preteznu ulogu igraju institucije koje osiguravaju slobodu naucnog rada, kao sto su univerziteti I institute, I sredstva putem kojih se saopstavaju rezultati naucnih istrazivanja I promisljanja. Njihovo izdrzavanje je skupo I najcesce pada na teret drzave.

Okolnost da je vecina visokih skola drzavna ili se izdrzava sredstvima iz budzeta, po pravilu se ublazava autonomijom univeziteta, sto znaci da njihovo osoblje mora da ima potrebnu slobodu u odredjivanju nastavnih planova I programa, odredjivanju prioriteta u istrazivanju,To isto vazi I za casopise I sl.nacine saopstavanja rezultata naucnih istrazivanja.

4)Ljudi koji imaju posebnu ulogu u stvaranju I prenosenju informacija I misljanja-pored toga sto razna institucionalna sredstva za prenosenje ideja I informacija moraju nesmetano da funkcionisu, lica koja ih cine I rade u njima imaju posebnu ulogu I zato mogu biti izlozeni posebnim pritiscima. Dok svaki covek ima pr.da koristi svoju slobodu izrazavanja, mnogi ljudi retko osecaju potrebu da se obrate siroj javnosti. S druge strane, postoje oni kojima je poziv da joj saopstavaju obavestenja ili misljanja ili da prenose informacije I ideje drugih. Najcesce su to novinari I javni radnici drugih vrsta medju kojima su I umetnici I naucnici. *pored toga sto su kao I svi drugi, ali cesce od njih izlozeni neposrednim represivnim merama zbog objavljivanja informacija ili iznosenja stavova koje vlast ne odobrava, ovi ljudi su predmet posrednih pritisaka koji imaju istu svrhu. Ovi pritisci poticu od njihovih poslodavaca I narocito su opasni ako je poslodavac drzava. Da bi opstali oni I njihove porodice,(napr.da ne izgube posao) novinari I njihovi urednici se prilagodjavaju pisanim I nepisanim instrukcijama drzave, vladajuce stranke I privatnih vlasnika I same kontrolisu. Ovo samoogranicavenje poznato je kao autocenzura I opasno nagriza slobodu izrazavanja I tesko mu je zakonskim sredstvima stati na put. U slicnom se polozaju nalaze I naucni radnici, koji po pravilu ne mogu svoje intelektualne proizvode da neposredno iznose na trziste vec zavise od onoga koji investira u njihova istrazivanja. A to je u vecini zemalja opet po pravilu drzava. Ako objavljuju nalaze suprotne vladajucoj ideologiji I politici I naucnici su u opasnosti d aim se smanjuju prihodi, da ne napreduju I da ostanu bez posla I sredstava za istrazivanje. Ovo narocito pogadja istrazivace u drustvenim naukama.(nekada se nije smelo reci da je zemlja okrugla I da se okrece oko svoje ose). **slicno je I sa umetnicima: totalitarne drzave uzimaju sebi pr.da proglasavaju sta je lepo I sta ruzno, sta napredno a sta nazadno, sta dobro a sta lose za narod.

Potreba ravnoteze izmedju slobode izrazavanja I dr.prava I sloboda-specificna ogranicenja slobode izrazavanja-sloboda izrazavanja trpi ili moze da trpi I ogranicenja koja nisu predvidjena za ostala prava I
slobode. Sloboda izrazavanja je sama po sebi ogranicena duznoscu drzave da suzbija propaganda rata I izazivanje nacionalne, rasne ili verske mrznje. Pored toga, svaka drzava moze, ali ne mora, na nacin koji je propisan I za ostala prava, ogranicavati slobodu izrazavanja.

Specificne za slobodu izrazavanja jesu mogucnosti da se ona ogranici radi zastite ugleda dr.ljudi ili radi sprecavanja otkrivanja obavestenja primljenih u poverenju ili radi ocuvanja autoriteta I nepristrasnosti sudova. EU konvencija uz to trazi da ova ogranicenja budu neophodna u demokratskom drustvu.

SLOBODA KOMUNICIRANJA S DRUGIMA ( SLOBODA MIRNOG OKUPLJANJA) -u grupi sloboda I pr.koja imaju politicku dimenziju I predstavljaju osnove svake moderne demokratije, narocito vazno mesto zauzimaju slobode kojima se omogucava komuniciranje I uspostavljanje razlicitih veza izmedju ljudi slicnih interesnih ili pol.opredeljenja ili uverenja. Slobode ovakvog tipa su: sloboda mirnog okupljanja i sloboda udruzivanja. Ove dve slobode su bliske I povezane,ali se moraju tretirati posebno. Bez njih je nemoguce zamisliti savremene demokratske drzave, a time I uzivanje tzv. demokratskih prava kojima se obezbedjuje ucesce u javnom zivotu I upravljanju zajednicom.

1)Sloboda mirnog okupljanja- pre svega okupljanje koje oznacava susretanje s ljudima, predstavlja manje formalan skup od udruzivanja. Samim tim manje je vezan za razlicite vrste formalnih dozvola I ogranicenja. Pridev mirnoogranicava pravo na okupljanje.(napr.mirno okupljanje-bez oruzja). Ukoliko bi nadlezni drz organi imali razumne razloge da veruju da planirano okupljanje nece imati mirankarakter ili ako je ovo tokom okupljanja postalo ocigledno, oni bi mogli zabraniti takve manifestacije. Medjutim, ovo ne znaci da se okupljani ne mogu maknuti sa mesta okupljanja I da moraju samo staticno izrazavati svoje proteste ili obrazlagati ideje. *naravno, ova fakultativna ogranicenja se ne smeju zloupotrebiti, te tako prakticno onemoguciti okupljanja,nego se moraju primenjivati samo u skladu sa odgovarajucim standardima. -savremeni standardi vrsenja ovog pr., odn.uzivanja ove slobode, ne podrazumevaju samo pasivan odnos drzave prema mirnim okupljanjima. Uloga drzave se ne okoncava kada se sup prijavi ili kada se za njega izda dozvola. Ona posle toga ima pozitivnu obavezu da pruzi zastitu grupama koje koriste pr.na mirno okupljanje.

SLOBODA KOMUNICIRANJA S DRUGIMA ( SLOBODA UDRUZIVANJA, PRAVO NA OBRAZOVANJE SINDIKATA) -ako je covek usamljen I izolovan, jasno je da ce njegovi zahtevi ili ideje za promenu drustva, kao I za ostvarenje nekog pr., sa malom verovatnocom biti uspesni. Da bi postojala stvarna demokratija, mora se omoguciti pojedincima da se udruzuju u pol.stranke, sloboda veroispovesti pretpostavlja formiranje crkve, a radnici ne bi mogli mnogo postici u odnosu na poslodavce da ne mogu stvarat sindikate. Razlicite vrste udruzivanja prodiru u ekonomski, naucni, religijski ili obrazovni zivot. Savremeno drustvo se ovom pojavom posebno odlikuje. Ipak, pr.na udruzivanje je pr.pojedinca, individualno pr.,a ne pr.bilo kakve grupe, mada kao politicko pravo ne bi bilo ostvarljivo bez zajednice s drugima.

U tom smislu Univerzalna deklaracija svakome garantuje slobodu udruzivanja. Pravo na slobodu udruzivanja svakome garantuje I PGP I EU konvencija. Ono se ipak moze ograniciti iz razloga nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, zastite javnog zdravlja, morala, javnog poretka I prava I sloboda drugih, ako je to neophodno u demokratskom drustvu. Posebno terba istaci pravo na obrazovanje sindikata. Pakt o ekonomskim, socijalnim I kulturnim pravima(PESK)posebno se bavi ovim pitanjem. drzave ugovornice ovog pakta obavezale su se na pravo svakog lica da sa drugima obrazuje sindikate I da stupa u sindikat po svom izboru. *pravo na formiranje sindikata ukljucuje pravo sindikata da donose sopstvena pravila, da upravljaju svojim poslovima I da osnivaju sindikalne saveze. PRAVO NA UCESCE U UPRAVLJANJU ZAJEDNICOM ( PRAVO NA UCESTVOVANJE U JAVNIM POSLOVIMA) -Postoje I politicka prava u najuzem smisli reci, kojima se gradjanima zajemcuje stvarni uticaj na vodjenje javnih poslova . po pravilu ova prava poseduju samo drzavljani, iako drzava nista ne stoji na putu da ih zagarantuju I strancima, sto neki I cine kada su u pitanju stranci sa stalnim prebivalistem na njihovoj teritoriji. Ona su sadrzana u mnogim univerzalnim I regionalnim ugovorima, ali ih najsire obuhvata PGP. Pravo na ucestvovanje u javnim poslovima- PGP= svaki gradjanin mora da ima pravo I mogucnost da bez diskriminacije I neumesnih ogranicenja ucestvuje u vodjenju javnih poslova, bilo neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Iz vodjenja javnih poslova niko se ne moze iskljuciti niti se u tom pogledu moze favorizovati. Svaka autokratija je krsenje ljudskih prava. Iz navedenog se vidi da demokratija moze biti neposredna I posredna(predstavnicka). *oblici ispoljavanja narodne volje mogu biti razliciti, ali kada postoje ne smeju iskljucivati grupe ili slojeve gradjana iz razloga koji su navedeni kao zabranjeni osnovi za razlikovanje ljudi. (Doskora zene u mnogim drzavama nisu imale pr.glasa I pr.na ucestvovanje u javnom zivotu.) **neka ogranicenja ne moraju biti diskriminatorna, ali mogu biti neumesna jer nemaju prave veze sa sustinom participacije (napr.deca I maloletnici ne moraju imati iste mogucnosti kao I odrasli gradjani.).

Pravo na uede u upravljanju zajednicom(aktivno i pasivno birako pravo, kvalitet izbora) Pored sloboda koje omogudavaju ljudima da steknu preduslove za stvarno uestvovanje u politikom ivotu i na donoenje odluka koje se odnose na celu zajednicu, postoje i politika prava u najuem smislu rei, kojima se graanima zajemuje stvarni uticaj na voenje javnih poslova. Popravilu, ova prava poseduje samo dravljanin, iako dravavama nita ne stoji na putu da ih zagarantuje i strancima,to neke i ine kada su u pitanju stranci sa stalnih prebivalitem. Ova prava najire obuhvata lan 25 Pakta o graanskim i polikim

pravima-svaki graanin mora da ima pravo i mogudnost da bez diskriminacije i neumesnih ogranienja uestvuje u voenju javnih poslova, bilo neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Iz voenja javnih poslova niko se ne moe iskljuiti niti se u tom pogledu moe favorizovati. Ovim pravima omogucava se ostvarenje jednog od osnovnih ljudskih prava a to je pravo na ucesce u upravljanju zajednicom tj mogucnost da uticu na vlast svojim glasanjemi izborom.Ova prava najdetaljnije su regulisana PGPP-om.Politicka prava uzem smislu su:aktivno I pasivno biracko pravo,pravo na ucesce u javnim poslovima I ravnopravan pristup javnim sluzbama,koji gradjanima omogucava stvarni uticaj na vodjenje poslova u nekoj zajednici.Aktivno biracko pravo podrazumijeva pravo gradjana da odlucuju o izboru predstavnickih tijela koja ce u odredjenom vremenskom roku vrsiti drzavnu vlast kao njihovi predstavnici,odnosno u njihovo ime I u niihovom interesu.U PGPP-u se isticu minimalne predpostavke za sticanje aktivnog biracko prava (drzavljanstvo, minimalne god starosti, poslovna sposobnost prebivaliste). Neke drzave predvidjaju iste predpostavke za aktivno i pasivno BP, dok vecina predvidja visu starosnu dob za pasivno ili trazi dodatne uslove za pasivno bp..Pasivno biracko pravo jeste pravo gradjanina da bude biran u predstavnicka tijela,pod jednakim mogucnostima I uslovima.Politicka prava zasticena su EKLJP I PGPP-om.

Pravo graanina da bira i bude izabran u organe koji donose politike odluke najoiglednije je demokratsko pravo. Pored osnovnog prava svakog graanina da glasa i da se kandiduje, koje se moe, kako iskustvo pokazuje formalno potovati i u najnedemokratskijim sistemima, sami izbori moraju da budu takvi da omogude stvarno izraavanje volje graana i njeno potovanje na osnovu rezultata izbora. Izbori moraju da budu poteni, to ne znai da samo imaju ispravnu formu nego da pruaju biraima stvarne alternative(nije re samo o izbornim prevarama kao to su neipsravno brojanje glasova) ved se radi o sutinskoj autentinosti izbora koja bi bila dovedena u pitanje ako svi kandidati nemaju isti pristup javnim glasovima. Izbori moraju da budu periodini. Oni treba da se ponavljaju u unapred odreenim razmacima. Izbori moraju biti zasnovani na optem i ravnopravanom pravu glasa. Izbori moraju da budu tajni. Nije dovoljno da se od biraa ne trai da javno saopti svoj izbor nego moraju postojati garancije da niko ne moe saznati kako je on glasao. Drave mogu samostalno da odreuju mnoge elemente izbornom sistema kao npr: hode li se primenjivati vedinski ili proporcionalsni sistem, posredno ili neposredno biranje.

Pravo na uede u upravljanju zajednicom( ravnopravan pristup javnim slubama)

Univerzalna deklaracija i Pakt o graanskim i politikim pravima propisuje da svakom graaninu mora pod optim uslovima jednakosti bude dostupna javna sluba u njegovoj zemlji. U ovom sluaju se pod javnom slubom misli na obavljanje funkcija u ime drave u njenoj slubi. Graani imaju pristup svim javnim slubama pod optim uslovima jednakosti. Tvorci Pakta namerno su izabrali uopte i neodreen izraz smatrajudi da dravi treba ostaviti dosta slobode da odreuje posebne uslove za svaku vrstu slube. Ovi uslovi ne smeju biti diskriminatorni i neumesni. Njih treba posmatrati kumulativno, jer se moe desiti da specifinost posla trai ili iskljuuje neke osobine koje se inae smatraju zabranjenim osnovama za razlikovanje. Primer: za neke poslove se trai znanje izvesnog jezika, neki od njih nisu podesni za ene. Povreda prava na dostupnost dravnoj slubi narodito je uoljiva onda kada se sluba izgubi zbog nekog diskriminatornog osnova. Pozitivna diskriminacija ne kosi se sa pravom na ravnopravan pristup slubi, ako ispunjava propisane uslove i nije dugotrajna. Pravo na imovinu (pojam prava na imovinu) Pravo na imovinu je skraeni naziv prava svakog lica, na zastitu od akata kojima se ukidaju ili ometaju imaoeva prava korienja i raspolaganja. To je pravo svakoga da mu se imovina zatiti od ometanja drave. Predmet zatite prava na imovinu su sva stvarna prava, pre svega pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Tu su ukljuena i druga apsolutna prava,kao to su autorsko pravo i pravo industrijske svojine. Pod ovaj pojam mogu se ukljuiti sva prava koja se mogu novano izraziti. Pod okriljem komisije za ljudska prava UN, nastojlo se da se pored garantovanja privatne svojine navede postojanje i drugih titulara svojine. Tako smo svedoci stvaranja novog instituta medjunarodnog prava, tzv. Opsteg dobr (zajednike batine) oveanstva. Pravo na imovinu (standard mirno uzivanje u svojoj imovini u praksi Evropske konvencije, pravina naknada) Orginalni tekst Evropske konvencije ne sadri odredbe o pravu na imovinu. U pripremi za izradu Evropske konvencije Komitet za pravna pitanja Savetodavne skupstine saveta Evrope predlozio je da se pravo na imovinu nadje na listi osnovnih prava. Medjutim, zbog velikog otpora, naroit vedske i Ujedinjenog Kraljevstva, ovakvo reenje nije prihvaceno. Tako je sa zakasnjenjem pravo na imovinu regulisano prvim protokolom uz Evropsku konvenciju (1952. god.): Svako fizicko i pravno lice ima pravo da mirno uziva u svojoj imovini. Niko ne moze biti lisen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvidjenim zakonom i optim naelima nedjunarodnog prava. Stavovi Evropskog suda u pogledu standarda mirno uzivanje u svojoj imovini, pokazali su da se ovaj standard odnosi i na sve zloupotrebe koje se mogu vriti tako sto se vlasniku onemoguci normalno korienje imovine. Amerika konvencija izdvaja se od ostalih medjunarodnih instrumenata. Ona izricito garantuje da se niko ne moze lisiti svoje imovine bez pravine naknade. Poto Prvi protokol na Evropsku konvenciju ne

spominje izriito pravinu naknadu u sluaju oduzimanja imovine, kroz praksu Evropskog suda se predvidja, osim u izuzetnim sluajevima nekakva naknada. ak i kada se titi snaan javni interes, moe se triti naknada. Nivo naknade mora biti srazmeran u odnosu na vrednost uzete imovine. Ekonomska i socijalna prava Ekonomska i socijalna prava su ona ljudska prava kojima se titi ekonomski i socijalni poloaj pojedinca. Ova prava sa jedne strane imaju za svrhu da svima obezbede ivot dostojan oveka, a sa druge strane njihova svrha je da obezbede ekonomsku nezavisnost pojedinca od drave, to predstavlja osnov line slobode, preduslov za uivanje svih drugih prava i najbolju banu totalitarizma. Osnovni meunarodni ugovor koji regulie ekonomska, socijalna i kulturna prava je Meunarodni pakt o ekonomskim, socijansim i kulutrnim pravima., takoe treba istadi niz konvencija Meunarodne organizacije rada ( MOR) koje su posebno vane u domenu ekonomskih prava narodito prava na rad. Specifinost ekonomskih, socijaslih i kulutrnih prava je u tome da se ova prava ne mogu u potpunosti sprovesti za kratko vreme jer su sredstva za njihovo sprovoenje ogranienja i zavise od stepena ekonomske razvijenosti jedne drave. Zato je obaveza drava da sprovedu i primene ova prava drugaije od obaveza koje one imaju u pogledu sprovoenje i primene graanskih i politikih prava. Za razliku od PGP, koji predvia da drave imaju obavezu da odmah zajame sva prava predviena ovim instrumentom, u oblasti ekonomskih, soc. i kulutrnih prava, drave imaju obavezu da preduzmu korake do maksimuma svih raspoloivih sredstava u cilju postepenog obezbeenja punog ostvarivanja prava. Drave bez obzira na stepen razvijenosti ipak treba da obezbede makar minimum svog prava koje PESK garantuje.

.Ekonomska i socijalna prava ( pravo na rad i prava iz radnog odnosa)

Pravo na rad predstavlja jedno od osnovnih socijasnih prava, iji je znaaj u tome to omogudava ekonomsku nezavisnost pojedinca, to je jedan od preduslova slobode. Prava na rad ne znai da svako lice ima pravo da mu bude obezbeeno zaposlenje. Ono pre svega podrazumeva pravo da svako ima mogudnost da obezbedi sredstva za ivot radom koji je slobodno izabrao i prihvatio. Iako pravo na rad ne znai pravo da se dobije zaposlenje, drave imaju obavezu da preduzmu mere za smanjenje nezaposlenosti kao i da obezbeenje pune zaposlenosti bude cilj njihove politike. Pravo na rad koji je pojedinac slobodno izabrao ili prihvatio, odrazumeva pre svega pravo na izbor zanimanja, izbor rada i mesta gde de se rad obavljati. Naravno pravo izbora nije apsolutno i moe se ograniiti, na primer, uslovom da se poseduju kvalifikacije koje se trae za obavljanje nekog posla. Pravo na rad ukljuuje i pravo na besplatnu pomod prilikom traenja posla. To podrazumeva da prilikom traenja posla drava ima obavezu da ustanovi slubu koja de tu pomod da prua kao i da obezbedi besplatan pristup obavetenjima o poslu, kako radnicima tako i poslodavcima.

Pravo na pravedne i povoljne uslove rada- pravo na rad ne bi imalo smisla ako za svoj rad radnik ne bi dobijao pravinu naknadu i ako bi se rad odvijao pod uslovima nedostojnih oveka. Najpre, radnici imaju pravo na pravinu platu, pri emu rad jednake vrednosti treba da bude jednako nagraen. Nije dozvoljeno pravljenje razlike izmeu mukarca i ene u pogledu plate za istei rad. Drave imaju obavezu da obezbede i bezbednost i higijenske uslove rada. Jedan od najvanijih elemenata prava na pravedne uslove rada predtsvaljaju i ogranianje duine radnog vremena, odstustva i odmora radnika. Pravo na sindikalno udruivanje- ovo pravo je posebno regulisano kao socijasno pravo., meutim ono se moe posmatati kao deo prava na slobodu udruivanja, koje se zajemuje kao politiko pravo. Pravo na sindikalno udruivanje podrazumeva pravo radnika da osnivaju i stupaju u sindikate. Ono takoe ukljuuje i pravo sindikata da slobodno obavljaju svoju delatnost, kao i pravo da se udruuju u nacionalne i meunarodne asocijacije sindikata. Posebno je garantovano i pravo na trajk. Najire gledano trajk predstavlja prekid rada radnika da bi se poslodavac prinudio da prihvati neke njihove zahteve.

Ekonomsko i socijalno pravo( pravo na socijalno obezbeenje) Pravo na socijano obezbeenje u najirem smislu podrazumeva pravo na socijalno osiguranje i pravo na socijalnu pomod. Kod socijasnog osiguranja, radnici izdvajaju odreeni deo svoje plate da bi i oni i lanovi njihovih porodica kasnije imali pravo na odreenu naknadu, na primer u lsuaju bolesti, povrede na radu ili penzionisanju. Socijalna pomod podrazumeva naknadu koju pojedinci dobijaju na osnovu svoga poloaja ( nezaposleni, invalidi ), a iji su izvor javni fondovi koji se popunjavaju iz poreza. Pravo na socijalno obezbeenje sadrano je u Univerzitetskoj deklaraciji o ljudskim pravima lan 22. Ono je garantovano i PESK, koji na uopten nain predvia da svako ima pravo na socijasno obezbeenje, ukljuujudi i socijalno osiguranje lan 9. Takoe socijalno obezbeenje je priznato kao deo posebne zatite koju treba da uivaju majke pre i posle poroaja lan 10. str.2. ESP takoe regulie socijasno obezbeenje l . 12-14 i 16-17. i na na mnogo detaljniji nain nego PESK. Vano je pomenuti i Konvenciju MOR br.102 o minimalnim normama socijalnog obezbeenja. Prema Evropskoj socijalnoj povelji, drave imaju obavezu da stvore i odravaju sistem socijalne zatite. Minimalni nivo soc. zatite koji sistem treba da prui odreuje se prema standardima ved pomenute Konvencije MOR o minimalnim standardima socijanog obezbeenja. Meutim treba istadi da drave imaju obavezu da postepeno unapreuju nivo socijalne zatite, tako da minimalni standardi predtsvaljuju samo polaznu osnovu lan 12. Evropska socijalna povelja garantuje i pravo na soc i zdravstvenu pomod licima koja nemaju dovoljno sredstva i koja nisu u mogudnosti da obezbede takva sredstva sopstvenim snagama ili iz drugih izvora lan

13, str. 1. Tumaenjem ove odredbe se dolo do shvatanja da pravo na soc i zdravstvenu pomod moe biti utuivo subjektivno pravo. Ova odredba je vana jer pokazuje da soc i zdravstvena pomod nisu milostinja koju drutvo daje nego da se dobijaju na osnovu prava pojedinca.

. Ekonomska i socijalna prava (Pravo na dostojan ivotni standard, pravo na zdravlje)? A) Pravo na dostojan ivot bi rebalo da obezbedi da niko ne bude u situaciji da mora da se izlae ponienjima (prosjaenje, prostituija i sl.). Dostojan ivotni standard se obino odredjuje kao odravanje standard ivota koji je iznad linije siromatva dotinog drutva. Linija siromatva se obino odredjuje na osnovu trokova koji su potrebni da bi se obezbedili minimalni nivo ishranjenosti i ostale osnovne potrebe. Posebno treba istadi znaaj prava na imovinu i prava na rad. Da bi ostvario pristojan ivot pojedinac pre svega treba da se osloni na sopstvene snage, i da koristi ono to mu stoji na raspolaganju. Koridenje ova dva prava, odnosno prihodi koji se dobiju do imovine ili rada, predstavljaju osnovni nain za ostvarenje dostojnog ivotnog standard. S druge strane ako taj prihod nije dovoljan on bi trebalo da se dopuni na osnovu prava na socijalno obezbedjenje. S pravnog stanovita, pravo na dostojan ivptni standard ukljuuje i pravo na odgovarajudu ishranu, odevanje i stanovanje. Pravo na odgovarajudu ishranu right to food najpre podrazumeva da hrana po svom sastavu i koliini treba da zadovolji osnovne potrebe oveka, i u novije vreme sve je prisutnija svest o kulturnoj prihvatljivosti hrane. Pravo na dostojno stanovanje je pravo da se ivi negde u miru, bezbednosti i na dostojanstven nain. Uslovi stanovanja treba da budu pristojni (struja, voda, kanalizacija). S pravne take gledita drava mora obezbediti stanarima odredjenu pravnu sigurnost a pre svega zatitu od nasilnog izbacivanja iz stana (evikcija). B) Pravo na zdravlje: - Pravo na zdravlje znai da svaki pojedinac ima pravo da uiva najvii dostupni standard fizikog i mentalnog zdravlja. Smatra se da je poboljanje optih ivotnih uslova ivota mnogo vanije za poboljanje fizikog i mentalnog zdravlja, nego to je to neposredna medicinska zatita. Veliku ulogu u zatiti prava na zdravlje imaju i medjunarodne organizacije, kao npr. MOR, i svetska zdravstvena organizacija ijinje jedan od osnovnih ciljeva postizanje najvieg standard zdravlja. Medjunarodni ugovori propisuju koje mere drave treba da preduzmu radi zatite prava na zdravlje. Pravo na zdravlje ne podrazumeva da drava treba da garantuje zdravstvenu zatitu, a posebno ne podrazumeva davanje besplatne zdravstvene zatite, ipak oni gradjani koji nemaju sredstva da plate med. Pomod niti ih mogu obezbediti, imaju da dobiju potrebnu pomod i negu koju zahteva njihovo zdravstveno stanje.

1. Kulturna prava Kulturna prava su znaajan inilac unapreenja razumevanja i tolerancije meu ljudima, nacijama, rasama i etnikim grupama. Ona imaju za cilj ouvanje, razvoj i irenje kulture i nauke i njihovih rezultata. Moemo redi da je pravo na obrazovanje nesumnjivo najvanije kulturno pravo, ali tu su jo i pravo na uede u kulturnom ivotu (drava je duna da ravnopravno tretira sve kulture i graane, te da

svima jednako obezbedi uede u kulturnom i drutvenom ivotu), pravo na uivanje rezultata naunog napretka (ono ima za cilj da omogudi da rezultati i blagodeti naunih otkrida koriste itavom drutvu), pravo na zatitu moralnih i materijalnih interesa autora naunih i umetnikih dela (naknada za autorska prava). to se tie prava na obrazovanje, ono ima za cilj da osigura puni razvoj ljudske linosti, njenog dostojanstva i jaanje osedaja za potovanje ljudskih prava, kako bi se pojedincu omogudilo da razvija toleranciju i uestvuje u slobodnom i demokratskom drutvu. Drave koje su prihvatile PESK obavezne su da svima obezbede besplatno osnovno obrazovanje. U pogledu srednjeg i visokokolskog obrazovanja, drave su se obavezale da preduzmu postepene mere kako bi ovi oblici obrazovanja postali opti i dostupni svima, po mogudnosti i besplatni.
Pravo na obrazovanje ima veoma vaznu ulogu sa stanovista ljudskih prava ,jer se ne posmatra samo kao pojedinacno pravo,vec kao preduslov za ostvarivanje svih ostalih prava.U cl 13 PESKP-a pravo na obrazovanje se dozivljava kao instrument koji omogucava puni procvat ljudske licnosti I osjecanje njebog dostojanstva uz jacanje postovanja svih ljudskih prava I sloboda. U PESKP-u se navode mjere koje drzave moraju preduzeti u okviru svojih nadleznosti (osnovno obrazovanje mora biti obavezno i besplatno, srednje i vise obrazovanje mora biti opste i dostupno svima vise obrazovanje ne mora biti opste ali dostupno svima ,uspostavljanje podesnog sistema stipendiranjai stalnog poboljsanja materijalnih uslova nastavnog osoblja). Ovo pravo je garantovano prvim protokolom uz EKLJP koji kaze da niko ne moze biti lisen prava na obrazovanje.Istice se i pravo roditelja da obezbijede obrazovanje i nastavu u skladu sa njihovim vjerskim i filozofskim uvjerenjima, a licna odredba se nalazi u PGPP -u. Konvencija o zabrani diskriminacije u

Pravo na uede u kulturnom ivotu je opte kulturno pravo. U najirem smislu ono predstavlja pravo pojedinca da uestvuje u drutvenom ivotu jedne zajednice. Njegova sutina je u tome da drava ima obavezu da potuje pravo pojedinca da izraava i razvija svoju kulturu kao i da koristi proizvide kulture. Drave ne samo to moraju da se uzdre od onemogudavanja ueda u kulturnom ivotu, nego imaju obavezu i da aktivno pomau i ohrabruju takvo uede. Da aktivno populariu kulturu i omogude to vedem broju ljudi da u njoj uestvuje. S druge strane pravo na uede gubi smisao ako kultura stagnira ili propada. Pravo na uede u kulturnom ivotu mogu da ugroze i drugi ljudi a ne drava. Zato to njihovu kulturu smatraju neprihvatljivom ili neprijateljskom. U tom sluaju drava ima obavezu da titi svaije pravo na uede u kulturnom ivotu. Netrpel jivost prema drugim kulturama je naroito izraena u vienacionalnim dravama. Medjutim nisu samo culture drugih naroda predmet neprijateljstva. Alternativna kultura i naini ivljenja (Pederi).

ljudska prava III generacije spadaju pravo na mir, pravo n a razvoj, i zatita ovjekove okoline. Ovo su najmlaa kategorija ljudskih prava. Sam izraz ljudska prava trede generacije znai: njihovo kasnije nastajanje u odnosu na ljudska prava I i II generacije, da se radi o razliitim pravima u odnosu na postojed a, da se mogu shvatiti kao prava tredeg reda u hijerarhiji vrijednosti ljudskih prava, te se olakava pristup i obrada ljudskih prava opdenito.

Pojavom meunarodnih dokumenata, gdje se prvenstveno misli na Afriku povelju o pravima ovjeka i naroda, i na Alirsku deklaraciju o pravima naroda, te na aktivnost UN -a gdje se sve vie prepoznaje uticaj zemalja s afrikog kontinenta koje su po sticanju nezavisnosti primane u lanstvo i u kontekstu ljudskih prava su stavili prava koja se odnose na narod. Prava naroda je izraz koji koristi Afrika povelja koja samim nazivom sugerie da se ljudska prava priznaju i pojedincima i narodu kao kolektivu. Ovaj naziv se koristi i u dokumentima UN, to asocira na neka nova prava u odnosu na postojeda. U Afrikoj povelji, ta prava naroda su: - pravo na ravnopravnost; - pravo na samoopredjeljenje kao neotuivo pravo koje se ne moe dovoditi u pitanje; - pravo na slobodno upravljanje narodnim bogatstvom i prirodnim resursima; - pravo na razvoj; - pravo na mir; i - pravo na zatitu okoline.

Uzimajui kao kriterijum mesto na kome se pravo na samoopredeljenje naroda ostvaruje, autor vri njegovu podelu na spoljno i unutranje, a u odnosu na sferu drutvenog ivota na politiko, ekonomsko i kulturno. Spoljno (spoljanje, eksterno) samoopredeljenje naroda ukljuuje pravo naroda da slobodno odlue o svom meunarodnom statusu, tj. da stvore sopstvenu suverenu i nezavisnu dravu, da se udrue sa postojeom suverenom dravom ili intergiu u postojeu suverenu dravu ili uspostave bilo koji drugi politiki poredak po svom slobodnom izboru Unutranje (interno) samoopredeljenje je odreeno u l. 1. st. 1. meunarodnih paktova kao pravo naroda da slobodno odreuju svoj politiki poloaj i slobodno ostvaruju svoj privredni, drutveni i kulturni razvojodnosno Unutranje samoopredeljenje se odreuje i kao pravo naroda da slobodno odredi oblik vladavine kao I pojedinano uee pripadnika u vrenju vlasti u odreenoj dravi. Politiko samoopredeljenje obuhvata pravo naroda da slobodno odredi svoj politiki status l. 1. st. 2. oba meunarodna pakta o ljudskim pravima stipulie sledee:Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim bogatstvima i izvorima bez ugroavanja obaveza koje proizilaze iz meunarodne privredne saradnje, zasnovane na naelu uzajamne koristi I meunarodnom pravu. Ni u kom sluaju narod ne moe biti lien sopstvenih sredstava opstanka.\

Kulturno samoopredeljenje se ne pominje dosta u literaturi,29 ali je zato odreeno u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima i to uopteno u l. 1. st: ''Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni slobodno odreuju svoj politiki poloaj i slobodno odreuju svoj privredni, drutveni i kulturni razvoj''

Samoopredjeljenje - kolektivno pravo (titulari su im grupe ili narod) cl 1 PGPP-a predvidja pravo naroda na samoopredjeljenje.. Postoji politicki vid ovog prava: kad narod ima pravo da bira u kakvom ce politickom uredjenju da zivi (primjer Laponci - autohtoni narod)... Spoljasnji vid ovog prava: Kakvo uredjenje ce drzava imati (federacija, konfederacija...) Ekonomski vid kojim se postavlja pitanje upravljanja prirodnim bogatstvima..
.